ANE hay STANOVNIK TAME SIN Fr PARI, Video sam zjapeéi, mragni univerzum U kom crne se planete vrte bez kraja U uzasu nesluéenom i bez cilja, Bez znanja, il’ imena, if ikakvog sjaja. Nemezis!! PREZAN ISTRAZITELJ BI OKLEVAO da dovede u pitanje uvreZeno mi8ljenje da je Roberta Blejka usmrtio grom, ili kakav slom nervnog sistema izazvan elektriénim prainjenjem. Taéno je da je prozor kome je Blejk bio okrenut ostao netaknut, ali i ranije nam je priroda pri- redivala neobiéne predstave. Izraz njegovog lica mogao je nastati usled gréenja miSi¢a nevezano za bilo sta Sto je mogao videti, a zapisi u dnevniku o¢igledno su plod fantastiéne maste koju je pobudilo izvesno lokalno sujeverje, kao i odredeni raniji dogadaji koje je otkrio. Sto se tiée natprirodnih dogadaja u napustenoj crkvi na Saveznom brdu - pronicljiv analiti¢ar bi ih vrlo lako podveo pod prevaru, svesnu ili nesvesnu, s kojom je Blejk sigurnuo imao neku tajanstvenu vezu. Na kraju krajeva, Zrtva je bio pisac i slikar u potpunosti posvecen mito- vima, snovima, strahu i praznoverju, ostrascen u svojoj potrazi za prizorima i posledicama neobiénog i avetinjskog. Njegov raniji boravak u gradu - kada je posetio neobiénog starca, podjednako posvecenog okultnim temama i zabranjenom znanju - zavrsio se u smrti i plamenu, tako da ga je sasvim. sigurno neki morbidni instinkt doveo iz njegovog doma u Milvokiju ponovo uovaj grad. Moguce je da je bio upoznat sa starim pri¢ama, iako je u dnevniku tvrdio suprotno, a njegova je smrt mozda u korenu sasekla neku ¢udesnu podvalu zamisljenu sa ciljem da je on literarno ovekoveti. ddlomak iz Lavkraftove pesme ,Nemexis* (,Nemesis, 1917). (prin. ur) wee 99 483, teSIANOWNL Kota Medutim, medu onin ovim slugajem pre 4 koji s oples yee f . Pregledali i ispitali sve dokaze u ve Oni nag es i njih koji se drée manje racionalnih aginju ka tome da Ble} eae t Blejkovom dnevniku priznaju verodostojnost i znacajno ukazuju na odredene Cinjenice kao sto wn a es atenties _ ot . nest ~ njiva autentitnost starog crkvenog, Zapisa, potvrder neortodoks mudrosti pre 1877, go M. Lilibridza 1893. eudovisni strah koji je preobrazio lice i uobigajenih teoriji sekte Zvezdane NO postojanje omrazene, radoznalog novinara Edvina dine, zabelezeni nestanak Bodine, i ~ iznad svega - : ora, ane u tornju u kom st se po Blejkovom dnevniku prvobitno nalazili. Tako vie puta ukoren zbog toga, zvanicno i nezvanicno, ovaj €ovek - uvaeni doktor sklon prouéavanju nesvakidasnjih narodnih obigaja — tvrdio je da je Zemlju oslobodio negega isuvise opasnog da bi moglo biti zanemareno, Na Gitaocu je da sam odluci kojoj ée se od ove dve skole misljenja privo- leti. Stampa je pruzila dovoljno detalja da potkrepe verovanja sumnji¢avaca, a ostalima ostaje da pokuiaju da vide dogadaje iz ugla iz kog ih je Robert Blejk video - ili je mislio da ih vidi - ili se pretvarao da ih vidi. Proutavajuéi njegov dnevnik padljivije, sa distance i bez pritiska, pokusajmo da napravimo sadeti pregled mraénog lanca dogadaja sa isturene ta¢ke gledista njegovog glavnog ucesnika. Mladi Blejk se vratio u Providens u zimu 1934-35. i iznajmio gornji sprat dostojanstvene kuce sa travnatim dvoritem uz Univerzitetsku ulicu - na vrhu velikog istoénog brega u blizini studentskog grada Braunovog uni- verziteta, a iza Dion Hejeve biblioteke sa mermernom