PROGRAMSKI

FORMATI

1
 Definisanje
• Forma = oblik, izgled...

• Format =
• veličina, oblik (knjige);
• izgled jedinice podatka, datoteke.

• Formatiranje = vizuelno oblikovanje (pisanog

teksta, kompjuterskog dokumenta i dr.).

2
 Pojam formata
• Formati ili oblici društvenih komunikacija.

• Radijski i TV format, ili programski format,

opisuje celokupan sadržaj programa jedne
radio stanice.

• Formati se često upotrebljavaju kao alati

marketinga.
3
 Šta prethodi formatiranju
štampanih medija i RTV stanica?
• Programska (uređivačka) strategija i politika.

• Jasno profilisana programska ponuda.

• Definisana ciljna grupa.

• Tip programa:
• majnstrim
• profilisan

4
• Kao što se u oblasti štampe može govoriti
o podeli na formate na osnovu veličine
tabaka novinske hartije na kojoj se štampa
neki list, tako i pri osnivanju ili
reorganizaciji neke radio stanice, naročito
u tržišnim uslovima, možemo govoriti o
formatu.

5
 Formatiranje radija
• Formatiranje programa prvo je započelo u
radiju.

• Radio Stotka – prva formatirana stanica u

Vojvodini.

• Profilisanje radio stanica.

6
 Radio format – specijalizovani tip
programa
• Zato radio format predstavlja najviši stepen
specijalizacije u pripremanju i emitovanju programskih
sadržaja koji su objedinjeni u formu radio programa.

• On bi se mogao poistovetiti sa tipom programa koji

nastaje povezivanjem sadržaja, iskazanih
radiofonskim sredstvima, u strukture koje se
ponavljaju u jednakim vremenskim intervalima.

• Zato se format definiše i kao sadržaj osnovnih

elemenata koji dominiraju programskim zvukom jedne
radio stanice.

7
 Istorijat
• Formatiranje radija nastalo je nakon
omasovljenja televizije, 50-tih godina 20. veka.

• Interes za formatiranje u američkoj radiodofuziji.

• U Americi nikada nije postojala veća ambicija za

formiranje javne radiodofizije (javnog servisa).

• Tržišna orijentacija američkih medija i

određivanje ciljnih grupa.
8
• Sredinom 20. veka nacionalne radio mreže u
SAD izgubile su na popularnosti.

• Televizija potiskuje radio.

• Programske sheme radio stanica bile su slične

evropskim.

• Godine 1954. na američkom prostoru program je

emitovalo 3100 radio stanica.

• “Zagrevanje” medijskog tržišta (izum tranzistora,

popularnost roken rola).
9
• Pojava prvog formata – Radio Top 40.

• Pratio je ljude koji su kupovali singl ploče.

• Uskoro dolazi do stroge zakonske regulacije

radijskih formata, prema ciljnim grupama.

• Propisuju se liste formata koje treba da postoje

na tržištu.

• Na osnovu toga dodeljuju se dozvole za rad.

10
 Krajnost preformatiranja
• Programske formate kreiraju programski
direktori, medijski konsultatni.

• Zbog prestrogih pravila formata izgubljena je

veza sa stvarnim potrebama auditorijuma.

• Od 2005. orijentacija ka antiformatiranju i

odbacivanju strogih pravila.

• Ostaju ipak stroge programske sheme koje su

takođe formatirane.
11
 Formati u Evropi
• Sredinom 90-tih godina 20. veka formatiranje se
proširilo i u Evropi.

• Postoji dosta uspešnih komercijalnih radio

stanica formatiranih po američkim standardima.

• Eldorado (Luksemburg), Buba Mara

(Makedinija), Radio 538 (Holandija), Twist
(Slovačka).

12
 Formati za ciljne grupe
• Radijski format, ili programski format, opisuje
celokupan sadržaj programa jedne radio stanice.

• Formati se često upotrebljavaju kao alati

marketinga i stalno evoluiraju.

