'2!-!4)+!
SRPSKOG JEZIKA ZA [ESTI RAZRED OSNOVNE [KOLE
U ovoj gramatici dru`i}e{ se sa Anom i Zoranom.
Dobro do{ao u {esti razred!

JA SAM ZORAN,
U{ENIK VI RAZREDA.

JA SAM ANA.
 1.
Učimo: Tvoj zadatak }e biti da:

– gra|ewe (tvorba) re~i – re{ava{ gramati~ke ukr{tenice

– glasovi srpskog jezika – pripremi{ i odr`i{ govor
– pisawe sastava – ve`ba{ izgovor glasova u re~enici
– podela suglasnika – napi{e{ sastav na temu Jedan {kolski odmor

Ovde napiši ne{to o sebi. Zatim napiši pitalicu ili zagonetku koju rado kazuješ
u društvu.

U slobodno vreme volim da:

Osobine koje volim kod qudi su:

Osobine koje ne volim kod qudi su:

Zoran: Tvoja pitalica ili zagonetka:

Pitali qudi starca:
– Koju pticu najvoli{?
– Sokola.
– A kog ~oveka najvoli{?
– Opet sokola.

Ana:
– [ta je to {to daje
mleko i vi~e UUUMMM?
– Krava koja mu~e unazad.

3
 Zašto učimo gramatiku
Da se podsetimo: Gramatika je nauka o jeziku i wegovim
zakonima i pravilima.

Gramatiku učimo da bismo pomo}u jezičkih pravila znali lepše i

pravilnije da govorimo i pišemo, kao i da bismo se boqe sporazumevali.
Za nekoga ko ume lepo da govori narod ka`e: „I kamen bi rečima
podigao.” Reči su naša najve}a snaga i lepota. Veliki pisci oduvek su
pa`qivo slušali qude kako govore i bele`ili reči koje im se učine
zanimqivim. O wima su razmišqali i koristili ih u govoru i pisawu.
Evo jednog zapisa našeg pisca Ive Andri}a o rečima:

Zabele`i i zapamti reč čudesnog smisla i bogatog zvuka – danguba.

Da li i vama, kao meni, izgleda zanimqiva, zvučna i lepa reč danguba – dangubiti?
U woj ima, kako se meni čini, i nečeg moralistički prekornog i mrgodnog i, u isto vreme, nečeg
vedrog, nasmejanog i prpošnog, nečeg romantičnog.
*
Opet sam zabele`io jednu od onih divnih i re|ih reči koje nas iznenade i obraduju kao neobičan
mineral ili redak cvet pored puta.
Neki dan je to bila danguba, a danas je reč: skrasiti se, bogata i mnogostruka smislom i zvukom,
i lepa kao i ona prva.
*
Ali pored reči koje me tako povremeno ozare, obraduju i nadahnu, ima i takvih koje me pogode kao
udarac iz tame, zabrinu i rastu`e, i odvedu moje misli na zla bespu}a koja nikom ne `elim. Takve
su, na primer, reči: smicalica, kolega, promašaj. Navodim samo tri, ali to ne znači da ih nema
još priličan broj.
*
Mirnik – označava čoveka koji umiruje, a ne optu`uje nikog.
Ni uzmi ni podaj... U Bosni tako označavaju veliku sličnost.

Ivo Andri}, Znakovi pored puta

Ovde zapiši neke reči ili rečenice koje si čuo/~ula u razgovoru i koje su tebi zanimqive.

4
 Lepa re~ gvozdena vrata otvara

Re~i koje ne volim da ~ujem (nastavi): Re~i koje volim da ~ujem (nastavi):

Tako si nequbazan! Obradovala si me.

To ti je bilo glupo. Voleo bih da se ~e{}e vi|amo.
Previ{e si debeo. Radosti moja!

Podseti se gradiva iz gramatike u V razredu, pa poku{aj

da re{i{ ovu ukr{tenicu.

1 Pridevi koji pokazuju ~ije je ne{to 1 Radni gl. pridev od POMIWATI

2 Predlog 2 20. slovo azbuke
3 Glagolska imenica od ZRETI 3 Dativ imenice SAN
4 Skra}enica za Maticu srpsku 4 Predlog
5 27. i 9. slovo azbuke 5 Predlog
6 Tri ista predloga 6 25. slovo azbuke
7 Oblik koji samo imenuje radwu 7 Dativ li~ne zamenice ON
8 Akuz. jedn. zamenice ONA 8 Instr. mn. imenice SRCE
9 Li~na zam. za 1. l. mno`ine 9 Re~i koje povezuju re~i i re~enice
10 Nom. imenice EVA 10 18. i 17. slovo azbuke
11 Veznik 11 Veznik
12 Akuzativ jedn. imenice MACA 12 Akuzativ jedn. imenice UM
13 18. i 12. slovo azbuke 13 Prezent gl. JESAM (3. l. jedn.)
14 Dativ jedn. imenice OKO 14 Veznik
15 Prezent glag. IMATI (1. l. mn.) 15 16. slovo azbuke
16 Dativ jedn. prideva SIV
17 Veznik
1 2 5 8 9 10 13 15 17
18 Op{ta imeni~ka zamenica
1

2 3 16 18

4 5 6
6 11
7

8 7 10
9 12
11 12 13
4 14
14 15

5
 Gra|ewe (tvorba) re~i

Put Smisli pri~u sa~iwenu od re~i nastalih

od re~i GRAD.

Putovali putnik i putnica. Grad

Uputili se putawom, puti}em,
puteqkom, autoputem. Zaputili
se stranputicama i bespu}em.
Usput - putokazi, raspu}a,
putari, putarine, krajputa{i,
putovo|e, saputnici, putopisci.
Putuju}i naputno i zaputno,
proputovali su, naputovali se
i doputovali.
Ve}ina reči u tekstu Put postala je od jedne re~i, koja je data i u naslovu – put.
Reči se po nastanku dele na proste (put), izvedene (put-ar) i slo`ene (put-o-kaz).

Proste su one reči koje nisu postale od neke druge reči.

One koje su promenqive sadr`e osnovu i nastavke za oblike iste re~i, npr.: zub-a, zub-u…;
plav-og, plav-om… One koje su nepromenqive sastoje se samo od osnove, npr.: {est, na, ili.

Izvedene reči (izvedenice) jesu one koje su nastale od tvorbene osnove uzete od osnove
prostih reči i dodavawem nastavaka za gra|ewe reči (sufiksa).

Na primer: put-nik, put-ar; zub-i}, zub-at, zub-ac; zid-i}, zid-ar itd.

Nastavci za gra|ewe reči (sufiksi) daju novo značewe izvedenim rečima.

Slo`ene reči (slo`enice) jesu one koje nastaju srastawem dveju ili više reči.

To srastawe mo`e biti dvojako:

1. prosto srastawe reči: Beo-grad, dan-gubiti itd. ili prosto srastawe sa prefiksom:
na-pisati, na-učiti, u-baciti, raz-biti, pra-unuk, pre-velik itd.;
2. srastawe sa spojnim vokalom: par-o-brod, jug-o-istok, vod-o-instalater itd.

6
 Tvorbena osnova je onaj deo izvedenice koji dobijamo kada od izvedene reči
odbijemo sufiks.

Na primer: pis-ac, kroj-a~, mlad-ost, ku}-ica, vred-an.

Koren je najmawi značewski deo reči koji se daqe ne mo`e deliti.

On je zajednički u svim srodnim rečima.

Koren ruk je zajednički za prostu reč ruk-a, kao i za izvedenice ruk-av, ruk-avica, ruk-ovet itd.

Gra|ewe re~i u slici i re~i

Dodaj primere i re{i rebuse.

Proste su one re~i koje Izvedene jesu one re~i koje Slo`ene su one re~i
sadr`e osnovu sadr`e tvorbenu osnovu uzetu koje nastaju srastawem
i nastavke za oblike od drugih re~i i nastavke za dveju ili vi{e
iste re~i. gra|ewe novih re~i (sufikse). re~i.

-a -nik PUTOKAZ
-u -ar PUTOVO\A
PUT -em PUT -arina PUTOPISAC

-a -avica STONOGA
-o -ar TRONO@AC
NOG -om NOG -at NOGOMET

-a -owa PRAZNOGLAV
TROGLAV
GLAV GLAV

C=D

7
 Gra|ewe imenica
Imenice se grade od drugih imenica i od drugih reči. Navedi svoj primer:
– od drugih imenica: ruka – ručica, rukavica, rukohvat; kwiga –
– od prideva: lep – lepota, lepojka, lepotan, lepotica; mlad –
– od glagola: zidati – zid, zidar, zidi}, zidawe, zidarstvo; graditi –
– od brojeva: pet – petina, petak, petorka, petoparac; deset –

Dati su nastavci za gra|ewe imenica (sufiksi). Smisli nove primere.

{
–a~ kopa~ , kroja~ ,
Vr{ilac –ar lekar , ,
radwe –ac lovac , ,
–lac gledalac , ,

{
–ost mladost , ,
Osobine
i pojave
–o}a skupo}a , ,
–ota toplota , ,

{
Radwa,
–we pevawe , ,
ose}awe, –wa ~e`wa , ,
stawe –ba `urba , ,

Mesto
{ –i{te klizali{te ,
–onica spavaonica ,
,
,

{
–ka {tipaqka , ,
Sredstvo –lo {ilo , ,
–a~ reza~ , ,

{
–ica ku}ica , ,
–i} nosi} , ,
Umawenice
–ak listak , ,
–ence ma~ence , ,

{
–ina nosina , ,
Uve}anice –etina ku}etina , ,
–urina pti~urina , ,
8
 Gra|ewe glagola i prideva

Pročitaj odlomak iz kwige Znakovi pored puta Ive Andri}a.

Nisu svi naši qudi ni gori ni boqi od ostalog sveta, ali nevoqa je
u tome što se u me|usobnim odnosima i poslovima nedovoqno dogovaraju,
što više razgovaraju nego što pregovaraju i ugovaraju, a posle, kad vide
da im dogovoreni posao ne odgovara i kad me|u wima nastanu
nesporazumi i sporovi, previše pogovaraju, prigovaraju i ogovaraju;
izgovaraju se ili nastoje da jedni druge podgovore ili nadgovore.
Pa onda nije čudo što o čistim i razumnim odnosima ne mo`e biti
govora.
Verujem da ovde nisu nabrojani svi prefiksi koji mogu da daju
ili da oduzmu smisao glagolu govoriti.
Postoji, na primer, glagol razgovoriti u značewu: utešiti koga
razgovorom u wegovoj nevoqi ili `alosti. Zatim zagovarati (neku
stvar, neku ideju) itd., itd.

Iz ovog teksta se vidi da se glagoli mogu graditi dodavawem prefiksa. Mogu se graditi
i na druge načine (dodavawem sufiksa na druge vrste re~i). Dopi{i svoje primere:
– od imenica: telefon – telefonirati; korak –
– od prideva: beo – beliti; blesav –
– od uzvika: zvoc – zvocati; šqap –
– od drugih glagola: `iveti – `ivuckati, `ivotariti; pevati –

Pridevi se mogu graditi od prideva i drugih reči:

– od imenica: ruka – ručni; ku}a –
– od glagola: učiti – učen; blistati –
– od drugih prideva: crn – crnkast; beo –
1. Ime vr{ioca radwe izvedeno
Gra|ewe imenica i ukr{tenica
od imenice zid
2. Glagolska imenica izvedena
1. i od glagola snimati
2. m 3. Imenica izvedena
3. e od prideva lep
4. Umawenica od imenice tele
4. n 5. Uve}anica od imenice ku}a
5. i 6. Imenica izvedena
6. c od onomatopeje krc-krc
7. Brojna imenica izvedena
7. e od broja pet

9
 Moj prvi govor:
O greškama
Poštovani |aci,

1. U šestom razredu nastavnica mi je zatra`ila svesku za doma}e

zadatke. Po`urio sam ka wenom stolu, zapeo nogom za klupu i pao
na pod. Svi su se smejali, a mene je bilo stid i strah.

2. Drugi put sam za imenicu osobina rekao da je pridev. Ceo razred se nasmejao,
a neko je dobacio da je to glupost. Kad se `agor smirio, jedna devojčica je rekla:
„Pa šta, nastavnice, svako mo`e da pogreši”. „Da”, odgovorila je nastavnica.
To me je malo osvestilo jer sam se bio zaledio od stida i straha.

3. Tre}i je slučaj jednog dečaka koji je }utao i plakao na času srpskog jezika kod našeg
poznatog pisca i nastavnika Radoja Domanovi}a. Na pitawe zašto plače, dečakov
drug iz klupe je objasnio: „Boji se da }e da ga teraš da govori po gramatiku.”

4. Niko nije naučio da pliva, da čita ili da radi bilo šta a da nije pravio greške.
Naročito u početku. Učimo se na svojim i na tu|im greškama. Greške su kao
putokazi. Ako se bojimo da }emo pogrešiti, kao onaj Domanovi}ev |ak, ne}emo
mo}i da napredujemo.

Naravno, neke greške mogu biti opasne po zdravqe i po `ivot. To su greške

u saobra}aju, uzimawe droge i slično. Toga se treba čuvati. Ali ovde, u učionici,
kad učimo da govorimo, pišemo ili da radimo ne{to drugo, grešaka se ne treba
bojati. Nije dobro da se drugome podsmevamo kada pogreši. Svako se tada ionako
ose}a loše.

5. Zbog toga se zala`em za to da utešimo i ohrabrimo one koji pogreše

i da se u školi prilikom učewa i ve`bawa ne plašimo grešaka.

6. Tako }emo se svi ose}ati boqe i bi}emo uspešniji u učewu.

10
Govor ne treba učiti napamet.

Dobro je napraviti skicu ili plan govora, a to znači i zapamtiti o kojim

pitawima }emo govoriti i po kom redosledu. Vidi uputstvo na strani 80.
Skica ili plan za govor na temu O gre{kama mogla bi biti slede}a: 1) pao sam;
2) reč osobina nije pridev; 3) strah od gramatike; 4) izvo|ewe zakqučka: ništa se
ne mo`e naučiti bez pogrešaka u toku ve`bawa; 5) predlog: ne plašimo se grešaka
i ohrabrimo druge; 6) prednosti i rezultati: boqi uspeh.

Ovde napiši skicu ili plan za svoj prvi govor. Tema mo`e biti ista – u vezi
sa greškama. Mo`e biti i drugačija: o uzajamnoj pomo}i u učewu, o čitawu
kwiga, o zna~aju rekreativne nastave, drugarstvu, o nasiqu u školi i dr.

