Naziv predmeta:

Broj dok.: 1.2.

POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA
ZA ZAVARIVANJE Datum:oktobar, 2004.
Autor: Revizija: 0
Zavarivanje gasnim plamenom

PROGRAM

Osnovni principi; oblast primene; vrsta plamena; kiseonično-acetilenski plamen; uticaj raspodele
temperature; oprema; osobine acetilena u poređenju sa drugim gasovima; razvijači acetilena;
acetilen u bocama; rukovanje i skladištenje gasova; oblik spoja; tehnike zavarivanja (udesno,
ulevo); standardi za dodatne materijale; primene i karakteristični problemi; specijalni tehnike
zavarivanja i metode korišćenja (predgrevanje, ispravljanje, čišćenje itd.); zaštita na radu.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 1 od 18

1.1 Gasni plamen

plamen i gorivi gasovi - osobine i primena

Osnovni zahtevi koje treba da ispuni gorivi gas da bi se koristio za zavarivanje

su da temperatura plamena bude znatno vi{a od temperature topljenja osnovnog i
dodatnog metala, da brzina sagorevanja bude {to ve}a, da se razvija dovoljna
koli~ina toplote za topljenje osnovnog i dodatnog metala, kao i za nadoknadu
gubitaka toplote, i da hemijska reakcija plamena sa osnovnim i dodatnim
materijalom bude {to manja.
Naj~e{}e se koriste gorivi gasovi na bazi ugljovodonika: metan (CH4), metil-
acetilen-propadijen (C3H4 - trgova~ki naziv MAPP), acetilen (C2H2), propan
(C3H8), propilen (C3H6), butan (C4H10) i vodonik (H2). Za detaljniju analizu
karakteristika gasova treba imati u vidu da ugljovodonici sagorevaju u dve faze,
primarnoj i sekundarnoj, osim H2 koji sagoreva u jednoj fazi. Pod primarnim sago-
sago-
reva
revanjem
vanjem se podrazumeva reakcija sa kiseonikom iz boce, a pod sekundarnim
reakcija sa kiseonikom iz vazduha.
Primarni plamen je neutralan kada je reakcija primarnog sagorevanja ravno-
te`na, a proizvodi sagorevanja ugljen-monoksid i vodonik. U tom slu~aju atmo-
sfera primarnog plamena je redukuju}a. Kako sekundarno sagorevanje zavisi od
produkata primarnog sagorevanja, to pojam ″neutralan″ treba shvatiti kao pogo-
dan na~in za definisanje koli~ine kiseonika potrebnog za potpuno sagorevanje i za
pore|enje razli~itih karakteristika gorivih gasova.
Brzina sagorevanja (brzina {irenja plamena) je brzina kojom se front plamena
kre}e upravno na njegovu povr{inu kroz okolni nesagoreli gas. Brzina sagorevanja
bitno uti~e na veli~inu i temperaturu primarnog plamena.
U tab. 1.2-1 su dati osnovni podaci o gorivim gasovima, kao {to su maksimalna
temperatura neutralnog plamena, tmax, koli~ina oslobo|ene toplote kod primarnog i
sekundarnog sagorevanja (osim za H2 koji sagoreva u jednoj fazi), Qprim i Qsek,
ukupna koli~ina toplote po jedinici zapremine i po jedinici mase, Qvol i Qmas,
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 2 od 18

koli~ina kiseonika potrebna za putpuno sagorevanje jedini~ne koli~ine gasa (ste

stehi
stehi-
hi-
ometrijska sme{a)
sme{a - oznaka O2 (ukupno) i koli~ina kiseonika koja se u tu svrhu
dobija iz boce (ostatak se dobija iz vazduha) - oznaka O2 (boca), odnos gustine
gasa prema gustini vazduha (na temperaturi od 15°C, atmosferskom pritisku i
gustini vazduha ρvaz=1,21 kg/m3), molarna masa, M, specifi~na zapremina, υ, i
brzina sagorevanja neutralnog plamena, vsag.

Tabela 1.2-1. Osnovne osobine naj~e{}e kori{}enih gasova

acetilen propan butan metan propilen MAPP vodonik
tmax (°C) 3087 2526 2300 2538 2865 2927 2655
Qprim (MJ/m3) 18,9 9,5 - 0,4 16,3 19,3 -
Qsek (MJ/m3) 35,9 83,6 - 37 71,9 70,4 -
Qvol (MJ/m3) 54,8 93,1 130 37 88,3 89,6 12
Qmas (MJ/kg) 50 51 - 56 49 49 120
O2 (ukupno) (mol) 2,5 5 - 2 4,5 4 0,5
O2 (boca) (mol) 1÷1,3 3,5 - 1,5 2,6 2,5 0,3÷0,4
ρ/ρvaz (-) 0,91 1,52 2,10 0,62 1,48 1,48 0,074
M (g/mol) 26,0 44,0 58,1 - - - -
υ=V/m (m3/kg) 0,91 0,54 0,39 1,44 0,55 0,55 11,77
vsag (m/s) 5,7 3,9 - 5,5 - - 11

