TRADICIONALNE IGRE I

AKTIVOSTI
Niz običaja našeg naroda nose u sebi ekološke poruke i
arhetipove mišljenja bliske deci, na čijem temelju se može
započeti izgradnja ekološke kulture.

Porodični život nekada davno izgledao je sasvim drugačije. Mame i bake nisu bile
zaposlene, veći deo dana provodile su u kući, posvećene porodičnim obavezama, deci i
ukućanima.
 Deca vole priče o detinjstvu odraslih i često traže da im
pričamo o tome kako je to bilo kada smo mi bili mali. Uz to se onda pokrenu i priče o
igrama i igračkama prirodnim materijalima i plodovima, kao i priče o običajima i
proslavama praznika.

Narodna verovanja i običaji sadržaj su vaspitanja i obrazovanja za zaštitu životne sredine,

a sastavni su deo životnih tema koje deca donose od kuće. Niz običaja našeg naroda, od
kojih mnogi vuku poreklo još iz paganskog, predhrišćanskog perioda, nose u sebi
ekološke poruke i arhetipove mišljenja bliske deci, na čijem temelju se može započeti
izgradnja ekološke kulture. U njih se ubraja starinski običaj da drvoseča moli za oproštaj
drvo koje će poseći ili lep običaj da se na dan rođenja deteta posadi drvo.

Vaspitačima i učiteljima se preporučuje da oživljavaju tradici onalne rituale i obrede koji

se odnose na prirodu i pojave u njoj, kao što su, na primer, pozdrav letu i jeseni, ispraćaj
zime, dočekivanje proleća. Tu su i verski praznici koji su u vezi s pojavama u prirodi (na
primer, Đurđevdan, Vrbica, Cveti, Božić, Uskrs i dr.), u čijoj proslavi je poželjno da
učestvuju i roditelji i stariji ukućani, koji bolje poznaju narodnu tradiciju.

Paralelno sa upoznavanjem običaja svoga naroda, odnosno etničke za jednice kojoj

pripadaju, korisno je da deca saznaju ponešto i o verovanjima i običajima ljudi iz drugih
kultura, što će pozitivno uticati na razvoj ekološkog mišljenja kod dece, šireći im duhovni
i kulturni horizont s lokalnog na opštečovečanski, što je takođe sastavni deo ekološke
kulture.

Ciljevi

• upoznavanje tradicije svog naroda i kulturne baštine

• razvijanje samopoštovanja i empatije

• poštovanje tradicionalnih vrednosti

• upoznavanje sa elementima kulture drugih naroda

• uvažavanje i poštovanje različitosti

• razumevanje svakodnevnog života i običaja nekada i sada

• razvijanje spretnosti i veštine prstiju

Sredstva

• knjige o narodnim običajima, pričama, basnama, bajkama, pripo vetkama, poslovicama,

izrekama, zagonetkama, zbirke tradicio nalnih dečjih igara i igračaka – čigre, domine,
mice i sl.

Moj omiljeni gost

Sredstva: papir, pribor za crtanje, bojice

Kao uvod u razgovor čitamo kratak tekst Duška Radovića o tome ka ko su nekada
izgledale posete gostiju.

U mojoj porodici živelo se strogo i ozbiljno. Takvi su mi bili roditelji, pre svega otac.
Jedna od stvari koje sam voleo, kao i mnoga deca, to je da nam dođu gosti. Jer gosti su
unosili neko drugo raspoloženje u kuću, i neke druge odnose mojih roditelja prema meni.
Mnogo sam voleo kad nam dođu gosti. A to je bilo vreme kada su gosti češće dolazili
nego danas…
Predlažemo deci da zamole svoje ukućane da im ispričaju nešto iz svog detinjstva, a
potom da tu priču ilustruju crtežom. Razgovaramo o tome šta najviše vole da rade kada
su svi na okupu i šta im se najviše dopada kada im dođu gosti. Smišljamo jelovnik za
goste i ilustrujemo ga. Potom crtamo crtež na temu Moj omiljeni gost.
Tajanstveni predmeti
Sredstva: stari predmeti – mlin za kafu, vaga za tačno merenje sa dva tasa i tegovima,
kantar, mlin za orahe, avan, vreteno, preslica

U starim bajkama koje čitamo često se pominju i predmeti koji su deci danas nepoznati,
poput preslice, tocila, avana, vretena, mli na, čegrtaljke i sl. Čitanje bajki može da bude i
povod za to da sakupimo stare predmete koji su se nekada koristili u kući.

Deca donose u vrtić predmete koje su sakupila uz pomoć roditelja. Pažljivo ih posmatraju
i nagađaju čemu su ti predmeti služili, daju im nazive i otkrivaju koja je njihova prava
namena. Potom možemo i da napravimo izložbu ovih predmeta, a deca dobijaju zadatak
da upoznaju mlađe drugare sa onim što su naučila u ovoj aktivnosti.

