SF edicija ZNAK SAGITE knjiga 13

Gregory Benford
TIMESCAPE
Copyright 1980

Urednik
BOBAN KNEEVI

Prevod
ALEKSANDAR B. NEDELJKOVI

Gregory Benford: VREMENSKI PEJZA Samostalno

autorsko prevodilako izdanje: Boban Kneevi i
Aleksandar B. Ne-deljkovi Recenzent: Vladimir Stevanov
Ilustrator: Dobro-sav Bob ivkovi Redaktor: Radmilo
Andelkovi Korektori: Jelena i Uro Andelkovi Tehniki
urednik: Saa Stanojko-vi tampa i povez: METEM, Novi
Banovci, 1988 Tira: 800 primeraka

Gregory Benford
VREMENSKI PEJZA

SCIENCE FICTION

Science Fiction, Fantasy and Horror ghetto

Nezvanina asocijacija graana koji se bave naunom fantastikom, fantazijom i hororom - pisanjem, prevoenjem, ilustrova-njem,
ureivanjem, tampanjem i prometom knjiga. Organizator: Boban
Kneevi. Adresa: 11070 Novi Beograd, potanski fah 19 ili ulica Pere
Segedinca
14/105,
telefon
(011)
150-615.
iro--raun
60811-620-63-8OO7-O10O-5O-O2005-9. Glavni saradnik za sva
izdanja: Miodrag Milovanovi; posebni saradnik za engleski jezik:
Aleksandar B. Nedeljkovi; za francuski i italijanski jezik: Ksenija
Jovanovi; za ruski jezik: Radoslav Risti, za likovno stvaralatvo
Dobrosav BoB ivkovi. Copyright za Jugoslaviju: Boban Kneevi.

Specijalno priznanje
elim da ukazem, sa toplinom, na doprins koji je ovoj
knjizi dala moja snaja, Hilari Foister Benford. Ona je izradi
rukopisa znatno doprinela, unosei u njega svoje
specifino interesovanje za ljude. Neki likovi su delom
njena kreacija. Kao roena Engleskinja i di-plomka
Kembridkog univerziteta dala je neprocenjivo vrednu pomo u razvijanju i doslednom odravanju britanskog stila
govora. Bez njenog udela ovo bi bila sasvim drugaija
knjiga.
Priznanja
Za tehnike diskusije dugujem doktorima nauka
Rajliju Njumanu, Dejvidu Buku i Sidniju Koulmanu.
Mnoge delove ovog romana poboljala je moja
supruga, Doan Eb. Od neprocenjivog znaaja bili su
strpljenje i podrka koje su mi dali ona i moja deca, Alison
i Mark.
Za uredniki rad i pomo pri izradi konane verzije
zahvaljujem se Asenatu Hamondu. Takoe su me, svojim
komentarima o rukopisu, zaduili Dejvid i Marili
Semjuelson, arls Braun, Malkolm Edvards, Riard Kertis,
Lorens Litenberg i naroito Dejvid Hartvel..
Mnogi nauni elementi u ovom romanu su istiniti.
Drugi su spekulativni to znai da bi se jednog dana moglo
pokazati da se ne podudaraju sa stvarnou. Cilj mi je bio
da osvetlim neke znaajne filozofske probleme fizike. Ako
italac izroni sa uverenjem da je u modernoj fizici vreme
jedna od fundamentalnih zagonetki, svrha postojanja ove
knjige bie ostvarena.
Gregori Benford
Kembrid
avgusta 1979.

RIARDU KERTISU sa zahvalnou

Apsolutno, pravo, matematiko vreme tee, samo od

sebe i na osnovu svoje sopstvene prirode, ravnomemo, ni u
kakvoj vezi sa ma im spoljanjim.
- NJUTN

Za nas, tvrde fiziare, razlika izmeu prolosti,

sadanjosti i budunosti je samo iluzija, dodue
svojeglava.
- AJNTAJN, 1955.

Kako je mogue objasniti razliku izmeu prolosti i

budunosti, kad prouavanje zakona fizike pokazuje samo
simetriju vremena? ... u dananjoj fizici jednostavno nema
nikakvih osnova da se govori o vremenu koje tee" niti o
pokretnoj taki sadanjosti''.
- P.C.V. DEJVIS
Fizika asimetrija vremena,
1974

1
PROLEE 1998.

Imaj na umu da treba mnogo da se osmehuje, pomisli

Don Renfru neraspoloeno. Izgleda da se ljudima to
dopada. Nikad se ne zapitaju zbog ega se ti i dalje
osmehuje bez obzira ta je reeno. To je nekakav opti
znak dobre volje, pretpostavljao je; jedan od trikova kojima
nikako nije uspevao da ovlada.
"Tata, vidi..."
"Do avola, pazi malo!" povika Renfru. "Izvadi tu
hartiju iz moje orbe! Mardori, zato su prokleti psi u
kuhinji dok mi dorukujemo?"
U njega su zurile tri figure nepomine kao na zaustavljenom filmu; Mardori pored kuhinjske penice, sa
varjaom u ruci, okrenuta ka njemu. Niki sa kaikom
dignutom do ispred usta koja su ostala otvorena od
iznenaenja, u vidu slova O. Pored njega, Doni sa nekim
kolskim pismenim zadatkom u ispruenoj ruci i sa licem
koje je poinjalo da pada. Renfru je znao ta prolazi kroz
um njegove ene. Mora biti da se Don stvarno uznemirio.
On se nikada ne ljuti.
Tano, nikada se nije ljutio. Bes je spadao meu one
vrste luksuza koje oni sebi nisu mogli dozvoliti.
Zaustavljeni film se odledio. Mardori je naglo
krenula, rasterujui pse kroz zadnja vrata. Niki je sagla
glavu i zadubila se u posmatranje svoje kuvane itne
preraevine. Onda je Mardori odvela Donija natrag do
njegovog mesta za stolom. Renfru udahnu dugo, utavo
zagrize svoj tost.

"Ne smetaj tati danas, Doni. On jutros ima veoma

vaan sastanak."
Smerno klimnu glavom. "Izvini, tata."
Tata. Svi ga zovu tata. Ne ale, kao to je Renfruov
otac eleo da bude zvan. Tata, to je ime za oeve sa grubim
rukama, koji rade sa kapama na glavama.
Renfru neraspoloeno pogleda oko stola. Ponekad se
ovde, u svojoj sopstvenoj kuhinji, oseao kao da joj ne pripada. Ono njegov sin sedi tamo u kaputiu kolske
uniforme "Piersa"'i govori tim jasnim glasom gornje klase.
Renfru se seao zbunjujue meavine prezira i zavisti koju
je oseao prema takvim deacima kad je bio u Donijevim
godinama. Ponekad bi ovla bacio pogled na Donija i
seanje na ta vremena bi se vratilo. Pripremio bi se da
izdri javljanje na licu njegovog sina one dobro znane
ravnodunosti otmeno vaspitanih - a onda bi ga dirnula
injenica da umesto toga na tom licu nalazi divljenje.
"Trebalo bi da se ja izvinim, mome. Nisam hteo da
tako podviknem na tebe. Kao to ree tvoja majka, danas
imam neku malu gnjavau. Dakle kakav si to rad hteo da
mi pokae, a?"
"Pa, imaju to takmienje za najbolji pisani rad", poe
Doni stidljivo, "o tome kako bi deca mogla da pomognu da
se oisti ivotna sredina i tako to i da se utedi energija i
ostale takve stvari. eleo sam da pogleda pre nego to
predam rad."
Renfru se ugrize za usnu.
"Danas nemam vremena Doni. Kad mora da se
preda? Pokuau da ga proitam veeras ako budem
stigao. Vai?"
"Vai. Hvala, tata. Ostaviu ga ovde. Znam da ti radi
strano vaan posao. Nastavnik engleskog je to rekao."
"A, gle? ta je rekao?"
"Pa, zapravo..." Deak je oklevao. "Rekao je da su nas
naunici uvalili u ovu groznu gadariju i da nas iz nje sad
jedino oni mogu izvaditi, ako iko uopte moe."
"Nije on prvi koji to kae, Doni. To je truizam."

"Truizam? ta je to 'truizam', tata?"

"Moja razredna kae upravo suprotno", umea se iznenada Niki. "Ona kae da su naunici ve napravili dovoljno
nevolja. Ona kae da nas iz ovoga moe izvui samo Bog,
ali on to verovatno nee hteti."
"O, bogo moj, jo jedan prorok sudnjeg dana. Pa, i to
je valjda bolje od primija i njihovog lupetanja o povratku u
kameno doba. Osim to proroci propasti ostaju u blizini pa
deprimiraju sve nas."
"Gospoica Kreno kae da ni primiji nee pobei od
boje presude, pa ma koliko daleko beali", ree Niki zakljuujui.
"Mardori, ta se deava u toj koli? Ne elim da ta
osoba puni Niki glavu takvim idejama. Ta ena zvui
neuravnoteeno. Razgovaraj sa direktoricom kole o njoj."
"Sumnjam da bi to mnogo pomoglo", odvrati Mardori
smireno. "U poslednje vreme ima mnogo vie tih, kako si ih
nazvao, 'proroka sudnjeg dana', nego bilo kojih drugih
ljudi."
"Gospoica Kreno kae da bi trebalo da se svi samo
molimo Bogu", nastavi Niki tvrdoglavo. "Gospoica Kreno
kae da je ovo sudnji as. I verovatno kraj sveta."
"E, pa to je ba smeno, draga", ree Mardori. "ta bi
od nas bilo kad bismo svi samo sedeli i molili se? ovek
mora da nastavi svoje poslove. I kad ve poeh o tome, vi,
deco bolje poite, inae ete zakasniti za kolu."
"Gospoica Kreno kae: ' Razmislite o ljiljanima na
poljima'", progunda Niki izlazei.
"E pa ja nisam prokleti ljiljan", ree Renfru odgurujui
unazad svoju stolicu i ustajui, "pa bi dobro bilo da odem i
otaljam jo jedan dan."
"Ostavljajui mene da preem?" nasmei se Mardori.
"Tako mora biti, zar ne? Evo ti ruak. Ni ove nedelje nee
biti mesa, ali sam na farmi dobila pare sira, a sem toga
naupala sam neto ranih argarepa. Mislim da emo ove
godine imati moda i neto krompira. To bi ti se dopalo,

a?" Posegla je nagore i poljubila ga. "Iskreno se nadam da

e razgovor proi dobro."
"Hvala, draga." Osetio je poetak starog, dobro znanog
stezanja. Novac za ovo mora dobiti. U ovaj projekt uloio je
ogromne koliine vremena i razmiljanja. Opremu mora
dobiti. Treba da se pokua.
Izaao je iz kue i seo na bicikl. Ve je sa sebe
zbacivao omota porodinog oveka, ve su njegove misli
jurile napred ka laboratoriji, ka dnevnim instrukcijama za
tehniare, ka predstojeem razgovoru sa Pitersonom.
Pumpao je nogama, ostavljajui Grantester iza sebe i
kreui spoljnjim rubom Kembrida. Tokom noi pala je
kia. Nad preoranim poljima lebdela je nisko laka
izmaglica, omekavajui svetlost. Kapi su prijanjale na
nove zelene listove na drveu. Vlaga je svetlucala na tepihu
plavih divljih zumbula koji su na proplancima pokrivali tlo.
Put je vodio du malog potoka oivienog niskim bunjem
jove i koprivom. Mogao je da vidi kako se na povrini
potoka formiraju talasii tamo gde su bube zvane "vodeni
veslai" na svojim nogama nalik na vesla, jurile u trzajima
po vodi. Du obala su cvetali urevci stvarajui zlatne
pokrivae, a na vrbama su se pojavljivale rese, velike,
meke, upave. Bilo je svee aprilsko jutro, onakvo kakvo je
voleo kad je bio deak u Jorkiru i kad je gledao kako se
pri bledom jutarnjem suncu izmaglica die sa pustara i
kako zeevi bee dok se pribliavao. Put kojim je sad vozio
bicikl tokom godina duboko je utonuo, tako da mu je glava
bila skoro u istom nivou sa korenjem drvea sa obe strane.
Do njega je stizao miris mokre zemlje, pomean sa
ujedajuim mirisom ugljenog dima.
Jedan ovek i jedna ena su ga osmotrili praznim
pogledima dok je, okreui pedale, prolazio pored njih.
Dokono su bili naslonjeni na jednu nakrivljenu drvenu
ogradu. Renfru izvi lice u grimasu. Iz meseca u mesec sve
vie bespravnih naseljenika pojavljivalo se na imanjima u
ovom kraju: mislili su da je Kembrid bogat grad. Sa desne
strane nalazile su se ruevine neke stare seoske kue.

Prole nedelje zjapei crni prozori zatvoreni su pomou

dasaka, krpa i novinske hartije. Bilo je udno da bespravni
doseljenici nisu i ranije nanjuili to mesto.
Poslednji deo vonje biciklom, zadiranje u periferiju
Kembrida, bio je najgori. Bilo je teko provui se ulicama,
jer su se u njima nalazila naputena kola parkirana na
najrazliitije naine. Svojevremeno je bio pokrenut
nacionalni program da se ta kola recikliraju, ali od tog
programa Renfru je video samo mnogo govorancije na
televiziji. Provlaio se izmeu automobila koji su leali kao
slepe, beznoge bube, lieni svih delova koji su se mogli
odneti. U nekim od tih automobila stanovali su studenti.
Pospana lica okretala su se da posmatraju njegovo
krivudanje.
Ispred Kavendia je uglavio bicikl u dra i zakatanio
ga. Primetio je da se na parkingu nalazi i jedan automobil.
Pa nije valjda taj gnjavator Piterson stigao tako rano? Jo
nije bilo 8.30. Popeo se uz stepenite brzim koracima i
preao ulazni hol.
Za Renfrua, ovaj sadanji kompleks sainjen od tri
zgrade nije imao identitet. Onaj prvobitni Kav, gde je
Raderford otkrio jezgro, bio je jedna stara graevina od
cigli u centru Kembrida, sada muzej. Gledano sa ulice
Medingli, sa udaljenosti od dvesta metara, ovo mesto bi se
lako moglo zameniti sa fabrikom ili seditem nekog
osiguravajueg drutva ili kakvim poslovnim centrom.
Kada je, poetkom sedamdesetih godina otvoren,
"novi Kav" je bio besprekoran, sa skladnim unutranjim
rasporedom boja, sa ilimima u biblioteci i dobro
snabdevenim policama biblioteke. Sada su hodnici bili
slabo osvetljeni, a mnoge laboratorije su zevale prazne,
poto je iz njih odneta oprema. Renfru poe ka svojoj
laboratoriji u zgradi "Mot".
"Dobro jutro, Dr. Renfru."
"O, 'broj'tro, Dejson. Da li je iko dolazio?"
"Pa, doao je Dord da startuje grube pumpe, ali..."

"Ne, ne, mislim, posetilac. Oekujem jednog momka iz

Londona. Zove se Piterson."
"A, ne. Niko takav. Onda, elite li da ponem?"
"Da, krenite. Kako je aparat?"
"U prilino dobrom stanju. Vakuum pada. Sad smo
na deset mikrona. Imamo novu koliinu tenog azota,
elektroniku smo proverili. Izgleda da e se jedno od
pojaala pokvariti. Kalibriemo neke elemente, pa bi
trebalo da sva oprema bude proverena kroz otprilike jedan
sat."
"O-kej. ujte, Dejson, taj Piterson dolazi odozgo, iz
Svetskog saveta. On razmatra mogunost poveanja
finansiranja. Kroz nekoliko sati, izveemo za njega jednu
probu. Pokuajte da izgledate ivahno i da ovo ovde malo
doterate, vai?"
"Dabome, pokrenuu mainu."
Renfru sie niz bonu stazu do poda laboratorije i
pode gipkim koracima preko ica i kablova. Prostorija je
bila od golog betona, opremljena staromodnim elektrinim
utinicama i neto modernijim kablovima razasutim kroz
prolaze izmeu uzdignutih blokova aparata. Renfru je
prilazio jednom po jednom tehniaru, svakog pozdravio,
postavljao pitanja o radu ureaja za fokusiranje jona,
davao uputstva. Sada je dobro poznavao ovu jazbinu punu
opreme za koju je sam mukotrpno pribavljao pojedine
komade i sam pravio projekte. Teni azot je uinio tik i
zaklokotao u boci. Jedinice sa elektrinom strujom zujale
su na mestima gde je postojao neki mali nesklad u voltai.
Zelena lica osciloskopa plesala su i talasala se glatkim
utim krivuljama. Oseao se kao kod kue.
Renfru je retko primeivao spartanske zidove i
zdepaste uglove svoje laboratorije; za njega, ovo je bio
prijatan skup dobro znanih i usklaenih sastavnih
elemenata koji rade zajedno. Nije mogao da shvati gledite
koje je sada bilo u modi, naime, uasavanje od svih
mehanikih stvari; podozrevao je da je to jedna strana
novia, a da je druga strana strahopotovanje. Ali obe te

strane bile su glupost. ovek bi mogao isto oseati prema,

na primer, nekom oblakoderu, ali, ipak, ta graevina ne bi
bila vea od oveka - jer ovek je nainio oblakoder, a ne
obratno. Univerzum proizvedenih predmeta je ljudski
univerzum. Dok je hodao stazama izmeu glomaznih
elektronskih aparata, ponekad je samome sebi liio na
ribu koja pliva kroz tople vode svog sopstvenog okeana; u
svom umu nosio je, u vidu vieslojnog dijagrama,
komplikovani plan ovog eksperimenta i neprestano ga
uporedivao sa nikad-savrenom realnou pred sobom.
Voleo je to razmiljanje, ispravljanje i traganje za
skrivenom grekom koja bi mogla unititi sav eljeni
efekat.
Glavninu ovih aparata prikupio je leinarei meu
drugim istraivakim grupama u Kavu. Istraivanja su
oduvek bila veoma vidljiv luksuz, koji se lako mogao
sasei. Proteklih pet godina bile su katastrofa. Svaki put
kada bi neku istraivaku grupu ukidali, Renfru bi
spaavao ta god je mogao. Poeo je u jednoj grupi za
nuklearnu rezonancu, kao specijalist za stvaranje snopova
visoko energetskih jona. To je postalo vano zbog otkria
potpuno nove subatomske estice, tahiona, o kojoj se
decenijama teoretisalo. Renfru se prebacio na to polje.
Odrao je svoju malu posadu na povrini vode vetim
izmamljivanjem finansija i korienjem injenice da su
tahioni, kao poslednja novost, imali jasnu intelektualnu
prednost kad je trebalo raspodeljivati fondove koji su
preostali na raspolaganju nacionalnom istraivakom
savetu. Meutim, taj savet je prole godine ukinut.
Ove godine istraivaki rad bio je marioneta iji su
konci vodili direktno do Svetskog saveta. Zapadne zemlje
su ujedinile svoje istraivake napore u pokuaju da
ostvare utede. Svetski savet bio je politika ivotinja.
Renfru je stekao utisak da se politika Saveta svodila na
podravanje izrazito vidljivih napora i malo ega drugog.
Lavovski deo novca i dalje je odlazio na program za
stvaranje fuzionog reaktora, iako se tu nije postizao

nikakav vidljivi napredak. Najbolje grupe na Kavu,

ukljuujui grupu za radio-astronomiju, ukinute su prole
godine kad je Savet zakljuio da je astronomija, kao celina,
nepraktina i da se rad te vrste mora obustaviti "do
daljeg". Savet je paljivo izbegao pitanje koliko e tano to
"do daljeg" potrajati. Ideja je bila da zapadne nacije
moraju, u krizi koja postaje sve dublja, da odbace svoja
luksuzna istraivanja i usredsrede napore-oznojenih-ela
na ekoprobleme i razne katastrofe koje su dominirale
novinskim naslovima. A Renfru je znao da ovek mora da
jedri sa onim vetrom koji duva, pa ma kakav vetar to bio.
Smislio je nain kako bi tahioni mogli posluiti "praktinoj"
svrsi, i taj pristup je omoguio da njegova grupa zasad ne
potone.
Renfru je zavrio kalibrisanje neke elektronske
opreme -poslednjih dana se neprestano razdeavala - i za
trenutak zastao, oslukujui kako laboratorija oko njega
zuji sva uneta u svoj posao.
"Dejson", pozva on, "idem po kafu. Odravaj sve u
pogonu, vai?"
Skinuo je sa kuke svoju staru jaknu od korduroja i
silno se protegnuo, pri emu su se na tkanini ispod
njegovog pazuha pokazali polumeseci znoja. Usred tog
protezanja primetio je dvojicu ljudi na platformi. Jedan je
bio tehniar, govorio je i pokazivao prstom prema Renfruu;
dok je Renfru sputao ruke, onaj drugi ovek proe niz
bonu metalnu stazu u laboratoriju.
Renfru se iznenada seti svojih koledskih dana u
Oksfordu. Jednom prilikom, hodao je niz hodnik koji je
uzvraao upljim, zvonkim odjekom na nain kako je to
samo u kamenoj graevini mogue. Bilo je divno
oktobarsko jutro, a on prepun elje da pone ovaj novi
ivot koji je toliko radosno iekivao, i koji mu je tokom
dugih godina studiranja bio cilj. Znao je da je inteligentan;
ovde, meu ljudima koji su mu intelektualno jednaki, nai
e, mislio je, najzad svoje pravo mesto. Prethodne noi

stigao je vozom iz Jorka i sad je eleo da izae na jutarnje

sunce i sve upije u sebe.
Dvojica ljudi su se kretala niz hodnik, ka njemu.
Nosili su svoje kratke akademske toge kao da su to
dvorjanski ogrtai, a hodali su kao da su vlasnici zgrade.
Dok su mu prilazili, glasno su priali; osmotrili su ga kao
da je Irac. Dok su prolazili pored njega, jedan je rekao,
lenjo oteui rei:
"O, Boe, jo jedna prokleta seljaina sa stipendijom."
To je odredilo ton njegovih godina na Oksfordu. Bio je,
Prvi-u-rangu, dakako, i nainio sebi ime u svetu fizike. Ali
mu je zauvek ostalo oseanje da oni, mada moda trae
svoje vreme, uivaju u ivotu vie nego to e on ikada
moi.
Ta uspomena ponovo ga je bocnula dok je posmatrao
Pitersona kako hoda ka njemu. Sa ove vremenske
distance, nije se mogao prisetiti lica one dvojice
nediplomiranih snobova, fizike slinosti verovatno i nije
bilo, ali ovaj ovek je bio zaogrnut istim onim elegantnim i
arogantnim samouverenjem. Zapazio je i Pitersonovu
odeu, a upravo to kod drugih mukaraca nije voleo da
zapaa. Piterson je bio visok, vitak, tamnokos. Iz daljine je
ostavljao utisak mladog, atletski graenog dendija. Hodao
je lakim koracima, ne kao ragbista (to je Renfru u
mladosti bio), nego kao teniser ili igra poloa ili ak moda
baca koplja. Vien izbliza, odavao je utisak da je u ranim
etrdesetim godinama. Nepogreivo se moglo videti da je to
ovek naviknut da ima vlast u svojim rukama. Bio je, na
neki prilino strog nain, zgodan. Na njegovom licu nije se
video izraz prezira, ali, gorko pomisli Renfru, ovaj ovek je
verovatno tek u zrelim godinama nauio da prikriva svoj
prezir. Priberi se, Dion, prekorio je samoga sebe u mislima.
Ti si ekspert, a ne on. I, smei se.
"Dobro jutro, Dr. Renfru." Taj glatki glas bio je ba
ono stoje Renfru oekivao.
"Dobro jutro, gospodine Piterson", promrmljao je,
pruajui svoju veliku etvrtastu aku. "Drago mi je da vas

vidim." Dovraga, zato je to rekao? Zazvualo je maltene

kao glas njegovog oca: "Stvarn' mi je drago da t' vidim,
mome." Postaje paranoian; na Pitersonovom licu nema
nieg to bi nagovetavalo bilo ta, sem ozbiljnog pristupa
poslu.
"Je li ovo taj eksperiment?" Piterson je, sa udaljenim
izrazom na licu, gledao uokolo.
"Da; da li biste eleli odmah da ga pogledate?"
"Da, molim."
Prodoe pored nekih starih sivih ormana engleske
izrade i pored nekih novijih komada opreme smetenih u
blistavo
obojene
pregrade,
nabavljenih
od
firmi
"Tektroniks", "Fiziks Interneenal" i drugih amerikih
firmi. Dreavi crveni i uti blokovi kupljeni su novcem iz
skromne dotacije Saveta. Renfru je odveo Pitersona do
jedne kompleksne strukture smetene izmeu polova
velikog magneta.
"Superprovodniki ureaj, naravno. Treba nam velika
snaga polja da bismo dobili finu, otru liniju tokom
emitovanja."
Piterson je prouavao lavirint ica i meraa. Ormani
sa elektronikom uzdizali su se, sprat za spratom, nad
njima. Piterson je pokazao prstom na jedan predmet i
zapitao emu slui.
"Gle, pa nisam mislio da ete hteti da znate mnogo tih
tehnikih stvari."
"Probajte me."
"Dakle, tu unutra imamo veliki uzorak indium-antimonida, vidite..." Renfru je pokazao ka zatvorenoj posudi
izmeu polova magneta. "Uzorak gaamo jonima visoke
energije. Kad joni udaraju u indium, otputaju tahione. To
je jedna kompleksna, vrlo osetljiva reakcija jon-jezgro."
Bacio je pogled ka Pitersonu. "Tahioni su estice koje
putuju bre od svetlosti, znate. Sa one druge strane..."
Pokazao je oko magneta i poveo Pitersona do jednog dugog
plavog cilindrinog rezervoara koji je virio deset metara
daleko od magneta, "...izvlaimo te tahione i fokusiramo ih

u zrak. Oni imaju odreenu energiju i odreeni spin, zbog

ega rezoniraju samo sa jezgrima indiuma u jakom
magnetskom polju."
"A kad pogode neto usput?"
"U tome je poenta", ree Renfru otro. "Tahioni moraju
pogoditi jezgro koje se nalazi tano u onom pravom
energetskom i spinskom stanju. Da bi u tom procesu
izgubili iole energije. Kroz obinu materiju jednostavno
prou. Zato ih moemo ispaljivati preko rastojanja od vie
svetlosnih godina a da se usput ne rasipaju."
Piterson nita ne ree. Samo se mrtio gledajui
opremu.
"Ali kad jedan od naih tahiona udari jezgro indiuma
koje se nalazi tano u onom pravom stanju - to se u
prirodnim uslovima ne dogaa ba esto - on biva
apsorbovan. To dovodi do pomicanja spina: spin
indiumovog jezgra bio je usmeren u nekom odreenom
pravcu, a sad se naginje u drugom. Zamislite indiumovo
jezgro kao strelicu koju neto udari i nakrivi ustranu. Ako
su pre stizanja tih tahiona sve strelice pokazivale u istom
pravcu, sada e one tu orijentaciju izgubiti. To e biti
primetno, i..."
"Vidim, vidim", ree Pitersin oholo. Renfru se zapita
nije li preterao sa ovim o strelicama. Bilo bi fatalno da
Piterson pomisli da mu Renfru govori sa visine, kao
neznalici - a Renfru je, naravno, upravo to inio.
"Pretpostavljam da e to biti indium nekog drugog
drugara?"
Renfru zadra dah. Nastupao je osetljivi deo.
"Da. Jedan eksperiment koji je izvren u 1963.
godini", ree polako.
Piterson suvo ree:
"Proitao sam preliminarni izvetaj. Ti prelimi su
varljivi, ali ovaj sam razumeo. Tehnika ekipa kae mi da
je to razumno, ali ja u neke od stvari koje ste napisali ne
mogu da poverujem. To, kao, menjanje prolosti..."

"ujte, ovaj momak, Markam, koji stie - on e vam to

razjasniti."
"Ako moe."
"Dabome. Vidite, razlog to niko nikad nije pokuao
da poalje poruku nazad je oigledan, kad samo
porazmislite o tome. Moemo sagraditi emitor, vidite, ali
prijemnika nema. Niko u prolosti nije napravio takav
prijemik."
Piterson se namrti.
"Pa, naravno..."
Renfru, pun entuzijazma, nastavi:
"Mi smo, jasna stvar, napravili jedan, radi svojih
preliminarnih eksperimenata. Ali ljudi u 1963. nisu znali
za tahione. Znai, trik je u tome da se umeamo u neto
to oni ve rade. U tome je stvar."
"Hm."
"Nastojima da koncentriemo mlazeve tahiona i da ih
usmerimo tano tako da..."
"ekajte", ree Piterson diui ruku. "Gaate ta? Gde
je godina 1963?"
"Pokazalo se da je prilino daleko. Od 1963. do danas
Zemlja je neprestano putovala oko Sunca, a Sunce se
okree oko osovine galaksije, i tako dalje. Sve to saberite i
ustanoviete daje 1963. prilino udaljena."
"U odnosu na ta?"
"Pa, u odnosu na teite lokalne grupe galaksija,
dabome. Imajte u vidu da se i lokalna grupa kree, u
odnosu na referentni okvir koji nam daje pozadinska
mikrotalasna radijacija, i..."
"Vidite, zar ne biste mogli izostaviti struni jezik? Vi
kaete daje 1963. godina negde na nebu?
"Upravo tako. aljemo tahionski zrak u nameri da
pogodimo to mesto. Zahvatamo onaj volumen prostora u
kome se Zemlja tada nalazila."
"Zvui nemogue."
Renfru je odmerio ta e rei.

"Mislim da nije nemogue. tos je u tome da

napravimo tahione sa sutinski beskonanom brzinom..."
Piterson se osmehnu uvrnutim, umornim osmehom.
"Aha - sa 'sutinski beskonanom'? Komino-tehnika
terminologija."
"Hteo sam vam rei, sa nemerljivo velikom brzinom",
ree Renfni precizno. "Izvinjavam se ako vam terminologija
smeta."
"Pa, ujte, ja samo pokuavam da shvatim."
"Da, da, ao mi je, moda sam se zaleteo." Renfru se
vidno sabrao radi novog napada. "Pazite, bitni trik je u
tome, da se proizvedu ti brzi tahioni. Onda, ako moemo
da pogodimo pravo mesto u prostoru, moemo i da
poaljemo poruku daleko nazad."
"Ti tahionski zraci mogu da prou pravo kroz
zvezdu?"
Renfru se namrtio.
"To zapravo ne znamo. Postoji mogunost da e neke
druge reakcije - izmeu tih tahiona i nekih drugih jezgara,
a ne indiumovih - biti prilino jake. O takvim ukrtanjima
jo nema podataka. Ako takve reakcije postoje, onda bi
iskrsavanje neke planete ili zvezde na putu moglo doneti
nevolje."
"Ali pokuali ste sa jednostavnijim testovima? U
izvetaju sam proitao da..."
"Da, da, i bilo je veoma uspeno."
"Pa, ipak..." Piterson pokretom ruke pokaza lavirint
opreme. "Ovo na mene ostavlja utisak eksperimenta iz
oblasti fine fizike. Pohvalno. Ali..." Odmahnuo je glavom,
"...zapanjuje me da ste za ovo dobili novac."
Renfruovo lice se zateglo.
"Pa, nije u pitanju tako prokleto velika suma."
Piterson je uzdahnuo.
"ujte, doktore Renfru, biu otvoren sa vama. Siao
sam ovde dole da ovo ocenim za Savet, zato to su neka
prilino krupna imena rekla da je ovo na neki nain
razumno. Ne vidim da imam dovoljno tehnike

pripremljenosti da ovo ocenim kako valja. A to nema ni ma

koji drugi lan Saveta. Mi smo veinom ekolozi i biolozi i
sistemisti."
"Trebalo bi to zasnovati ire."
"Saglasan. Ranije smo imali ideju da ukljuimo
specijaliste kad budu potrebni."
Zlovoljno:
"Onda kontaktirajte sa Dejvisom u Kings koledu u
Londonu. On je za ovo zagrejan i..."
"Nema vremena za to. Tragamo za hitnim merama."
Renfru polako ree:
"Zar stvari stoje tako ravo?"
Piterson zastade, kao da je previe otkrio.
"Da. Tako izgleda."
"Mogu da ubrzam, ako vam je to na umu", ree
Renfru ivo.
"Moda ete morati."
"Bolje bi ilo ako bismo dobili kompletno novu
generaciju opreme", ree Renfu obuhvatajui laboratoriju
jednim odmahivanjem ruke. "Amerikanci su razvili novu
elektronsku opremu koja bi poboljala stvari. Da bismo bili
potpuno sigurni da e nas prijemnik hvatati, potrebno
nam je da se Amerikanci ukljue. Glavnina elektrinih
kola meni potrebnih, ve se razvija u njihovim nacionalnim
laboratorijama, u Brukhejvenu i drugde."
Piterson je klimnuo glavom.
"To se nalazilo u vaem izvetaju. Zato elim da se taj
Markam danas ukljui u ovo."
"Ima li on teinu potrebnu da izvede stvar?"
"Mislim da ima. Kau mi da ima dobru reputaciju, a
ovde je kao Amerikanac na licu mesta. To je njegovoj
Nacionalnoj naunoj fondaciji potrebno da bi se pokrila za
sluaj da..."
"A, shvatam. Pa, trebalo bi da svakog trenutka
Markam stigne. Doite u moju kancelariju na kafu."
Piterson pode za njim u njegovo zakreno leglo.
Renfru je sa jedne stolice raskrio knjige i hartije, urno se

vrzmajui uokolo na onaj nervozni nain koji ljude obuzme

kad shvate, ulazei zajedno sa gostom, da je njihova
kancelarija neuredna. Piterson sede povlaei nogavice
pantalona na kolenima a onda prekrtajui noge. Renfru
je, pripremajui kafu kiselog mirisa, petljao vie nego to je
bilo potrebno, elei da dobije vreme za razmiljanje. Stvari
su se kretale rdavo; Renfru se pitao, nisu li kod njega
uspomene sa Oksforda izazvale automatsku zlovolju
prema Pitersonu. Pa, tu se sad nita nije moglo; uostalom i
vremena su takva da je svako prilino nervozan. Moda e
Markam, kad stigne, moi da izgladi stvari.

Mardori je zakljuala kuhinjska vrata za sobom i

krenula oko bone strane kue, nosei kofu punu hrane za
pilie. Travnjak iza kue bio je uredno preetvoren
stazama od cigle, sa sunanim asovnikom na preseku. Iz
navike je hodala stazom ne stupajui na vlanu travu. Iza
travnjaka nalazio se pravilno ureen vrt rua, njen
sopstveni, omiljeni projekt. Dok je hodala ruinjakom
kidajui telom pauine osute kapljicama, zastajala je
ponegde da odlomi mrtvi cvet ili da omirie pupoljak. Bilo
je rano doba godine, ali ve se rascvetalo nekoliko rua.
Govorila je svakom bunu dok je kraj njega prolazila.
"Ti arlota Armstrong, napreduje vrlo dobro. Vidi sve
te pupoljke. Bie apsolutno divna na leto. Tifani, kako si?
Vidim neke zelene bubice na tebi. Morau da te isprskam.
Dobro jutro, kraljice Elizabeto, izgleda vrlo zdravo, ali
tri predaleko u stazu. Trebalo je da te vie okreem sa
ove strane."
Negde u daljini ula je kucanje. Taj zvuk se javljao
naizmenino sa pesmom plave senice koja je uala na
zelenoj ogradi. Sa trzajem je shvatila da to kucanje dolazi
od njene sopstvene kue. To nisu mogli biti ni Heder, ni
Linda; oni bi doli okolo, iza kue. Okrenula se. Kine kapi
sipale su sa lia dok je prolazila pored bunova rua
oeavajui se o njih. Pohitala je preko travnjaka pa oko
bone strane kue, sputajui kofu pored kuhinjskih
vrata.
Jedna dronjavo obuena ena sa bokalom u ruci
upravo se okretala od ulaznih vrata. Izgledala je kao da je

provela cclu no u prirodi; kosa joj je bila umrena, lice

zaprljano. Bila je visoka priblino kao Mardori, ali mrava
i pogurena.
Mardori je oklevala. Oklevala je i ta ena.
Odmeravale su se pogledima preko onog dela ljunkovite
staze koji je formirao latinino slovo U. Onda Mardori
poe napred.
"Dobro jutro." Zamalo da doda: "Mogu li neto da
uinim za vas?" ali se uzdravala, nesigurna da li eli ili ne
eli neto da uini za ovu enu.
'"Broj'tro, gospoice. Bi l' mi mogli pozajmiti mal'
mleka, a? Nema ni' mleka, a klinci jo nisu dor'kovali."
Njeno dranje bilo je poverljivo ali, nekako, ne srdano.
Mardori je suzila oi.
"Odakle ste vi ?" upita.
"Upravo smo se uselili u onu staru farmu tamo niz
drum. Samo malo mleka gospoo." ena joj prie blie,
pruajui bokal ka njoj.
Stara farma - ali ona je naputena, pomisli Mardori.
Ovi su sigurno bespravnjaci. Njena nelagodnost se povea.
"Zato ste doli ovde? Prodavnice su u ovo doba
otvorene. A du puta ima i jedna farma, znate, gde mleko
moete kupiti."
"Ma 'ajd', gospodo, ne b'ste 'teli da ja 'odam miljama
dok deica ekaju, je l'? Vrat'u vam ga. Zar mi ne
verujete?"
Ne verujem, pomisli Mardori. Zato ova ena nije
otila kod nekog od svoje sorte? Na samo nekoliko koraka
od Mardorinog dvorita bilo je nekoliko kuica za
siromane.
"ao mi je", ree ona vrsto, "ali imam samo koliko mi
treba."
Ostale su tako suoene, jedan trenutak. Onda se ta
ena okrete prema bunju.
"Ej, Rod", pozva ona. Jedan visok, mrav ovek
iskrsnu iza rododendrona, vukui jednog dekia za ruku.

