INŽENJERSKA KOMORA SRBIJE

REGIONALNI CENTAR KRAGUJEVAC

*****
U Kragujevcu, dana 18. marta 2015. godine
1
TEMA PREDAVANJA:
ODRŽIVOST TVRDNJE DA SE NAČINOM
MERENJA I METODOLOGIJOM OBRAČUNA
I NAPLATE MOŽE UTICATI NA
ENREGETSKU EFIKASNOST SISTEMA
DALJINSKOG GREJANJA

Predavač:

Prof. dr Mile S. Šiljak, dipl.maš.inž.

2
CILJNA GRUPA:
Članovi Inženjerske komore Srbije koji
poseduju licencu broj:
330, 381, 430
kao i svi drugi članovi IKS po sopstvenom
opredeljenju.

3
PREDAVANJE IMA ZA CILJ
Da ciljnu grupu:
 bliže upozna sa termotehnikom, kao
stručnom i naučnom disciplinom;
 upozna sa nazivima i značenjima
terminoloških odrednica od značaja za
predmetnu temu, a radi artikulisanog
komuniciranja i eficijentnog sporazumevanja;

4
 podseti na postojeća posedujuća znanja,
veštine i umeća iz domena sofisticiranih
termotehničkih sistema daljinskog grejanja
(SDG), kako bi ista proverili, sistematizovali
i unapredeli;

 podstakne na usvajanje novih znanja,

veština i umeća iz oblasti sofisticiranih
termotehničkih sistema daljinskog grejanja
a radi svog profesionalnog usavršavanja;

 posebno upozna sa sistemskim transferom

kvantuma toplote i načinima merenja istih;
5
 upozna sa metodologijama obračuna i naplate
parcijalnih kvantuma toplote u transferu
prema korisnicima;
 posebno upozna sa energetskom efikasnosti
sofisticiranih termotehničkih sistema
daljinskog grejanja (EESDG);
 upozna sa pravcima, mogućnostima i
načinima realnog i rezultativnog uticanja na
energetsku efikasnost sofisticiranih
termotehničkih sistema daljinskog grejanja.

6
OČEKIVANI REZULTATI PREDAVANJA
Da se ciljna grupa:
 Osposobi za eficijentno unapređenje svog
profesionalanog rada, kao:
◊ odgovornog projektanta;
◊ odgovornog izvođača radova;
◊ odgovornog inženjera za energetsku
efikasnost zgrada.

7
 Profesionalno usavršava u oblasti
termotehnike.

 Osposobi za dalje razvijanje tehničke kulture

kod krajnjih kupaca toplotne energije iz
sistema daljinskog grejanja.

8
POJMOVNIK

9
 Funkcija (L. functio → vršenje; vršenje službe)
– rad, radnja;
– poziv, služba, službovanje, vršenje neke
dužnosti;
– dužnost;
– zadatak.
 Funkcionalan (NL. functionalis)
– radni, koji se tiče (nekog) rada.
 Rentabilan (NL. rentabilis)
– koji donosi prihod;
– koji se isplaćuje;
– unosan.
10
 Produktivan (NL. productivus)
– koji proizvodi;
– proizvodan;
– plodan;
– koji dosta donosi;
– prinosan.
 Praktikabilan (NL. practicabilis)
– izvršljiv; upotrebljiv; izvodljiv;
učinljiv; obavljiv;
– upotrebljiv; primenljiv;
– prohodan; prolazan.

11
 Artefakt (L. artefactum)
– veštački proizvod;
– ono što je veštački napravljeno;
– rukotvorina.

 Proces (L. processus)

– tok;
– put i način kojim nešto postaje i biva;
– razvitak postupka.

12
 Racionalizacija (L. ratiocinatio)
– promišljanje; razmišljanje;
– razumno zaključivanje; dokaz;
– je skup mera koje obezbeđuju da se
obavljanje određene delatnosti,
odnosno izvršenje određenog zadatka,
poboljša u pogledu postavljenog cilja.

13
 Efekat (L. efficere, effecus)
– dejstvo, učin, učinak, uspeh;
– rad koji može da izvrši radna
sposobnost sistema u jedinici
vremena.

 Efektivan (L. effectivus)

– stvaran, istinski, koji je odista izvršen
ili postoji.

14
 Efikasnost (L. efficacitas)
− dejstvenost, delatnost, radinost,
uspešnost.

 Energetska efikasnost:
− energetska dejstvenost;
− energetska delatnost;
− energetska radinost;
− energetska uspešnost.

15
 Eficijentan (L. efficiens)
− dejstven, uspešan, delatan, izvršan.

 Energija (Gr. ενέργεια)

– delatnost, radinost;
– fiz. sposobnost za vršenje rada.

16
 Tehnika (Gr. τεχνική → veština; mehanička
spretnost; vičnost; umešnost; zanat; nauka;
umetnost)
– nauka o pravilima kojih se valja
pridržavati u radu neke umetnosti,
veštine ili nekog zanata, naročito
s obzirom na upotrebu mehaničkih
sredstava.

17
 Tehnologija (Gr. τεχνολογία)
– nauka o veštinama i zanatima;
– naučno prikazivanje ljudske
delatnosti kojoj je svrha prerada
prirodnih proizvoda (sirovina) za
ljudsku upotrebu.

18
 Objekat (L. Objectum)
– predmet, stvar;
– ono što se vidi ili pretstavlja;
– predmet ili osoba na koje je
posmatranje upravljeno;
– zadatak, svrha, cilj neke delatnosti;
– filozofski, predmet ili sadržina neke
misli, bila ona stvarna (realni objekat)
ili samo zamišljena (idealan objekat).

19
 Edifikacija (L. aedificatio)
– zidanje, podizanje građevine;
– građenje;
– podizanje;
– podržavanje.

20
 Sistem (Gr. σύστημα)
– ono što je sastavljeno, sastav, sustav,
celina;
– prema izvesnom gledištu uređena i od
raznovrsnih stvari ili saznanja
sastavljena celina;
– skup uređenih delova;
– celishodno sastavljena celina;
– način rada, način postupanja;
– zgrada, građevina, plan, celishodno
sastavljena celina.
21
 Strukturna uređenost tehničkog
sistema
Tehnički sistem se strukturno
uređuje na hijerarhijskom principu,
od konstitutivnih celina, naslovljenih:
– podsistem,
– uređaj,
– grupa,
– jedinica (deljiva-nedeljiva),
– sklop,
– podsklop (deljiv-nedeljiv),
– deo (nedeljiv).
22
 Tehnički sistem (TS)
je svrsishodna, stvarna, izvedena, fizička
i dejstvena tvorevina, strukturom i
sadržajem predodređena za ostvarivanje
određene funkcije cilja, a nastala kao
rezultat ljudskog umnog i fizičkog rada.

23
 EKSTERNA DVOSMERNA
INTERAKCIJA SA
OKRUŽENJEM

IZVRŠENJE SISTEMSKE
FUNKCIJE CILJA
MATERIJA
INTERNA SISTEMSKA
ENERGIJA INTERAKCIJA

INFORMACIJE
TS
SISTEMSKI PARAMETRI
ON (za kontrolu i tretman) OFF

Šematski prikaz tehničkog sistema

24
 Tehnološki sistem
je svrsishodna stvarna, izvedena,
fizička i dinamičko dejstvena celina,
zasnovana strukturom i sadržajem da
ostvari zadatu funkciju cilja, a nastala
kao rezultat ljudskog umnog i fizičkog
rada, da svojom preradnom delatnošću
transformiše ulazne sadržaje u izlazne
ishode, sa mogućnošću praćenja
relevantnih atributa od značaja za
funkciju cilja tokom preradne delatnosti.
25
 Kriterijalne premise za analizu i
optimizaciju tehničkog/tehnološkog
sistema
− tehnička − energetska
− tehnološka − energentska
− bezbednosna − etička
− higijenska − ekonomska
− zdravstvena − estetska
− ekološka − održivost

26
 Sistemska funkcija cilja
ostvarivanje svih postavljenih a
dopuštenih zahteva, svrsishodnim
procesom rada, celishodno
sastavljenog sistema.

27
 Osnovni parametri tehničkog/
tehnološkog sistema:
– Interni parametri,
jedan ili više karakterističnih
procesnih parametara, neposredno
ili posredno merljivih, kojima se
prati, upravlja, reguliše i održava
bezbedan rad sistema, u nastojanju
da se ostvari sistemska funkcije
cilja.