fasadom. Bilo jeto prijatno i privlaéno mesto u maloj, bastenskoj oazi nalik starim seoskim dvoristima, sa velikim, pitomim mackama koje su se sunéale na udobnom krovu Supe. Cetvrtasta dzordZijanska ku¢a imala je krovne prozore, klasitna vrata ukragena lepezastim rezbarijama, prozore sa malim oknima i sve ostale karakteristike ranog devetnaestog veka. Unutar kuce mogla su se videti Sestodelna vrata, siroke podne daske, vijugave kolonijalne stepenice, béli okviri kamina u stilu Adama’, kao i nekoliko soba u zadnjem delu koje su bile nize za tri stepenika od ostatka kuée. dekorateri ¢iii ) popularan krajeny 18. veka, a ponoveFV AVRRATE | NEKRONOMIKON 1. velika prostorija jugozapadnom delu kuée, gledag je k dok su njegovi zapadni prozori ~ ispred jednog ea a ain je Blow ran tO gledali direktno niz. bteg i pruzaliizvang- s ane krovove nizeg dela grada, kao ina mistiéni valazak ganca koji bi goreo pozadini. Na horizontu su se mogle videti Tjubicaste padine podrucia van grada. Nasuprot njima udaljena otprilike ri mij, izdizala se sablasna grba u vidu Saveznog brda, prekrivena nagomilanim, a i tornjevima Ciji su udaljeni obrisi treperili zagonetno dok sy stvene oblike uhvaceni u mrezu kovitlajuéeg gradskog dima “lan oseéaj da gleda nekakav nepoznati, nematerijaini svet ako samo ikada pokufa da ga pronade ili Blejkov kabine! paati sa prednje strane, dan pogled na rastrk krovovimi poprimali tajan Bleik je imao cu koji bi mogao nestati poput sna, da u njega ude. ; Poito je porucio da mu se od kuée pogalje vecina njegovih knjiga, Blejk je kupio nesto starog namestaja koji je bio pogodan za te odaje i pogeo umiru da pie i slika Ziveci samackim Zivotom, obavljajuci sam i proste kuéne poslove. Atelje je postavio u severnoj sobi u potkrovlju gde su krovni prozori pruiali obilje svetla. Tokom te prve zime napisao je pet svojih najpoznatijih prica - ,Onaj sto rije iz dubine’, ,Stepeni8te u grobnici’, ,Sagaj‘, ,U dolini Pnata‘ i ,,Zdera¢ sa zvezda‘ - a naslikao je i sedam slika; studije bezimenih, neljudskih nemani i tudinskih, nezemaljskih pejzaza. U vreme zalaska sunca, obi¢avao je da sedne za radni sto i da sanjivo zuri ka prostranom zapadu ~ mra¢nim kulama Memorijalnog doma koji se nalazio tik pod prozorom, zvoniku na dzordiijanskoj zgradi suda, siljatim kulama u centru grada i onom svetlucavom nasipu u daljini, krunisanom tornjevima, cije su nepoznate ulice i zabati u vidu lavirinta neprestano iza- tivali njegovu mastu. Od nekolicine poznanika koje je imao u gradu saznao ie da je ta udaljena padina veliko italijansko naselje, mada je vecina ku¢a la tom actinela & wremena Jenkija i Iraca. Povremeno je upirao dogled ania eran ep orien vijugavog dima. Zaustavio bi rovatne dogadaje koji su se m maja eo torn) jai zamisijao ae inet optike Savezno brdo deloval sl odvijati u njegovoj senci, Caki uz pomot nemogucim, neopipljivim a HEEL) tudinsko, mee me st bi jos dugo zadrzao to osecal a % Blejkovih Priéa isa njegovih lee on sumraku progaranom svetil ae amen Sto bi brdo izbledelo u Ijubigastom 1crveni svetionik indosrljsee ant wverdama, areflektori sa grade on Cetvrti zasvetleli i tako no¢ uéinili groteskno™ “4 2@ 486, OeSTANOVINNK 1A agg Od svih udaljenih objekata na Si erkva najvile je opeinjavala Blejka., R dana, a dok bi sunce zalazilo, visoka kul, ) rasp greg nebe glee jedan