Igre prstima
Ova stara igra vrlo je jednostavna. Deca treba naizmenično da dodi ruju

kažiprstom desne ruke vrh levog palca, a potom desnim palcem levi

kažiprst. Ona treba što brže da izvode ovo premetanje, vodeći računa o

tome da im pokreti budu precizni. Kada dobro uvežbaju to, prelaze na

igru palca i ostalih prstiju, uključujući i imenujući kažiprst, srednji prst,

domali i mali prst. Ova igra obično izazove smeh kada deca,

pokušavajući da ubrzaju pokrete, počnu da greše.

Piljci
Sredstva: pet manjih okruglih kamenčića
Ova stara igra igra se u parovima i za nju je potrebno samo pet manjih

ovalnih kamenčića. Igru započinje igrač koji se određuje brojalicom. On

baca kamenčiće iz šake tako što jedan kamenčić baci uvis i, dok on leti

nagore, uzima s podloge drugi i hvata onaj koji je bacio uvis. Potom

uzima dva kamenčića i dočekuje onaj koji je ponovo bacio uvis; zatim to

isto radi sa tri kamenčića i na kraju sa četiri. U drugom krugu baca

jedan i hvata dva po dva, u trećem baca jedan i hvata tri, a u četvrtom

sva četiri kamenčića dočekujući peti u šaci.

Sledeći deo igre je prolaz kroz kapiju, a kapija se pravi tako što se palac

i srednji prst oslone na podlogu i formiraju luk. Sva četiri kamenčića

proteruju se, jedan po jedan, ispod luka, uz bacanje jednog uvis i

hvatanje. Kada se proteraju sva četiri ispod kapije, sledeći zadatak je da

se kamenčići, jedan po jedan, slože između raširenih prstiju šake koja je

oslonjena na podlogu, uz ponovno bacanje jednog uvis i hvatanje.

U završnom delu igre kamenčići se stavljaju na nadlanice sastavlje nih

šaka, blago se odbace uvis i potom svi uhvate uz brzo okretanje

dlanova. Drugi igrač prati igru i, kada prvi pogreši, on je počinje iz

početka. Pobeđuje igrač koji bez greške prođe kroz čitavu igru (za

postizanje veštine u ovoj igri potrebno je dosta vežbe).

Venčići od maslačka
Tokom boravka na livadi deca vole da beru cvetove maslačka. Devojčice

rado prave venčiće, koje kasnije možemo da koristimo u dramskim

igrama. Pletenje venčića bila je omiljena igra i naših mama i baka, a to

saznajemo iz razgovora o igrama iz njihovog detinjstva.

Raboš
Raboš je stari način označavanja svojine. Komad kartona pravo

ugaonog oblika seče se na dva dela tako da se jedan deo po isečenoj

izlomljenoj liniji može uklopiti samo sa onim drugim. Korišćen je, na

primer, za označavanje pečenja (kada se odnese u pekaru, da se ne

zameni s tuđim). Jedan deo raboša dobijao je vlasnik, a drugi je pekar

vezivao za pečenje. Imao je primenu i u raznim drugim situ acijama.

Danas ovako sečene kartončiće možemo da koristimo za izbor parova u

igri.
Šetajući turnir u šahu
Šah je drevna igra i moćno sredstvo za podsticanje intelektualnog

razvoja dece. Najpogodnije vreme za učenje pravila je između pet i šest

godina. Ova igra se najčešće prvo uči u krugu porodice, pa je pomoć

roditelja dragocena. Za početak se mogu organizovati partije u

parovima dete–roditelj, pri čemu roditelji igraju, a deca posmatraju.

Kada savladaju pravila, deca počinju i samostalno da igraju. U svetu je

danas sve snažniji pokret koji se zalaže za to da se šah uvede u škole i

tako doprinese razvoju mladih. Da bismo podržali ovu ideju, možemo u

dvorištu vrtića da napravimo veliko šahovsko polje i organizujemo

šetajući turnir u šahu. Velike figure mogu biti napravljene od drveta ili

plastičnih flaša ispunjenih peskom (one treba da imaju prepoznatljiva

obeležja šahovskih figura).

Tkanje
Sredstva: pravougaone kartonske podloge, okrugli kartonski tanjiri,

tanak kanap, klupčići vune različitih boja

Tkanje pruža deci veliko zadovoljstvo. Ono ih uči osnovnim mate

matičkim pojmovima – ispod, iznad, gore, dole, napred, nazad – i dobro

je sredstvo za razvijanje osećaja za pravac.

Na kraćim stranama kartonskih pravougaonika, na međusobnom ra

stojanju od jednog centimetra, napraviti male rezove (dužine od jednog

centimetra) i postaviti osnovu namotavajući kanap. Okrugle kartonske

tanjire takođe zaseći na svaki centimetar i postaviti osnovu od kanapa

tako da se niti ukrštaju u središtu.