28
– Eksterni parametri,
jedan ili više parametara, neposredno
ili posredno merljivih, kojima sistem
ostvaruje sistemsku funckciju cilja i na
osnovu kojih se utvrđuje da li sistem
poseduje funkcionalnu sposobnost i
da li je radno sposoban.

29
 Podsistem tehničkg/tehnološkog
sistema
je uređena gradivna celina prepoznata
u prvom hijerarhijskom nivou
strukturne uređenosti sistema.

30
 Funkcionalna sposobnost tehničkog/
tehnološkog sistema (FSTS/FSTES)
je reprezentativno sistemsko svojstvo
u smislu koncepcijske osmišljenosti,
strukturne komponovanosti, sadržajne
kompletnosti, kvantitativne i kvalitativne
usaglašenosti sistemskog rešenja sa
svim zahtevima koji su definisani u
projektnom zadatku i važećim propisima,
a radi ostvarivanja sistemske funkcije
cilja.

31
Funkcionalna sposobnost sistema
se u osnovi formira tokom njegovog
projektovanja, ali se može narušiti
tokom njegove izrade, izvođenja ili/i
kompletiranja, kao i tokom
eksploatacije.
Događaj, koji ima za posledicu
gubitak funkcionalne sposobnosti
sistema, naziva se “greška”.

32
Svaka gradivna celina sistema poseduje
odgovarajuću sopstvenu funkcionalnu
sposobnost, koja se formira u procesu
njenog projektovanja ali se može narušiti ili
poboljšati tokom njene izrade, izvedbe,
razvoja, održavanja ili/i revitalizacije u
radnom veku.
Ako je gradivna celina i nadalje deljiva onda
ona poseduje parcijalnu funkcionalnu
sposobnost (PFS), a svaka nedeljiva
gradivna celina poseduje singularnu
funkcionalnu sposobnost (SFS).
33
 Radna sposobnost tehničkog/
tehnološkog sistema (RSTS/RSTES)
je reprezentativno sistemsko svojstvo u
smislu njegovog stanja i spremnosti, da
se po potrebi radno aktivira, radi
ispunjenja sistemske funkcije cilja.

34
Radna sposobnost sistema formira se
prilikom izbora materijala, elemenata,
podsklopova, sklopova i drugih
gradivnih celina u procesu njegove
izrade, izvedbe, proizvodnje ili/i montaže,
tj. kompletiranja.

Događaj, koji ima za posledicu gubitak

radne sposobnosti sistema, naziva se
“otkaz”.

35
Za tehnički/tehnološki sistem ima smisla
razmatrati radnu sposobnost, samo i
samo, ako je blagovremeno i prethodno
obezbeđena projektna funkcionalna
sposobnost predmetnog sistema i ako
ista nije narušena tokom njegove:
 izrade,
 izvođenja,
 montaže,
 kompletiranja, ili/i
 korišćenja.
36
Svaka gradivna celina tehničkog/
tehnološkog sistema poseduje odgovarajuću
sopstvenu radnu sposobnost, koja se
formira u procesu njene izrade ali se može
narušiti ili poboljšati tokom korišćenja,
razvoja, održavanja, rekonstrukcije ili/i
revitalizacije u radnom veku.
Ako je gradivna celina i nadalje deljiva onda
ona poseduje parcijalnu radnu sposobnost
(PRS), a svaka nedeljiva gradivna celina
poseduje singularnu radnu sposobnost
(SRS).
37
 Tehnički/tehnološki sistem u radu ili
otkazu
– u opštem slučaju sistem može biti u
tri karakteristična stanja:
◊ “u miru”;
◊ “u radu”;
◊ “u otkazu”;
– u opštem slučaju sistem može biti
i u dva karakteristična granična
stanja:
◊ “u radu”;
◊ “u otkazu”;
38
– svaki poremećaj funkcionalne
sposobnosti ili/i gubitak radne
sposobnosti prevodi sistem iz
stanja “u radu” u stanje “u otkazu”.

39
 Vrste otkaza sistema:
– trenažni otkaz, nastaje u trenutku
aktivacije sistema;
– postepeni otkaz, nastaje u periodu
rada sistema a usled dejstva ili
pojave spoljašnjih ili/i unutrašnjih
poremećaja, koji latentno prevode
sistem iz stanja “u radu”, ka
graničnom stanju “u otkazu”;

40
– iznenadni otkaz, nastaje usled
trenutnog dejstva ili pojave spoljašnjih
ili/i unutrašnjih poremećaja, koji trenutno
prevode sistem iz stanja “u radu” u
granično stanje “u otkazu”;
– prolazni otkaz, nastaje usled dejstva ili
pojave kratkotrajnih spoljašnjih ili/i
unutrašnjih poremećaja, koji trenutno
prevode sistem u stanje ”u otkazu”
a po prestanku njihovog dejstva ili
pojave, sistem se sam vraća u stanje
“u radu”;
41
– delimični otkaz, nastaje usled
dejstva ili pojave spoljašnjih ili/i
unutrašnjih poremećaja, koji za
posledicu imaju da se jedan ili više
osnovnih parametara (atributa)
sistema izgubi iz kontrole i tretmana,
privremeno ili trajno, odnosno ako
neki od osnovnih parametara (atributa)
vrednosno izađu iz prihvatljivih
okvira a pri tome nije u potpunosti
ugrožena sistemska funkcija cilja;
42
– potpuni otkaz, nastaje kada sistem
ne ostvaruje funkciju cilja, usled
dejstva ili pojave spoljašnjih ili/i
unutrašnjih poremećaja.

43
 Projektovanje
je umni, stručni, kreativni i stvaralački
proces, kvalifikovanog i osposobljenog,
jednog ili više lica, u kome se za
postavljeni projektni zadatak generišu
varijante realno mogućih rešenja s
kojima će se istovremeno zadovoljiti
kriterijalne premise od značaja za
predmetno projektovanje, a sve u cilju
iznalaženja prihvatljivog, izvodljivog i
optimalnog konačnog rešenja.

44
 Projektni zadatak
je pisani dokument u kome su na
jasan, razumljiv i stručan način
iskazane i specificirane sve potrebe,
zahtevi i želje naručioca projekta
(investitora), koje treba zadovoljiti
odgovarajućim tehničkim rešenjem,
odnosno, projektom tehničkog/
tehnološkog sistema, a sve i u skladu
sa važećim propisima.

45
 Projektovanje tehničkog/tehnološkog
sistema se vrši:
– na osnovu projektnog zadatka;
– u saglasnosti sa važećim propisima
i pravilima struke i nauke;
– na nivou etičnosti, stručnosti,
kreativnosti, profesionalnosti i
informisanosti projektanta;
– sa realnom tržišnom ponudom
opreme, materijala i komponenti.
46
 Izrada-kompletiranje tehničkog/
tehnološkog sistema se vrši:
– od strane stručnog, osposobljenog
i ovlašćenog proizvođača-izvođača
radova;
– po važećem projektnom rešenju;
– od dostupnih gradivnih celina.

47
 Predaja tehničkog/tehnološkog
sistema naručiocu (investitoru) vrši
se nakon:
– kompletiranja sistema,
– proba,
– regulacija,
– tehničkog pregleda,
– prijema.

48
Tehnički/tehnološki sistem koji je
zadovoljio sve neophodne provere, i
koji je komisijski primljen, predaje se
korisniku na višegodišnju
eksploataciju u toku radnog veka,
saglasno prethodno izvršenoj obuci
korisnika, njegovoj kulturi korišćenja
i važećim propisima.

49
Eneregetska efikasnost tehničkog/
tehnološkog sistema predstavlja
meru energetske dejstvenosti sistema
za određenu uslugu, dobro ili/i rad, u
procesu ostvarivanja sistemske
funkcije cilja.

50
Eneregetska efikasnost tehničkog/
tehnološkog sistema izražava se
odnosom energije na izlazu i ulazu u
sistem u kome se vrši transformacija
ili konverzija, odnosno transport i
distribucija ili finalna potrošnja
energije.

eneregetska efikasnost ≠ štednja energije

51
Eneregetska efikasnost se nikako
ne može poistovetiti ili posmatrati kao
“štednja” energije, a sa razloga jer
sama reč “štednja” u osnovi
podrazumeva određena “odricanja”, a
efikasna upotreba energije ne
podrazumeva narušavanje izvršavanja
sistemske funkcije cilja ili/i ugrožavanje,
odnosno narušavanje života i/ili rada
čoveka.