Iako je sekundarna koli~ina toplote ve}a, za zavarivanje je bitnija primarna koli~i-

na toplote jer je koncentrisana na mestu zavarivanja. Osim nje, kao {to je ve} po-
menuto, od najve}eg zna~aja za primenu u zavarivanju je brzina sagorevanja, koja
je za neke gorive gasove (acetilen, propan, metan, vodonik) data na sl. 1.2-1, u
zavisnosti od udela gorivog gasa u sme{i. Kombinacijom ove dve veli~ine, tj. proiz-
vodom primarne koli~ine toplote i brzine sagorevanja, defini{e se intenzitet
intenzitet pri-
pri-
marnog
marnog sago revanja koji se, osim tmax, koristi kao osnovni kriterijum primenljivosti
sagorevanja
gorevanja,
gorivog gasa. Intenzitet primarnog sagorevanja je najve}i za acetilen, sl. 1.2-2.
Analogno se defini{e intenzitet sekundarnog sagore sagorevanja
revanja,
vanja kao proizvod sekundar-
ne koli~ine toplote i brzine sagorevanja. Intenzitet sekundarnog sagorevanja uti~e
na temperaturski gradijent u okolini spoja, tako {to smanjuje brzinu hla|enja. Kao
i u slu~aju primarnog sagorevanja, najve}i intenzitet sekundarnog sagorevanja ima
acetilen, sl. 1.2-3. Intenzitet ukupnog sagorevanja je dat na sl. 1.2-4.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 3 od 18

Slika 1.2-1. Brzina sagorevanja nekih gorivih gasova

Gustina gasa ukazuje na njegovo pona{anje u slu~aju procurivanja. Gasovi sa gus-

tinom manjom od vazduha odlaze uvis i nestaju, dok gasovi ve}e gustine od
vazduha padaju na dno i sakupljaju se na mirnim mestima. U prvu grupu spadaju
acetilen, metan i vodonik, a u drugu butan, propan i MAPP, tab. 1.2-1.
Osim najvi{e tmax i najve}eg intenziteta sagorevanja, acetilenski plamen je povoljan
i zbog male potro{nje kiseonika (najmanja posle vodonika, tab. 1.2-1), jednostavne
regulacije i stabilnog sagorevanja, pa je prakti~no nezamenljiv kada je zavarivanje
u pitanju. Ostali gorivi gasovi se koriste za rezanje, tvrdo i meko lemljenje,
povr{insko kaljenje i metalizaciju, gde dolaze do izra`aja neke specifi~ne prednosti.
Tako npr. MAPP i propilen, osim relativno visoke tmax, imaju veliku Qsek, pa su po-
godni i za zagrevanje velikih komada. Metan, butan i propan mogu u nekim
slu~ajevima da budu ekonomi~na zamena jer su znatno jeftiniji, a primena
vodonika je sve ve}e u novije vreme zbog mogu}nosti dobijanja oba gasa potrebna
za sagorevanja (vodonik i kiseonik) elektrolizom iz vode. Ova varijanta nije
tehni~ki nova, ali je cena ure|aja i elektrolize tek poslednjih godina postala kon-
kurentna, posebno kada se imaju u vidu neke njene prednosti, kao {to proizvodnja
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 4 od 18

onoliko gasa koliko je potrebno (nema skladi{tenja) i sagorevanje vodonika bez

CO i drugih {tetnih produkata. Najve}a primena ove varijante zasad je rezanje ~e-
lika, uklju~uju}i velike debljine, jer se dobijaju vrlo kvalitetne rezne povr{ine.

Slika 1.2-2. Intenzitet primarnog sagorevanja nekih gorivih gasova

Slika 1.2-3. Intenzitet sekundarnog sagorevanja nekih gorivih gasova

 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 5 od 18

Slika 1.2-4. Intenzitet ukupnog sagorevanja nekih gorivih gasova

PLAMEN ACETILEN-KISEONIK

Sagorevanje acetilena se odvija prema slede}im upro{}enim jedna~inama:

- primarno: C2H2+O2 ⇒ 2C+H2+O2+0,225 MJ ⇒ 2CO+H2+0,47 MJ/mol

- sekundarno: 2CO+H2+1,5O2 ⇒ 2CO2+H2O+0,81 MJ/mol
- ukupno: C2H2+2,5O2 ⇒ 2CO2+H2O+1,28 MJ/mol
Imaju}i u vidu jedna~ine sagorevanja, mo`e da se zaklju~i da je udeo acetilena u
stehiometrijskoj sme{i 0,28 (ukupno sagorevanje, odnos C2H2:O2=1:2,5), a u neut-
ralnoj sme{i 0,5 (primarno sagorevanje, odnos C2H2:O2=1:1). Sekundarno
sagorevanje mo`e da se razdvoji na sagorevanje ugljen-monoksida, sa 0,57 MJ/mol
oslobo|ene toplote, i sagorevanje vodonika, sa 0,24 MJ/mol oslobo|ene toplote.
Ukupna koli~ina toplote (1,28 MJ/mol) mo`e da se izrazi u odnosu na jedinicu
zapremine (jedini~na zapremina se odre|uje na osnovu podataka iz tab. 1.2-1, pre-
ma izrazu v=M⋅υ=26⋅0,91⋅10-3=0,0237 m3/mol), {to daje koli~inu toplote Qvol=54,1
MJ/m3, {to se neznatno razlikuje od podatka u tab. 1.2-1. Ukupna toplotna mo}
acetilenskog plamena mo`e da se odredi ako se u izraz Pu=Q⋅V uvrsti podatak o
koli~ini toplote Qvol (npr. 54,1 MJ/m3), a V izrazi u (l/h): Pu≈15⋅V (W).

