Sunce
Nikad ne gledaj u Sunce, jer možeš da oštetiš vid!
Nama najbliža zvezda je Sunce.
Sunce je baš na pravom mestu. Da je bliže bilo bi
nam ovde na Zemlji jako toplo, a da je dalje smrzli
bismo se. Da je Sunce jako daleko na našoj planeti
dan bi bio taman kao sada kada je noć, a Sunce bi
izgledalo kao neka malo sjajnija zvezda. Tada ne bi
bilo ni biljaka ni životinja, ni nas, jer bi bilo
nezamislivo hladno. (Možda bi onda na Zemlji živela
neka druga bića, neka kojima ne treba toliko puno
svetlosti i toplote.)  svetlosti i toplote.)
Sune nas greje i daje nam svetlo i zato kažemo da je
ono izvor našeg života.
Сунце
Земља се окреће око Сунца. На том путу око
Сунца Земља се истовремено окреће и око своје
осе. Око своје осе Земља обиђе 365 пута док
једном обиђе Сунце. Али оса око које се Земља
ротира не стоји под правим углом већ је мало
нагнута и због тога Сунце не греје једнако обе
Земљине полулопте током целе године. Због тога
на нашој планети постоје различита годишња
доба. У току године Земља заузима четири
карактеристична положаја у односу на Сунце.
21*. март
Дан и ноћ трају по 12 сати и једнаки су. То је дан
пролећне равнодневице.
22. јун
Сунце се налази у највишој тачки на небу северне
Земљине полулопте. Тај дан се зове летња
дугодневница. Тада је дан најдужи у години, а ноћ
најкраћа. Почиње лето.
23. септембар
Лето се завршава. Дан и ноћ су опет једнаки и
трају по 12 сати. Почиње јесен. Тај дан се зове
јесења равнодневница.
22. децембар
Сунце се налази у најнижој тачки и његови зраци
ударају под правим углом Почиње зима. Ноћ је
најдужа у години, а дан најкраћи. То је дан зимске
караткодневнице.
Sunce
Nikad ne gledaj u Sunce, jer možeš da oštetiš vid!
Nama najbliža zvezda je Sunce.
Sunce je baš na pravom mestu. Da je bliže bilo bi
nam ovde na Zemlji jako toplo, a da je dalje smrzli
bismo se. Da je Sunce jako daleko na našoj planeti
dan bi bio taman kao sada kada je noć, a Sunce bi
izgledalo kao neka malo sjajnija zvezda. Tada ne bi
bilo ni biljaka ni životinja, ni nas, jer bi bilo
nezamislivo hladno. (Možda bi onda na Zemlji živela
neka druga bića, neka kojima ne treba toliko puno
 
Sunca nas greje i daje nam svetlo i zato kažemo da je
ono izvor našeg života.
Сунце
Земља се окреће око Сунца. На том путу око
Сунца Земља се истовремено окреће и око своје
осе. Око своје осе Земља обиђе 365 пута док
једном обиђе Сунце. Али оса око које се Земља
ротира не стоји под правим углом већ је мало
нагнута и због тога Сунце не греје једнако обе
Земљине полулопте током целе године. Због тога
на нашој планети постоје различита годишња
доба. У току године Земља заузима четири
карактеристична положаја у односу на Сунце.
21*. март
Дан и ноћ трају по 12 сати и једнаки су. То је дан
пролећне равнодневице.
22. јун
Сунце се налази у највишој тачки на небу северне
Земљине полулопте. Тај дан се зове летња
дугодневница. Тада је дан најдужи у години, а ноћ
најкраћа. Почиње лето.
23. септембар
Лето се завршава. Дан и ноћ су опет једнаки и
трају по 12 сати. Почиње јесен. Тај дан се зове
јесења равнодневница.
22. децембар
Сунце се налази у најнижој тачки и његови зраци
ударају под правим углом Почиње зима. Ноћ је
најдужа у години, а дан најкраћи. То је дан зимске
караткодневнице.