Tema:

1. Prvi primer koji ukazuje na problem: 2. Drugi primer:

3. Tre}i primer: 4. Izvo|ewe zakqučka:

5. Predlog: 6. Prednosti i rezultati:

7. Napiši zakqučak o svom nastupu pred publikom (vidi str. 80).

11
 T... T... T...

Glasovi srpskog jezika

A, A, A... SAMOGLASNICI ili vokali SUGLASNICI ili konsonanti

(ima ih pet) jesu glasovi koje izgovaramo (ima ih dvadeset pet) jesu glasovi
tako {to vazdu{na struja prolazi pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja
slobodno kroz usta. nailazi na prepreku.
To su: A, E, I, O, U.

Ponekad i R mo`e biti samoglasnik, i to:

– kad se na|e izme|u dva suglasnika – na po~etku re~i, ispred suglasnika:

(dodaj nove primere): crn, trn, brza, srna, r|a, r`e,

Kako se dele re~i na slogove:

koliko samoglasnika – toliko slogova
Re~i slede}ih re~enica podeli na slogove i upi{i ih u zadata poqa:

1. Re~ najlak{e na slogove deli{ kad je izgovori{ otegnuto.

2. Vrhovi planine crne se u no}i, a kowi frk}u i r`u.

3. Sko~i srna iza trna, pa gde pade, tu i ostade (varnica).

( )

Re{i rebus
i dobi}e{
narodnu
izreku, @E
pa je upi{i
AK @E
podeqenu
na slogove.

12
 Ve`be za pravilan izgovor glasova

Ve`baj glasno čitawe slede}ih rečenica. Smisli i napiši svoje primere.

Č Četiri čavči}a čuče}i čupkaju čipku.

] ]uran i }urka u }ošku }ute. ]urči}i u }oški}u }u}ore.

@ @ivahno `uri na `urku pu` mu` @urko.

L Lahor lako, lagano leluja liš}e lisnate lipe.

Š Šumar u šumi još sluša šumor šuškavog liš}a.

R Riba raskošnim repom pozdravqa krakatog raka Raku.

\ \ak do|e, na|e |evrek, po|e i pro|e.

X Xin u xipu, xem u xepu, xumbus u xungli.

Ve`ba za pravilan izgovor reči i melodiju rečenice

Zašto }uti{? To me brine. Da li se mo`da na mene qutiš? Molim te, ka`i mi!
Volim da o svemu razgovaramo. A, to su ti rekli?! Nije mogu}e?! Ja tu osobu ne poznajem!
To je neko izmislio. Ko zna zbog čega! O, svašta se doga|a! Eto, baš mi je milo što
smo razgovarali.
Tvoj primer:

13
 Pismeni sastav

Ana je uradila pripremu, a ti nastavi daqe.

Jedan {kolski odmor

Priprema:
Gledaj temu i razmisli,
Zvono, uzdah olak{awa. [ale. Koga }u sresti?
pa zapisuj prve misli. Omiqeno mesto. Zvono i opet strepwa.
Za{to volim odmor?
Izrada plana: 1.
Prve misli greju dlan, 2.
od wih pravi{ kra}i plan.
3.
Uvod:
Dobro je da uvod krene
od pitawa il’ dileme,
od problema ili {ale,
zagonetke neke male.

Razrada:
U razradi se razmi{qa,
svud zagleda, srce slu{a.
Tra`i{ dokaz, ~iwenice,
uzroke i posledice.

Zakqu~ak:
U zakqu~ku zakqu~uje{,
predla`e{ i poru~uje{.

Pi{i ~e{}e, pi{i vi{e, onda ~itaj i popravqaj. Kô bisere re~i biraj, a mislima krila daj.

14
 Podela suglasnika
Vazdu{na struja polazi iz plu}a i udara u glasne `ice, koje zatrepere, tj. zazvu~e. To zvu~awe
nailazi na prepreke u ustima, kao {to su: usne, zubi, jezik, nepce. Od tih prepreka zavisi kakav
}e se glas ~uti.

Po mestu postanka
USNENI: B, P, M, V, F
(Beba pije mleko, voli fla{icu.)
ZUBNI: D, T, Z, S, C
(De~ko tra`i za sebe curicu.)
NADZUBNI: R, L, N
(Roda leti nebom.)

PREDWONEP^ANI: J, Q, W, \, ], X, ^, @, [
(Ja quqa{ku wi{em, |ak }uti, xin ~isti `irafi {are.)
ZADWONEP^ANI: K, G, H
(Kako god ho}e{.)

Po zvu~nosti
Ako glasne `ice pri izgovoru
suglasnika trepere, nastaju
zvu~ni, a ako ne trepere, nastaju VRLO ZVU^NI (glasnici, sonanti): V, R, L, Q, J, M, N, W
bezvu~ni suglasnici. (Volim rane lepe qubi~ice jer miri{u na wu.)

ZVU^NI B G D Z @ \ X
BEZVU^NI P K T S [ F H ] ^ C

Po na~inu postanka PRASKAVI STRUJNI SLIVENI

(Baba praska, (Za{to svaka (\ak }uti,
golub kre{ti, `ena {ije xin ~isti
deda tre{ti.) fine haqine?) cipele.)

Vi{ezna~nost re~i Jedna re~ ima vi{e zna~ewa – zavr{i i objasni ovu tabelu.

krilo ptice, srce u grudima, seva muwa,

krilo aviona, seva o~ima,
krilo zgrade,
srce grada,

seva sabqa.
15
 SETI SE [TA SMO NAU^ILI
Gra|ewe re~i
Proste Izvedene Slo`ene
su one re~i koje jesu one re~i koje sadr`e tvorbenu su one re~i koje
sadr`e osnovu i nastavke osnovu uzetu od drugih re~i i nastavke nastaju srastawem
za oblike iste re~i. za gra|ewe novih re~i (sufikse). dveju ili vi{e re~i.

-a -nik PUTOKAZ
PUT -u PUT -ar PUTOVO\A
-em -arina PUTOPISAC

Glasovi srpskog jezika

SAMOGLASNICI (5)
ili vokali jesu glasovi koje
izgovaramo tako {to vazdu{na struja
prolazi slobodno kroz usta.
To su: A, E, I, O, U.
SUGLASNICI (25)
ili konsonanti su glasovi pri ~ijem
izgovoru vazdu{na struja nailazi
na prepreku.

Ponekad i R mo`e biti samoglasnik.

Podela suglasnika
Po mestu USNENI: B, P, M, V, F
ZUBNI: D, T, Z, S, C
postanka NADZUBNI: R, L, N
PREDWONEP^ANI: J, Q, W, \, ], X, ^, @, [
ZADWONEP^ANI: K, G, H

Po zvu~nosti VRLO ZVU^NI (glasnici, sonanti): V, R, L, Q, J, M, N, W

ZVU^NI B G D Z @ \ X
BEZVU^NI P K T S [ F H ] ^ C

Po na~inu PRASKAVI STRUJNI SLIVENI

postanka

Sledi prva kontrolna ve`ba

16
 2.
Učimo: Tvoj zadatak }e biti da napi{e{:

– jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti – dnevnik

– palatalizacija – oglas
– sibilarizacija – reklamu
– jotovawe – vest
– jedna~ewe po mestu izgovora – novinski ~lanak
– nepostojano A
– promena L u O

Glasovne promene
Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti
Do glasovnih
promena dolazi zato
Pročitaj prvu strofu Zmajeve pesme Vrabac i mačka:
{to te`imo lak{em
– Gde }eš, vrapče, zimovati?/ – pita mačka vrapca stara. izgovoru re~i.
– Ovde, onde, tuda, svuda!/ – tako vrabac odgovara.

Zašto je u oblicima imenice vrabac došlo do promene glasa b u p, pa smo dobili vrapca
i vrapče? To je zbog toga što čovek te`i lakšem izgovoru reči. Te`e bi nam bilo da ka`emo
vrabčev, vrabca, jer su se našli jedan do drugog suglasnici različiti po zvučnosti: bč, bc.

Kada se jedan do drugog na|u dva suglasnika nejednaka po zvučnosti,

onda se oni radi lakšeg izgovora jednače po zvu~nosti.

Ravnaju se prema onom koji je na drugom mestu: ako je drugi zvučan, prvi se zamewuje svojim
zvučnim parwakom; ako je drugi bezvučan, prvi se zamewuje svojim bezvučnim parwakom.

Primeri Izuzeci

sladak – slaDKa – slaTKa D ispred S i [:

te`ak – te@Ka – te[Ka preDSednik, poD[i{ati.
vrabac – vraBCa – vraPCa
pe}i – iZPe}i – iSPe}i \ ispred -STVO:
hleb – hleB^i} – hleP^i} vo\Stvo.

Strane re~i:
draGStor.

17
 Pomozi Ani da popuni slede}e tabele.

Promena Promena
Mu{ki rod @enski rod Nominativ Genitiv
suglasnika suglasnika

glaDak glat
tka d>t `dreBac

reDak napreDak

bliZak odlaZak

quBak koBac

niZak zuBac

Pomozi Zoranu da ispravi sedam pogre{no napisanih

re~i u re~enici:

Iztr~ao je iz pretsobqa i obradovao

se dolazku sladkog malog vrabca koji
se razcvrkutao na nizkoj grani.

Napiši reči koje su nastale dodavawem prefiksa. Vodi ra~una o jedna~ewu.

Objasni zašto u četiri reči dolazi do jednačewa po zvu~nosti, a u dve ne dolazi.

kucati topiti
od škrinuti iz pustiti
kriti baciti

Re{i rebuse, pa izvr{i ^+]

jedna~ewe suglasnika. ^E CI

18
 Dnevnik

Dnevnik je delo u kom pisac Ovde opi{i {ta si do`iveo

opisuje svoje dnevne do`ivqaje. tokom jednog dana.

Ovo je jedan zapis iz Zoranovog dnevnika.

Beograd, 19. XI

Opet sam sreo @u}ka, malog napu{tenog

psa. Tra`io je hranu oko kanti za sme}e.
Kad sam ga pozvao, pogledao me je tu`nim,
upla{enim o~ima i zavrteo repi}em.
– Gde }e @u}ko kad sneg padne? – zapitao
sam se glasno.
– Dru{tvo, predla`em da mu napravimo
ku}icu! – rekla je Vi{wa.
Doneli smo neke cigle, kamewe, daske i iza
zgrade, pored jednog grmi}a, napravili smo mu
ku}icu. Pod smo prekrili gran~icama, a on-
da suvim li{}em. Srce mi je skakalo od ra-
dosti kad sam video kako @u}ko iz we
izviruje.
Svi mi imamo ponekog svog, a @u}ko nije
imao nikoga.
Sada ima ku}icu i nas.
Re~ dnevnik ima i druga zna~ewa: kwiga u koju se upisuje ono {to se radi svakoga dana; novine
koje izlaze svakog dana; udarne televizijske vesti i dr. Dopi{i druga zna~ewa za glagole:

hvata: loptu, voz, red, maglu, strah, zalet,

pada: no}, te{ka re~,
bere: zelen bostan
udara: glavom u zid
19
 Palatalizacija

Upiši glasove koji nedostaju u oblači}ima. Šta zapa`aš u vezi s promenama glasova?

Eno mog druga! Tiho, ti e! Nije lepo

Hej, dru e, do|i! da vi eš na ulici.

Za{to VI^EM, a ne VIKEM?

Palatalizacija je promena suglasnika K, G, H u ^, @, [ ispred E, I, A.
Palatalizacija je i promena C u ^ i Z u @.

Primeri Izuzeci

junaK – juna^e kneZ – kne@e Kod prisvojnih prideva izvedenih od li~nih imena:
druG – dru@e oKo – o^i Anka – Ankin; Olga – Olgin; Meho – Mehin.
duH – du[e uHo – u[i
striC – stri^e Kod nekih re~i – da se ne bi promenilo zna~ewe:
snaha – snahe; sluga – sluge.

Dvostruki oblici:
ruka – rukica – ru~ica; noga – nogica – no`ica.

Re{i rebuse i objasni

glasovnu promenu
u dobijenim re~ima.

20
 Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete tabele.

Nominativ Vokativ Promena Infinitiv Prezent Promena

vojniK vojni~~e k>~ viKati vi~~em k>~

MiodraG riKati

VlaH maHati

stru~waK struGati

meseC jaHati

monaH plaKati

Ako oboji{
poqa s re~ima
u kojima je
izvr{ena
palatalizacija,
dobi}e{
pravilnu sliku.

Ako pravilno
re{i{ ova
dva rebusa,
dobi}e{ dve
narodne izreke
}udi }udi (o znawu
i o qudima).
}udi }udi

21
 Oglas

Oglasom se ogla{ava
{ta se nudi, {ta se tra`i; Sa~ini duhovite oglase za slabe ocene,
pi{i kra}e, privla~nije, lo{e navike, lete}e tawire, patike, bicikle,
onda ima vi{e dra`i. davawe ~asova ili ne{to drugo.

Oglas (ponuda) Oglas (potra`wa)

Primeri oglasa iz kwiga ili novina

Kobilin oglas
Tvoj primer
Po`uri, Vu~e, dugo te tra`im,
pola sam {ume obila,
da ti kopitom po{kakqam zube.

Voli te
strina Kobila

Branko ]opi}
22
Sibilarizacija
Upiši glasove koji nedostaju.

Muka mi je Na mu i se poznaju
od ove gramatike! juna i!

Ako si u prazna poqa na mesto glasa K

upisao glas C, pravilno si postupio.
To je glasovna promena sibilarizacija.

Sibilarizacija je promena suglasnika K, G, H u C, Z, S ispred I.

Primeri Izuzeci

ruKa – ruCi Zbog promene zna~ewa:

noGa – noZi AnKa – AnKi; baKa – baKi; mazGa – mazGi;
snaHa – snaSi ta~Ka – ta~Ki; seKa – seKi; ma^ka – ma^ki;
`urKa – `urKi; Beogra|anKa – Beogra|anKi.
Dubleti:
LiKa – LiKi i LiCi; Po`eGa – Po`eGi i Po`eZi;
biTKa – biTKi – biCi; pripoveTKa – pripoveTKi – pripoveCi.

Pomozi Ani da popuni tabele.

Nominativ Dativ Promena Jednina Mno`ina Promena

muKa muci k>c vojnik vojnici k>c

olovKa junak

snaGa bubreg

sloGa trbuh

devojKa nosorog

briGa orah

luKa siromah

kwiGa greh

23
 Reklama je pohvala i ponuda proizvoda;
Reklama {to je duhovitija, to je i uspe{nija.

Anin primer reklame za kwige Zoranov primer

Evo dobre Roman kao

kwige ~udan san,
da rasturi{ zanimqiv k’ô
brige. vedar dan.

Smisli reklame za svoje proizvode.

Odgovori ozbiqno ili {aqivo na slede}a pitawa.

[ta je tolerancija?

[ta je prijateqstvo?

[ta je samopo{tovawe?