Efektivna toplotna mo} (snaga) plamena je manja od ukupne zbog zna~ajnih gubi-
taka toplote, prvenstveno na zagrevanje okoline i osnovnog metala, kao {to se vidi
iz tab. 1.2-2, gde dati podaci za koeficijent iskori{}enja toplote u zavisnosti od veli-
~ine plamenika. Raspodela toplote pri zavarivanju plamenikom br. 8 je data na sl.
1.2-5.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 6 od 18

Tabela 1.2-2. Koeficijent iskori{}enja toplote η

plamenik broj 1 2 3 4 5 6 7 8
η 0,72 0,68 0,51 0,44 0,36 0,29 0,25 0,22

1 - gubici u okolinu (33%)

2 - zagrevanje dodatnog metala (12%)
3 - gubici usled razbrizgavanja (2%)
4 - topljenje dodatnog metala (10%)
5 - topljenje osnovnog metala (12%)
6 - topljenje osnovnog i dodatnog metala (22%)
7 - gubici u osnovni metal (43%)
8 - zagrevanje osnovnog metala (55%)
9 - ukupna toplotna mo} (100%)

Slika 1.2-5. Raspodela toplote pri zavarivanju plamenikom br. 8

Kako se za primarno sagorevanje acetilena koristi kiseonik iz boce, a za sekundar-

no sagorevanje kiseonik iz okolnog vazduha, jasno je iz jedna~ina sagorevanja da
se za potpuno sagorevanje acetilena tro{i 40% kiseonika iz boce i 60% kiseonika iz
vazduha. Zavisno od odnosa acetilena i kiseonika, razlikuju se redukuju}i (manjak
kiseonika), neutralni (potpuno sagorevanje) i oksidi{u}i plamen (vi{ak kiseonika).
Iako je teorijski sme{a kiseonika i acetilena kod neutralnog plamena 1:1, u praksi
se pod neutralnim plamenom podrazumeva sme{a O2:C2H2 =(1,1÷1,2):1. Vi{ak ki-
seonika se tro{i na sagorevanje okolnih gasova. Kod neutralnog plamena uo~ljive
su tri razli~ite zone, sl. 1.2-6:
Jezgro oblika konusa ili cilindra (zavisno od na~ina isticanja gasova), u kojem se
·Jezgro
odvija deo primarnog sagorevanja. Pri tome sagoreva manji deo sme{e gasova,
dok se ve}i deo razla`e na ugljenik i vodonik. Oslobo|ena koli~ina toplote zag-
reva slobodni ugljenik stvaraju}i svetli omota~ jezgra, {ta daje utisak jarko bele
boje.
Srednja zona, oblika klina, gde se odvija ostatak primarnog sagorevanja, a
·Srednja
po~inje i sekundarno sagorevanje, odnosno oksidacija 2CO i H2 kiseonikom iz
vazduha. U ovoj zoni se posti`e najvi{a temperatura plamena (do 3100°C, sl. 1.2-
6a), na 4÷6 mm od vrha jezgra, pa se ona koristi za zavarivanje. Stoga se srednja
zona zove i zona zavarivanja.
Omota~ plamena, u kojem se odvija sekundarno sagorevanje na ra~un kiseonika
·Omota~
iz vazduha. Temperatura u zoni sekundarnog sagorevanja je znatno ni`a od mak-
simalne, sl. 1.2-6. Boja u ovoj zoni prelazi od plavo-ljubi~aste boje u sredini do
`uto-narand`aste na krajevima.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 7 od 18

a) oksidi{u}i

b) neutralni

c) redukuju}i

Slika 1.2-6. [ematski izgled plamena (a - oksidi{u}i, b - neutralni, c - redukuju}i)

U odnosu na neutralni plamen, specifi~nosti oksidi{u}eg plamena su manje jezgro

koni~nog oblika i manji omota~, sl. 1.2-6a. Kod redukuju}eg plamena jezgro i
omota~ su ve}i, a oko jezgra postoji zona oblika pera, sl. 1.2-6c, koja je bele boje
sli~no jezgru, pa ih je ponekad te{ko razlikovati. Koli~nik du`ine ove zone i jezgra
odgovara koli~niku sadr`aja acetilena i kiseonika. Smanjenjem sadr`aja acetilena
ili pove}anjem sadr`aja kiseonika u plamenu, ova zona se gubi, {to se koristi pri
vizuelnom pode{avanju plamena.
Gasovi koji se javljaju u omota~u plamena i zoni redukcije spre~avaju kiseonik i
azot iz vazduha da dopru do rastopljenog metala, {to obezbe|uje njegovu dobru
za{titu, sl. 1.2-7. Osim toga u okviru primarnog sagorevanja ugljenik nepotpuno
sagoreva u ugljen-monoksid, a vodonik ostaje slobodan. Nepotpuno sagoreli
ugljen-monoksid ima veliki afinitet prema kiseoniku, pa mu ne dozvoljava pristup
u rastop, a ako se stvore oksidi, ugljen-monoksid ih redukuje. Stoga je veoma
va`no odr`avanje propisanog rastojanja izme|u jezgra i povr{ine radnog komada
(3÷5 mm), jer ina~e nastaju slede}e gre{ke:
·ako je jezgro suvi{e blizu rastopljenog metala dobija se oksidirani tvrdi sloj;
·ako je jezgro suvi{e udaljeno, provarivanje je ote`ano, a pojava gasnih mehurova
~esta.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 8 od 18

Slika 1.2-7. [ematski izgled plamena

Neutralan plamen se koristi za zavarivanje ~elika, bakra, nikla i njegovih legura,

bronze i olova. Redukuju}i plamen se primenjuje kada se tra`i porast ugljenika u
zavaru kao npr. kod zavarivanja sivog liva, kao i za zavarivanje aluminijuma i nje-
govih legura, legura magnezijuma i navarivanja tvrdim legurama. Oksidi{u}i
plamen se izbegava, jer reakcija kiseonika ima veoma {tetno delovanje na svojstva
legura, sem kod zavarivanja mesinga gde se vi{ak kiseonika koristi da bi se spre~ilo
isparavanje cinka. Temperatura plamena sa vi{kom kiseonika je vi{a od ostalih
vrsta plamena zbog reakcije sagorevanja metala ili prisutnih elemenata, pa se
oksidi{u}i plamen ponekad koristi da bi se pove}ala produktivnost zavarivanja ~e-
lika, zbog ~ega u metalu {ava po pravilu nastaju gre{ke tipa oksida.
Prema brzini isticanja razlikuju se meki plamen (50÷80 m/s) i tvrdi plamen
(120÷180 m/s), zavisno od pritiska i protoka gasova. Meki plamen je nestabilan i
osetljiv na pojavu povratnog plamena, a koristi se za zavarivanje visokolegiranih
~elika, lakotopljivih metala (Pb, Zn) i za lemljenje. Tvrdi plamen je te{ko kontroli-
sati, a ~esta je pojava izduvavanja rastopljenog metala iz metalne kupke. Stoga se u
praksi naj~e{}e koristi plamen sa brzinama isticanja 80÷120 m/s.
1.1.1 Kiseonik
Kiseonik omogu}ava sagorevanje gorivih gasova, a nalazi se u vazduhu (21%
zapreminskog udela). Na 15°C i atmosferskom pritisku gustina kiseonika iznosi
1,43 kg/m3, molarna masa 32 g/mol, a u te~no stanje prelazi na -183°C. U gasovitom
stanju kiseonik nema boju i miris, nije zapaljiv i eksplozivan. Me|utim, po{to u
njegovom prisustvu neke materije postaju zapaljive, rukovanje kiseonikom mora
da bude oprezno.
Kiseonik se naj~e{}e proizvodi frakcionom destilacijom te~nog vazduha. Teh-
ni~ki kiseonik je ~isto}e 99,2 do 99,8%, a ne~isto}e su azot, argon i voda. ^isto}a
kiseonika je bitna za njegovo kori{}enje. Kiseonik se prenosi i ~uva u ~eli~nim bo-
cama pod pritiskom 150-200 bar.
1.1.2 Acetilen
Acetilen je gorivi gas bez boje, karakteristi~nog mirisa, neotrovan i rastvorljiv
u vodi u odnosu 1:1 i u acetonu u odnosu 1:25, na sobnoj temperaturi i atmosfer-
skom pritisku. Rastvorljivost acetilena u acetonu raste sa porastom pritiska, a opa-
da sa porastom temperature. Acetilen je vrlo eksplozivan u prisustvu kiseonika ili
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 9 od 18

vazduha. Acetilen se transportuje i ~uva u ~eli~nim bocama pod pritiskom 15 bar, a

u slu~aju velike potro{nje racionalnije je koristiti razvija~e acetilena. Za dobijanje
acetilena se koriste jo{ i postupci pirolize ugljovodonika i delimi~nog sagorevanja
metana u kiseoniku.
1.2 Aparatura za zavarivanje

Aparaturu za gasno zavarivanje ~ine boce za kiseonik i acetilen, redukcioni

ventili, dovodna creva, gorionik sa promenljivom mlaznicom i pomo}ni alat. Boce
za tehni~ke gasove spadaju u posude pod pritiskom i podle`u odgovaraju}em JUS.
Boce za kiseonik su zapremine 40 l, u koje je mogu}e uskladi{titi 6 Nm3 na pritisku
od 150 bara i temperaturi 20°C. Ako se pretpostavi da se kiseonik u ovim uslovima
pona{a kao idealni gas, mogu}e je na osnovu pritiska u boci izra~unati koli~inu
preostalog gasa u boci (npr. ako je pritisak u boci 120 bara, koli~ina preostalog
kiseonika je 120x40=4800 l). Kiseoni~ka boca je obojena plavo ili ima plavu traka
na 2/3 visine.
Boca za acetilen je obojena belo, ili ima belu traku na 2/3 visine. Acetilen u
boci se rastvara u acetonu, jer je sam acetilen kao nezasi}eni ugljovodonik vrlo
eksplozivan na povi{enom pritisku. Osim toga, boca se prethodno puni poroznom
masom (naj~e{}e drveni }umur ili me{avina uglja i infuzorijske zemlje) u koju se
uliva aceton, a zatim rastvara acetilen. Tako dobijena sme{a mo`e da se podvrgne
pritisku od 15 bara, {to zna~i da na sobnoj temperaturi i normalnom atmosferskom
pritisku u bocu mo`e da se smesti 4800 l acetilena (15x40x0,35, pritisak 15 bar,
zapremina 40 l, 0,35 koeficijent popunjenosti boce acetonom, a 23 rastvorljivost
acetilena u acetonu).
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 10 od 18

