10 Saveta za roditelje i

prosvetne radnike
Budući da su deca danas fascinirana Internetom i
neretko čak kompjuterski pismenija i od sopstvenih
roditelja, izuzetno je važno da se najpre upravo
roditelji i prosvetni radnici upoznaju sa pretnjama i
zamkama sa kojima deca mogu da se suoče na
Internetu.

Dobra komunikacija i edukacija su osnovni ključevi

svake prevencije i roditelji i prosvetni radnici kao
saveznici mogu pomoći deci, a i jedni drugima, da se
neželjene pojave zloupotreba na vreme i u potpunosti
spreče.

Svako dete, nezavisno od uzrasta, treba da ima bar

neka prethodna saznanja o Internet pretnjama i
načinima njihovog izbegavanja. Upravo je zadatak
roditelja i prosvetnih radnika da informacije koje oni
imaju transformišu u saznanja na način koji će deci,
učenicima ili studentima biti jasan, zanimljiv i
prihvatljiv.
 Ovde bismo istakli sledeće preventivne postupke koji
unapređuju bezbednost Internet iskustva najmlađih
korisnika Interneta:

1. Koristite zaštitne proizvode za PC računare

koji sadrže modul roditeljske kontrole (parental
control). Cilj modula roditeljske kontrole je da
sprečava ili ograničava pristup odabranim internet
sajtovima i otuda uz pravilnu upotrebu pruža veliki
doprinos prevenciji od Internet pretnji. Uz
korišćenje proizvoda koji sadrži roditeljsku
kontrolu poželjno je da roditelji kroz razgovor
pojasne deci da se ne radi o kažnjavanju ili
špijuniranju već upotrebi nečega za dobrobit cele
porodice.
2. Računar je poželjno poizicionirati u stanu tako
da roditelj može u bilo koje vreme, ukoliko to želi,
da ostvari vizuelni kontakt sa monitorom i na taj
način proveri šta trenutno dete radi na Internetu.
3. Ukoliko dete ima otvoren nalog na socijalno-
društvenim zajednicama kao što je npr. Facebook,
poželjno je da roditelj u svako vreme ima uvid u
listu “prijatelja” koje njegovo dete ima,  status
naloga (da li je otvorenog ili zatvorenog tipa) kao i
da odmah reaguje ukoliko se na listi “prijatelja”
nađe neko nepoznat ili ukoliko je nalog javan i
dostupan svima. Poželjno je povremeno i vršiti
 uvid u naloge drugova i drugarica deteta, a u cilju
provere da dete slučajno nema i neki tajni nalog za
koji roditelji nisu ni svesni da postoji.
4. Ni pod kojim uslovima ne treba dozvoliti
detetu da samostalno  organizuje viđanje sa
osobom koju poznaje samo preko Interneta, sem u
slučaju ukoliko niste u mogućnosti da izvršite
identifikaciju i proveru druge osobe, a čak i u tom
slučaju potrebno je da prvom eventualnom
sastanku prisustvuju roditelji oba deteta.
5. Potrebno je naučiti decu kako da prekinu
online komunikaciju odmah nakon što ista postane
čudna ili neprijatna.
6. Naučite dete da prepozna spam, neprikladne i
agresivne email poruke, da shvati motive
pošaljioca poruke i ispravnim načinom rukovanja
sa takvim porukama, uključujući naviku da takve
poruke nikada ne prosleđuje dalje ili na iste
odgovara.
7. Roditelji bi trebali redovno da proveravaju na
pretraživačima kao što je Google rezultat upita
imena i prezimena svog deteta i email adrese koju
dete koristi. Ovim putem se mogu saznati neke
Internet aktivnosti dece, budući da tragovi
upotrebe imena i prezimene i email adrese ostaju
zabeleženi i mogu se pretraživati putem Google.
8. Poželjno je da roditelji i prosvetni radnici
znaju internet sleng koji koriste deca. Najčašće se
radi o akronimima kao što su P911 (roditelji
dolaze-parents are comming) PA (roditeljska
uzbuna), PAL (roditelji slušaju – parents are
listening), TAW (učitelji su tu – teachers are
watching) i slično. Ovaj sleng naravno može biti
različit  od zemlje do zemlje, a prethodno navedeni
akronimi su u upotrebi u anglosaksonskim
zemljama. Kompletna lista akronima se može naći
ovde: Nacionalni centar za nestalu decu
9. Tokom korišćenja PC u školama i kući
prosvetni radnici i roditelji trebaju da obrate
pažnju na aktivnosti kao što su brzo gašenje
računara, promena prozora i slično koji ukazuju na
moguću posetu neprikladnim internet lokacijama.
10. Konačno, potrebno je potrošiti dosta vremena
u komunikaciji sa decom kako bi se prenela
osnovna poruka, da ništa što vide, čuju ili pročitaju
na Internetu ne treba da uzimaju zdravo za gotovo i
da ni pod kakvim uslovima ne treba da otkrivaju
informacije o sebi, nikome i nikada.