Napi{i pravilno slede}u re~enicu:

pesnikmladostiqubaviiomiqenog|a~kograstankabrankoradi~evi}sahrawenjena
fru{kojgorikrajsremskihkarlovacaiplavogdunavanabrdustra`ilovu

24
 Jotovawe
Seti se narodne priče Sedam prutova. Otac poručuje svojim sinovima da budu slo`ni.
Tada im pokazuje kako je lako slomiti jedan prut, a kako je teško slomiti snop od sedam prutova.

Razmisli, pa upiši glas koji nedostaje u oblači}u.

Jak je jedan prut, ali je

mnogo jače pru e u snopu.

Pravilno si učinio
ako si upisao glas }.
Poštovao si glasovnu promenu
jotovawe.

Jotovawe je stapawe Primeri Izuzeci

glasa J (jote) sa prethodnim
suglasnikom i promena J u Q prut – pruTJe – pru]e Kod nekih re~i:
iza usnenih suglasnika. snop – snoPJe – snopQe klasje, osje, pasji, kozji.

U slo`enim re~ima:
nadja~ati, izjaviti.

U ijekavskom izgovoru:
pjesma, djevojka.
Pomozi Zoranu da zavr{i zapo~ete tabele.

Pridev Komparativ Promena Imenica Zbirna Promena

`iv `iv-ji>`ivqi vj>vq snop snop-je>snopqe pj>pq

brz {ib

tvrd koren nj>w

qut grm

crn trn

mlad cvet tj>}

25
 Glas j (jota) stapa se s prethodnim
suglasnikom.

Glagol Prezent Promena Imenica Novi oblik Promena

vezati vezjem – ve`em zj>` glad gladju – gla|u dj>|

pisati pisjem – pišem so solju – soqu

metati metjem – me}em pile piletji – pile}i

mleti meljem – meqem govedo govedji – gove|i

ljepota – qepota
rezati rezjem – re`em lepota (ijekavski)
nje`an – we`an
sletati sletjem – sle}em tj>} ne`an (ijekavski)

Usneni suglasnici b, p, m, v i suglasnik j (jota) daju suglasni~ke grupe bq, pq, mq, vq.

Imenica Novi oblik Promena

snop snopje – snopqe pj>pq

šib šibje – šibqe

rob robje – robqe

grm mj>mq

Ako oboji{
poqa s re~ima
u kojima
je izvr{eno
jotovawe,
dobi}e{
pravilnu sliku.

26
 Vest

Vest je kra}e saop{tewe i odgovor Napi{i ovde jednu sme{nu

na pitawe: {ta je? ko je? gde je? kad je ili ozbiqnu vest.
i kako je? i za{to je?

Velika tu~a

Ju~e je u Osnovnoj {koli „Vo`d“

do{lo do tu~e u kojoj je povre|eno
osam u~enika. Po~elo je u hodniku
{kole kada je u~enik A. T. pomislio
da ga je M. S. namerno udario, pa
mu je uzvratio. Onda su se ukqu~ili
i drugi na obe strane.
Ispostavilo se da je M. S. u gu`vi
nagazio na svoju pertlu od patike
i posrnuo na A. T. Ovaj nije tra`io
obja{wewe, ve} je krenuo pesnicama
i psovkama. Posledice su te{ke.
Umesto ta~ke upi{i slovo. Tako }e{ otkriti pravila o re{avawu sukoba.

1. RAZ . O . ARAJ O P . OBL . MU.

2. NAS . UPI MIR . Q . BIV .

3. IZR . ZI SVO . A O . E . AWA.

4. NAP . D . J PRO . LEM, A NE O . OBU.

5. P . [ . UJ T . \A O . E]A . A.

6. PREU . MI OD . O . OR . OST Z. SVO . E POS . U . KE.

27
 Jedna~ewe suglasnika po mestu izgovora

Za{to je pa@wa, a ne paZwa?

Nije–nego

Nosim nošwu, a ne noswu,

prosim prošwu, a ne proswu,
pazim pa`wu, a ne pazwu,
vozim vo`wu, a ne vozwu.

Ne sčepaj ga za obrazči} i obrasči},

no ga ščepaj za obrašči}.

U prethodnom tekstu zapa`a se glasovna promena jednačewe suglasnika po mestu izgovora.

Kad se zubni suglasnici Z i S na|u ispred predwonep~anih,

zamewuju se sebi najsrodnijim predwonep~anim suglasnicima
@ i [.

Kad se N na|e ispred B i P, zamewuje se glasom M.

Primeri Izuzeci

paZiti – pa@wa Kad se Z i S na|u ispred Q i W:

noSiti – no[wa raZQutiti,
iZQubiti.

staN – staMbeni U slo`enicama:

zeleN – zeleMba} jedaNput,
crveNperka,
straNputica.

Ispravi sedam gre{aka Jedamput ga je ra`qu}eno pas~e

u slede}oj re~enici:
s~epalo, a onda se zamisqeno
s}u}urilo na lis}u.
28
 Kod nekih reči prvo se izvrši jotovawe ili jednačewe suglasnika po zvučnosti,
pa onda jednačewe po mestu izgovora.

list – listje – lis}e – liš}e obraz – obrazči} – obrasči} – obrašči}

tj>} z>s
(jotovawe) (jednačewe
po zvučnosti)
s>š s>š
(jednačewe po mestu izgovora) (jednačewe po mestu izgovora)

Pomozi Ani i Zoranu da objasne dvostruke promene u re~ima i da dovr{e tabelu.

Jedna~ewe
Osnovna re~ Izvedena re~ Jotovawe po mestu izgovora

list listje lis}e (tj> }) li{}e (s> {)

grozd gro`|e

~eznuti ~e`wa

mrzeti mr`wa

Jedna~ewe Jedna~ewe
Osnovna re~ Izvedena re~ po zvu~nosti po mestu izgovora

obraz obra{~i}
i{~upati

ra{~laniti

Oboj samo
ona poqa
u kojima su re~i
sa izvr{enim
jedna~ewem
po mestu izgovora
i dobi}e{
pravilnu sliku.

29
 Novinski ~lanak ^lanak problem opisuje
il’ doga|aj prikazuje,
ali, osim ~iwenica,
pokazuje i stav pisca.
Ja odlu~ujem

Grupa devoj~ica i de~aka zabavqala se u uglu {kolskog dvori{ta.

Pri{la su im dvojica {mekera iz starijih razreda. Poznavali
DOGA\AJ

su jednu devoj~icu iz grupe, pa su po~eli da se name}u svojim fazonima.

Jedan od wih galantno ih je ponudio cigaretama. Neko je prihvatio,
a Ana je rekla da ne}e.
Usledila su zajedqiva dobacivawa Ani – da je beba, kukavica
i sli~no.
– Qudi, mislim da nisam ni beba, ni kukavica. Jednostavno,
ja o ovome odlu~ujem: cigarete ne `elim.

Lepo je zvu~ao Anin odlu~an odgovor. Ona se oduprla pritisku,

ali se nije postavila neprijateqski, nikoga nije uvredila. Bilo je
STAV

va`no to {to je odlu~no rekla koje su wene potrebe, vrednosti i `eqe.

Dakle, bez optu`ivawa drugih i popovawa, ali i bez popu{tawa.
Svako ima pravo na svoj stav.

Ovde napi{i ~lanak o nekom problemu ili doga|aju u {koli, okolini, svom `ivotu i sl.

Re{i rebuse.

30
 Nepostojano A
Pas je nosio parče mesa i prolazio pored reke.
Najednom je u vodi ugledao drugog psa s mesom u zubima...

Ovo je početak poznate narodne priče Pas i wegova senka.

U toj priči pas je izgubio svoje parče mesa zbog pohlepe.
Me|utim, mo`e se videti kako se u pade`nim oblicima
reči pas samoglasnik a čas javqa, a čas gubi.
Nekad ga ima, a nekad nema:
PAS – PSA
Primer

a Nepostojano A je takvo A
pas – psa – pasa kojega u jednoj re~i u nekim oblicima
nepos. a
a ima, a u nekim nema.
dečak – dečka – dečaka

nastavak za oblik
(za genitiv)

Pomozi Zoranu da popuni zapo~ete tabele.

Nominativ Genitiv Mu{ki rod @enski rod

starac starca dobar dobra

lovac krupan

jedan vredan

krupan hladan

stranac ~udan

vitak vedar

takav poslu{an

lonac du`an

31
 Qubav i drugarstvo Napi{i kako sve pokazuje{ da si nekome
dobar drug (drugarica).

Neko `eli dobrog druga,

da je qubav kao duga.
I {ta ~ini? – Zasad ni{ta,
a kad ni{ta – bude ni{ta.

Drugarstvo se ne kupuje,
no se kuje, pokazuje
– brigom, pa`wom, po{tovawem,
Kako nekome pokazuje{ da ga voli{?
zalagawem, prihvatawem.

Re{i rebuse.

Popuni ovu tabelu glasovnim promenama.

Re~i Promena glasa Naziv glasovne promene

pod-pisati  potpisati d  t jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti
blag  blag-ji  bla`i
iz-pevati 
briga  brig-i 
pisati   pi{em
svat-ba 
devojka  devojk-i 
burek-xija 
vuk  vuk-i} 
glad   gla|u
mlad  mlad-ji 
32
Promena L u O
U narednom tekstu Ana je stalni posetiLLac pozori{ta.
se zapa`a da se Svojim vernim posetiO Ocima pozori{te poklawa ulaznice.
u mnogim oblicima Ana je dobiLLa ~etiri besplatne karte.
jedne iste re~i umesto Zoran je dobiOO jednu od Ane.
L pojavquje O. Drugi iz VI2 nisu dobiLLi ulaznice.

Pravilo Primeri Izuzeci

U mnogim oblicima re~i biLa >biO Doma}e re~i:

glas L na kraju sloga pisaLa >pisaO boL, vaL, `draL.
zamewuje se glasom O beLa >beO
(koje tada postaje novi slog). zreLa >zreO Strane re~i:
~itaLac >~itaOca goL, fudbaL, generaL,
gledaLac >gledaOca karnevaL.

Davno, pre kraja XIV veka, Karneval

L na kraju sloga se
izgovaralo. U to vreme
na{a pesma Karneval
verovatno bi se izgovarala
ovako kako je napisana.
Pro~itaj ovu pesmu onako kako se izgovara
u savremenom jeziku.
Bil jedan bel `dral,
po{al je na karneval.
Obukal je bel vel,
predel cel preletel,
pa sletel, za stol sel.
Igral je, jel, pil,
nije gledal, ni pazil,
pa je postal predebel.
Kako li je odletel?!

Pomozi Zoranu i Ani da sa~ine pravila zdrave ishrane.

1.

2.

3.

4.

33
 SETI SE [TA SMO NAU^ILI
Glasovne promene
Vrste glasovnih Pravila
promena
Kada se jedan do drugog
Jedna~ewe na|u dva suglasnika
suglasnika nejednaka po zvučnosti,
po zvu~nosti jednače se radi lakšeg
izgovora.
Palatalizacija je
promena suglasnika K, G, H
Palatalizacija u ^, @, [ ispred E, I, A.
Palatalizacija je i
promena C u ^ i Z u @.
Sibilarizacija je
promena suglasnika
Sibilarizacija K, G, H u C, Z, S
ispred I.
Jotovawe je stapawe prut – pruTJe – pru]e
glasa J (jote) sa prethodnim snop – snoPJe – snopQe
Jotovawe suglasnikom i promena J
u Q iza usnenih suglasnika.
Kad se zubni suglasnici Z
Jedna~ewe i S na|u ispred predwo-
suglasnika po nep~anih, prelaze u sebi
mestu izgovora najsrodnije @ i [.
N ispred B i P prelazi u M.
Nepostojano A je takvo A
kojega u nekim oblicima
Nepostojano A jedne re~i ima, a u nekim
nema.
U mnogim oblicima
re~i L na kraju sloga
Promena L u O zamewuje se glasom O.
34
Primeri Izuzeci
sladak – slaDKa – slaTKa D ispred S i [:
te`ak – te@Ka – te[Ka preDSednik, poD-
vrabac – vraBCa – vraPCa [i{ati.
pe}i – iZPe}i – ispe}i \ ispred -STVO: vo\Stvo.
hleb – hleB^i} – hlep~i} Strane re~i: draGStor.
junaK – juna^e Kod prisvojnih prideva:
kneZ – kne@e Anka – Ankin; Olga –
druG – dru@e Olgin; Meho – Mehin.
duH – du[e; oKo – o^i Da se ne bi promenilo
striC – stri^e; uHo – u[i zna~ewe: snaha – snahe.
ruKa – ruCi Zbog promene zna~ewa:
noGa – noZi AnKa – AnKi; baKa – baKi.
snaHa – snaSi Dubleti:
LiKa – LiKi i LiCi.
klasje, osje, pasji, kozji
nadja~ati, izjaviti
pjesma, djevojka
paZiti – pa@wa raZQutiti
noSiti – no[wa iZQubiti
staN – staMbeni jedaNput
zeleN – zeleMba} crveNperka
straNputica
a
pas – psa – pasa
a
dečak – dečka – dečaka
biLa > biO Doma}e re~i:
pisaLa > pisaO boL, vaL, `draL.
beLa > beO
zreLa > zreO Strane re~i:
~itaLac > ~itaOca goL, fudbaL, generaL,
gledaLac > gledaOca karnevaL.
Sledi druga kontrolna ve`ba
 3.
Učimo: Tvoj zadatak }e biti da napi{e{:

– gubqewe suglasnika – izve{taj

– sa`imawe samoglasnika – svoj sastav o problemu
– akcenat – pri~u
– re~enica – sinonime i homonime
– funkcija re~i u re~enici – primere za hiperbolu i kontrast

Izve{taj je {iri prikaz

Izve{taj nekog radnog rezultata; osim va`nih
podataka, i zakqu~ke obuhvata.

Ispitaj nekoliko drugara o tome da li umeju da prihvate {alu na svoj ra~un i napi{i izve{taj.

Da li prihvata{ {alu na svoj ra~un?

Razmisli, pa odgovori.

Ne umem Prihvatam je Umem da je

Ime Druga~iji
da prihvatim samo ako se o meni prihvatim iako se o
ispitanika odgovor
{alu govori dobro meni govori lo{e
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Izve{taj o istra`ivawu
Ciq istra`ivawa bio je da
Tehnika ispitivawa je
Rezultati pokazuju da
Na osnovu rezultata mo`e se zakqu~iti

35
 Gubqewe suglasnika

Za{to oCa, a ne oTCa?

Ako ho}emo – onda }emo

Ako }emo početi, ne}e biti početci, nego počeci;

ako }emo zadati, ne}e biti zadatci, nego zadaci.
Isto tako ne}e biti oddeliti, nego odeliti,
niti }e biti oddu`iti, nego odu`iti.

Zbog gubqewa suglasnika meni je lakše da izgovaram reči.

t t t
Zato sam radostan, ali ona je radosna, ono je radosno i oni su radosni.

Primeri Izuzeci
Kada se u jednoj re~i
na|u jedan do drugoga
po~etak – po~eTCi – po~eCi naJJa~a
dva ili vi{e suglasnika
za izgovor mnogo te{ka, zadatak – zadaTCi – zadaCi proteSTna
dolazi do gubqewa radostan – radoSTNa – radoSNa gimnaziSTKiwa
jednog. autobus – autobuSSki – autobuSki

Pomozi Ani i Zoranu da zavr{e zapo~ete preglede promena.

gubitak > gubit - ci > gubici

zadatak > > zadaci
od-du`iti >
raz-sipati > >
raz-{iti > >
> bezakowe
rus-ski > >
> izuzeci
bolestan > > bolesno
36
 Zamisli da te neko nagovara da pu{i{ kao u članku Ja odlučujem (str. 30) ili na nešto drugo
što nije dobro (droga, alkohol, tuča, kra|a i sl.). Izaberi jedan problem i obrazlo`i svoj
stav u ovim rubrikama. Neka to bude skica za tvoj govor o istoj temi (vidi o tome i str. 80).

Poka`i svoj stav: Ja odlu~ujem*

Razlozi za moj stav
Moj stav

Sigurno ima i druga~ijih mi{qewa

Neko bi mogao da ka`e… Neko bi mogao da ka`e…

Ali, Me|utim,

ja ipak mislim… ja ipak mislim…

Zakqu~ak je…

* [ema preuzeta iz kwige K. Voker i E. [mit Pametni zadaci, Kreativni centar, Beograd 2008, 68.
37
 Sa`imawe, izjednačavawe
i razjedna~avawe samoglasnika
Pravilo Primer Izuzeci

Sa`imawe samoglasnika je Prilikom prelaska L u O: Kod slo`enica:

glasovna promena u kojoj se stol>stoo>sto, crnooka,
dva ista samoglasnika spajaju
sol>soo >so, poodma}i,
u jedan dug samoglasnik.
sokol >sokoo >soko. zoologija.

koji>kojega >koega >kooga >koga

Do izjednačavawa
(asimilacije) samoglasnika svoj>svojega >svoega >svooga >svoga
dolazi obično pre sa`imawa tvoj>tvojega >tvoega >tvooga >tvoga
oje>oe>oo>o.

Da bi se izbeglo ponavqawe no` – no`om >no`em

istih samoglasnika, je` – je`em >je`om
ponekad dolazi
do razjednačavawa.

I sa je`em, i sa zecem, Prona|i

sa lave`em i mesecem, gre{ke u
sa Milo{om i sa ma~om, ovom tekstu
pre|oh poqom, al’ sa znojom. i ispravi ih.

Sa~ini
re~eni~ni
rebus prema
zadatom
re{ewu.

Re{ewe: [to je sunce za zemqu, to je radost za ~oveka.

38
 Akcenat

Akcenat je naglasak slogova u re~ima. Akcenat doprinosi melodi~nosti govora.

U srpskom jeziku postoje ~etiri akcenta – dva kratka i dva duga.

Kratkosilazni Kratkouzlazni
Ton i snaga kratko rastu Ton i snaga kratko rastu,
i naglo padaju. a pri kraju snaga malo pada.

Primeri: nøge, pås, ÿlica, Primeri: nòga, vòda, planìna,

vætar, køw, tætkica. `èna, zèmqa, ti{ìna.

Dugosilazni Dugouzlazni
Ton i snaga kratko rastu, Ton i snaga dugo rastu,
a dugo padaju. a pri kraju snaga malo pada.

Primeri: rýke, mãjka, krõv, Primeri: rúka, snága, séka,

rãd, zãstava, zõv. gláva, vráta, réka.

Ve`baj izgovor i dodaj nove primere.

Kratkouzlazni – dugouzlazni Kratkosilazni – dugosilazni Dugouzlazni – dugosilazni

nòga – rúka pås – lõv nárav – }ýd

vòda – róda hlæb – zõv múdar – lýd

Ve`baj izgovor i u narodnim poslovicama.

³|eg grãda nçma.

Od némawa tvr

Kÿ}ni je pråg nãjve}a planìna.

Næ bi bílo dòbro da je ÿvek dòbro.

39
 Bogatstvo jezika: Sinonimi i homonimi

Sinonimi jesu re~i po obliku Pomozi Ani da se seti sinonima za slede}e re~i.
razli~ite, po zna~ewu iste ili sli~ne.

Devojka
govoriti -
Divna, krasna, fina, sjajna, raditi -
zgodna, stra{na, kr{na, bajna;
lepolika i vi|ena, pisati -
dopadqiva, bo`anstvena; gledati -
vilovita i stasita,
lepu{kasta, nao~ita; vikati -
`e{ka, zlatna i zanosna,
pa privla~na i dra`esna;
qupka, slatka i prelepa,
ho}u re}i da je lepa. pa`qiv -
pametan -
Dete pla~e te`ak -
^edo, derle i balav~e, lukav -
{vr}a, `gep~e i slinav~e,
deti}, mali, pilac, klin~e, buka -
pa deri{te, mali{an~e ti{ina -
– ho}u re}i dete.
Suzi, rida, cvili, dre~i, mrak -
kuka, slini, cmoli, kme~i, novac -
jadikuje, tu`i, vri{ti,
i dere se, jek}e, pi{ti,
cmizdri, reva, vapi, grca, Pomozi Zoranu i Ani da objasne zna~ewe
lele~e i stewe, {mrca navedenih homonima ili da za wih na|u
– htedoh re}i pla~e. sinonime.

Bistar ( ) potok,
Homonimi jesu re~i po obliku iste,
po zna~ewu razli~ite. bistar ( ) um,
bistar ( ) pogled,
Iz lonca se di`e para, ( ) bistar ( ) drum.
a meni se srce para ( ) Kosa je ( ) kovrxava.
{to ja nemam svoga para, ( ) Kosa ( ) o{tro se~e.
ni u xepu para. ( ) Kosa ( ) je po{umqena borovima.

Gore ( ) gore ( ) gore ( ) gore ( ).

40
 Rečenice Komunikativna rečenica je najmawa
celovita poruka, koja se u govoru poznaje
po celovitoj intonaciji, a u pisawu po tome
Termin rečenica upotrebqava se u dva {to počiwe velikim slovom, a završava
smisla – da označi komunikativnu rečenicu se tačkom, upitnikom ili uzvičnikom.
i predikatsku re~enicu.

Ovako shva}ene rečenice po sastavu mogu biti proste (imaju samo jedan predikat),
slo`ene (imaju dve ili više prostih re~enica, odnosno dva ili više predikata)
i nepotpune (u kojima je izostavqen predikat).

Smisli i dopiši nove primere rečenica.

Proste Slo`ene Nepotpune

(jedan predikat) (dva ili više predikata) (bez predikata)

Qubav je dan na pomolu. Qubav pobe|uje sve, Ah, ta qubav!

([ekspir) pokorimo se i mi qubavi.
(Vergilije)

Predikatska rečenica je misaona celina koja sadr`i predikat

(li~ni glagolski oblik).

Na primer: Pišem ti pismo. To je predikatska rečenica jer je predikat pišem u prvom licu
prezenta. Prezent je lični glagolski oblik jer se mewa po licima. Pisati pismo – nije
predikatska rečenica jer je glagol pisati u infinitivu, bezličnom glagolskom obliku.

Koliko ličnih glagolskih oblika – toliko predikatskih rečenica u slo`enoj.

Označi uspravnom crtom granice izme|u predikatskih rečenica u slo`enoj.

– Qubav oplemewuje sve što svojim dahom dodirne.

– Svet je ro|en iz qubavi i qubavi je podre|en, svet se kre}e prema qubavi i ulazi u qubav.
(Upani{ade)

41
 Nezavisne i zavisne predikatske rečenice
Vratimo se slo`enoj rečenici sa prethodne strane: Qubav oplemewuje sve što svojim dahom
dodirne. Prva predikatska rečenica je nezavisna zato što mo`e da stoji samostalno. Posle
we mo`emo staviti tačku, jer je to celovita poruka. U ovom slučaju to je obaveštajna rečenica.
Kao nezavisna predikatska rečenica, ona je obaveštajna (Qubav oplemewuje.), ali bi mogla biti
i upitna (Da li qubav oplemewuje?), zapovedna (Neka qubav oplemewuje!) i uzvična (Ala qubav
oplemewuje!).

Me|utim, druga predikatska rečenica u navedenoj slo`enoj (sve što svojim dahom dodirne)
ne mo`e da stoji samostalno. Vezana je za prethodnu nezavisnu rečenicu i ima ulogu nekog wenog
člana. U ovom slučaju zavisna predikatska rečenica ima ulogu objekta. Zavisna re~enica mo`e
imati i druge uloge: subjekta, atributa, priloške odredbe za vreme, mesto, uzrok itd.

Nezavisna predikatska rečenica je ona koja mo`e da stoji samostalno,

odnosno da sama sačiwava neku poruku.

Zavisna predikatska rečenica je ona koja ne mo`e da stoji samostalno,

nego predstavqa deo druge predikatske rečenice.

U slede}im primerima podvucite plavom bojom nezavisne predikatske rečenice,

a crvenom bojom zavisne.

• Nastali ste u qubavi, u qubavi i cvetajte. • Ko silno qubi, strah ga silan mori,
([iler) a kad strah raste, qubav jače gori.
• Da nije qubavi, ne bi sveta bilo. (Šekspir)

1 Odri~na re~ca Ako re{i{ ukr{tenicu, dobi}e{

2 Imperativ (2. l. jedn.) gl. @IVETI slo`enu re~enicu o qubavi.
3 Povratna zamenica
4 Predlog 1 2 3
5 Genitiv imenice QUBAV
6 Veznik za suprotnost 4 5
7 Kra}i oblik zamenice SEBE
8 Prezent (3. l. jedn.) gl. @IVETI 6 7 8
9 Predlog 10
9 
10 Akuzativ imenice QUBAV

42
 Kako da napišem priču
Priča mo`e biti kratka (od samo nekoliko rečenica) i du`a (od više stranica teksta).
Mo`e imati jedan lik ili više likova. Mo`e se doga|ati samo na jednom mestu i u jednom
kratkom periodu, a mo`e i na više različitih mesta i u različitim vremenima.

Svaka priča obično ima četiri dela, što }emo videti na primeru narodne priče Nešto šušnu,
koju je zapisao Vuk Karaxi}.

}
Prvi deo je UVOD. Nešto šušnu
U uvodu se govori gde se radwa doga|a,
kada, ko je glavni lik i šta se doga|a Nekakav čovek kazao je da je tu
i tu video deset kurjaka.
(ko, gde, kada, šta).

}
Drugi deo je ZAPLET.
U ovom delu radwa počiwe da se odvija, dolazi
do nekog sukoba, problema i napetosti.
Kada ga oni kojima je kazivao zaokupe
s dokazivawima da to ne mo`e biti
istina, onda on spusti na devet,
pa na osam, i tako do}era do jednoga.

}
Tre}i deo je vrhunac priče ili KULMINACIJA. A kada mu i to ne {}ednu vjerovati, nego
Ovde je najve}a napetost, najuzbudqiviji deo mu stanu govoriti da je on to privideo,
u razvoju radwe. otkud onde kurjaka! itd., onda on reče:

}
Četvrti deo je RASPLET. – Nešto šušnu, meni se učini ima
To je završetak priče, u kom dolazi deset kurjaka.
do razre{ewa problema ili sukoba.

43
 Kako da napišem priču
Kada ho}eš da napišeš priču, potrebno je da odrediš slede}e:

1. ličnost o kojoj }e se govoriti: KO?

2. mesto gde se radwa doga|a: GDE?

3. vreme kada se radwa dešava: KADA?

4. doga|aj kojim počiwe radwa (tzv. okidač): ŠTA?

Najte`e je započeti priču. Dobro je da početak bude uzbudqiv, smešan ili tajanstven.
Evo jednog početka, a ti nastavi i završi priču.

Leto je bilo toplo, pa je na pla`i vrvelo od kupača. Vesna se brčkala

(kada) (gde) (ko)
u pli}aku jer još nije znala dobro da pliva. Najednom je primetila
malo daqe u vodi dečaka koji mlatara rukama tra`e}i pomo}.
(koga)

44
 Ideje za po~etak pri~e*

Evo ideja za početak priče iz kwige Kako napisati priču. Izaberi jednu i napiši priču.

Vrata na{e u~ionice Probudio/probudila sam se

lagano se otvori{e i u|e... ovog jutra sa ose}awem da }e
se desiti ne{to neobi~no.

„Guma na mom biciklu Jednog sve`eg jeseweg jutra

se ispumpala. [ta sad da odlu~io sam da pro{etam
radim?“ Marina nije znala po {umi. Nisam mogao
da je pomo} ve} na putu... da znam da...

Proslava mog ro|endana nije (Ime) i (ime) upravo su

pro{la onako kako sam o~eki- zavr{avali svog fenomenalnog
vala. Sve je bilo vrlo ~udno. Sne{ka kad za~u{e ~udan glas.

Peci je bio potreban novac Vejavica je besnela ve} nedequ

da kupi ro|endanski poklon. dana. Televizor nije radio, a
Smi{qao je kako da zaradi sve igra~ke su mi se ve} smu~ile.
novac. „Imam ideju!“, Iznenada mi pade na pamet
uzviknuo je. super ideja. Ja }u...

Napi{i fantasti~nu pri~u Jeremija je svuda tra`io svoju

o zmajevima, pla{qivom kraqu fudbalsku loptu. Ali, umesto we,
i hrabroj princezi. na{ao je...

* Iz kwige X. E. Mur Kako napisati pri~u, Kreativni centar, Beograd 2008, 81–82.
45
 Slu`ba (funkcija) reči u rečenici
VRSTA REČI SLU@BA (FUNKCIJA) RE^I U REČENICI
imenice subjekat
promenqive

zamenice predikat
pridevi
glagoli atribut
brojevi apozicija
nepromenqive

prilozi Svaka re~

predlozi ima neku slu`bu objekat
veznici u re~enici. prilo{ke odredbe
uzvici
re~ce

Imenica mo`e imati funkcije subjekta, imenskog dela

predikata, atributa, apozicije, objekta i priloške odredbe.

Odredi slu`bu označenih reči, kao što je započeto.

Kap vode, te dragocene te~nosti, radost je ~oveku u pustiwi.

subj. atrib. deo apoz. deo pred. objekat odredba

Lepo je pridev, ali je lepo kad gleda{ lepo i ima{ lepo ose}awe.

Ah je ah, nekad o{tro ah, pa kad ka`em ah, uz ah me je mawe strah.