St th ctv suse fasade i severna strana, sa kosim krovom i vehovime rehnag ee eee ce smelo izdizaliiznad zbrke okolnih slemenjacyi™! ar ca ae jecsble strogog, { surovog izgleda, zidana od kamena, isprijana dimom, ostecena mnogim olujama tokom Perioda duzeg od jednog veka. Pripadal e, barem kako je izgledalo kroz dvogh . ne Tipaala je, barem J¢ 2gredalo kroz vogled, ranom, eksperimentalnom obliku gotskog preporoda koji je prethodio veliganstvenom Apa a neke ideje i razmere Pozajmila j podignuta izmedu 1810. i 1815, Meseci su prolazili, a Blejk je posmatrao sa neobiéno uve¢anim interesovanjem, $ obzirom da u Sirokim prozorima nikada nije video svetlost znao je da je napustena. Sto je duze gledao njegova masta se vise hranila prizorom, da bina kraju pogeo da zamislja Cudnovate stvari. Verovao je da maglovita, jedinstvena aura usamljenosti lebdi nad tim mestom, da éak i golubovi i laste izbegavaju njegovu dimom ophrvanu strehu. Oko ostalih kula i zvonika mogao je videti velika jata ptica, ali na ovu nikada nisu sletale, Barem je tako mislio, a to je zapisao i u svoj dnevnik. Nekolicinu Prijatelja upitao je 2a informacije o tom mestu, ali niko od njih nikada nije ni kro¢io na Savezno brdo, niti je posedovao ikakvo znanje o sadasnjoj, ili nekadasnjoj upotrebi crkve. Dolaskom prole¢a duboki nemir ophrvao je Blejka. Zapoéeo je rad na svom dugo planiranom romanu - Koji se zasnivao na pretpostavci da je kult vestica u Mejnu preziveo ~ ali nikako nije uspevao da napreduje. Sve vide vremena provodio je sede¢i kraj prozora okrenutog zapadu i zurio E udaljeni breg i crnu, mrgodnu kulu koju su ptice izbegavale. Koda su nezni listovi krenuli da izbijaju iz grana u vrtu, svet je poéela da igponjarsuore epota, ali Blejkov nemir samo se povecao. Tada je po prvi put pomislio da prode kroz grad i zaista se uspne uz zadivljujucu padinu u sneni svet ispleten dimom. nom brdu jedna ogromna, mraéna Utisak bi ostavijala u razlicito doba ; onovom periodu™!, © 1 iz déordzijanskog doba. Verovatno je udaljenu, pretecu gradevinu eda na yrhu ky prin. prev) wn (Richard Uy tone lost en po popularizaciji arhitektonskog stila gotskog p Bi 878) - ameriéki arhitekta r 1, 1802-1878) ~ ameridki a poroda (Goulsi in. prev.) wep 10 487g oeHOP DAVKR ATT Ja kraju aprila, pred samu Valpurgijsku noé, vec sonima Senovitu, Blejk. oD poznato, Gegao se kroz, beskrajne ulice u centry Brada se prvi put Ce nije stigao u podnodje avenije Pohabanin “arom fan tremova i kupola mutnih okana, za koju je bio Siguran da an znani, nedostizni svet iza izmaglice. Nije razumeo Natpise na sumornim plavo-belim ulignim taba, aij primetio tudinska, mean lica Ijudi koje je sretao i nerazumljiv jezik na firmama okagenim iznad ulaza u neobicne radnje na kuéama sa vidljivim tragovima starosti. Nikako nije uspevao da nade neku poznatu gradevinu, tako daje Ponovo pomislio daje Savezno brdo kakvog ga je on video iz. daljine, zapravo svet iz snova u koji nije mogla da kroci noga zivog éoveka. “S vremena na vreme ugledao bi deo izmucene fasade crkve, ili trogni vrh tornja, ali nikako nije uspevao da vidi kompletnu crnu gradevinu. Kada je upitao jednog vlasnika radnje za veliku, kamenu crkvu, éovek se nasmegio i odmahnuo glavom, iako je dobro govorio engleski. Kako se Blejk penjao kraj je izgledao sve éudnije i éudnije, sa zbunjujuéom