Прича о пројекту

„МАЛА ШКОЛА“

Припремна предшколска група

Број деце: 20

Време трајања: од 28. 3. 2022. до 10. 6. 2022.

Васпитачица: Поповић Бранка

 На вратима вртића окачен је постер – плакат за упис у први
разред основне школе. Децу је то заинтересовало и свакодневно
причају о школи, како ће им бити, шта ће радити, шта им је
потребно за школу...
Ово је био „окидач“ за покретање пројекта.
 Одлучила сам да, као изазов, унесем различуте играчке и
материјале који имају везе са питањима која интересују децу. То су:
слагалице (словарица и бројалица)

Сва деца у групи бирају понуђене материјале, назвавши их

„играчке за школу“.
Следећег дана уносим пластифициране картице са исписаним
речима разних ствари и предмета и чепове са словима. Дечак
Златан М. је приликом уласка у собу је одмах пришао материјалима
и узвикнуо: „Супер! Јесу ли ово нове играчке за школу?“ Прилазе
му и остала деца и сви заједно разгледају играчке.

На иницијативу Ане П. састављају речи од чепова на којима

су залепљена слова „јер то она има код куће“ и показује другарима
како се то ради.
 Заједно се договарамо и састављамо текст обавештења за
родитеље о пројекту и начинима њихове помоћи и шаљемо
обавештење родитељима путем Вибер групе.

Правимо промене у простору радне собе,

премештамо полице, уносимо још дидактичких играчака и разних
књига.
Деца доносе разне играчке које су правили са родитељима за
време викенда и објашњавају како се игра са којом.
 Никша је донео телефон-азбуку.

„Испод сваког слова је сличица која почиње тим словом.

Много је занимљива игрица, ја сам се играо цео викенд. Мама ми је
помогла да је направим.“
 „Ово је гусеница-словарица. То сам ја измислила. Сада ћу
другарима показати како она ради“ – Ђурђа Васић.

Теодора и њена мама су се баш потрудиле да направе кутију

за слова. Теодора објашњава како функционише: „Узмете жуманце
од Киндер јајета и ту има залепљено слово и тражите на кутији
сличицу која почиње тим словом и убацујете жуманце у рупе.“
 Драган Радоичић је донео „камион што носи бројеве“.

„Васпитачице, овде баш има доста играчака и све су ми лепе,

не знам коју пре да узмем да се играм. Морам донети и ја своју
играчку с бројевима“ – Ања Крстић.
 Деца имају веома инетереантне исказе о школи које ја
бележим и деца каче на пано и правимо технику „грозд“ коју деца,
такође, каче на почетни пано.

Уносим као нову „провокацију“ доста разних дечијих

часописа које деца прво разгледају, а потом Лана Пајић предлаже
да бисмо могли да сечемо сличице из часописа по картицама слова
које имамо. Остала деца радо прихватају, узимају маказе, секу,
лепе, помажу једни другима. Толико им се свидело да су и
неколико наредних дана траћили да то понављају.
Родитељи Лане Пајић праве и шаљу у групу играчку „Изброј и
спој“. Лана објашњава деци како се то игра и деца уживају,
исправљају једни друге и помажу: „То се моја сестра играла и
научила да броји кад је била предшколац, онда је мама рекла да
направимо и да ја донесем у вртић“ – Лана Пајић.
 Истражујемо од чега све можемо да направимо облике слова и
бројеве и тражимо по соби: „Можемо од бамбучи сламчица“ –
Андреј.
„Може и од дрвених бојица“ – Јована.
„Ево и гранчица у кутији“ – Софија В.
„Овде има каменчића и шкољки“ – Милан.
„Може и од пузлица“ – Никола.
 Мама Софије В. Је предложила да би било лепо да посетимо
школе у које ће се деца уписати, што смо прихватили и договорили
се са учитељицом из ОШ „Кадињаче“ и ОШ „Анта Богићевић“.
„Али не можемо тако у школу, морамо питати нешто
учитељице, ево да питамо, на пример, шта ћемо учити“ – Софија П.
Правимо листу питања за учитељицу и ђаке.
Договорила сам се са учитељицом из ОШ „Кадињача и ОШ
„Анта Богичевић“.
Обавестила сам родитеље када идемо у школе што су они, са
одобравањем, прихватили. Одлазимо у ОШ „Кадињачу“ код
учитељице Наташе и она деци показује учионицу, одговара на
питања копја смо унапред припремили: шта се учи у школи?;
колико траје одмор?; да ли смеју да излазе из дворишта?; да ли ће
их дирати велики ђаци?. Учитељица им је понудила разне
материјале да, заједно са њеним ђацима, разне корпице, да цртају,
да боје, да праве од пластелина шта желе, итд.
Задужује једну ученицу да нас спроведе по школи и да видимо
шта све има. Прво одлазимо у библиотеку.
 „Откуд вам оволико књига“, пита Петар Мићић.
Библиотекарка им објашњава да су то књиге које користе сви
ђаци који иду у ОШ „Кадињача“ и да ће их и они моћи користити
када се упишу у ту школу.
Одлазимо у боравак код учитељице Сање где им објашњава да
боравак служи за децу чији родитељи раде преко времена
предвиђеног за боравак деце на часовима и да деца у боравку раде
свој домаћи задатак, играју се...
 Другарица Исидора нас сада води у трпезарију и каже им да ће
ту да ужинају и да ручају ко буде ишао у боравак.