Atributska i predikatska funkcija oblika imenica i prideva

Imenice u rečenici imaju najčeš}e Pridevi u rečenici mogu imati
funkciju subjekta i objekta, ali često imaju različite funkcije, ali su im najčeš}e
i atributsku i predikatsku funkciju. atributska i predikatska.

Primer: Devojčica sa tašnom je učenica. Primer: Vesnin šal je lep.

Haqine na tufne su radost devojkama. Šarene haqine su moderne.
Škripa točkova je loš znak. atribut im. deo predikata
Ruka prijateqstva je pomirewe.
atribut im. deo predikata

46
 Iskazivawe rečeničnih članova

Pročitaj slede}e primere predikatskih rečenica i upiši na linije

zapa`awa koja nedostaju.

Ko se nasmejao?

ON se nasmejao.
(Subjekat je iskazan jednom rečju.)

GOTOVO ČITAV RAZRED se nasmejao.

(Subjekat je iskazan sintagmom.)

KO JE ČUO WEGOVU ŠALU, nasmejao se.

(Subjekat je iskazan zavisnom rečenicom.)

Kada je stigla?

Ona je stigla MALOČAS.

(Priloška odredba za vreme iskazana je jednom rečju.)

Ona je stigla PRE NEKOLIKO MINUTA.

(Priloška odredba za vreme iskazana je )

Ona je stigla KAD SE ZAVRŠIO PRVI ČAS.

(Priloška odredba za vreme iskazana je )

Čega se setila?

Vesna se setila PRIČE.

(Objekat je iskazan )

Vesna se setila ZANIMQIVE BAKINE PRIČE.

(Objekat je iskazan )

Vesna se setila ŠTA JOJ JE BAKA PRIČALA.

(Objekat je iskazan )

Iz navedenih primera mo`e se zakqučiti slede}e:

Ulogu (funkciju) rečeničnih članova mogu imati reči, sintagme

i zavisne predikatske rečenice.

47
 Komunikativne i predikatske rečenice
Ve} smo zakqučili da zavisne predikatske rečenice predstavqaju delove
nezavisnih predikatskih rečenica. Zbog toga }emo sastav komunikativne rečenice
opisivati na dva nivoa (sprata):

I Prvo treba utvrditi od koliko se II Zatim (na ni`em nivou ili spratu)
nezavisnih predikatskih rečenica treba utvrditi koje su to zavisne
sastoji data komunikativna predikatske rečenice kao delovi,
rečenica. odnosno članovi nezavisnih.

Na primer, komunikativna rečenica je: U okviru druge nezavisne predikatske

Došla je Lena i objasnila zašto kasni. rečenice postoji zavisna predikatska
rečenica u funkciji objekta: zašto kasni.
Ova komunikativna rečenica sastoji
se iz dve nezavisne predikatske:
1. Došla je Lena
2. i objasnila zašto kasni.

Slede}a komunikativna rečenica sastoji se od četiri nezavisne

predikatske. Uspravnim crtama obele`i granice me|u wima:

Sti`e prole}e, topi se sneg na igrali{tima koja vole deca, ali je jo{
klizavo, pa se mali{ani snalaze kako znaju.

U drugoj i četvrtoj nezavisnoj predikatskoj rečenici postoji po

jedna zavisna re~enica. Podvuci zavisne re~enice plavom bojom.

Razmi{qaj o odnosima me|u qudima i smisli

predlog koji bi omogu}io ve}u toleranciju.

Po{tovani
Zapazila/zapazio sam da

Zbog toga se
Zato predla`em da se: prvo,

drugo,
tre}e,
48
 Hiperbola Hiperbola je stilska figura
kojom se ne{to preuveli~ava, s ciqem
da se posebno istakne.
Primer iz govora:
Izgoreh od `e|i!
Pukla je od muke. Zamisli, napi{i i koristi hiperbolu.

U kwi`evnosti: ^udesan lik iz moje ma{te

Kad je vi|u |e se smije mlada,
svijet mi se oko glave vrti.
(Wego{)

Kosa mu je do zemqice crne,

polu stere, polom se pokriva;
nokti su mu – orati bi mogo,
ubila ga memla od kamena!
(Nar. pesma „Marko Kraqevi}
i Musa Kesexija“)

Kontrast ili antiteza je stilska figura

Kontrast ili antiteza pore|ewa. Pore|ewe se vrši
po suprotnosti, tako da se jako istaknu
oba člana koja se porede.
Navedi svoje primere.

• u poslovicama:
Sit gladnome ne veruje.

• u zagonetkama:
Obrnem ga dole – puno, a obrnem ga gore - prazno. (kapa)
Kad vidi{, onda ga ne vidi{, a kad ne vidi{, onda ga vidi{. (mrak)
• u poeziji:
Ja bosiqak sejem, meni pelen ni~e. (Nar. pesma)
A ja, sine, kukam na zgari{tu, / a ti pije{ vino u Kru{evcu!
(Nar. pesma „Banovi} Strahiwa“ )
• u po{alicama:
Dao ti bog hiqadu pasa, pa svi }utali, a ti sam tr~ao oko ku}e i lajao.

49
 SETI SE [TA SMO NAU^ILI
Glasovne promene
Vrste glasovnih Pravila Primeri Izuzeci
promena
Kada se u jednoj re~i po~etak – po~etci – po~eci najja~a
Gubqewe na|u jedan do drugoga zadatak – zadatci – zadaci protestna
dva ili vi{e suglasnika radostan – radostna – ra- gimnazistkiwa
suglasnika
za izgovor mnogo te{ka, dosna
dolazi do gubqewa jednog.

Sa`imawe samoglasnika je Prilikom prelaska L u O: Kod slo`enica:

Sa`imawe glasovna promena u kojoj se stol>stoo>sto, crnooka,
dva ista samoglasnika sol>soo>so, poodma}i,
samoglasnika
spajaju u jedan dug. sokol>sokoo>soko. zoologija.

Do izjednačavawa koji>kojega>koega>
Izjedna~avawe (asimilacije) kooga>koga
samoglasnika dolazi
samoglasnika
obično pre sa`imawa svoj>svojega>svoega>
oje>oe>oo>o. svooga>svoga

Da bi se izbeglo no` – no`om>no`em

Razjedna~avawe ponavqawe istih je` – je`em>je`om
samoglasnika samoglasnika, ponekad
dolazi do razjednačavawa.

Slu`ba (funkcija) reči u rečenici

VRSTA REČI SLU@BA (FUNKCIJA) RE^I U REČENICI
imenice subjekat
promenqive

zamenice predikat
pridevi
glagoli atribut
brojevi apozicija
nepromenqive

prilozi Svaka re~

predlozi ima neku slu`bu objekat
veznici u re~enici. prilo{ke odredbe
uzvici
re~ce

Sledi tre}a kontrolna ve`ba

50
 4.
Učimo: Tvoj zadatak }e biti da napi{e{:

– pridevske zamenice – re~i sa prenesenim zna~ewem

– aorist – predlog za re{avawe problema
– futur drugi – opis unutra{weg i spoqa{weg prostora
– imperfekat – re~nik lokalizama
– imperativ ili zapovedni na~in – razgovor u `argonu
– potencijal ili mogu}i na~in
– trpni glagolski pridev

Pridevske zamenice Pro{ao nekakav pas.

Pridevske zamenice upu}uju upitno-

na ono što je označeno pridevima.
Ima ih više vrsta.
-odnosne: koji, ~iji, kakav, koliki
neodre|ene: neki, ne~iji, nekakav, nekoliki
odri~ne: nikoji, ni~iji, nikakav, nikoliki
op{te: svaki, sva~iji, svakakav, ma koji
pokazne: ovaj, taj, onaj, ovakav, takav, onakav,
ovoliki, toliki, onoliki
prisvojne: moj, tvoj, wegov, wen, na{, va{, wihov...

prisvojna za
svako lice: svoj (kad ne{to pripada subjektu)

Primer: Ja imam svog psa, ti ima{ svog psa...

On ima svog...
On se ne boji svog nego wegovog psa
(kad se misli na 3. lice).
Smisli nove primere sa pridevskim zamenicama.

Kakva setva, takva i `etva.

Kakva , takva i .
Kakav , takav i .
Onoliko ~ovek vredi koliko i kako radi.
Onoliko koliko .
Onoliko koliko .
51
 Osnovno i preneseno zna~ewe re~i
Pomozi Zoranu i Ani da dopune
Svaka re~ ima osnovno zna~ewe,
tabele sa osnovnim i prenesenim
a neke re~i imaju i prenesena zna~ewa.
zna~ewem re~i.

Osnovno Preneseno Osnovno Preneseno

Imenica Pridev
zna~ewe zna~ewe zna~ewe zna~ewe

reke bola luk pogled

potoka radosti ren nevoqa

IZVOR QUT (-A, -O )

Osnovno zna~ewe Prenesena zna~ewa

trava radost
ku~ence
RASTE

umor
Dopi{i oblike koji nedostaju.

1. l. jedn. 2. l. jedn. 3. l. jedn. 1. l. mn. 3. l. mn.

ovaj, ovakav, ovi, ovakvi,

ki{obran ovoliki ovoliki
ta, takva,
patika tolika
ono, onakvo, ona, onakva,
srce onoliko onolika
52
 Značewe i gra|ewe glagolskih oblika – aorist

Aorist ili pre|ašwe svršeno vreme je Seti se ko je rekao:

glagolski oblik koji označava blisku „Do|oh, videh, pobedih!“
prošlu radwu.
Aorist se gradi od infinitivne osnove i dve
Veni, vidi, vici! vrste nastavaka:

do}i videti pobediti

do|-oh vide-h

do|-e vide-Ø

do|-e vide-Ø

do|-osmo vide-smo

do|-oste vide-ste

do|-o{e vide-{e

Nastavi da pi{e{ u aoristu o zami{qenom doga|aju i upotrebi aorist od glagola:

do}i, baciti, ~uti, pozvati, igrati, udariti, razbiti, potr~ati, viknuti, zadrhtati, ispri~ati.

Do|oh iz {kole. Bacih torbu na...

Ako re{i{ ukr{tenicu, dobi}e{ aorist pom. glagola biti.

7.

1. Aorist od IZBITI (1. l. jednine) 1.

2. Vrsta imenica
2.
3. Imperativ od gl. QUBITI (2. l. jednine)
3.
4. Aorist od glagola UDROBITI
(1. l. mno`ine) 4.

5. Akuzativ mno`. imenice BISTA 5.

6. Aorist gl. IZQUBITI (3. l. mno`ine)

6.
7. Aorist gl. IZQUBITI (3. l. jednine)
53
 Tu|e re~i (tu|ice) Ovo je po~etak govora nekog politi~ara.
Podvuci re~i koje su ti nepoznate.
Tu|e re~i se ne sjaje
kao nebo tvoga kraja, Izme|u individua i izme|u nacija ne egzisti-
tu|e re~i nisu tople raju adekvatna koegzistencija, komunikacija i
kao sunce zavi~aja.
tolerancija, pa su evidentni {ovinizam,
Ne pletu se ma{tovito, diskriminacija, militarizam i totalitarizam.
kao iz detiwstva bajke, Zato je imperativ daqe egzistencije i
ne miri{u, ne miluju prosperiteta evaluacija generalnih pozicija...
kao ruke tvoje majke.
Re~i vaqa probirati,
negovati i stvarati.

Sve dok ~uva{ jezik svoj,

`ive}e i narod tvoj.

Ovde iskreno i lepim re~ima iznesi stanovnicima na{e planete Zemqe

svoj predlog o zajedni~kom `ivotu, saradwi i po{tovawu razli~itosti.

Po{tovani Zemqani,

Zapazio/zapazila sam da

Zbog toga se doga|a

Zato predla`em

Nadam se

54
 Futur drugi

Futur drugi ozna~ava radwu koja Ako budem radio

}e se vr{iti pre ili za vreme neke smelo, veselo,
druge budu}e radwe. Osim toga, stvori}u neko
on ozna~ava i radwu koja je uslov veliko delo.
za vr{ewe neke druge radwe.

Gradi se od prezenta pomo}nog gl. biti i radnog

glagolskog prideva.

1. JA BUDEM RADIO 1. MI BUDEMO RADILI

2. TI BUDE[ RADIO 2. VI BUDETE RADILI
3. ON BUDE RADIO 3. ONI BUDU RADILI

Poku{aj da nastavi{ pri~u Ako bude – bi}e.

Ako budem radio vredno, napravi}u splav.

Kad budem napravio splav, spusti}u ga u reku.
^im ga budem spustio u reku, krenu}u ka jugu.
Ako budem
Kad budem
^im

Re{i rebuse
i dobi}e{
re~enicu
u futuru
drugom.

55
 Po{tuj tu|a ose}awa Na|i lep{e re~i kojima }e{ ute{iti
i ohrabriti drugaricu posle izgubqene
utakmice.

Ovco,
zbog tebe smo
propali!

nepa`qiva drugarica koja je tu`na wena dobronamerna

i besna drugarica zbog izgubqene utakmice prijateqica

Zamisli kako de~aku koji je slabo tr~ao i prouzrokovao poraz svoje ekipe prilaze
dva druga – jedan pa`qiv, a drugi nepa`qiv. Napi{i {ta mu govore.

Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu. 1 2 3 4 5 6 7

1
1 Odri~na prid. zamenica
2 Uzvik / predlog / nom. jedn. prid. LAK (`. r.) 2
3 Upitna prid. zam. / akuz. jedn. KO[ 3
4 Veznik / prisvoj. zam. za svako lice
4
5 Nom. jedn. `. r. JAK / vok. imenice IVA
6 Prilog za vr. / nom. jedn. im. MI[EVI 5
1 Neodre|ena prid. zamenica
6
2 Uzvik / veznik / nom. jedn. im. LAK
3 Upitna prid. zamenica / predlog
4 Veznik / prilog za vreme
5 Upitna prid. zamenica (instr. jedn.)
6 Veznik / pokazna prid. zamenica 1. l. mn.
7 Prisv. prid. zam. (2. l. mn.) / prilog za kol.

56
Opisivawe Pročitaj ovo uputstvo i sastavi dva kratka
šaqiva ili ozbiqna opisa.

Opis spoqa{weg prostora Opis unutra{weg prostora

(eksterijer) (enterijer)
Seti se opisa koje si čitao
u pričama.

Opisivawe

Kada ne{to opisuje{,

kamera si koja snima:
po|i od {irokog plana,
onda pri|i detaqima.

Ti si topli sun~ev zra~ak

– detaq biraj, osvetqavaj:
{to zapazi{ i saznaje{
– s tim potajno razgovaraj.

Privla~an predeo Prijatna soba

57
 Imperfekat (pre|ašwe nesvršeno vreme)
Pročitaj početak jedne bajke:

Beja{e u nekoj zemqi car, pa i|a{e svake

nedeqe u lov u planinu. Jednoga dana u lovu,
dok wegovi hrtovi besno lajahu u nekoj {ikari,
~udna zver stra{no rika{e na pse.
Car i wegovi pratioci ne mogahu da vide
{ta je, samo {aputahu i dogovarahu se kuda
}e i kako }e!
Podvučene glagole u ovom glagolskom obliku mo`emo
sresti gotovo samo u narodnim pričama ili kod pisaca
starijih vremena.

To je imperfekat (pre|ašwe nesvršeno vreme).

U savremenom govoru se gotovo izgubio. U kwi`evnosti se re|e susre}e imperfekat
od glagola biti: bejah, bejaše, bejaše, bejasmo, bejaste, bejahu.

Imperfekat označava prošlu radwu koja se

du`e vremena vršila u pro{losti.

Gradi se samo od nesvršenih glagola na taj Primeri imperfekta

način što se na infinitivnu ili prezentsku
osnovu dodaju dvojaki nastavci: ČEKATI TRESTI

-ah -ijah ček-ah tres-ijah

-aše -ijaše ček-aše tres-ijaše

-aše -ijaše ček-aše tres-ijaše

-asmo -ijasmo ~ek-asmo tres-ijasmo

-aste -ijaste ček-aste tres-ijaste

-ahu -ijahu ček-ahu tres-ijahu

U imperfektu mo`e da se javi jotovawe:

i}i > id-jah > i|ah.

58
Nastavi započetu bajku o carevom do`ivqaju u lovu u planini
i upotrebi glagole u imperfektu.

Napi{i umawenice i uve}anice.

Re~ Umawenica Uve}anica

kwiga

ma~ka

slika

snaga

snaha

59
 Pluskvamperfekat

Kada sam pogledao kroz prozor, ptice su bile

sletele u dvori{te. Si{ao sam u dvori{te,
a one su ve} bile odletele na drvo. Dok sam se
popeo na drvo, one se opet bejahu smestile kraj
moga prozora.

Podvučeni glagolski oblik zove se pluskvamperfekat

ili davno prošlo vreme.

Pluskvamperfekat označava radwu koja se dogodila u prošlosti,

pre neke druge prošle radwe.

Pluskvamperfekat se gradi na dva načina:

a) od perfekta pomo}nog glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se mewa:

jednina mno`ina

1. bio sam čitao 1. bili smo čitali

2. bio si čitao 2. bili ste čitali
3. bio je čitao 3. bili su čitali

b) od imperfekta pomo}nog glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se mewa;
ovaj oblik pluskvamperfekta u govoru je redak.

jednina mno`ina

1. bejah/beh čitao 1. bejasmo/besmo čitali

2. bejaše/beše čitao 2. bejaste/beste čitali
3. bejaše/beše čitao 3. bejahu/behu čitali

60
 Imperativ ili zapovedni na~in Zagrli me neyno!
Kayimo re[i, lake leptire,
nek ovaj nemir u nama
smire.

Imperativ Gradi se tako {to se od tre}eg lica mno`ine prezenta

ili zapovedni na~in odbije nastavak i dodaju nastavci za imperativ.
ozna~ava zapovest, Za tre}e lice gradi se od re~ce neka ili da i prezenta.
molbu ili `equ
da se radwa izvr{i. 1. -Ø 1. zagrl-IMO 1. -Ø 1. peva-JMO
2. zagrl-I 2. zagrl-ITE 2. peva-J 2. peva-JTE
3. neka zagrli 3. neka zagrle 3. neka peva 3. neka pevaju

Imperativi koje voli{ da ~uje{ Imperativi koje ne voli{ da ~uje{

Daj mi ruku.

Jutarwi imperativi Imperativi na utakmici

Ustaj ve} jednom!

Tvoja zapovest kao vladara Molbe jednog psa

Smisli
sme{ne
saobra}ajne
znake sa
imperativima.
Ne glupiraj se!

61
 Lokalizmi

Lokalizmi su jezi~ke crte karakteristi~ne Prepoznaj i napi{i iz kojih su

za govor jednog kraja ili podru~ja. krajeva |aci koji ovo govore.

Nastavnik : Kako se poredi pridev LEP?

: Lijep, qep{i i vi|u mene!
: Lele, al’ si pa toj ubavo znaje!
: Bolan, vo|e to ne mere bit.
: Ta, mani ga, vi’{ da je bena.

Probaj da ispri~a{ vic o Lali, Leskov~aninu ili nekom

drugom sunarodniku, ali u lokalnom govoru.

Re~nik lokalizama
Lokalne re~i Wihovo zna~ewe

Ovde poku{aj
da sa~ini{
mali re~nik
lokalizama
iz tebi
poznatog kraja.

62
 Potencijal ili mogu}i na~in
Eh, kad bi bilo, {to bi bilo!
Potencijal ili mogu}i na~in kazuje mogu}nost
da se radwa vr{i. Gradi se od aorista pom. glagola Kada bi se razvedrilo,
biti i radnog glagolskog prideva. kad bi sunce zagrejalo,
drve}e bi olistalo,
a cve}e bi procvetalo,
deca bi se radovala
Zamisli da qudi imaju krila. i ptica bi zapevala.
Napi{i {ta bi tada bilo.

Ja bih Mi bismo
Ti bi Vi biste
On bi Oni bi
Navedi i podvuci jo{ neke primere potencijala iz pesama.

„Kad bi jastuci progovorili

o tome {ta neko sawa i kuje...“
Miroslav Anti}

„Kad bi meni dali jedan dan,

ja ga ne bih potro{io sam...“
Brana Crn~evi}

Napi{i {ta bi darovao/darovala svetu kad bi mogao/mogla.

Kad bih mogao, kad bih znao, ja bih

Pove`i zadate re~i u re~enice sa potencijalom.

1. sunce – {etwa
Ako bi bilo sunca, ja bih i{ao u {etwu.
2. pogled – qubav

3. violina – avion

63
 Lopov
@argonizmi
Kad ukrade, lopov – }apne,
smota, mazne, }orne, apne,
@argonizmi su naro~ite re~i i izrazi koje koriste frkne, digne i zapali,
odre|ene dru{tvene ili profesionalne grupe klopne, ~apne i popari,
(|aci, studenti, glumci, ribari i dr.). macne, lacne, zdipi, drpi
i o’ladi, i okrpi.

U autobusu
Poku{aj da prepri~a{ ovaj doga|aj
koriste}i razli~ite `argonizme.

Jedna devojka je u{la u prepun autobus. Imala je kosu vezanu u kowski

rep, pa je nehotice zaka~ila nervoznog putnika. Do{lo je do sva|e...

Student:Sine, jedna ekstra `enska upade u bus i taman

da je startujem kad neki krelac po~e da je smara. Onda...

Baka (putovala na pijacu):

Neko iz tvog dru{tva:

Re{i
rebuse
i sa~ini
jedan.

tu|ice

64
 Trpni glagolski pridev

Trpni pridev pokazuje da je na nekome ili ne~emu

Zakukuqeno, zamumuqeno,
izvr{ena radwa.
zadevetano, zadesetano...
Gradi se od infinitivne osnove i dvojakih nastavaka:
(avarb)
-n, -na, -no, -ni, -ne, -na;
-t, -ta, -to, -ti, -te, -ta.

Smisli zanimqive opise s trpnim pridevima.

Krompir Jabuka Pala~inke za simpatiju

Sa|en, plevqen,
okopavan,
va|en, vo`en
i prodavan.
Prodat, donet
i pripreman,
rezan, kuvan,
za~iwavan,
qu{ten, pe~en,
soqen, hvaqen,
i poslu`en,
i pojeden.

Smisli neke sme{ne rimovane parove trpnih prideva.

zaqubqen – izgubqen

Re{i
i smisli
rebuse sa
trpnim
pridevima.
prodat

65
 SETI SE [TA SMO NAU^ILI
Glagolski oblici
Naziv glagolskog Zna~ewe Gra|ewe Primer
oblika
Aorist ili pre|ašwe Gradi se od infinitivne do|-oh, do|-e, do|-e,
svršeno vreme osnove i dve vrste do|-osmo, do|-oste,
Aorist je glagolski oblik nastavaka: -oh, -e, -e, do|-o{e
koji označava blisku -osmo, -oste, -o{e;
prošlu radwu. -h, -Ø, -Ø, -smo, - ste, -{e.

Ozna~ava radwu koja Gradi se od prezenta ja budem radio

}e se vr{iti pre ili pomo}nog gl. biti ti bude{ radio
Futur drugi za vreme neke druge budu}e i radnog glagolskog on bude radio
radwe, kao i radwu koja mi budemo radili
je uslov za vr{ewe neke prideva. vi budete radili
druge radwe. oni budu radili
Označava prošlu radwu Gradi se samo od ček-ah tres-ijah
koja se du`e vremena nesvršenih glagola na taj ček-aše tres-ijaše
Imperfekat vršila u pro{losti. način što se na ček-aše tres-ijaše
infinitivnu ili ~ek-asmo tres-ijasmo
prezentsku osnovu dodaju ček-aste tres-ijaste
dvojaki nastavci. ček-ahu tres-ijahu

Pluskvamperfekat Gradi se od perfekta ili bio sam čitao

označava radwu koja se od imperfekta pomo}nog bio si čitao
Pluskvamperfekat dogodila u prošlosti, glagola biti i radnog bio je čitao
ili bejah/beh čitao
pre neke druge prošle glagolskog prideva. bejaše/beše čitao
radwe. bejaše/beše čitao
Imperativ Gradi se tako {to se –
ili zapovedni na~in od tre}eg lica mno`ine zagrl-I
Imperativ ozna~ava zapovest, prezenta odbije nastavak neka zagrli
zagrl-IMO
molbu ili `equ i dodaju nastavci zagrl-ITE
da se radwa izvr{i. za imperativ. neka zagrle
Potencijal ili mogu}i Gradi se od aorista bih radio bismo radili
na~in kazuje mogu}nost pom. glagola biti i radnog bi radio biste radili
Potencijal bi radio bi radili
da se radwa vr{i. glagolskog prideva.

Trpni pridev pokazuje Gradi se od infinitivne sa|en, sa|ena, sa|eno,

Glagolski da je na nekome ili osnove i dvojakih sa|eni, sa|ene, sa|ena;
pridev ne~emu izvr{ena radwa. nastavaka:
trpni -n, -na, -no, -ni, -ne, -na; donet, doneta, doneto,
-t, -ta, -to, -ti, -te, -ta. doneti, donete, doneta

Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba

66
 5.
Učimo: Tvoj zadatak }e biti da napi{e{:

– glagolski prilog sada{wi – sva|ala~ki i pomirqiv razgovor

– glagolski prilog pro{li – primere za pravopisna pravila
– prosti i slo`eni glagolski oblici – gramatiku na jednoj strani
– li~ni i neli~ni glagolski oblici – {aqive novine
– slu`beno pismo

Glagolski prilog sada{wi

Ide pu/e}i,
zdravqe ru/e}i.
Ozna~ava radwu koja se vr{i u isto
vreme s drugom radwom.
Gradi se od tre}eg lica mno`ine prezenta Dopi{i {to vi{e odgovaraju}ih
i nastavka -}i (tr~e-}i  tr~e}i). gl. priloga sada{wih.

Potok te~e `ubore}i, {ume}i, blistaju}i,

skaku}u}i, sjaje}i se, grgoqe}i,

On kora~a slu{aju}i,

Ona gleda

Neko pri~a

Prona|i jo{ neki primer gl. priloga sada{weg u nekom kwi`evnom delu. Prepi{i ga.

I tako putuju}i po svetu zadugo, do|e na jednu vodu, pa idu}i pokraj one vode,
opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se pra}aka.
(Nar. pri~a „Zlatna jabuka i devet paunica“)

67
 Re~
Re~ je ~udo nad ~udima,
najmo}nije me| qudima.

Re~ima se ja~e voli,

dubqe misli, boqe raste,
miri, le~i, bla`i, sna`i,
smelo leti poput laste.

Kad je ru`na, ona kosi,

quti, kr{i, sva|a, ru`i,
pa omrzne i razboli,
i nanese rane du{i.

Zato re~i ulep{avaj,

sebe, druge o~aravaj.

Sva|ala~ki razgovor Pomirqiv razgovor

(ukopavawe u rov) (iskazivawe ose}awa)

– Za{to si quta? – ^ini mi se da si quta. Molim te, reci mi

– [ta te briga! Ne}u vi{e da razgovaram za{to.
s tobom. – Drago mi je {to me to pita{. Quta sam
i volela bih da o tome porazgovaramo.

Tvoj primer

* Ako `eli{ da sazna{ ne{to vi{e o pomirqivim i sva|ala~kim razgovorima, pro~itaj kwigu
68 D. Plut, Q. Marinkovi} Konflikti i {ta sa wima, Kreativni centar, Beograd 2002.
Glagolski prilog pro{li

Glagolski prilog pro{li ozna~ava radwu koja se izvr{ila pre neke druge radwe.
Gradi se od infinitivne osnove i nastavka -v{i, ispred kog se ponekad ume}e
samoglasnik a (-av{i): vide-ti + -v{i – videv{i; otres-ti + -av{i – otresav{i.

Pomozi Ani i Zoranu Ugledav{i vanzemaqce,

da zavr{e na {aqiv
na~in zapo~ete
re~enice.

Videv{i patuqke u {umi,

Od zadatih i drugih re~i sa~ini vi{e re~enica sa gl. pril. pro{lim.

na, ja, mi, on,

prekinuti,
utakmica,
posti}i,
teren,
pobediti,
sudije, igra~i
gol,
pobeda,
radovati se

Od slede}ih [ULEAOGDVNI
nizova slova
sa~ini {to vi{e
glagolskih TIOKSA[IVIUP
priloga pro{lih.

69
 Gradacija
Seti se pesme @enidba Dušanova. U woj se re|aju sve ve}i
i ve}i podvizi Miloša Vojinovi}a: on pobe|uje latinskog junaka
na megdanu, preskače tri kowa viteza, ustrequje kroz prsten
jabuku. Careva ose}awa prema Milošu rastu:

– Jest slobodno, mla|ano Bugar~e!

– Jest slobodno, moje drago d'jete!
– Jest slobodno, moj ro|eni sinko!

Postepeno re|awe slika ili ose}awa po jačini

jeste stilska figura koja se naziva gradacija.

Odredi i objasni stilske figure u slede}im primerima.