Mardori se morala dobro potruditi da ne pokae nimalo

straha. Stajala je kruto, glave povuene malo unazad,
trudei se da izgleda kao da je situacija vrsto pod njenom
kontrolom. Vukui noge, ovek pride i stade do te ene.
Marorine nozdrve malice se rairie kad je uhvatila kiseli
smrad znoja i dima. Na sebi je nosio odeu toliko
raznovrsnu da je sigurno poticala iz mnogo razliitih
izvora: kapu od debele tkanine, dugu prugastu koledsku
maramu, vunene rukavice na kojima su svi prsti bili
raspleteni, par vedro plavih espadrila na kojima je jedan
on lepetao, pantalone desetak i vie santimetara
prekratke, a preiroke, i neskladno, raskono izvezeni
prsluk ispod pranjave stare jakne od vinila. Po svoj prilici
bio je priblino Mardorinih godina, ali je izgledao bar
deset godina stariji. Lice mu je bilo kao utavljena koa,
oi duboko upale, na vilici je imao bradu nebrijanu ve
nekoliko dana. Mardori je bila svesna kontrasta koji je
inila u odnosu na njih, dok je tu stajala, punana i
uhranjena, sa kratkom kosom lepravom od pranja, u
svojoj batenskoj odei koju je nazivala "starom"
-nenoplavoj vunenoj suknji, rukom pletenom demperu i
jakni od ovije koe.
"Vi oek'jete da mi ver'jemo da nem'te mleka u kui,
gospodo?" zareao je taj ovek.
"Nisam to rekla." Mardori je izgovarala rei
prekraeno. "Imam dovoljno za svoju porodicu, ali ne vie
od toga. Ima tamo mnogo drugih kua gde biste mogli
pokuati, ali ja vam preporuujem da odete u selo i kupite
mleko. To je samo pola milje odavde. ao mi je to ne
mogu da vam pomognem."
"Vraga ne moe. Samo nee. Udrvenila se k'o svi vi
bogati... Samo bi sve za seb' zadrali. Vid' ta sve ima
-ovol'ka kuerina samo za teb', kladim se. Pojma nema
kako je teak ivot za nas. Ja etri god'ne nisam im'o pos'o,
ni stan, a tebi sve lako..."
"Rod", ree ena upozoravajuim nainom. Poloila
mu je ruku na miicu kao da ga zadrava. Ali on je stresao

tu ruku sa sebe i priao korak blie Mardori. Ona nije

uzmakla; gnev se uzdigao u njoj. Do vraga, kakvo pravo
imaju ovi da dodu ovamo i dernjaju se na nju u njenoj
sopstvenoj bati?
"Ve sam vam rekla da imam dovoljno samo za svoju
porodicu. Vremena su teka za svakoga", ree hladno. Ali
ja nikad ne bih pola da prosim, pomisli ona. Ovi nemaju
kimu.
ovek pride jo blie. Ona instinktivno koraknu
unazad, odravajui nesmanjeno rastojanje izmeu njih.
"Teka vremena za svakog", ree on imitirajui njen
akcent. "Ba nas briga, a? Ba nas briga za sve ostale, dok
mi imamo finu kuu i 'ranu, mobit kola i jo teve."
Njegove oi su prelazile preko kue kao grabulje,
zahvatajui garau, TV antenu na krovu, prozore. Hvala
bogu to su zakljuani prozori i prednja vrata, pomisli ona.
"ujte, ja vam ne mogu pomoi. Molim vas, hoete li
otii?" Okrenula se i pola nazad oko kue. ovek je iao
ukorak sa njom, a ena i dete su ih utke pratili.
"Dabome, tako je, okrene nam samo lea i ode u
tvoju veliku kuu. Ne' nas se oslobod'ti tako lako. Do' e
dan da side sa te proklete..."
"Biu vam zahvalna ako..."
"Polako Rod!"
"Tvoja sorta je sve imala kako 'e 'tela. Bie revolucija a
onda ima da moli za pomo. A misli da e' je dobije?
Prokleto malo verovatno!"
Mardori je ubrzavala korak dok gotovo nije potrala,
nastojei da ga se otrese pre nego to stigne do kuhinjskih
vrata. Petljala je po depu traei klju i tad ju je sasvim
sustigao. Bojei se da e je dodirnuti, munjevito se
okrenula i suoila sa njim.
"Izlazite napolje. Odlazite. Nemojte ovamo da dolazite
da me gnjavite. Obratite se vlastima. Napolje sa moje
zemlje!"

ovek uzmae jedan korak. Zgrabila je kofu hrane za

pilie, ne elei da ostavi ita to bi on mogao ukrasti.
Klju se okrenuo lako, hvala Bogu, i ona zalupi vrata
upravo kad se ovek popeo na prag. Energino je
zakljuala. Onaj se prodernjao kroz vrata:
"Prokleta naduvana kurvo. Jebe se tebi ako mi
umremo od gladi, a?"
Mardori poe sva da se trese, ali mu uzvrati viui:
"Zvau policiju ako smesta ne odete!"
Krenula je kroz kuu merkajui prozore. Oni bi se
tako lako mogli razbiti. Oseala se ugroenom,
zarobljenom u svojoj kui. Sad je disala veoma brzo a
plitko. Oseala je muku u stomaku. Onaj ovek je jo
vikao napolju, koristei sve nepristojnije izraze.
Na stolu u holu bio je telefon. Ona ga zgrabi i prisloni
uz uvo. Nita. Pritisnula je polugu prijemnika, pomakla je
gore-dole nekoliko puta. Nita. Vraga, vraga, vraga. Zar u
ovakvom asu da se pokvari. Kvario se esto, naravno. Ali
ne sada, molim te, molila se ona Bogu. Prodrmala je
telefon. I dalje tiina. Potpuno je odseena od sveta. ta
ako onaj provali unutra? Njen um pojuri preko
potencijalnih oruja - ara, kuhinjski noevi - o, Boe, ne,
bolje je ne zapoinjati sa nasiljem, napolju su dvoje, a taj
mukarac izgleda mnogo gadan. Ne, ona e pobei na
drugu stranu. Kroz francuski prozor u dnevnoj sobi.
Otrae u selo po pomo.
Nije vie ula njegovu viku, ali se plaila da se pokae
na prozoru i pogleda da li je on jo tu. Opet je pokuala sa
telefonom. Opet nita. Tresnula je slualicu. Usredsredila
je panju na prozore i vrata, pazei nee li se uti zvui
provaljivanja. Onda je opet poelo kucanje na prednjim
vratima. Bilo je olakanje znati gde se on nalazi i znati da
je jo uvek napolju.ekala je, steui ivicu stola u holu.
Pokuavala je da ga otera snagom volje: Odlazi, proklet bio.
Kucanje se ponovilo. Posle jedne pauze, po ljunku poee
da krkaju koraci. Da li on to najzad odlazi? Onda se

zaulo kucanje na kuhinjskim vratima. O Hriste! Kako da

ga se oslobodi?
"Mardori! Hej, Mardori, jesi li unutra?" dozivao ju je
glas.
Olakanje ju je zapljusnulo, osetila je da je na ivici
suza. Bila je toliko klonula da se nije mogla pokrenuti.
"Mardori! gde si?" Glas se udaljavao. Uspravila se i
pola do kuhinjskih vrata. Otvorila ih je.
Njena prijateljica Heder ve je odlazila ka batenskoj
upi.
"Heder!" pozva ona.
"Ovde sam." Heder se okrete i vrati se ka njoj.
"E, a ta ti je? Izgleda jezivo", ree.
Mardori koraknu napolje i osmotri okolinu.
"Je li otiao?" upita. "Jedan grozan ovek je bio ovde."
"Jedan dronjavko sa enom i detetom? Upravo su
odlazili kad sam dolazila. ta se desilo?"
"Hteo je da pozajmi od mene mleko." Poe da se
smeje, pomalo histerino. Stvar je zvuala tako obino.
"Onda je postao drzak i poeo da vie. To su bespravni
naseljenici. Uselili su se prole noi u onu praznu farmu
niz drum." Klonula je na kuhinjsku stolicu. "Boe, to je
bila prpa, Heder."
"Verujem. Izgleda ba potreseno. Ne lii to na tebe,
Mardori. Mislila sam da ti moe da izae na kraj sa
svaim, pa i besnim i opasnim bespravnjacima." Poela je
da govori zadirkujuim tonom i Mardori je jednako
uzvratila.
"Pa i mogla sam, naravno. Spremala sam se da ga
puknem po glavi araem a onda da ga proburazim
kuhinjskim noem ako provali unutra."
Smejala se, ali nije bilo smeno. Da li je zaista
maloas pomiljala na tako neto?

3
JESEN 1962.

Morao je da nade nain da se oslobodi proklete buke

u eksperimentu, neraspoloeno je razmiljao Gordon,
podiui svoju iskrzanu tanu. Ta prokleta stvar nikako da
nestane. Ako ne bude mogao da pronae i ukloni izvor
buke, itav eksperiment e otii u vetar.
Ova palma bi ga svaki put zaustavila. Gordon
Berntajn je imao obiaj da svakog jutra zalupi uta
ulazna vrata bungalova malo preglasno, onda da se
okrene, pogleda to drvo i zaustavi se. Ta pauza sluila mu
je kao trenutak spoznaje. Pa on je stvarno ovde, u
Kaliforniji. Ovo nisu kulise za neki film; ovo je prava stvar.
Silueta palmovog drveta, tiho egzotina, zarivala je svoje
rese kao koplja u nebo bez oblaka. Ova prosta, opipljiva
biljka impresionirala je vie nego udno prazni auto-putevi
ili uporno mirno vreme.
Veinu veeri Gordon je provodio sedei sa Peni sve
do kasno u no, itajui i sluajui ploe folk muzike. Sve
je bilo tano kao za vreme njegovih godina na Kolumbiji.
Drao se istih navika, i samo je vrlo malo nedostajalo da
zaboravi da se samo pola bloka dalje nalazi plaa
Vind-en-si sa valjajuim talasima. Kad bi ostavio prozore
otvorenim, tutnjava talasa zvuala je kao buka saobraaja
na Drugoj aveniji, daleki zamueni zvuk ivota drugih
ljudi; tamo, u svom apartmanu, uvek je uspevao da
izbegne tu smeu tuih ivota. I zato je svakog jutra
doivljavao mali ok izlazei napolje, nervozno zveckajui

kljuevima od kola, sa umom koji je mleo sam za sebe, kad

bi ga to palmovo drvo trzajem vraalo u ovu novu realnost.
Tokom vikenda bilo je lake drati na umu da je ovo
Kalifornija. Onda bi, budei se, video Peninu dugu plavu
kosu lepezasto rairenu po jastuku pokraj njega. Radnim
danima ona je rano imala asove, pa je odlazila dok je on
jo spavao. Kretala se tako lako i tiho, da ga nikad nije
uznemiravala. Svakog jutra imao je utisak da ona tu nikad
nije ni boravila. Nije ostavljala nita naokolo. ak nisu
ostajale ni neravnine na krevetu gde je prespavala.
Ukliznuvi kljueve u dep, Gordon pode du etkaste
ive ograde i izae na iroke bulevare La Hoje. I ovo mu je
jo bilo pomalo neobino. Ulice su bile dovoljno iroke da
parkira svoj evrolet iz 1958. i da jo ostanu ogromna
prostranstva betona za dve sredinje trake. Ulice su bile
prostrane kao placevi graevinskog zemljita; inilo se da
definiu pejza, kao nekakvi ogromni tereni za rekreaciju
namenjcni dominantnoj vrsti, automobilima. U poreenju
sa Drugom avenijom, koja je vie liila na ventilaciono
okno izmeu litica mrke cigle, ovo je predstavljalo
ekstravagantno preterivanje. U Njujorku, Gordon se,
silazei niz stepenice, svaki put pripremao, znajui da e,
kad gurne i otvori prednja vrata od ianog stakla, videti
desetine ljudi. To e biti ljudi koji energino hodaju
ulicom: kovitlac mnogih pomeanih ivota. Uvek je mogao
raunati na taj pritisak mesa oko sebe. Ovde, nita. Ulica
Nautilus, to je glatka bela ravnica koja se pee pod
jutarnjim suncem, bezljudna. Popeo se u svoj "evi" i urlik
maine koja startuje razlomio je tiinu, prividno
izazivajui, kao nekom madijom, pojavu, u Gordonovom
retrovizoru, dugog niskog Krajslera koji je doao iza
uzvisine jedan blok udaljene i onda prohujao.
Na putu do kampusa*( Kampus, teritorija nekog univerziteta.
(Prim, prev.)) jednom rukom je vozio, a drugom okretao skalu
radija, lutajui kroz neskladne blokove zvuka koji su ovde
prolazili kao "pop muzika". Njemu se vie dopadala folk
muzika, ali imao je udnu naklonost prema nekim starim

pesmama Badi Holija, nedavno je ak uhvatio sebe kako ih

bruji zatvorenih usta pod tuem - Svakog dana sve je
blie... E pa to e biti dan... Naao je jednu numeru Bi
Bojsa pevanu visokim tankim glasovima i ostavio skalu da
miruje. Tenorska cvrkutanja o pesku i suncu savreno su
opisivala usputne prizore koji su promicali napolju.
Odjezdio je niz bulevar La Hoja gledajui daleke takice
koje su jahale na sporo-ireoj lepezi belog surfa. Klinci,
neobjanjivo izvan kole, iako je nastava poela jo pre dve
nedelje.
Sjurio se niz breuljak u opor usporenih kola,
veinom velikih crnih Linkolna i Kadilaka. Smanjujui
pritisak svog stopala na konicu primetio je nova gradilita
na Maunt Soledadu. Zemlja je bila sirova, terasasto
zaparana, a kamioni su se po toj zaparanoj povrini
pentrali kao insekti. Gordon se kiselo nasmeio, znajui da
ako ak i razmrsi svoj eksperiment, i ostvari briljantan
rezultat, i dobije tenuriju*(Tenurija (engl. tenure) status, za
profesore, doivotno zaposlenog, bez periodinog obnavljanja ugovora,
to se u amerikoj univerzitetskoj praksi moe izgubiti samo
penzionisanjem ili u sluaju nekog ogromnog moralnog skandala.
Tenurija daje profesoru socijalnu i materijalnu bezbednost i maltene
neranjivost u skladu sa principom autonomije univerziteta. (Prim, prev.)

), pa time i veu platu, opet nee moi sebi da priuti

nijednu od kua od kedrovine i stakla koje e trcati iz tog
brega. Nee moi, sem u sluaju da usput mnogo radi i
kao konsultant i istovremeno meteorski napreduje na
Univerzitetu i moda uspe da se umuva do titule
honorarnog dekana da bi i time ojaao svoj meseni platni
ek. Ali to je bilo prokleto neverovatno.
Nainio je grimasu iza svoje guste crne brade,
pomerio menja evija dok su Bi Bojsi bledeli a reklama
Prljavtina je otila, Plima je dola jaala. Sa bogatim
grlenim reanjem, kola jurnue kroz saobraaj, prema
kalifornijskom univerzitetu La Hoja.

Gordon je rasejano kuckao po termos-boci sa tenim

azotom, pokuavajui da smisli kako da kae ono to eli, i
pritom mutno uviao da mu se Albert Kuper jednostavno
ne moe dopasti. Taj momak je izgledao ba prijatno: kose
boje peska, spori sagovornik koji ponekad malo i slije rei;
miiima oigledno dobro popunjen zahvaljujui svojim
hobijima, ronjenju sa rezervoarom kiseonika i tenisu. Ali
Kuperova utljiva mirnoa uvek je iznova otupljivala
Gordonov zamah. Njegovo nasmeeno, oputeno dranje
kao da je nagovetavalo udaljenu, razonodenu toleranciju
prema Gordonu, tako da je Gordon i nehotice reagovao
kostreei bodlje.
"Vidi, Al", ree on, okreui se brzo od ventila
termos-boce koji se puio. "Sa mnom si ve znatno due od
jedne godine, jel" tako?"
"Jest."
"Prilino dobro si napredovao kod profesora Lejkina,
ja sam se pridruio ovoj katedri, Lejkin je bio suvie
zauzet, tako da si ti preao kod mene. A ja te uzeo."
Gordon se ljuljao napred-nazad na petama, aka vrsto
zabijenih u zadnje depove. "Zato to je Lejkin rekao da si
dobar."
"Sigurno."
"A sad evo gura sa ovim eksperimentom oko
indium-antimonida ve - koliko? Bar godinu i po."
"Tako je", ree Kuper pomalo upitno.
"E pa mislim daje vreme da sranje baci niz WC."
Kuper nije pokazao nikakvu reakciju.
"Hmmmm. Ne vidim... a... tano, ta ti to znai."
"Jutros sam doao ovde. Pitao sam te o poslu koji
sam ti dao. Rekao si mi da si pregledao svako pojaalo,
svaku Varian-komponentu, ceo proces."
"A-ha. Jesam."
"I buka se i dalje pojavljuje."
"Proverio sam. Izveo celu seriju."
"E to je sranje."
Kuper natenane uzdahnu.

"Znai, saznao si, a?!

Gordon se namrti.
"Saznao ta?"
"Znam da si kategorian, doktore Berntajn, da se
eksperiment vodi kompletan, od A do Z, bez ikakvih
zadravanja. Poznato mi je to." Kuper je slegnuo ramenima
kao da se izvinjava. "Ali prole noi nisam mogao da
zavrim sve odjednom. Zato sam izaao i popio nekoliko
piva sa momcima. Onda sam se vratio i uradio sve iz
poetka."
Gordon nabora elo.
"U tome nema nieg loeg. Odmori se kad god hoe.
Vano je samo da sve odri na svom mestu, da ne
dopusti da se predpojaala ili ekrani maknu od nulte
podeenosti."
"Ne, bili su jo uvek o-kej."
"Onda..." Gordon, ogoren, rairi ruke. " ... onda si
negde zajeb'o stvar. Meni nije vano pijenje piva, vaan mi
je eksperiment. Vidi, konvencionalna mudrost kae da je
potrebno minimum etiri godine da se uspe. Je l' ti eli da
postigne uspeh tako brzo?"
"Sigurno."
"Onda radi ono to ja kaem i ne poputaj."
"Ali nisam popustio."
"Mora biti da jesi. Prosto-naprosto nisi gledao.
Mogu..."
"Buka je jo uvek prisutna", ree Kuper sa
pouzdanou koja je zaustavila Gordona usred reenice.
Gordon je odjednom shvatio da je napadao ovog oveka,
samo tri godine mlaeg, bez ikakvog razloga, ako se
izuzme frustracija.
"uj, ja..." poe Gordon, ali oseti da mu sledea re
zapinje u grlu. Iznenada mu je bilo neprijatno. "O-kej,
verujem ti", ree, postiui da mu glas bude "energian i
poslovan. "Da vidimo zapise na traci koje si nainio."
Kuper se do tog trenutka naslanjao na glomazni
magnet unutar koga se nalazilo jezgro njihovog

eksperimenta. Sad se okrenuo i poao krivudavim putem

izmeu kablova i mikrotalasnih vodova koji su inili prave
uliice. Eksperiment se nastavljao. Srebrnasta boca,
okaena izmeu polova magneta skoro sasvim zaklonjena
kablovskim utinicama koje su u nju zalazile, obrasla je
ledenim ogrtaem. Unutra se penuao i klobuao teni
helijum, isparavajui na temperaturama samo nekoliko
stepeni iznad apsolutne nule. Taj led bio je od vode koja se
kondenzovala iz vazduha oko oklopa flae; led je
povremeno praskao jer se oprema irila i skupljala,
prilagodavajui se unutranjim naponima. Brilijantno
osvetljena laboratorija zujala je elektronskim ivotom.
Nekoliko metara dalje, spratovi i spratovi tranzistorovane
dijagnostike opreme odavali su toliko toplote da se ispred
njih stvarao zid toplog vazduha. Gordon je, meutim,
oseao i blagu ledenu promaju od helijuma. Ta sveina nije
spreavala Kupera da nosi samo pocepanu T-majicu i
farmerke. Gordon je vie voleo plavu koulju na
zakopavanje sa dugim rukavima, oksfordski "brodklof", sa
pantalonama od korduroja iji se opasa zakainje pozadi i
sa sakoom od tvida. Jo se nije prilagodio neformalnosti
ovdanjih laboratorija. Ako je prilagodavanje moralo da
znai sputanje do Kuperovog nivoa, onda se, bio je u to
siguran, nikad i nee prilagoditi.
"Uzeo sam obilje podataka", ree Kuper razgovorljivo,
ignoriui napetost koja je samo koji tren ranije visila u
vazduhu. Gordon poe izmeu ekrana i ormana na
tokovima, do mesta gde je Kuper metodino izvlaio i
rasprostirao automatski nainjene grafikone. Koordinatna
mrea tampana na hartiji bila je blistavocrvena, tako da
su se zelene skakutave linije signala isticale toliko
kontrastno da se maltene dobijao utisak trodimenzionalnosti.
"Vidi?" Kuperovi debeli prsti su ili du zelenih
iljaka i dolina. "Evo gde bi trebalo da bude nuklearna
rezonanca indijuma."
Gordon klimnu glavom.

"Fini debeli vrh, to bi trebalo da naemo", ree on. Ali

video se samo haos uzanih vertikalnih linija, nastalih kad
se pisaljka pisaa drmala tamo-amo kao da je izloena
nasuminom ukanju. "Samo kaa", promrmlja Kuper.
"Da", priznade Gordon, oseajui, dok je to govorio,
kako vazduh itei izlazi iz njega i kako mu se ramena
sputaju u klonuli poloaj.
"Meutim dobio sam i ove." Kuper rairi sledei zeleni
pravougaonik. Tu se videlo smenjivanje dva obrasca. Na
desnoj strani je bio jedan ist vrhunac, stranica glatkih,
neuznemirenih. Ali centar i leva strana bili su haos
besmislenih crtica.
"Prokletstvo", proaputa Gordon sam za sebe. Na ovim
grafikonima frekvencija emisija iz uzorka indiumantimonida poveavala se s leva na desno.
"Buka iezava na visokim frekvencijama."
"Ne uvek."
"A?"
"Evo drugog pokuaja. Ovo sam snimio samo nekoliko
minuta posle toga."
Gordon razmotri trei list sa koordinatama x i y. Ovde
se na levoj strani, u niskim frekvencijama, video razumno
ist vrh, ali na desnoj buka.
"Ne kapiram ovo."
"Boga mi, ni ja."
"Ranije smo uvek dobijali ravnu, konstantnu buku."
"Aha." Kuper je zurio u njega praznim pogledom. Gordon je tu bio profesor, i Kuper je zagonetku prebacivao
njemu u ruke.
Gordon je mirkao, razmiljajui.
"Vrhove dobijamo, recimo, ali samo povremeno."
"ini se da je tako."
"Vreme. Vreme", mrmljao je Gordon udaljeno. "Hej,
pisaljki treba recimo, oko trideset sekundi da pree preko
lista, jel' tako?"
"Pa, mogli bismo to promeniti, ako misli..."

"Ne, ne, sluaj", ree Gordon brzo. "Predpostavimo da

buka nije stalno prisutna? Na ovom..." prelistao je i
izvukao drugi list "... neki izvor buke delovao je kad je
pisaljka beleila niske frekvencije. Nekih deset sekundi
kasnije buka je nestala. A ovde..." zabio je debeli prst u
trei x-y grafik "...kaa poinje tek kad je pisaljka stigla do
visokih frekvencija. To se buka vratila."
Kuper nabora elo.
"Ali...mislio sam da je ovo eksperiment u ravnotenom
stanju. Mislim, cela poenta je u tome da se nita ne menja.
Temperaturu odravamo na niskom, ali stalnom, nivou.
Ekrani, ispravljai, pojaala, svi su zagrejani i dre se na
zadatku. Oni..."
Gordon ga uutka mahanjem.
"Nije to nita to mi radimo. Ve nedeljama
proveravamo elektroniku, u njoj nije kvar. Ne, radi se o
neem drugom, to pokuavam da kaem."
"Ali o emu?"
"Neemu izvan. Meanju spolja."
"Kako bi moglo..."
"Ko zna?" ree Gordon sa novom energijom. Poeo je
svoje karakteristino nervozno etkanje. Pri svakom
zaokretu njegovi donovi su kripali po podu.
"Deava se ovo: postoji jo jedan izvor signala u ovom
indium-antimonidu. Ili to, ili indium hvata neki
vremenski-varijabilni input koji dopire odnekud izvan
laboratorije."
"Ne razumem."
"Do avola, pa ni ja ne razumem. Ali neto nam zeza
detekciju nuklearne rezonance. I mi to neto moramo
uloviti."
Kuper je zamirkao prema haotinim crticama, kao da
u svom umu ve odmerava koje e sve promene morati da
budu nainjene da bi se ovaj problem dalje prouio.
"Kako?"
"Ako buku ne moemo otkloniti, prouavajmo je.
Utvrdimo odakle ona dopire. Da li se pojavljuje u svim

uzorcima indium-antimonida? Da li se infiltrira iz neke

druge laboratorije? Ili je to neto novo? Tako neto."
Kuper polako klimnu glavom. Na poleini jednog lista
Gordon je olovkom, na brzinu, skicirao nekoliko dijagrama
za kola. Sad je uviao nove mogunosti. Prilagodavanje tu,
novi komad opreme tamo. Neke komponente moi e da
pozajmi od Lejkina. Fehera e verovatno moi da namole
da se na dan-dva odrekne svog spektroanalizatora. Tiho
grebanje Gordonove olovke ulo se naspram pozadinske
buke koja se sastojala od huktanja grubih pumpi i
sveprisutnog zujanja elektronike; on, meutim, nije uo
nita. Ideje kao da su izvirale iz njega i probijale se kroz
olovku na stranicu, ostajale zabeleene takorei i pre nego
to je uspevao da ih domisli; ispunjavalo ga je oseanje da
je sa ovim problemom buke dospeo na trag neega.
Mogue je da se iza ovih podataka krije neka nova
struktura, kao krupna divlja u gustom bunju. Pronai e
ta je to; bio je siguran.

4
1998.

Gregori Markam je biciklom proao pored smrdljivih

veterinarskih zgrada i sjurio se u parking laboratorije
Kavendi. Prijalo mu je blago trenje vlanog vazduha dok
je zaokretao u krivinama, premetajui svoju teinu
paljivo odmerenim ritmom. Cilj mu je bio da nae
minimalnu putanju koja e ga dovesti tano pred ulaz u
laboratoriju, da nae optimum za ovu konkretnu lokalnu
zakrivljenost prostora. Jo jedan, poslednji, period
okretanja pedala, a onda je siao pri znatnoj brzini i
potrao naporedo sa biciklom, putajui da se bicikl ve
steenom kinetikom energijom sam ukotrlja u jedan od
betonskih draa za bicikle.
Ispravio je svoj smei irski sako i popeo se uz
stepenice prelazei po dva stepenika odjednom; zbog te
navike uvek je ostavljao utisak oveka koji kasni na neto.
Rasejano je gurnuo naoare natrag, vie na nos, do mesta
gde su odavno napravile crveni trag, i prstima proeljao
bradu. Bila je to dobro oblikovana brada, koja je sledila
konvencionalnu putanju du njegove otre vilice, od zulufa
do brkova, ali inilo se da na svakih, priblino, sat
vremena postaje raupana, kao i njegova kosa. Od ove
vonje biciklom zaduvao se vie nego obino. Izveo je
dedukciju: ili se tokom prole sedmice ugojio, ili je prosta
erozija starenjem zagrizla malo dublje u njega. Imao je
pedeset dve, a kondiciju je odravao zato to su
medicinska
istraivanja
pokazala
dovoljno
visoku
korelaciju izmeu vebanja i dugog ivota.

Guranjem je otvorio staklena vrata i krenuo ka

Renfruovoj laboratoriji. Svakih nedelju-dve dolazio je da
ocenjivaki zuri u opremu i klima glavom, ali istina je bila
da je prilikom tih poseta malo saznavao. Njega je
interesovala teorija iza elektronskog lavirinta. Obazrivo je
uao u aktivnu loptu zvuka koja je predstavljala
laboratoriju.
Kroz prozor kancelarije mogao je videti Renfrua - zdepastog, izguvanog kao i obino, koulje ispale iz
pantalona, mije-smede kose neuredno rasute po elu.
Razmetao je papire po svom pretrpanom radnom stolu.
Drugog prisutnog oveka Markam nije prepoznao.
Pretpostavio je da je to Piterson; zakljuio je da je kontrast
izmeu te dvojice zabavan. Pitersonova tamna kosa bila je
zaglaena i vrsto na svom mestu, odea skupa, elegantno
skrojena. Odavao je uglaenost i samopouzdanje i bio,
pomisli Markam, sve u svemu kopilan sa kojim se teko
izlazi na kraj. Iskustvo ga je nauilo da je teko probiti se
do hladnog, u sebe zatvorenog Engleza tog tipa.
Otvorio je vrata kancelarije ujedno formalno kucajui
na njih. Obojica se okrenue ka njemu. Renfru je sa
vidljivim olakanjem skoio, obarajui usput jednu knjigu
sa stola.
"A, Markam, tu ste", ree on nepotrebno. "Ovo je
gospodin Piterson iz Saveta."
Piterson je glatko ustao iz svoje stolice i pruio ruku.
"Kako ste, Dr. Markam."
Markam je tu ruku energino prodrmao.
"Drago mi je da vas vidim. Jeste li ve pogledali
Donov eksperiment?"
"Da, ba sad." Pitersonu kao da je malice zasmetala
brzina kojom je Markam preao na poentu. "Da li vam je
poznato kakav je stav NSF prema ovome?" *( NSF - Nacionalna
nauna fondacija (Prim, prev.) Svake sedme godine univerzitetski
profesor ( iako i dalje normalno dobija platu) biva osloboen rada sa
studentima i drugih dunosti, da bi mogao maksimalno da se posveti
nauno-istraivakom radu; to je sabatikum. (Prim, prev.))

"Zasad nemaju stav. Ja im nisam podneo izvetaj. Tek

prole nedelje su zatraili od mene da ponem kao ovek
za vezu. Moemo li sesti?"
Ne ekajui odgovor Markam pree sobu, raskri
jedinu preostalu stolicu, i sede, podiui zglob stopala na
drugo koleno. Druga dvojica se vratie na svoja sedita,
suzdranijim kretnjama.
"Vi ste fiziar plazme, je li tako, doktore Markam?"
"Da. Ovde sam na sabatikumu*(Svake sedme godine
univezitetski profesor( iako i dalje normalno dobija platu) biva osloboen
rada sa studentima i drugih dunosti, da bi mogao da se maksimalno
posveti nauno-istraivakom radu; to je sabatikum.(Prim. Prev.)).

Uglavnom sam, do pre koju godinu, radio na plazmi. O

tahionskoj teoriji sam napisao jedan rad jo davno, pre
nego to su tahioni otkriveni i uli u modu. Valjda me je
zbog toga NSF zamolilo da budem ovde."
"Da li ste proitali onaj primerak predloga koji sam
vam poslao?" upita Piterson.
"Jesam. Dobar je", ree Markam odluno. "Teorija je
fina. Ve neko vreme radim na idejama koje stoje iza
Renfruovog eksperimenta."
"Vi dakle smatrate da e ovaj eksperiment uspeti?"
"Znamo da ta tehnika funkcionie. A da li stvarno
moemo komunicirati sa prolou - e, to ne znamo."
"I ova konstrukcija ovde..." Piterson zamahom ruke
pokaza laboratorijski prostor nii od okolnog tla "...moe to
da izvede?"
"Ako budemo imali prokleto mnogo sree. Znamo da
su
izvoeni
slini
eksperimenti
sa
nuklearnom
rezonancom u Kavendiu i na jo nekoliko mesta, u
Sjedinjenim
Dravama
i
u
Sovjetskom
Savezu,
funkcionisali su jo u 1950-tim godinama. U principu, oni
bi mogli uhvatiti koherentne signale izazvane tahionima."
"Znai mi im moemo slati telegrame?"
"Da, ali to je sve. Ovo je veoma ogranieni oblik putovanja kroz vreme. Niko jo nije smislio nikakav drugi nain

da se alju poruke u prolost. Ne moemo slati predmete

niti ljude."
Piterson odmahnu glavom.
"Ja sam magistrirao iz jedne oblasti u vezi sa
drutvenim pitanjima i kompjuterima. ak i ja..."
"Kembrid?" upade Markam.
"Da. Kings Koled." Markam je klimnuo glavom sam
za sebe, a Piterson zastade, oklevajui. Nije mu se
dopadalo to ga ovaj Amerikanac svrstava (videlo se to) u
jednu odreenu kategoriju. Naravno, i on je tako svrstavao
ljude, ali iz boljih razloga. Blago iritiran, on preuze
inicijativu. "ujte, ak i ja znam da se tu negde krije
paradoks. To je ono staro o oveku koji ubije sopstvenog
dedu, je li tako? Ali ako je deda mrtav, onda ni vi ne
moete postojati. Neko je to jue pomenuo na Savetu. Malo
je falilo da celu ovu ideju utnemo napolje zbog toga."
"Dobra poenta. Istu greku sam i ja nainio u jednom
radu jo 1992. godine. Ispostavilo se da paradoksi postoje
ali, ako stvari sagledate na pravi nain, paradoksi nestaju.
Mogao bih to da objasnim, ali bi potrajalo."
"Pa ja bih da to odloimo, ako ne zamerate. Poenta je,
koliko shvatam, da ti telegrami budu poslati, i da se na taj
nain javi nekome u prolosti, priblino u 1960-tim
godinama, kakva je naa situacija ovde."
"Pa, tako neto. Da ih upozorimo da ne koriste
hlorovane ugljovodonike, naznaimo kakvi e biti efekti na
fitoplanktonu. Raniji poetak izvesnih vrsta istraivanja
moglo bi nam dati prednost koja nam je sad potrebna da
bismo..."
"Recite mi, da li smatrate da bi nam ovaj eksperiment
mogao makar i u najmanjoj meri stvarno pomoi?"
Renfru se nestrpljivo pomae ali ne ree nita.
"Bez zalaenja u melodramatinost", ree Markam polako, "verujem da moe spasti milione ivota. Pre ili
kasnije."

Usledio je trenutak utanja. Piterson je ponovo

prekrstio noge i onda uklonio jednu nevidljivu trunicu sa
svog kolena.
"Ovo je pitanje prioriteta, vidite", ree on konano.
"Moramo imati u vidu iru perspektivu. Hitna sednica
Saveta jutros je poela u devet sati, i jo traje. Dogodio se
jo jedan masovni pomor u Severnoj Africi zbog sue i
nedostatka rezervi hrane. O tome ete nesumnjivo vie
saznati u vestima, kad dode vreme. Zasad prioritet imaju
taj i ostali hitni sluajevi. Nije Severna Afrika jedino
ugroeno mesto. U blizini junoamerike obale takode je
zapaeno obilno cvetanje dijatomeja. Na oba ta mesta
hiljade ljudi ve umiru. Vi od nas traite da ulaemo novac
u jedan izolovani eksperiment koji moe uspeti ili ne uspeti
- u neto to je, u sutini, teorija jednog oveka..."
Markam ga hitro prekide.
"Vie je od toga. Tahionska teorija nije nova. Postoji
na Kalteku jedna grupa - ona za gravitacionu teoriju - koja
upravo sad iz drugog ugla radi na istom problemu. Oni se
trude da sagledaju kako se tahioni uklapaju u kosmoloka
pitanja - znate, slika o univerzumu koji se iri i sve to."
Renfru opet klimnu glavom.
"Da, u Reviji fizike se ba nedavno pojavio jedan rad o
ogromnim fluktuacijama gustine."
"Imaju oni svoje probleme i u Los Andelesu", ree
Piterson zamiljeno. "Ponajpre taj veliki poar, dabome.
Promena vetra mogla bi znaiti katastrofu. Ne znam kako
e to delovati na ljude u Kalteku. Ne moemo sebi priutiti
da ekamo godinama."
Renfru proisti grlo.
"Mislio sam da fondovima za naune eksperimente
treba da bude dat vrhunski prioritet." Zvuao je kao da je
pomalo zlovoljan.
U Pitersonovom odgovoru osetio se nagovetaj omalovaavanja.

"O, to vi mislite na kraljev govor na televiziji pre neki

dan. Da, pa naravno, on eli da ostavi dobar utisak u
svojoj godini krunisanja. Zato ohrabruje finansiranje
naunih eksperimenata - ali on naravno o nauci ne zna
nita, a nije ak ni politiar. Vrlo dobronameran momak je
to, dakako. Na komitet mu je preporuio da se ubudue
dri ohrabrujuih uoptavanja. I to sa primesom humora.
To mu dobro ide. U svakom sluaju, osnovna je injenica
da para ima malo i da moramo paljivo da biramo i
izdvajamo. Sve to u ovoj fazi mogu da obeam je da u
podneti izvetaj Savetu. Javiu vam to skorije budem
mogao njihovu odluku o tome da li e vam dodeliti hitni
prioritet. Lino mislim da su izgledi za to prilino slabi. Ne
znam da li moemo sebi priutiti da idemo na neizvesne
stvari."
"Ne moemo sebi priutiti da ne idemo na njih", ree
Markam sa iznenadnom energijom. "Zato zapuiti
procurivanja tu i tamo, zato utapati pare u fondove za
pomo rtvama sue i odumiranja? Zakrpe moete lepiti i
lepiti, ali pui e cela brana. Sem ako..."
"Sem ako vi ponete da petljate po prolosti? Da li ste
sigurni da tahioni uopte mogu stii u prolost?"
Renfru ree:
"Utvrdili smo to. Pokuali smo
sa nekim
eksperimentima na stolu. Uspevaju. To je u izvetaju."
"Dakle tahioni stvarno budu primljeni?"
Renfru ivo klimnu glavom.
"Moemo ih upotrebiti da zagrejemo uzorke u
prolosti, te po tome znamo da su primljeni."
Piterson uzvi obrvom.
"A ako, poto izmerite to poveanje toplote, odluite
da ipak ne poaljete tahione?"
Renfru ree: "Ta opcija nije stvarno na raspolaganju u
tim eksperimentima. Vidite, tahioni, da bi se vratili daleko
u prolost, moraju da odu i na veliku udaljenost..."

"Samo trenutak, molim", promrmlja Piterson. "Kakve

veze ima putovanje bre od svetlosti sa putovanjem kroz
vreme?"
Markam naini jedan korak ka tabli kolskog tipa.
"To, vidite, proistie direktno iz specijalne teorije
relativnosti..." i zade u objanjavanje. Crtao je dijagrame
vreme-prostora i objanjavao Pitersonu kako da ih shvati,
naglaavajui izbor zakoenih koordinata. Pitersonovo lice
neprestano je pokazivalo koncentrisanost. Markam je
nacrtao talasaste linije da prikae tahione lansirane iz
jedne take, a onda je pokazao kako bi oni, reflektovani
kroz laboratoriju, mogli udariti u neku drugu taku u
laboratoriji u nekom trenutku pre svog lansiranja.
Piterson polako klimnu glavom.
"Znai u eksperimentima koje ste izvodili poenta je
bila u tome da nije bilo vremena da se predomislite?
Ispalite tahione. Zato se taj va uzorak indijuma zagrejao
nekoliko nanosekundi, ili tako nekako, pre nego to ste
tahione uopte ispalili."
Renfru se saglasio.
"Poenta je u tome da mi i ne elimo da namestimo
kontradikciju. Recimo, da poveemo detektor toplote sa
prekidaem za tahione, pa da nailazak toplote dovede do
iskljuivanja tahiona."
"Paradoks dede."
"Tano", umea se Markam. "Pri pokuaju da se to
izvede javile bi se neke delikatne okolnosti. Smatramo da
bi se dospelo u neku vrstu srednjeg stanja, naime stvorilo
bi se samo malo toplote i lansirao samo mali broj tahiona.
Ali, nisam siguran. "
"Vidim..." Piterson se borio sa tim idejama, mrtei se.
"Voleo bih da to raspravim neto kasnije, kad budem
temeljito proitao tehnike materijale. Ja se zapravo u
ovome ne oslanjam samo na svoje prosuivanje..." bacio je
pogled na dvojicu ljudi koji su ga paljivo gledali "...kao to
ste verovatno pogodili. Dobio sam procene od Ser Martina

u Savetu, i od tog momka Dejvisa koga ste pomenuli. Oni

kau da je ovo sve istinsko."
Markam se nasmeio; Renfru je sav zasijao. Piterson
die ruku.
"Ali, ekajte. Svratio sam ovde, u stvari, samo da bih
onjuio stvari, a ne da bih doneo konanu odluku. Moram
da iznesem svoje gledite samom Savetu. Vi elite da vam
se elektronika poalje avionom iz amerikih laboratorija, a
to znai natezanje sa NSF."
"Da li i Amerikanci razmiljaju u istim okvirima?"
upita Renfru.
"Ne bih rekao. Stav Saveta je da svoje resurse
moramo udruivati. Ja u insistirati da vi momci dobijete
podrku i da Amerikanci uskoe."
"A Sovjeti?" upita Markam.
"Oni kau da nisu preduzimali nita u ovom pravcu",
ree Piterson i mrknu prezrivo. "Verovatno opet lau. Nije
tajna da mi Englezi imamo veliku ulogu u Savetu samo
zato to su se Sovjeti pritajili."
"A zato to oni ine?" upita Renfru nevino.
"Raunaju da e nama nai napori eksplodirati u
lice", ree Piterson. "Zato pomau samo simbolino, a svoje
resurse verovatno nagomilavaju i uvaju za kasnije."
"Cinino", ree Markam.
"Itekako", sloi se Piterson. "ujte, moram da se
vratim u London. Imam jo nekoliko predloga - veinom su
to konvencionalne stvari - o kojima Savet trai izvetaj.
Uiniu za vas koliko budem mogao." Rukovao se sa njima
formalno. "Doktore Markam, doktore Renfru."
"Ispratiu vas", ree Markam lako. "Don?"
"Naravno. Uzgred reeno, evo fascikle sa naim
radovima o tahionima." Dodao je fasciklu Pitersonu. "Plus
nekoliko ideja o stvarima koje bi trebalo emitovati, ako
budemo imali uspeha."
Sva trojica izadoe iz zgrade i zastadoe na praznom
parkiralitu. Piterson se okrete prema onom automobilu
kojeg je Renfru jutros primetio.

"Znai, ipak su to vaa kola", izlete Renfruu nehotice.

"Nisam verovao da ste mogli tako rano stii iz Londona."
Piterson uzvi obrvu.
"Prenoio sam kod jednog starog prijatelja", ree on.
Samo deli sekunde se u njegovim oima nazirao sjaj
prijatnih uspomena, ali i to je Markamu bilo dovoljno da
zakljui da je taj stari prijatelj zapravo prijateljica. Renfruu
je to promaklo, jer je bio zauzet nametajui neto na
svom biciklu. Sem toga, pretpostavio je Markam, misao te
vrste Renfruu ne bi pala na um. Dobriina, ali u osnovi
tup. Dok, meutim, Piterson, koga teko da bi iko opisao
kao dobrog oveka, isto tako sigurno ni po ijoj proceni ne
bi mogao biti tup.

Mardori je bila u svom elementu. Porodica Renfru

nije esto prireivala zabave, ali kad jeste, Mardori je
uvek ostavljala i na Dona i na njihove goste utisak urne
aktivnosti i ak kunih katastrofa izbegnutih za dlaku. U
stvari, bila je ne samo odlina kuvarica nego i vrlo efikasan
organizator. Svaki korak predstojee veere i zabave
pomno je unapred isplaniran. Ona je, samo zbog nekog
podsvesnog oseanja da ne treba da zaplai svoje goste
ispoljavanjem
preteranog
domainskog
savrenstva,
jurcala do kuhinje i natrag, neprekidno avrljala i gurala
kosu unazad pokretima koji kao da su nagovetavali da je
sve ovo za nju suvie.
Heder i Dejms su, budui da su bili njihovi najstariji
prijatelji, stigli prvi. Zatim, Markamovi, sa korektnim
zakanjenjem od deset minuta. Heder je, u crnoj haljini sa
dubokim dekolteom, ostavljala okirajue prefinjeni
utisak. Na potpeticama, bila je iste visine kao Dejms, koji
je bio visok samo 168 santimetara i koji je po pitanju
visine bio osetljiv. On je, kao i obino, bio besprekorno
obuen.
Sad su pili eri, svi sem Grega Markama koji se
opreelio za "Ginis". Mardori je smatrala da je malo udno
to piti pre veere, ali on je izgledao kao ovek velikog
apetita, tako da e verovatno sve biti u redu. Zakljuila je
da je Markam pomalo uznemiravajua osoba. Kad joj ga je
Don predstavljao, Markam je stao malice preblizu, buljio
u nju, postavljao joj prilino nagla i nekonverzaciona
pitanja. A onda, kad je ona uzmakla - i fiziki, i u smislu
izbegavanja direktnih odgovora na njegova pitanja - stekao
se utisak da ju je otpisao. Neto kasnije, kad mu je
ponudila neke skupe orahe, on je zgrabio punu aketinu i

nastavio razgovor jedva primeujui da je Mardori

prisutna.
Odluila je da ne dopusti da je ita uznemiri. Sad je
ve prolo vie od nedelju dana od onog groznog incidenta
sa bespravnjacima i - tu misao je odgurnula od sebe.
Odluno je okrenula svoju panju svojoj blistavoj, sveoj
zabavi i Markamovoj supruzi Den. Ta Den je bila utljiva
- nimalo iznenaujue kad se ima u vidu da je njen mu
dominirao razgovorom jo od kako su njih dvoje stigli.
Njegova tehnika sastojala se u tome da pria rapidno i da
skae s teme na temu onom brzinom kojom su mu teme
padale na um, otprilike kao da verbalno tri preko
izlomljenog terena. Mnogo se toga zanimljivog ulo, ali
Mardori nije imala vremena da porazmisli o jednoj temi i
smisli neki komentar pre nego to bi razgovor odjurio na
neku drugu stranu. Na te verbalne skokove Den se samo
smeila, i to osmehom sa nagovetajem mudrosti, to je
Mardori protumaila kao znak dubine karaktera.
"Vi zvuite pomalo engleski", pustila je Mardori
sondu. "Kao da je poelo da se prenosi na vas?"
Ovo je posluilo da otrgne njih dve od kruga
razgovaraa.
"Moja majka je Engleskinja. Decenijama je ivela u
Berkliju, ali taj akcenat je zadrala."
Mardori sa razumevanjem klimnu glavom i podstae
Den da se raspria. Pokazalo se da Denina majka sad
ivi u jednoj Arkologiji*( Arkologija - naziv koji se ponekad
primenjuje na razna eksperimentalna naselja, npr. u pustinjskom
preelu, sa zgradama zbijenim i povezanim i tako opremljenim da imaju
"sve" i da se naseljenici meusobno pomau, i slino. (Prim, prev.)) iju

su gradnju, u oblasti Kalifornijskog zaliva, nastavljali. To

je sebi mogla da priuti zato to pie romane.
"ta pie?" ubaci se Heder.
"Gotiku. Gotske romane. Pie pod apsurdnim pseudonimom 'Kasandra Pej'."

