ИМЕНИЦЕ

„Име своје има свако,

свака ствар ил` лице,
речи које именују –
то су именице.”
Петар Пајић

УЧИТЕЉИЦА МИРА СТЕВКОВИЋ

ОШ “ЈОСИФ МАРИНКОВИЋ”
НОВИ БЕЧЕЈ
 снег дечак и девојчица таласи столица ноћ

телефон кућа
коњ јабука

биће предмет појава

Именице су речи које означавају
имена бића, предмета и појава.
* Именице могу бити заједничке и властите.
* Заједничке именице означавају заједничка
имена бића, предмета и појава. Пишу се
малим почетним словом.
Пример: мама, ноћ, лампа, цвет, река...
* Властите именице означавају лична
(властита) имена. Пишу се ВЕЛИКИМ
почетним словом.
Пример: Ана, Јован, Београд, Тиса, Србија...
На слово, на слово...
• Милица и њена мама су брале цвеће. Бака је у башти
сејала кромпир, лук и шаргарепу. На столу се налазио
бокал и чаше са соком. У воћњаку ће бити много
крушака, јабука и шљива. Марко се играо својом
лоптом. Одједном је почело да грми и сева. Ускоро је
дунуо снажан ветар и почела је да пада киша. Сви су
ушли у кућу. Деца су у својој соби читала књиге. Дека
Тодор и бака Стана су гледали телевизију. Мама је
плела џемпер, а тата читао новине.

• Хајде да пронађемо именице у овом тексту и одредимо

им врсту: