Računanje sa približnim brojevima

Ako radimo sa približnim brojevima, onda je jako važno da razumemo da se greška povećava
sa svakom računskom operacijom – najmanje sa sabiranjem i oduzimanjem – duplira se, pa
što je složenija operacija sve više. Ali neka se samo duplira… Ako imamo 10 brojeva
zaokrugljenih na dve decimale, greška svakog od njih nije veća od 0,005. Međutim, ako ih
saberemo, greška će se udesetostručiti, što znači da smemo da tvrdimo da nije veća od 0,05,
što opet znači da rezultat možemo smatrati tačnim samo do prve decimale, iako smo počeli
od brojeva veće tačnosti.
Precizna procena greške rezultata je tema nekih kurseva više matematike. Mi ćemo se ovde
zadržati na jednoj jednostavnoj metodi – uklapanjem između najmanje i najveće vrednosti.
Najmanju vrednost promenljive ili izraza ćemo označavati sa g, a najveću sa G. Već znamo da
su najmanja i najveća vrednost početnog podatka date sa

Šta se dešava sa sabiranjem? Najmanji zbir ćemo dobiti kada saberemo dve najmanje
vrednosti, a najveći kada saberemo dve najveće

Oduzimanje nije istosmerno, ali jeste logično: razlika je najmanja ako od najmanje vrednosti
oduzmemo najveću, a najveća ako od najveće oduzmemo najmanju

Adekvatne formule za množenje i deljenje glase

Sad kada sve to lepo znamo, možemo da uradimo primer…

Primer 1: Procenimo rezultat izraza

i ocenimo grešku, ako je

Rešenje: Prvo ćemo oformiti tabelu u kojoj ćemo uneti najmanje i najveće vrednosti datih
parametara i razložiti račun na pojedinačne operacije onim redom kojim ih vršimo:
Podatak ili izraz Najmanja vrednost (g) Najveća vrednost (G)

a 3,22 3,28

b 1,332 1,348

c 2,09 2,13

b2

a + b2

Onda vršimo te operacije, koristeći gornja pravila:

Na kraju, popunjena tabela izgleda ovako:

Podatak ili izraz Najmanja vrednost (g) Najveća vrednost (G)

a 3,22 3,28

b 1,332 1,348

c 2,09 2,13

b2 1,774 1,817

a + b2 4,996 5,097

r 2,346 2,439

 
Još samo da izrazimo vrednost rezultata

kao što smo to do sada radili

Samo jedna napomena… svi međurezultati su uzeti sa jednom decimalom više od
procenjene tačnosti rezultata, za koju uzimamo da je za jednu decimalu manja od datih
podataka. Praktično, sve međurezultate računamo sa onoliko decimala koliko ima najtačniji
polazni podatak, a rezultat i njegovu grešku procenjujemo sa jednom decimalom manje.
Ako nam se u zadatku traži da izračunamo nešto sa određenom tačnošću, onda ćemo
međurezultate računati sa jednom decimalom više od traženog, bez obzira na tačnost
polaznih podataka.