"Za ime neba", ree Mardori, "pa ja sam proitala par

njenih knjiga. Prilino su dobre, za tu vrstu romana. Pa,
ba je uzbudljivo pomisliti da ste vi njena ker."
"Njena majka je udesan stari stvor", ubaci Greg. "I
nije zapravo toliko stara. Ona je - kako bee, Den? - sad u
ezdesetim, i verovatno e nadiveti sve nas. Zdrava kao
konj i pomalo luda. Budovanka u Pokretu seniorske
kulture. Berkli je danas pun takvih pa se ba uklopila.
Huji unaokolo na svom biciklu, spava sa svakojakim
svetom, malkice proba mistine gluposti. Transendentalno
ulje od zmije. U stvari je ve malo pomaknuta preko ivice,
a, Den?"
Ovo je oigledno bila, za njih dvoje, dobro znana ala.
Den je uzvratila smejui se oputeno.
"Ti si, Greg, jedan nepopustljivi naunik. Ti i mama
jednostavno ne stanujete u istom univerzumu. Samo
pomisli kakav bi to ok bio za tebe ako bi umro i
konstatovao da je mama itavo vreme bila u pravu. Ipak,
slaem se da je u poslednje vreme postala pomalo
ekscentrina."
"Kao ono prolog meseca", dodade Greg, "kad je
odluila da sve to na svem ima pokloni sirotinji Meksika."
"Zaboga zato?" upita Dejms.
"Da bi izrazila podrku hispano-regionalista", objasni
Den. "To su ljudi koji ele da Meksiko i zapadni deo SAD
budu slobodni region gde e narod moi da se kree prema
diktatu ekonomije."
Dejms se namrti.
"Zar to nee prosto znaiti masovno preseljavanje
Meksikanaca na sever?"
Den slegnu ramenima.
"Verovatno. Ali u Kaliforniji je pansko-jezini lobi
tako jak da e moda moi to da progura."
"To je neka udna drava blagostanja", proguna
Heder.
"Ili, jo pre, blagonestajanja"*( Igra rei: welfare state farewell state, dravna blagostanja za najire slojeve i "zbogom-drava"

tj. propast drave, to se mnogi Amerikanci danas boje da njihovoj

zemlji sledi zbog zbliavanja sa junim susedom gde je natalitet
viestruko vei i odakle nezadrivo nadire ogroman broj doseljenika
svake godine.), ubaci Greg. Hor smeha koji je pozdravio ovu

primedbu iznenadio je Mardori. Kroz taj smeh kao da se

oslobodila neka komprimovana energija.

Neto kasnije Markam povede Renfrua ustranu i

upita ga kako eksperiment napreduje.
"Bojim se da smo prilino ogranieni bez boljeg
vremena reakcije", ree Don.
"Amerika elektronika, a-ha." Markam klimnu
glavom. "Vidi, obavljao sam proraune o kojima smo
raspravljali - kako fokusirati tahione na 1963-u sa
dobrom pouzdanou, i tako dalje. Mislim da e dobro
ispasti. Ogranienja nisu onako straobalna kako smo
mislili."
"Odlino. Nadam se da emo dobiti ansu da tu
tehniku upotrebimo."
"Malo sam i njukao okolo. Znam Ser Martina,
Pitersonovog gazdu, iz onih dana kad je bio u
astronomskom institutu. Dosegao sam ga telefonom.
Obeao mi je da emo uskoro uti."
Renfru se razvedrio i na trenutak izgubio dranje
blago nervoznog domaina.

"to da ne iznesemo pia na terasu? Divno je vee,

sasvim toplo, mrak jo nije pao."
Mardori je irom otvorila francuski prozor i uspela da
postepeno istera svoje goste, kao neko krdo, napolje, gde
su Markamovi, kao to se i nadala da e initi, uzvikivali
od oduevljenja gledajui njen vrt. Snani miris biljke

kozjaine u ivoj ogradi dopre do njih. Dok su prelazili

terasu, koraci su krckali po ljunku.
Dejms upita:
"Koliko ujem, Kalifornija dobro gura?" i Mardori,
sluajui istovremeno i razgovore drugih, uhvati delove
odgovora Grega Markama.
"Guverner odrava kampus Dejvis otvorenim... A mi
ostali - ja sad primam pola plate. A i to sam dobio samo
zahvaljujui
sindikalnom
udruivanju
zaposlenih...
snagu... sad su profesori udruili snage sa slubenicima u
administraciji... prokleti studenti hoe na op-kurseve..."
Dok je stigla da ponovo pogleda na njegovu stranu,
razgovor je zamro.
Greg iskliznu iz grupe i ode do ivice terase,
neraspoloenog lica. Mardori pode za njim.
"Nisam imala pojma da se stvari tako kreu", ree
ona.
"Svuda se to dogaa." Rezignirani, ravni ton.
"Pa", ree ona unosei u svoj glas vedro i radosno
uzdizanje, "mi se ovde svi nadamo da e se stvari brzo
ispraviti i laboratorije opet otvoriti. U koledima po tom
pitanju vlada veliki optimizam..."
"Kad bi elje bile konji, prosjaci bi jahali", ree on
kiselo. Onda, bacajui pogled na nju, kao da se otresao tog
raspoloenja. "Ili, ako bi konji bili mnogo gadni, bili bi
jahai gladni." Nasmeio se. "Volim transmutacije kliea, a
vi?"
Bio je to iznenada, skokovit nain razmiljanja sa
kojim se Mardori saivela uz naunike teoretskog
opreeljenja.
Morala je priznati da je takve ljude tee razumeti; ali
zato su bili zanimljiviji nego eksperimentatori kao to je
njen Don. Uzvratila mu je osmehom.
"Ama, nema nikakve sumnje da vas je ova vaa
godina u Kembridu udaljila od budetskih briga?"

"Hm. Da. Pretpostavljam da je bolje iveti ovde, u

prolosti nekog drugog, nego u svojoj sopstvenoj. Ovo
mesto je divno za zaboravljanje spoljanjeg sveta. Uivao
sam u dokolici teoretiarske klase."
"U svojoj kuli od slonovae? Ovo je grad snenih
tornjeva, mislim da se tako kae u pesmi."
"Oksford je grad snenih tornjeva", ispravi je on.
"Kembrid je vie toranj oznojenih snova."
"Naune ambicije?"
Nainio je grimasu.
"Saeto pravilo glasi da posle etrdesete godine ovek
vie ne moe da obavi mnogo prvoklasnog rada. To pravilo
je, naravno, velikim delom pogreno. Mnotvo velikih
otkria nainili su ljudi u poznim godinama. Ali u proseku,
tano je; osea kako ti sposobnost izmie iz ruku. Valjda
je to kao kod kompozitora. Blistave munje niotkud, dok si
mlad, a... vie oseanja konsolidacije, slojevitog
rasporeivanja stvari, kad si stariji."
"Ova stvar sa vremenskom komunikacijom koju ste
dohvatili vi i Don izgleda nesumnjivo zanimljiva. To je
zalet."
Greg se razvedri.
"Da, to je, ponovo, istinska ansa. Tu lei jedna vrua
tema, a nema nikog u blizini ko bi je mogao kopati sem
mene. Da nisu zatvorili glavninu katedre za primenjenu
matematiku i teorijsku fiziku, itav odred briljantnih
mladih ljudi navalilo bi na tu temu."
Mardori koraknu jo dalje od ostalih prisutnih na
zabavi, prema vlanim masama zelenila koje je
pregraivalo njihovu batu.
"Mislila sam da pitam nekoga ko zna", poe ona
malice nesigurno, "ta je zapravo ta Donova tahionska
stvar. Mislim, on to objanjava, ali bojim se da malo od
toga uspeva da prodre kroz moju kolsku spremu koja je iz
oblasti umetnosti."
Greg, iza lea, studiozno sklopi ake jednu oko druge,
zurei uvis, u nebo. Mardori primeti jo jednu iznenadnu

promenu u njemu; izrazom lica postao je dalek, kao da

zuri u neku upornu unutranju zagonetku. Piljio je tako u
visine kao da ne mari za utanje koje se izmeu njih
nekako nelagodno oduavalo. Videla je da gore jedan avion
iscrtava luk, mirkajui zelenim svetlom na krilu, i tad ju
je obuzelo udno oseanje da neto nije u redu. Trag pare
iza aviona se irio, hladno srebro na nebu od kriljca.
"Mislim da je najtee uvideti", ree Greg poinjui kao
da u glavi sastavlja lanak, "zato estice koje putuju bre
od svetlosti imaju veze sa vremenom."
"Da, to je to. Don to uvek preskoi, odmah pree na
mnogo toga o prijemnicima i fokusiranju."
"Kratkovidost oveka koji mora da natera prokletu
stvar da stvarno proradi. Razumljivo. Pa, vidite, seate se
ta je Ajntajn pokazao pre jednog veka - da je svetlost
jedna vrsta ogranienja brzine?"
"Da."
"E, onaj neumni, popularni opis relativnosti glasi..."
on tad uzvi obrve kao da hoe vidljivo i prezrivo da stavi
znake navoda oko predstojeih rei "... da je 'sve relativno'.
Besmislen iskaz, dakako. Bolje saimanje glasilo bi da u
univerzumu nema privilegovanih posmatraa."
"Ni fiziari nisu privilegovani?"
Osmehom je odgovorio na to bockanje.
"Pogotovu fiziari nisu privilegovani, jer mi znamo ta
se deava. Poenta je u tome da je Ajntajn pokazao da
dvoje ljudi koji se kreu jedno u odnosu na drugog ne
mogu da se saglase po pitanju da li se dva dogaaja
deavaju istovremeno. To je zato to je svetlosti potrebno
konano vreme da proputuje od ta dva dogaaja do to
dvoje ljudi, a to vreme je za svakoga od njih drugaije.
Mogu vam to pokazati sa malo jednostavne matematike..."
"A, nemojte, stvarno." Nasmejala se.
"Saglasan. Ovo je ipak zabava, na kraju krajeva.
Stvar je takva da je va mu ovde krenuo za velikom
ribom, eto. Njegov tahionski eksperiment na neki nain
vodi Ajntajnove ideje jedan korak dalje. Otkrie estica

koje putuju bre od svetlosti znai da ta dva posmatraa u

pokretu nee moi da se saglase ak ni koji se dogaaj
desio pre. To e rei da se oseanje vremena pomuti."
"Ali to mora biti samo tekoa u komunikaciji.
Problem sa tahionskim zrakom i tako dalje."
"Ne, potpuno pogreno. Tekoa je fundamentalna.
Vidite, ta 'svetlosna barijera', kako smo je zvali, drala nas
je u univerzumu u kome je bilo nejasno ta je istovremeno.
Ali smo bar mogli rei u kom pravcu vreme tee! Sad ne
moemo ni to."
"Jer koristimo te estice?" ree Mardori sumnjiavo.
"Da. One se u prirodi, pretpostavljamo, retko
pojavljuju, pa zato njihove efekte nismo ranije primetili. Ali
sada..."
"Zar ne bi bilo uzbudljivije izgraditi tahionski
svemirski brod? Otii do zvezda?"
estoko je odreno zamahao glavom.
"Nikako. Don moe da naini samo mlazeve estica,
ne vrsta tela. Sem toga, kako da se ukrcate na svemirski
brod koji prolazi mimo vas bre od svetlosti? Ta ideja je
nonsens. Ne, prava akcija ovde je signaliziranje, tu je jedna
itava nova vrsta fizike. A ja... imam sreu da budem u
njoj."
Mardori instinktivno isprui ruku i potapa ga po
miici, oseajui u sebi nalet tihe radosti zbog ove njegove
poslednje reenice. Bilo je lepo, naroito u ovim
vremenima, videti nekoga ko se potpuno angauje na
neemu izvan sebe samoga. Don je naravno bio takode
takav, ali kod Dona je to bilo nekako drukije. Njegove
emocije su bile sabijene u bocu, stisnute opsesijom oko
mainerije, iznutra uskomeane kao da se on prkosno ljuti
na vasionu zbog toga to ona zadrava svoje tajne. Moda
se tu pokazivala razlika izmeu situacije kad o
eksperimentima samo razmilja, kao Greg, i situacije kad
ih mora konkretno izvoditi. Mora biti da je oveku sa
prljavim rukama tee da veruje u smirenu matematiku
lepotu.

Prie Dejms.
"Greg, ima li ikakvih informacija o politikom
raspoloenju u Vaingtonu? Pitao sam se..."
Mardori uvide da je momenat izmeu nje i Grega
razbijen i ode dalje, osmatrajui geometriju svojih gostiju.
Dejms i Greg se zadubie u politiku diskusiju. Greg je
polugu svog konverzacijskog menjaa odmah pomakao u
drugaiju brzinu. Brzo su se otarasili neprekidnih
trajkova, za koje su okrivili uglavnom Trejd-juniorski
Savet. Dejms je pitao, kad bi amerika vlada mogla opet
otvoriti berzu deonica. Don je prilino nespretno lebdeo
na domak njih. Ba je udno, pomisli Mardori, da se
ovek osea tako nelagodno u svojoj sop-stvenoj kui.
Osetila je, po nainu kako je mrtio elo, da nije siguran
da li da se pridrui toj dvojici. O berzi deonica nije znao
nita i prilino ju je prezirao, smatrajui je jednom formom
kockanja. Uzdahnula je i saalila se na njega.
"Don, da li bi doao da mi pomogne? Sad u staviti
prvo jelo na sto."
Sa olakanjem se okrenuo i poao za njom u kuu.
Proverila je neujednaeno sivu patetu i ukrasila tanjire
argarepom nareckanom u vidu uvojaka i zelenom
salatom, oba iz njenog povrtnjaka. Don joj je pomogao da
iznese ploice butera i Melba-tost nainjen od hleba
peenog kod kue. Takoe je, veoma obazrivo, iupao
epove iz nekoliko flaa vina proizvedenog kod kue.
Mardori se zaputi meu grupice zaprianih ljudi,
vodei ih kao pastirica malim izlivima vedrog pozivanja
prema trpezarijskom stolu. Oseala se kao pas ovar koji
tri nazad da potera one koji su se zakaili za trn neke
zanimljive poente pa nikako da nastave svoj spori ulazak iz
bate. Za stolom, promrmljam pohvalni komentari; sto je
bio ukraen cveem iz vrta i sveama koje su stajale svaka
za sebe i bile vesto omotane platnenim salvetama.
Organizovala je gde e ko esti; Den pored Dejmsa jer se
inilo da se dobro slau. Greg sede pored Heder; ona kao
da je zbog toga bila malo nervozna.

"Mardori, ti si udo", proglasi Heder. "Ova pateta je

izvrsna - a ovaj hleb je pravljen kod kue, zar ne? Kako,
zaboga, uspeva, uz ove restrikcije struje i sve ostalo?"
"Boga mu, stvarno. Zar to nije uasno?" uzviknu
Greg. "O racionisanju struje govorim", dodade brzo.
"Pateta je odlina. Hleb dobar, takode. Ali imati elektrinu
struju samo etiri sata dnevno - neverovatno. Ne znam
kako vi, narode, uspevate da ivite s tim", i itav sto se
rasplinu u "To je eksperimentalna mera, shvatate"...
"mislite li da e potrajati?"... "suvie nejednakosti"...
"fabrike dobijaju struju, jata"... "radno vreme sa razliitim
poetkom"... "ko pati -starci kao mi"... "sirotinji je
svejedno, je l' tako?"... "samo da mogu da otvore konzervu
pasulja i jedno pivo"... "bogate koji imaju sve elektrine
aparate i koji "..."zato e to biti odbaeno u startu"...
"jednostavno sve obavim istovtremeno, ve, usisavanje, i"...
"izmeu deset i podneva, pa onda uvee"... "sledeeg
meseca e biti loije, kad opet promene raspored"...
"Istona Anglija e dobiti on to sad ima Midlends, od
dvanaest do dva i od osam do deset"...
Don ubaci:
"Koliko e vremena proi dok Istona Anglija opet
dobije ovo vreme od est do osam? To je, ako nita drugo,
zgodno za veeru sa zabavom."
"Tek u novembru", odgovori Mardori. "Mesec
krunisanja."
"A, da", promrmlja Greg. "Plesanje u vlanom mraku."
"Pa, moda e biti uinjen izuzetak", ree Heder,
donekle uznemirena Gregovim ironinim tonom.
"Kako?"
"Ostavie struju ukljuenu. Da bi ljudi irom zemlje
mogli svi da gledaju."
"Da", ree Mardori. "Londonu nee biti potrebna
ekstra-energija da ga priredi. Kad pomisli, krunisanje je
vrlo ekoloka stvar."

"Vi re 'ekoloki' upotrebljavate u znaenju 'sa puno

vrlina', zar ne?" upita Greg.
"Paa-a-a." Mardori je otegla tu re da bi imala
vremena da oceni ta je zapravo Greg hteo da kae. "Znam
da je to pogrena upotreba te rei, ali, stvarno, prilikom
krunisanja uvek upotrebljavaju konjske koije, a manastir
e biti osvetljen sveama. A toplota im tamo nee biti
potrebna, jer e svi perovi biti u svojim krznenim
odedama."
"Da, volim da ih gledam", ree Den. "Tako su
ivopisni."
"I veoma naklonjeni interesu naroda, ti perovi", izjavi
Dejms odmereno. "Mnogo su pomogli vladi. Omoguavali
brzo usvajanje novih zakona, i tako dalje."
"Ma da", nasmei se Greg. "Oni su spremni sve da
uine za radnike, sem da postanu radnici."
Hor odobravajueg tihog smeha. Heder dodade:
"Pa, da, svako vie voli da pria nego da radi. Perovi
samo pune vazduh svojim govorancijama."
"I koliko sam video, obratno", uzvrati Greg.
Dejmsovo lice se ukoi. Mardori se iznenada seti da
on ima uticajnog roaka u Domu Lordova. Brzo je ustala i
promrmljala neto o donoenju piletine. Dok je odlazila,
Markam je zapoinjao reenicu o amerikom gledanju na
opozicionu partiju, a Dejmsova tankousna usta su se
oputala. Jedan kraj stola se koncentrisao na Gregove
politike strelice, a na drugom kraju Dejms ree:
"Jo uvek je nekako udno govoriti 'kralj' kad je ovek
celoga ivota govorio 'kraljica', zar ne?"
Mardori se vratila sa velikom erpom piletine u
krem-sosu sa prolenim povrem i pirinanim pilavom.
Mrmljanje odobravanja doekalo je oblak mirisne pare koja
se uzdigla kad je Mardori digla poklopac. Dok je servirala
pilie, razgovor se rascepkao; Dejms i Greg su priali o
zakonima iz oblasti radnog prava, a ostali o predstojeem
krunisanju. Kraljica Elizabeta je prethodnog Boia

abdicirala u korist svog najstarijeg sina, a on je odabrao da

bude krunisan na svoj pedeseti roendan, u novembru.
Don je otiao da donese jo vina, ovog puta kod kue
napravljenog belog penuavog.
"Mislim da je to strano rasipanje para", objavi Heder.
"Ima toliko boljih stvari na koje bismo mogli potroiti te
novce, umesto na krunisanje. ta je, na primer, sa rakom?
Statistike su uasavajue. Sad je, svaki etvrti, je li tako?"
Odjednom je zamukla.
Mardori je znala razlog tome, ali ipak se inilo da
nema svrhe to zagladivati. Nagnula se napred.
"Kako je tvoja majka?"
Heder nije oklevala da prihvati tu temu; Mardori
uvide da je njoj bilo potrebno da o tome progovori.
"Mamica je fino, kad se sve uzme u obzir. Mislim,
stanje joj se pogorava, naravno, ali izgleda da je to
istinski prihvatila. Uasno se plaila da e je na kraju
natrpati anesteticima, znate."
"Zar nee?" upita Don.
"Ne, doktori kau da nee. Sad postoji ta nova
elektronska anestetika stvar."
"Samo se ukljui u povrinske modane centre",
dodao je Dejms. "Blokira percepciju bola. Mnogo manje
rizino nego hemijski anestetici."
"A i manje adiktivno, pretpostavljam?" upita Greg.
Heder je mirnula.
"Na to nisam pomislila. Da li bi ovek mogao postati
zavisan?"
"Moda ne, ako time samo iskljue bol", ree Den.
"Ali ta ako nau i nain da stimuliu centre za
zadovoljstvo?"
"To su ve nali", promrmlja Greg.
"Stvarno?" ree Mardori. "A da li to i koriste?"
"Ne usuuju se." Dejms je to kazao bezpogovornim
tonom.

"Pa, bilo kako bilo", nastavi Heder, "za mamu je sve to

nebitno. Doktori nemaju ni nagovetaj kako bi mogli da
zaustave tu vrstu raka koji ona ima."
Pre nego to se interesovanje moglo usmeriti na
detalje prognoze, Mardori povede razgovor ka drugim
sadrajima.

Kad je zazvonio telefon, javio se Don. Jedan

piskutavi glas predstavio se kao Piterson.
"eleo sam da vas obavestim pre nego to odem na
spavanje", ree on. "U Londonu sam; evropsko zasedanje
Saveta je upravo okonano. Mislim da sam dobio ono to
vam je potrebno, ili bar deo toga."
"Kolosalno", ree Don brzo. "Prokleto dobro."
"Kaem 'deo' zato to nisam siguran da e Amerikanci
poslati sve to je vama potrebno. Kau da imaju na umu
neke druge mogunosti upotrebe. Mislim, upotrebe koje
nemaju veze sa ovom tahionskom stvari."
"Da li bih mogao dobiti listu onoga to imaju?"
"Radim na tome. ujte, moram da prekinem. Hteo
sam samo da znate."
"Dobro. Fino. I, i hvala!"
Ova vest je promenila tok zabave. Heder i Dejms o
Donovom eksperimentu nisu znali nita, pa se moralo
mnogo toga objanjavati da bi i oni sagledali znaaj tog
telefonskog poziva. Renfru i Markam su se smenjivali u
objanjavanju osnovne ideje, preskaui komplikovane
stvari kao to su Lorencove transformacije i nain kretanja
tahiona unatrag kroz vreme; da bi pokuali da priaju o
tome trebala bi im kolska tabla. Mardori ude iz kuhinje,
briui ruke o kecelju. Glasovi mukaraca bili su
autoritativni, bubnjali su u malenoj trpezariji. Svetlost
sveca oblivala je lica oko stola bledim utim sjajeim ene
su govorile uzlaznim, upitnim tonovima.

"udno to izgleda, razmiljati o ljudima iz sopstvene

prolosti kao o stvarno postojeim", ree Mardori daleko.
Glave se okrenue ka njoj. "Naime, zamisliti ih kao, kao jo
uvek ive i podlone promeni, u nekom smislu..."
Jo trenutak celo drutvo je sedelo utei. Nekoliko
njih se namrtie. Nain na koji je Mardori to formulisala
izbacio ih je iz ravnotee. Ove veeri esto su govorili o
promenama u budunosti. Zamisliti i prolost kao neto
ivo, pokretno, to se savija...
Taj momenat je proao, a Mardori se vratila u
kuhinju. Vratila se ne sa jednim desertom, nego sa tri.
Piece de resistance - glavno posluenje - bio je kola od
eera i belanceta sa ranim malinama i lagom; izazvao je,
kao to je i oekivala, talas aahhh-ovanja. Neposredno
potom stavila je na sto lonie sa lagom od jagoda i veliku
staklenu iniju sa paljivo ukraenim kolaiima sa
erijem.
"Mardori, pa ti ba pretera", bunio se Dejms.
Don je sedeo i utao sav zraui zadovoljstvom, dok
su gosti zasipali njegovu enu pohvalama. ak je i Den
uspela da savlada dve porcije, ali je kolaie odbila.
"Mislim", komentarisao je Greg, "da slatkii moraju
biti engleska zamena za seks."
Posle deserta drutvo se pomaklo blie kaminu, a
Greg i Don su rasklonili tanjire od deserta. Dok je
donosila pribor za aj, Mardori je oseala kako je proima
topla oputenost. Mrak se zgunjavao, i u sobi postade
hladno; da bi zagrejala oljice, donela je i mali, svetlucavi
aparat za grejanje pomou svece. Vatra je prasnula,
izbacila narandastu varnicu na istroeni tepih.
"Znam da je kafa po pretpostavci tetna, ali moram da
kaem da se sa likerima bolje slae", primeti Mardori.
"Hoe li iko kafe? Imamo Drambuje, Kointro, i Gran
Marnier. Nisu nainjeni kod kue."
Sad kad je veera bila okonana, zahvati je oputeni
oseaj potpunosti. Dodavanjem oljica njene dunosti su
se zavravale. Napolju se dizao vetar. Zavese su bile raz-

maknute, pa je mogla da vidi siluete etinarskih grana

kako se lelujaju pred prozorima. Dnevna soba je bila oaza
svetlosti, mira i stabilnosti.
Kao da ita njene misli, Den je tiho citirala:
"Pokazuje li crkveni sat deset do tri?
Med za aj da l' emo imati ja i ti?"
Svi oni preteruju, pomisli Mardori, naroito tampa.
Istorija je, na kraju krajeva, serija kriza, a ipak su svi
preiveli sve do sad. Don je zabrinut, to ona zna, ali stvari
se zapravo nisu neto naroito mnogo promenile.

6
25. SEPTEMBAR 1962.

Gordon Berntajn je sa hotiminom sporou sputao

olovku. Drao ju je izmeu palca i kaiprsta i posmatrao
kako njen vrh treperi u vazduhu. Taj test je bio nepogreiv:
kad je sasvim pribliio grafit olovke povrini stola stila
"formika", drhtanje njegove ruke dalo je ritam tik-tik-tik.
Ma kojom snagom volje on nareivao ruci da se smiri,
kuckanje se nastavljalo. Dok ga je sluao, kuckanje kao da
je jaalo i zatim nadjaalo prigueno huktanje grubih
pumpi oko njega.
Odjednom je zario olovku dole, tako da je izrovao crnu
rupu u stolu, polomio grafit, sitnei drvo i utu boju.
"Ej, ovaj..."
Gordon trzajem die glavu. Pokraj njega je stajao
Albert Kuper. Koliko li je ve dugo tu?
"Ja sam, ovaj, proverio kod Dr. Grundkinda", ree Kuper, skreui pogled sa olovke. "Kompletna njihova
mainerija je iskljuena."
"Lino si je pogledao?" Gordonov glas je izlazio tanak,
itav, suvie kontrolisan.
"Da, i, eto, njih ve malice i zamara to moje
dolaenje", ree Kuper pokunjeno. "Ovog puta su ak
poupali i sve svoje utikae iz zidova."
Gordon utke klimnu glavom.
"E pa ini mi se daje to - to."
"ta hoe da kae?" ree Gordon ravnomerno.
"Vidi, ovo radimo ve - koliko? etiri dana."
"Pa ta?"
"U orsokaku smo."

"Zato?"
"Grundkindova grupa za niske temperature bila je
poslednji kandidat na naoj listi. Zatvorili smo svakog u
ovoj zgradi."
"Tako je."
"Znai ova buka ne moe biti neto to se preliva od
njih."
"A-ha."
"A znamo i da ne dopire spolja."
"To dokazuje iana mrea koju smo omotali oko
aparata", saglasio se Gordon, pokazujui klimanjem glave
ka metalnom kavezu koji je sad obuhvatio itav magnetski
sklop. "Trebalo bi da ona zaustavi zalutale signale."
"Jest. Znai mora biti da se radi o neem zeznutom u
naoj elektronici."
"Ne."
"Zato ne?" pitao je Kuper nestrpljivo. "U vraga,
moda nas je usrao Hjulet-Pakard sa specifikacijama,
otkud znamo?"
"Lino smo proverili aparaturu."
"Ali mora biti da je to u pitanju."
"Ne", ree Gordon sa sabijenom energijom. "Ne, postoji
neto drugo." Njegova ruka polete i zgrabi itav sveanj listova sa zapisima na koordinatnim mreama. "Ve dva sata
snimam ove. Vidi."
Kuper je prelistavao listove premreene crvenim.
"Pa, izgleda malo manje buno. Mislim, ova buka ima
u sebi neke pravilne klinove."
"Poboljao sam prijem. Izotrio."
"Pa? I dalje je to buka", ree Kuper razdraljivo.
"Nije buka."
"A? Dabome da je buka."
"Pogledaj te klinove koje sam izvukao iz kae. Vidi
kako su rasporeeni."
Kuper je rasprostro listove po stolu. Sledeeg trenutka
ree:

"Ocenjujem samo odoka, ali...pa, ini se da stiu u

samo dva razliita intervala."
Gordon je energino klimnuo glavom.
"Ispravno. To sam primetio. Ono to ovde vidimo je
obilje pozadinske buke -neka budem proklet ako znam
odakle dolazi - uz neto pravilnog nizanja povrh toga."
"Kako si dobio ove rezultate?"
"Ukljuio sam korelator da bih suzbio istinsku buku.
Ova struktura, ovaj raspored - to je prisutno, i verovatno je
itavo vreme bilo prisutno."
"Ali jednostavno nikad nismo zavirili dovoljno
paljivo."
"Zato to smo 'znali' da je to smee, a ko bi prouavao
smee? Budale." Gordon zatrese glavom, smekajui se
ironino samome sebi.
Kuperovo elo se naboralo dok je zurio u prostor.
"Ne kapiram. Kakve veze imaju ovi pulsevi sa
nuklearnom rezonancom?"
"Ne znam. Moda nikakve."
"Ali, vraga, ovaj eksperiment je o njoj. Merim veliko
podizanje
nuklearne
rezonance
koje
dobijamo
preokretanjem spinova jezgra atoma. Ovi pulsevi..."
"Nisu od rezonance. Bar ne u onom smislu te rei
kako ja shvatam jednostavnu rezonancu. Neto preokree
te jezgrene spinove, to je jasno, ali... ekaj malo."
Gordon je zurio dole, u grafikone x-y. Levom rukom je
rasejano cupkao dugme na svojoj izguvanoj plavoj koulji.
"Ne bih rekao da ovaj efekat ima ikakve veze sa
frekvencijom."
"Ali mi pravimo crtee frekvencije. Intenzitet
primljenog signala naspram frekvencije u kojoj signal
posmatramo."
"Da, ali to je pod pretpostavkom da je sve postojano."
"Pa i jeste postojano."
"Ko kae? Pretpostavimo da buka nailazi na mahove?"
"Zato bi?"

"Prokletstvo!" Gordon je tresnuo pesnicom po stolu,

sa koga polomljena olovka odlete na pod. "Oprobaj malo
veliinu te ideje! Zbog ega svaki student hoe da mu se
sve servira gotovo?"
"Pa, u redu." estito se trudei Kuper nabora elo u
izraz zabrinutosti. Gordon je video daje taj ovek suvie
umoran da bi obavio ikakvo istinsko razmiljanje. Isto je
vailo i za njega samog. Po ovom komarnom problemu
udarali su ve danima, grabei samo minimum sna,
izlazei da jedu u masnim ekspres-restoraniima. Do
avola, pa on nije stigao ni da ode do plae da se malo
istri. A Peni - Hriste, pa jedva ju je i video. Prole noi,
neposredno pre nego to je zaspao rekla mu je neto naglo
i otro, i on to nije stvarno uneo u svest sve do jutros kad
se, sam, oblaio. Znai, kad stigne kui, i tamo e morati
da krpi. Ako ikad stigne kui, dodao je, jer, neka bude
proklet ako napusti ovu zagonetku pre nego to je...
"Ej, pokuaj ovo", ree Kuper, trzajui Gordona iz
zamiljenosti. "Pretpostavimo da ovde vidimo neki
vremensko-varirajui impuls, onako kako si rekao, zna,
pre nekoliko dana - kad smo poeli da tragamo za
spoljanjim
izvorima
buke.
Naa
pisaljka
za
transkribovanje kree se konstantnom brzinom preko
hartije, je l' tako?" Gordon je klimnuo glavom. "E, ovi
klinovi ovde su na meusobnim rastojanjima od oko jedan
santimetar, a onda idu dva na po pola santimetara, pa tri
na po pola santimetara, i tako dalje."
Gordon iznenada uvide prema emu Kuper ide, ali ga
pusti da dovri.
"Tako je signal dolazio, rasporeen u vremenu. Ne u
frekvenciji, nego u vremenu."
Gordon klimnu glavom. Bilo je oigledno, kad je,
sada, zurio u krivine i vrhove ocrtane pisaljkom pisaa.
"Neto je dolazilo na mahove, zahvatajui celokupni
frekvencijski spektar koji prouavamo." Skupio je usta.
"Naleti razdvojeni dugim intervalima, a onda neki naleti
razdvojeni kraim intervalima."

"Tako je." Kuper je entuzijastino klimao glavom. "To

je to."
"Kratki, dugi... kratki, dugi, kratki, kratki. Kao..."
"Kao bogom-prokleti kod", dovri Kuper. Kuper je otro
rukom usta i zapiljio se u koordinantne listove.
"Zna li Morzeovu azbuku?" upita ga Gordon tiho. "Ja
ne znam."
"Pa, da. Naime, kao klinac sam znao."
"Da mi poreamo ove listove, onim redom kojim sam
beleio."
Gordon ustade sa obnovljenom energijom. Digao je
slomljenu olovku sa poda, gurnuo je u reza i poeo da
okree ruicu rezaa. Pri tom je nastala sirova, parajua
buka.

Kad god bi Ajzak Lejkin uao u laboratoriju za

nuklearnu rezonancu svako, ak i sluajni posetilac,
mogao je videti da je njegova. Naravno, Nacionalna nauna
fondacija NSF je plaala, u sutini, sve u njoj, sa
izuzetkom elektronike iz vojnih vikova koja je dobijena od
ratne mornarice, i ogromnih palainkastih magneta koji su
po granatorskom sporazumu pozajmljeni od Kalifornijskog
univerziteta, ali u svakom praktinom znaenju rei
"pripadanje" laboratorija je pripadala Ajzaku Lejkinu. On je
svoj ugled izgradio na Masausetskom institutu
tehnologije - MIT-u, tokom deset godina temeljitog
istraivakog
rada
uz
povremene
iskrice
prave
briljantnosti. Odatle je preao u laboratorije kompanija
"Deneral Elektriks" i "Bel", i svakim korakom stizao na
veu visinu. Kad je Kalifornijski institut poeo da gradi
novi kampus na prostoru oko Skripsovog instituta za
okeanografiju, Lejkin je bio jedan od njihovih prvih
"otkria". Imao je veze u Vaingtonu pa je sa sobom doneo
veliku grudvu novca, novca koji se transformisao u

opremu, laboratorijski prostor, radna mesta za mlade

lanove fakultetskog personala. Gordon je meu prvima
uskoio na jedno takvo mesto, ali ve od samog poetka,
stvari su izmeu njega i Lejkina krenule ukrivo. Ulazei u
Gordonovu laboratoriju Lejkin je obino nalazio neto
postavljeno na pogreno mesto, neki splet ica o koji bi se
sapleo i zamalo pao, termos-bocu slabo pritegnutu, neto
to bi mu pokvarilo raspoloenje.
Sad je klimnuo glavom Kuperu, promrmljao jedno
"zdravo" Gordonu, a za to vreme pogledom pretraivao
laboratoriju. Gordon ga brzo provede kroz rezime njihovog
procesa eliminacije. Lejkin je klimao glavom i blago se
smekao dok je Kuper, na koga je doao red, detaljno
opisivao kako je nedeljama proveravao, iznova i iznova celu
maineriju. Dok je Kuper nastavljao, Lejkin polako otplovi
kroz laboratoriju, pipkajui po koji prekida, zagledajui
po koje kolo.
"Ovi prikljuci su suprotno povezani", saoptio je
diui splet ica na koje su bili privreni krokodilprikljuci.
"Taj blok i onako ne koristimo", uzvrati Gordon blago.
Lejkin je prouavao Kuperova kola, nabacio jednu
primedbu o nainu kako bi se to sve moglo bolje sastaviti,
poao dalje. Kuperov glas ga je pratio kroz prostrani
laboratorijski parter. Za Kupera, opisivanje jednog
eksperimenta bilo je kao rasklapanje vojnike puke: svaki
deo imao je svoje mesto i bio potreban koliko i svaki drugi.
Kuper je bio dobar, bio je i paljiv, ali, uvide Gordon,
nedostajalo mu je iskustvo potrebno da bi se skoilo
odmah na sr problema, da bi se isprialo samo ono bitno.
Eto, zato je Kuper student, a Lejkin profesor.
Lejkin okrete jedan prekida, zagleda se u razigrano
lice jednog osciloskopa, i ree:
"Neto nije doterano."
Kuper urno poe u akciju. Pronaao je izvor
problema i uklonio ga za samo nekoliko sekundi. Lejkin sa
odobravanjem klimnu glavom. Gordon oseti kako poputa

udno stezanje u grudnom kou koje ga je bilo uhvatilo

kao da je na probi on a ne Kuper.
"Onda,vrlo dobro", konano ree Lejkin. "Vai
rezultati?"
Sad je bio red na Gordona da se potrudi. Kredom i
glasom krenuo je kroz njihove ideje, zatim pokazao
podatke na displejima. Zaslugu za ideju da je u buci
skrivena kodirana poruka pripisao je Kuperu. Dohvatio je
jedan od listova sa zabeleenim signalima i pokazao ga
Lejkinu, istiui raspored vrhova i injenicu da su
rastojanja izmeu vrhova uvek ili jedan santimetar, ili pola
santimetra, nikad nita drugo.
Lejkin je prouavao skakutave linije iz kojih su tu i
tamo virili otri vrhovi nalik na luke koje stre iz maglom
obavijenog pejzaa grada. Bez strasti, on ree:
"Besmislica."
Gordon zastade.
"Tako sam i ja u poetku mislio. Onda smo ovo
deifrovali, smatrajui da su intervali od pola santimetra
'kratki' a od celog 'dugi' u Morzeovoj azbuci."
"To nema svrhe. Ne postoji fiziki efekat koji bi mogao
izvesti takve podatke." Lejkin se, vidno zgroen, okrenuo
da pogleda Kupera.
"Ali pogledajte prevod sa Morzea", ree Gordon
krabajui po kolskoj tabli. ENZIM INHIBIRA B.
Lejkin je mirkao ka tim slovima. "Ovo je sa jednog
lista papira iz beleaa?"
"Pa, nije. Tri lista zajedno."
"A gde su prekidi bili?"
"Na prvom listu ENZI, na drugom M INHI, a na treem
BIRAB."
"Znai, vi nijednu re niste celu dobili."
"Da, ali listovi jesu ili u seriji. Skidao sam jedan po
jedan, sa samo kratkim pauzama da promenim list."
"Koliko dugim?"
"Pa... dvadeset sekundi"

"Dovoljno vremena da nekoliko vaih 'slova' promakne

neprimeeno."
"Pa, moe biti. Ali ova struktura..."
"Nikakve strukture ovde nema. Ovo su samo
nagaanja."
Gordon se namrtio.
"anse da se iz nasumine buke dobije niz rei ovako
poreanih..."
"A kako odreujete pauze izmeu rei?" ree Lejkin.
"ak i u Morzeovoj azbuci postoji jedan interval koji
omoguuje da se zna kad prestaje jedna re a poinje
sledea."
"Doktore Lejkin, upravo smo to pronali. Na zapisima
su rei izmeu sebe odvojene intervalima od po dva
santimetra. To se uklapa..."
"Vidim." Lejkin je sve ovo primio stoiki. "Ba zgodno.
Ima li drugih... poruka?"
"Ima nekih", ree Gordon ravnomerno. "Ne zvue osobito razumno."
"To sam i pretpostavljao."
"A, ima i rei. 'Ovo' i 'zasititi' - u kojoj meri je
neverovatno da se dobije jedna takva re od osam slova
izdvojena sa obe strane po jednom dvosantimetarskom
pauzom?"
"Hmmmm", ree Lejkin steui ramenima. Gordon je
u takvim trenucima uvek imao oseanje da Lejkin, ima u
svom maternjem jeziku, maarskom, izvesne izraze koje bi
rado upotrebio ali koje ne moe da prevede na engleski. "I
dalje verujem da su to... besmislice. Ovakav fiziki efekt ne
postoji. Meanje spolja, to da. U to mogu poverovati. Ali
ovo, dems-bondovsko sa Morzeovom azbukom - ne."
Pritom Lejkin brzo strese glavom, ako da hoe itavu
tu temu da obrie, i provue aku kroz svoju proredenu
kosu.
"Smatram da ste ovde traili vreme."
"Ja zaista ne..."

"Moj vam je savet da se koncentriete na pravi

problem. To znai, da u vaoj elektronici naete izvor
buke. Ne uspevam da shvatim zato ga ne moete
pronai." Lejkin se okrete, kratko klimnu glavom Kuperu, i
ode.