zbrkom braonkastih sokaka koji su izranjali jedan iz drugog i svi redom vodili ka jugu. Presao je preko dve ili tri Siroke avenije, a jednom mu se uéinilo da je ugledao poznatu Kulu. Pitao je jo8 jednog prodavca za ogromnu crkvu zidanu kamenom i ovog puta se mogao zakleti da se njegov sagovornik pretvara da ne zna odgovor. Covek tamnog lica pokugao je da sakrije strah, a Blejk je primetio da je napravio neobiéan gest desnom rukom. A onda je naprasno ugledao crni vrh kule naspram oblaénog neba sa svoje leve strane, nad nizom smedih krovova Pporedanih uz zamrgene ulitice ka jugu. Blejk ga je prepoznao istog trenutka i pojurio ka njemu prijavim, vetrom, na staroj kaldrmi, " na Cijem se suprotnom kraju nalazio zid. Tu se zavrsila njegova potraga, a a jer iza dugatke, gvozdene ograde i korovom obrasle visoravni koju je zid Podupirao — Odvojeni, mali svet bio je izdignut dtavih “est stopa iznad okolnih ulica ~ nalazila se mrgodna, titanska grdosija koju Je Blejk vrlo lako Prepoznao, uprkos za njega novoj perspektivi “Hh 59 488STANOVNTK TA My Napustena erkva bila je ozbiljno oronula. Neki od ae od visokih kamenih von manjih ukrasa leZalo je polust hi iskriveno a na gotskii i ; na Botskim Prozorima uglavnom su ‘Aameni stubovi u sredini Prozora. Blejk ma Prezivela uovom kraju ukome ima ve ‘a Se igraj ole da se igraju kamenjem. Masivna uzapudteno} travi ikorovu. Cadava stakl, Hi mnogi k se pitao kako su potamnela, oslikana ok; puno dece koja, kao i svugde u svetu, yrata bila su netaknuta i évrsto zatvorena, Na vrhu zida nasi judi citavo dvori8te, stajala je zardala gvoz Pa, Opasujuci dena ograda sa kapij vy ipijom zakljué: katancem na vrhu stepenista Sto se spustalo ka trgu. stava koja je ah kapije do zgrade bila je prekrivena rastinjem. Usamljenost i truled visili su poput koprene nad citavim mestom, au nadstreSnici bez ptica i crnim zido- via bez ijedne puzavice Blejk je oseéao dodir neée; yan njegove mo¢i poimanja. Malo Ijudi se nalazilo na trgu u tom trenutku, ali Blejk je ugledao poli- cajca na severnom kraju i prisao mu, uputivii mu nekoliko pitanja u vezi sa erkvom. Bio je to zdrav, krupan Irac, tako da je izgledalo veoma éudno kada je samo napravio prstima znak krsta i promrmljao da se o toj zgradi ne govori. Posto je Blejk navaljivao policajac je zbrzao pricu o tome kako je italijanski svestenik sve upozorio da je veliko zlo nekada boravilo unutar te crkve ida je tu ostavilo svoj Zig. On sam je Cuo mraéne prite izgovorene Sapatom od svog oca koji se seéao odredenih glasina iz vremena kada je bio decak. U nekom trenutku u proélosti tu je boravila izopsteni¢ka sekta koja je prizivala uzasne stvari iz nepoznatih ponora no¢i. Bio je potreban vrstan svestenik da otera to Sto se pojavilo, mada je bilo i onih koji su tvrdili da je samo svetlo bilo dovoljno. Da je otac O’Meli Ziv imao bi sto8ta da isprita. Sada je crkvu samo trebalo ostaviti na miru. Nikome sad nije éinila zlo, a njeni vlasnici su do sada ve¢ mrtvi, ili barem daleko odavde. Razbeiali su se poput pacova nakon pretnji 1877, kada su Judi poéeli da se brinu jer ih je nekoliko iz komsiluka nestalo. Jednog dana grad ¢e preuzeti imovinu unedostatku pravnih naslednika, ali za sada bi bilo bolje da je niko ne se Bolje bi bilo ostaviti je da se sru8i s godinama, nego uznemiriti Cuda koja Pocivaju u veénom