Slika 1.2-8. Boca i ventil za a) kiseonik i b) acetilen. Boca: 1-telo, 2-vrat, 3-kapa, 4-postolje, 5-poroz-
na masa. Ventil (a): 1-navrtka, 2-opruga, 3-plo~a, 4-to~ki}, 5-navrtka za blokiranje, 6-plo~ica, 7-
vreteno, 8-jezi~ak za okretanje navrtke, 9-nosa~ zatvara~a, 10-zatvara~, 11-telo ventila. Ventil (b):
1-~etvrtka za otvaranje, 2-navrtka, 3, 4-zaptiva~, 5-telo vretena, 6-zatvara~.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 11 od 18

Bocama za acetilen i kiseonik sme da rukuje samo stru~no osposobljeno

lice, tj. lice koje poseduje uverenje za rukovanje bocama. Gre{ke pri rukovanju
bocama sa tehni~kim gasovima pod pritiskom su naj~e{}e uzrok nesre}e sa veoma
te{kim posledicama. Stoga treba po{tovati slede}e preporuke:

Redovno treba kontrolisati da li iz boce isti~e gas premazivanjem sapunicom, a
ne vatrom.

Ako ventil boce popu{ta i posle pritezanja, takvu bocu treba odstraniti iz upot-
rebe i skloniti je od vatre, elektromotora i drugih izvora toplote i varni~enja.

Svaku popravku ventila, otklanjanje bilo kog kvara i remont prepustiti ovla{}e-
nim licima. Prilikom rada sa bocama, one moraju da budu u vertikalnom po-
lo`aju ili pod nagibom od 45°, ~ime se spre~ava isticanje acetona.

Zaostali pritisak u boci u zavisnosti od okolne temperature treba da bude 0,5
bara (t<0°C), 1 bar (0<t<5°C), 2 bara (15<t<25°C) ili 3 bara (25<t<35°C), da ne
bi gubici acetona iz boce prekomerno porasli.

Ventil na boci acetilena sme da se otvara samo pomo}u specijalnog klju~a.

Ako su boce bile na temperaturi ispod 10°C, moraju da se unesu dva sata pre
upotrebe u prostoriju gde je normalna temperatura.

Boce ne smeju da se pregreju, jer se pritisak zna~ajno pove}ava.

Ventile kod boca treba otvarati polako da bi se izbegli udarci gasova pod pri-
tiskom u priklju~ne ure|aje.

Treba obratiti naro~itu pa`nju da se bocom za kiseonik ne rukuje masnim ruka-
ma, rukavicama ili alatom.
Kako je radni pritisak znatno ni`i od pritiska u boci, boce je neophodno snab-
deti redukcionim ventilima za kiseonik i za acetilen, sl. 1.2-9. Oba redukciona
ventila imaju po dva manometra, jedan za pritisak u boci, drugi za radni pritisak.
Princip rada redukcionih ventila je isti, a jedina konstruktivna razlika je u na~inu
vezivanja za bocu - kod kiseonika vezivanje je preko navrtke, a kod acetilena
preko uzengije - {to isklju~uje mogu}nost pogre{nog vezivanja. Osim toga, razlika
je i u opsegu merenja - kod kiseonika manometri su do 300 bara (pritisak u boci),
odnosno 16 bara (radni pritisak), a kod acetilena do 40 bara, odnosno 2,5 bara.
Posebnu pa`nju treba obratiti na rukovanje redukcionim ventilom za kiseonik.
Kako dodir kiseonika sa ma{}u, uljem ili nekom sli~nom materijom mo`e da
izazove eksplozivno paljenje, zabranjeno je rukovanje redukcionim ventilom za
kiseonik masnim ili prljavim rukavicama. Osim toga za ovaj ventil je karakteris-
ti~na pojava zale|ivanja usled razlike pritisaka na ulasku i izlasku i odgovaraju}eg
pada temperature. Da bi se ovo spre~ilo treba koristiti {to ~istiji kiseonik, ugraditi
greja~ pre ventila ili koristiti ventil sa dvostepenom redukcijom pritiska.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 12 od 18

a) za kiseonik b) za acetilen
Slika 1.2-9. Redukcioni ventili

Osim redukcionih ventila koriste se i tzv. suvi ventili, koji se postavljaju izme-
|u redukcionih ventila i gorionika, sl. 1.2-10. Princip rada suvog ventila je slede}i:
kroz gumeno crevo doti~e gas u cevni nastavak (2) ventila i otvara nepovratni ven-
til (4), proti~e kroz ventil u unutra{njost poroznog ulo{ka (5), zatim kroz njegov
porozni zid u sredinu ulo{ka, a otuda u nastavak (3) i u gorionik. U slu~aju eksplo-
zije povratni udar plamena sti`e do komore izme|u zida cevi ventila (1) i ulo{ka
(5) i tu se gasi, jer se pri prolasku kroz porozni ulo`ak ohladi ispod temperature
paljenja me{avine gasova. Pove}ani pritisak od eksplozije gotovo trenutno zatvara
nepovratni ventil.