Jedan sat posle Lejkinovog odlaska, kad je oprema

bila iskljuena ili svedena na minimum funkcionisanja,
podaci sakupljeni, laboratorijske knjige sreene i detalji
uneti u njih, Gordon je mahnuo Kuperu za dovienja i
izaao u dugi hodnik koji je vodio napolje. Iznenadio se,
staklena vrata su pokazala da je ve uveliko pao mrak i da
se Jupiter die. Gordon je bio pretpostavljao da je tek
kasno popodne. Mutna stakla na vratima svih kancelarija
bila su crna; svi su otili kui, ak i Seli na koga je Gordon
raunao kao sagovornika.
E pa onda, sutra. Uvek ima vremena sutra, pomisli
Gordon. Drvenim koracima odmicao je niz hodnik,
naginjui se ustranu zato to ga je atae-tana lupala po
kolenu. Laboratorije su se nalazile u podrumu nove zgrade
za fiziku. Zbog nagiba priobalnih bregova, ovaj kraj zgrade
izlazio je na ravninu. Onostran staklenih vrata na kraju
hodnika uala je no, crni kvadrat. Gordon je imao oseaj
da hodnik teleskopira i pliva mimo njega, i shvatio da je
umorniji nego to je dotad mislio. Stvarno je potrebno da
vie veba, da odri kondiciju.
Pred njegovim oima u tu uokvirenu tamu zakorai
Peni, i progura se kroz vrata.
"O", ree on zurei prazno u nju. Setio se da je tog
jutra promumlao obeanje da e doi kui rano, na vreme
za ruak. "O prokletstvo."
"Da. Konano mi je dozlogrdilo ekanje."

"Zaboga, ao mi je, ja prosto..." Nainio je neki trapav

pokret. Prosta istina je bila da je sasvim zaboravio, ali nije
izgledalo mudro to rei.
"Medeni, suvie te to obuzme." Njen se glas ublaio
dok je prouavala njegovo lice.
"Pa, znam, ja... stvarno mi je ao, zaboga stvarno..."
Razmiljao je samooptuujuim nainom, Ne mogu ni
izvinjenje da ponem. Zurio je u nju i divio se tom
kompaktnom, dobro graenom stvorenju pokraj koga se
oseao glomaznim i nespretnim. Stvarno bi trebalo da
objasni kako to kod njega ide, kako se problemi raire i
zauzmu sav prostor u njemu dok na njima radi, ne
ostavljajui mesta ni za ta drugo - pa ak, u nekom
smislu, ni za nju. Zvualo je to grubo, ali bilo je istinito, i
on se trudio da smisli neki nain da joj to kae a da ne...
"Ponekad se pitam kako mogu da volim takvog
mamlaza", ree ona odmahujui glavom, zapoinjui jedan
mali osmeh.
"Pa, stvarno mi je ao, ali... da ti ispriam kakav smo
sudar imali sa Lejkinom."
"Aha, neizostavno mi ispriaj."Sagnula se da podigne
njegovu tanu. Bila je ilava, pa je bez tekoe digla
nabreklu tanu, pomiui pritom kukove. Gordon uvide
da, iako umoran, on tu kretnju paljivo motri. Poto joj se
suknja zategla, butine su se dobro ocrtale ispod tkanine.
"'Ajde, tebi treba hrana." On poe svoju priu. Na njegove
rei, klimala je glavom, i provela ga zadnjim izlazom, zatim
oko stanice za punjenje tenim azotom, i najzad dole do
malog parkiralita, gde su bezbedonosne lampe bacale
svetlost kroz zatitnu ogradu, stvarajui razvuenu i
deformisanu mreu senki na sveem asfaltu.

im je Peni ukljuila klju za paljenje, radio je oiveo,

pratei prodornim "Pepsi-kola jaka stvar! Treina litre
vama na dar..." Gordon isprui ruku i iskljui ga.
Peni poveze kola sa parkiralita na bulevar. Prohladni
noni vazduh rasipao joj je kosu. Vlasi su joj, na temenu,
bile smede-sive, da bi dalje postajale svetlije i prelazile u
plavu, izbeljenu suncem i aktivnim hlorom iz bazena.
Povetarac je bio zgusnut jakim mirisom mora.
"Zvala je tvoja majka", ree Peni paljivo.
"Aha. Rekla si joj da u se ja njoj javiti?" Gordon se
nadao da e ovim ta tema biti preseena.
"Uskoro ti dolee u posetu."
"ta? Vraga, zato?"
"Kae da joj vie uopte ne pie, a sem toga, ionako
eli da vidi kakva je zapadna obala. Pomiljala je da se
doseli ovamo."
Peni je odravala svoj glas smirenim i tihim, a vozila je
brzim, preciznim pokretima.
"Ooo.Hriste." Pred njim se iznenada pojavi mentalna
slika njegove majke u crnoj haljini kako hoda niz aveniju
irard u utom svetlu sunca, zavirujui u izloge, za itavu
glavu nia od svih ostalih prolaznika. Bila bi isto toliko
izvan svoje sredine koliko i kaluerica u nudistikoj
koloniji.
"Nije znala ko sam."
"A?" Dekoncentrisala ga je slika njegove majke kako
se mrti na lako odevene devojke na irardu. "Pitala je
nisam li ja tu istaica."
"O."
"Nisi joj kazao da ivimo zajedno, jel' tako?" Pauza.
"Kazau."

Peni se neveselo osmehnula.

"Zato nisi ranije?"
Pogledao je kroz boni prozor, koji je ostao zamrljan
uljem tamo gde je naslonio glavu, i zadubio se u
posmatranje svetlosti koje su liile na dragulje. La Hoja
znai - dragulj. Sputali su se dombastim kanjonskim
putem, i svezi, pepermintski miris eukaliptusovih zasada
ispunjavao je kola. Pokuavao je da se vrati u Menhetn i
da stvari sagleda iz tog ugla, da predvidi ta e njegova
majka misliti o svemu ovome, ali je naao da je to
neizvodljivo.
"Je li to zato to nisam Jevrejka?"
"Dobri Boe, ne."
"Ali da si joj kazao, ona bi se ovde stvorila u sekundi,
a?"
alosno je klimnuo glavom.
"Aha."
"Rei e joj pre nego to stigne?"
"uj", ree on sa iznenadnom energijom, okreui se
na malom seditu da se suoi sa njom.
"Ne elim nita da joj kaem. Ne elim da se ona trpa
u moj ivot. Na ivot."
"Ona e postavljati pitanja, Gordone."
"Neka postavlja."
"A ti nee da odgovara?"
"uj, ona nee ostati da stanuje u naem apartmanu,
ne mora ni da sazna da i ti ivi u njemu."
Peni izvrte oi.
"Aaa, sad shvatam. Neposredno pre njenog dolaska,
poee da nagovetava da bih moda mogla da pokupim
nekoliko svojih stvari koje su po stanu razbacane? Moda
da izvadim svoj krem za lice i kontracepcijske pilule iz
ormaria za lekove? Tako po gde koji detalji?"
Pod njenim preim tonom sav se sparuao. Nije to
jasno domislio, ali, da, neka takva ideja mu je maloas
plovila po umu. Stara igra: brani to mora, ali sakrivaj

ostalo. Pre koliko vremena je zapao u taj obrazac sa

svojom majkom? Od tatine smrti? Hriste, kada e prestati
da bude klinac?
"Izvini, ja..."
"Ma, ne budi moron. Samo sam se alila."
Oboje su znali da se nije samo alila, nego da su
njene rei lebdele negde u prostoru izmeu fantazije i
realnosti koja samo to se nije materijalizovala, te da bi on,
i da ona nita nije rekla, pre ili kasnije sam natrapao na
slinu zamisao. Upravo taj njen natprirodni nain kojim je
raspolagala, da posmatra njegov um kako svojim tupim
alatima radi na nekom problemu, a onda da skoi napred,
do mesta na koje e on tek stii, bio je razlog to mu je
postajala draga u najneoekivanijim trenucima. Sad je
prevrnula stenu, otkrila one crve ispod, i time njemu
olakala situaciju; imao je samo jednu mogunost, naime,
da govori poteno.
"Boga mu, volim te", ree on iznenada nasmeeno.
Njen osmeh ode malice ukrivo. Pod mirkanjem
ulinih svetiljki, gledala je neprekidno u put pred sobom.
"To je ono to ne valja sa odomaivanjem. Nastani se
kod mukarca, i nedugo potom, kad god ti kae da te voli,
uje ispod toga da ti se zahvaljuje. To je dobrodolica."
"Mudrost WASP-ova, je li?"*( WASP, poznata skraenica od
"White Anglo-Saxon Protestant", "beli anglo-saksonski protestant". Ali
ujedno sama re "wasp" znai jednu vrstu insekta - osu. To je hotimina
ironija onih ostalih Amerikanaca (ne-belih, ne-anglosaksonskih, i
ne-protestantskih) kojima nije pravo to WASP-ovi sebe smatraju
najistijim, pravim Amerikancima, glavnom snagom amerikog drutva
itd. (Prim, prev.))

"Samo sam iznela jedno zapaanje."

"Kako to vi devojke na zapadnoj obali steknete toliko
pameti tako brzo?" Nagnuo se napred kao da to pitanje
postavlja kalifornijskom pejzau napolju.
"Rano putanje u promet znatno pomae", ree ona
cerei se.

To je bilo, za njega, jo jedna bolna taka. Ona je bila

prva devojka sa kojom je u ivotu spavao, i kad joj je to
rekao u prvi mah nije htela da poveruje. A kad se naalila
da ona, eto, da je asove profesoru, osetio je da je sa njega
strgnut onaj lakirani spoljanji sloj istono-obalske
prefinjenosti. Tad je poeo da nasluuje da je do tada
koristio svoj intelektualni oklop kao zatitu od bliskog
trljanja sa neizvesnostima ivota, a naroito kao zatitu od
bodlji senzualnosti. Dok je posmatrao kako promiu
otukane kuice na plai, Gordon je pomiljao, ne bez
sumornosti, da to to si jednu manu priznao, ne znai da
si je automatski i prevaziao. Penini direktni, otvoreni
pristup jo uvek je u njemu izazivao izvesnu nelagodnost.
Moda zato, u svojim mislima, nije mogao da zajedno, u
isti svet, postavi Peni i svoju majku, a jo manje da zamisli
njihov susret u njegovom stanu, sa Peninom odeom u
ormanu koja bi bila tihi dokaz.
Voden nekim impulsom pruio je ruku i ukljuio
radio, iji limeni glas zapeva" "Verrrlike deeevojke ne
plauuu ..." Istog asa ga je ugasio.
"Pusti nek' svira", ree Peni.
"Koje ubre."
"Popunjava vazduh", ree ona naglaeno.
Sa grimasom, opet ga je ukljuio. Nadjaavajui
refren "Verrrlike deeevojke?" on ree: "Ej, danas je dva'es
peti, je l' tako?" Klimnula je glavom. "Bie me
Liston-Paterson. ek' malo."
Okretao je skalu i naao spikera koji je mitraljeskom
brzinom priao navodei, pred poetak boks-mea,
statistike podatke.J'Evo. Nee biti TV prenosa. uj,
produi do Pacifik plae. Jeemo van kue. Hou ovo da
ujem." Peni bez rei klimnu glavom i Gordon oseti udno
olakanje. A-ha: dobro je udaljiti se od sopstvenih
problema i sluati kako se dva momka makljaju tako da od
obojice ostane samo pulpa. Naviku da slua te borbe
preuzeo je od oca negde u desetoj godini. Sedeli bi u suvie

napunjenim foteljama u dnevnoj sobi i sluali uzbuene

glasove koji su dopirali iz velike, smee, staromodne
Motorole u uglu. Oi njegovog oca, prazne, trzale su se
levo-desno, gledajui udarce i finte prenoene sa daljine od
hiljadu milja. Tata je ve tada bio debeo pa, kad bi
nesvesno zadao imaginarni udarac i trgao desnim laktom
napred, salo bi mu se na miici zanjihalo. Gordon je taj
pokret mesa mogao da vidi i kroz oevu belu koulju; onda
je motrio hoe li pepeo sa cigare otpasti i razmrviti se u
sivu mrlju na ilimu. To se svaki put desilo bar po jednom,
pa bi usred boks-mea njegova majka dola i poela da
kokodae o tome a onda krenula po lopaticu za smee.
Tata bi mu namignuo kad bi neko zadao dobar udarac ili
kad bi neko pao, a Gordon bi uzvratio cerei se. Sad, dok
se priseao. inilo mu se da se to uvek dogaalo leti, tako
da je buka saobraaja plovila do njih odozdo, sa Dvanaeste
ulice i Druge avenije, i da je po zavretku svakog
boks-mea njegov otac imao mokre polumesece ispod
pazuha. Posle su pili koka-kolu. Bila su to dobra vremena.

Dok su ulazili u "Svetionik", Gordon pokaza ka

jednom udaljenom stolu i ree: "Ej, eno su Karovejevi.
Kakav nam je sada prosek?"
"Sedam od dvanaest", saopti Peni.
Taj par Engleza, Karovej i njegova supruga, oboje istaknuti astronomi, nedavno je pristao da se zaposli na
katedri za fiziku. Radili su u prvoj liniji astronomije;
uhvatili su se u kotac sa nedavno otkrivenim
kvazistelarnim izvorima. U tom tandemu Elizabeta je bila
osmatra, i provodila je mnogo vremena u blizini, na
Palomaru, gde je pravila duboke snimke svemira tragajui
za novim crvenkastim takicama svetlosti. Crveni pomak je
nagovetavao da su ti izvori veoma udaljeni i stoga
neverovatno svetli. Bernard, teoretiar, smatrao je da to po

svoj prilici nisu nikakve daleke galaksije. Radio je na jednom modelu prema kome su ti izvori samo grudve
izbaene iz nae sopstvene galaksije, grudve koje bee od
nas blisko-svetlosnom brzinom te su zato crvenopomaknute. U svakom sluaju, ni on ni ona nisu imali
vremena za kuvanje, a dopadali su im se, inilo se, isti
restorani u koje su odlazili Gordon i Peni. Gordon je tu
korelaciju primetio, a Peni je vodila statistiku.
"Efekat rezonance kao da se odrava", ree Gordon
Bernardu dok su prolazili kraj njih. Elizabeta se nasmeja,
a onda ih upozna sa treim lanom njihove grupice,
jednim nabijenim ovekom koji je u svog sagovornika
umeo da gleda pravo i nekako prodorno. Bernard ih pozva
da sednu za njihov sto, i razgovor uskoro pode ka
astrofizici i kontraverzi oko crvenog pomaka. Tokom
razgovora naruili su najegzotinije stvari koje su u meniju
mogli nai. "Svetionik" je bio manje-vie drugorazredni
kineski restoran, ali ipak jedini kineski restoran u varoici,
ali svi naunici su vrsto verovali da je i dnigorazredno
kinesko bolje nego prvoklasno ameriko. Gordon se upravo
pitao nije li to posledica internacionalizma nauke, kad
iznenada shvati da nije dobro sluao kad su mu rekli ime
tog treeg oveka. Bio je to Don Boji, slavni astro-fiziar
koji je ve postigao dugi niz uspeha. Upravo iznenaenja te
vrste, susreti sa najboljim lanovima naune zajednice,
inila su La Hoju onim to je bila. Bio je vrlo zadovoljan
kad je Peni nainila nekoliko veselih opaski i kad se Boji
smejao, studirajui Peni oima. Ova vrsta stvari,
susretanje sa velikanima, impresionirala bi njegovu
majku; iz tog razloga istog trena je odluio da joj ne kae.
Gordon je paljivo sluao plime i oseke razgovora,
pokuavajui da otkrije kojom se to osobinom ove kolege
izdvajaju od ostalih. Hitrina uma je tu, nesumnjivo, bila
prisutna, a takode vedri skepticizam u vezi sa politikom i
nainima kako se vode stvari u svem. Onostran toga, ovi
su bili uglavnom slini svima ostalima. Odluio je da
ispnm drugaiji pipak.

"ta mislite o ovome to je Liston nokautirao

Patersona?"
Pogledi prazni i ukoeni.
"Opruio ga je za samo dva minuta u prvoj rundi."
"ao mi je, ne pratim tu vrstu stvari", ree Boji.
"Pretpostavljam da e gledaoci biti malice ljuti ako su jako
mnogo platili za sedita."
"Sto dolara za sedite neposredno pored ringa", ree
Gordon.
"Skoro po dolar za svaki sekund", zahehetao se
Bernard, i to ih je prebacilo na temu poredenja raznih
ljudskih aktivnosti izraenih sa aspekta cene u dolarima
po jedinici vremena. Boji je pokuao da nade najskuplju
aktivnost, ali Peni ga je nadmaila navoenjem samog
seksa; pet minuta zadovoljstva a onda celo jedno skupo
dete koje mora da odgaji ako nisi bio paljiv. Bojlu oi
zasvetlucae i on joj ree:
"Pet minuta? Nije to velika reklama za vas, Gordone."
U brzom klobuanju smeha niko nije primetio kako se
Gordonu stegoe miii vilica. Bio je blago okiran to je
Boji, prvo nainio pretpostavku da on i Peni spavaju
zajedno, i, drugo, nabacio alu o tome. Prokleto iritirajue.
Ali pria ode na druge teme i ta kvrgava napetost popusti i
nestade.
Stigla je hrana, i Peni nastavi da ubacuje duhovite
primedbe, oigledno armirajui Bojla. Gordon joj se utke
divio, zapanjen da se ona tako lako kree kroz tako duboke
vode. On je, meutim, uspevao da nae originalan
komentar tek minut ili dva poto bi razgovor otiao na neki
drugi teren. Peni je ovo primetila pa ga je ukljuivala,
nabacivala mu je reenice za koje je ve znala da on na
njih ima spreman duhovit odgovor. "Svetionik" se ljuljao
na talasima razgovora i mirisima sosova. Kad je Boji iz
depa sakoa izvukao svesku i neto u nju zapisao, Gordon
opisa kako je jedan fiziar na zabavi u Prinstonu beleio
neto u svesku, a Ajntajn, koji je sedeo do njega, pitao
zato. "Kad god imam dobru ideju, postaram se da je ne

zaboravim", odgovorio je taj ovek. "Moda e vam se

dopasti ako i vi to pokuate - zgodno je." Ajntajn je tuno
odmahnuo glavom i rekao: "Sumnjam. Ja sam u itavom
ivotu imao samo dve ili tri dobre ideje."
Ovo je dobilo dobar smeh. Gordon je dobacivao Peni
poglede pune razdraganosti. Izvukla ga je i on se, evo,
dobro uklopio.
Posle veere njih petoro su raspravljali da li da
zajedno podu u bioskop. Peni je htela da gleda "Prole
godine u Marijenbadu" a Boji se vie interesovao za
"Lorensa od Arabije" istiui da, poto gleda samo jedan
film godinje, treba da vidi bar onaj najbolji. Izglasali su
"Lorensa" sa etiri glasa prema jednom. Dok su izlazili iz
restorana Gordon je napolju, na parkingu, zagrlio Peni,
pomiljajui, dok se saginjao da je poljubi, na njen miris u
krevetu.
"Volim te", rekao je.
"E pa dobrodoao", odvratila je smekajui se.

Kasnije, dok je leao pored nje, inilo mu se da vrti

Peni na strugu svetlosti tako da ona svaki put daje svezu
sliku. Oblikovao ju je svojim rukama i jezikom. Ona ga je,
sa svoje strane, vodila i kalupila. inilo mu se da u njenim
pouzdanim pokretima i izborima najpre ovaj, zatim onaj
nain, moe da oseti otiske njenih ranijih ljubavnika.
Zaudo, ta misao mu nije smetala, mada je imao neko
oseanje da bi trebalo da mu smeta. Odjeci drugih
mukaraca dopirali su iz nje. Ali ti mukarci sad nisu bili
tu, a on jeste; inilo se da je to dovoljno.
Malo se zaduvao, i to ga je podsetio da treba ee da
silazi na plau da tri. Prouavao je njeno lice u mutnom,
sivom ulinom svetlu koje je promicalo u njegovu sobu.
Linije njenog lica bile su prave, bez varki, a jedine krivine
poticale su od nekolicine umrenih vlanih uvojaka kose
na obrazu. Diplomirani student knjievnosti, posluna

ker jednog ouklendskog investitora, naizmenino liriarka

i praktiarka, sa politikim kompasom koji je istovremeno
nalazio vrline u Kenediju i u Goldvoteru. Na mahove
sasvim bezobrazna, posle stidljiva, pa rasputena,
zgroena njegovim seksualnim neznanjem, zadovoljno
iznenaena njegovim iznenadnim naletima preznojene
energije, a potom umirujua, fluidno graciozna, kad bi
pao, dok mu se krv ve zgrunjavala, pokraj nje.
Negde, neko svira tanku pesmicu. Piter, Pol i Meri ,
"Limunovo drvo".
"Boga mu bogovog, dobar si", ree Peni. "Na skali od
jedan do deset, dobija jedanaest."
Namrtio se, razmiljajui, odmeravajui tu novu
hipotezu.
"Ne, dobri smo mi. Ne moe razdvojiti izvoenje od
izvoaa."
"E jesi analitian."
Mrtio se. Znao je da bi ovo drugaije prolo sa
protivrenim devojkama tamo natrag, na istonoj obali.
Oralni seks bi tamo bio sloen problem, bilo bi potrebno
mnogo prethodnih pregovora i lanih pokuaja i rei koje
ne odgovaraju ali moraju posluiti u nedostatku boljih:
"ta ako mi, ovaj..." i "Ako, zna, ti to eli..." - to bi
sve najzad dovelo do drastinog izuzetnog dogaaja, sa
mnogo laktova i neudobnih poloaja koje, kad ih jednom
zauzme, ne sme vie da menja iz iste neizreene
postienosti. Sa onim napetim devojkama koje je nekad
poznavao, sve to bi moralo da se dogodi. Sa Peni, ne.
Pogledao ju je, a onda drvene zidove iza nje. Zbunjena
zabrinutost zatreperila ja na njegovom licu. Znao je da bi
sad trebalo da bude velegraanin i neobavezan, ali mu se
inilo da je vanije da se izrazi tano.
"Ne, ne radi se o meni niti o tebi", ponovio je. "Nego o
nama."
Nasmejala se i unula ga.
8

14. OKTOBAR 1962.

Gordon je prelistavao hrpu pote u svom pretincu.

Reklama za novi mjuzikl, "Zaustavite svet - hou da
siem"; to mu je uputila njegova majka. Nije verovatno da
e ove godine moi da ide na brodvejske jesenje premijere;
on ispusti tu reklamu u smee. Neto nazvano "Pokret
graana za pristojnu literaturu" poslalo mu je arenu
knjiicu u kojoj su detaljno prikazana preterivanja u
delima Politiki pustolovi i Milerovoj Jarevoj obratnici.
Citirane odlomke Gordon je proitao sa zanimanjem. U toj
umi butina koje se razmiu, orgazama koji tresu, i prave
pravcijate gimnastike, nije video nita to bi moglo
potkopati drutveni ivot. Ali general Edvin Voker je, evo,
upravo to video, a Bari Goldvoter se u knjiici pojavio sa
malim kameo-istupom mudraca, naime sa paljivo
sroenim upozorenjem o eroziji volje naroda zbog poroka,
privatnih. Bilo je tu i ono uobiajeno lupetanje o analogiji
izmeu SAD i Rimskog carstva u danima opadanja.
Gordon se vrlo kratko zasmejao, i bacio knjiicu u ko.
Ba je ovo, ovde na zapadu SAD, druga civilizacija. Na
istonoj obali, nijedna grupa boraca za cenzuru ne bi
pokuala da regrutuje univerzitetske nastavnike niti da od
njih trai priloge: znali bi da je takav pokuaj uzaludnost,
bacanje potarine. Moda ovde ove glupaine zamiljaju da
e caka o Rimskoj imperiji da se dopadne naunim
radnicima. Najnoviji broj Revije fizike Gordon je preleteo
pogledom, oznaavajui kratkim pokretima pisaljke koje e
lanke kasnije proitati. Bilo je neto interesantno to je
Klaudija Zines napisala o nuklearnim rezonancama,

podaci su izgledali isto; ta stara grupa na Kolumbiji

odravala je svoju reputaciju.
Gordon uzdahnu. Moda je trebalo da ostane na
Kolumbiji na postdoktorskom radu, a ne ovako rano da
skoi na mesto pomonog profesora. La Hoja je
takmiarsko mesto, prepuno snage, gladno slave i
"eminentnosti". Jedan ovdanji asopis je svakog meseca
imao rubriku Jedan univerzitet na svom putu ka slavi,
punu hvalospeva i fotografija profesora koji zure u
komplikovane instrumente ili stoje zamiljeni pred
jednainom. Kalifornija kree ka zvezdama, Kalifornija velikim skokovima grabi napred, Kalifornija daje dolare a
dobija mozgove. Dobili su Herba Jorka, koji je nekad bio
zamenik direktora Ministarstva odbrane, da im bude prvi
kancelar kampusa. Doao je Harold Urej, pa Mejers, pa Kif
Brukner u nuklearnoj teoriji, curak talenta koji se ve
pretvarao u postojani mlaz. U takvim vodama novi
profesor-asistent imao je bezbednost radnog mesta
otprilike koliko i ivi mamac na udici.
Gordon poe hodnicima treeg sprata, zagledajui
imena na vratima. Rozenblut, teoretiar plazme, po neki
miljenjima najbolji na svetu. Matajas, umetnik niskih
temperatura, ovek koji je postigao rekord (i zadrao ga)
proizvodei
super-provodnik
sa
najniom
radnom
temperaturom. Krol i Zul i Pikioni i Feher, i svako od tih
imena podsea na bar jedno prodorno sagledavanje
neega, na neki briljantni proraun, ili izuzetan
eksperiment. A ovde, na kraju fluorescentne i ploicama
pokrivene ujednaenosti hodnika: Lejkin.
"A, dobili ste moju cedulju", ree Lejkin poto se odazvao na Gordonovo kucanje. "Dobro. Ima odluka koje treba
da donesemo."
Gordon ree:
"O? Zato?" i sede sa suprotne strane stola od
Lejkina, pored prozora. Napolju su buldoeri obarali neka
od eukaliptusovih stabala, mumlajui mehaniki, da bi
pripremili mesto za zgradu za herniju.

"Moja dotacija od NSF uskoro e biti na obnavljanju",

ree Lejkin znaajno.
Gordon je zapazio da Lejkin nije rekao "naa" NSF
dotacija, iako su u toj dotaciji i on, i Seli, i Gordon bili istraivai. Lejkin je bio taj koji potpisuje ekove, ili "P. I."
kako su to sekretarice uvek govorile - "Principal
Investigator", glavni istraiva. Odatle je poticala razlika.
"Predlog za produenje dotacije treba da se da tek oko
Boia", ree Gordon. "Zar ovako rano da ponemo da ga
piemo?"
"Ne govorim o pisanju. O emu da piemo?"
"Vai eksperimenti sa lokalizovanim spinom..."
Lejkin odmahnu glavom, a preko lica mu prelete
mrtenje.
"To je jo u pripremnoj fazi. Te eksperimente ne mogu
da upotrebim kao glavnu stavku."
"elijevi rezultati..."
"Da, oni obeavaju. Dobar rad. Ali jo uvek su nekonvencionalni, samo su linearne projekcije ranijeg rada."
"Onda ostajem samo ja."
"Da. Vi." Lejkin ispred sebe, na stolu, sastavi prste
obeju aka u uzdignutu kupolu. Gornja povrina njegovog
radnog stola bila je upadljivo uredna, svaki list hartije
poloen paralelno sa ivicom stola, olovke takode paralelno
poloene.
"Jo nisam dobio nita jasno."
"Dao sam vam problem nuklearne rezonance, plus
jednog odlinog studenta - Kupera - da bi stvari ile bre.
Oekivao sam da dosad ve dobijem komplet podataka."
"Znate kakvu nevolju imamo sa bukom."
"Gordon, nisam vam taj problem dao sluajno", ree
Lejkin smekajui se samo malo. Njegovo se elo prekrilo
borama, to je doprinelo izrazu prijateljske zabrinutosti.
"Mislio sam da e to biti dragocena podrka vaoj karijeri.
Priznajem da to nije ba ona vrsta aparature na koju ste
navikli. Problem za vae doktorske teze bio je direktniji.

Ali, jedan ist rezultat oito bi se mogao objaviti u Pismima

revije fizike, a to bi nam sasvim sigurno pomoglo oko
produenja - ne bi moglo da ne pomogne. I nama, i vama,
u pogledu vaeg poloaja na ovoj katedri."
Gordon pogleda kroz prozor, ka mainama koje su
vakale pejza, a onda opet ka Lejkinu. Sad su Pisma revije
fizike bila najugledniji urnal, jer su tu najvreliji rezultati
mogli biti publikovani za nekoliko nedelja, dok su lanci
poslati Reviji fizike (ili, jo gore, nekom drugom asopisu
za fiziku) morali da ekaju mesecima i mesecima. Poplava
informacija prinudila je naunika-istraivaa da svoje
itanje ogranii na samo nekoliko asopisa, jer je svaki
asopis ponaosob postajao sve deblji. Bilo je to kao da
pokuava da se napije vode iz vatrogasnog mrka.
tedei vreme, poeo si da se oslanja na kratka rezimea u
Pismima reviji fizike uz obeanje samom sebi da e ono
opirnije, u drugim urnalima, itati jednog dana kad
bude imao vie vremena.
"Sve je to tako", ree Gordon blago. "Ali ja nemam
rezultat koji bi mogao publikovati."
"A, ali imate", toplo promrmlja Lejkin. "Ovaj efekat sa
bukom. Izuzetno je zanimljiv."
Gordon se namrti.
"Pre nekoliko dana govorili ste da je to samo loa
tehnika rada."
"Bio sam neto nervozan tog dana. Nisam u punoj
meri sagledao vae tekoe." Proeljao je svojim dugim
prstima proredenu kosu, zabacujui je unatrag tako da se
pokazala bela koa na temenu, koja je inila jak kontrast u
odnosu na njegovu duboku pocrnelost od sunca. "Ta buka
koju ste nali, Gordon, nije jednostavno otezanje posla.
Porazmislio sam, i sad verujem da to mora biti neki novi
fiziki efekt."
Gordon je zurio u njega obuzet nevericom.
"Koja vrsta efekta?" ree polako.

"Ne znam. U svakom sluaju, neto remeti uobiajeni

proces nuklearne rezonance. Predlaem da to nazovemo
'spontanom rezonancom' prosto da bismo imali neki radni
naziv." Osmehnuo se. "Kasnije, ako se pokae onako
vanim kao to podozrevam da jeste, ovaj efekat moe biti
nazvan po vama, Gordone - ko zna?"
"Ali, Ajzak, mi ga ne razumemo! Kako ga moemo nazvati nekim takvim imenom? 'Spontana rezonanca', to znai
da neto unutar kristala izaziva premetanje magnetskih
spinova tamo-amo."
"Znai."
"Ali mi ne znamo da li se to deava!"
"Jedini mogui mehanizam je taj", hladno ree Lejkin.
"Moda."
"Niste valjda jo zadrali ono vae o nekim, tobo, signalima, a?" ree Lejkin ironino.
"Prouavamo tu stvar. Kuper upravo sad uzima jo
podataka."
"Besmislica. Traite vreme tog studenta."
"Ne, po mojoj proceni."
"Bojim se da vaa 'procena' nije jedini faktor koji ovde
deluje", ree Lejkin upuujui mu pogled kao od kamena.
"ta to znai?"
"Vi nemate iskustva u takvim stvarima. Radimo sa
rokom koji se mora potovati. NSF produenje je vanije od
vaih primedaba. Ne volim tako grubo to da kaem, ali..."
"Da, da, vi na umu imate ta je za celu ovu grupu najbolje."
"Ne verujem da mi je potrebno da neko drugi zavrava
moje reenice."
Gordon je mirnuo i pogledao kroz prozor.
"Izvinite."
Oteglo se utanje u koje su zadirali parajui zvui
buldoera, to je Gordonu razbilo koncentraciju. Bacio je
pogled ka neto udaljenijem umarku jakaranda drvea, i
video kako mehanike kande rastru jednu trulu drvenu
ogradu. Liila ja na "koral",deo prolosti Zapada koji je ve

ostario i izbledeo. Meutim, verovatnije je bila deo teritorije

Marinskog, koju je univerzitet preuzeo, vojni logor Metjus,
gde su peadince treskali dok ne budu spremni za Koreju.
Znai, rui se jedan centar za obuku, a njegovom mestu se
podie drugi. Gordon se zapitao za koju borbu njega
obuavaju ovde. Naunu? Ili budetsku?
"Gordon", poe Lejkin, glasom sputenim do
umirujueg mrmljanja, "mislim da ne cenite sav znaaj tog
'problema buke' koji vam se pojavio. Upamtite, da bi ovek
otkrio jedan novi efekat, nije potrebno da o njemu sve
razume. Gudier je sluajno otkrio kako se pravi tvrda
guma, ispustio je indijsku gumu pomeanu sa sumporom
na vrelu penicu. Rentgen je otkrio iks-zrake dok se
zapetljavao sa nekim eksperimentom oko elektrinog
pranjenja u gasovima."
Gordon naini grimasu.
"To, meutim, ne znai da je znaajno sve to ne
razumemo."
"Naravno da ne. Ali oslonite se na moju procenu u
ovom sluaju. Ovo je upravo ona vrsta misterije kakvu
Pisma fiz-revije hoe da tampaju. A pojaae na profil
pred NSF."
Gordon odmahnu glavom.
"Mislim da je to signal."
"Gordon, reizbornost vam dolazi ove godine. Moemo
vas unaprediti u vii stupanj profesora-asistenta. ak nije
nezamislivo ni da vam damo tenuriju."
"Pa?" Lejkin to nije kazao, ali mogli su, dabome, i da
mu daju ono to se birokratskim jezikom nazivalo "zavrno
rasporeivanje".
"Solidan tekst u Pismima fiz-revije ima veliku teinu."
"A-ha."
"A ako rezultat vaeg eksperimenta i dalje bude nita,
bojim se da u, sa aljenjem, morati da kaem da nemam
mnogo dokaza koje bih mogao izneti vama u prilog."
Gordon je prouavao Lejkina, znajui da vie nema
ta da se kae. Linije su bile povuene. Lejkin se zavalio u

svoju funkcionersku fotelju, klimao se kontrolisanom

energijom, posmatrao dejstvo svojih rei. Njegova
"Ban-Lon" koulja obuhvatala je atletski grudni ko,
njegove pletene labave pantalone oblikovale su se du
miiavih nogu. Dobro se taj prilagodio Kaliforniji, izlazio
je na sunce koje ga je pozdravljalo dobrodolicom i
poboljavao svoj teniski bekhend. Dalek je put prevalio od
onih skuenih, senovitih laboratorija u MIT-u. Lejkinu se
ovde dopalo, eleo je da uiva u luksuzu ivljenja u gradu
bogatih... Muvae ako treba, samo da bi zadrao svoju
poziciju; reio je da ostane.
"Razmisliu o tome", ree Gordon ravnim glasom.
Pokraj robusno graenog Lejkina oseao se debelim,
bledim, nespretnim. "I nastaviu sa uzimanjem podatka",
zavrio je.

Vozei sa Lindbergovog aerodroma nazad u grad, Gordon je razgovor odravao na bezbedno neutralnom terenu.
Njegova majka je klepetala o komijama iz Dvanaeste
ulice, komijama kojima on ni imena nije pamtio, a kamoli
njihove zamrene porodine zaevice, brakove, roenja i
umiranja. Majka je podrazumevala da e on u sekundi
uvideti znaaj podatka da je Goldberg konano kupio ono
mesto u Majamiju, i zato je Golbergovima vano to e
njihov sin Dersi ii na Univerzitet drave Njujork a ne na
Univerzitet Jeiva. Sve je to bio deo ogromne sapunske
opere ivota. Svaki segment je imao znaenje. Neki ljudi e
nadrljati. Neki e, posle dugog trpljenja, dobiti svoju
konanu nagradu. U sluaju njegove majke, bilo je
oigledno da je on sam, Gordon, dovoljna nagrada, bar u
ovom ivotu. Uuuh-hala je na svako udo koje se
pojavljivalo u sutonu koji se zgunjavao, dok su hujali du
Puta1 ka La Hoji. Palme koje samoniklo rastu pokraj
druma, niko im ne pomae. Beli pesak zaliva Misije, bez
ljudi i bez smea. Ovo nije ostrvo Koni. Nema zakrenih

trotoara, nema guve. Sa planine Soledad, pogled ka

okeanu, nastavlja se do plave beskonanosti, za razliku od
sivog pejzaa koji se okonava istumbanou Nju Dersija.
Sve ju je impresioniralo: podsealo ju je na ono to su ljudi
priali o Izraelu. Njegov otac je bio vatreni cionista,
redovno je ubacivao paricu radi bezbednosti te domovine.
Gordon je bio siguran da i ona jo daje, mada od njega
nikad nije zatraila da on daje; moda je smatrala da mu je
svaki gelt*( Nemaki das Gelt, novac. (Prim, prev.)) potreban da bi
ouvao svoj profesorski imid. Pa, i bio mu je potreban. La
Hoja je skupa. Ali Gordon sad nije bio uveren da bi ita
dao za tradicionalne jevrejske svrhe. Odseljenje iz Njujorka
prekinulo svaku vezu sa tim sujevernim mumlanjem
zakona o ishrani i talmudskih istina. Peni mu je rekla da
joj on ne izgleda osobito jevrejski, no on je znao da je to
samo njeno neznanje. Nju taj WASP-lend u kome je
odrasla nije nauio nijednom od onih malih znakova koji
sve odaju. Dodue, bilo je verovatno da veina ljudi u
Kaliforniji u podjednakoj meri nema pojma o tim znacima,
to je Gordonu odgovaralo. Nije voleo da neznanci
formiraju stav prema njemu jo pre nego to su se s njim
rukovali. Oslobaanje od Njujorkog klaustrofobinog
jevrejskog ambijenta bilo je jedan od razloga to je u La
Hoju i krenuo.
Bili su ve blizu kue, zaokretali su jednim zamahom
u ulicu Nautilus, kad njegova majka ree, isuvie
ovlatenim tonom:
"Ta Peni, trebalo bi neto da mi kae o njoj pre nego
to je sretnem, Gordon."
"ta ima da se kae? Kalifornijska devojka."
"to znai?"
"Igra tenis, odlazi na izlete u planine, u Meksiko je odlazila pet puta ali na istok ne dalje od Las Vegasa. ak
surfuje. Pokuala je i mene da nagovori na surf, ali ja bih
radije da prvo uem u formu. Radim gimnastiku, po
sistemu kanadskog vazduhoplovstva."

"To zvui vrlo simpatino", ree ona sa sumnjom u

glasu.
Gordon ju je smestio u motel "Surfsajd" dva bloka
daleko od svog apartmana, a onda ju je povezao dalje, do
apartmana. Uli su u sobu punu mirisa kubanskog jela
"kaserole" koje je Peni nauila da pravi kad je stanovala sa
sobnom koleginicom iz Latinske Amerike. Izala je iz
kuhinje razvezujui kecelju sa sebe; izgledala je
domaikije nego to ju je Gordon ikad ranije video. Dakle,
iako se ranije bunila, sad je nastojala da odglumi dobru
predstavu.
Njegova majka se prosto prelivala entuzijazmom i
dobrom voljom. urno je pola u kuhinju da pomogne oko
salate, pregledala je Penin recept, tandrkala erpama.
Gordon se angaovao oko vinsokg rituala koji je tek poeo
da ui. Do Kalifornije, retko je pio ita to nije imalo ukus
konkordskog groa. Sad je u ormariu imao zalihu Kruga
i Martinija i mogao je da razume argon kojim su se sluili
debeli trbusi i baburasti nosevi, mada za mnoge njihove
termine nije, zapravo, bio ba siguran ta znae.
Njegova je majka izala iz kuhinje, postavila sto
brzom, tretavom efikasnou, i zapitala gde je kupatilo.
Gordon joj ree. Dok je okretao leda majci, da bi iz flae
iupao ep, Peni je uhvatila njegov pogled i iscerila se.
Uzvratio je jednako. Neka njene "Enovid" tablete za
kontracepciju budu zastava nezavisnosti.
Kad se vratila, gospoda Berntajn je bila potitena.
Hodala je sa veim zanoenjem u kukovima nego to je
Gordon pamtio, malice teturavo, a njena nepromenljiva
crna haljina se malo naboravala; tako je prela sobu.
Izgledala je dekoncentrisano. Veera je poela i nastavljala
se uz samo malo razgovora, uglavnom o novim vestima.
Roak Irv odlazi da trguje suenom hranom negde u
Masausetsu. Ujka Herb zarauje pune ake para, kao i
obino, a njegova sestra - tu je njegova majka zastala, dve
godine starija i daleko hrabrija, brinula se sama o sebi.