1. Spomiwe se Kraqevi}u Marko 5. Veselo puckara plamen

kao dobar danak u godini. u skromnoj izbici našoj.
Narodna pesma Marko Kraqevi} i orao V. Ili}, Zimska idila

St. figura: St. figura:

2. Da se, jadna, za zelen bor vatim, 6. Livada kraj reke sawa.

i on bi se zelen osušio. D. Maksimovi}, Pokošena livada
Narodna pesma Kosovka devojka
St. figura:
St. figura:

3. Ovdje vas svako poznaje i voli, 7. Za \ur|em je kosu odrezala,

a tamo niko poznati vas ne}e. za |everom lice izgrdila,
A. Šanti}, Ostajte ovdje a za bratom o~i izvadila.
Narodna pesma Najve}a je `alost za bratom
St. figura:
St. figura:
4. U pli}aku, u vrbaku,/ gde je tiha, troma voda,/
gde šumori Dunav plav,/ mene čeka skriven splav.
A. Dikli}, Plavi kit

St. figura:
70
 Prosti i slo`eni glagolski oblici

Glagolski oblici mogu biti prosti, ako se sastoje od jedne reči,

i slo`eni, ako u wihov sastav ulazi i pomo}ni glagol.

Glagolski oblici
prosti slo`eni

Infinitiv (pisati) Perfekat (pisao sam, pisao si)

Prezent (pi{em, pi{e{) Glagolski pridevi Pluskvamperfekat (bio si pisao)

radni (pisao)
Imperativ (pi{i) trpni (pisan) Futur prvi
slo`en (}e{ pisati)
Imperfekat (pisa{e) Glagolski prilozi prost (pisa}eš)
sadašwi (pišu}i)
Aorist (napisa) prošli, samo od Futur drugi (budem pisao, budeš pisao)
svr{enih glagola, npr.
napisati (napisavši) Potencijal (bih pisao, bi pisao)

Re{i ovu 1. bezvu~ni predwon. sugl. 

slagalicu.
2. jezi~ni sugl., ponekad samoglasnik 

3. zubni, bezvu~ni i praskavi sugl. 

Dopuni razgovor dva psa i napi{i koje su pridevske zamenice

kori{}ene u razgovoru.

Neki psi .( )
Ovaj vlasnik .( )
@uti pas ni~iji. ( )
^iji pas .( )
Ovakva vlasnica .( )
71
 Lični i nelični glagolski oblici
Glagolski oblici mogu biti lični i nelični.

Lični glagolski oblici Glagolska vremena Glagolski načini Nelični

jesu oni koji razlikuju označavaju radwu označavaju odnos glagolski
lica (prvo, drugo, tre}e koja se doga|a u govornog lica oblici jesu
za jedninu i za mno`inu). sadašwosti, prema oni koji
Delimo ih na prošlosti ili neostvarenoj nemaju oznaku
glagolska vremena budu}nosti. radwi. za lice.
i glagolske načine.

Glagolski oblici
Vremena Načini Infinitiv
lični nelični
Prezent Imperativ Glagolski prilozi
Perfekat Potencijal sadašwi
Aorist Futur drugi prošli
Pluskvamperfekat
Glagolski pridevi
Imperfekat
radni
Futur prvi
trpni

Poku{aj da opi{e{ jedan doga|aj u aoristu. Upotrebi aoriste glagola:

videti, osetiti, upla{iti se, pobe}i, razmisliti, zakqu~iti, vratiti se,
obradovati se.

Re{i rebuse
i sa~ini jedan
u futuru
drugom.

budem ribao
72
 Slu`beno pismo
Seti se kako se pi{e privatno pismo (vidi Gramatiku 5).
Slu`bena pisma pišu pojedinci, preduze}a, škole i dr. U zaglavqu sa desne strane pišu se
naziv i adresa primaoca, a sa leve pošiqaoca. Piše se kratko, jasno, ozbiqno i s poštovawem.

Evo primera.

Aktivu nastavnika srpskog jezika

Osnovna škola Vuk Karaxi}
Gradi{tanska 8,
11000 Beograd Beograd

Poštovane kolege,

Obaveštavamo vas da je Kreativni centar

do sada izdao oko 30 romana za devojčice i dečake
u ediciji Svet je jedan. To su najboqi romani
iz celog sveta, a govore o savremenom `ivotu dece
i mladih. Pomenu}emo neke naslove:
Moj deka je bio trešwa (Italija),
Ovo je najstrašniji dan u mom `ivotu (Srbija),
Jedna }uška, jedan poqupči} (Gr~ka),
Braca dolazi u grad (Indija) i dr.

Ukoliko smatrate da bi bilo dobro da vaše

učenike upoznamo s nekim od ovih romana, molimo
vas da nas o tome obavestite. Mi }emo se pobrinuti
za dolazak autora ili urednika na{ih kwiga u vašu
školu.

Srdačno vas pozdravqamo.

Za Kreativni centar
U Beogradu,

Objasni kakva je razlika izme|u slu`benog i privatnog pisma. Koje su sli~nosti?

73
 Pravopis na tri strane
Velikim slovom se pi{u:
Pravilo
DA
1. Po~etno slovo re~enice
2. Vlastita imena i nadimci qudi
i `ivotiwa
3. Imena dr`ava, krajeva, naseqa
i wihovih stanovnika
4. Imena planina, reka, jezera, mora
5. Imena nebeskih tela
6. Nazivi preduze}a, ustanova,
organizacija, ulica, kwiga, novina
7. Prisvojni pridevi na -ov, -ev, -in
izvedeni od vlastitih imenica
8. Zamenice 2. lica mno`ine
– iz po{tovawa prema jednoj osobi
NE prisvojni pridevi na
-ski, -~ki, -{ki
NE kada se nebeska tela
pomiwu kao zajedni~ke imenice
74
Kako se pi{e
Anin primer Tvoj primer
On re~e: „Do}i }u”.
Ana, Zoki, [arowa
Srbija, Novi Sad, Toplica,
Topli~anka
Fru{ka gora, Ju`na Morava,
Jadransko more
Zemqa, Sunce, Mesec, Mars,
Velika kola, Kumova slama
Osnovna {kola „Sveti Sava”,
„Zabavnik”, Bosanska ulica
Brankov, Radojev, Veri~in
Molim Vas da...
beogradski, crnogorski,
evropski, be~ki, ~e{ki
plodna zemqa, vrelo sunce,
no} bez meseca
 Odvojeno pisawe re~i
Pravilo Anin primer Tvoj primer
DA

1. Futur glagola koji se

u infinitivu zavr{avaju na -}i

NE kod glagola na
-ti

2. Odri~na re~ca NE
ne bojim se
uz glagole

NE kod ~etiri glagola ne}u, nemam, nemoj, nisam

3. Re~ca LI – kad se pita Da li? Je li?

Rastavqawe reči na kraju reda

DA
1. Znak za rastavqawe stavqa se
ve-tar, či-ta-ti
izme|u samoglasnika ili iza wih
2. Skup suglasnika treba rastavqati
brat-stvo, škol-ski, se-stra
tako da bude lakši za izgovor
3. Slo`ene reči rastavqati
iz-vaditi, naj-jači
na sastavnim delovima
NE
Jedan glas nikada se ne prenosi društv-o
u drugi red

DA
Zapeta (zarez) se pi{e:

1. Kada se nabraja Volim tebe, wu, sebe.

2. Kada se odvaja: vokativ, apozicija, Hej, Ana, pogledaj!

uzvik, re~ca On me je, verovatno, razumeo.

NE ponekad, kad se ne
On me je verovatno razumeo.
nagla{avaju re~ce i druge re~i

75
 Uzvičnik
Pravilo Anin primer Tvoj primer
DA
1. Iza rečenica i reči izgovorenih
Kakav uspeh! Bravo!
u uzbu|ewu ili povišenom
Tako si lepa!
raspolo`ewu
2. Iza vokativa, imperativa
Marko, šutiraj!
i pitawa kad se izgovaraju
Uh, šta me to uplaši?!
povišenim tonom

Crtica
DA
Za-bav-na
1. Kad delimo re~i na kraju reda
gra-ma-ti-ka

2. Kod poluslo`enica radio-aparat

3. Izme|u dvostrukih prezimena,
Anica Savi}-Rebac
naj~e{}e `enskih
4. U slo`enicama čiji su prvi
10-godišwica
delovi brojke

DA
1. Iza obave{tajnih re~enica
NE kad je re~enica u naslovu
2. Iza nekih skra}enica
NE kod mernih jedinica
NE kad su od velikih slova
NE kad su sastavqene od
prvog i zadweg slova ili sloga
3. Iza rednih brojeva
NE iza rimskih brojeva
NE ispred drugih znakova
interpunkcije
Ta~ka se pi{e:
Ja te volim.
Dolazi leto
god. (godina), i sl. (i sli~no)
kg (kilogram), l (litar)
UN (Ujediwene nacije)
dr (doktor), g|ica (gospo|ica)
5. razred; 15. 3. 2002. god.
V razred; 15. III 2002. god.
U 5, 6. i 7. raz. ~ita se
B. Nu{i} (1864–1938).

Tri ta~ke
DA

1. Kad je misao prekinuta ^ekao je, ~ekao...

76
 Gramatika na jednoj strani Pomozi Zoranu da sa~ini
pregled, tj. da navede
odgovaraju}e primere.
Glasovi
Samoglasnici su glasovi: A,
Suglasnici su glasovi: B,
Po zvu~nosti – vrlo zvu~ni (sonanti):

zvu~ni
bezvu~ni

Po mestu postanka: usneni nadzubni

zubni zadwonep. predwonep.

Glasovne promene (navedi primere)

Jedna~ewe po zvu~nosti:
Palatalizacija:
Sibilarizacija:
Jotovawe:
Jedna~ewe sugl. po mestu izg.:
Nepostojano A:
Promena L u O:
Gubqewe suglasnika:

Pridevske zamenice (navedi primere)

upitno-odn. su: pokazne: op{te:
odri~ne: neodre|ene: prisvojne:

Glagolski oblici (navedi primere)

Aorist:
Futur drugi:
Imperfekat:
Pluskvamperfekat:
Imperativ:
Potencijal:
Trpni pridev:
Glag. prilog sad.:
Glag. prilog pro{li:

77
 Moje {aqive novine Zamisli da izdaje{ zabavne novine.
Smisli zvu~no ime za wih. Napi{i ga
i oboj u prostoru sa kvadrati}ima.

Urednik:

Izlazi:

Cena:

Novinski ~lanak Intervju sa medijskom zvezdom

[aqivi strip

78
Preporu~ujemo vam kwigu [aqiva sportska vest

Od na{eg dopisnika, iz dnevnika s putovawa

[ale [aqivi oglasi i reklame

Rebusi

79
 Kako pripremiti i odr`ati govor
1. Za govor je dobro pripremiti skicu ili ga napisati u celini.
Govor ne vaqa u~iti napamet, ve} samo zapamtiti redosled izlagawa.

2. Uvod treba da bude kratak, da privu~e pa`wu, da govorniku pomogne

da zadobije poverewe slu{alaca: navedi primer, do`ivqaj, pitawe,
{alu, problem.

3. Izlagawem treba da se istakne glavna misao i da se navedu argumenti

kojima }e se dokazati wena ta~nost (podaci, pore|ewa, citati i dr.).

4. Zakqu~ak se izvodi posle kra}e pauze kratkim i jasnim re~enicama.

Treba re}i zakqu~nu misao, poruku, predlo`iti re{ewe.

5. Najboqe je govoriti prirodno, jasno, glasno i dovoqno sporo.

6. Kada se dr`i govor, treba se uspraviti, podi}i glavu i gledati pravo u publiku.
Treba delovati sigurno i odlu~no.

7. Nastoj da se unese{ u svoj govor i da u`iva{ u wemu.

8. Lo{ govornik obi~no pokazuje slede}e: razmetqiv je, preduge su mu re~i i re~enice,
pla~evan je, mlitav, misli da samo on sve zna, a slu{aoce potcewuje, govori sebi u bradu,
pla{i se da ga publika ne}e ~uti, izviwava se, previ{e mlatara rukama i sl.

Samoocewivawe govora
1. Da li sam rekao/rekla najva`nije {to sam hteo/htela?
DA/NE
2. Da li sam govorio/govorila jasno, glasno i dovoqno sporo?
DA/NE
3. Da li sam se dr`ao/dr`ala uspravno i odlu~no?
DA/NE
4. Da li me je publika pa`qivo slu{ala i razumela?
DA/NE
5. Da li sam zadovoqan/zadovoqna svojim nastupom?
DA/NE
6. [ta bi trebalo da u~inim da bi moj govor slede}i put bio boqi?

80
? ??
?
?
?

?
UPUTSTVO
p o eni oc ena
0–9 1

10–14 2

? 15–19 3
?

?
20–24 4

25–30 5

?
? ?
?
?
?
 PRVA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:
30

Podeli re~i u ovim re~enicama na slogove.

1 Dve biqke na jednom korenu su prijateqstvo i qubav.

Jedino qubav ima nekoliko cvetova vi{e.
(F. Klop{tok)

Navedi vi{e zna~ewa za re~i KOREN i CVET.

biqke
KOREN  CVET 
2 uspeha

Prepi{i pravilno odlomak iz romana Hajduci Branislava Nu{i}a.

Jeltitakoodro|ewamuca{pitaga
gospodinprofesorneodgovara
cvrcapaotkadmuca{otkadsam
po{aouprvirazredgimnazijeajel
3
totakoizsvihpredmetamuca{ili
samoizmogapitaprofesornemucam
kadradimgimnastikuodgovaracvrca 6

Opi{i prema ovom crte`u Anu i upotrebi stilske figure.

4 Pore|ewe:
Epitet:
Personifikacija:
4
Onomatopeja:

82
 Popuni tabelu u vezi s podelom suglasnika po zvu~nosti.
5
Zvu~ni
Bezvu~ni 2

Odredi vrstu re~i i slu`bu re~i u re~enici.

6 Vrsta re~i Re~enica Slu`ba re~i

O,

ti

dakle

ovde

u

ulici

ima{

i

troje

dobrih

prijateqa! 8

Zamisli da si na putovawu. Napi{i prijatequ ozbiqnu ili {aqivu razglednicu s puta.

83
 DRUGA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:
30

Ispravi sedam gre{aka u tekstu i odredi vrstu glas. promene.

U u~ilnici sam bil, gledal, slu{al i u~il.

1 Ni{ta nisam zapamtil, samo o woj sam mislil.

Vrsta glasovne promene:

3

Napi{i kra}u {aqivu ili ozbiqnu vest o stvarnom ili izmi{qenom

doga|aju (npr. o tome da si stekao novog prijateqa ili sl.).
2

Ispravi dve gre{ke u tekstu i odredi vrstu promene.