Slika 1.2-10. [ematski prikaz suvog ventila

U gorionicima se dobijaju potrebne sme{e kiseonika i acetilena, pri ~emu se

zahteva stabilan plamen odre|enog oblika i toplotne mo}i. Osnovni delovi
gorionika prikazani su na sl. 1.2-11. Koristi se vi{e tipova gorionika koji se dele
prema pritisku napajanja (gorionik niskog i visokog pritiska) i prema regulaciji
protoka (gorionik stalnog i vi{estrukog protoka).
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 13 od 18

Slika 1.2-11. Gorionik - {ematski prikaz

Prema pritisku napajanja gorionici se dele na osnovu pritiska sme{e u

mlaznici i pritiska svakog od gasova. Ako je pritisak sme{e manji od pritiska
gasova onda se radi o gorioniku niskog pritiska, a u slu~aju da je pritisak sme{e
ve}i od pritiska bar jednog gasa, onda se radi o gorioniku visokog pritiska. Prema
regulaciji protoka gorionici se dele na one kod kojih je promena protoka mogu}a u
vrlo malim granicama (gorionik stalnog protoka - bez promene cevi) i one kod
kojih je regulacija mogu}a, naj~e{}e izmenom pritiska napajanja (gorionik vi{estru-
kog protoka - sa izmenom cevi).
Osim prema svojstvima, gorionici se razlikuju i po veli~ini mlaznice, koja se
bira na osnovu debljine osnovnog metala. Po ovoj podeli gorionici su obele`eni
brojevima od 1 do 8, a biraju se prema debljini osnovnog metala.
Pri rukovanju gorionicima treba voditi ra~una o slede}em:
• popravke sme da radi samo stru~na osoba;
• mlaznica se ~isti posebnim iglama koje daje proizvo|a~;
• za povremeno ~i{}enje injektora upotrebljavaju se posebne ~etke;
• kod zamene cevi krunastu navrtku treba dobro pritegnuti, jer se kod slabog zap-
tivanja javlja povratni udar plamena;
• plamen se pali tako da se najpre malo otvori kiseonik, a zatim acetilen; tek kada
se sme{a upali, plamen se regulu{e (gasi se obrnutim redosledom);
• kada gorionik "zvi`di" to zna~i da plamen gori kod injektora umesto na mlaz-
nici; dovod gasa treba brzo zatvoriti; ako se gorionik previ{e zagrejao, treba ga
ohladiti;
U tab. 1.2-3 dati su naj~e{}i kvarovi gorionika, njihovi uzroci i na~ini
otklanjanja.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 14 od 18

Tabela 1.2-3. Naj~e{}i kvarovi u radu gorionika

Kvar Uzrok kvara Otklanjanje
Plamen ne}e da se upali - krunasta navrtka nije stegnuta - navrtku stegnuti
- ventil za~epljen - o~istiti ventil
Plamen kos ili ustranu - mlaznica delimi~no za~epljena - o~istiti mlaznicu
Plamen gori dalje od mlaz- - preveliki pritisak kiseonika - regulusati ventile na gorioniku ili
nice - preveliki pritisak acetilena redukcionom ventilu
Plamen nestabilan, povre- - voda u gumenom crevu - vodu iscediti
meno pove}an - redukcioni ventil zamrznut - odmrznuti redukcioni ventil
- mlaznica se u radu zagreva - ohladiti gorionik u vodi
Povratni plamen
- premali pritisak kiseonika - pove}ati pritisak
i pucketanje
- mlaznica je preblizu predmetu - odmaknuti mlaznicu 3÷5 mm
- gorionik ne zaptiva - pritegnuti cev na spoju
Plamen "zvi`di" i gori unut- - mlaznica i cev pregrejani - ohladiti gorionik
ra (obi~no posle povratnog - prljava mlaznica - o~istiti mlanzicu
udara) - o{te}en otvor na mlaznici - promeniti mlaznicu

1.3 Dodatni materijali i topitelji

Dodatni materijali se isporu~uju u obliku `ica i {ipki. U slu~aju zavarivanja

niskougljeni~nih i niskolegiranih ~elika dodatni materijal je u obliku {ipki du`ine
1000 mm ili koturova `ice mase 40 kg, standardnih pre~nika: 2; 2,5; 3,25; 4; 5; 6,3
mm (JUS C.H3. 051/81). Oznaka dodatnog materijala se sastoji iz dva dela: op{teg
(slovo P) i dopunskog (slovo O, Z, Y ili cifre od 1 do 6) sa zna~enjem datim u tab.
1.2-4. @ice su prevu~ene tankim slojem bakra radi za{tite od korozije. Naj~e{}e
kori{}ene `ice za zavarivanje ~elika, njihove oznake, sastav, mehani~ka svojstva i
primena su prikazane u tab. 1.2-5.
Tabela 1.2-4. Ozna~avanje `ica za gasno zavarivanje ~elika
simbol Z Y 1 2 3 4 5 6
Rm [MPa] <340 340 400 430 470 510 550 590
A5,65 [%] <14 - 14 18 22 26 30 -
KV [J] 30 - 30 60 90 120 150 -