Nainio je primedbu o njenoj umetnosti i o tome da treba

vremena da bi ovek takvu umetnost prihvatio, a njegova
majka se okrete Peni i ree:
"Pretpostavljam da se i vi interesujete za umetnost?"
"O, da", ree Peni. "Za evropsku literaturu."
"A ta mislite o najnovijoj knjizi gospodina Rota?"
"O", ree Peni. Jasno se videlo da hoe da dobije na
vremenu. "Ne bih rekla da sam je proitala do kraja."
"Trebalo bi da proitate. Ona bi vam pomogla da
shvatite Gordona mnogo bolje."
"A?" ree Gordon. "ta ti to znai?"
"Pa, dragi", ree gospoda Berntajn sporim,
saoseajnim tonom, "ta knjiga bi joj mogla dati neke
predstave o... ovaj... mislim da je gospodin Rot - slaete se,
Peni? - veoma dubok pisac."
Gordon se nasmeio, pitajui se moe li sebi da
dopusti da se otvoreno nasmeje. Ali pre nego to je mogao
ita da kae, Peni proguna: "Poto je Fokner umro u julu,
a Hemingvej prole godine, onda time valjda Rot ulazi
meu sto najboljih amerikih romanopisaca, ali..."
"O, ali svi oni su pisali o prolosti, Peni", ree gospoda
Berntajn nepokolebljivo. "A ovaj njegov novi, Otputanje,
pun je..."
Na toj taki, Gordon se zavalio unazad i pustio svoj
um da otplovi. Njegova majka je otpoela izlaganje svoje
teorije o usponu i nadmoi jevrejske knjievnosti, a Peni je
na to uzvraala tano onako kako je on mogao predvideti.
Njegova majka je u svom umu brzo poinjala da gubi iz
vida da njene teorije nisu isto to i dokazane optepoznate
injenice. Peni joj je, meutim, bila tvrdoglav protivnik,
koji odbija da popusti radi ouvanja mira. Mogao je da
oseti kako napetost izmeu njih dve raste. Nije mogao da
uini nita da to zaustavi. Nije se tu radilo ni o kakvoj
knjievnoj teoriji, nego o borbi ikse*( iksa, jevrejska re koja
znai "ena koja nije Jevrejka". (Prim. prev.)) protiv majinske
ljubavi. Posmatrao je lice svoje majke dok se zatezalo. One

njene linije smeha, koje su zapravo nastale od mirkanja,

pretvorie se u duboke bore. Mogao je on i da se umea, ali
je znao kako bi stvari onda pole: njegov bi glas postajao
sve tanji, on to ne bi ni primeivao, i, odjednom, to bi bio
cijukavi glas tinejdera koji jedva to je proao Bar Micvah.
Uvek je njegova majka uspevala da izazove to kod njega:
uslovni refleks. E, ovog puta on e tu zamku izbei.
One poee da raspravljaju glasnije. Peni je navodila
knjige, autore; njegova majka ih je prezrivo otpisivala,
vrsto uverena da joj onih nekoliko teajeva na veernjoj
koli daju pravo da zauzima otre stavove. Gordon je
dovrio jelo, vino je pijuckao dugo i sa uivanjem,
posmatrao plafon, i najzad uleteo recima: "Mama, mora
biti da je ve kasno za tebe, ako se ima u vidu i vremenska
razlika i sve ostalo."
Gospoda Berntajn zastade u pola reenice i pogleda
ga praznim pogledom, kao da se budi iz transa. "Mi smo
samo diskutovale, dragi, nema potrebe da se sav
uznemiri." Nasmeila se. Peni je uspela da izvede nekakvo
slino rastezanje svog pobledelog lica. Gospoda Berntajn
unu mkama svoju frizuru nalik na pelinje sae, dvorac
kose koji se opirao promeni. Peni ustade i poe buno da
skuplja tanjire. Teka tiina izmeu njih je rasla.
"E, 'ajde, mama. Najbolje da poemo."
"Sudovi." Poela je da skuplja pribor za jelo.
"Peni e."
"E, onda."
Ustala je, stresla sa svoje sjajne crne haljine neke nevidljive mrvice, dohvatila svoju tanu. Silazila je niz
spoljanje stepenite koracima sve brim, trap trap, kao da
bei od bitke koja se nije zavrila pobedom. Poli su
preicom, jednom zadnjom uliicom koju je on znao;
njihovi koraci su odzvanjali. Talasi su gunali na obali,
jedan blok daleko. Prsti magle su plovili, pruali se ispod
ulinih lampi, savijali se.
"Pa, ona je drukija, zar ne?" ree gospoda Berntajn.
"Kako drukija?"

"E, sad."
"Ne, stvarno." Ali ipak je znao.
"Vi ste... " nainila je znak, ne pouzdajui se u rei:
presavila je svoj najdui prst preko kaiprsta dobijajui
time prepleten par"... ovako, da?"
"Je l' to drukije?"
"Tamo gde mi ivimo jeste."
"Stariji sam ja sad."
"Mogao si da kae. Da upozori svoju majku."
"Mislio sam da je bolje da je prvo sretne."
"Ti, pametnjakoviu."
Uzdahnula je. Dok je odmicala patkastim koracima,
njena tana je izmahivala u irokim lukovima, a iskoena
svetlost ulinih lampi rastezala je njenu senku. Zakljuio
je da se pomirila sa situacijom.
Ali nije.
"Ne poznaje ni jednu jevrejsku devojku u Kaliforniji?"
"Ma hajde, mama."
"Ne priam o tome hoe li uzimati asove rumba
plesa ili neto tako." Zaustavila se kao ukopana. "To je tvoj
itav ivot."
Slegnuo je ramenima.
"Prvi put. Nauiu."
"Nauiti ta? Da bude neto drugo?"
"Nije li to malo providno, toliko neprijateljstvo prema
mojim devojkama? Nije potrebno mnogo analize pa da se
to shvati."
"Tvoj ujka Herb bi rekao..."
"Zajebi ujka Herba. Kurvinska filozofija."
"Koje su to rei. Kad bih mu kazala ta si rekao..."
"Kai mu da imam pare u banci. Razumee."
"Tvoja sestra, tvoja sestra je bar blizu kue."
"Samo geografski."
"Ne zna ti."
"Pljuska ulje po platnu da izlei svoje psihoze. Jest'.
Psiho sestra."

"Nemoj."
"Istina je."
"Ti sa ovom ivi, zar ne?"
"Sigurno. Treba mi praksa."
"Od kad je tvoj otac umro..."
"Ne zapoinji to." Zamah akom kao da neto odseca.
"uj, videla si kako je. Tako e i da ostane."
"Zarad tvoga oca. Bog mu duu odmorio..."
"Ne moe ti..." Nameravao je da zavri mene da gura
pomou jedne aveti jer je tako i oseao, ali ree "... znati
kakav sam sad."
"Majka ne zna?"
"Pa da, ponekad ne zna."
"Kaem ti, molim te, ne slamaj svojoj majci srce."
"Ja radim kako ja volim. Ona meni odgovara."
"Ona je... devojka spremna da uini ovo, da ivi sa
mukarcem neudata... "
"Jo nisam siguran ta hou."
"A ona hoe ta?"
"uj, to utvrujemo. Budi razumna, mama."
"Ti meni nabacuje razumnost? Da legnem i umrem i
nita ne kaem? Ne mogu da ostanem ovde i gledam vas
dve zaljubljene ptiice kako jedna drugoj guguete."
"Onda ne gledaj. Mora nauiti ko sam ja, mama."
"Tvoj otac bi... " ali to nije dovrila. U prohladnoj
bledoj svetlosti jednim trzajem se potpuno ispravila.
"Ostavi je." Lice joj je bilo kruto.
"Ne."
"Onda me otprati do kreveta."

Kad se vratio u njihov bungalov, Peni je itala asopis

Tajm i jela indijske oraie.

"Kako je prolo?" povukla je usta na jednu stranu,

ukrivo, umorno.
"Nee pobediti na takmienju za semitkinju Suzi."
"Nisam ni mislila da hou. Isuse, viala sam
stereotipe ranije, ali..."
"Aha. Ono njeno glupo o Rotu."
"Nije Rot u pitanju."
"Nije", saglasio se.
Sledeeg jutra majka mu je telefonirala iz motela.
Njen plan je bio da provede taj dan etajui po gradu i
razgledajui prizore. Rekla je da ne eli da mu oduzima
vreme potrebno za univerzitet, te da e zato ii sama.
Gordon se saglasio da je to verovatno najbolje, jer je pred
njim dan pun obaveza: predavanje, seminar, voenje
seminarskog govornika na ruak, popodne dva sastanka
raznih komiteta, pa savetovanje sa Kuperom.
Te veeri vratio se u apartman kasnije nego obino.
Zvao je njen motel, ali odgovora nije bilo. Peni je stigla
kui, pa su zajedno spremili veeru. Imala je neke
probleme na svom kursu, i zato je morala neto da proita.
Do devet sati su zavrili sa raiavanjem stola od veere,
pa je Gordon po njemu rasprostro neke radove studenata
kojima je drao predavanja; jo davno je trebalo da ih
oceni. Oko jedanaest je zavrio, uneo ocene u svoju knjigu,
i tek tada se setio majke. Pozvao je motel. Rekoe mu da je
na njenim vratima znak "ne uznemiravaj" i da ne eli da se
telefonski pozivi upuuju na njenu sobu. Gordon je
pomislio na mogunost da ode peice do tamo i da zakuca
na njena vrata. Meutim, bio je umoran, pa je odluio da
e mu ujutru susret sa njom biti prva stvar.
Probudio se kasno. Pojeo je iniju itnih pahuljica i za
to vreme pogledao svoje beleke za predavanje iz klasine
mehanike, preispitujui kako e, korak po korak, da
reava, pred odeljenjem, neke probleme uzoraka. Upravo je
slagao te hartije u svoju aktn-tanu kad mu opet doe
pomisao da pozove motel. Ona je opet bila van.

Sredinom popodneva savest ga je ve grizla. Doao je

kui rano, i pre svega ostalog odetao do motela. Niko se
nije odazvao na njegovo kucanje. Vratio se da pita na
recepciji, i recepcionar pogleda u malu pregradu za potu
ispod broja njene sobe. Izvue jednu belu kovertu i dodade
je Gordonu. "Dr. Berntajn? Da. Ostavila je ovo za vas.
Otputovala je odavde."
Gordon razdera kovertu. Oseao se obamrlo. Unutra
je bilo dugo pismo, u kome su teme iz zadnje uliice bile
detaljnije razraene. Ona nije u stanju da shvati kako sin,
nekad tako odan, sad moe ovako da ozledi svoju majku.
Ona je smrtno osramoena. Ovo to on radi je moralno
neispravno. Spetljati se sa devojkom toliko drukijom,
iveti tako - uasna greka. Pa jo, uiniti neto tako za
takvu devojku, takav tunk od devojke! Njegova majka
jeca, njegova majka je preplavljena brigom za njega. Ali
njegova majka zna kakav je on mladi. On se nee lako
predomisliti. Zato e ga ona ostaviti samog. Pustie ga da
sam doe pameti. Njoj e biti dobro. Ona odlazi gore u Los
Andeles da vidi svoju roaku Hejzel koja ima troje fine
dece i koju ve sedam godina nije videla. Iz Los Anelesa
e odleteti natrag u Njujork. Moda bi kroz nekoliko meseci
mogla opet da dode u posetu. Jo bolje e biti ako on bude
u mogunosti da doe kui i ostane neko vreme. Da vidi
svoje prijatelje na Kolumbiji. Da doe i poseti ljude u
susedstvu; oni e se silno obradovati da ga vide, jer je on
veliki uspeh tog bloka. Do tada, pisae mu i nadae se.
Majka se uvek nada.
Gordon je stavio pismo u dep i otpeaio kui.
Pokazao je pismo Peni, onda su neko vreme priali o
njemu, i najzad je reio da ga potisne u pozadinu svog
uma, da pitanje svoje majke reava kasnije. Takve stvari se
obino same izlee, ako im se da vremena.

9
1998

"Pa gde je do kog vraga?" eksplodirao je Renfru.

Hodao je po svojoj kancelariji, pet koraka tamo, pet ovamo.
Gregori Markam je sedeo tiho, gledajui Renfrua.
Jutros je pola sata meditirao, tako da se oseao
relaksirano i sreeno. Pogledao je onostran Renfrua, kroz
velike prozore kojima se Kav ponosio kao glavnim
luksuzom u svojoj konstrukciji. Tamo je video iroka polja
koja su leala ravna i nepomina, nemogue zelena u
prvom naletu leta. Biciklisti su tiho klizili du peake
staze Koton, nosei zaveljaje na zadnjim delovima svojih
bicikala. Jutarnji vazduh ve je bio topao; leao je kao teg.
Plavetnilo je okruivalo daleke tornjeve Kembrida i uto
sunce koje je mirkalo nad gradom. To je ono blaeno
pare dana kad ti se ini da ispred sebe ima beskonano
trajanje vremena, razmiljao je Markam, kad ima utisak
da se sve moe postii u moru priguenih minuta koje se
prostire unapred.
Renfru je jo uvek koraao. Markam se potrudi da
izgovori: "Kad je rekao da e doi?"
"U deset, prokleto bilo. Ve sati i sati su proli otkad
je krenuo. Morao sam zbog neeg da zovem njegovu
kancelariju, pa sam pitao da li je jo tu. Rekli su mi da je
krenuo veoma rano jutros, pre pica saobraajne guve.
Gde je onda?"
"Pa tek je deset i deset", ukaza Markam razumno.
"Jeste, ali, vraga, ne mogu da ponem dok on ne
stigne. Tehniari mi stoje u pripravnosti. Sve smo spremili.
On trai vreme svih nas. Nije mu vaan ovaj eksperiment, i
zato nam pravi tekoe."
"Dotaciju si dobio, je l' tako? I onu opremu iz
Brukhejvena."

"Ogranienu dotaciju. Dovoljno da nastavimo, ali ni

parice preko toga. Trebae nam vie. Dave nas. Ti zna, a i
ja znam da je ovo moda jedina ansa da se izvuemo iz
rupe. A oni ta ine? - teraju me da eksperiment vodim na
prosjakom tapu i kanapu, a sem toga taj dronjak nee ni
da se potrudi da stigne na vreme da bi posmatrao
eksperiment."
"On je administrativac, nije naunik. Nesumnjivo da
njihova politika finansiranja izgleda kratkovida. Ali, vidi,
NSF nee poslati nita vie bez poveanja pritiska.
Verovatno opremu koriste za neto drugo. Ne moe
oekivati od Pitersona da ini uda."
Renfru prestade da koraa i zagleda se u njega.
"Pretpostavljam da sam prilino jasno pokazao da mi
se on ne dopada. Nadam se da sam Piterson nije toga
svestan, jer bi ga to moglo okrenuti protiv ovog
eksperimenta."
Markam slegnu ramenima.
"Siguran sam da je svestan. Svakome bi bilo jasno da
ste vas dvojica razliiti tipovi linosti, a Piterson nije
budala. Vidi, ako hoe, mogu da popriam sa njim - i
zapravo popriau. A to da on zbog tebe zamrzi
eksperiment - kojeta. Sigurno se navikao da je ljudima
nesimpatian. Ne verujem da mu to uopte smeta. Ne,
mislim da moe raunati na njegovu podrku. Ali samo
na deliminu podrku. Pokuava da pokrije sve take na
koje se kladio, a to znai da svoju podrku mora da
razvue toliko da e biti prilino tanka."
Renfru sede na svoju obrtnu stolicu.
"Izvini ako sam jutros malo napet, Greg." Proao je
debelim prstima kroz kosu. Radio sam uvee, ali i danju to da ne koristim kad ima svetla - pa sam verovatno
umoran. Ali pre svega frustriran. I dalje dobijam neku
buku koja mi muti signale."
Panju im privue iznenadno lepranje tihe aktivnosti
u laboratoriji. Tehniari koji su do pre jednog minuta
oputeno askali sad su izgledali usmereno i spremno.

Piterson je ve pronalazio sebi put preko laboratorijskog

poda. Doao je do vrata Renfruove kancelarije i kratko
klimnuo glavom dvojici unutra.
"Izvinite to kasnim, Dr. Renfru", ree on ne nudei
nikakvo objanjenje. "Hoemo li odmah da ponemo?"
Dok se Piterson opet okretao ka laboratoriji, Markam
je sa blagim iznenaenjem primetio stvrdnuto blato na
njegovim elegantnim cipelama, kao da je Piterson nedavno
gazio preko uzoranih njiva.

Bilo je 10.47 prepodne. Renfru poe polako da tapka

po signalnoj dirki. Markam i Piterson su stajali iza njega.
Tehniari su motrili na ostale izlazne podatke
eksperimenta i podeavali ih.
"Poruka se tako lako alje?" upita Piterson.
"Obian Morze", ree Markam.
"Shvatam, da bi se maksimalizovale anse da to neko
deifruje."
"Prokleto bilo!" Renfru iznenada ustade. "Nivo buke se
opet pojaao."
Markam se nagnu napred i pogleda ekran
osciloskopa. Trag je skakutao, plesao, dajui jedno rasuto
nasumino polje.
"Kako moe u tako hladnom uzorku indijuma biti
toliko buke?" upita Markam.
"Hriste, ne znam. Sve vreme nam se javljaju takvi
problemi."
"Toplota ne moe da utie na ovo."
"Transmisija je nemogua dok ovo traje?" ubaci
Piterson.
"Dabome", ree Renfru razdraljivo. "iri liniju
tahionske rezonance i brlja mi signal."
"Znai, eksperiment ne moe uspeti?"
"Krvavog mu pakla, nisam to rekao. To je samo zastoj.
Siguran sam da mogu nai uzrok problema."

Jedan tehniar ih pozva odozgo sa platforme.

"Gospodine Piterson? Telefonski poziv, kau daje hitno."
"Ma, dobro." Piterson metalnim stepenicama pohita
gore, i nestade. Renfru se konsultovao sa nekima od
tehniara, lino je proverio oitavanja, a zatim je nekoliko
minuta samo ekao, nervirajui se. Markam je stajao i
piljio u trag na osciloskopu.
"Ima li ikakvu ideju ta bi ovo moglo biti?" dobacio je
on Renfruu.
"Moda procurivanje toplote. Moda uzorak nije dobro
izolovan ni od potresa."
"Misli na to to ljudi hodaju po prostoriji, i takve
stvari?"
Renfru je slegnuo ramenima i nastavio sa radom.
Greg je protrljao nokat palca o donju usnu, prouavajui i
dalje uti spektar buke na zelenom ekranu osciloskopa.
Sledeeg trenutka ree:
"Ima li korelator koji bi se mogao ukljuiti u ovu
maineriju?"
Renfru za trenutak zastade da razmisli.
"Ne, ovde toga nema. Nemamo zato da ga
upotrebimo."
"Voleo bih da vidim da li postoji neka struktura koja
bi se mogla izvui iz te buke."
"Pa, pretpostavljam da bismo mogli to uraditi. Ali
trebae neko vreme da odnekud izmolimo neto
upotrebljivo."
Piterson se pojavio iznad njihovih glava.
"ao mi je, morau da odem do obezbeenog telefona.
Neto je iskrslo." Renfru se okrete bez rei. Markam ode uz
stepenice.
"Mislim da e eksperiment ionako biti na neko vreme
obustavljen."
"A, dobro. Ne elim da se vratim u London, ne dok ne
vidim eksperiment do kraja. Ali morau da sa nekim
ljudima popriam putem poverljive telefonske linije. Jedna

takva postoji u Kembridu. Verovatno e mi trebati

priblino sat vremena. "
"Stvari toliko loe stoje?"
"Da, tako izgleda. Ono veliko cvetanje dijatomeja blizu
junoamerike obale, sa atlantske strane, izgleda da se
nekontrolisano iri."
"Cvetanje?"
"Biolozi upotrebljavaju tu re. To znai da
fitoplanktoni nalaze neki svoj nain da reaguju na
hlorovane ugljovodonike koje smo koristili u ubrivima.
Samo, ovog puta tu postoji jo neto. Strunjaci hitaju da
nau u emu se ovaj sluaj razlikuje od ranijih, slabijih
efekata na okeanski lanac ishrane."
"Vidim. Moemo li po tom pitanju ita da uinimo?"
"Ne znam. Amerikanci izvode neke kontrolisane
eksperimente u Indijskom okeanu, ali, koliko razumem,
sporo napreduju."
"Dobro, da vas ja ne spreavam da telefonirate. Treba
u neemu da se angaujem, imam jednu ideju u vezi sa
Donovim eksperimentom. ujte, znate li 'Muicu'?
"Da, u ulici Triniti. Blizu prodavnice 'Bouz i Bouz'."
"Verovatno e mi kroz jedno sat vremena zatrebati
pie i hrana. Zato se tamo ne bismo sreli?"
"Dobra ideja. Vidimo se oko podne."

"Muica" je bila prepuna studenata. Jan Piterson se

progurao kroz guvu kod vrata i jedan trenutak stajao,
trudei se da se orijentie. Studenti pokraj njega dodavali
su jedan drugome vreve piva drei ih iznad glava, pa se
neto piva prosulo na njega. Piterson izvadi maramicu i, sa
gaenjem, obrisa pivo. Studenti to ne primetie.
Akademska godina se bliila kraju, pa su bili u poletnom
raspoloenju. Nekolicina njih ve behu pijani. Buno su
razgovarali na kvarnom latinskom, parodirajui neku
slubenu ceremoniju kojoj su nedavno prisustvovali.

"Eduardus, dona mihi plus pivus!" dernjao se jedan.

"Pivus? O Deus, quid dicit? Ecce sanguinus
barbarus!" deklamovao je drugi.
"Mea culpa, mea maxima culpa!" uzvratio jc prvi govornik podsmeljivo glumei pokajanje. "Ali kako se na
prokletom latinskom kae 'pivo'?"
Odgovorilo je nekoliko glasova.
"Alum!"
"Vinum bar-baricum!"
"Imbibius hopius!"
Neki se gromko nasmejae, smatrajui da su silno
duhoviti. Jedan od njih, tucajui, skliznu blago na pod i
onesvesti se. Drugi govornik nadnese ruku nad njega i
zapoe sveanu inkarnaciju.
"Requiescat in pace. Et lux perpetua ilivekakobee."
Piterson se udalji od njih. Oi su mu se navikavale na
svetlost koja je ovde, u poredenju sa blistavou koleda
Triniti, bila veoma slaba. Pouteli plakat na zidu
obavetavao je da su neke stavke iz menija izbrisane naravno, samo privremeno. U sredini krme velika
kuhinjska pe na ugalj je pucketala i itala. Njome je
komandovao namueni kuvar, koji je premetao tiganje sa
manjih gvozdenih krugova na vee i obratno. Kad god bi sa
jednog od tih krugova podigao tiganj, area svetlost iz
unutranjosti pei osvetlila bi mu za trenutak ruke i
oznojeno lice, tako da se odjednom sticao utisak da se tu
uzdie nekakav stvarni, narandasti duh. Studenti za
stolovima uokolo pei dobacivali su mu rei ohrabrenja.
Piterson se probijao kroz zakreni deo gde se jelo, prolazei kroz plave pramenove dima iz lula koji su slojevito
leali u vazduhu. Do njega je dopirao kiseli miris
marihuane, pomean sa mirisom duvana, zejtina, piva i
znoja. Neko viknu njegovo ime. Zurio je unaokolo dok nije
uoio Markama u jednoj bonoj pregradi.
"Ovde nije nimalo lako pronai nekoga, zar ne?" ree
Piterson sedajui.

"Upravo sam naruivao. Salata ima u izobilju, zar ne?

I jela sa odvratnim ugljovodonicima. ini se da danas ima
malo toga to bi vredelo jesti."
Piterson razmotri jelovnik.
"Mislim da mogu uzeti jezik, mada je neverovatno
skup. Sve vrste mesa su jednostavno nemogue skupe."
"Da, zaista." Nainio je grimasu. "Ne vidim kako
moete da jedete jezik, znajui daje iziao iz usta neke
ivotinje."
"Hoete li jaje umesto jezika?"
Markam se nasmeja.
"Pretpostavljam da se tu ovek nema na koju stranu
okrenuti. A ja, ja u da se isprsim, i da uzmem kobasice.
To e mi odvaliti lep komad prihoda."
Kelner donese Pitersonovo svetio pivo i Markamovo
teko crno. Piterson otpi veliki gutljaj.
"Znai, ovde dozvoljavaju marihuanu?"
Markam pogleda uokolo i mrknu vazduh.
"Drogu? Naravno. Ovde su sva blaga euforika
sredstva legalna, zar ne?"
"Da, ve godinu ili dve. Ali mislio sam da drutvene
konvencije, ako je od njih ita ostalo, ne doputaju da
ovek pui marihuanu na javnim mestima."
"Ovo je univerzitetski grad. Pretpostavljam da su je
studenti puili javno jo davno pre nego to je
legalizovana. U svakom sluaju, ako vlada hoe da
postigne da ljudi ne obraaju panju na vesti, nema svrhe
traiti da marihuanu pue samo kod kue", ree Markam
blago.
"Hmmmmm" zamumla Piterson.
Markam zaustavi svoje crno "Mekson" pivo nadomak
usta i pogleda ga.
"Ne izjanjavate se. Znai pogodio sam? Vlada je to
imala na umu?"
"Recimo da je pominjano."
"A ta e vlada liberala uiniti sa ovim drogama koje
poveavaju ljudsku inteligenciju?"

"Od kada sam preao u Savet, nisam imao mnogo

dodira sa tim problemima."
"Pria se da su Kinezi sa njima znatno isprednjaili."
"Je 1'? E pa te glasine mogu da potopim. Prolog
meseca Savet je upravo o tome dobio izvetaj obavetajne
slube."
"Sakupljaju podatke o svojim sopstvenim lanovima?"
"Kinezi formalno jesu lanovi, ali - pa, ujte, problemi
su ovih poslednjih nekoliko godina bili tehniki. Peking
ima dovoljno posla u rukama i bez upetljavanja u oblasti
za koje tamo nema istraivakih kapaciteta."
"A ja sam mislio da dobro napreduju."
Piterson slegnu ramenima.
"Onoliko dobro koliko iko moe u situaciji kad mora
da se brine o milijardu dua. Spoljanje teme im u ovom
periodu manje znae. Trude se da seku na savreno
jednake krike kola koji se neprestano smanjuje."
"Najzad isti komunizam."
"Ne ba tako ist. Jednake krike slue da se ublai
revolt koji proistie iz nejednakosti. Oivljavaju terasaste
poljoprivredne terene, iako su slabo produktivni, samo da
bi poveali proizvodnju hrane. U Kini, opijum za mase je
onaj zeleni u piljarnicama. Oduvek je tako bilo.
Zaustavljaju i korienje energetski intenzivnih hemikalija
u poljoprivredi. Mislim da se plae uzgrednih efekata."
"Kao to je to junoameriko cvetanje?"
"Apsolutno." Piterson naini grimasu. "Ko je mogao
predvideti... ?"
Iz gomile se prolomi iznenadan, parajui krik. Jedna
ena za oblinjim stolom skoila je na noge, grabei se
akama za grlo. Pokuavala je neto da kae. Druga ena,
koja je bila sa njom, upita: "Elinor, ta je? Grlo? Neto ti se
zaglavilo?"
ena jeknu i otro se zakalja. Zgrabila je stolicu.
Glave su se okretale. Ona se uhvati rukom za eludac, a
lice joj se stee kao utinuto bolom. "Bo-li, boli..."
Odjednom poe da povraa po stolu. Trzala se napred,

grabei rukama ka sebi. Preko tanjira sa hranom prsnu

mlaz ui. Okolni posetioci, do tog asa zaleeni,
frenetino se istumbae iz stolica i izmakoe. ena je
pokuala neto da vikne, ali je umesto toga samo poela
ponovo da povraa. ae prsnue po podu; gomila
ustuknu. "Upo - mo!" uzviknu ena. Gr ju je pretresao.
Pokuala je da ustane; ispovratila je jo, na sebe.
Okrenula se ka svojoj pratilji, koja se povukla do susednog
stola. Oiju ustakljenih, ena pogleda dole na sebe i
pritisnu dlanovima eludac. Sa oklevanjem uzmae i ona
jedan korak od stola, okliznu se iznenada i srui se na
pod.
Piterson je, okiran, gledao kao paralisan; Markam
takode. im je ta ena pala, Piterson skoi na noge i pojuri
napred. Gomila je mrmljala i nije se micala. Nagnuo se nad
enu. Uvrnuta marama, kisela od izbljuvka, bila joj je
spletena oko vrata. Piterson poe oberuke da potee
maramu. Tkanina se pocepa. ena umno uvue vazduh.
Piterson poe da mae rukama ispred nje kao lepezom,
stvarajui strujanje vazduha. Ona je silovito grabila
vazduh. Oni kapci joj zatreperie. Zurila je gore, ka
njemu. "Boli... toliko boli..."
Piterson namrteno pogleda gomilu koja ih je
okruivala.
"Zovite doktora, a? Krvavog mu pakla!"
Kola hitne pomoi odoe. Osoblje "Muice" bilo je zauzeto raiavanjem i brisanjem. Veina muterija je
otila, oterana estokim smradom. Piterson se vrati
unutra; iao je sve do ambulantnih kola, da bi obezbedio
da bolniari uzmu uzorak njene krvi."
"ta su rekli, ta je bilo?" upita Markam.
"Pojma nemaju. Dao sam im kobasicu koju je jela.
Lekar je rekao neto o trovanju hranom, ali za onakve
simptome trovanja hranom sigurno nisam nikada uo."
"Sve ono to smo sluali o neistoama u ..."

"Moda." Piterson odmahivanjem ake odbaci tu ideju.

"Kakva su vremena, moglo bi biti bilo ta."
Markam je zamiljeno otpijao svoje crno pivo. Prie im
kelner, nosei hranu. "Jezik za vas, gospodine", ree on
Pitersonu, stavljajui tanjir ispred njega. "A ovde
kobasice."
Obojica su zurili u svoja jela.
"Mislim da emo ova dva jela preskoiti. Moete li mi
doneti salatu?"
Kelner sumnjiavo osmotri tanjire.
"Naruili ste ovo."
"Jesmo. Valjda ne oekujete da to progutamo posle
onog to se desilo, a? U ovakvom restoranu?"
"Pa, ne b' ba znao ja to, upravnik kae... "
"Kaite vaem upravniku da pripazi na svoje sirovine
inae u prokleto dobro da se postaram da ovaj restoran
bude zatvoren. Pratite me?"
"Hriste, pa nema razloga da..."
"Samo vi to njemu recite. I donesite mom prijatelju jo
jedno crno pivo."
Kad je kelner uzmakao, oigledno nesklon da se suoi
bilo sa Pitersonom bilo sa upravnikom, Markam
promrmlja:
"Izvrsno. Kako ste znali da hou jo jedno crno?"
"Intuicija", ree Piterson drugarski i umorno.

Obojica su jo pili, a onda Piterson ree:

"ujte, u britanskoj delegaciji ovek zaduen za
tehnika pitanja je, u stvari, Ser Martin. Ja sam ono to
zovu 'nespecijalist'. Ono to elim da znam je sledee:
kako, do vraga, zaobilazite onaj paradoks dede? Onaj
momak Dejvis je ba lepo objasnio otkrie tahiona, i ja
prihvatam da tahioni mogu putovati u nau prolost, ali ni
sad ne vidim kako je logiki mogue da ovek promeni
prolost."

Markam je uzdahnuo.
"Dok tahioni nisu bili otkriveni, svako je smatrao da
je komunikacija sa prolou nemogua. A neverovatno je
da su ljudi fiziku vremenskih komunikacija razradili jo
davno, ak u 1940-tim godinama, i to maltene sluajno.
Dvojica fiziara, zvali su se Don Viler i Riard Fejnman,
razradili su korektnu deskripciju same svetlosti, i pokazali
da kad god pokuamo da nainimo, recimo, radio-talas, u
stvari aljemo dva talasa."
"Dva?"
"Da. Jedan od ta dva primimo svojim radio-aparatom.
A drugi otputuje unazad kroz vreme - to je 'unapreeni
talas', kako su ga Viler i Fejnman zvali."
"Ali nijednu poruku ne primamo pre nego to je
poslata."
Markam klimnu glavom.
"Tako je, ali unapreeni talas postoji, u matematikim
jednainama. Nezaobilazno postoji. Sve jednaine u fizici
su vremenski simetrine. To je jedna od zagonetki
moderne fizike. Kako to da mi imamo utisak da vreme
protie, kad sve fizike jednaine pokazuju da se vreme
moe pomicati u oba pravca, i napred i nazad?"
"Znai jednaine su netane?"
"Ne, nisu netane. One su u stanju da predskau sve
to moemo izmeriti - ali jedino ako upotrebljavamo
'zadrani talas', kako su ga Viler i Fejnman zvali." To je
onaj koji ujemo kroz va radio."
"Pa, gledajte, sigurno postoji neki nain da jednainu
menjate dok ne ostane samo zadrani talas."
"Ne postoji. Ako to uinite, zadrani talas nikako ne
moe ostati isti. Morate imati unapreeni talas."
"Dobro, i gde su te radio-drame emitovane unazad
kroz vreme? Kako to da ne mogu da oslunem vesti iz
sledeeg veka?"
"Viler i Fejnman su pokazali da unapreeni talas ne
moe da stigne dovde."

"Ne moe da ue u ovu godinu? Mislim, u nau

sadanjost?"
"Tano tako. Vidite, unapreeni talas moe da stupi u
interakciju sa celim univerzumom - kree se unazad, u
nau prolost, tako da konano pogaa svu materiju koja
je ikada postojala. Ali stvar je u tome to unapreeni talas
svu materiju pogaa pre nego to je signal i poslat."
"Da, svakako." Piterson je razmiljao o injenici da
sada, diskusije radi, prihvata "unapreene talase" koje bi
jo pre nekoliko trenutaka odbacio.
"Znai talas pogaa svu tu materiju, pa elektroni u
njoj poskakuju u oekivanju onoga to e radio-stanica tek
poslati."
"Posledica pre uzroka?"
"Tano tako. Izgleda suprotno iskustvu, zar ne?"
"Sasvim."
"Ali moraju se uzeti u obzir vibracije tih elektrona u
elom ostatku univerzuma. I oni sa svoje strane alju i
unapreene i zadrane talase. To je kao kad bacite dva
kamena u baru. Oba poalju talase. Ali ne dolazi do
jednostavnog sabiranja talasa od jednog kamena i talasa
od drugog."
"Ne? A zato ne?"
"Interferiraju jedni sa drugima. Naine jednu
ukrtenu mreu lokalnih vrhova i udubina. Tamo gde se
vrhovi iz jednog obrasca podudare sa vrhovima iz drugog, i
udubine sa udubinama, uzajamno se pojaavaju. Ali tamo
gde vrhovi od jednog kamena naiu na udubine od drugog,
ponitavaju se. Voda ostaje nepokretna."
"A. E, dobro."
"Viler i Fejnman su pokazali da ostatak univerzuma,
pogoen jednim unapreenim talasom, deluje kao mnotvo
kamenja pobacano u tu baru. Unapreeni talas ide unazad
kroz vreme, proizvodi sve te talase. Oni interferiraju jedni
sa drugima i rezultat je nula. Nita."
"Aha. Na kraju unapreeni talas poniti samog sebe."

Iznenada preko stereo-sistema "Muice" muzika

zatreta: "A Jovanku Orleanku, tres tres, pozv'o davo na ples ples - "
Piterson se prodernja: "Utiajte to, je l' moe?"
Muzika izblede. On se nae napred.
"Vrlo dobro. Pokazali ste mi zato unapreeni talas ne
funkcionie. Temporalna komunikacija je nemogua."
Markam se isceri.
"Svaka teorija ima neku skrivenu pretpostavku.
Nevolja sa Viler-Fejnmanovim modelom je u tome to svi ti
skasutavi elektroni u univerzumu prolosti moda nee
slati ba one prave talase. U sluaju radio-signala, hoe. U
sluaju tahiona, nee. Viler i Fejnman nisu znali za
tahione; o tahionima nije postojala ni pomisao do sredine
1963-tih. Tahioni se ne apsorbuju na pravi nain. Ne
stupaju u interakciju sa materijom onako kako to ine
radio-talasi."
"Zato ne?"
"Drugaije su to estice. Neki momci po imenu
Fajnberg i Sudaran su zamislili tahione pre vie decenija,
ali ih niko nije mogao nai. Izgledalo je previe
neverovatno. Tahioni, pre svega, imaju imaginarnu masu."
"Imaginarnu masu?"
"Da, ali nemojte to uzimati suvie ozbiljno."
"Zvui kao ozbiljna tekoa."
"Ali ne stvarna. Masu takvih estica ne moemo
nazvati osmotrivom. To e rei da ne moemo da natcramo
jedan tahion da se zaustavi, jer on uvek mora putovati
bre od svetlosti. Pa poto ne moemo da ga zaustavimo u
svojoj laboratoriji, ne moemo ni da izmerimo njegovu
masu mirovanja. Jedina definicija mase jeste, da je masa
ono to moete da stavite na vagu i izmerite - to ne
moete, ako se kree. Kod tahiona jedino moete izmeriti
momenat, a to znai - udar."
"Gospodine, alili ste se da hrana nije u redu? Ja sam
upravnik. "

Piterson die pogled i vide da se nad njihov sto

nadneo visok ovek u konzervativnom sivom odelu, koji je
ake sastavio iza leda, u vojnikom stilu.
"Da, jesam. Uglavnom to da nisam hteo da je
pojedem, jer sam imao u vidu ta se maloas dogodilo
jednoj dami."
"Ne znam ta je ta dama jela, gospodine, ali ini mi se
da vaa..."
"Ali ja znam, vidite. Ono to je jela liilo je na ono to
je ovaj moj prijatelj poruio, u dovoljnoj meri da njemu
bude nelagodno."
Upravnik, videi kako se Piterson ophodi, kao da se
malo naroguio.
"Ne uspevam da uvidim zato bi slina vrsta hrane..."
"Ali ja uspevam. alosno je to vi ne uspevate."
"Bojim se da emo morati da vam naplatimo..."
"Da li ste itali nedavne direktive Ministarstva unutranjih poslova o uvoznom mesu? Uestvovao sam u njihovom pisanju." Piterson ispitivakim pogledom temeljito
osmotri upravnika. "Rekao bih da veliki deo vaeg uvoznog
mesa nabavljate od nekog ovdanjeg prodavca, je li tako?"
"Pa, naravno, ali..."
"Onda verovatno znate da su restrikcije vrlo otre u
pogledu vremena koje sme protei pre nego to se meso
upotrebi?"
"Da, siguran sam..." poe upravnik ali zastade videi
izraz na Pitersonovom licu. "Pa, zapravo nisam mnogo toga
itao u poslednje vreme, zato to..."
"Da sam na vaem mestu, ubudue bih bolje pazio."
"Nisam siguran da je ona dama zapravo pojela i
trunku uvoznog mesa..."
"Ja bih to ispitao, da sam na vaem mestu."
Odjednom taj ovek izgubi deo svog vojnikog stava.
Piterson ga pogleda sa izrazom pouzdanja.
"Pa, mislim da moemo zaboraviti ovaj nesporazum,
gospodine, u svetlu..."

"Uistinu." Piterson klimnu glavom, otputajui upravnika. Okrete se opet Markamu.

"Jo niste reili ono sa dedom. Ako tahioni nose
poruke natrag u prolost, kako izbegavate paradokse?"
Nije pomenuo da je ranije temeljito prodiskutovao o ovom
pitanju sa Polom Dejvisom u Kings koledu i da tom
prilikom nita nije shvatio. Ni sad nije bio ubeen da u
ovim idejama postoji makar i malo razumnog.
Markam naini grimasu.
"Nije to lako objasniti. Klju se nazirao jo pre vie
decenija, ali ga niko nije razradio u konkretnu teoriju. ak
postoji jedna reenica u prvobitnom radu Vilera i
Fejnmana - 'Jedini zahtev je, da opis bude logiki
konzistentan sam unutar sebe.' Time su hteli da kau da
je nae oseanje da vreme protie, da uvek ide samo u
jednom pravcu, predrasuda. Jednaine fizike ne dele sa
nama takve predrasude: vremenski su simetrine. Jedini
standard koji moemo nekom eksperimentu nametnuti
jeste, da bude logiki konzistentan."
"Ali nesumnjivo je nelogino da moete iveti ak i
poto ste koknuli svog dedu. Mislim, ubili pre nego to je
proizveo vaeg oca."
"Problem je u tome to smo navikli da o tim stvarima
razmiljamo kao da tu postoji nekakav prekida, sa samo
dva mogua poloaja. Mislim, da je, recimo, va deda
mrtav ili nije mrtav."
"Pa, to je sigurno tano."
Markam odmahnu glavom. "Ne ba. Sta ako je ranjen,
pa se oporavi? Onda, ako izie iz bolnice na vreme, moe
sresti vau babu. Zavisi kako gaate."
"Ne shvatam..."
"Razmislite o slanju poruka, a ne o ubijanju dedova.
Svako podrazumeva da primalac - onaj u prolosti - moe
biti povezan sa, recimo, prekidaem. A prekida je
programiran tako da, ako iz budunosti stigne signal,
iskljui emitor - pre slanja tog signala. I eto paradoksa."

"Tako je." Piterson se nagnuo napred; uviao je da ga

je sve ovo zainteresovalo uprkos svim njegovim sumnjama.
Dopadalo mu se neto u nainu kako naunici postavljaju
probleme kao uredne male misaone eksperimente,
stvarajui ist i pouzdan svet. Drutvena pitanja su uvek
neurednija, a daju manje zadovoljstva. Moda se zato tako
retko razreavaju.
"Problem je to nema prekidaa koji bi imao samo dva
poloaja - ukljueno i iskljueno - a nita izmeu."
"A, ma hajdete. A ono kolenasto to ja prebacim kad
palim svetio?"
"O-kej, znai vi taj prekida prebacite u novi poloaj.
Postoji ono vreme tokom koga je prekida na sredini, nije
ni ukljuen ni iskljuen."
"Mogu da uinim da to bude veoma kratko vreme."
"Sigurno, ali ga ne moete smanjiti na nulu. Sem
toga, postoji odreeni impuls koji morate dati tom
prekidau da biste ga naterali da skoi sa iskljuenog na
ukljueni poloaj. Zapravo, mogue je lupiti ga tano
tolikom snagom da zastane na pola puta - probajte. Mora
biti da vam se to niki put desilo. Prekida zastane,
uravnoteen na pola puta."
"U redu, prihvaeno", ree Piterson nestrpljivo. "A
veza toga sa tahionima? Mislim, ta je novo u svemu
tome?"
"Novo je to o tim dogaajima - slanju i primanju
-razmiljamo kao o neemu povezanom, kao o lancu ili
petlji. Recimo da poaljemo natrag instrukciju koja kae:
'Iskljuite taj otpremnik'. Razmiljajte o prekidau koji se
kree ka poloaju 'iskljueno'. Taj dogaaj je nalik na talas
koji se kree iz prolosti ka budunosti. Otpremnik se
menja od 'ukljueno' prema 'iskljueno'. E, sad, taj nazovimo ga - talas informacije kree se napred kroz
vreme. Zato prva instrukcija ne bude ni poslata."
"Tano, paradoks."
Markam se nasmei i podie prst. Uivao je u ovome.