52
 TERMOTEHNIKA
je respektivno moćna, fundamentalna
tehnička grana nauke, pronikla iz
fizike.

53
 Fizika
Mehanika Kvantna fizika

Termotehnika Relativitet

Elektricitet i Nuklearna fizika

magnetizam
Čvrsto stanje
Talasi
Fizika plazme

Fizika i njene naučne discipline

54
 Nadležnost termotehnike
Termotehnika je kompetentno
nadležna za izučavanje, tumačenje
unapređivanje i apliciranje:

◊ principa, zakonitosti i pratećih

pojava u izmeni svojstava,
sastava i stanja radne materije;

55
◊ metoda i sredstava za dobijanje,
prenos, distribuciju i korišćenje
toplote;
◊ načina, procesa i sredstava za
dobijanje drugih oblika energije
iz toplote ili posredstvom toplote.

56
 Podela termotehnike
Termotehnika se deli na teorijsku i
primenjenu, među kojima postoji
stalna dvosmerna intenzivna
interakcija.

 Teorijska termotehnika se deli na:

◊ termodinamiku;
◊ prenos toplote i mase.

57
 Primenjena termotehnika se deli na:
◊ energetsku (termoenergetika);
◊ industrijsku;
◊ tehnološku (procesna);
◊ komunalnu.

58
 Termotehnički sistem
je složeni tehničko-tehnološki sistem,
kojim se vrši promena svojstava,
sastava ili stanja radne materije, ili/i
kojim se dobija toplota, radi prenosa,
distribucije i neposrednog korišćenja,
ili/i dobijanja drugih oblika energije iz
toplote, ili/i posredstvom toplote.

59
 Objekat (član 2. stav 1. tačka 22) Zakon o planiranju i izgradnji RS)

je građevina spojena sa tlom, koja

predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-
tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade
svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i
enrgetski objekti, objekti infrastrukture
elektronskih komunikacija-kablovska
kanalizacija, objekti komunalnne
infrastrukture, priključak na elektroenergetsku
mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi
privredni objekti, objekti sporta i rekreacije,
groblja, skloništa i sl.) koji može biti podzemni
ili nadzemni.
60
 Zgrada (član 2. stav 1. tačka 23) Zakon o planiranju i izgradnji RS)
jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima,
izgrađena kao samostalna upotrebna celina
koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih
uticaja, a namenjena je za stanovanje,
obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i
čuvanje životinja, robe, opreme za različite
proizvodne ili/i uslužne delatnosti i dr.
Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov,
ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrešnica), kao
i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni
ispod površine zemlje (skloništa, podzemne
garaže i sl.).

61
 Životni ciklus građevinskog objekta,
obuhvata period vremena, u kome
se vrši:
◊ izgradnja,
◊ namensko korišćenje,
◊ uklanjanje predmetnog objekta
rušenjem.

62
 Radni vek građevinskog objekta
podrazumeva period vremena, u
kome se objekat namenski koristi i
održava, a sve dok je njegovo
korišćenje bezbedno, i dok za to ima
potrebe i tehničkog, tehnološkog,
ekološkog, ekonomskog i
urbanističkog opravdanja.

63
U okviru životnog ciklusa građevinskog
objekta , isti može biti podvrgnut:
◊ rekonstrukciji,
◊ dogradnji,
◊ adaptaciji,
◊ sanaciji,
◊ održavanju,
u smislu kvantitativnih promena, ili/i
kvalitativnog unapređenja singularnih,
parcijalnih ili/i integralnih svojstava
objekta, ili njegovih sastavnih delova.
64
 Tehnička dokumentacija
(član 2. stav 1. tačka 29) Zakon o planiranju i izgradnji RS)

jeste skup projekata koji se izrađuju

radi:
 utvrđivanja koncepta objekta;
 razrade uslova;
 načina izgradnje objekta;
 za potrebe održavanja objekta.

65
 Izgradnja objekta
(član 2. stav 1. tačka 30) Zakon o planiranju i izgradnji RS)
jeste skup radnji koji obuhvata:
◊ prethodne radove;
◊ izradu i kontrolu tehničke dokumentacije;
◊ pripremne radove za građenje;
◊ građenje objekta;
◊ stručni nadzor u toku građena objekta.

66
 Građenje
(član 2. stav 1. tačka 31) Zakon o planiranju i izgradnji RS)
jeste izvođenje građevinskih i
građevinsko-zanatskih radova, ugradnja
instalacija, postrojenja i opreme.

67
 Građevinski objekat i strukovna
nadležnost
U životnom ciklusu jednog objekta, po
fazama, postoji algoritamski uređena
strukovna inženjerska nadležnost koja
integriše inženjere urbanizma; arhitekture;
građevinarstva; enterijera; geodezije;
elektrotehnike; mašinstva; i vodovoda i
kanalizacije.

68
Relevantni propisi od
značaja za predmetnu temu

69
 Zakon o planiranju i izgradnji
(Sl. Glasnik RS, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10-
odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-odluka US,
50/13-odluka US, 98/13-odluka US, 132/14 i
145/14)
 Zakon o energetici
(Sl. glasnik RS, broj 145/2014)

 Zakon o efikasnom korišćenju energije

(Sl. glasnik RS, br. 25/13

70
 Pravilnik o energetskoj efikasnosti
zgrada
(Sl. glasnik RS, br. 61/2011)

 Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu

izdavanja sertifikata o energetskim
svojstvima zgrade
(Sl. glasnik RS, br. 69/2012)

71
 Pravilnik o sadržini, načinu i
postupku izrade i način vršenja
kontrole tehničke dokumentacije
prema klasi i nameni objekata
(Sl. glasnik RS, br. 23/15)

 Pravilnik o sadržini i načinu vođenja

stručnog nadzora
(Sl. glasnik RS, br. 7/10)

72
 Pravilnik o sadržini i načinu vršenja
tehničke kontrole glavnih projekata
(Sl. glasnik RS, br. 93/11)

73
 Directive 2002/91/EC of the European
Parliament and of the council of
December 2002 on the energy
performance of buildings;

 Directive 2010/31/EU of the European

Parliament and of the council of 19 May
2010 on the energy performance of
buildings (recast).

74
ZAKONOM O PLANIRANJU I IZGRADNJI,
između ostalog propisano je:
 Zgrada koja za svoje funkcionisanje
podrazumeva utrošak energije, mora biti
projektovana, izgrađena, korišćena i održavana
na način kojim se obezbeđuju propisana
energetska svojstva zgrada.
 Energetska svojstva zgrada jesu stvarno
potrošena ili proračunata količina energije koja
zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sa
standardizovanim korišćenjem, a odnose se
naročito na energiju za grejanje, pripremu tople
vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje.
75
ZAKONOM O ENERGETICI, između
ostalog propisano je:

 Biomasa je biorazgradivi deo proizvoda,

otpada i ostataka biološkog porekla iz
poljoprivrede (uključujući biljne i životinjske
materije), šumarstva i povezanih industrija,
kao i biorazgradivi deo industrijskog i
komunalnog otpada (član 2. stav 1. tačka 6).

76
 Biotečnost je tečno gorivo proizvedeno iz
biomase, koje se koristi u energetske svrhe,
osim za saobraćaj, uključujući proizvodnju
električne energije i energije za grejanje i
hlađenje (član 2. stav 1. tačka 7).

 Distribucija toplotne energije je prenošenje

toplotne energije za daljinsko grejanje i/ili
daljinsko hlađenjn eza više objekata ili
indrustijsku upotrebu pomoću pare, tople
vode ili rashladnog fluida kroz distributivne
sisteme (član 2. stav 1. tačka 18).

77
 Energenti su ugalj, prirodni gas, nafta,
derivati nafte, uljni škriljci, obnovljivi
i drugi izvori energije (član 2. stav 1.
tačka 20).
 Energetski sistem je elektroenergetski
sistem, sistem prirodnog gasa, nafte ili
derivata nafte i sistem daljinskog grejanja
i hlađenja, koji se sastoji od energetskih
objekata međusobno povezanih tako da
čine jedinstven tehničko-tehnološki
sistem (član 2. stav 1. tačka 71).
78
 Energetski subjekt je pravno lice,
odnosno preduzetnik, koje obavlja jednu
ili više energetskih delatnosti iz člana 16.
ovog zakona (član 2. stav 1. tačka 22).