3
Prvo dobro sabqu navaliju
koja se~e drvje i kamenje.
(Narodna pesma Smrt vojvode Prijezde)

Vrsta glasovne promene:

3

4 1.
Ako 1. Komparativ od VISOKO 2.
re{i{
2. Li~na zamenica za svako lice 3.
slagalicu,
3. Prezent od VIDETI (3. l. jedn.)
dobi}e{ 4.
poznatu 4. Instrumental imenice PAMET
5.
izreku. 5. Veznik za suprotnost
6. Instrumental mno`. im. OKO 6. 3

84
 Napi{i koje su se glasovne promene izvr{ile.
5
\a~i} je i{ao sa nekakvim pa{~etom prema devojci.
    

Sastavi kra}i novinski ~lanak o nekom problemu

ili doga|aju. Ne zaboravi da napi{e{ svoj stav o tome.

Od zadatih re~i mo`e{ sastaviti dve Geteove misli o qubavi. Poku{aj.

se
po~etku
7 naziva
poverewem
qubav
U

bez
Nema
svetlosti
qubavi
sunca
~oveka
bez
ni 4

85
 TRE]A VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:
30

Odredi slu`bu imenica u re~enici.

1 Cvet sa livade deci je radost u prole}e.

    
4

Napi{i jo{ neke re~i sa dugouzlaznim i dugosilaznim akcentom.

rúka – rýke zíma – bõs

2

Opi{i osobu kojoj se divi{ koriste}i stilske figure.

Upotrebi hiperbolu:
3

Epitete:

Kontrast:
6

Precrtaj glas koji ne pripada skupu i napi{i naziv skupa glasova.

86
 Slede}e predikatske rečenice svrstaj u odgovaraju}e grupe.

Nezavisne muzika je čudo Zavisne

jer nas uzbu|uje
5 koja osvaja sva srca
najlepša je umetnost
dok je slušaju
razumeju je svi qudi
u`ivamo u muzici
iako je izvode drugi narodi 4

Upotrebi zadate glagole i smisli slo`enu re~enicu sastavqenu od tri proste.

voleti pokazivati zami{qati

Objasni homonime i sinonime i navedi primere.

Homonimi su
Primeri: Luk . Luk .
7 Skup . Skup .
Kupio je . Kupio je .
Sinonimi su
Primeri: veseo hrabar svetao

87
 ^ETVRTA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:
30

Seti se imperativa koje svakodnevno ~uje{ u {koli.

Volim da ~ujem: Ne volim da ~ujem:

1

Sastavi {aqive opise {kolske zgrade (eksterijer) i svoje u~ionice (enterijer).

2 [kolska zgrada

Moja u~ionica je

Zamisli {aqiv ili ozbiqan razgovor nekih qudi u lokalnom govoru koji poznaje{.
3

88
 Smisli {ta bi svaka od navedenih li~nosti svojim `argonom predlo`ila da se mewa
kako bi se lep{e `ivelo.
4
Policajac:
Pred{kolac:
\ak:
Student:
Peva~ica: 5

Pove`i zadate re~i u re~enice i upotrebi potencijal.

5
ki{a – trava Kad bi
ose}awa – qudi Ako bih
pas – reka Da je 3

Hleb
6
Zamisli
kako
nastaje
hleb i
sastavi
stihove
o hlebu
koriste}i
trpni
pridev.
5

Ako
re{i{
7 rebuse,
dobi}e{ tri
glagolska
oblika.
Koja?

89
 PETA VE@BA
Prezime i ime: Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:
30
Dopi{i vi{e odgovaraju}ih gl. priloga sada{wih
1 uz navedene glagole.

Ana ~ita

Zoran ulazi
4

Probaj da smisli{ dva razgovora.

2
Sva|ala~ki razgovor Pomirqiv razgovor

Zamisli da pri~a{ neku bajku i upotrebi gl. prilog sada{wi (i}i, boriti se)
i gl. prilog pro{li (do}i, ~uti).
3

90
 Smisli razne poruke u imperativu, futuru drugom i potencijalu.

Zemqanima (potencijal) dru{tvu u odeqewu (potencijal)

4

roditeqima (imperativ) pticama (imperativ)

simpatiji (futur drugi) nastavnicima (futur drugi)

5 Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu. 1 2 3 4 5 6 7

1 Gl. pril. pro{li (do}i) 1

2 Prilog za na~in / li~na zam. (dativ 3. l. mn.)
2
3 Nom. jedn. imen. \AK / predlog / uzvik
4 Aorist od OKASNITI (1. l. jedn.) 3
5 Dativ jedn. im. [AMPON
6 Nom. jedn. im. EVA / veznik / predlog / uzvik 4
1 Aorist gl. DO]I (3. l. mn.) 5
2 Pokazna prid. zamenica
3 Instrumental mn. im. [AKA 6
4 Veznik / prezent gl. SPATI (3. l. jedn.)
5 Nom. jedn. im. VO / predlog / ak. jedn. im. NOS
6 Vokativ jedn. im. [IRINA
7 Aorist od glagola IMATI (1. l. jedn.) / uzvik
5

91
 INDEKS
A I R
akcenat 39 izve{taj 35 reklama 24
anketa 35 izgovor 13 re~
antiteza 49 imenice vi{ezna~nost 15, 19
aorist 53 gra|ewe 8 izgovor 13
funkcija 46 mo} 68
B imperativ 61 odvojeno pisawe 75
bajka 58–59 imperfekat 58–59 osnovno i preneseno zna~ewe 52
rastavqawe re~i 75
V J slu`ba u re~enici 46
veliko slovo 74 jedna~ewe suglasnika po tu|e re~i 54
vest 27 zvu~nosti 17–18 re~enice 41–42, 46–48
vi{ezna~nost re~i 15, 19 jedna~ewe suglasnika po mestu re~eni~ni ~lanovi 47
izgovora 28–29
G jotovawe 25–26 S
glagoli sa`imawe samoglasnika 38
gra|ewe 9 K samoglasnici 12
glagolski oblici komunikativna re~enica 48 sibilarizacija 23
li~ni 72 kontrast 49 sinonimi 40
neli~ni 72 kontrolni zadaci 82–91 slogovi 12
prosti 71 slu`ba re~i u re~enici 46
slo`eni 71 L suglasnici
glagolski pridev lokalizmi 62 podela 15, 16
trpni 65
glagolski prilog N T
pro{li 69 nepostojano A 31 ta~ka 76
sada{wi 67 novine 78–79 tri ta~ke 76
glasovi novinski ~lanak 30 trpni glagolski pridev 65
izgovor 13 tu|ice 54
podela 12, 16 O
glasovne promene 17, 32, 34 oglas 22 U
govor 10, 11, 32, 37, 56, 80 opisivawe 57 uzvi~nik 76
gradacija 70 osnovno i preneseno zna~ewe
gra|ewe re~i 6, 7, 8, 9 re~i 52 F
gramatika 4, 77 futur drugi 55
gubqewe suglasnika 36 P
palatalizacija 20–21 H
D pismeni sastav 14 hiperbola 49
dnevnik 18 pismo homonimi 40
slu`beno 73
E pitalica 3 C
eksterijer 57 pluskvamperfekat 60 crtica 76
enterijer 57 podela re~i na slogove 12
potencijal 63
@ pravopis 74–76
`argonizmi 64 predikatske re~enice 48
predlog 54, 57
Z pridevi
zamenice gra|ewe 9
pridevske 51 funkcija 46
zapeta 75 pri~a 43–45
promena L u O 33

92
 [TA MISLI[ O GRAMATICI 6?
RAZMISLI I ODGOVORI:
1. Da li ti se dopada Gramatika 6? (zaokru`i)
DA NE ONAKO
2. [ta si najvi{e voleo/volela da radi{ u ovoj kwizi? (zaokru`i)
a) da ~ita{ o jeziku i jezi~kim pravilima
b) da pi{e{ razli~ite sastave
v) da odgovara{ na pitawa i re{ava{ zadatke
g) da re{ava{ ukr{tenice i rebuse
d)

3. [ta si od navedenih oblika pisawa nau~io/nau~ila da pi{e{? (zaokru`i)

DNEVNIK OGLAS REKLAMU PISANI SASTAV VEST
NOVINSKI ^LANAK ANKETU IZVE[TAJ BAJKU PRI^U

4. Da li si nau~io/nau~ila da govori{ pred odeqewem?

a) da ispri~a{ {alu
b) da iznese{ predlog
v) da iznese{ svoj stav o nekom problemu
g) da odr`i{ govor o zadatoj temi
d)

5. Da li si zadovoqan/zadovoqna svojim znawem iz srpskog jezika?

DA NE ONAKO
}ao!
6. Napi{i {ta bi, po tvom mi{qewu, trebalo vi{e da radi{ Vidimo se u
iz srpskog jezika u narednoj godini. 7. razredu!

Potpis

93
SADR@AJ
1. .......................................................................................................................................................................................................... 3
Zašto učimo gramatiku ........................................................................................................................................................... 4
Lepa reč gvozdena vrata otvara ........................................................................................................................................... 5
Gra|ewe (tvorba) reči ............................................................................................................................................................. 6
Gra|ewe imenica ........................................................................................................................................................................ 8
Gra|ewe glagola i prideva .................................................................................................................................................... 9
Moj prvi govor: O gre{kama .................................................................................................................................................... 10
Glasovi srpskog jezika ........................................................................................................................................................... 12
Ve`be za pravilan izgovor glasova ................................................................................................................................ 13
Pismeni sastav .......................................................................................................................................................................... 14
Podela suglasnika ................................................................................................................................................................... 15
SETI SE ŠTA SMO NAUČILI .......................................................................................................................................... 16

2. ........................................................................................................................................................................................................ 17
Glasovne promene. Jednačewe suglasnika po zvučnosti ........................................................................................ 17
Dnevnik ......................................................................................................................................................................................... 19
Palatalizacija .......................................................................................................................................................................... 20
Oglas ............................................................................................................................................................................................... 22
Sibilarizacija ........................................................................................................................................................................ 23
Reklama .......................................................................................................................................................................................... 24
Jotovawe ......................................................................................................................................................................................... 25
Vest .................................................................................................................................................................................................. 27
Jednačewe suglasnika po mestu izgovora ..................................................................................................................... 28
Novinski članak ....................................................................................................................................................................... 30
Nepostojano A .............................................................................................................................................................................. 31
Promena L u O ............................................................................................................................................................................... 33
SETI SE ŠTA SMO NAUČILI .......................................................................................................................................... 34

3. ........................................................................................................................................................................................................ 35
Izveštaj ........................................................................................................................................................................................ 35
Gubqewe suglasnika ................................................................................................................................................................. 36
Poka`i svoj stav: Ja odlu~ujem ............................................................................................................................................. 37
Sa`imawe, izjednačavawe i razjedna~avawe samoglasnika ................................................................................. 38
Akcenat .......................................................................................................................................................................................... 39
Bogatstvo jezika: Sinonimi i homonimi ......................................................................................................................... 40
Rečenice ....................................................................................................................................................................................... 41
Nezavisne i zavisne predikatske rečenice ............................................................................................................... 42
Kako da napišem priču ........................................................................................................................................................ 43
Slu`ba (funkcija) reči u rečenici ............................................................................................................................... 46
Iskazivawe rečeničnih članova ...................................................................................................................................... 47
Komunikativne i predikatske rečenice ....................................................................................................................... 48
Hiperbola .................................................................................................................................................................................... 49
Kontrast ili antiteza ............................................................................................................................................................... 49
SETI SE ŠTA SMO NAUČILI .......................................................................................................................................... 50

4. ....................................................................................................................................................................................................... 51
Pridevske zamenice ................................................................................................................................................................ 51
Osnovno i preneseno značewe reči ................................................................................................................................ 52
Značewe i gra|ewe glagolskih oblika – aorist ....................................................................................................... 53
Tu|e reči (tu|ice) .................................................................................................................................................................... 54
Futur drugi ................................................................................................................................................................................ 55
Po{tuj tu|a ose}awa .................................................................................................................................................................. 56
Opisivawe ........................................................................................................................................................................... 57
Imperfekat (pre|a{we nesvr{eno vreme) ................................................................................................................... 58
Pluskvamperfekat .................................................................................................................................................................. 60
Imperativ ili zapovedni na~in ............................................................................................................................................ 61
Lokalizmi .................................................................................................................................................................................... 62
Potencijal ili mogu}i na~in ............................................................................................................................................... 63
@argonizmi ................................................................................................................................................................................. 64
Trpni glagolski pridev ........................................................................................................................................................ 65
SETI SE ŠTA SMO NAUČILI ......................................................................................................................................... 66

5. ....................................................................................................................................................................................................... 67
Glagolski prilog sadašwi .................................................................................................................................................. 67
Reč ................................................................................................................................................................................................... 68
Glagolski prilog prošli .................................................................................................................................................... 69
Gradacija ....................................................................................................................................................................................... 70
Prosti i slo`eni glagolski oblici .............................................................................................................................. 71
Lični i nelični glagolski oblici ................................................................................................................................. 72
Slu`beno pismo ........................................................................................................................................................................ 73
Pravopis na tri strane ......................................................................................................................................................... 74
Gramatika na jednoj strani ................................................................................................................................................. 77
Moje šaqive novine ............................................................................................................................................................... 78
Kako pripremiti i odr`ati govor ...................................................................................................................................... 80

KONTROLNI ZADACI I ZADACI ZA TAKMIČEWE

Prva ve`ba .................................................................................................................................................................................. 82
Druga ve`ba ................................................................................................................................................................................. 84
Tre}a ve`ba ................................................................................................................................................................................. 86
Četvrta ve`ba ............................................................................................................................................................................. 88
Peta ve`ba .................................................................................................................................................................................... 90
Indeks ............................................................................................................................................................................................. 92
[ta misli{ o Gramatici 6?.................................................................................................................................................. 93
 SRPSKOG JEZIKA ZA [ESTI RAZRED OSNOVNE [KOLE
prvo izdawe

autor dr Simeon Marinkovi}

ilustrovao Andrej Vojkovi}

recenzenti prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet, Beograd

mr Aleksandra Stani}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti
Jelena Angelovski, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti,
O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Pan~evo

lektor mr Aleksandra Markovi}

likovni urednik Du{an Pavli}

grafi~ko oblikovawe Dragica Din~i}

izdava~ Kreativni centar

Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

urednik Slavica Markovi}

za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}

{tampa Publikum

tira` 15.000

copyright © Kreativni centar 2008

CIP - Kaталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

37.016:811.163.41(075.2)

МАРИНКОВИЋ, Симеон
Граматика : српског језика за шести разред
основне школе / [аутор Симеон Маринковић ;
илустровао Андреј Војковић]. - 1. изд. -
Београд : Креативни центар, 2008 (Београд :
Публикум). - 93 стр. : илустр. ; 26 cm -
(Креативна школа)

Кор. ств. насл.: Граматика 6. - Податак о

аутору преузет из колофона. - Тираж 15.000. -
Регистар.

ISBN 978-86-7781-668-1

COBISS.SR-ID 150556684

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog

uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u шестом razredu
osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00375/2008-06.
ISBN 978-86-7781-668-1

9 788677 816681

www.kreativnicentar.rs