По повратку у учионицу срели смо теткицу-спремачицу која је

желела да се слика са нама.
 Вратили смо се у учионицу да се поздравимо са другарима,
захвалимо учитељици Наташи и сви заједно фотографишемо.

После ОШ „Кадињаче“ посетили смо ОШ „Анта Богићевић“.

При повратку у вртић сређујемо утиске о школама.
„Мени се више свиђа Кадињача“ – Ана П.
„Мени Антина“ – Софија П.
„Мени се свиђа библиотека у Кадињачи, има много књига“ –
Ана П, „не знам да ли негде постоји више“ – Ана П.
Следећег дана Јована Николић и група девојчица започињу
игру која је инспирисана посетама школама. На моје питање „могу
ли да вам се придружим у игри?“ Ђурђа одговара потврдно и додаје
„Играмо се школе, васпитачице, ти можеш бити директор јер је
Јована учитељица, а ми смо ђаци.“
 Игра је трајала више дана и приметила сам да девојчице
гледају натписе у соби који стоје на разним предметима. Када сам
их питала шта раде уследио је одговор: „Па не знам како се то зове,
али Софија зна да чита, па нам чита шта пише по соби“ – Теодора
на шта је Ана Паприца одговорила „Па то се зову називи предмета,
а моја мама каже етикете.“
„Васпитачице, помози нам да тражимо у соби етикете“ и то се
претворило у игру тражења назива предмета.
 Договарамо се да идемо у шетњу и наредног дана одлазимо у
шетњу до града и посматрамо натписе по објектима „Овде пише
ЦАТ“ – Никша, а Андреј га исправља да пише „САТ“, те ја
објашњавам да је Никша дошао из иностранства у нашу групу где
је све исписано латиницом у вртићу.

Предлажем да трагамо за натписима у окружењу који почињу

истим словом као наше име: „Ево овде пише Кокице, као
Кристина“ – Кристина М.
„Овде пише Л – Лозница, као моје име“ – Лана.
„Овде пише О, ово остало не знам“ – Огњен.
Већина деце зна прво слово свог имена, а нека од њих знају и
остала слова од којих се састоји њихово име.
 Остала деца су показала интересованње да науче и у томе ће
им помоћи другари, а и картице са словима које имамо у соби.

Самостално су организовали игру, помагали једни другима,

исправљали једни друге...

„Васпитачице, овде сам нашла бројеве, ја знам све бројеве,

научио ме брат“ – Ђурђа.
„А знаш ли број телефона Полиције и Хитне помоћи, ако све
знаш?“ – Ана П.
„Не знам“ – Ђурђа.
Могли смо направити телефон за Хитну помоћ, али требају
нам бројеви“ – Милан П.
 „Ево овде има пуно бројева, а који је број Хитне помоћи?“ –
пита Лука М, „питаћемо васпитачицу“.
Тражили смо на лаптопу који је број Хитне помоћи и сазнали
да је то 194.