79
 Energetske delatnosti u smislu ovog
zakona su:
2) kombinovana proizvodnja električne i
toplotne energije;
24) proizvodnja toplotne energije;
25) distribucija toplotne energije;
26) snabdevanje toplotnom energijom;

(član 16. stav 1. tačka 2,24,25,26).

80
NAPOMENA - I:
Energetske delatnosti iz stava 1. tačka
24,25 i 26, ovog zakona ne obavljaju se u
skladu sa tržišnim principima (član 16. stav
2.).

NAPOMENA - II:
Energetske delatnosti iz stava 1. tačka
24,25 i 26, ovog zakona su delatnosti od
opšteg interesa u skladu sa posebnim
zakonom (član 16. stav 3.).
81
 energija je električna energija i toplotna
energija (član 2. stav 1. tačka 24).
 krajnji kupac topotne energije je pravno
ili fizičko lice ili preduzetnik koji kupuje
toplotnu energiju za svoje potrebe (član 2.
stav 1. tačka 32).
 snabdevanje toplotnom energijom,
je prodaja toplotne energije krajnjim
kupcima po ceni određnoj u skaldu sa
metodologijom iz člana 362. ovog zakona
(član 2. stav 1. tačka 71).
82
 kupac je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik
koji kupuje energiju ili energent za svoje
potrebe ili radi preprodaje (član 2. stav 1.
tačka 34).

83
 Energetski subjekt koji proizvodi
toplotnu energiju (u daljem tekstu:
proizvođač toplotne energije) dužan je da
proizvodne kapacitete održava u ispravnom
stanju, da obezbedi njihovu stalnu pogonsku i
funkcionalnu sposobnost i bezbedno
korišćenje u skladu sa tehničkim i drugim
propisima koji se odnose na uslove
eksploatacije te vrste objekata i instalacija,
njihovu bezbednost i uslove zaštite životne
sredine utvrđene zakonom i drugim propisima
(član 354. stav 1.).
84
 Energetski subjekt koji obavlja delatnost
distribucije toplotne energije (u daljem
tekstu: distributer toplotne energije) vrši
distribuciju toplotne energije pod uslovima
utvrđenim ovim zakonom i propisima koje
donosi jedinica lokalne samouprave (član 356.
stav 1.).
 Distributer toplotne energije dužan je da
vrši distribuciju toplotne energije svim kupcima
toplotne energije na području na kojem obavlja
ovu delatnost, na principima javnosti i
nediskriminacije (član 356. stav 2.).
85
 Distributer toplotne energije
◊ odgovoran je za održavanje, rad i razvoj
distributivnog sistema na području na
kojem obavlja ovu delatnost u skladu sa
potrebama kupaca kojima isporučuje
toplotnu energiju (član 357. stav 1.).
◊ dužan je da svojim planom razvoja
utvrđuje način i dinamiku izgradnje novog
i rekonstrukciju postojećeg distributivnog
sistema i drugih distributivnih kapaciteta
za period od pet godina (član 357. stav 2.).
86
 Energetski subjekt koji obavlja delatnost
snabdevanja toplotnom energijom (u daljem
tekstu: snabdevač toplotnom energijom) vrši
snabdevanje toplotnom energijom krajnjih
kupaca pod uslovima utvrđenim ovim
zakonom i propisima koje donosi jedinica
lokalne samouprave (član 359. stav 1.).

87
 Snabdevač toplotnom energijom
◊ odgovoran je za obezbeđivanje dovoljnih
količina toplotne energije potrebne za
snabdevanje krajnjih kupaca (član 359.
stav 2.).
◊ dužan je da: prikuplja podatke o količini
isporučene toplotne energije krajnjim
kupcima, druge potrebne podatke za
izradu obračuna isporučene toplotne
energije, dostavi račun i naplati toplotnu
energiju krajnjim kupcima (član 359.
stav 3.).
88
 Snabdevač toplotnom energijom i krajnji
kupac dužni su da zaključe pisani ugovor
o snabdevanju toplotnom energijom (član
360. stav 1.).

 Sadržaj ugovora iz stava 1. ovog člana

propisuje jedinica lokalne samouprave
(član 360. stav 2.).

89
 Jedinica lokalne samouprave izdaje
licence za obavljanje energetskih
delatnosti: proizvodnja, distribucija i
snabdevanje toplotnom energijom, vodi
registar izdatih licenci i evidenciju
proizvođača toplotne energije snage od
0,1MW do 1MW, svojim propisom
utvrđuje uslove isporuke i snabdevanja
toplotnom energijom kupaca na svom
području, prava i obaveze proizvođača,
distributera, snabdevača i krajnjih kupaca
toplotne energije, .....
90
donosi propis kojim se uređuje način
raspodele troškova sa zajedničkog mernog
mesta u toplotnoj predajnoj stanici i uslovi i
način održavanja dela sistema od završetka
distributivnog sistema do krajnjeg kupca
uključujući i njegovu grejnu opremu, prava i
obaveze krajnjih kupaca toplotne energije, ....

91
posebno u slučaju prestanka ugovora, kao i
uslove za podnošenje i rešavanje zahteva
krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotne
energije, daje saglasnost na cene toplotne
energije i propisuje druge uslove za
obezbeđenje pouzdanog i sigurnog
snabdevanja kupaca toplotnom energijom, u
skladu sa zakonom (član 361. stav 1.).

92
 Jedinica lokalne samouprave može
osnovati jedan energetski subjekt za
obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne
energije, distribucije i snabdevanja kupaca
toplotnom energijom, pri čemu se aktom o
osnivanju utvrđuju uslovi i način obavljanja
za svaku od ovih delatnosti (član 361.
stav 2.).

93
 Vlada donosi metodologiju za
određivanje cene snabdevanja krajnjeg
kupca toplotnom energijom (član 362.
stav 1.).

 Metodologijom iz stava 1. ovog člana

naročito se uređuju:
1) elementi za obračun i način
utvrđivanja maksimalne visine prihoda
za obavljanje delatnosti proizvodnje,
distribucije i snabdevanja toplotnom
energijom;
94
2) elemente za obračun i način obračuna
cene pristupa sistemu za distribuciju
toplotne energije;
3) kategorije kupaca toplotne energije u
zavisnosti od namene korišćenja
prostora;
4) procedura za podnošenje zahteva za
promenu cena toplotne energije i
5) druga pitanja u skladu sa zakonom
(član 362. stav 2.).
95
 Energetski subjekt koji obavlja
energetsku delatnost snabdevanja
toplotnom energijom utvrđuje cenu
snabdevanja krajnjih kupaca (član 363.
stav 1.).

 Cena iz stava 1. ovog člana utvrđuje se

na osnovu metodologije iz člana 362.
ovog zakona (član 363. stav 2.).

96
 Energetski subjekt koji obavlja delatnost
distribucije toplotne energije dužan je da
utvrdi cenu pristupa sistemu za distribuciju
toplotne energije ukoliko više od jednog
energetskog subjekta koristi taj sistem (član
363. stav 3.)

 Saglasnost na cene iz st. 1. i 3. ovog člana

daje jedinica lokalne samouprave (član 363.
stav 4.).

97
NAPOMENA - I:
U odredbama člana 88. ne navodi se
posebno cena pristupa sistemu daljinskog
grejanja, niti je ista regulisana, ali se navodi
da su cene energije, energenata i usluga
koje pružaju energetski subjekti u obavljanju
energetskih delatnosti slobodne, osim ukoliko
je drugačije uređeno ovim zakonom.

98
NAPOMENA - II:
Odredbom člana 90. stav 1. propisano je, da
se regulisane cene iz člana 88. stav 2. tačka
1) do 9) i stav 3. ovog zakona, određuju na
osnovu metodologija koje donosi Agencija
za energetiku Republike Srbije.

99
ZAKONOM O EFIKASNOM KORIŠĆENJU
ENERGIJE, između ostalog propisano je:
 Distributivni sistem jeste sistem kojim se
energija distribuira krajnjim kupcima (član
5. stav 1. tačka 1).
 Distributer energije jeste energetski
subjekat koji vrši prenošenje energije, radi
isporuke krajnjim potrošačima i
distributivnim stanicama koje prodaju
energiju krajnjim potrošačima (član 5.
stav 1. tačka 2).
100
 Efikasno korišćenje energije jeste
korišćenje energije za kvalitetno
obavljanje odgovarajućih aktivnosti i
pružanje usluga na način kojim se postiže
minimalna potrošnja energije, u okviru
tehničkih mogućnosti savremenih
postrojenja, opreme i uređaja (član 5.
stav 1. tačka 3).