"Ali ekajte! Pomislite da su sva ta vremena u jednoj

vrsti petlje. U toj petlji uzrok i posledica nemaju nikakvo
znaenje. Postoje samo dogaaji. Sad, dok se prekida
kree prema poloaju 'iskljueno', informacija se prostire u
budunost. Razmiljajte o tome tako da otpremnik postaje
sve slabiji i slabiji to je prekida blii poloaju 'iskljueno'.
Onda i tahionski zrak koji izlazi iz otpremnika postaje
slabiji."
"A!" Piterson je odjednom sagledao tu ideju. "Znai
prijemnik zbog toga dobija slabiji signal iz budunosti.
Prekida nee biti tako jako potegnut zato to je signal koji
dopire unazad kroz vreme oslabio. Zato se prekida ne
kree tako brzo prema poloaju 'iskljueno'."
"To je to." to bre se kree primie poloaju
'iskljueno', to sporije napreduje. Postoji informacioni talas
koji putuje u budunost, napred, i - kao refleksija - postoji
tahionski zrak koji zalazi natrag, u prolost."
"Pa onda ta eksperiment uini?"
"Pa, recimo da se prekida primakne poloaju
'iskljueno' i da tada tahionski zrak oslabi. Prekida ne
uspe da stigne do poloaja 'iskljueno' i - kao onaj
kolenasti prekida kojim palite svetio - poinje da pada
unatrag prema 'ukljueno'. Ali stoje blii poloaju
'ukljueno', utoliko jai postaje onaj otpremnik u
budunosti."
"I time tahionski zrak jaa", dovri Piterson za njega. "
A to, opet, potera prekida dalje od 'ukljueno', vie ka
poloaju 'iskljueno'. Prekida visi u sredini."
Markam se nagnuo nazad i ispio svoje crno pivo. Njegovo se lice, prvo pocrnelo od sunca a kasnije ubledelo u
mutnoj Kembridskoj zimi, naboralo linijama krivog
osmeha. "Lepra negde oko sredine."
"Paradoksa nema."
"Pa..." Markam neprimetno slee ramenima. "Da,
logika kontradikcija nestaje. Ali ni sad ne znamo ta to
meu stanje, to u-sredini-visee stanje zapravo konkretno
znai. Paradokse, meutim, izbegava. Postoji mnogo

kvantno-mehanikog formalizma koji se na ovo moe

primeniti, ali nisam siguran ta e istinski eksperiment
dati."
"Zato niste?"
Markam opet slegnu ramenima.
"Nije bilo eksperimenata. Renfru nije imao vremena da
ih izvede, a ni para."
Piterson je ignorisao tu nagovetenu zamerku; ili se
njemu moda samo priinjavalo da je to nagovetena
kritika? Oigledna je istina da se ve godinama sasecaju
aktivnosti na tim poljima. Markam prosto iskazuje jednu
injenicu. On mora imati na umu da nauik moe biti
sklon da prosto kae kako stvari stoje, ne kalkuliui
kakvo e biti dejstvo njegovih rei. Da bi promenio temu,
Piterson ree:
"Nee li vas taj efekat vienja-u-sredini spreiti da
poaljete informaciju ul963-u?"
"Gledajte, poenta je ovde u tome da su nae
distinkcije izmeu uzroka i posledice iluzija. Ovaj
eksperiment o kome smo diskutovali je uzrona petlja nema poetka, a ni kraja. Na to su Viler i Fejnman mislili
kad su traili da naa deskripcija bude logiki
konzistentna i nita vie. U fizici je na vlasti logika, a ne
mit o uzroku i posledici. Nametati dogaajima neki red, to
je naa taka gledita. Malice ljudska, rekao bih. Zakoni
fizike ne mare za to. To je taj novi koncept vremena koji
sada imamo - da je vreme skup kompletno meusobno
povezanih dogaaja, spojenih na nain koji je unutar sebe
konzistentan. Mi zamiljamo da putujemo kroz vreme, ali
to je samo predrasuda."
"Ali znamo da se stvari deavaju sada, a ne u
prolosti ili budunosti."
"Kad je to 'sada'? Rei da je 'sada' jednostavno 'ovoga
trenutka'znai vrteti se u krugu. Svaki trenutak je 'sada'
dok se 'deava'. Poenta je: kako merite brzinu kretanja od

jednog trenutka do sledeeg? Odgovor: ne moete da

merite. Kojom brzinom tee vreme?"
"Pa, brzinom... " Piterson zastade, razmiljajui.
"Kako moe vreme da se kree? Brzina je sekund kretanja u sekundi! U fizici se ne moe zamisliti nikakv
koordinatni sistem kojim bi se merila brzina proticanja
vremena. to se tie univerzuma, vreme je zamrznuto."
"Onda..." Piterson, namrten, elei da prikrije svoju
zbunjenost, podie prst. ef sale se stvori kao da je iskoio
niotkud.
"Da, gospodine? ree izuzetno ljubazno.
"Ovaj, jo po jedno pie."
"Da, gospodine." Udaljio se urno da lino ispuni ovu
narudbinu. Piterson je u ovoj maloj igri naao malo zadovoljstvo. Postii, uz minimalno pokazivanje sile, da ljudi
ovako reaguju, bila je njegova stara zabava, jo uvek
prijatna.
"Ali vi jo uvek verujete", ree Piterson okreui se
opet Markamu, "da je Renfruov eksperiment razuman? Sva
ta pria o petljama i o nemogunosti da se prekida
prebaci..."
"Sigurno e funkcionisati." Markam je prihvatio au
tamnu od gustog crnog piva. ef sale je pred Pitersona
stavio njegovo svetio pivo i poeo: "Gospodine, izvinio bih
se za..."
Piterson mu mahnu da uti, nestrpljiv da uje
Markama.
"Savreno je u redu" ree brzo.
Markam je osmotrio lea efa sale koji se udaljavao.
"Veoma efektno. Da li u najboljim kolama dre
asove iz toga?"
Piterson se nasmeio.
"Naravno. Odri se predavanje, onda se poe na teren,
u reprezentativne restorane. Mora se savreno pogoditi taj
pokret runog zgloba."

Markam nazdravi pivom. Posle te neujne zdravice,

ree:
"O, da, Renfru. Ono to Viler i Fejnman nisu primetili
jeste, da ako poaljete nazad poruku koja nema nikakve
veze sa iskljuivanjem transmitera, problem nee postojati.
Recimo da hou da se kladim na konjskim trkama.
Odluim da javim rezultat neke trke svom prijatelju u
prolosti. Uinim to. U prolosti, moj prijatelj uloi pare u
opkladu i zaradi. To ne menja ishod trke. Kasnije, moj
prijatelj mi da deo dobitka. To to mi on preda novac, nee
me spreiti da aljem tu informaciju - tavie, lako mogu
udesiti da pare dobijem tek posle emitovanja te poruke."
"Nema paradoksa."
"Tako je. Znai prolost moete da menjate, ali samo
ako ne pokuavate da namestite paradoks. Ako pokuate,
eksperiment ostaje da visi u tom stanju zaglavljenostina-sredini."
Piterson se namrti.
"Ali kako to izgleda? Mislim, kako izgleda svet ako ga
moe menjati?"
Markam lakim tonom ree:
"To niko ne zna. Niko dosad nije pokuao."
"Dosad nisu postojali ni tahionski otpremnici."
"A ni razlog da se pokua dosezanje prolosti."
"Dajte da ja ovo jasno shvatim. Kako e Renfru izbei
stvaranje paradoksa? Ako im prui obilje informacija, oni
e reiti problem i onda nee biti razloga da on tu poruku
alje."
"U tome je tos. Ili da izbegne paradoks, ili da zavri
sa zaglavljenim prekidaem. Zato e Renfru poslati deo
vitalnih informacija - dovoljno da istraivanja otponu, ali
ne dovoljno da bi se problem u celosti reio."
"Ali kako e to delovati na nas? Svet e se oko nas
izmeniti?"
Markam je grickao donju usnu.

"Da, mislim da e tako biti. Nai emo se u

drugaijem stanju. Problem e biti smanjen, okeani nee
biti tako upropaeni."
"A ta sa ovim stanjem? Mislim, evo, sedimo ovde? I
znamo da su u pogledu okeana stvari vrlo rdave."
"Znamo li? Kako znamo da ovo nije rezultat eksperimenta koji se spremamo da izvrimo? Hou rei, da Renfru
nije postojao i da nije doao na tu svoju ideju, moda
bismo bili u loijoj situaciji. Problem sa kauzalnim
petljama je u tome to ih naa ideja o vremenu odbacuje.
Ali zato opet pomislite na onaj zaglavljeni prekida."
Piterson protrese glavom kao da hoe da je razbistri.
"Teko je o tome razmiljati."
"Kao da vezujemo vreme u vor", priznade Markam.
"Dao sam vam jednu interpretaciju matematikog aspekta
ove teme. Znamo da tahioni istinski postoje; ali ne znamo
ta iz njihovog postojanja proistie."
Piterson, gledajui okolo, vide da je "Muica" skoro
sasvim prazna. Sve u jednoj petlji, kao na ilimu sa
petljama." mirnuo je, razmiljajui o prolim vremenima,
kad se ovde hranio. "Ta pe na ugalj - od kad je imaju?"
"Ve godinama, pretpostavljam. To kao da im je
nekakav simbol. Zimi im odrava toplotu, a jeftinija je nego
gas ili struja. Sem toga, daje im mogunost da kuvaju u
bilo koje doba dana, a ne samo u satima struje. A
muterijama daje mogunost da neto posmatraju dok
ekaju da im stigne ono to su poruili."
"Da, ugalj je dugorono gorivo za staru Englesku",
promrmlja Piterson, evidentno vie samome sebi nego
Markamu. "Samo je kabast."
"Kad ste vi bili student ovde?"
"Tokom 1970-tih. Nisam se ba esto vraao."
"Da li se mnogo toga promenilo?"
Piterson se nasmei kao da razgleda uspomene.
"Usudio bih se rei da se moje sobe nisu mnogo
promenile. Slikovit pogled na reku, a odea sva ubuana

od vlage..." Otresao se tog raspoloenja. "Morau uskoro da

krenem natrag u London."
Prooe izmeu studenata i izaoe na ulicu. Junski
sunani sjaj ih je zaslepeo posle mrane unutranjosti
krme. Jedan momenat su stajali, mirkajui, na uzanom
trotoaru. Peaci su iskoraivali na ulicu da bi ih mimoili,
onda su biciklisti skretali da bi izbegli te peake, i pritom
cilikali svojim zvoncima. Okrenue levo i leerno pooe
natrag prema Kings Parejdu. Na uglu naspram crkve,
zastadoe da zavire u izloge knjiare "Bouz i Bouz".
"Ne zamerate ako uem na as?" upita Piterson. "Tu
ima neto to bih eleo da potraim."
"Ma naravno. Ui u i ja. Ja sam zanesenjak knjiara;
nikad knjiaru ne mimoiem."
Knjiara "Bouz i Bouz" je bila prepuna ljudi, maltene
kao "Muica" do nedavno, ali se ovde govorilo tiho. Njih
dvojica su prolazili obazrivo, postrance, izmeu grupa
studenata u crnim odorama i piramida izloenih knjiga.
Piterson pokaza prstom prema jednoj knjizi na manje
upadljivom stolu u zadnjem delu prodavnice.
"Jeste li videli ovo?" upita on, uzimajui taj primerak i
dodajui ga Markamu.
"Holdrenova knjiga? Ne, nisam je jo itao, ali sam
razgovarao sa njim o njoj. Je li dobra?" Markam baci
pogled na naslov, otisnut crveno na crnoj korici Geografija nesree: geopolitika izumiranja ljudskog roda,
Don Holdren. U donjem desnom uglu bila je mala
reprodukcija srednjevekovne gravure na kojoj se video
iskeeni skelet sa kosom za koenje. Prelistao ju je malo,
zastao, poeo da ita. "Vidite ovo", ree pruajui je
Pitersonu. Ovaj prelete pogledom preko tabele i klimnu
glavom.

_________________________________________________________
Pripisane smrti (pribline procene)
1984-96
1986
1987
1987 do danas
1989 do danas
1990 do danas
1991 do danas
1991 do danas
1993 do danas

Java
Malavi
Filipini
Kongo
Indija
Kolumbija, Ekvador,
Honduras
Dominikanska
republika
Egipat, Pakistan
cela jugoistona Azija

8,750.000
2,300.000
1,600.000
3,700.000
68,000.000
1,600.000
750.000
3,800.000
113,500.000

_________________________________________________________
Markam tiho zviznu. "Je li to tano?"
"O, da. ak je moda i preskromno procenjeno."
Piterson pode dublje u zadnji deo knjiare. Jedna
devojka je tamo sedela na visokoj stolici i unosila kolonu
cifara u auto-knjigovou. Njena svetla kosa padala je
napred, sakrivajui joj lice. Piterson ju je potajno
prouavao dok je prelistavao neke od knjiga koje su bile
ispred njega. Zgodne noge. Obuena po modi, a to e rei u
odeu nekog kitnjasto-seljakog stila, to mu se nije
svialo. Plava marama "Liberti" vesto nametena oko vrata.
Sad je vitka, ali verovatno nee jo mnogo godina takva
ostati. inilo se da joj je oko devetnaest. Kao da je bila
svesna njegovog pogleda, digla je pogled i zagledala mu se
pravo u oi. Zurio je i dalje u nju. Da, devetnaest, i vrlo
zgodna, i vrlo svesna toga. Skliznula je sa stolice i, drei
hartije odbrambeno priljubljene uz grudi, prila Pitersonu.
"Mogu li vam pomoi?"
"Pa, ne znam", ree on sa malim osmehom. "Moda.
Javiu vam ako moete."

Ovo je prihvatila kao uvertiru za flert, i odgovorila jednim rutinskim manevrom koji je verovatno - razmiljao je
Piterson - za lokalne momke bio pravi nokaut. Okrenula
mu je lea, onda bacila pogled nazad preko ramena, i rekla
promuklo:
"Tad mi javite." To je bilo propraeno dugim pogledom
ispod trepavica, drskim osmehom i ponositim odlaenjem
ka prednjem delu knjiare. Ovo ga je zabavljalo. U prvi
mah je stvarno pomislio da ona ozbiljno koketira, to bi
bilo smeno da nije bila toliko zgodna. Onda je taj njen
osmeh pokazao da samo glumi. Piterson je odmah osetio
da je odlino raspoloen, a knjigu koju je traio primetio je
ve sledeeg trenutka.
Uzeo je knjigu i krenuo da potrai Markama. Devojka
je sad stajala u drutvu sa druge dve, leima okrenuta
njemu. Njene drugarice su se smejale i zurile. Oigledno su
joj rekle da on gleda ka njima, jer ona se okrete i pogleda
ga. Bila je uistinu izuzetno lepa. Doneo je, iznenada,
odluku. Markam je razgledao pojedine knjige u odeljku za
naunu fantastiku.
"Imam nekoliko poslia", ree mu Piterson. "Zato ne
biste otili prvi i rekli Renfruu da stiem za pola sata?"
"O-kej, fino", ree Markam. Piterson ga je gledao kako
izlazi na ulicu, kreui se atletski, i nestaje u uliici iza
zgrade poznate pod nazivom "kole".
Piterson opet pogledom potrai onu devojku.
Usluivala je nekog drugog, nekog studenta. Gledao ju je
kako izvodi jednu drugu rutinsku kombinaciju: dok je
pisala raun, nagnula se napred vie nego to je to bilo
potrebno, tako da je student mogao sasvim lepo da joj
zaviri pod prednji deo bluze. Onda se ispravila i pogledala
studenta sasvim ovlano, dodajui mu tu knjigu u beloj
papirnoj kesi. Student izae, sa veoma rasejanim izrazom
na licu. Piterson uhvati njen pogled i die knjigu koju je
imao u ruci. Sa treskom je zatvorila kasu i prila mu.
"Da?" upita ona.

"Jeste li se odluili?"
"Mislim da jesam. Uzeu ovu knjigu. A moda biste mi
mogli pomoi u jo neemu. Stanujete u Kembridu, zar
ne?"
"Da. A vi ne?"
"Ne, ja sam iz Londona. lan sam Saveta." Odmah je
osetio prezir prema sebi. Kao da gaa zeca artiljerijom.
Nimalo umetnosti. Ali, ipak, sad ima njenu punu panju,
pa kad je ve tako, moe i neku korist da izvue.
"Pitao sam se da li biste mi mogli preporuiti neki
dobar restoran ovde?"
"Pa, postoji 'Plavi divlji vepar'. A ima i jedan francuski
u Granesteru za koji se smatra da je dobar, 'Le Marki'. I
jedan novi italijanski, 'U Pavone'."
"Da li ste jeli u ma kom od njih?"
"Pa, nisam..." Malo je pocrvenela; znao je da joj je
krivo to je izgubila prednost. Bio je savreno svestan da je
navela tri najskuplja restorana. Njegov najomiljeniji nije
pomenut, bio je manje nakinuren i jeftiniji, ali sa
odlinom hranom.
"Ako biste mogli da birate, u koji biste poli?"
"O, u 'Le Marki'. Izgleda divno."
"Kad sledei put budem doputovao iz Londona, ako ne
budete niim zauzeti, smatrao bih za veliku uslugu ako
biste tamo veerali sa mnom." Osmehnuo joj se intimno.
"Prilino je dosadno putovati sam i jesti sam."
"Stvarno?" jeknula je. "Ovaj, mislim..." estoko se borila da suzbike svoje trijumfalno uzbuenje. "Da, to bih
veoma volela."
"Fino. Ako bih mogao dobiti va telefonski broj..."
Oklevala je, i Piterson pogodi da nema telefon.
"Ili, ako vam to vie odgovara, mogu jednostavno da
svratim u ovu knjiaru ranije."
"O da, to bi bilo najbolje", ree ona, prihvatajui ovaj
elegantni izlaz.
"Unapred u se radovati tome."

Odoe do prednjeg radnog stola, i on tamo plati

knjigu. Kad je izaao iz "Bouza i Bouza", zaao je za ugao
ka Market skveru. Kroz bone prozore knjiare video ju je
kako se konsutluje sa svojim dvema prijateljicama. Pa, ovo
je bilo lako, pomisli on. Blagi boe, pa ja joj ne znam ni
ime.
Preao je preko trga i krenuo niz Peti Kari zakren
posmatraima izloga, pa iziao naspram Krajst koleda.
Kroz otvorenu kapiju mogao se videti zeleni travnjak
unutar etvorougla graevina koleda, a iza toga ive boje
travnate ograde du sivog zida Masterove loe. U kapiji je
sedeo portir i itao novine. Grupica studenata stajala je
prouavajui neke spiskove na oglasnoj tabli. Piterson
poe dalje i skrete u ulicu Hobson. Konano pronae ono
mesto koje je traio: kancelariju Fostera i Dega, trgovaca
ugljem.

10

Don Renfru je proveo subotnje jutro nametajui

nove police na dugi zid njihove kuhinje. Mardori je ve
mesecima traila od njega da to uradi. Njene mirne
napomene o tome kako bi drvene povrine trebalo da budu
rasporeene "kad stigne da to sredi" polako su se
nakupljale i postajale teret koji pritiska, dunost ve
prihvaena, neizbena. Trgovine su bile otvorene samo
nekim danima u sedmici - "da bi se izbegle fluktuacije u
snabdevanju", glasilo je uobiajeno objanjenje u
veernjim emisijama vesti - a zbog iskljuivanja struje
upotreba friidera bila je nemogua. Mardori se
pozabavila spremanjem zimnice od povra. Rasla je njena
gomila tegli debelih ivica; ekale su, u kartonskim
kutijama, da se pojave obeane police.
Alate je Renfru pripremio sistematino, briljivo, kao
da je u laboratoriji. Njihova je kua bila stara i malice
nagnuta na jednu stranu, kao da se povila pred duvanjem
nekog neosetnog vetra. Renfru je konstatovao da njegov
visak, prikucan za drvenu oplatu, odstupa za punih sedam
i po santimetara od iskrzane donje oplate. Pod je bio ugnut
sa nekom smirenom zamorenou, kao dugo upotrebljivani
madrac. Renfru se odmakao jedan korak od nagnutih
zidova, mirnuo, i video da su linije njegovog doma
naherene. Uloi pare u kuu, razmiljao je, i dobije
lavirint dovrataka, greda i ivica, sve to malice izmeteno
kao da je gurnuto silom istorije. A onaj ugao malice se
slegao, tamo je dijagonala netano naciljana. Iznenada se
setio jednog trenutka svog deatva: stoji na kamenom
podu i gleda gore ka svom ocu koji mirka ka gipsanom
plafonu kao da pokuava da oceni hoe li se krov sruiti.
Dok je prouavao svoj problem, deca su tutnjala kroz
kuu. Njihova stopala su gruvala po rubovima poliranog

drveta oko tankih ilimova. Dojurie do prednjih vrata i,

igrajui uge produie kao da rikoetiraju. Shvatio je da
za njih on verovatno ima taj isti estiti namueni izraz kao
njegov otac nekad, lice iskrivljeno od koncentracije.
Rasporedio je svoje alatke i poeo da radi. Gomile
drvene grae na zadnjem tremu postepeno su se
smanjivale, kako ih je rezao u odgovarajuu reetku. Da bi
tanke daske tano nalegle na plafon, morao ih je rezati
ukoso, krupnozubom testerom. Drvo se pod njegovim
silovitim naletima raspadalo na cepke, ali se linija
odravala. Pojavi se Doni, umoran od igranja "uge" sa
svojom starijom sestrom. Renfru je naao posao za njega,
naime da mu dodaje alatke, kad koja zatreba. Radioaparat
limenog zvuka oglasio je kroz prozor da se Argentina
pridruila nuklearnom klubu.
"ta je to nuklearni klub, tata ?" Renfru zastade, liznu
usne, zapilji se u indigo plavo nebo.
"Samo budalama je mogu pristup", ree i vrati se
poslu.
Radio-aparat je detaljno objanjavao brazilsko
odbijanje povlaenih trgovinskih sporazuma, kojima je
trebalo da bude uspostavljena ira amerika zona u kojoj
bi uestvovale SAD. Postojali su izvetaji da su Amerikanci
povezali popustljivost u pogledu jeftinog uvoza sa svojim
ukazivanjem pomoi u pogledu problema cvetanja junog
Atlantika.
"Cvetanje, tata? Otkud moe okean kao cvet?" Renfru
zlovoljno odvrati:
"Druga vrsta cvetanja." Digao je daske pod miku i
poao unutra.
mirglao je te iskrzane ivice, kad iz bate ude
Mardori da obavi inspekciju. Milostivo je odnela radio na
baterije u batu, sa sobom.
"Zato se izboilo dole ?" upita ona umesto pozdrava.
Stavila je radio na kuhinjski sto. Nosila ga je svuda sa
sobom ovih dana, pomisli Renfru kao da ne moe da podnese ni malo tiine kad je sama.

"Police su uspravne. Zidovi su nagnuti."

"udno izgledaju. Jesi li siguran...?"
"Probaj." Dodao joj je drvodeljsku libelu. Bojaljivo ju
je spustila na grubo izrezanu dasku. Mehuri doplovi
tano na mesto izmeu dve granine linije.
"Vidi potpuno ravno."
"Pa valida ", priznade Mardori oklevajui.
"Bez brige, tegle ti nee popadati." Postavio je nekoliko
tegli na jednu policu. Ovim ritualnim inom posao je bio
zavren. Sanduasta konstrukcija je stajala, isturena,
nainjena od funkcionalne amovine, oslonjena na stare
obloge od hrastovine. Doni je neodluno pogladio drvene
ravni, kao da ga ispunjava strahopotovanjem ideja da je u
pravljenju te drvene reetke uestvovao i on.
"Mislim da u skoknuti malice do laboratorije", ree
Renfru prikupljajui dleta i krupnozubu testeru.
"Samo mirno, ima jo posla za" tate. Treba da povede
Donija u lov na ivu."
"O, pakla mu, zaboravio sam. Vidi, mislio sam..."
"Da provede popodne petljajui", zavri Mardori
umesto njega, tonom blagog prekora. "Slabo bogami."
"Ma, vidi, onda u samo da svratim da pokupim neke
beleke o Markamovom radu."
"To najbolje uradi usput, sa Donijem. Ali, zar ne
moe malo da oladi za vreme vikenda? Mislila sam da si
jue sve sredio."
"Razradili smo sa Pitersenom jednu poruku.
Uglavnom o tim okeanskim stvarima. Izostaviemo
glavninu onoga o masovnoj fermentaciji eerne trske radi
dobijanja goriva."
"A ta je loe u tome? Alkohol kad gori, istiji je nego
onaj gadni benzin koji sad prodaju."
Renfru je temeljito prao ruke nad lavaboom.
"Sasvim tano. Zez je u tome to su Brazilci posekli
toliko prostranstava dungle da bi pravili polja eerne
trske. Time je smanjen broj biljaka koje mogu da

apsorbuju ugljen-dioksid iz vazduha. Kad malice pratimo

trag tog efekta unaokolo, dobijamo objanjenje za promene
u klimi Zemlje, u padanju kie, za efekat staklene bate i
tako dalje."
"Savet je zakljuio da je to tako?"
"Ne, ne, meunarodni istraivaki timovi su zakljuili.
Savet jednostavno vodi politiku savlaivanja tih problema.
Mandat UN, vanredna ovlaenja, i tako to."
"Tvoj gospodin Piterson mora biti da je veoma
uticajan."
Renfru slegnu ramenima.
"On kae da Ujedinjeno kraljevstvo ima jak glas samo
istim sticajem srenih okolnosti. Naime, imamo jo
nekoliko istraivakih timova koji rade na jako vidljivim
problemima. Da nije toga, imali bismo sedite kakvo
odgovara Nigeriji ili Viet-Uniji ili nekom drugom ko je
apsolutno niko."
"Ono to ti radi je - kako ree, vidljivo, a?"
Renfru se zaheheta.
"Ne, to je prokleto providno. Piterson je usmerio neto
pomoi u mom pravcu, ali kladim se da mu to vie dode
kao neki lini ef."
"Ba je to fino od njega."
"Fino?
Renfru
je
suio
ruke,
razmiljajui.
"Intelektualno je zainteresovan, to vidim, iako ja njega ne
smatram ni za kakvog intelektualca. Rekao bih da
trgujemo fer. On iz ovoga izvlai neku zabavu, a ja dobijam
funte od njega."
"Ali mora biti da on misli da e uspeti."
"Mora biti? Moda. Nisam siguran da ja tako mislim."
Mardori kao da je bila okirana ovim.
"Onda zato to radi?"
"Zato to je to dobra fizika. Ja ne znam da li moemo
promeniti prolost. Po tom pitanju, fizika je u haosu. Da
nije dolo do skoro potpunog ukidanja svih istraivanja,

momci bi masovno juriali na ovaj problem. Ja sam dobio

ansu, ovde, da izvedem konane eksperimente. To je
razlog . Nauka, maco."
Mardori se na ovo namrtila, ali nije nita rekla.
Renfru osmotri tvorevinu svojih ruku. Ona poe urno da
rea tegle po policama. Svaka tegla je imala gumenu
kragnu i metalne stezaljke za zaptivanje. Unutra su plovile
mutne grudve povra. Taj prizor je Renfruu sasvim oduzeo
apetit.
Mardori se odjednom okrete od svog posla, lica
nabranog od brige, i ree:
"Ti njega vara, je l' tako?"
"Neee, maco, ja - kako se ono kae? - odravam kod
njega visoka oekivanja."
"On oekuje..."
"Vidi, Piterson je zainteresovan za ovaj problem. Nije
moja dunost da nagaam koji su njegovi pravi motivi.
Boga mu, pa ti bi ga uskoro stavila na kau da brblja o
svom ranom detinjstvu."
"Ja tog oveka nikad nisam srela", ree ona kruto.
"Tako je, eto vidi, ovaj razgovor nema osnovu."
"Mi zapravo govorimo o tebi. Ti..."
"Poooolako. Ono to ti nema u vidu, Mard curo
stara, jeste da niko zapravo ne zna nita o ovom
eksperimentma. Zasad me ne moe optuivati da lano
oglaavam. A to se toga tie, inilo se da je Piterson
zabrinut koliko i ja zbog interferencije koju dobijamo,
znai, moda sam ga pogreno proitao."
"Neko vam se mea?"
"Ne, neto nam se mea. Obilje buke koja pristie. Ja
u to, meutim, isfiltrirati. Planirao sam da danas
popodne upravo na tome radim."
Mardori vrsto ree :
"Lov na ivu."
Pritiskom na dugme koje je kljocnulo, ona ukljui
radio, koji se oglasi reklamnom porukom:

Vae mae u lovu skae!

Parovi, javljajte se esto, delite vas dvoje jedno radno
mesto! Bie manje nezapos...
Renfru iskljui radio.
"Dobro bi bilo ovo utnuti iz kue", naglasi on.

Odvezao se sa Donijem biciklom do Kava. Proli su

pored farmerskih kua koje su zaposeli bespravni
naseljenici, i Renfru sam za sebe naini grimasu. Ve je
iao u nekoliko takvih kua, trudei se da nae onaj par
koji je uplaio Mardori. Gledali su ga, tada, mrko i
popreko, i pozdravljali u stilu gubi-se-bre. Policajac je
takoe bio nemoan da mu pomogne.
Dok je prolazio pored klonulih zidova jednog ambara
Renfru je osetio kiseli miris ugljenog dima. Neko je unutra
loio zabranjenu vrstu, nekvalitetnu, ali nije bilo plaviaste
perjanice koju bi policajac mogao videti. Ovo je bilo
prilino raireno. Ljudi su bili voljni da potroe dobre pare
i da bi kupili aparat koji e spreiti pojavu vidljivog dima, a
onda brzo nadoknauju taj troak korienjem jeftinog
goriva. Renfru je uo i neke inae uzorne graane kako se
hvaliu da tano to rade, kao deca koja uspevaju da se
bave nekim slatkim grehom koji su im roditelji zabranili.
To je ona vrsta ljudi koja svoje flae i konzerve baca na
ogromne hrpe u umi, umesto da se pomue da to odnesu
na recikliranje. Renfru je ponekad pomiljao da se propisa
pridrava jo samo srednja klasa, a ona se neprestalno
smanjuje.
U Kavu, Doni je lutao senovitim hodnicnima dok je
Renfru uzimao neke beleke. Doni ga je ubedio da pou
na kratku vonju do Astronomskog instituta, s one strane
ulice Medingli. Tamo se deko esto igrao, ali sada, kada je
institut zatvoren, retko je viao to mesto. Na ulici Medingli
ostale su rupage koje su nainili tenkovi kada su dolazili
da ugue pobunu iz dvadeset este. Renfru zapade u jednu

i na nogavici mu ostade mrlja od blata. Provezli su se

biciklom pored duge, niske kancelarijske zgrade instituta,
koja je imala ogromne, zjapee, prozore, u nekad
popularnom amerikom stilu iz epohe obilja nafte. Stigoe
do glavne zgrade; bila je to masa mrkog kamena peara
naslagana u devetnaestom veku; imala je spratove sa
bibliotekom, kancelarijama, odeljenjima za zvezdanu kartografiju, a povrh toga starinsku astronomsku kupolu za
90-santimetarski teleskop. Kliznue i pored te kupole, i
pored radionikih baraka, ije su prozore polomili pijanci
koji su tuda ponekad sluajno prolazili. Ispod njihovih
guma izletao je ljunak dok su se vozili drugim prevoznim
putem. Blistavobeli prozorski okviri uokviravali su crnilo
unutranjsti. Na tom krunom prilaznom putu Renfru je
upravo okretao da bi krenuo nizbrdo, natrag ka
Medingliju, kad se velika prednja vrata klimavo otvorie.
Odatle je izvirio jedan ovek niskog rasta. Na njemu je bila
zvanina pedantana odea, sa prslukom i vojnikom
kravatom, dobro vezanom. Imao je oko ezdeset godina;
osmatrao je preko bifokalnih naoara.
"Vi niste policajac", ree on iznenaeno, kripavim
glasom. Renfru, smatrajui da je oigledno da nije
policajac, stade ali ne ree nita.
"Gospodine Frost!" povika Doni. "Seate me se?"
Frost se namrtio, onda se razvedrio.
"Doni, da, nisam te video godinama. Dolazio si na
nau Posmatraku no tano kao zvezde."
"Dok niste prestali da je prireujete", ree deak
optuujuim glasom.
"Institut je zatvoren", ree Frost kao da se izvinjava,
savijajui se u struku da bi licem bio na Donijevoj visini.
"Para nije bilo."
"Vi ste jo tu."
"Pa jesam. Ali nam je struja iseena, a publiku ne
moete da uvodite u mrak pa da ljudi popadaju."
Renfru ubaci:
"Uzgred reeno, ja sam Don Renfru - Donijev tata."

"Da. A ja pomislio da biste mogli biti policajac. Jutros

sam prijavio ", ree Frost prikazujui oblinji prozor. Prozorski okvir je razbijen. "Jednostavno su ga razbili pa uli."
"Jesu li ita odneli?"
"Mnogo toga su odneli. Pokuao sam da prozori budu
zamenjeni, jo u ono doba kad smo unutra u hodnik
stavljali ianu mreu. Rekao sam im da ta biblioteka
prosto vabi. A da li su hteli da sluaju mene, obinog
kuratora? Ne, smena ideja, naravno da nisu hteli."
"Jesu li uzeli teleskop?" upira Doni.
"Ne, on je praktino bezvredan. Maznuli su knjige."
"Onda bi i sad mogao da pogledam kroz telesop?"
"Koje knjige?" Renfru nije mogao da zamisli da
akademski izvori podataka mogu sad da imaju neku veliku
vrednost.
"Kolecionarske retkosti, naravno", ree Frost sa odgovarajuim ponosom kuratora. "Odneli su drugo izdanje
Keplera, drugo Kopernika, orginal astrometrikog atlasa iz
sedamnaestog veka - zapravo, glavne stvari. Bili su to
specijalisti, jesu, jesu. Preskoili su novije tomove. Takoe
su znali da razlikuju peto izdanje od treeg, a da ih ne
vade iz zatitnih omotaa. to nije tako lako, kad radi u
najveoj urbi i sa depnom baterijom."
Renfru je bio imprensioniran, dobrim delom zbog toga
to je sad po prvi put uo da neko upotrebi re "tom" u
razgovoru. "Zato su bili u urbi?"
"Zato to su znali da u se ja vratiti. Bio sam krenuo
uvee, u suton, u moju uobiajenu posetu ratnom
groblju."
"Ovde stanujete?"
"Kad je institut zatvoren, nisam imao kud da odem."
Frost se ispravi, doteran i spreman.
"Ima nas nekoliko. Veinom stari astronomi koje su
njihovi koledi izbacili napolje. Oni stanuju dole, u onoj,
drugoj zgradi - zimi je toplija. Te cigle zaustavljaju
hladnou. Kaem vam, svojevremeno su koledi vodili

brigu o svojim starim lanovima. Kad je Boji osnovao

Institut, imali smo sve pobacano u kantu za smee, ko te
pita za prolost, vana je samo ova sadanja kriza i..."
"ujte, eno ide policajac." Renfru je pokazao prstom,
koristei pojavu udaljene figure na biciklu kao povod da
prekine tok te akademske lamentacije. Tokom poslednjih
nekoliko godina toliko se nasluao alopojki, uglavnom
slinih ovoj, da su sada kod njega izazivale samo dosadu,
nikakav drugi efekat. Kad je stigao zaduvani, izmueni
policajac, Frost pokaza jednu knjigu koju lopovi nisu
odneli, jedno Keplerovo pozno izdanje. Renfru je nekoliko
asaka pregledao tu knjigu, dok je Frost prilazio policajcu i
izraavao zahtev da se pokrene opta uzbuna da bi lopovi
bili pohvatani na drumu ako je mogue. Stranice su bile
suve i krute, pucketale su dok ih je Renfru okretao. Toliko
dugo je bio izloen uticaju novih metoda pravljenja knjiga,
da je zaboravio kako red tamparskog sloga moe da
naini ispupenje na suprotnoj strani lista hartije, kao da
iza svake rei stoji pritisak istorije. Slova su bila iroka,
otisnuta velikom koliinom boje, a ta boja je bila duboko
crna. Prostrane margine, precizni crtei neba, masivnost te
knjige u njegovim rukama, sve to kao da je govorilo o
vremenu kad je pravljenje svake knjige bilo miljokaz u
pretpostavljenom maru napred, sastavni deo pritiska na
budunost.

U gomili otaca osealo se neko praznino

raspoloenje, avrljali su i smejali se. Nekolicina njih su
utirali jednu fudbalsku loptu po sivoj kaldrmi. Oekivalo
se da e dananji olako preduzeti poduhvat doneti neto
malo para kljakavoj gradskoj vladi Kembrida. Neki
zvaninik je proitao da su u amerikim gradovima
preduzimane ovakve potrage, a prolog meseca London je
organizovao jednu.

Sioe u kanalizaciju, probadajui tamu klinovima

blistave svetlosti elektrinih baterijskih lampi. Ispod
naunih laboratorija i industrijskih pogona ovog grada,
kameni tuneli su bili dovoljno prostrani da ovek kroz njih
hoda uspravno. Renfru vrsto pritee kaieve maske za
disanje koja mu je ve bila na licu; nasmeio se kroz
providnu oblikovanu izboinu maske Doniju. Prolene
kie su prale i oprale; smrada nije bilo mnogo. Pokraj njih
dvojice se rasue ostali lovci, zujei uzbueno.
iva je sada predstavljala izuzetnu retkost, plaala se
hiljadu novih funti za kilogram. U raskalanim vremenima,
sredinom dvadsetog veka, industrijski upotrebljiva iva je
bacana u lavaboe i slivnike. Tad se isplatilo baciti
zaprljanu ivu i kupiti novu koliinu. Taj najtei metal je
traio najnie take u kanalizacijskom sistemu i tamo se
skupljao u barice. Ako bi se sad prikupio makar samo
jedan litar, sav trud bi se isplatio.
Njih dvojica uskoro zadoe u uzanije cevi,
udaljavajui se od gomile. Njihove baterijske lampe
stvarale su iskriave odraze na naboranoj koi vode
zaostale u udubljenjima.
"Ej, ovamo, tata", pozva ga Doni. Akustika ovih
tunela dala je svakoj rei uplji centar. Renfru se okrete i
odjednom se okliznu. Pljusnu u prljavtinu jedne mirne
bare, psujui. Doni se sagnu. Konus svetlosti zakai ilu
prljave ive. Renfruova izma je bila zapela o jednu
napuklinu gde su se dve cevi nejednako sastavile. Ispod
vode prevuene filmom prljavtine iva se sjaktala kao da
je puna ivota. Davala je neki topli, zamueni sjaj; tanka
zarobljena zmija vredna stotinu funti.
"Nalaz! Nalaz!" skandirao je Doni. Usisali su metal u
kompresione boce. Pronalaenje sjajnog metala ih je
ohrabrilo; Renfru se smejao obuzet naletom dobrog
raspoloenja. Peaili su dalje, otkrivajui neistraene
peine i mrane tajne u tunelima, lepezasto zasipajui
povijene zidove zracima svetlosti. Doni je otkrio jednu

visoku niu, iskopavanjem proirenu ustranu, i

snabdevenu jednim budavim madracem.
"Dom nekog besposliara, pretpostavljam", progunda
Renfru. Nali su patrljke sveca i iskrzane knjige mekih
korica.
"Ej, ova je iz 1968, tata", ree Doni. Renfruu se uini
da je to neka pornografska knjiga, i on je baci licem nadole
na madrac. "Da se vratimo mi polako", ree.
Koristei mapu koja im je bila data, naoe jedne gvozdene lestvice. Doni se izmigolji napolje, mirkajui na
suncu kasnog popodneva. Stadoe u red da bi predali
svoju koliinu srebrnaste materije Olakivau lova. Renfru
je zapazio da socijalne grupe sada zahtevaju, u skladu sa
vaeom teorijom, ne da ih neko vodi, nego da im olakava.
Renfru je stajao i posmatrao Donija kako razgovara,
uka se, i prolazi kroz druge rituale mogueg
pribliavanja sa dvojicom drugih deaka koji su bili blizu u
redu. Doni je ve izlazio iz doba kad su roditelji vrili
dubok uticaj na njega. Od sad e odluivati pritisak
vrnjaka i opte stvari: potreba da rita loptu tano na
onaj nain koji nailazi na odobravanje; da pokazuje
adekvatan prezir prema devojicama; da uspostavi svoju
srednju, bezbednu ulogu izmeu prirodnih siledija i
prirodno plaljivih; da glumi, grubo ali i sa neizbenom
nejasnoom, da ti je tobo dobro poznat seks, i uz seks
ukupno funkcionisanje tih misterioznih gumastih organa
koji se retko vide ali duboko oseaju. Ubrzo potom Doni
e se suoiti sa najvanijim problemom adolescencije kako da povali neku devojku i time naini svoj prodor kroz
plamen u mukost, ali da ipak izbegne zamke koje je
drutvo postavilo du tog puta. Ili je, moda, taj pomalo
cinini pogled na stvari sad ve zastareo. Moda je talas
seksualne slobode koji je zapljusnuo ranije generacije
olakao stvari. Renfru je, meutim, iz nekog razloga
podozrevao da se to ipak nije desilo. Jo gore: nije uspevao
da sagleda nita osobito direktno to bi Doniju olakalo

tu situaciju. Moda je najbolje osloniti se na intuiciju

samog deaka. Kakvo bi uputstvo mogao, na primer, dati
Doniju?
"Gledaj, sinko, jedno da zapamti - ne prihvataj
nikakve savete. " Mogao je ve da vidi kako bi se Donijeve
oi rairile i kako bi mu odgovorio.:
"Ali to je smeno, tata. Ako prihvatim taj tvoj savet,
inim suprotno od onog to si rekao." Renfru se nasmeio.
Paradoksi isklijavaju svuda.
Mali studentski orkestar je napravio silnu galamu kad
je saoptena ukupna koliina, nekoliko kilograma. Deaci
su klicali. Jedan ovek u blizini progunda:
"ivimo od prolosti", a Renfru suvo uzvrati: "Prokleto
tano". Ovde je vladalo oseanje da se prikupljaju, radi
korienja, ostaci nekadanjeg znanja i imanja, da se ne
stvara nita novo. I u celoj zemlji je tako, pomisli on.
Dok su vozili bicikle kui, Doni je poeleo da stanu i
pogledaju "Blubel Kantri klub". To ime, nepodnoljivo
zaeereno, bilo je nadenuto jednoj kamenoj kuici iz
osamnaestog veka, u blizini reke Kem. Tu je izvesna
gospoica Bel imala hotel za make iji su vlasnici na
putu. Jednom je Mardori usvojila neprijatnu maku koju
je Renfru konano dao na trajno uvanje "klubu", jer nije
imao srca da tu betiju prosto baci u Kem. Sobe gospoice
Bel su smrdele na maju mokrau i na veitu vlagu
TBC-klase. uvi tu Donijevu elju, Renfru se prodernjao
"Nema vremena!" i projurio pored maje citadele. Posle
toga Doni je bio neto sporiji, a lice mu je bilo prazno.
Renfru je odmah zaalio zbog svoje grubosti. Shvatio je da
mu se takvi trenuci u poslednje vreme sve ee deavaju.
Moda su ga odsustvovanja od kue, rad u laboratoriji,
uinili otro svesnim izgubljene bliskosti sa Mardori i
klincima. Ili moda postoji ivotno doba kad nejasno
shvati da si postao slian svojim roditeljima i da tvoje
reakcije nisu ba sasvim originalne. Geni i ivotna sredina
imaju svoju inerciju.