• U današnje vreme, formati se prave tako da

omoguće radiju da zadovolji potrebe specifično
definisane grupe slušalaca (prema polu,
godinama, nacionalnoj pripadnosti, obrazovanju,
interesovanju i dr.).

13
• Format određuje radio stanicu po zvučnoj slici i
kompletnom sadržaju.

• Formatiranju podležu gotovo svi elementi radio

programa:
• muzika,
• vesti,
• voditeljski deo programa,
• servisne informacije,
• identifikacioni džinglovi,
• reklame,
• nagradne igre i promocije,
• čak i sam naziv stanice.

14
 Džingl

• Džingl je jedna od odomaćenih, često upotrebljavanih,

esnafskih tuđica.

• Preuzet od anglosaksonskog govora, gde označava

zveket metala, ali i kratku reklamnu poruku.

• Džingl je na ovim prostorima evoluirao u vrstu proizvoda

koji radio stanice nude tržištu.

• To je sinonim za odjavne, najavne ili samo špice, ali i

identifikacije stanice.

15
Prema džinglu se prepoznaje stanica
• Džingl se pojavljuje u različitim verzijama.

• Za sve formate (radijska identifikacija) emituje se sedam puta u

satu.

• Slušalac u toku 10 minuta mora jasno znati koju stanicu sluša.

• Slušaoci pamte stanicu po ubedljivom džinglu.

• Zato je bitno da stanica odluči koja je njena osnovna poruka., ili

koja je to rečenica koja treba da postane sinonim za stanicu.

• Ta poruka, u odnosu na druge džinglove, ima najveću rotaciju u

programu.

16
• Razmišljajući o formatiranju, vlasnici ili
menadžment jedne radio stanice može
posegnuti za formatiranjem ukupnog programa.

• Ovaj proces može se primeniti i parcijalno, na

njegove pojedinačne delove.

• Tako predmet formatiranja može biti samo:

– dnevni, noćni ili vikend program;
– vesti;
– muzika.

17
 Vrste formata

• Tri osnovna i najopštije definisana formata

radijskog programa govore o sadržajima
koji se emituju i dele programe na:
– muzički radio (MRF - music radioformat)
– govorno-muzički radio (MOR - middle of the
road)
– govorni radio (N/T - news and talk)

18
• U njihovim okvirima identifikuje se još
pedesetak posebnih formata i podformata.

• Nazivi posebno definisanih formata jasno

daju sliku o sadržajima (govornim ili
muzičkim), koje emituju ovako formatirane
radio stanice.

19
 Sadržaj radio formata
• Savremeni radio za odrasle (Adult contemporary - AC)
• Kantri format (Country - Ctry)
• Religijski format (Religious - Rel/CC)
• Savremni hit format (Contemporary hit radio - CHR,
nekad poznatiji kao Top 40)
• Bluz format (Rhytm and blues)
• Nostalgični format (Nostalgia - Nost)
• Savremeni urbani format (Urban contemporary - UC)
• Format vesti (All news - N)
• Format klasične muzike (Classical - Clas)
• Format evergrin muzike (Golden oldies - Gold/CR)
• Slobodni program, raznolikog sadržaja (Freeform - FF)

20
• Ostali postojeći formati su: 80s Hits, Active rock (AR), Adult album
alternative (AAA), Album oriented rock (AOR), Alternative Rock
(ALT), Big band, Blues, Caribbean, Christian Contemporary
(Christian AC, Christian CHR, Christian Rock), Classic hits, Classic
rock, Classical, Comedy, Dance/Dance Top 40, Easy
listening/Beautiful Music, Educational, Electronica, Ethnic, Freeform,
General service, Gospel, Jazz, Mainstream rock, Mix FM, Modern
adult contemporary (Modern AC), Modern rock, Music Of Your Life,
New adult contemporary/Smooth Jazz (New AC), Nostalgia, Oldies,
Pop standards, Progressive rock, Radio documentary, Religious,
Rhythmic Top 40, Rock, Smoothjazz, Soft adult contemporary (Soft
AC), Soft rock, Soul music, Urban oldies, Urban gospel, Variety,
World music i mnoštvo drugih formata.
• Isto tako, moguće su i nebrojene kombinacije između postojećih
formata, koje sačinjavaju nove formate.

21
Formati prema potrebama auditorijuma?

• Program radija se formatira tako da prati životni

stil svog slušaoca i potencijalnog slušaoca.

• Na taj način, slušaoci su od jedne bezlične mase

pretvoreni u struktuirane grupe potrošača kojima
se nude onakvi programi kakvi su im potrebni,
bilo da je reč o vrsti muzike, karakteru i
učestalosti informacija, ili o specifičnim
funkcijama.

22
• Formatirane radio stanice stvaraju grupu slušalaca koji
se identifikuju sa estetskim i civilizacijskim vrednostima
koje se neguju u programu.

• Zato su prva pitanja koja menadžment stanice postavlja

prilikom formatiranja sledeća:
– Ko je slušalac stanice?
– Koliko ima godina?
– Čime se bavi?
– Pol?
– Gde i kada sluša radio?
– Šta voli, a šta ne voli?
– Kakve su mu navike?
– Na šta troši novac?

23
 Ciljna grupa

• Dobro formatirana stanica “bira” ciljnu grupu koja ima dovoljan

broj pripadnika da opravda postojanje radija.

• Što preciznije definisana i što manja grupa, to su slušaoci

verniji i duže prisutni na talasu.

• Ako ih je premalo, stanica nema ekonomskog ili socijalnog

opravdanja.

• Za početak, stanica se formatira u najgrubljim potezima,

određuje se ciljna grupa raspona od 20 godina.

• Nakon toga, program se formatira prema užoj ciljnoj grupi.

24
 Načini formatiranja radio programa
- slot -

• Osnovna jedinica formata je blok – deo programa u

trajanju od 60 minuta.

• U okviru ove jednosatne celine jasno i precizno su

utvrđeni kvantitet i redosled svih sadržaja, tzv. slotova –
muzike, vesti, servisnih informacija, reklama,
identifikacionih i drugih džinglova.

• Prilikom formatiranja stanice, blok se predstavlja u obliku

grafikona - pite, u kom svaki segment predstavlja vrstu i
dužinu programskog sadržaja (slota) koji se emituje u
programu (pesmu, reklame, govorni segment itd).

25
 Formatiranju prethode
istraživanja potencijalne publike
• Jedan od najvažnijih alata za pripremu programa i
njegovog formatiranja su – istraživanja auditorijuma.

• Osim istraživanja slušanosti, “snimanja” konkurencije i

muzičkih istraživanja, prva i osnovna istraživanja koja se
koriste pri formatiranju su opšta istraživanja.

• Njihova funkcija je sticanje uvida u želje, navike i potrebe

populacije, a pre svega pripadnika ciljne grupe.

26
 Formatiranje muzičkog identiteta radija

• Muzički identitet stanice zasniva se na

reprodukciji tuđe muzičke produkcije sa
orijentacijom na određenu vrstu muzike i
poštovanje pretpostavki u vezi sa kodifikacijom
i rotacijom muzičkih numera.

• Kodifikacija podrazumeva definisanje muzičkih

numera, koja uključuje parametre kakvi su:
– tempo, ritam, aranžman, raspoloženje, pol vokalnog
izvođača...
27
– Svaka radio stanica razvija sopstveni sistem
kodifikacije, koji u mnogome zavisi od ključnih
elemenata formata koji se bira.

– Od ovih elemenata zavisi raspored

emitovanja pesama u blokovima.

– Rotacija – učestalost emitovanja kompozicija,

koja može biti: ultravisoka (Power Cuts),
visoka (Super Cuts), umerena (Recurrents),
ustaljena (Golds) i laka (Bronze) .
28
• Još jedan od ključnih parametara koje treba odrediti je
broj pesama koje se u datom vremenu emituju na
programu jednog radija.