101
 Energetska efikasnot jeste odnos između
ostvarenog rezulata u uslugama, dobrima
ili energiji i zato utrošene energije (član 5.
stav 1. tačka 7).

102
 Poboljšanje energetske efikasnosti
jeste smanjenje potrošnje energije za isti
obim i kvalitet obavljenih proizvodnih
aktivnosti i pruženih usluga ili povećanje
obima i kvaliteta obavljenih proizvodnih
aktivnosti i pruženih usluga uz istu
potrošnju energije, a koje se ostvaruje
primenom mera efikasnog korišćenja
energije (tehnoloških promena, ponašanja
obveznika sistema energetskog
menadžmenta i/ili ekonomskih promena
(član 5. stav 1. tačka 31).
103
 Sistem daljinskog grejanja, jeste
sistem u okviru kog se u centralizovanom
postrojenju obavlja proizvodnja, preko
distributivnog sistema distribuira i u više
objekata za potrebe grejanja isporučuje
toplotna energija u vidu vodene pare,
tople ili vrele vode (član 5. stav 1. tačka 36).

104
Sofisticirani termotehnički
sistem daljinskog grejanja

105
 Sistem daljinskog grejanja (SDG)
je složeni tehničko-tehnološki sistem,
nastao iz ukazane potrebe da se
sinhronizovano iz jednog ili više izvora,
posredstvom nosioca toplote, istovremeno
obezbedi dovoljno toplote za grejanje,
ventilaciju, klimatizaciju ili/i pripremu
potrošne tople sanitarne vode, u većem
broju objekata različitih namena, sadržaja
i veličina, lociranih na širem prostoru
konačnih gabarita (najčešće urbanih
sredina).
106
U jednoj urbanoj sredini, može da
istovremeno egzistira i nekoliko
nezavisnih sistema daljinskog grejanja,
a svi oni čine toplifikacioni kompleks
te urbane sredine.

107
 IZVOR TOPLOTE KORISNICI TOPLOTE

(Q1 )1  (Q4 )1 
   
(Q1 )2  (Q4 )2 
•  r • 
  ∑ (Q )  
• •
DH j
 j =1 
•  • 
   
(Q1 )n  (Q4 )k 
n m

∑ (Q )
i =1
1 i ∑ (Q )
k =1
4 k

Šematski prikaz recirkulacionog SDG

108
IZVOR TOPLOTE KORISNICI TOPLOTE

(Q1 )1  (Q4 )1 
   
(Q1 )2  (Q4 )2 
•  • 
   
•  • 
•  r
• 
  ∑ (Q )  
(Q1 )n  (Q4 )k 
DH j
j =1

n m

∑ (Q )
i =1
1 i ∑ (Q )
k =1
4 k

Šematski prikaz protočnog SDG

109
Gde su:
n ukupna proizvedena količina

∑ (Q )
i =1
1 i
toplote u posmatranom trenutku
vremena;

∑ (Q )
ukupne potrebe za toplotom
korisnika u posmatranom
DT j trenutku vremena, i na
j =1 primarnoj strani podstanica;

∑ (Q )
k =1
4 k
ukupni disipacioni rashodi
toplote u SDG.

110
U SDG nosioc toplote može biti:
– topla voda (< 110 oC),
– vrela voda (> 110 oC),
– vodena para,
– njihove međusobne kombinacije.

Ako je nosioc toplote u SDG topla ili vrela

voda, osnovni sistemski parametri su:
– pritisak,
– protok,
– temperatura.

111
 GRANICA VLASNIŠTVA POJEDINAČNI POTROŠAČI PRIKLJUČENI U RADU

NA POJEDINE PODSTANICE U OTKAZU

1 1 (QPP )1 U RADU
U OTKAZU
1.1. 1.2. 1.3. • • • 1.x. • • • 1...

2 2 (QPP )2 U RADU
U OTKAZU
2.1. 2.2. 2.3. • • • 2.x. • • • 2...

SEKUNDARNI DEO PODSTANICA

SKUP EKSTERNIH
3 3 (QPP )3 U RADU
U OTKAZU
3.1. 3.2. 3.3. • • • 3.x. • • • 3...

PRIMARNI DEO PODSTANICA

UTIČUĆIH FAKTORA
• •
• • •

i
• • •

t
U RADU
POGONSKI PARAMETRI

t •
k k (QPP )k U RADU
U OTKAZU
k.1. k.2. k.3. • • • k.x. • • • k...

• •
SDG • •

i
V •
U OTKAZU

t
• •
•
p • •

n n (QPP )n U RADU
U OTKAZU
n.1. n.2. n.3. • • • n.x. • • • n...

SKUP INTERNIH
UTIČUĆIH FAKTORA

PREDATA TOPLOTA PREUZETA TOPLOTA SKUPOVI INTERNIH I EKSTERNIH

UTIČUĆIH FAKTORA
GRANICA NADLEŽNOSTI

ODRŽAVANJE U NADLEŽNOSTI ODRŽAVANJE U NADLEŽNOSTI

ISPORUČIOCA KORISNIKA

Šematski prikaz SDG namenjenog zagrevanju prostora

112
Strukturna uređenost
sofisticiranog sistema
daljinskog grejanja

113
Tabela 1. Struktura SDG na nivou podsistema
SISTEM DALJINSKOG GREJANJA
№ podsistem za
1. proizvodnju toplote (toplotni izvor)
2. internu transmisiju toplote
(unutar sistemski prenos toplote-nosioc toplote)
3. kontrolisano sprovođenje nosioca toplote
4. predaju toplote korisniku
(podstanica-primarna strana)
merenje, kontrolu, regulaciju, upravljanje i
5.
nadzor
6. zadovoljenje elektrotehničkih potreba
7. zadovoljenje građevinskih potreba
114
Blok dijagram SDG na nivou podsistema
(redna veza)

1 2 3 4 5 6 7

115
Svaki od navedenih sedam podsistema
se dalje razgrađuje do nedeljevih celina,
tj. jedinica, podsklopova, delova,
odnosno, komponenti.

Strukturna i sadržajna uređenost

svakog od podsistema, zavisi u prvom
redu od vrste sistema daljinskog
grejanja, a potom i od međusobne
uzajamne uslovljenosti.

116
Primer - I:
Ako je SDG vezan za termoelektranu sa
parnim turbinama (kondenzacionim ili
protivpritisnim), tada je podsistem № 1
(izvor toplote):
 odgovarajući izmenjivač toplote
(para/para, para/voda);
ili/i
 reducir stanica (para/para).

117
Primer - II:
Ako je nosioc toplote vodena para, tada
će podsistem № 1 biti izmenjivač toplote
para/para, ili/i odgovarajuća reducir
stanica, a u tom slučaju podsistem № 2
će sadržati, i:
 uređaj za pripremu, obradu i
napajanje napojnom vodom;
 uređaj za sakupljane kondenzata;
 uređaj za pretakanje kondenzata.
118
Napomena:
Takođe, i svi sledeći podsistemi (№ 3,
№ 4, № 5, № 6, i № 7 ) biće prilagođeni
prethodno definisanim podsistemima
(№ 1 i № 2), a da i pored ove
uslovljenosti projektantu ostaje izvesna
sloboda u komponovanju i izboru
gradivnih celina, po pojedinim
podsistemima.

119
Strukturna uređenost
podsistema daljinskog
grejanja (od № 1 do № 7)
na nivou konstitutivnih
grupa

120
Tabela 2. Struktura podsistema № 1 na nivou konstitutivnih grupa

PODSISTEM KONSTITUTIVNA GRUPA

№ za br. oznaka za
1.1. proizvodnju toplote
proizvodnju toplote

1.2. pripremu i unos energenta

(toplotni izvor)

prihvat i deponiju ostataka

1.3. transformacionih procesa
1. merenje, kontrolu, regulaciju,
1.4. upravljanje i nadzor procesima
1.5. ekologizaciju procesa i produkata
1.6. specifične potrebe
Napomena:
Podsistem je sadržajno uređen i procesno zaokružen u smislu
posedovanja sopstvene parcijalne funkcionalne i radne
sposobnosti.