Renfru primeti jedan neobian uti oblak mlitavo

rairen po horizontu i priseti se letnjih popodneva koja su
on i Doni provodili posmatrajui kako skulptori oblaka
rade iznad Londona.
"Vidi ono!" uzviknu i pokaza. Doni, kao po dunosti,
baci jedan pogled na uti oblak. "Aneli se spremaju da
piaju", objasni Renfru, "kao stoje moj stari obino
govorio." Ojaani ovim detaljem porodine istorije, obojica
se nasmeie.
Stali su kod Fiobilijeve pekare u Kings Parejdu. Doni
postade izgladneli engleski ak koji neustraivo navaljuje
na hranu. Renfru mu je saoptio da moe pojesti samo dva
komada, ne vie. Neposredno do pekare bila je prodavnica
novina ispred koje je na uspravnoj tabli kredom bila
oglaena stravina vest da je "Tajmsov literarni dodatak"
upravo okrenuo trbuh nagore; ta nova informacija je
Renfrua interesovala malice manje nego branje banana
na Borneu. Naslovi u novinama nisu omoguavali da se
sazna da li je obustavljanje tampanja izazvano
finansijskim mukama ili - to se Renfruu inilo daleko
verovatnijim - odsustvom knjiga o kojima bi vredelo pisati.

Doni sa treskom ulete u kuu, to je izazvalo njegovu

sestru da mu odgovori krikom. Renfru ue za njim, pomalo
zamoren vonjom bicikla, i obuzet udnom depresijom.
Sedeo je nekoliko trenutaka u svojoj dnevnoj sobi trudei
se da, bar jednom, ne razmilja ama ba ni o emu, i ne
uspevajui. Imao je utisak da mu je pola sobe potpuno
nepoznato. Starinski stakleni pritiskiva za hartiju,
sumnjivo zamrljana svea, abaur sa resom i naslikanim
cvetom, reprodukcija Gogena, smeno prugasto porcelansko prasence na ognjitu, bakrorez srednjevekovne dame,
pepeljara u vidu porcelanske make be boje sa poetinim
citatom ispisanim du oboda tenim rukopisom. Nije ostao
maltene ni jedan kvadratni santimetar kome nije dodato

poneto prokleto slaano. Priblino u isto vreme kad je sve

to registrovao, uporni limeni glasi Mardorinog nasrtjlivog
tranzistora opet se probio do njega, priajui o toj
nikaragvanskoj stvari. Amerikanci su opet pokuavali da
dobiju odobrenje od arolike grupe susednih vlada za
izgradnju kanala na nivou mora. inilo se da e takmienje sa Panamskim kanalom biti veoma lako, jer je on
pola godine zakren. Renfru se priseti jednog intervjua na
BBC-u o toj temi, tokom koga je onaj gad iz Argentine (ili
ve odnekud) napadao amerikog ambasadora zbog toga
to se Amerikanci nazivaju Amerikancima a oni juno od
SAD se ne nazivaju Amerikancima. Logika tog napada se
postepeno odmotavala i najzad otkrila postavku da, poto
su stanovnici SAD prisvojili naziv "Amerikanci", isto tako
e prisvojiti i svaki novi kanal. Ambasador je, nevian TV
obiajima, odgovorio razumnim objanjenjem. Istakao je
da nijedna junoamerika nacija nema u svom imenu re
"Amerika" pa zato ni mnogo osnova da bude nazvana
Amerikom. U sudaru sa lavinom psihike energije
Argentinca, ovo objanjenje je izgledalo sasvim trivijalno,
tako da je ambasador dobio daleko manje poena kad su
gledaoci telefonskim icama javili svoje ocene o ovoj
diskusiji.
Pa, zaboga, taj ambasador nije ak ni nametao facu
prema kameri, ni nabacivao osmehe, ni treskao pesnicom
po stolu isped sebe. Kako je onda mogao oekivati makar i
namanji medijski uspeh?
Uao je i naao Mardori kako preureuje raspored
tegli sa zimnicom i to, inilo se, ve po trei put.
"Nekako, zna, ne izgleda taman, ree mu ona
rasejano, sa izrazom nelagodnosti. Seo je za kuhinjski sto i
sipao sebi kafu koja je, kao to je i oekivao, imala ukus
manje-vie kao psee krzno. U poslednje vreme je uvek
imala taj ukus.
"Siguran sam da si u pravu", promrmlja on. Ali onda
je paljivo osmotrio njenu uurbanu figuru, dok je dizala

cilindre bledog ilibara i, odista, stekao utisak da su police

nakrivljene. Napravio ih je precizno, tano du radijalne
linije koja se protezala do samog centra planete,
geometrijski besprekorno; apsolutno racionalno ih je
napravio, i promaio sutinu. Njihova kua je bila
iskrivljena i nagnuta dejstvom onih vremena kroz koja je
proputovala. Nauka danas vie nita ne znai. Ova kuhinja
je pravi lokalni referentni okvir, galilejski invarijant.
Gledajui svoju enu kako okree i reda tegle, pruske
krutosti na ploama od amovine, uvideo je da sad police
stoje krivo, a zidovi ba kako treba.

11

Piterson se probudi i pogleda kroz prozor. Pilot je ve

nainio zaokret da bi priao San Dijegu sa okeanske
strane. Sa ove visine mogao se videti vei deo obale
severno od San Dijega, sve do Los Anelesa. Dan je bio
vedar i blistav, jedino je Los Andeles bio zaogrnut svojim
veitim plastom mutnoe. Sunce je izbijalo briljantne iskre
iz prozora kancelarijskih oblakodera. Piterson je odsutno
zurio u more. Majune, zbrkane linije talasa puzile su
neprimetno prema obali. Dok se avion sputao, Piterson je
tu i tamo mogao videti krive linije bele pene na plavetnilu;
ogromna razlika u odnosu na onaj okean preko koga je
jue leteo.
Putovao je redovnom linijom. Iz vazduha je cvetanje
dijatomeja na Atlantiku bilo jezivo vidno. Sad je ve
zahvatalo zonu prenika veeg od sto kolimetara. Cvetanje
je dobra re za to, pomisli on cinino. Liilo je na neki
gigantski cvet, na skerletnu kameliju rascvetanu naspram
obala Brazila, daleko od kopna. Njegove saputnike je taj
prizor uzbudio, jurili su kao krdo od prozora do prozora da
bolje pogledaju, postavljali uzbuena pitanja. Interesantno
je, zakljui on, kako crveno, boja krvi, ljudskom umu znai
opasnost. Stravino je bilo gledati dole i videti nepomini
ranjeni okean i perifernu zonu sa ruiastim penuanjem
talasa.
Njegov um se tada bio distancirao od realnosti dole,
okrenuo se nadrealistikoj likovnoj umetnosti. Dodaj
purpurne jaguare i uto drvee: delo Desa Alena. A
narandaste ribe u vazduhu iznad...
Kako je ila ona Botomlijeva pesma? Druga strofa neto o prisiljavanju ptica da lete previsoko - gde puze
vaa neprirodna isparenja; stene e umreti ako ptice ne
odre dovoljna udaljenja. Jeftina pesmica devetnaestog

veka. Kako se ovek trudi da zgrabi preostale dronjke

civilizacije.
U Riju tog dana nije bilo pobuna. Standardne
politike stvari, pop-marksizam i lokalni protesti izazvani
cvetanjem. Helikopter ga je ekao i odmah prebacio sa
aerodroma na tajni sastanak na velikoj jahti ukotvljenoj
severno od grada, na znatnoj udaljenosti od obale. Tamo
se nalazio brazilski predsednik sa lanovima svog
kabineta; Mak-Kerou iz Vaingtona; an-Klod Role, jedan
od Pitersonovih kolega, lanova Saveta. Njihova
konferencija je trajala od deset ujutro do kasnog
popodneva; tokom konferencije bio im je donet i ruak.
Preduzee se mere da se cvetanje zaustavi, ako je to
mogue. Bitno je reverzirati proces; u toku su
eksperimenti u Indijskom okeanu i u kontrolnim
tankovima u junoj Kaliforniji. Izglasano je da se neke
hitne poiljke upute u Brazil, kao kompenzacija za
poremeaj ribolova. Od brazilskog predsednika se
oekivalo da u javnosti umanjuje znaaj ovoga, da bi se
izbegla opta panika. Zabadanje prstiju u rupe na brani;
krhke potporne ipke koje treba da izdre teinu obolelog
mora oko njih; i tako dalje. Kad su se razili, Role je otiao
da direktno raportira Savetu.
Piterson je tog dana morao hitro da manevrie da ne
bi na njega natovarili razne kurirske i pomone poslove, na
primer spreavanje meanja. Podmazivanje ovakve krize
zahteva da se struni ljudi puno rastre. Treba umiriti
pojedine nacije, treba se brinuti za interese Engleske
(mada to nije bio njegov glavni slubeni zadatak), a tu je
naravno i prisutna njuka medijske svinje. Piterson je, u
diskusiji, uspeo da dokae da je potrebno da neko od
zvaninih lica strogo nadgleda kalifornijske eksperimente.
Nije dovoljno da ovek postupa ispravno; najhitnije je da
bude vien kako postupa ispravno. Ovim je Piterson dobio
vreme koje mu je bilo potrebno. Njegova prava namera je
bila da obavi jedan mali eksperiment koji je sam smislio.

Muzika sa trake se razlegla onog trenutka kad su

dotakli pistu, i istog tog trenutka momci potegoe svoj
runi prtljag da bi to pre krenuli ka izlazu, kroz guvu.
Piterson je smatao da je ovo najgori deo putovanja
redovnim linijama, pa je opet zaalio to nije pritisnuo Ser
Martina i izvukao ovlaenje da za ovaj put upotrebi njegov
lini poslovni mlanjak. Ti mali mlanjaci su skupi,
predstavljaju rasipnitvo, itd. itd, ali su prokleto bolji nego
ovaj stoni vagon sa krilima. Standardni argument, da
zaseban transport omoguuje funkcioneru odmor i time
tedi njegovu dragocenu energiju, nije vie imao veliku
snagu u ovoj eri sve manjih i manjih budeta.
Drei se plana, izaao je iz aviona pre bilo kog
drugog, kroz prednja vrata. Odred za bezbednost, sa
konim izmama i sa lemovima, bio je prijatno
mnogobrojan. Piterson se ve navikao da gleda lako
automatsko oruje noeno bez sakrivanja.
U njegovoj limuzini bio je i oficir protokola koji je
uporno brbljao razne beznaajnosti, i koga je Piterson
ubrzo iskljuio da bi mogao uivati u vonji. Primetio je da
kola obezbedenja, koja su ila iza njih, ostaju sasvim blizu.
Nije bilo znakova nedavnih "neprijatnosti". Dodue, videlo
se nekoliko izgorelih blokova zgrada, a petlja na autoputu
5 bila je izrovana topovskom paljbom, ali se nije oseala
nikakva zaostala napetost. Ulice su bile prilino prazne, a
autoput skoro sasvim naputen. Poto su meksika polja
izneverila znatno ranije nego to je to bilo predvieno
notorno optimistikim prognozama, Kalifornija je prestala
da bude raj oboavalaca automobila. To se, zajedno sa
politikim pritiskom Meksikanaca da ogromna obeanja o
ekonomskoj pomoi budu i ispunjena, umealo u politiku
orbu i dovelo do "nemira".
Uobiajene ceremonije su upile samo minimum
vremena. Skripsov okeanografski institut imao je izgled
starosti ali i solidnosti, sa svojim plavim ploicama i
slanim mirisom i svim tim. Osoblje se ve naviklo da

dostojanstvenici kaskaju kroz institut. TV kamermani su

snimili koliko je trebalo - samo njih vie niko ne zove
kamermanima, podseti Piterson sebe, jer se na mestu tog
termina misterozno materijalizovao novi termin "dekseri" pa su, kao to treba, lepo ispraeni napolje. Piterson se
smeio, rukovao, vodio bezlinu beznaajnu konverzaciju.
Onaj paketi koga je Markam zatraio od Kalifornijskog
tehnolokog instituta, Kalteka, pojavio se, i Piterson ga
strpa u svoju akten-tanu. Markam je traio taj materijal,
tvrdei da je povezan sa radom oko tahiona, i Piterson je
pristao da upotrebi svoje posrednike sposobnosti da ga
izvue od Amerikanaca. Rezultati istraivanja jo nisu
spremni za objavljivanje, uobiajena lukavtina onih koji
ne ele nita da daju besplatno, ali je Piterson tu caku
uspeo da smiri uz pomo malo manevrisanja.
Jutro je proteklo po planu. Opti pregled situacije,
govornik okeanograf, slajdovi i druge projekcije za
dvadeset prisutnih. Onda repriza, iskrenija i daleko
pesimistinija, za samo pet slualaca. Onda Aleks Kifer,
ef svega ovoga, nasamo sa Piter sonom.
"Zar ne elite da skinete sako? Danas je prilino toplo.
Zapravo, izvanredan dan." Kifer je govorio brzo, maltene
nervozno, i pritom mirkao. inilo se da sada, osloboen
prisustva gomile, ima viak energije. Hodao je brzo,
odbacujui se napred prednjim delovinia stopala, i stalno
se osvrtao, grevito salutirajui malobrojnim ljudima sa
kojima su se mimoilazili. Uveo je Pitersona u svoju
kancelariju.
"Uite, uite", ree, trljajui ruke. "Sedite. Da uzmem
va sako. Ne? Da, pogled je divan, zar ne? Prekrasan."
Ovo poslednje je bio odgovor na primedbu koju
Piterson, zapravo, uopte nije izgovorio. Piterson je, naime,
samo priao, isto automatski, velikim prozorima na uglu
prostorije, privuen treperavo-sjajnim prostranstvom
Pacifika.

"Da", ree on sada, izgovarajui to to se od njega

oekivalo. "Velianstven je ovo pogled. Zar vam ne odvlai
panju?"
iroka peana plaa se protezala prema La Hoji a
onda izvijala, izlomljena stenama i zatonima, i pretvarala u
rt okruen rajskim palmama. Napolju, na okeanu, redovi
surfera u odei za ronjenje ekali su ljuljkajui se
strpljivo na svojim daskama, nalik na velike crne morske
ptice.
Kifer se nasmeja.
"Ako vidim da ne mogu da se koncentriem,
jednostavno nabacim na sebe ronilaku odeu, izaem i
plivam. Zapravo, poslednjih dana ronilaka odea jedva da
je i potrebna. Voda je ve prilino topla. Ona mlaarija
tamo napolju misli da je hladna." Pokretom je naznaio
surfere, koji su sad veinom bili na kolenima i veslali pred
povelikim tala-som. "U starim vremenima ponekad je
bivalo istinski hladno. Pre nego to su izgradili one
multi-gigavatne nuklearke kod San Onofrea, znate. Pa,
siguran sam da vi to znate. Ta vrsta stvari je va posao, zar
ne? U svakom sluaju, nuklearke su malo poveale
temperaturu vode, iskljuivo du ovog sektora obale.
Interesantno. Zasad, utisak je da je time akvatini ivot
stimulisan. Mi ovde to paljivo pratimo, dabome. Zapravo
to nam je jedan od glavnih studijskih projekata. Dalje
poveanje toplote moglo bi izmeniti neke cikluse, ali koliko
je nama poznato maksimum je ve dostignut. Poveanja
nema ve nekoliko godina."
Kad je poeo da govori o svom radu, Kiferovi pokreti i
nain govora postadoe manje istrzani. Piterson je nagaao
da je to ovek u poznim etrdesetim. Oko oiju je imao
bore, a njegova icolika crna kosa bila je na slepoonicama
seda, ali je izgledao vitak i vrst. Izgledao je asketski, ali je
njegova kancelarija pokazivala da je taj izgled aksetizma
laan. Piterson je ve primetio, sa onom meavinom zavisti
i prezira koju je esto oseao u Americi, Kiferove ukrase:
duboki maslinastozeleni ilim izrezan prema ovoj

prostoriji, glatko prostranstvo radnog stola sa gornjom

ploom od ruinog drveta, vlane visee papratnjae i
pauk-biljke, japanske grafike na zidovima, glatko-sjajne
asopise na ploicama pokrivenom kafe-stoiu, i naravno
ogromne prozore od bojenog stakla koji su otvarali pogled
ka Pacifiku. U jednom trenu Pitersonu se pred oima stvori
vizija Renfruove prenatrpane jazbine u Kembridu. Kifer,
meutim, kao da se tim svojim okruenjem nije ponosio i
kao da ga nije bio ni svestan. Seli su, ali ne uz radni sto
nego u udobne fotelje oko kafe-stoia. Piterson je
izraunao da je ve sasvim dovoljno uinjeno u pravcu zastraivanja posetioca, te da je potreban neki gest ravnodunosti.
"Ne zamerate ako puim?" upita, vadei cigaru i
upalja.
"O... ja... ovaj, sigurno." Kifer kao da se za tren izgubio. "Da, da, naravno." Ustao je i delimino otvorio veliki
klizajui prozor, onda priao svom radnom stolu i
progovorio u interkom. "Keri, da li biste doneli jednu
pepeljaru, molim?"
"Izvinjavam se", ree Piterson. "Izgleda da sam
prekrio tabu. Mislio sam da je u zasebnim kancelarijama
puenje dozvoljeno."
"A, pa jeste, jeste", uveravao ga je Kifer. "Sasvim je to
u redu. Radi se prosto o tome da sam ja nepua i da se
poprilino trudim da odvratim i druge." Dobacio je
Pitersonu iznenadni krivi, razoruavajui osmeh. "Nadati
se je da ete i vi ubrzo ugledati svetlost istine; cenio bih
ako ostanete kudikamo niz vetar od mene, da se tako
izrazim." Piterson proceni da je to "kudikamo" dolo kao
deo onog uobiajenog amerikog nastojanja da se u
razgovoru upotrebi "engleski engleski", s tim to su
gramatike greke i rogobatnosti pokvarile eljeni efekat.
Otvorie se vrata i u kancelariju ue Kiferova
sekretarica sa pepeljarom, koju postavi pred Pitersona. On
joj se zahvali, rasejano sastavljajui tablicu njenih fizikih

karakteristika i dajui joj ocenu "dobra osmica" od

moguih deset. Uivao je u saznanju da je samo njegov
status lana Saveta mogao nadvladati Kiferovu zabranu
puenja u toj kancelariji.
Kifer je sedeo, kao da ui, na ivici fotelje, oi u oi sa
Pitersonom.
"Dakle... recite mi kakvu ste situaciju zatekli u Junoj
Americi." Protrljao je ake entuzijastino.
Piterson raskono izduva dim.
"Loe je. Jo ne oajno, ali veoma ozbiljno. Brazil je u
poslednje vreme postao zavisniji od ribolova zbog one
njihove kratkovide politike seci-i-pali od pre desetak ili
dvadesetak godina - a ovo cvetanje naravno ozbiljno ometa
ribolov."
Kifer se jo vie nae napred, gladan detalja kao
kakva domaica obuzeta traevima, i Piterson od tog
momenta pree na automatski reim rada. Otkrivao je
satno onoliko koliko je morao; iz Kifera je iscedio nekoliko
tehnikih detalja vrednih pamenja. Znao je biologiju bolje
nego fiziku, tako da je postigao vie nego sa Renfruom i
Markamom. Kifer pree na njihovu finansijsku situaciju sumornu, naravno; drugaiju pesmu ovek vie nigde nije
mogao uti - pa ga Piterson povede natrag ka korisnim
temama.
"Mi verujemo da je moda ugroen ceo lanac ishrane",
ree Kifer. "Fitoplanktoni umiru zbog dejstva hlorovanih
ugljovodonika - onih koji se koriste u ubrivima." Kifer je
prelistavao izvetaje. "Konkretno, umiru zbog manodrina."
"Zbog manodrina?"
"Manodrin je hlorovani ugljovodonik koji se koristi i u
insekticidima. Otvorio je novu ivotnu niu meu
mikroskopskim algama. Dolo je do evoluiranja i do pojave
nove varijante dijatomeje. Ona koristi jedan enzim koji
razgrauje manodrin. Ove dijatomeje ujedno izluuju
jedan produkt razgraivanja koji kod ivotinja dovodi do
prekida prenoenja nervnih impulsa. Dendritske veze
otkazuju. Ali, sve to su sigurno rekli na konferenciji."

"Konferencija je bila uglavnom na politikom nivou

-kakve korake preduzeti da se trenutna kriza ublai, i tako
dalje."
"I ta e uiniti po tom pitanju?
"Bie nainjen jedan pokuaj da se eksperimentalna
sredstva prebace iz Indijskog okeana u Atlantik, sa ciljem
da se eventualno zaustavi irenje cvetanja, ali ja ne znam
da li e to uspeti. Testove jo nisu kompletirali."
Kifer je dobovao prstima po keramikim ploicama.
Odjednom upita:
"A da li ste vi lino videli cvetanje?"
"Leteo sam iznad njega", odgovori Piterson. "Runo je
kao greh. U ribarskim selima ta boja izaziva strah."
"Mislim da u i ja poi tamo dole", promrmlja Kifer,
vie govorei sebi nego Pitersonu. Ustade i poe da eta po
prostoriji. "Ipak, znate, prati me to oseanje da postoji i
neto drugo... "
"Da?"
"Jedan od mojih ljudi iz laboratorija misli da se
deava neto specijalno, da ovaj proces moe, kao, sam od
sebe da se menja." Kifer mahnu rukom u znak da to skida
sa dnevnog reda. "Sve je to, meutim, hipotetino.
Informisau vas ako ita padne u tiganj."
"Padne u tiganj?"
"Mislim, ako uspe."
"A. Da,svakako."

Piterson je iz Skripsovog instituta izaao kasnije nego

to je bio planirao. Prihvatio je poziv da rua kod Kifera da
bi odrao odnose u statusu dobrog drugarstva, to je uvek
mudro. Tee je nekom tipu da te zezne, ako je malo popio
sa tobom, ispriao neku alu, pojeo kaserolu u tvom
drutvu, ma koliko razgovor pri tom bio dosadan.
Pitersona limuzina odvede, uz pratnju odreda za
bezbednost u centar La Hoje, na sastanak u Prvoj

federalnoj tednoj banci San Dijega. Bejae to glomazna,

etvrtasta graevina, okruena nizom dosadnih starinskih
prodavnica. Pomislio je da neto odatle ponese kui radi
efekta putnik-koji-donosi-poklone-iz-ratnih-zona, to je ne
retko inio kad je bio mlai, ali posle tri sekunde
razmatranja tu ideju je odbacio. Bile su to prodavnice one
vrste u kojima je mogue skoro-beskonano podizanje
cena, a funta je loija ak i od klimavog dolara. Ta dva
detalja bila bi nebitna da su prodavnice bile zanimljive, ali
u njima su bile uglavnom triarije, ukrasne lampe, arene
pepeljare. Nainio je grimasu i uao u banku.
Direktor banke ga je saekao na vratima, uznemiren
prizorom bezbedonosne strae. Da, javljeno mu je da
gospodin Piterson stie, da, pretraili su arhive banke. im
uoe u direktorovu kancelariju, Piterson otro upita:
"Dakle?"
"A, gospodine, bilo je to iznenaenje za nas, mogu
vam kazati" ree taj mravi ovek ozbiljno. "Pregradak u
odeljenju sefova za koji je taksa plaena nekoliko decenija.
Nimalo tipina situacija."
"Slaem se."
"Ja... meni je reeno da vi neete imati klju?"
Oigledno se ipak nadao da e Piterson imati klju i da e
tako njemu utedeti kasnija opirna objanjenja
stareinama.
"Tano je, nemam. Ali, zar niste utvrdili da je sef
registrovan na moje ime?"
"Jesmo, to jesmo. Ne razumem..."
"Recimo jednostavno da je to pitanje, pa, nacionalne
bezbednosti."
"Ipak, bez kljua, vlasnik..."
"Nacionalna bezbednost. Vreme je ovde vano. Nadam
se da shvatate ta hou da kaem?" Piterson uputi tom
oveku svoj najbolji udaljeni osmeh.
"Pa, podsekretar je objasnio deo toga preko telefona, a
i ja sam proverio kod mog neposrednog stareine, ali..."

"A, dobro, srean sam to vidim da je to uraeno tako

brzo. estitam vam na brzini. Uvek je dobro videti efikasnu
operaciju."
"Pa, mi zaista..."
"eleo bih da to sada askom pogledam", ree
Piterson sa izvesnim podtonom vrstine. "Pa, ovaj, hm,
ovamo..."
Prooe kroz nepotrebni ritual potpisivanja, udaranja
peata sa tanim vremenom prolaska, i prolaenja kroz
zujeu kapiju. Otvorie se gigantska elina vrata,
otkrivajui zid sa redovima blistavih kutija. Direktor
nervozno izvue odgovarajue kljueve iz depa svog
prsluka. Pronae pravu kutiju i povue je, ona iskliznu
napolje. Jedan tren je oklevao, a onda je predao kutiju
Pitersonu.
"Da, hvala", promrmlja utivo, i ode pravo u susednu
sobicu koja je tu postojala radi privatnosti.
Sam je doao na tu ideju, i prilino mu se dopala. Ako
je istina ono to Markam pria, onda je mogue dohvatiti
nekoga u prolosti i izmeniti sadanjost. Ali nije jasno na
koji nain to zapravo deluje na sadanjost. Poto ona
prolost koju sada sagledavamo moe lako biti prolost
kreirana Renfruovom intervencijom, kako emo je
razlikovti od neke druge prolosti koja se uopte nije
dogodila, a mogla se dogoditi? U celosti je pogreno tako
gledanje na stvari, rekao je Markam, jer im pomou
tahionskog zraka uspostavi vezu izmeu dva vremena,
ona ostaju zauvek spojena, postaju zatvorena petlja.
Meutim, Pitersonu se inilo da je bitno znati da li si,
zapravo, prodro do prolosti. U Markamovim idealizovanim
eksperimentima, sa klimanjem i pomicanjem kolenastog
prekidaa za svetio i slinim stvarima, itavo to pitanje
postajalo je konfuzno. Zato je Piterson predloio jednu
vrstu provere. U redu, u prolost se moraju poslati
preliminarni podaci o okeanu i tako dalje. Ali moglo bi se
takoe zatraiti od prolosti da ostavi neku vrstu usputnog
znaka, markera. Samo jedan jasan znak da su signali

primljeni bio bi dovoljan da ubedi Pitersona da te ideje

nisu kojetarije. Zato je dva dana pre polaska iz Londona
zvao Renfrua i dao mu jednu konkretnu poruku da je
Renfru
emituje.
Markam
je
imao
spisak
onih
eksperimentatorskih grupa za koje se moglo pretpostaviti
da imaju makar i najmanje anse da svojim nuklearnomagnetno-rezonantnim aparatima uhvate tahionsku
poruku. Po jedna poruka je adresirana svakoj od tih grupa
- Njujorku, La Hoji, Moskvi. Od svake se trailo da iznajmi
sef, jasno obeleen, u Pitersonovo ime, sa porukom
unutra. Trebalo bi da to bude dovoljno.
Piterson nije mogao da otputuje u Moskvu a da ne
objasni Ser Martinu zato eli tamo da ide. Njujork za sada
nije dolazio u obzir, zbog terorista. Ostala je samo La Hoja.
Piterson oseti kako mu se puis ubrzava kad se poluga
zatvaraa kutije oslobodila uz jedno "klik". Otklopivi
kutiju, vide u njoj samo list ute hartije, presavijen
natroje. Uze ga i paljivo ispravi, poravnjavajui savijena
mesta. Hartija je pucketala od starosti.
PORUKA PRIMLJENA LA HOJA
To je bilo sve. I bilo je sasvim dovoljno. Istog trena
Piterson oseti dve suprotne emocije: olakanje, i iznenadno
razoaranje to nije zatraio vie. Ko je napisao ovu
poruku? ta su jo primili? Sa aljenjem je uvideo da je
ranije iveo u uverenju da e smotani tip koji primi
poruku, posluati instrukcije a onda se raspriati i
objasniti kako je primio poruku, kako ju je shvatio, ili bar
ko je, kako glasi njegovo prokleto ime.
Ali ne, ne, pomisli on, zavaljujui se u naslon stolice.
Dovoljno je ovo. Ovo dokazuje da je itav taj kolosalni
poduhvat istinit. Neverovatan, ali istinit. Mora se priznati
da su implikacije iz toga nejasne - ali ovoliko je sigurno.
I ba je dobro, pomisli on sa deliem ponosa, to je to
izveo on, Piterson, lino. Jedan tren se pitao da li ovakav

oseaj stie kad si naunik, kad otkrije neto, kad vidi

daje svet otkljuan pa makar samo na tren.
Onda je direktor banke sa oklevanjem zakucao na
vrata, raspoloenje je time bilo razbijeno i Piterson ubaci
uti list u svoj dep.

U hotelu "Valensija" uzeo je apartman sa pogledom na

mali zaliv. Ispod apartmana je bio park, delimino izgrien
napadima okeanskih talasa, to se moglo zakljuiti po
naglom prekidanju nekih staza. Du itave obale talasi su
podrili konglomeratno zemljite. itave ploe su se
nadnosile nad more, spremne da se u njega obrue. To kao
da niko nije primeivao.
Rekao je oferu i strai da idu i da se do sutra ne
vraaju. inili su ga upadljivim, a bio je sasvim dovoljno u
centru panje za jedan dan. Um mu je bio uskomean zbog
uspeha u banci. Deo te suvine energije istroio je plivajui
trideset puta duinom hotelskog bazena, a zatim
uzaludnim razgledanjem prodavnica u blizini hotela.
Najvie su ga interesovale prodavnice odee, ali ovde nisu
hteli prosto da izloe robu i sklone se ustranu; bile su to
prodavnice one vrste gde je odea izloena unutar prizora
iz engleske gospodske kue na seoskom imanju ili iz
francuskog zamka. U ovoj zemlji jo je bilo para, ali, inilo
se, uglavnom pogreno usmerenih. Ljudi su bili isti,
sjajni, vedri. U Engleskoj si bar mogao da se izdvoji time
to si imuan; ovde dobar prihod nije garancija niega, ak
ni dobrog ukusa.
Trotoarima se kretalo mnotvo starih ljudi, od kojih
su neki bili spremni da veoma neutivo postupaju ako im
se ne skloni s puta. Mladi mukarci su izgledali snano i
inteligentno. Vie su ga zanimale ene, besprekorno
doterane, u novoj i modernoj odei. Meutim, bilo je neeg
bezlinog u njima, kao da su sve izale ispod nekog
neodreenog, neutralnog kalupa imunosti. Deo njega je

zavideo na ovakvom ivotu. Znao je da su ovi ljudi koji sa

toliko pouzdanja grabe krupnim koracima du ulice irard
u stvari stisnuti podjednakim brojem restrikcija kao
Englezi - juna Kalifornija se pretvorila u masu
ograniavajuih propisa o imigraciji, kupovanju kua,
korienju vode, menjanju radnog mesta, automobila, bilo
ega - ali su izgledali slobodni. Ovde jo nije bilo toliko
zamorenosti ivotom za koju Evropljani esto misle da je
isto to i zrelost. Uvek mu je, sem toga, nedostajala i
izvesna kompleksnost kod ena. Ove su sve nekako bile
iste, sva su njihova lica bila otvorena, paljivo zaglaena.
Seks je za njih neto zdravo i normalno to one dobro rade.
Ako im predloi da podu u krevet, nijedna nee time biti
okirana, ak ni iznenaena. Njihovo ne znai ne a da
znai da. Pitersonu je nedostajao izazov onog ne koje znai
moda, nedostajala mu je elegantna igra zavoenja. Ove
Amerikanke ne igraju igre; energine su, vete, ali nikad
lukave, tajnovite ili prefinjene. Vole direktna pitanja, na
koja daju direktne odgovore. Vole da stvari budu u
njihovim rukama.
Prekinuo je svoja razmiljanja na toj taki, zastao
pred jednom prodavnicom vina, i odluio da vidi moe li
poslati nekoliko sanduka dobrog kalifornijskog vina
avionom u Englesku. ovek nikad ne zna kad e mu se
ukazati sledea prilika.
Dok je u baru ekao Kifera, jedna misao mu padne na
um. A ta bi bilo da je poruku, koju je trebalo emitovati,
jednostavno poslao Renfruu potom? S obzirom kako rade
pote danas, moglo se desiti da to pismo ni do danas ne
stigne do Renfrua, a kamoli da se u skladu sa pismom
izvri emitovanje. U tom sluaju Piterson je mogao danas,
posle podizanja one ute hartije iz banke, telefonirati
Renfruu i narediti mu da poruku ipak ne emituje. ta bi
Markam rekao o ovome?
Popio je svoj din do kraja, a onda se setio one
govorancije o petljama. Dabome, kombinacija koju je

upravo zamislio bacila bi sve ovo u neko neodreeno

stanje. To je odgovor. Ali - kakav je to odgovor?

"Proklete ulice", alio se Kifer. "Poinju da se

pretvaraju u sirotinjsko naselje." Trgao je volan da bi
nainio otar zaokret. Gume zajeae.
Pitersonu je ova promena teme veoma prijala. Kifer je
dosad recitovao koristi i prednosti korienja sveeg povra
donetog maltene brzinom svetlosti iz nekakve "doline" kao
da je to optepoznati rog izobilja iji naziv nije potrebno
preciznije odreivati.
Da bi pojaao taj novi pravac razgovora, Piterson
blago ree:
"Meni sve ovo izgleda veoma prosperitetno."
"Pa, da, naravno, bedu ne vidite ako se drite glavnih
avenija. Ali sve je tee odrati standard ivota. Evo, na
primer, pogledajte malo ovde. Primeujete neto?"
Sad su bili visoko u bregovima, na krivudavim
uzanim putevima koji su omoguavali da se, izmeu
panskih raneva i minijaturnih francuskih zamkova, na
mahove ugleda i okean.
"Vidite kako su se zazidali? Kad smo prvi put doli
ovde, pre, pa skoro dvadeset godina, sve je to bilo
otvoreno. Velianstven pogled iz svake kue. Sad ne
moete ni da svratite do komije a da ne stojite na ulici,
pritiskate dugmad, govorite u interkom. A koji ok su tek
mree protiv provalnika! Elektronika koja vredi koliko
stotinu nemakih ovarskih pasa. Imaju i akumulatore za
sluaj nestanka struje."
"Znai, broj zloina je veliki?" upita Piterson.
"Stravian. Ilegalni imigranti, prenaseljenost, nezaposlenost. Svako misli da ima pravo da ivi luksuzno - ili
bar udobno - i zato kad se san pretvori u sranje, nastaje
opta frustracija i ogorenje."

Piterson poe da preureuje svoj paln aktivnosti.

Izdvojie vreme da nae najbolji raspoloivi elektronski
sistem za obezbedenje. Glupo je od njega to na to nije
ranije pomislio. Upravo su u stvarima te vrste Amerikanci
izvanredni. Bie mu potreban jedan dobar sistem,
adaptivan, robustan. Ako bude mogue, ponee ga nazad
sa sobom, avionom. Opet poele privatan mlanjak.
"Grad sve vie dele na zatvorene enklave", nastavi
Kifer. "Starci ponajvie."
Piterson je klimao glavom dok je Kifer navodio
statistike podatke za Kaliforniju, koja je po procentualnoj
zastupljenosti staraca u ukupnoj populaciji bila na
drugom mestu, odmah iza Floride. Posle bankrotstva
sistema socijalnog osiguranja, lobi Organizacije seniora
vrio je jo jai pritisak da bi iznudio specijalne privilegije,
umanjenje poreza, izuzetne povoljnosti. Piterson je bio
siguran da su demografske injenice njemu bolje poznate
nego Kiferu; Savet je pre dve godine dobio demografsku
sliku celog sveta, u koju su bile ukljuene i tajne projekcije
budueg
kretanja.
Postigavi
multi
porast
stanovnitva, Evropa i SAD su ostale sa jednim
ispupenjem u grafikonu starosti stanovnitva; to
ispupenje je sad zalazilo u penzionerske godine.
Penzioneri su oekivali solidne ekove svakog meseca, a
pare su se morale uzeti putem oporezivanja od sve
malobrojnijih mladih ljudi. To je dovelo do sindroma
"steenih prava". Starci su imali utisak da su celog veka
plaali ogromne poreze a onda baeni ustranu pre nego to
bi mogli zaraditi one ogromne plate koje idu dananjim
mladim funkcionerima. A imali su "steeno pravo",
insistirao je pokret starih, i prema tome bie prokleto bolje
da drutvo odmah pljune lovu. Starci ee glasaju, i sa
otrijim sagledavanjem svojih interesa. Imaju mo. U
Kaliforniji je seda glava postala simbol politikog
aktivizma.
"... kupe te tupave televideo sisteme i onda nedeljama
ne izlaze iz kue. Ne moraju ni u prodavnicu, ni u banku,

ne moraju da sretnu nikog mlaeg od ezdeset.

Jednostavno sve obavljaju elektronski. To je, meutim,
smrt za centar grada. Prolog meseca je zatvoren najstariji
bioskop u La Hoji, 'Unikorn'. To je prokleta sramota."
Piterson klimnu glavom pravei se da ga to zanima, a
u glavi i dalje raunajui kako da preraspodeli vreme. Kola
zaokrenue na strmu ulaznu stazu, i pred njima se otvori
kapija. Auto poe uzbrdo prema dugoj beloj kui. Piterson
ju je, ne izgovarajui ni jednu re, klasifikovao: lani
panski stil. Skupo i lieno stila. Kifer je parkirao kola
pred kolskim ulazom, i Piterson primeti bicikle i jedan
teretni automobil. Gospode boe, deca. Ako bude prisiljen
da sedi za istim trpezarijskim stolom sa gomilom amerike
nevaspitane deurlije...
inilo se da e se ova njegova bojazan ostvariti: na
vratima ih doekae dva deaka koji odmah skoie na
Kifera priajui uglas. Kifer je uspeo da ih utia dovoljno
da bi mogao obojicu predstaviti Pitersonu. Stariji deko je
izostavio sve formalnosti i odmah upitao:
"Da li ste vi naunik kao moj tata?" Mlai je fiksirao
Pitersona netremice, i pritom se premetao s noge na nogu
na nain koji mu je smetao. Od ove dvojice, ovaj mlai je
potencijalno buniji i nezgodniji, zakljui Piterson. Znao je
kom tipu pripada stariji deak - estit je, priljiv, uporan u
odbrani svojih stavova, praktino nita ga ne moe slomiti.
"Ne ba", poe on, ali ga prekidoe.
"Moj tata prouava dijatomeje u okeanu", ree deko
otpisujui Pitersona. "To je jako vano. Kad ja porastem
biu isto naunik, ali moda astronom, a Dejvid e biti
astronaut, ali on ima samo pet godina pa zato ne zna
stvarno. Da 1' biste pogledali model sunevog sistema koji
sam napravio za na nauni projekat?"
"Ne, ne, Bil", odgovori Kifer urno. "Znam da ti je vrlo
fini sunev sistem ali gospodin Piterson ne eli da mu sad
smetaju. Mi emo da popijemo po jedno pie i da
razgovaramo o odraslim stvarima." Prvi je poao ka
dnevnoj sobi, za njim Piterson, pa dvojica deaka.