crnom ambisu. Nakon sto je policajac otisao Blejk je na 8rdosiju. Uzbudilo ga je Sto je saznao da je evina ee idrugima, a ne samo njemu i pitao se koji trun istine as koje mu je Covek u plavoj uniformi ispritao. Verovatno Ss pila citava, mada su nedost 'g neodredeno zlokobnog stavio da zuri u sumornu Siljatu gradevina delovala zastrasujuce ustarim pricama u u pitanju puke wt ot iAVARARE © NEKRONOMIKON Hoe DAWA Jjokobnim izgledom sradevine ali svejedno su se gine . jegovih prida. kao éudesno ovivlienje neke ee oblake ali je izgleda " Popodnevno i prone a ada arog brama kojt a ick ae eteney “ ‘t a Delovalo je éudno da proleéno zelenilo nije dospelo dg te “ inja u visokom dvoritu, opasanom gvozdenom ogra. smedeg, we oo da se Sunja uz ivicu uzvisenja, istrazujuci zemljanu liticy panei kako bi pronasao eventualni ulaz. Postojalo je nesto u mrag. nom hramu Sto ga je privlaéilo, emu nije mogao da se odupre. Ograda nije dopuitala prolaz nigde u blizini stepenica, ali ma severnoj strani je nedostajao deo reSetke. Mogao je da se popne uz stepenice i da prode, ukrug, uzanim prolazom izvan ograde do mesta na kome se nalazio otvor. Ako su se Ijudi veé toliko plasili ovog mesta, niko ga neée uznemiravati, Popeo se na nasip i prakti¢no progao kroz ogradu pre nego Sto su ga tjndi primeti. Tada se okrenuo i pogledao nadole, ka trgu. Nekolicina judi koja se nalazila na trgu ubrzano se udaljavala, prave¢i rukama isi gest koji Je napravio trgovac koga je ranije sreo. Video je kako se nekoliko prozora zatvara uz tresak i kako debela Zena istréava na ulicu kako bi uvela decu uklimavu, neokreéenu kuéu. Otvor u ogradi bio je dovolino veliki da nije imao problema da se provuce, tako da je uskoro gacao kroz trulo, prepleteno Tastinje napustenog dvorista. Tu i tamo bi naleteo na patrljak nadgrobnog Spomenika, éto mu je govorilo da je zaravan nekada sluzila kao groblie; ipak, bilo je o¢igledno da je to vreme davno proglo, Sama velidina crkve delovala legende izarvane 7 boraviste senki, ali 88 je privlacila sama Cudnovatost mesta. Zjapeci, nezaiti ‘es, staru burad, propale kutije raznoliki Prekriveno debelim slojem prasine, niti jedna otra ivica, Zardali ostaci zgrada nije bila u upotrebi jos od sre, koja je ¢inila da se u podrumu ne vidi Peci za vrué vazduh, bili su dokaz da dine viktorijanskog doba.~~ STANOWNHC tag Ponagajuci se gotovo Nesvesno, Blejk se Provukao kro Py petonski pod prekriven tepihom od pragine j Posut krh samo jedne, velike, Nepodeljer nom uglu, s desne strane, medu gustim senkama, stepeniste koje je vodilo nagore. Ponovo Je osetio same cinjenice da se nalazio unutar Ogromne, ave osecanja stavio pod kontrolu i krenuo Potragu zatim dokotrljao pod prozor kroz koji je malogas pomoci kada bude izlazio. Kada je doSao do daha Profao je kroz dugaéku prostoriju ovenéanu paukovim mrezama do luénih stepenica. GuSeti se usveprisutnoj prasini, prekriven avetnom Paucinom, krenuo je uz izlizane kamene stepenike koji su ga vodili u tamu, Nij imao svetla pri sebi, ali je nastavio, pipajuci, kroz mrak. Nakon naglog zaokreta osetio je zatvorena vrata pred sobom, a nespretnim ispipavanjem uspeo je da Pronade staru rezu, Vrata su se otvarala ka njemu, a iza njih je ugledao slabo osvetljen hodnik oivicen crvotocnim plocama. Kada se napokon obreo u prizemlju, Blejk je poéeo ubrzano da