Док је друштво правило телефон за Хитну помоћ, друга група

је узела пластелин и самостално се организовала да праве од
пластелина слова и бројеве.
„Ја хоћу да ми слова и бројеви буду шарени“ – Софија П.
„И ја ћу са тобом да правим“ – Теодора Т.
„Погледај, васпитачице, како су моја слова и бројеви шарени“
– Андреа.
 Игра пластелином се претворила у право моделовање слова и
бројева.

Андреина мама нам предлаже да посетимо библиотеку јер

Андреина бака ради у библиотеци. Састављамо листу питања за
библиотекаре са којима смо се договорили о посети.
Библиотекарка им показује разне врсте књига, по ком
принципу су послагане књиге за децу, која све постоје одељења и
читаоницу у коју могу да дођу, те да ће бити уписани у библиотеку
кад упишу први разред основне школе.
 „Јао, нисмо питали како знају ко им је узео књигу“ – Ана П, на
шта Андреа одговара (јер јој бака ради у библиотеци) „То се зову
чланске карте, рекла ми је бака, сад ћу вам показати како се праве;
у њих се уписују ко је узео књигу и кад треба да врати.“
„Могли смо и ми направити карте за нашу библиотеку“,
предлажу Ана Паприца, Ђурђа и Јована.
Договарамос е шта нам је потребно од материјала да бисмо
наредног дана правили чланске карте.
Група дечака прелаже да одемо да се шетамо по граду, што смо и
учинили. Пролази смо поред књижаре „Азбука“ и Никша каже да
зна тету која ради ту и да уђемо унутра, што смо и учинили.
Продавачица нам показује разне врсте књига, од најмањих до
највећих (дебеле, танке, без слика, са сликама, тврдим укорицама,
меким укорицама, 3д књиге). Одговара на питања Драгана
Радоичића: Да ли је лепо радити у књижари?, на шта тета одговара
да је „јако занимљиво јер има много књига и она доста чита.“
Поклања свима по графитну оловку и свеску за будуће прваке.

Враћамо се у вртић и Лена Андрић пита „Је л̕ имамо и ми

библиотеку у вртићу?“
Одлазимо у библиотеки и деца изненађено гледају и чују се
коментари: „Колико овде има књига?“, „Можемо ли да их узмемо?“
„А како се праве књиге“, пита Марко Т.
На Марково питање одговоре тражимо на Јутјубу у емисији Бранка
Коцкице „Књиге“. Деца одушевљено и зачуђено гледају цео процес
прављења књига.
Група девојчица предлаже да и ми направимо наше књиге које су
назвали „Другарство“, „Љубав“, „Породица“.

Правимо књигу слова, на иницијативу Златана Мигића.

„Могли смо направити изложбу наших књига и позвати другаре из

других соба“, предлаже Ана Паприца и Софија Перишић.

Да бисмо направили изложбу, размишљамо шта нам је потребно, а

потребни су нам столови и табла на којој бисмо написали анзив
изложбе. Назвали смо је „САЈАМ КЊИГА НАШЕ ГРУПЕ“.
Договарамо се о отварању изложбе библиотеке и затварању
пројекта.
Позивамо другаре из играонице и друге припремне групе на
прославу завршетка пројекта.
Све је то изгледало овако:
Након прославе пројекта, одабрали смо фотографије, које смо
проследили родитељима на Вибер групу.

ЕВАЛУАЦИЈА

Пројекат „МАЛА ШКОЛА“ трајао је мало више од два месеца јер

смо били прекинути распустима. Деца свакодневно примењују
научено и савладавају нешто ново. Како бисмо унапредили наше
знање, трагаћемо за новим интересовањима где можемо стећи
додатна знања и вештине. Кроз однос блискости и кроз подршку
ономе што децу инетресује, подстицала сам укљученост сваког
детета, пто је допринело њиховој иницијативи и жељи, уважавању
другог мишљења и развијању сарадничких односа. Мој утисак је да
су деца волела већину активности јер су била у складу са оним што
их занима и што могу.