121
Tabela 3. Struktura podsistema № 2 na nivou konstitutivnih grupa

PODSISTEM KONSTITUTIVNA GRUPA

№ za br. oznaka za
internu transmisiju toplote

2.1. prenos toplote (nosioc toplote)

(unutar sistemski prenos
toplote-nosioc toplote)

2.2. fizičko-hemijski procesni tretman

nosioca toplote
2.3. pokretanje nosioca toplote
2. kompenzaciju zapreminskih
2.4.
dilitacija nosioca toplote
2.5. održavanje radnog pritiska
2.6. specifične potrebe
Napomena:
Podsistem je sadržajno uređen i procesno zaokružen u smislu
posedovanja sopstvene parcijalne funkcionalne i radne
sposobnosti.
122
Tabela 4. Struktura podsistema № 3 na nivou konstitutivnih grupa
PODSISTEM KONSTITUTIVNA GRUPA
№ za br. oznaka za
hermetičko usmereno sprovođenje
(razvodno-distributivno-sabirna cevna
3.1.
kontrolisano sprovođenje nosioca

nosioca toplote
armatruno zatvaranje i regulaciju pritiska i
3.2. protoka nosioca toplote
povezivanje, spajanje i zaptivanje
3.3.
toplote

3.
mreža)

sprovodnih elemenata
3.4. kompenzaciju linijskih toplotnih dilatacija
3.5. oslanjanje, vođenje, vešanje i ukrućenje
3.6. antikorozionu zaštitu
3.7. toplotnu izolaciju
3.8. specifične potrebe
Napomena:
Podsistem je sadržajno uređen i procesno zaokružen u smislu
posedovanja sopstvene parcijalne funkcionalne i radne
sposobnosti.
123
Tabela 5. Struktura podsistema № 4 na nivou konstitutivnih grupa
PODSISTEM KONSTITUTIVNA GRUPA
№ za br. oznaka za
4.1. razmenu toplote (izmenjivač toplote)
(podstanica-primarna strana)
4.2. hermetičko sprovođenje nosioca toplote
predaju toplote korisniku

povezivanje, spajanje i zaptivanje

4.3. sprovodnih elemenata
4.4. odvajanje fluidnih i čvrstih nečistoća iz
nosioca toplote
4. 4.5. armatruno zatvaranje i regulaciju pritiska i
protoka nosioca toplote
4.6. kvantitativno i kvalitativno registrovanje
razmenjene toplote
4.7. merenje, kontrolu, regulaciju, upravljanje i
nadzor
4.8. specifične potrebe
Napomena:
Podsistem je sadržajno uređen i procesno zaokružen u smislu
posedovanja sopstvene parcijalne funkcionalne i radne
sposobnosti. 124
Tabela 6. Struktura podsistema № 5 na nivou konstitutivnih grupa
PODSISTEM KONSTITUTIVNA GRUPA
№ za brojna oznaka za
merenje parametara od značaja za
merenje, kontrolu, regulaciju,

5.1.
sistem kao celinu
upravljanje i nadzor

5.2. kontrolu parametara od značaja za

sistem kao celinu
5.3. regulaciju parametara od značaja za
sistem kao celinu
5. 5.4. upravljanje parametrima od značaja za
sistem kao celinu
5.5. nadzor nad sistemom
5.6. integraciju i centralnu komandu
5.7. specifične potrebe
Napomena:
Parametri u tretmanu ovog podsistema su:temperatura, pritisak,
protok i količina toplote.Nije isključena integracija nadležnosti u
pojedinim elementima iz različitih
125
Tabela 7 Struktura podsistema № 6 na nivou konstitutivnih grupa
PODSISTEM KONSTITUTIVNA GRUPA
№ za br. oznaka za
6.1. povezivanje centralnog izvorišta sa
eloktrotehničkih potreba
glavnim ormarom
6.2. osiguranje, komandu, merenje i integraciju
elektro instalacija (glavni ormari)
zadovoljenje

6.3. povezivanje provodnicima električnih

6. potrošača
6.4. izjednačavanje potencijala metalnih masa
6.5. alternativnu i nezavisnu proizvodnju
električne energije
6.6. video nadzor i signalziaciju
6.7. specifične potrebe
Napomena:
Za ovaj podsistem svojstvena je lokacijska autonomnost po
svakom podsistemu (npr. svaka podstanica ima svoju celinu).
Praktično, radi se o posrednoj integraciji u podsistem.
126
Tabela 8. Struktura podsistema № 7 na nivou konstitutivnih grupa
PODSISTEM KONSTITUTIVNA GRUPA
№ za br. oznaka za
7.1. prihvat i smešataj opreme izvorišta
zadovoljenje
građevinskih

toplote
potreba

7.2. prihvat i smeštaj opreme podstanica

7. prihvat i smeštaj cevne mreže i pratećih
7.3.
sadržaja na trasi
7.4. specifične potrebe
Napomena:
Za ovaj podsistem svojstevna je lokacijska autonomnost po
svakom podsistemu. Praktično, radi se o posrednoj integraciji u
podsistem.

127
Specifičnosti sofisticiranih
sistema daljinskog grejanja

128
 SDG se projektuje i dimenzioniše za
duži period razvoja sredine, za koju je
namenjen.

 SDG se retko u potpunosti finališe u

startu, odnosno ostavlja se tehnička
mogućnost daljeg faznog razvoja
sistema.

129
 Radni vek SDG uslovno je “neograničen”
jer se sistem stalno razvija, rekonstruiše
i revitalizuje.
 SDG se koristi, razvija, rekonstruiše i
revitalizuje do granica opravdanosti
u odnosu na relevantne premise.
 SDG su stvarni, otvoreni, dinamički i
delimimično deterministički.
 SDG su aktivni tokom grejne sezone ili
tokom cele kalendarske godine.

130
 U izvođenju, razvoju, rekonstrukciji
i revitalizaciji SDG, protekom vremena:
◊ angažuju se istovremeno ili
pojedinačno, različiti izvođači
radova, različite stručnosti,
osposobljenosti, rutiniranosti i
savesnosti;
◊ ugrađuju se gradivne celine
različitog porekla i kvaliteta.

131
Funkcionalna i radna
sposobnost sofisticiranog
sistema daljinskog grejanja

132
Pod funkcionalnom sposobnošću SDG
kao celine, podrazumeva se tehničko-
tehnološka zasnovanost i osposobljenost
sistema, da ostvari sistemsku funkciju
cilja.
Pored funkcionalne sposobnosti sistema
daljinskog grejanja kao celine, razlikuju se
i funkcionalne sposobnosti svake gradivne
celine (tzv. parcijalna i singularna FS), na
svim strukturnim hijerarhijskim nivoima
ponaosob.
133
Prepoznatljiva je logička uslovljenost, tj. da
se do funkcionalne sposobnosti SDG kao
celine dolazi, predhodnim i istovremenim,
obezbeđenjem funkcionalne sposobnosti
svake gradivne celine, na svim strukturnim
hijerarhijskim nivoima ponaosob.

Primetan je različit uticaj svake gradivne

celine, na funkcionalnu sposobnost SDG
kao celine.

134
Pod radnom sposobnošću SDG kao celine
podrazumeva se, stanje sistema u kome je
sistem u mogućnosti da ispuni unapred
zadatu funkciju cilja, kada je to i
potrebno.

Pored radne sposobnosti sistema

daljinskog grejanja kao celine, razlikuju se i
radne sposobnosti svake gradivne celine
(tzv. parcijalna i singularna RS), na svim
strukturnim hijerarhijskim nivoima
ponaosob.
135
Prepoznatljiva je logička uslovljenost, tj. da
se do radne sposobnosti SDG kao celine
dolazi, predhodnim i istovremenim,
obezbeđenjem radne sposobnosti svake
gradivne celine, na svim strukturnim
hijerarhijskim nivoima ponaosob.

Primetan je različit uticaj svake gradivne

celine, na radnu sposobnost SDG kao
celine.

136
 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. 7.1. 7.2. 7.3. 7.4.
FS RS FS RS FS RS FS RS FS RS FS RS FS RS FS RS FS RS FS RS

2.1.
FS RS
№1 №7 6.1.
2.2. FS RS FS RS FS RS

FS RS
6.2.
FS RS
2.3.
FS RS
6.3.
FS RS
2.4.
FS RS

№2 №6
6.4.
2.5.
SDG FS RS

FS RS
FS RS 6.5.
FS RS FS RS
FS RS
2.6.
FS RS
6.6.
FS RS

3.1. 6.7.
FS RS FS RS

3.2.
FS RS
№3 №4 №5 5.1.
FS RS

3.3.
FS RS
FS RS FS RS FS RS 5.2.
FS RS

3.4.
5.3.
FS RS
FS RS

3.5.
5.4.
FS RS
FS RS

3.6. 4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8.