ispituje okolinu. Sva vrata izmedu prostorija bila su otkljuéana, tako da je mogao neometano da se krece. Ogromna sredisnja prostorija izgledala je kao iskon- sko mesto, sa nanosima, planinama pragine na redovima klupa, oltaru, propovedaonici i rezonatoru'™! j avetinjskim konopcima paukovih mreéa, Tazapetim izmedu zasiljenih lukova galerije i obavijenim oko nadi¢kanih gotskih stubova. Nad ovom utihlom pustodi poigravalo se grozom vodeno svetlo, jer je opadajuée, popodnevno sunce slalo svoje zrake kroz éudnovata, poluzatamnjena okna velikih apsida. . Slike na prozorima bile su toliko tamne od ¢adi da je Blejk jedva sped da dokuéi sta je na njima prikazano, ali i ono malo Sto je video nije mu * svidalo. Crtez je mahom bio konvencionalan, ali njegovo poznavanje mat ihs: ; éi znacenje nekih od starih prikaza. nih simbola pomoglo mu je da protumaci znaéenje ! dlozne keitici, Nekolicina prikazanih svetaca imala je izraze lica osobito podlo: same dok je na jednom prozoru bio prikazan samo mra¢an ae ae Presecen nasumiéno razbacanim spiralama ar ne prekriven Odvojio Pogled od prozora, Blejk je primetio da krst izna‘ 7 D2 ProzOr i spustio se hotinama, Zasvodeni Ne Prostorije. U suprot- ugledao je crno, kruzno éudnovat nespokoj zbog etinjske gradevine, ali je a celim buretom, koje je w8ao, kako bi mu bilo od odrum sastojao se i stavijena iza ad prop ice kako bi pojacavala iza ili iznad propovedaon'c ko postavijena 1 preny Prenosila vias propovednika. (prim. ur) ae ne a een ————Ly AVK RAPT - NEKRONOME dinom, nije obican krst, veé da jako podseca na praiskonski ankh ili crug paucinom, y Egipta. ta iz scnovitog Egip , ne ane sakristiji u dnu crkve, Blejk je pronasao istruleli sto i policy koja ala zid sve do plafona, a na njoj su se nalaile Plesnive, Poluras. padnute kniige. Tada ga je po prvi put prosla Ba a“ ad ° Se eb razlog: naslovi knjiga su mu rekli mnogo. i es fo ' : one, zabranjene kniige, za koje vecina razumnih Ijudi nikada nije ni Cula, ili su eventualng nekada poneki od tih naslova éuli, tek kri8om izgovoren, Prosaputan, Stragnj zbornici dvosmislenih tajni i prastarih formula koje su se migoljile kroz vre- menske tokove jo§ od doba mladosti Covekove i éudesnih, maglovitih dana pre nastanka Coveka. Neka od dela je protitao ranije - gnusni Nekronomikon, latinski prevod, zlokobni Liber Ivonis, necasni Cultes des Goules grofa @Erleta, Fon Junctov Unaussprechlichen Kulten i davolski De Vermis Mysteriis starog Ludviga Prina. Ali bilo je i onih za koja je znao samo po Cuvenju, ili éak ni tako - Pnakoticki rukopisi, Knjiga Dzyana, kao i jedna knjiga u jako logem stanju, ispunjena potpuno nepoznatim znacima, ali sa ponekim simbolom ili dijagramom koji je u iskusnom poznavacu okultnog izazivao jezu. Ocigledno je bilo istine u plasljivim glasinama koje su kruzile u gradu. Ovo mesto je nekada bilo sediite zla starijeg od Ijudskog roda i rasprostranjenog izvan poznatog dela univerzuma. Uraspadnutom radnom stolu nalazila se mala beleznica u koznom povezu, ispunjena nekim éudnim grafickim pismom. Rukopis se sastojao od uobica- jenih, tradicionalnih simbola koji se danas koriste u astronomiji, a nekada su sludili alhemiji, astrologiji i drugim sumnjivim umetnostima - prikazi Sunca, Meseca, planeta, polozaji i zodijacki znaci - gomilali su se preko strana, a razmaci i podela