• Ovaj broj zavisi od ciljne grupe i generalno je pravilo da

što je publika mlađa stanica ima manje pesama u
formatu (npr. dečje radio stanice u formatu imaju
desetak pesama koje se neprekidno ponavljaju, dok
trenutno najpopularniji format u Americi, JACK FM, ima
1500 pesama).

• Pesme u formatu se povremeno osvežavaju, u različitim

vremenskim intervalima (CHR se osvežava jednom
nedeljno, kada izađu nove top-liste, a AC sezonski, kada
se menjaju godišnja doba).

29
 Formatiranje govornih programskih sadžaja

• Vertikalni raspored emisija u toku dana, ili programska shema,

mora da podržava dnevni ritam slušalaca ili potencijalnih
slušalaca radija - pripadnika ciljne grupe prema kojoj se
program formatira.

• Prema američkim iskustvima, radio se mnogo više sluša

radnim danima nego vikendom.

• Radio se, za razliku od televizije, više prati u prepodnevne sate.

• Kod nas, prime time je od oko 8 ujutro do oko 13-14 sati.

• Radio se najviše sluša od 10 do 11.
• U to vreme radio se sluša više nego što se gleda TV.

30
 Segmenti na koje se vertikalno deli
dnevni program

• jutarnji program (breakfast drive);

• podnevni program (mid-day show);
• popodnevni program (afternoon drive
time);
• večernji program (evening show);
• noćni program (night show).

31
 Isti šablon, ali vesti obavezno
• Horizontalno, iz dana u dan, poželjno je da se ponavlja isti šablon,
zbog navika slušalaca.

• Elementi koji se uključuju u programsku šemu, a podležu formatiranju,

procenjuju se pojedinačno, pre formatiranja celokupnog identiteta i
formata.

• Čak i na muzičkim radio stanicama, nakon muzike, drugi po značaju

element programa su vesti.

• Petominutne forme vesti su uobičajene na gotovo svim stanicama, pa

čak i na onima koje se obraćaju deci.

• lako stanice koje se obraćaju mladima ne ističu u prvi plan vesti, one
ih ipak emituju.

• Na zapadu se vesti najviše emituju u drive time segmentima dana (u

vreme koje se provodi u automobilu, u odlasku i dolasku na posao).

32
 Vremenska prognoza
• Vremenska prognoza predstavlja jedan od razloga zbog koga Ijudi
slušaju radio, posebno u jutarnjim satima.

• Isto tako, ona se tiče svakoga, bez obzira na uzrast i interesovanja.

• Učestalost emitovanja informacija o vremenu zavisi od formata

radija, ali i od trenutne vremenske situacije u zajednici u kome se
radio emituje.

• Previše informacija o vremenu i njihovo odsustvo, kao i loš način na

koji je saopštena vremenska prognoza, mogu da odvuku slušaoca
na drugu radio stanicu.

33
 Voditelji
• Voditelji i najavljivači su jedan od osnovnih
ključeva za uspeh radija.

• Oni se, u zavisnosti od uspešnosti i stila vođenja

programa, dele na kategorije:
– heavy (jake ličnosti, popularni voditelji i individualci);

– medium (voditelji koji kroz program ispoljavaju ličnost

radija i formata);

– light (najavljivači bez mnogo kreativnosti).

34
• Generalno, radio treba da ima 50% programa
“pokrivenog” voditeljima iz medium kategorije, a po
25% heavy\light voditelja.

• U ovakvoj postavci programa, heavy voditelj pokriva

prime time.

• Najprisutniji su voditelji koji komuniciraju sa publikom

u ime radija.

• Najavljivači se pojavljuju u emisijama koje imaju više

muzike, a manje govornih sadržaja
35
 Reklame
• Reklame su neminovnost na komercijalnim
radio stanicama.

• Predstavljaju segment programa koji najmanje

vole i slušaoci i zaposleni.

• Zbog toga je bitno pronaći pravo mesto, u bloku

u kome ne smetaju mnogo.