Deca mogu da se opredele da li će tkati na pravougaonoj ili okrugloj

osnovi. Potom odabiraju niti vune dugačke po jedan metar u bojama

koje žele da kombinuju. Na pravougaonoj osnovi tkaju tako što provlače

nit po nit naizmenično ispod i iznad kanapa. Kada dođu do kraja reda,

vezuju jednu nit za drugu da se tkanje ne bi raspalo. Kružno tkanje

započinju od centra, vezujući prvu nit za središte ukrštene potke.

Deca uživaju u tkanju prateći sve vreme kako njihovi radovi napreduju.

Tkanje je korisno i zato što razvija mišiće šake. Od završenih radova

možemo da napravimo i malu izložbu za mlađe drugare i roditelje.

Mice
Sredstva: pravougaoni karton formata 20 × 30 cm, devet zrna belog i

devet zrna crvenog pasulja

Ovu staru igru strategije započinjemo tako što na kartonskoj podlo zi

iscrtamo mrežu od tri pravougaonika jedan u drugom i linijama

povežemo sredine njihovih stranica.

Brojalicom određujemo koji od dva igrača počinje prvi, a ponekad

možemo, u duhu tradicije, da primenimo i hvatanje štapa – stari način

kojim se započinjala igra. Deca naizmenično hvataju štap ruku uz ruku i

onaj ko ostane bez dela za koji može da se uhvati počinje igru.

Igra počinje tako što prvi igrač postavi zrno belog pasulja, a potom

drugi igrač zrno crvenog. Igrači nastoje da postavljaju zrna tako da u

istoj liniji dobiju niz od tri zrna, ali istovremeno gledaju i da onemoguće

protivnika da formira svoj niz od tri zrna. Kada igraču pođe za rukom da

formira niz od tri zrna, to je mica i on ima pravo da oduzme protivniku

jedno postavljeno zrno. Kada po stave sva zrna, igra se nastavlja

pomeranjem zrna za po jedno polje. Igra traje sve dok jedan igrač ne

ostane sa dva zrna i to je znak da je izgubio partiju.

Zviždaljka od vrbe
Od komada grane vrbe iseče se štapić dužine deset-dvanaest cen-

timetara. Jednu stranu zasečemo ukoso i ispod te kosine, na razmaku

od jednog-dva centimetra, napravimo poprečni zarez oko čitavog

štapića. Udaramo lagano nekim predmetom tako da se kora odvoji od

čvrstog dela. Između zareza i koso zarezanog dela izvadimo mekani

deo. Duvanjem u otvor na koso zarezanom delu proizvodi se zvuk.

Svirala – list
Svirale od lista maslačka ili bagrema često pravimo kada smo na polju.

List se presavije napola i jedan kraj se drži čvrsto i u njega se duva, dok

je drugi kraj nešto labaviji. Tako se proizvodi zvuk.

Poslovice, izreke, zagonetke,

brzalice, brojalice
Kratke narodne umotvorine – poslovice, izreke, zagonetke, brza lice i

brojalice – pružaju nam mnogo mogućnosti za razgovor na različite

teme, a ovo su samo neke od njih.

Tumačenjem narodnih izreka i njihovih poruka (Mudar kao sova, Besan

kao ris, Vredan kao mrav, Pametan kao pčela, Nežan kao leptir, Spor

kao puž, Ljut kao paprika) dovodimo u vezu osobine ljudi sa osobinama

biljaka, životinja i predmeta i tako uviđamo da smo deo jedne velike

porodice koja se naziva živi svet.

Poslovice (Koliko ljudi – toliko ćudi, Ko se poslednji smeje, najslađe se

smeje, Nije zlato sve što sija, U svakom žitu ima kukolja, Vuk dlaku

menja, ali ćud nikada, Prvo skoči, pa reci hop, Po jutru se dan poznaje,

Popuštaj i otići ćeš kao pobednik, Konac delo krasi) uče nas mnogim

vrednostima i različitim odnosima u okviru zajednice.

Zagonetke podstiču asocijativno mišljenje (Jedna glava a stotinu kapa –

kupus, Crven jarac po košari skače – jezik, Tatino dete, mamino dete a

ničiji sin – kći, Po vodi plovi, po suvom hodi, a iz kuće nikad ne izlazi –

kornjača) i razvijaju veštinu da se s malo reči istakne važna osobina.

Brzalice (Na vrh brda vrba mrda, Riba ribi grize rep, Leži kuja žuta ukraj

žuta puta, Miš uz pušku, miš niz pušku, Pita Petar Pavla: Pošto Pavle

par pataka? – Par pataka pet petaka, Petar Petru plete petlju) pomažu

prilikom vežbanja artikulacije glasova.

Brojalice koje koristimo prilikom razbrajanja dece (En den dini, savaraka

tini, savaraka tika taka, elem belem buf, trif traf truf, Enike benike kliker

be, abe švabe do mene, eca peca do petlića gram…) takođe imaju

određena ritmička svojstva važna za izgovor glasova i reči.