na pasuse ukazivali su da svaki od tih znakova verovatno predstavlja po jedno slovo, Nadajuci se da ¢e biti u stanju da odgonetne tajno pismo, polozio je svesku u dzep kaputa. Bio je bezgraniéno fasciniran nekim od naslova sa police, Padao jeu iskusenje da ih pozajmi nekom docnijom prilikom. Pitao se kako Je moguce da su toliko dugo legali tu netaknuti, Da li je moguée da niko pre Fee eae se invuce iz Zestokog zagrijaja straha koji je Cuvao OV rene gotovo Sezdeset godina? . it nao op io pn Verovatno vodilo k me 8 Peo i gde je video vrata i stepenitte, © 0 “mracnoj kuli i tornju — a njih je veé odliéno poznav je prekriv: 492 ~ retSTANOVINTK Tangy a je gusi slo; aaliine. Uspon ga je gusio, debeo sloj pragine i gusta in nigte JO8 zakréenijim. Stepenice su oblikovale gj pens ojk bi eme ix “Pita jeveni gazom, a Blejk bi povremeno naigao na umazan Provo jedom na grad. lako nije video kanap, o&ekiva (OF sa vrtoglavim 7 10 je da nade y, -iljene e proz ie VO i ajje je Nat iljene, luéne prozore obiéavao da prougava pomoé ne val cu dvogleda, Medutim, na kraju stepenista ocekivalo ga je Tazo€aranje, jer pr i chu tornija nije sadrzala zvonik i o¢igledno je slugila negemu Pe im tora na soba, povrsine nekih petnaest kvadratnih stopa, bila je bla 0 0: = kroz éetiri luéna prozora, po jedan sa svake strane, uglavijenim foe a nadstresnica. Bili su i dodatno pokriveni neprozirnim zastorima, ko 7 so medutim do sada potpuno istruleli. Posred prasinom zatrpanog poda ar ce kameno postolje cudnih uglova, visoko éetiri stope, Proseénog pretnika polovine te visine, sa svih strana prekriveno bizarnim, grubo urezanim j potpuno neprepoznatljivim hijeroglifima. Na postolju je lezala neobi¢no asimetri¢na metalna kutija. Poklopac sa Sarkama bio je zabaéen unazad, dok se unutra, pod visedecenijskim naslagama pragine, nalazio predmet dug desetak centimetara, oblika jajeta ili nepravilne sfere. Oko postolja nalazilo se sedam gotskih stolica visokih naslona poredanih nemarno ukrug, koje su josuvek bile u dobrom stanju, dok se iza njih, prostrto po zidovima obloze- nim tamnom, drvenom oplatom, nalazilo sedam ogromnih, krnjih likova od gipsa obojenog u crno, koji su ponajvise podseéali na grobne, isklesane megalite sa misterioznog Uskrénjeg ostrva. U jednom uglu paucinom obrasle prostorije nalazile su se merdevine ugradene u zid, koje su vodile do zatvo- renih krovnih vrata ka tornju bez prozora. Kada se privikao na slabaSnu svetlost, Blejk je primetio uvrnute bare- Jjefe na neobiénoj, otvorenoj kutiji od Zuckastog metala. Priblizivsi se kako biuklonio praginu rukama i pomoéu maramice, ugledao je monstruozne ikrajnje nezemaljske oblike. Predstavljali su bica koja, mada naizgled Ziva, ove planete. Ispostavilo se hisu podseéala ni na jedan poznat oblik Zivota sa : ra tae, naizgled éetiri in¢a duga sfera, zapravo crn, crveno izbrazdan aaa ; Samnogo nepravilnih ravnih povrsina; bio je to ili zaista zadivijujue’ an ilineka vrsta vestacke tvorevine od rezbarenog i dobro ispolir anog, miner a Predmet nije dodirivao dno kutije, ve¢ je svojim. sredi8njim delom stay x ; “ ie su se protezale 4a obruéu od sedam éudnovato oblikovanih PP edaje kamen bio ‘odoravno do gornje ivice unutraénjih zidova katije. ‘prinjavajuci naci2- Potpuno izlozen pred Blejkom, o¢aravao ga je na jedan zabrin) poale eee |e 493-08