• Poželjno je napraviti i programske segmente koji

su potpuno oslobođeni od reklama.
36
• Količinu reklama u programu određuje državno
regulatorno telo.

• I sama stanica može ograničiti količinu

reklamnog programa, u zavisnosti od formata.

• Od formata zavisi i raspored reklama u okviru

bloka:
– radio stanice koje imaju mlađu ciljnu grupu, emituju
reklame u manjim blokovima tokom celog sata;
– stanice orijentisane ka starijoj populaciji koriste model
prekidanja programa na svakih dvanaest minuta).
37
 Nagradne igre i promocije

• Nagradne igre i promocije predstavljaju segment

programa koji najviše zavisi od ciljne grupe i njenih
navika i interesa.

• One su bitne zbog toga što, osim aktivnih učesnika,

uključuju i pasivnu publiku.

• To je publika koja se ne javlja da bi učestvovala, ali sluša

i odgovara na pitanja.

• Prilikom priprema nagradne igre, osim sadržaja i

obezbeđivanja adekvatnih nagrada, treba paziti i na
uklapanje u zvučni identitet stanice.

38
 Specijalne emisije
• Specijalne emisije dodaju boju i teksturu programu.

• Ujedno omogućuju profit stanici, putem sponzorstava.

• One moraju da budu osmišljene tako da budu ogledalo

stanice na kojoj se emituju.

• Ne razlikuju se od osnovnog formata.

• Moraju da odgovaraju životnom stilu i afinitetu slušalaca.

39
 Studentski radio
• U svetskoj praksi, više nego kod nas, prisutna je
institucija studentskih radio stanica.

• To su stanice koje vode i njima upravljaju koledži,

fakulteti, univerziteti ili ostale obrazovne institucije.

• Ciljna grupa ovih programa su mladi Ijudi, studenti,

između 18 i 25 godina starosti.

• Ove stanice mogu da vode isključivo studenti, ili mogu

da uključuju stručnjake iz oblasti u kojima se ove stanice
nalaze.
40
• Često se ovakve radio stanice upotrebljavaju za obuku
profesionalaca koji će u budućnosti raditi na
komercijalnim radio stanicama (u ovom slučaju one se
formatiraju prema komercijalnim načelima, sa mladima
kao ciljnom grupom).

• Ređe se emituju obrazovni programi, ili služe kao pomoć

pri učenju.

• Neke od njih postoje da bi pružile alternativu

komercijalnim emiterima i javnom servisu (u tom slučaju
koriste Freeform format).

41
 FORMATI TV

• Razvoj televizijske potrošnje ogleda se u trenutnoj

prevlasti žanrova.

• Oni vremenom evoluiraju i prilagođava se potrebama

publike oblikovanjem novih programa.

• Uz uobičajene programske formate, poslednjih

godina pojavljuju se emisije koje donose preklapanje
i mešanje sadržaja i formata.

• To omogućava novi pristup temama, veću

kreativnost autora i obogaćivanje ustaljene
programske šeme.
42
Novi formati – oblik konkurencije

• Kreiranje novih formata deo je

programske strategije kojom javne RTV
mreže nastoje da uspešnije pariraju
svojim komercijalnim konkurentima.

43
• Realiti šou (reality show, engl.) – model američke
televizije lansiran 1988. godine serijalom Pozovite
911 (Rescue 911);
– uzbudljiv događaj prenešen iz stvarnog sveta u medijsko
prikazivanje;
– kamera skrivena;
– u direktnoj akciji sa životom;
– namera da sve bude javno, da se gledalac identifikuje sa
akterima i zakonom;
– prvobitna ideja bezbednosti građana,
– apel za njihovom pomoći u borbi protiv kriminala +
uzbudljivost direktnog uključenja (dojava kretanja
osumnjičenih);
– pretvorila se u voajerizam kao kod programa tipa šoa
"Veliki brat" sa nuspojavom oponašanja (glumljenja)
stvarnosti.

44
• Docusoap (kombinacija dokumentarnog i zabavnog
sadržaja).