Tabela 1.2-5. @ice za gasno zavarivanje ~elika

oznaka oznaka Rm A5,65 KV hemijski sastav (%) primena
JUS PIVA [MPa] [%] [J] C Si Mn Ni Mo
P-Y11 37G 340-410 15-21 47-70 0,09 0,1 0,55 ugljeni~ni ~elik sa Rm<450 MPa
P-212 42G 410-470 16-22 65-80 0,1- 0,2- 0,8- 0,6- 0,2- parni kotlovi, posude pod pritis-
0,15 0,3 0,9 0,8 0,25 kom, cevovodi i brodski limovi
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 15 od 18

Za zavarivanje Al i njegovih legura se koriste iste `ice i {ipke kao za TIG

postupak (JUS C.H3. 061, tab. 5.12). Za zavarivanje bakra i legura koriste se `ice i
{ipke prema JUS C.H3. 071 (S.CuSn1 i S.CuAg1), a za zavarivanje bronzi {ipke
prema JUS C.H3. 072 (S.CuSn10Zn4 i S.CuSn4Zn7) i JUS C.H3.073
(S.CuSn4÷12).
Topitelji,
Topitelji oblika praha ili pasta, se primenjuju pri zavarivanju livenog gvo`|a,
obojenih metala i legura, ner|aju}eg ~elika i drugih legura. Osnovni razlog
primene topitelja su te{kotopljivi oksidi koji se obrazuju pri zavarivanju navedenih
materijala i svojim prisustvom spre~avaju uspe{no zavarivanje. Nano{enjem topite-
lja na dodatni ili osnovni materijal posti`e se dvojaki efekt - spre~ava se donekle
oksidacija te~nog metala, s jedne strane, i sni`ava temperatura topljenja oksida, s
druge strane, ~ime se obezbe|uje njihovo uklanjanje u obliku troske.
Topitelji se dele prema hemijskom sastavu na kisele i bazi~ne. Naj~e{}e se ko-
riste kiseli topitelji na bazi bora, kao {to su borna kiselina, H3BO3, (prvenstveno za
bakar i njegove legure), ili boraks (natrijumtetraborat - Na2B4O7⋅10H2O), koji lako
razgra|uje okside mnogih metala (npr. Cu, Zn, Mn), i bazni topitelji, kao {to su
natrijum karbonat, Na2CO3, i pota{a, K2CO3, (prvenstveno za sivi liv). Delovanjem
Na2CO3 na te{kotopljivi oksid SiO2 stvara se te~no hemijsko jedinjenje Na2O⋅SiO2
koje prelazi u trosku i gas, CO2, koji odlazi u okolinu.

1.4 Tehnologija gasnog zavarivanja

zavarivanja

Propisivanje tehnologije gasnog zavarivanja uklju~uje izbor i nagib gorionika,

izbor `ice za zavarivanje, kao i izbor tehnike i parametara zavarivanja (veli~ina
mlaznice, pre~nik `ice, brzina zavarivanja, potro{nja acetilena, kiseonika i `ice za
zavarivanje).
Veli~ina i ja~ina gorionika se bira na osnovu vrste i debljine osnovnog materi-
jala. Ja~ina gorionika meri se protokom acetilena (l/h). Polo`aj gorionika zna~ajno
uti~e na stepen iskori{}enja toplote plamena, kao i na za{titu rastopa. Iskori{}enje
toplote je najve}e kod dr`anja gorionika upravno u odnosu na mesto zavarivanja,
sl. 1.2-12. Ovakav polo`aj gorionika daje dublje uvarivanje i u`i zavar, {to je kod
debljih materijala povoljnije, kao i bolju za{titu rastopa. Odstupanje polo`aja
gorionika od upravnog daje znatno pli}e uvarivanje i {iri zavar, {to je povoljnije
kod zavarivanja tankih materijala. Kod gasnog zavarivanja naj~e{}e se koriste na-
gibi gorionika 60÷80°, sem kod vrlo tankih limova, gde se koriste manji nagibi, 45÷
60°, sl. 1.2-12.
Vrsta i pre~nik `ice se bira u zavisnosti od osnovnog materijala i njegove debljine.
Pri tome treba imati u vidu zahtev da se `ica topi optimalnom brzinom, ni prebrzo ni
presporo u odnosu na topljenje osnovnog materijala. Kod zavarivanja bakra, alumini-
juma i njihovih legura, `ica se br`e topi nego kod zavarivanja ~elika, pa se biraju gori-
onici ve}e ja~ine. Iz ovog proizlazi da pre~nik `ice u odnosu na debljinu osnovnog ma-
terijala treba da bude ve}i nego kod zavarivanja ~elika.
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 16 od 18