FS RS FS RS FS RS FS RS FS RS FS RS FS RS FS RS 5.5.
FS RS
FS RS

3.7. 5.6.
FS RS
FS RS

3.8. 5.7.
FS RS FS RS

Šematski prikaz strukturne uređenosti SDG

137
Tokom grejne sezone, u svakom trenutku
vremena, trebalo bi:
 da bude zadovoljena jednakost:
n

∑ (Q ) = ∑ (Q ) + ∑ (Q )
r m

1 i DT j 4 k
i =1 j =1 k =1

 da svakom priključenom krajnjem kupcu

toplote na sistem daljinskog grejanja
bude dostupan za kupovinu kvantum
toplote adekvatan njegovoj potrebi.
138
U praksi su moguća i dva karakteristična
granična slučaja, i to:
 da je,
m
( )
n r
(Q ) < (Q ) + ∑
∑ 1 i ∑ DT j k =1 k
Q4
i =1 j =1

kada se sistem daljinskog grejanja

diskredituje s tehničke tačke gledišta;

139
 da je,

n m

∑ (Q1 )i ( )
r
> (Q )
∑ DT j + ∑ Q4
k =1
k
i =1 j =1

kada se sistem daljinskog grejanja

diskredituje s ekonomske tačke gledišta.

140
Funkcionalna i radna
sposobnost podsistema
daljinskog grejanja

141
Pod parcijalnom funkcionalnom sposobnošću
podsistema daljinskog grejanja (od № 1 do
№ 7), podrazumeva se tehničko-tehnološka
zasnovanost i osposobljenost podsistema, da
izvrši u potpunosti preuzetu ulogu i time
doprinese ostvarivanju sistemske funkcije
cilja.

142
Prepoznatljiva je logička uslovljenost, tj. da se
do parcijalne funkcionalne sposobnosti
podsistema daljinskog grejanja (od № 1 do №
7), dolazi, predhodnim i istovremenim,
obezbeđenjem svih singularnih funkcionalnih
sposobnosti, svake nedeljive gradivne celine.

Primetan je različit uticaj svake nedeljive

gradivne celine, na parcijalnu funkcionalnu
sposobnost podsistema daljinskog grejanja (od
№ 1 do № 7).

143
Pod parcijalnom radnom sposobnošću
podsistema daljinskog grejanja (od № 1
do № 7), podrazumeva se, stanje
podsistema u kome je podsistem u
mogućnosti da ispuni unapred zadatu
podsistemsku funkciju cilja, kada je to
i potrebno.

144
Prepoznatljiva je logička uslovljenost, tj. da
se do parcijalne radne sposobnosti
podsistema daljinskog grejanja (od № 1 do
№ 7), dolazi, predhodnim i istovremenim,
obezbeđenjem svih singularnih radnih
sposobnosti, svake nedeljive gradivne
celine.
Primetan je različit uticaj svake nedeljive
gradivne celine, na parcijalnu radnu
sposobnost podsistema daljinskog grejanja
(od № 1 do № 7).
145
Transfer toplote nosiocem
toplote (radnim fluidom) u
sistemu daljinskog grejanja

146
U sistemu daljinskog grejanja prisutna su
četiri subjekta, i to:
 energetski subjekt koji proizvodi toplotu
(proizvođač toplotne energije);
 energetski subjekt koji vrši distribuciju
toplote (distributer toplotne energije);
 energetski subjekt koji snabdeva
toplotom krajnje kupce (snabdevač
toplotnom energijom);
 subjekt-krajnji kupci toplote.
147
Po pravilima logike, struke i nauke bilo bi
neophodno, da se u sistemu daljinskog
grejanja merenje kvantuma toplote u
transferu nosiocem toplote (radnim
fluidom) vrši između svakog subjekta
zastupljenog u sistemu daljinskog
grejanja, a po principu “predao/preuzeo
kvantum toplote”, na graničnim mestima
između susedenih subjekata.

148
Napomena:
Nesavršenost tehničkog rešenja u kome
se vrši primopredaja kvantuma toplote u
transferu nosiocem toplote (radnim
fluidom) uvek pravi razliku između
predavanog kvanutma toplote i primljenog
kvantuma toplote.

149
Merenje kvantuma toplote u transferu
nosiocem toplote (radnim fluidom) u
sistemu daljinskog grejanja vrši se
odgovarajućim meračima, koji mogu biti
turbinski i ultrazvučni.

150
 turbinski merač ultrazvučni merač

Merači kvantuma toplote u transferu nosiocem toplote

151
Krajnji kupac toplote od “snabdevača
toplotne energije” može da kupi kvantum
toplote u transferu nosiocem toplote
(radnim fluidom) samo i samo isporučen:
 preko sopstvene podstanice,
opredeljene samo za njegove potrebe,
kada je i moguće odgovarajućim
meračem direktno meriti kupljeni
kvantum toplote (varijanta-1);

152
 preko zajedničke podstanice:
◊ sa posebnim priključkom na razdelniku
i sabirniku na sekundarnom delu
podstanice, kada je i moguće
odgovarajućim meračem direktno
meriti kupljeni kvantum toplote
(varijanta-2);
ili

153
◊ preko jedinstvene cevne razvodne
mreže, izvedene za građevinski
objekat kao celinu a u kome se nalazi
kranji kupac, i priključene na
sekundarni deo podstanice, kada
nije moguće da svaki krajnji kupac
toplote meračem direktno meri
kupljeni kvantum toplote (varijanta-3);

ili

154
◊ preko jedinstvene cevne razvodne
mreže priključene na sekundarni deo
podstanice, sa koje preko posebnih
priključaka svaki krajnji kupac toplote
u građevinskom objektu kao celini,
kupuje kvantum toplote potreban za
njegov grejani prostor, a kada je i
moguće odgovarajućim meračem
direktno meriti kupljeni kvantum
toplote (varijanta-4);

155
 u kvantumu koji može biti identičan
kvantumu obezbeđenom tehničkim
rešenjem za krajnjeg kupca toplote ili
u kvantumu manjem od tog kvantuma,
ali nikako i većem od tog obezbeđenog
nazivnog kvantuma toplote.

156
Kvantum toplote preuzet i kupljen od
“snabdevača toplotne energije”, na jedan
od opisanih načina (varijanta od 1 do 4),
singularnim tehničkim rešenjem u okviru
grejanog prostora krajnjeg kupca
toplote raspodeljuje se u određenim
podkvantumima po svakom grejnom telu
sadržanom u tom grejanom prostoru.

157
Procenutalna raspodela ukupno preuzetog
i kupljenog kvantuma toplote na
podkvantume po svakom grejnom telu
sadržanom u grejanom prostoru krajnjeg
kupca toplote može se posredno utvrditi
pomoću odgovarajućih tehničkih
komponenti, tzv. “delitelja toplote”.

158
Postoje dve vrste delitelja toplote
namenjenih za grejana tela-radijator:
 isparavajući;
 elektronski,
◊ za neposredno očitavanje;
◊ sa daljinskom akvizicijom podataka
(USB/radio veza).

159
elektronski sa daljinskim
očitavanjem
elektronski isparavajući

Delitelji toplote za grejna tela-radijator

160
Subjekt-krajnji kupac toplote u sistemu
daljinskog grejanja i zaista nema pravnu
osnovu i mogućnost, da utiče na
organizaciju, resursne sadržaje i način
poslovanja:
 energetskog subjekta koji proizvodi
toplotu (proizvođača toplotne
energije);
 energetskog subjekta koji vrši
distribuciju toplote (distributera
toplotne energije);
161
 energetskog subjekta koji snabdeva
toplotom krajnje kupce (snabdevača
toplotnom energijom);
i nema pravnu osnovu i mogućnost, da
utiče na metodologiju obračuna i cenu
toplote, a ima obavezu da energetskom
subjektu koji snabdeva toplotom krajnje
kupce (snabdevaču toplotnom energijom)
po dostavljenom računu za obračunatu
isporučenu toplotu izvrši plaćanje.