• Docutainment (spoj dokumentarnog i zabavnog sadržaja

uz učešće novinara i prateće komentare).

• Game show (zabavni program, često takmičarski, sa

različitim sadržajima – kvizovi znanja i veština, igre i sl.).

• Interactive game show (zabavni program sa uključenjem

gledalaca).

45
• Political talk show (razgovori sa aktuelnim političarima, njihova
konfrontacija, reakcije na ranije date izjave).

• Crime magazine (emisija o kriminalu i njegovom suzbijanju).

• Telenovela (serija sa velikim brojem epizoda u kojima se prate

porodični i ljubavni zapleti).

• Afternoon show (poslepodnevni program sa skladnim spojem

informativnih i zabavnih sadržaja, saveta, igara, intervjua).

• Travel magazine (putopisne i emisije turističkog sadržaja).

• Call in show (emisije različitih zabavnih sadržaja u kojima su

gledaoci uključeni u program pozivima putem skupih
telefonskih linija).

46
 Regulativa
• Poseban uticaj na formatiranje radija ima čl. 73 Zakona o
radiodofiuziji koji određuje da najmanje 50% programa
bude na srpskom jeziku.

• Od toga jedna polovina mora da bude sopstvene

produkcije.

• Obim reklamiranja je u čl. 108 ograničen na 10% (javni

servis), odnosno na 20% vremena emitovanja u čl. 109
(komercijalne radio stanice).

47
• Činjenice da se u 25% slobodnog dela
programa na "srpskom jeziku" može
smestiti obavezni deo "nezavisne
produkcije", kao i da se sopstvena
produkcija može snimati i na ulici, teško da
mogu da ohrabre buduće vlasnike
komercijalnih radio stanica, odnosno, da
imaju osećaj da su oslobođene suvišnih
troškova.
48
 LICENCIRANJE PROGRAMA
I GLOBALIZACIJA
• Da li su današnji licencirani RTV formati
instrument globalizacije?

• Usmeravanje svesti i ujednačavanje stavova?

• Uniformno organizovana dokolica?

• Mogu li se napraviti i bolji programski formati?

49
– TV format kao oblik intelektualnog vlasništva,
pravna zaštita…

50
 Šta utiče na izbor formata:

• Institucionalni uslovi, posebno oni koji definišu

programsku orijentaciju;
• Tehnika i uslovi produkcije, reprodukcije i emitovanja
programa;
• Sociodemografska struktura u zoni emitovanja;
• Ekonomski potencijal i struktura tržišta u zoni
emitovanja;
• Konkurentni uslovi drugih masovnih medija u zoni
emitovanja;
• Programski i ekonomski interesi vlasnika radija i
• Kreativnost zaposlenog osoblja.
51
 Programski formati: za i protiv
• programski i ekonomski interesi formatiranja,
• to je dobra marketinška formula menadžmenta medija,
jer osigurava publiku i oglašivače;
• izbegavanje rizika od skupih domaćih projekata i ušteda
troškova za domaće RTV;
• to je populistička programska ponuda;
• iluzija domaćeg auditorijuma da mu se nudi uspešna
nacionalna produkcija;
• usmerenost na potencijalni auditorijum;
• formati obuhvataju veliki deo međunarodnog RTV tržišta;
• uz sve kritike, ovi programi spadaju u
najgledanije/slušanije.
52
Najpoznatiji TV format: The Office
• Zašto su neki programski formati uspeli da se
globalizuju i budu prihvaćeni na različitim
medijskim tržištima?

• Na primer: BBS-ijev The Office, koji je adaptiran

za nekoliko zemalja.
• Serija je prodana u više od 80 zemalja
• To je, inače, komedija situacije, koja je među
prvima ušla kao TV format već 40-tih godina.20.
veka.
53
Engleska verzija
The Office

54
Američka ekipa serije The Office

55
• Kviz Milioner emituje se na 108 kanala.

• Lokalne verzije Idola emituju se u 42

zemlje.

• Ipak, ne postoji tako nešto kao što je

pravi televizijski format!

56