Slika 1.2-12. Uticaj nagiba gorionika na oblik zavara

1.4.1 Tehnike zavarivanja

U zavisnosti od kretanja gorionika i `ice postoje dve tehnike gasnog zavari

zavariva
riva-
va-
nja: unapred
unapred i unazad (u smislu me|usobnog polo`aja `ice i gorionika), sl. 1.2-13.
Ove dve tehnike se zovu jo{ i ulevo i udesno, {to je odgovaraju}i naziv samo ako se
gorionik dr`i u desnoj ruci. Tehnika zavarivanja unapred se sastoji u slede}em, sl.
1.2-13a:
• Plamen je usmeren prema ivicama osnovnog metala (`leba).
• @ica se dr`i ispred plamena, njen vrh je blizu mesta zavarivanja, povremeno se
uranja u metalnu kupku i treba da bude u za{titi plamena.
• Na~in vo|enje i nagibi `ice i gorionika zavise od polo`aja zavarivanja i debljine
osnovnog metala. U slu~aju su~eonog ″I″ spoja na tankom limu (do 3 mm), `ica
se vodi bez popre~nih oscilacija, a gorionik od jednog do drugog kraja `leba,
popre~nim (″cik-cak″) ili kru`nim kretanjem, dok su im nagibi oko 45°.
Tehnika zavarivanja unazad se sastoji u slede}em, sl. 1.2-13b:
• Plamen je usmeren prema metalnoj kupki i ravnomerno zagreva i topi osnovni i
dodatni materijal.
• @ica se dr`i iza plamena, i nalazi se izme|u osnovnog materijala i gorionika. Vrh
`ice je neprestano uronjen u rastop, pomera se u krug, i stalno me{a rastop.
• Na~in vo|enje i nagibi `ice i gorionika tako|e zavise od polo`aja zavarivanja i
debljine osnovnog metala. U slu~aju su~eonog V spoja na limu debljine preko 3
 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 17 od 18

mm, `ica je nagnuta pod 45° i pomera se ukrug od ivice do ivice `leba, a
gorionik je nagnut 45-70°, zavisno od debljine, i kre}e se pravolinijski.
Zavarivanje unapred je jednostavnije za rad, regulacija metalne kupke je lak{a
i dobijaju se lepi i glatki zavari, dok je kod zavarivanja unazad bolje iskori{}enje
toplote i bolja za{tita metalne kupke. Zavarivanje unapred je sporije, a utro{ak
acetilena sa pove}anjem debljine znatno br`e raste nego kod zavarivanja unazad.
Ako se materijali ve}e debljine zavaruju tehnikom unapred te{ko se posti`e
jednoli~an koren zavara (obi~no se javljaju prokapljine), a tako|e je pove}ana
mogu}nost pojave uklju~aka oksida. Stoga je primena tehnike zavarivanja unapred
ograni~ena na debljine do 5 mm, a za ve}e debljine se koristi tehnike zavarivanja
unazad, jer njene prednosti tada dolaze do izra`aja. S druge strane ako se ima u
vidu ~injenica da se gasni postupak prakti~no ne koristi za komade ve}e debljine,
jasno je da se tehnika zavarivanja unazad primenjuje veoma retko, npr. u nekim
varijantama zavarivanja cevi.

Slika 1.2-13. Gasno zavarivanje

 Naziv dokumenta:
Broj dok.: 1.2.
Zavarivanje gasnim plamenom
Strana 18 od 18

1.4.2 Izbor parametara zavarivanja

Smernice za izbor osnovnih parametara za tehnike zavarivanja ~elika unap-

red (horizontalan polo`aj, ugaoni i su~eoni spoj, uklju~uju}i varijantu bez dodat-
nog metala) i za tehniku zavarivanja ~elika unazad su date u Tab. 1.2-6. Podaci o
potro{nji gasova i `ice i vremenu zavarivanja su dati u odnosu na 1 m {ava.

Tablica 8. Parametri gasnog zavarivanja ~eli~nih limova

Debljina Veli~ina Pre~nik Vreme Brzina Potro{nja Potro{nja Potro{nja
lima mlaznice `ice zavarivanja zavarivanja acetilena kiseonika `ice
[mm] [-] [mm] [min] [m/h] [l] [l] [g]
Horizontalni su~eoni spoj - tehnika zavarivanja unapred
1 1 2 5 12 8,5 10 20
2 2 3 10 6 35 42 50
3 3 3 15 4 75 90 90
Horizontalni ugaoni spoj - tehnika zavarivanja unapred
1 1 2 6 10 12 14 25
2 2 3 10 6 42 50 48
4 3 4 20 3 160 210 200
6 4 4 30 2 375 450 440
10 6 5 50 1,2 1000 1200 1100
Horizontalni su~eoni spoj - tehnika zavarivanja unapred- bez dodatnog metala
1,0 1 - 3 20 5 6 -
1,5 2 - 4,30 14 11 13 -
2,0 2 - 5 12 18 22 -
Horizontalni su~eoni spoj - tehnika zavarivanja unazad
5 4 3 20 3 165 198 206
6 4 3 24 2,5 240 288 290
8 5 4 32 1,85 486 580 580
10 6 5 40 1,5 665 800 800
15 7 6 60 1,0 1500 1800 1800