162
Subjekt-krajnji kupac toplote u većini
slučajeva nije imao pravnu osnovu i
tehničku mogućnost, da učestvuje
posredno ili/i neposredno, i/ili da utiče:
 na projektovanje i izvođenje sistema
daljinskog grejanja;
 na projektovanje i izvođenje
sekundarnih instalacija priključenih na
podstanice sistema daljinskog grejanja;
 na zasnivanje njihovih funkcionalnih i
radnih sposobnosti.
163
Subjekt-krajnji kupac toplote u većini
slučajeva nema pravnu osnovu i tehničku
mogućnost, da učestvuje posredno ili
neposredno, i/ili da utiče na kvalitet i
kvantitet: tekućeg (redovnog) održavanja;
investicionog održavanja; rekonstrukcija;
dogradnji; adaptacija i/ili sanacija sistema
daljinskog grejanja i sekundarnih
instalacija priključenih na podstanice
sistema daljinskog grejanja.

164
Subjekt-krajnji kupac toplote nema
pravnu osnovu i tehničku mogućnost, da
kontroliše i utiče direktno ili indirektno na
kvalitet i kvanititet usluga i kvantum
toplote koju preuzima i kupuje od
energetskog subjekta koji snabdeva
toplotom krajnje kupce (snabdevača
toplotnom energijom).

165
Metodologija obračuna i
naplate prodate toplote
krajnjem kupcu toplote

166
Za sada u Republici Srbiji ne postoji
jedinstvena obavezujuća Metodologija za
obračun cene na ime isporučene toplote
i izvršenih usluga krajnjem kupcu
toplote.

Praktično svaka lokalna sredina za svoje

potrebe propisuje način obračuna cene
na ime isporučene toplote i izvršenih
usluga krajnjem kupcu toplote.

167
Cena toplote se formira, kao zbir fiksnog i
varijabilnog dela, s tim što se fiksni deo
plaća 12 meseci a varijabilni deo plaća u
periodu kada se kupuje toplota.

Cena toplote može biti ekvivalentno

preračunata: na m2 grejane površine; na
m3 grejane zapremine; na instalisanu
snagu; ili na preuzeti kvantum toplote
(Kwh).

168
Takođe ne postoji i jedinstvena
obavezujuća Metodologija kojom se
propisuju: uslovi preuzimanja toplote;
snaga, odnosno kapacitet (godišnji,
sezonski, mesečni i dnevni); dinamika
isporuke toplote; kategorije i grupe
kupaca toplote; mesto preuzimanja; način
potrošnje; način merenja; i drugi
relevantni podaci.

169
Sistemi daljinskog grejanja u
Republici Srbiji

170
U Republici Srbiji proizvodnja toplote se
vrši u gradskim toplanama, industrijskim
energanam ili termoelektranama.
Na prostoru urbanih sredina u Republici
Srbiji egzistira 57 sistema daljinskog
grejanja. Za iste je utvrđeno, između
ostalog, da je:
 ukupna instalisana snaga izvora toplote
cca 6.100 MW;
 prosečna starost izvora toplote, cca 25
godina;
171
 ukupan broj podstanica, cca 20.600;
 više od 60 % toplotnih podstanica
starije od 20 godina;
 više od 10 % toplotnih podstanica
starije od 30 godina;
 ukupna dužina razvodno-distributivne
cevne mreže, cca 2.100 Km;
 više od 60 % razvodno-distributivne
cevne mreže starije od 20 godina;
 više od 20 % razvodno-distributivne
cevne mreže starije od 30 godina.
172
Energetska efikasnost
sofisticiranog sistema
daljinskog grejanja

173
Odlučne činjenice:
 energetska efikasnost tehničkog,
tehnološkog ili tehničko-tehnološkog
sistema, ili parcijalnog dela sistema,
može se samo i samo analizirati ako
u analizirnom delu postoji “energetska
aktivnost”;
 ne može se analizirati energetska
efikasnost za „statičan a energetski
neaktivan sistem ili deo sistema“;

174
 u svakom sofisticiranom sistemu
daljinskog grejanja može se analizirati
energetska efikasnost, samo i samo u
delu gde postoji “energetska
aktivnost”;

 u administrativnim aktivnostima, koje

nisu i nikada ne mogu biti “energetska
aktivnost”, i zaista nije moguće
analizirati energetsku efikasnost, kada
kod istih nema “energetske aktivnosti”;

175
 U aktivnom sistemu daljinskog grejanja,
koji poseduje zadovoljavajuću
funkcionalnu i radnu sposobnost,
funkcijom cilja se između ostalog
obezbeđuje, da krajnji kupac toplote
može da preuzme samo i samo kvantum
toplote u transferu nosiocem toplote
(radnim fluidom) potreban i dovoljan da se
u njegovom grejanom prostoru obezbedi
samo i samo temperatura vazduha u
granicama dozvoljenog odstupanja;

176
Napomena: Krajnji kupac toplote može
samovoljno da preuzme manji kvantum toplote
u transferu nosiocem toplote (radnim fluidom)
od potrebnog kvantuma, da bi se u njegovom
grejanom prostoru obezbedila adekvatna
temperatura vazduha u granicama dozvoljenog
odstupanja, ali tada će se u njegovom grejanom
prostoru ostvariti niža temperatura od
propisane i neće biti obezbeđen adekvatan
toplotni komfor, ali takvim činjenjem u
određenim slučajevima može istovremeno i
ugroziti druge kranje kupce toplote u
neposrednom susedstvu.
177
 Metodologija za obračun cene na ime
isporučene toplote i izvršenih usluga
krajnjem kupcu toplote je
administrativna aktivnost, a ne
“energetska aktivnost” i sa istom se
ne može uticati na energetsku
efikasnost sistema daljinskog
grejanja.

178
 Načinom merenja kvantuma toplote u
transferu nosiocem toplote (radnim
fluidom) i zaista se ne može uticati na
energetsku efikasnost sistema
daljinskog grejanja.

179
 ZAKLJUČNA
RAZMATRANJA

180
 Shodno zakonskim, stručnim, naučnim i
etičkim principima svaki sofisticirani
sistem daljinskog grejanja morao je biti
projektovan, izgrađen, građen, tehnički
primljen, korišćen, redovno održavan,
investiciono održavan; rekonstruisan;
dograđivan; adaptiran i/ili saniran na
način kojim se obezbeđuju adekvatna
funkcionalna i radna sposobnost sistema a
time i funkcija cilja, čime je zagarantovano i
obezbeđenje propisanih energetskih
svojstva, sa maksimalnom energetskom
efikasnošću.
181
 Najčešće se na lokalnom nivou jednom
subjektu poveravaju poslovi:
◊ energetskog subjekta koji proizvodi toplotu
(proizvođača toplotne energije);
◊ energetskog subjekta koji vrši distribuciju
toplote (distributera toplotne energije);
◊ energetskog subjekta koji snabdeva
toplotom krajnje kupce (snabdevača
toplotnom energijom);
čime se stvaraju preduslovi za monopolsko
ponašanje takvog subjekta i za interesni
uticaj jedinice lokalne samouprave.
182
 U tržišnim uslovima privređivanja za očekivat
je da:
◊ energetski subjekt koji proizvodi toplotu
(proizvođač toplotne energije);
◊ energetski subjekt koji vrši distribuciju
toplote (distributer toplotne energije);
◊ energetski subjekt koji snabdeva
toplotom krajnje kupce (snabdevač
toplotnom energijom);

183
bude organizaciono, resursno i poslovno
optimiziran kao funkcionalna celina
usklađena sa veličinom i potrebama
sistema daljinskog grejanja, i da svoju
delatnost obavljaju racionalno, ostvarujući
maksimum od mogućeg na optimalan način u
duhu principa “bona fide” (u dobroj nameri).

184
 Osnovni interes kranjeg kupca toplote je da u
svom grejanom prostoru ima normativno
propisan toplotni komfor tokom trajanja
grejne sezone, a da mu to na korektan,
racionaln, efikasan i optimalan način
obezbede: energetski subjekt koji proizvodi
toplotu; energetski subjekt koji vrši
distribuciju toplote; i energetski subjekt koji
snabdeva toplotom krajnje kupce.

 Obaveza kranjeg kupca toplote je da plati

račun samo za preuzeti i kupljeni potreban i
dovoljan kvantum toplote.
185
 Neodrživa je tvrdnja, da se načinom
merenja i Metodologijom obračuna
cene na ime isporučene toplote i
izvršenih usluga krajnjem kupcu
toplote i naplatom iste, može uticati na
energetsku efikasnost aktivnog
sistema daljinskog grejanja.

186