Piterson, nezadovoljan, pomisli: da, otac te vrste e

upotrebljavati izraz "odrasle stvari".
"Pa mogu i ja da razgovaram o odraslim stvarima",
ree Bil indignirano.
"Da, da, naravno da moe. Mislio sam da kaem da
emo razgovarati o stvarima koje tebe ne bi zanimale. ta
ete popiti? Mogu li vam ponuditi viski sa sodom, vino,
tekilu...?!
"Kako ti zna da me ne bi interesovale, mene mnoge
stvari interesuju", istrajavalo je dete. Piterson nije ni stigao
da odgovori. Situaciju je spasao jedan svetli, vrsti glas
koji je pozvao iz druge sobe. "Deaci! Molim vas, odmah
doite ovamo!" Dva deka nestadoe bez raspravljanja.
Verbalni kontraudarac namenjen starijem deaku Piterson
odloi u magacin za neku kasniju upotrebu.
"Vidim da tu imate perno. Da li bih mogao dobiti
jedan perno i tekilu, sa malo limuna, molim?"
"Iiisuse, koja meavina. Je li to dobro? Ja estoka
pia ne pijem esto. Jetra, znate. Sedite, manje-vie sam
siguran da imamo sok od limuna. Znae moja ena. Da li
to vae pie ima ime ili ste ga vi izmislili?" Kifer se opet
ponaao nesreeno.
"Mislim da ga zovu 'mao'", ree Piterson ironino.
Osmotrio je sobu. Bila je jednostavna i elegantna, potpuno bela izuzimajui nekoliko orijentalnih komada.
Jedan divni zastor bio je prislonjen na udaljeni zid. Desno
od ognjita bio je japanski natpis, u alkovu je stajalo
aranirano cvee. Nasuprot ognjitu nalazili su se veliki
prozori bez zavesa koji su davali pogled preko krovova i
preko vrhova drvea, na Pacifik. Okean je izgledao kao
crno ebe u poredenju sa obalom koja je sva bila obasuta
svetlima, i levo i desno, dokle god je Pitersonov pogled
dopirao. Opredelio se da sedne na nisku belu sofu
postavljenu postrance na kraju sobe, to mu je
omoguavalo da gleda i sobu i taj pejza. Soba je odisala
izvesnom mirnoom, to nisu mogle da pokvare ni gomilice

neuredo natrpanih hartija, oigledno Kiferovih, koje su se

videle na nekoliko mesta.
Piterson se okrete prema ulazu, pogleda, pa pogleda
ponovo. Ustade polagano. Kiferova supruga ga je
oamutila. Japanka, mlada, vitka, i veoma lepa. Ne
skidajui pogled s nje, pokuao je da sredi svoje prve,
dezorijentisane utiske. U poznim je dvadesetim, zakljui
on; time je objanjavao zato Kifer ima tako mladu decu.
Nesumnjivo njegov drugi brak. Bila je obuena u bele
Levis-dins pantalone i belu bluzu sa visokom kragnom
nainjenu od nekog klizavog materijala. Nita ispod bluze,
zapazi on sa odobravanjem. Kosa joj je padala glatko i
pravo skoro do struka, toliko crna da se inilo da iri neko
plavo svetlucanje. Ali njegovu panju se prikovale njene
oi. Dok ju je gledao takvu, svu u belom, u ovoj mutno
osvetljenoj beloj sobi, obuzelo ga je avetinjsko oseanje da
to samo njena glava plovi kroz vazduh. Zastala je na ulazu;
bez namere da impresionira, smatrao je Piterson, ali je
njena pojava bila dramatina. Oseao je da nee moi da
se pomakne dok se ona prva ne pomakne. Kifer nervozno
pojuri napred.
"Udi, Micuoko, draga, ui, ui. eleo bih da upozna
naeg gosta, Iana Pitersona. Pitersone, ovo je moja
supruga, Micuoko." Oduevljeno je gledao as u nju, as u
Pitersona, kao dete koje je donelo kui nagradu.
Zala je u sobu, kreui se fluidnom gracioznou
koja je oduevila Pitersona. Pruila mu je ruku, hladnu i
glatku.
"Zdravo", ree ona. Po prvi put Piterson oseti da bi
mogao iskreno da upotrebi standardni ameriki pozdrav,
"Drago mi je da vas sretnem".
Promrmljao je, meutim: "Kako ste?", pritom malice
suavajui oi da bi preneo poruku koja je u tom
formalnom pozdravu bila odsutna. Njen odgovor na tu
neizgovorenu poruku sastojao se u tome to su se uglovi
njenih usana podigli stavarajui samo najblai nagovetaj
osmeha. Gledali su se oi u oi samo deli sekunde due

nego to to obiaj diktira. Onda je izvukla ruku iz njegove i

otila da sedne na sofu.
"Imamo li mi limunov sok, medena?" Kifer je opet
trljao ruke na onaj svoj nespretni nain. "I ta emo s
tobom? Hoe li ti neto da popije?"
"Da, na oba pitanja", odvrati ona. "U friideru ima
nto limunovog soka, a ja u malo belog vina." Sa
osmehom se okrenula Pitersonu. "Ja ne mogu da popijem
mnogo. Odmah mi udari u glavu."
Kifer ode da trai sok od limuna.
"Kako idu stvari u Engleskoj, gospodine Piterson?
upita ona naginjui glavu malice unazad. "Ovde su vesti o
Engleskoj zvuale grozno."
"Ravo je, mada mnogi ljudi jo ne shvataju koliko je
ravo", uzvrati on. "Poznajete Englesku?"
"Pre izvesnog vremena provela sam tamo godinu
dana. Veoma volim Englesku."
"O? Jeste li tamo radili?"
"Bila sam u Imperial koledu u Londonu na
postdiplomskim. Po zanimanju sam matematiar. Sad
predajem na UCSD." Osmehivala se dok ga je posmatrala,
oekujui reakciju iznenaenja. Piterson nije ispoljio
iznenaenje. "Vidim da ste oekivali neto kao diplomu iz
filozofije."
"A, ne, nita tako konvencionalno", ree on glatko,
uzvraajui joj osmehom. Po njegovom miljenju filozofi su
bili ljudi koji troe ogromne koliine vremena na pitanja u
kojima nema vie istinske dubine nego, na primer, u
pitanju "Ako nema boga, onda ko e izvui sledeu
papirnatu maramicu?" Spremao se da ovo pretoi u
epigram, meutim tad se Kifer vrati u sobu nosei au
vina i jednu malu flau.
"Evo tvog vina, ljubavi. A evo i limunovog soka" ree,
upuujui ovo drugo Pitersonu. "Koliko, samo nekoliko
kapi?"
"Odlino, hvala."
Kifer sede i okrete se Pitersonu.

"Da li vam je Micuoko rekla da je provela godinu dana

na Londonskom univerzitetu? Briljantna je to ena, ova
moja. Doktorica nauka, sa dvadeset pet. Briljantna, a i
divna, takoe. Ja sam ovek koji ima sree." Zurio je u nju
ozaren ponosom.
"Aleks, ne ini to." Rekla je otro, ali je njen osmeh
pun ljubavi ublaio otrinu. Prema Pitersonu je slegnula
ramenima kao da neto omalovaava. "Osetim se
nelagodno zbog toga. Aleks se uvek pred prijateljima
hvalie o meni."
"Mogu da shvatim zato." Piterson se bezlino
smekao, ali iza te fasade je kalkulisao. Ima na
raspolaganju samo jedno vee. Da li ovi imaju otvoren
brak? Koji stepen direktnosti u pristupu bi ona tolerisala?
Kako poeti o toj temi, kad je Kifer prisutan? "Va mu mi
kae da su i ovde stvari prilino rave, iako se posetiocu
ne ini tako."
ta znai ovaj njen osmeh? Osmehuje se maltene kao
da njih dvoje dele neku tajnu. Da li ona ustvari ita
njegove misli? Da li samo flertuje? Da li bi se moglo raditi o
tome - sinulo mu je da je nervozna? Neke signale mu
svakako alje.
"Postoji psiholoka nesposobnost ljudi da se odreknu
visokog ivotnog standarda", govorio je Kifer. "Narod odbija
da se odrekne ivotnog stila koji smatra, ovaj, neim
jedinstvenim za Ameriku."
"Je li to sadanja opte-prisutna fraza?" upita
Piterson. "U avionu sam itao par magazina, i video sam
da upotrebljavaju tu frazu."
Kifer je ovoj hipotezi posvetio svoje najbolje zamiljeno
mrtenje.
"Ovaj, 'jedinstveno za Ameriku'? Da, pa valjda jeste.
Video sam ove nedelje jedan uredniki lanak o neem
slinom. Ovaj, izvin'te me, idem da proverim ta rade
deaci."

Kifer izae iz sobe u svom stilu, kao revnostan terijer.

Ubrzo ga je Piterson uo kako se obraa blago ali vrsto
deacima negde dole, u holu. Oni su ga neprestano
prekidali svojim uzvratnim reenicama tipa inteligentan
deko svestan da je - inteligentan, izgovarajui rei
tenorom. Piterson otpi dui gutljaj iz svoje ae,
razmiljajui o tome da li je mudro ii dalje sa Micuoko. U
Pitersonovom lancu za sakupljanje informacija Kifer je bio
jedna alka, a taj lanac je najhitniji deo radnog mehanizma
za jednog funkcionera. Dodue ovo je Kalifornija, ona
Kalifornija o kojoj se svata pria, a devetnaesti vek je
zaista, odavno proao, ali, ipak, ovek nikad ne moe biti
siguran kako e mu reagovati na stvari te vrste, bez
obzira ta se pria u teorijama o tome. Dalje, onostran tih
kalkulacija, stajala je injenica da ga ovaj ovek nervira
svojim fanatizmom u vezi sa zdravom hranom i
nepuenjem, i svojom nedostojanstvenom privrenou toj
izrazito neugodnoj deci.
Pa, od funkcionera se oekuje da budu sposobni za
donoenje brzih, reuih odluka, tano? Tano.
Okrete se ka Micuoki, traei najbolji nain da
iskoristi trenutke kad su nasamo. Ona je zurila kroz
prozor, posma-trajui panoramu koju je zapamtila pre
toliko godina.
Pre nego to je uspeo da uoblii strategiju prodora,
ona upita, ne gledajui ga:
"Gde ste odseli, gospodine Piterson?"
"U 'La Valensiji'. Zovem se lan."
"A, da. Lep deo plae postoji tamo, juno od zatona.
Tamo se esto etam uvee." Pogledala gaje u oi. "Oko
deset sati."
"Shvatam", uzvrati Piterson. Osetio je u svom vratu
udare pulsa. Bio je to jedini spoljanji znak njegovog
uzbuenja. Za ime boga, ona je to uinila. Zakazala je,
praktino ispred nosa svog mua, randevu s njim. Hriste,
koja ena.
Vrati se Kifer. "Kriza se ovde zaotrava", ree.

Piterson namah poe frktavo da se smeje i istog asa

to veto preobrati u kaalj.
"Mislim da ste u pravu", uspe da izgovori suvo. Nije se
usuivao da pogleda prema Micuoko.

Tokom dugog letenja preko Severnog pola, Piterson je

imao vremena da "brsti" kroz sveanj hartija iz Kalteka.
Imao je oseanje oputenosti i prijatne istroenosti koju
ovek ima kad zna da je uinio najvie to se moglo
oekivati da uini na liniji zadovoljavanja svojih elja.
Parola je glasila "Ne zaaliti!" a to je znailo da ovek ne
treba da propusti nijedno zadovoljstvo. Dospeti do groba i
biti siguran da ni za im proputenim ne ali, pa, to e
sigurno biti, ako ne vie, a ono bar uteno.
Micuoko je u dobroj meri ispunila obeanja ponuena
onom subliminalnom signalizacijom. Otila je posle tri sata
provedenih sa njim, verovatno sa nekom solidnom
pripremljenom priom za Kifera, ili, jo bolje, sa preutnim
sporazumom izmeu nje i Kifera da nikakvih pitanja nee
biti. Jedno zamorno putovanje je dobilo odgovarajuu
krunu.
Materijal iz Kalteka je bio zaista neto drugo. Bili su
tu neki sumorno detaljni izvetaji, koji su za njega bili
samo splet rei i metematikih simbola. Neka Markam sa
uivanjem zaroni u ovo, ako hoe. Bilo je znakova da ova
fascikla nije dobrovoljno predata. Naime, bila je tu
fotokopija jednog slubenog pisma Saveta, pisma ije je
slanje namestio Piterson, i videlo se da je pri dnu
fotokopije neko navrljao rei Zadravaj ih - ne daj da nam
maznu. Nema sumnje, onaj koje to napisao svakako bi to i
uklonio pre nego to bi ovaj materijal uinio polu-javnim.
Objanjenje je bilo oigledno. Amerika vlada ima sasvim
efikasne organe unutranje bezbednosti. Oni nisu hteli da
otpoinju prepisku sa Kaltekom; umesto toga, potajno su

fotografisali sve do ega su mogli doi. Rizian metod, ali,

dabome, to nije njegov problem.
Jedini razumljiv deo ovog materijala bilo je jedno privatno pismo, verovatno priloeno zbog upotrebljenih
kljunih rei.
Def, dragi,
neu moi za Boii da doem dole; jednostavno, ima
suvie posla ovde u Kalteku. Poslednjih nekoliko nedelja
bilo je izuzetno uzbudljivo. Imam dvoje-troje saradnika,
stvarno ne elimo da prekidamo svoje proraune, ak ni radi
odmora u Kalijornijskom zalivu. Stvarno mije ao zbog toga,
silno sam se radovala to u da budem zajedno sa vama
(ako shvata na ta mislim'.). Nedostajue mi i oni bockavi
kaktusi, i ona divna suva vrelina. Izvini, moda sledei put.
Kali Lindi da u je zvati da popriamo nekom prilikom tokom
sledeih nekoliko dana ako budem mogla da naem vreme.
Ima li ikakvih ansi da vas dvoje, narode, doete i
provedete ovde jedan dan (ili. jo bolje, iednu no)?
Poto sam ovako pogazila obeanje, valjda treba da ti
kaem ta me je toliko napalilo. Morski biolog kao to si ti
verovatno nee smatrati da je to osobito vana stvar - kos
mologija nema mnogo znaaja u svetu enzima i titracionih
rastvora i slinog, pretpostavljam - ali za nas koji radimo u
grupi za gravitacionu teoriju ovo to se deava govori da
istinska revolucija poinje odmah iza ugla. Ilije moda ve
poela.
Stvar je u vezi sa problemom koji ve dugo vremena
lebdi oko astrofizike. Ako u univerzumu postoji odreena
koliina materije, onda univerzum ima zatvorenu geometriju
- to znai da e pre ili kasnije prestati da se iri i poeti da
se skuplja, povuen gravitacionim privlaenjem. Zato su se
ljudi nae struke ve dugo pitali da li u naem univerzumu
ima dovoljno materije da se geometrija zatvori. Direktna
merenja koliine meterije u univerzumu zasad su dala
neizvesne rezultate.

Jednostavno prebrojavanje svetleih zvezda u vasioni

daje malu koliinu materije, nedovoljnu za zatvaranje
vreme-prostora. Ali nesumnjivo postoji velika koliina
materije koja se ne vidi, na primer praine, mrtvih zvezda, i
crnih rupa.
Prilino smo sigurni da veina galaksija ima u svojim
centrima velike crne rupe. To daje dovoljno nedosatajue
materije da se na svemir zatvori. Novost su nedavno
pristigle informacije o nainu kako su udaljene galaksije
grupisane. Ti galaktiki grozdovi znae da irom naeg
kosmosa postoje velike fluktuacije gustine materije. Ako se
negde u naem kos-mosu galaksije grupiu u dovoljno
velikoj gustini, njihova lokalna vreme-prostorna geometrija
mogla bi se zatvoriti sama u sebe, na isti nain kako bi i
na kosmos mogao biti ve zatvoren.
Sada imamo dovoljno dokaza da poverujemo u staru
ideju Tomija Golda - da postoje delovi naeg kosmosa sa
dovoljnim brojem grupisanih galaksija za formiranje njihove
zatvorene geometrije. To nama nee izgledati osobito
impresivno - bie to samo male oblasti iz kojih e dopirati
slaba crvena svetlost. Crvenilo je od materije koja i dalje
upada u te grozdove. ok je ovde u tome to se te lokalne
fluktuacije gustine kvalifikuju kao nezavisni univerzumi.
Vreme potrebno za formiranje separatnog univerzuma ne
zavisi od veliine tog univerzuma. Ono je neto kao
kvadratni koren od Gn, pri emu je G gravitaciona
konstanta a n gustina kontrahujue oblasti. Dakle to vreme
je nezavisno od veliine miniuniverzuma. Mali univerzum e
se zatvoriti u sebe podjednako brzo kao i veliki. Ovo znai
da su svi ti univerzumi razliitih veliina prisutni ve
podjednako "dugo" u smislu "vremena". (Pokuaj definicije
ta je, zapravo, vreme u ovom problemu naterae te da se
napije ako nisi matematiar - a moda i ako jesi.)
Poenta je ovde u tome to unutar nae vasione molda
postoje druge, zatvorene vasione. Zapravo, kad bi na univerzum bio ba najvei od svih postojeih, bila bi to
zapanjujua koincidencija. Molda smo mi lokalna grudva

unutar vasione koja pripada nekom drugom. Seti se one

stare karikature o maloj ribi koju guta neto vea riba, koju
e odmah zatim progutati jedna jo vea riba, i tako dalje,
ad infinitum? E, molda smo mi jedna od tih riba.
Ovih poslednjih nekoliko nedelja radm na problemu
do-bijanja informacija o (ili iz) tih univerzuma unutar naeg.
Jasno je da svetlost ne mole prei iz jednog univerzuma u
drugi. Ne mole ni materija. To upravo i znae rei "zatvorena
geometrija". Jedina mogunost bila bi neka vrsta estice
koja ne podlele ogranienjima koja su data u Ajntajnovoj
teoriji. Ima nekoliko kandidata za ovo, ali Torn (on je ovde
stari velikan) ne leli da zagazi u tu movaru. Previe
petljanja, kae on.
Mislim da su odgovor tahioni. Oni mogu pobei iz
manjih "univerzuma" i doi u na univerzum. Prema tome,
nedavno otkrie tahiona ima ogromne implikacije za
kosmologiju. Tahione je teko detektovati, tako da o njima
ne znamo mnogo. Meutim, daju nam direktnu vezu sa
hermetiki izdvojenim vreme-prostorima unutar nae
vasione; zato tako naporno radim na ovom problemu. Postoji
ovde ansa da se postigne otkrie prve klase. Grozno smo
se namuili nabavljajui potrebne stvari, zbog ovog trajka
oko hrane i zbog velikog polra u LA-u. Svet je u takvom
stanju da za ovo verovatno niko nee mariti. Ali takva i jeste
svrha akademskog ivota.
Izvini to sam se toliko raspriala o ovome, i verovatno
sve napisala na skroz nerazumljiv nain, ali cela stvar je za
mene strahovito uzbudljiva, pa me to malo zanese. Bilo
kako bilo, ao mi je zbog K. zaliva. Nadam se da u uskoro
videti vas dvoje.
Voli vas, Keti
Pitersona kao da je na tren utinula nelagodnost to
ita tude privatno pismo. Naravno, Savet se sad rutinski
sluio takvim metodima, da bi brzo zaobiao tvrdoglavo
ukopane zasebne interese onih koji jo nisu prihvatili
potrebu za brzom akcijom. Pa ipak, Piterson je dentlmen

a dentlmen ne ita tuu potu. Ovo njegovo oklevanje

brzo je preplavljeno interesovanjem za implikacije onoga
to je rekla ova "Keti". Pod-univerzumi. Neverovatno.
Vidokrug naunika ipak je, na kraju, nestvaran.
Piterson se zavali u svoje sedite i zagleda u kanadske
pustare koje su klizile ispod njega. Da, moda se o tome
radi. Ve decenijama je slika sveta koju doaravaju
naunici udna, daleka, neverovatna. Onda je mnogo lake
tu sliku ignorisati, nego se truditi da je shvati. Stvari su
previe komplikovane. to da se gnjavimo? Ukljui TV,
mae. E, tako.

12
3. DECEMBAR 1962.

Kuper je rasporedio crveno-ipartane listove u dugi

niz preko laboratorijskog stola. Odmakao se malo, stojei
na prstima kao sprinter koji se priprema da pretri svoju
stazu, i osmotrio rezultat svog rada. Tiho zujanje
laboratorije isticalo je atmosferu iekivanja.
"To je to", ree Kuper polako. "Rasporeeni su kako
treba."
"To su nam najbolji podaci?" promrmlja Gordon.
"Najbolji koje u ja ikada prikupiti", ree Kuper,
mrtei se zbog neega u Gordonovom glasu. Oslonio je
ake o kukove i okrenuo se. "I svi su uzimani uzastopno.
Tu lei tri sata snimanja. "
"Izgledaju dobri i isti", ree Gordon pomirljivim
tonom. "Otri."
"A-ha.", sloi se Kuper. "Nieg neozbiljnog nije bilo. Da
se pojavila jasna rezonanca, ja bih je video."
Gordon pode prstom du zelenih linija podataka.
Standardnih rezonanci tu uopte nije bilo. U njihovom
uzorku, ohlaenom na tri stepena apsolutne temperature
u vrijuem helijumu, nalazila su se atomska jezgra. Svako
jezgro je bilo majuni magnet. Jezgra su imala sklonost da
se poredaju u skladu sa magnetskim poljem koje je Kuper
primenjivao tj. putao da deluje na uzorak. Standardni
eksperiment je bio jednostavan: primena kratkog elektro magnetnog udara, koji skree jezgrene magnete u
magnetskom polju. Vremenom, jezgra se ponovo
usmeravaju sa poljem. Ovaj proces nuklearne relacije
moe kazati eksperimentatoru mnogo o stanju unutar

vrstog predmeta. To je relativno jednostavan nain da se

otkrivaju
mikroskopske
karakteristike
kompleksnih
vrstih struktura. Gordonu se dopadala jasnoa i
direktnost ovog posla; nije se uputao u praktine primene
koje e jednog dana moda uslediti, kod tranzistora ili kod
infracrvenih detektora. Ova grana fizike vrstih stanja
nema onu visoku vidljivst koju imaju kvazari ili
istraivanja u vezi sa visoko-energetskim esticama, ali je
zato ista i poseduje neku vrstu jednostavne lepote.
Meutim, iskidani tragovi pred njim nisu bili ni
jednostavni ni lepi. Tu i tamo videli su se fragmenti onoga
to je trebalo da njih dvojica dobijaju: krive linije
nuklearne rezonance, glatke, osmiljene. Ali kod veine
linija pojavljivali su se nagli zupasti naleti elektromagnetske buke, koji su trajali kratko i sa istom naglou
nestajali.
"Isti razmaci", promrmlja Gordon.
"A-ha", ree Kuper. "Jednosantimetarski..." upro je
prstom "... i ovi krai, polusantimetarski. Pravilni kao
pakao."
Pogledae jedan u drugog, pa opet u podatke. I jedan i
drugi su se nadali da e ishod biti drugaiji. Ponovili su
ove eksperimente mnogo puta, eliminisali su sve mogue
izvore buke. Otro nazubljeni naleti nisu nestali.
"Ovo je bogom-prokleta poruka", ree Kuper. "Mora
biti."
Gordon je klimnuo glavom, sav proet umorom.
"Ne moe se izbei", ree. "Ovde imamo sate signala.
Ne moe da bude koincidencija, ne tako mnogo."
"Ne moe."
"E, onda, dobro", ree Gordon, silom unosei
optimizam u svoj glas. "Aj' da dekodiramo ovu jebenu
stvar."

REDUKCIJA KISEONIKA SADRAJA NA MANJE OD

DVA DELA NA MILION DELOVA U RADIJUSU OD
PEDESET KILOMETARA OD IZVORA POTO SE
MANIFESTUJE CVETANJE DIJATOMEJA AEMRUDYCO
PEZQEASKL MANJI ZAGAIVAI PRISUTNI U DETRICH
POLYXTROPE 174A JEDAN SEDAM ETIRI A KOMBINIRA
LATINSKI LANAC SA HERBICIDOM SPRINGFILD AD45 AD
ETIRI PET ILI SA Dl PONTOVIM ANALAGANOM 58 PER
OSAM KOJI SE ISPUTA ESTOM POLJOPRIVREDNOM
UPOTREBOM U AMAZONUII NA DRUGIM MESTIMA DUGI
LANCI MOLEKULARNIH SINERGISTIKA MOGUI U
TROPSKOJ SREDINI KISEONIKI STUB JE PODLOAN
KONVEKTIVNOM IRENJU BRZINOM ALZSNRUD ASMA
WSUEXIO 829 CMXDROQ PERIOD UTISKIVANJA VIRUSA
DOVODI DO ZAKANJENJA OD TRI NEDELJE AKO JE
GUSTINA SPRINGFILDA AD45 ETIRI PET IZNAD 158
JEDAN PET OSAM MILIONITIH DELOVA TADA ULAZI U
REIM MOLEKULARNE SIMULACUE POINJE DA
IMITIRA DOMAINA MOE TADA DA KONVERTIRA
NERVNI OMOTA PLANKTONA U SVOJU SOPSTVENU
HEMIJSKU FORMU TROEI PRITOM AMBI-JENTNU
KISEONIKU SADRINU TAKO DA KOLIINA KISEONIKA
PADA DO VREDNOSTI KOJE SU SMRTONOSNE ZA
GLAVNINU VIEG LANCA ISHRANE WTESDJDKU OPET
AM-MAYS DEJSTVOM ULTRA- VIOLETNIH SUNEVIH
ZRAKA NA OVE LANCE IZGLEDA DA USPORAVA
DIFUZUU KROZ POVRINSKE SLOJEVE OKEANA ALI SE
U DUBINI RAST NASTAVLJA UPRKOS FORMIRANJU
KONVEKTIVNIH ELIJA KOJE TEE DA MEAJU
SLOJEVE U XMC AHSU HITNO MADUDLO 374 SAMO
SEGMENT AMZLSOUDP ALYN MORATE OBEZBEDITI DA
GORE POMENUTE SUP- STANCE NE ULAZE U
OKEANSKE
IVOTNE
LANCE
AMZSUY
RDUCK
ZABRANITE SLEDEE SUPSTANCE KALANAN B471
ETIRI SEDAM JEDAN MESTOFIT SALEN MARINSKA
JEDINJENJE OD ALFE DO DELTE YDEM CLW URGENT

YXU SPROVESTI TITRACIONU ANALIZU METASTABILNIH

SASTOJAKA PWMXSJR ALSUDNCH

Tek popodne je Gordon dobio ansu da o ovoj poruci

razmisli. Jutro mu je bilo popunjeno jednim predavanjem i
jednim sastankom komiteta za prijem postdiplomaca.
Studenti vrhunskog kvaliteta prijavljivali su se odasvud iz ikaga, Kalteka, Berklija, Kolumbije, MIT-a, Kornela,
Prinstona, Stanforda. Dakle, iz kanonizovanih legala
mudrosti. Nekoliko neubiajenih sluajeva - dva udna
kandidata iz Oklahome koji su moda imali pespektivu, i
jednog talentovanog tihog momka iz dravnog univerziteta
Long Bi - ostavie postrani radi kasnijeg prouavanja.
Jasno se videlo da se slava La Hoje rapidno iri. Jednim
delom to je bila posledica onog vrtoglavog juria koji je
dobio naziv "fenomen Sputnjik". Gordon je bio svestan da i
on sam jae na tom talasu; vremena su bila izuzetno
pogodna za nauku. Pitao se, meutim, ta e biti sa
studentima koji upravo sad kreu na fiziku. inilo se da
neki od njih pripadaju istoj onoj sorti koja odlazi na pravne
nauke i na medicinu - ne zato to ih oblast zanima nego
zato to obeava veliku lovu. Gordon se, u sebi, pitao
nema li i u Kuperu elemenata toga: taj ovek je pokazivao
iskrice one stare vatre, ali su one ostajale ispod ebeta
smirenosti
i
oputenosti,
ispod
aure
fizikog
samouverenja. Kuper je ak i za ovu poruku, za samo
postojanje ove poruke, smatrao da je to pomalo smena
stvar, ali u osnovi prihvatljiva, da je to neki udni efekat
koji e ubrzo biti objanjen. Gordon nije mogao biti
siguran da li je to poza ili istinska smirenost; i jedno i
drugo bilo bi u ovom sluaju uznemiravajue. Gordon je
navikao na intenzivniji stil. Zavideo je onim fiziarima koji
su nainili velika otkria kad je kvantna mehanika tek
poela da se raskriljuje, kad se nukleus prvi put
rasprsnuo. Stariji lanovi odeljenja, Ekart i Liberman,

ponekad su priali o tim danima. Pre 1940-tih godina,

diploma fiziara bila je solidna baza za karijeru
elektroinenjera i ni za ta vie, kraj, taka. Bomba je to
sasvim promenila. U lavini ivopisnih oruja, novih polja
prouavanja, poveanih budeta, u epohi kad su se
horizonti irili, svi su otkrili da, odjednom, postoji
nacionalna e za fiziarima. U godinama posle Hiroime
novinski lanak o fiziaru uvek ga je opisivao kao
"briljantnog nuklearnog fiziara" kao da nikakva druga
vrsta fiziara ne postoji. Fizika se ugojila. I pored toga,
fiziari su i dalje bili relativno slabo plaeni; Gordon je
pamtio jednog profesora koji je doputovao da gostuje na
univerzitetu Kolumbija i koji je morao da pozajmljuje pare
da bi mogao da ide na "Kineski ruak" petkom, koji su Li i
Jang tada poeli da prireuju. Ti rukovi-sastanci
odravali su se u jednom od odlinih kineskih restorana
koji su opasivali kampus; tamo su esto po prvi put
saoptavani najnoviji rezultati. Bilo je mudro prisustvovati
ako misli da ostane u toku. I tako bi naunik-gost
nagrio dovoljno parica da ode, onda tokom sedmice sve
vratio, pa opet cedio dovoljno pozajmica da ode, i tako
redom. Gordonu se sad inilo da su ti dani daleko, ali je
shvatao da pamenju starih fiziara moraju biti kudikamo
prisutniji. Neki su, na primer Lejkin, irili oko sebe
atmosferu nelagodnog iekivanja, kao da e mehur
uskoro pui. Oamuena publika, masa koja ima kratak
raspon panje, bie zaneta izobiljem, automobilima koji
pozadi imaju "repna peraja" i razvuenim kuerinama
nalik na raneve, pa e zaboraviti nauku. Izbledee ona
laka jednaina - nauka jednako inenjering jednako slatke
stvarice za potroaa. Fizika je provela vie vremena na
dnu S-krivine nego hernija - prvi svetski rat je bio
super-doba za hemiare - i sad je uivala u svom strmom
usponu. Ali mora doi plafon, izravnjenje. S-kriva dospeva
do svog kraja.
O ovome je Gordon razmilao dok je iao iz
laboratorije, uz spoljanje stepenice, prema Lejkinovoj

kancelariji. Listovi iz laboratorijske sveske bili su valjano

sreeni, a Gordon je vie puta proverio dekodiranje
poruke. Pa ipak, bio je napola voljan da se okrene, da kod
Lejkina uopte i ne ode.
Tek je sa nekoliko reenica zapoeo izlaganje kad
Lejkin ree:
"Stvarno, Gordon, verovao sam da ete ve ukloniti
ovaj problem."
"Ajzak, ovo su injenice."
"Nisu." Taj ovek atletski spremne grae ustade iza
svog radnog stola i poe da se etka. Detaljno sam
pregledao va eksperiment. Proitao sam vae beleke Kuper mi je pokazao gde su."
Gordon se namrti.
"Zato ih niste zatraili od mene?"
"Bili ste na asu. I - otvoreno govorei - eleo sam da
vidim konkretno ono to je Kuper zapisivao, njegov
rukopis."
"Zato?"
"Priznajete da niste sve podatke uzimali lino."
"Naravno da nisam. On mora neto i da uradi za svoju
tezu."
"A kasni. Da, on je u znatnom zakanjenju." Lejkin
stade i naini jedan od svojih karakteristinih gestova,
malo saginjanje glave uz istovremeno dizanje obrva kao da
sagovornika posmatra preko okvira nekih nepostojeih
naoara. Gordon je pretpostavljao da taj pogled treba da
prenese neto nedokazivo ali samo po sebi oigledno, neto
to se izmeu kolega podrazumeva.
"Ja ne smatram da on to izmilja, ako to hoete da
kaete", ree Gordon veoma ravnim glasom, uspevajui, uz
znatan napor, da izbegne svaku naglaenost.
"Po emu ste to mogli zakljuiti?"
"Podaci koje sam ja lino uzimao uklapaju se sa
sintaksom ostatka poruke."
"To bi mogao biti namerno stvoreni utisak, neto to
je Kuper udesio." Lejkin se okrete prema prozoru,

stavljajui aku u aku iza leda; u njegovom glasu sad se

oseao nagovetaj oklevanja.
"Ma hajde, Ajzak."
Lejkin se iznenada okrete ka njemu:
"E dobro. Kaite vi meni, onda, ta se deava", ree
otro.
"Imamo jedan efekat, ali objanjenje nemamo. Deava
se to. Nita vie." Mahnuo je kroz vazduh stranicom sa
dekodiranom porukom, presecajui otrice sunanog sjaja
koje su se sputale kroz prozore.
"Onda smo se saglasili." Lejkin se nasmeio. "Neki
veoma udan efekat. Neto navede nuklearne spinove da
se opuste, bing! Tek tako. Spontana rezonanca."
"To je sranje." Gordon je bio pomislio da se kreu
prema sutini stvari, a sad, opet, stara igra i stara pesma.
"Time se jednostavno konstatuje ono to znamo."
"A kako objanjavate ovo?" Opet je mahnuo porukom.
"Ne objanjavam." Lejkin je natenane, u velikoj meri
izveo sleganje ramenima. "Da sam na vaem mestu ja to ne
bih ni pominjao."
"Dok ovo ne shvatimo..."
"Ne. Dovoljno shvatamo. Dovoljno da javno govorimo o
spontanoj rezonanci." Lejkin poe da nabraja tehnike elemente, pritom odbrojavajui prstima taku po taku,
preciznim pokretima. Gordonu je bilo jasno da je Lejkin
temeljito ispitao Kupera. Lejkin je znao kako treba
prezentirati podatke, koje vrednosti treba obraivati, kako
rasporediti brojke na papiru da bi se dobila ubedljiva teza.
Rad o "spontanoj rezonanci" bi bio zanimljiv. Uzbudljiv,
tavie.
Kad je Lejkin zavrio, skicirajui pritom naune
postavke, Gordon ubaci kao uzgred: "Znate, polovina
istinite prie moe ipak biti la."
Lejkin naini grimasu.
"Ve sam dugo bio popustljiv prema vama, Gordon.
Mesecima. Vreme je da se prizna istina."
"A-ha. A ona je?"

"Istina je, da su vae tehnike rada i dalje neispravne."

"Na koji nain?"
"Ne znam." Slegnuo je ramenima, onda opet sagnuo
glavu a uzdigao obrve. "Ne mogu neprestano da budem u
laboratoriji."
"Uspeno smo hvatali rezonantne signale..."
"Pa se stekao utisak da oni neto kau." Lejkin se
tolerantno nasmeio. "Mogli bi kazati bilo ta, Gordon, ako
se sa njima glupiramo dovoljno dugo. Vidite..." Rairio je
ruke. "Pamtite, iz astronomije, o onom momku Lovelu?"
"Da", ree Gordon podozrivo.
"Taj je 'otkrio' kanale na Marsu. Video ih je godinama,
decenijama. I drugi su javljali da ih vide. Lovel je u pustinji
izgradio sopstvenu opservatoriju, bio je bogat. Imao je
tamo odline uslove za gledanje. Imao je vremena i odlian
vid. I tako je otkrio dokaze o postojanju inteligencije."
"Da, ali..." poe Gordon.
"Jedina greka bila je u tome to je izveo pogrene
zakljuke. Inteligentni ivot je postojao sa njegove strane
teleskopa, a ne sa one druge, marsovske. Njegov je um..."
Lejkin otro upre prstom u svoju slepoonicu "...video
jednu treperavu sliku i onda joj nametnuo red. Prevarila ga
je sopstvena inteligencija."
"Da, da", ree Gordon kiselo. Nije mu padao na um
nijedan protiv-argument. Lejkinu su ovakve stvari bolje
ile od ruke, znao je vie pria, imao je prefinjeni instinkt
za manevrisanje.
"Predlaem da ne pretvaramo sebe u Lovele."
"Da odmah objavimo to o spontanoj rezonanci", ree
Gordon pokuavajui da misli.
"Da. Moramo ove nedelje da dovrimo predlog za NSF.
Moemo dati materijal o spontanoj rezonanci kao glavni.
Mogu to da napiem polazei od svezaka, i to na takav
nain da isti rukopis upotrebimo i za slanje Pismima reviji
fizike.

"A kakva je korist ako to poaljemo u PRF?" upita

Gordon pokuavajui da zakljui kakva je njegova reakcija
na ovo.
"U svom predlogu upuenom NSF moemo, na
referentnoj stranici, rei da je taj rad 'poslat u PRF'. Time
stavljamo posebnu oznaku na njega, time je reeno da je u
pitanju rad vrhunskog kvaliteta. Zapravo..." skupio je
usne, odmeravao, zurio preko zamiljenih okvira naoara,
"...zato ne rei 'bie objavljeno u PRF'? Siguran sam da e
ovo biti primljeno, a kad se kae 'bie objavljeno' onda
stvar ima veu teinu."
"Ali nije istinito."
"Uskoro e biti istinito." Lejkin sede iza svog radnog
stola i nae se napred na njega, sklapajui ruke. "A kaem
vam, iskreno, da ako ne budemo imali neto zanimljivo,
neto novo, naoj dotaciji predstoje nevolje."
Jedan dugi trenutak Gordon je postojano zurio u
njega. Lejkin ustade i nastavi sa etkanjem. "Ne, naravno,
to je bila samo misao. Kazaemo 'poslato' i to e morati da
bude sve." odmerenim koracima obiao je celu kancelariju,
zadubljen u misli. Stade pred tablom na kojoj su bili grubo
nakrabani osnovni podaci. "Efekat vrlo udan, a priznanje
onome ko ga je otkrio - vama."
"Ajzak", ree Gordon paljivo. "Neu odustati od
ovoga."
"Fino, fino", ree Lejkin dohvatajui Gordona za
miicu.
"Bacite se u to. Siguran sam da e se to oko Kupera
vremenom razreiti. Znate, treba da zakaete i njegov
kandidatski ispit."
Gordon rasejano klimne glavom. Da bi mogao da
otpone
puni
istraivaki
program
potreban
za
doktoriranje, kandidat je morao prvo da poloi dvoasovni
usmeni ispit. Kuperu e biti potrebne izvesne pripreme; bio
je sklon da se paralie ako ga sluaju vie od dvojice

redovnih profesora, to je meu kandidatima neobino

esta pojava.
"Drago mije to smo ovo sredili", promrmlja Lejkin. "U
ponedeljak u vam pokazati skicu lanka za PRF. U
meuvremenu..." on baci pogled na svoj asovnik
".. .kolokvijum poinje."

Na kolokvijumu, Gordon je pokuavao da se

koncentrie na predavanje, ali mu je nit rasprave stalno
izmicala. Samo nekoliko redova dalje, Marej Gel-Man je
objanjavao "osmostruku stazu" kao emu za razumevanje
bazinih estica sveukupne materije. Gordon je bio
svestan da bi trebalo stvarno paljivo da prati to izlaganje,
jer se radilo o jednom od istinski fundamentalnih pitanja.
Teoretiari estica ve su govorili da bi trebalo da Gel-Man
dobije Nobelovu nagradu za ovaj svoj rad. Namrtio se,
pomakao se napred u svom seditu, piljei u Gel-Manove
jednaine. Neko iz publike postavio je skeptino pitanje i
Gel-Man se okrete, kao i uvek zaglaen i neuznemiren, da
uzvrati. Sluaoci su sa interesovanjem pratili tu debatu.
Gordon se seti svoje zavrne godine na Kolumbiji, kad je
po prvi put poeo da pohaa kolokvijume na katedri za
fiziku. Tada je zapazio jednu nesumnjivu karakteristiku
ovih nedeljnih sastanaka, karakteristiku o kojoj nikad ni
sa kim nije razgovarao. Pravo na postavljanje pitanja ima
svako, a kad postavi pitanje sva panja auditorijuma
usmeri se ka tebi. Ako moe da razmeni nekoliko replika
sa predavaem, utoliko bolje. A ako postavlja pitanja
uhvati predavaa u nekoj greci, kao nagradu dobija
klimanje glavom i osmehe svih oko sebe. Sve je to bilo
jasno, a dvostruko jasnije je bilo da se za te kolokvijume
niko u slualitu nije pripremao, niko nije obavljao
prouavanja radi kolokvijuma.

Tema kolokvijuma najavljivala se sedam dana

unapred. Gordon je poeo da ita materijale o temi, pravei
pritom i beleke. Potraio bi naune radove govornika,
naroito paljivo itajui deo nazvan "Zakljuak" gde su
autori obino pomalo spekulisali, nabacivali ideje "iz vedra
neba", i ponekad indirektno bacali "bombe" u pravcu
svojih rivala. Onda bi Gordon proitao i radove tih rivala.
Iz toga je uvek proizilazilo po nekoliko dobrih pitanja.
Ponekad je takvo pitanje, postavljeno sasvim nevinim
tonom, uspevalo da proburazi govornikove ideje kao bode.
To bi onda izazvalo, u publici, zainteresovano mrmljanje i
usmeravanje upitnih pogleda ka Gordonu. ak i
najobinije pitanje, ako se dobro postavi, stvara utisak
dubokog razumevanja. Gordon je poeo postavljanjem
pitanja iz jednog od zadnjih redova. Posle nekoliko nedelja
pomakao se napred. U prvim redovima su uvek sedeli
stariji profesori sa odeljenja za fiziku; uskoro je Gordon
sedeo samo dva reda iza njih. Poeli su da se okreu u
svojim seditima da bi ga gledali dok postavlja pitanje.
Nekoliko nedelja posle toga naao se u drugom redu.
Redovni profesori poee da ga pozdravljaju klimanjem
glave dok su zauzimali svoja mesta pre poetka
kolokvijuma. Do Boia, Gordon je skoro svima u odeljenju
bio poznat. Jo od tih dana oseao je neku minimalnu
krivicu zbog toga, ali, na kraju krajeva, on nita nije uinio
sem to je ispoljio zaotreno i sistematino interesovanje.
Ako je od toga imao i koristi, utoliko bolje. Bio je tada pravi
demon za matematiku i za fiziku, vie ga je zanimao prizor
predavaa koji iz svog eira vie matematike izvlai
analitikog
zeca
nego
prizor
neke
brodvejske
ou-pozornice. Jednom je proveo itavih sedam dana
upinjui se da slomi Fermatovu Poslednju teoremu,
izostajui i sa predavanja samo da bi krabao dalje. Negde
oko 1650. godine, Pjer de Fermat (Pierre de Fermat) je na
margini svog primerka Diofantusove Aritmetike pribeleio
jednainu x" + y = zn. Fermat je zapisao da, ako su x,y,z i
n pozitivni brojevi, ne postoje reenja za ovu jednainu ako

je n vee od dva. "Dokaz je suvie dug da bi se na ovoj

margini mogao zapisati", nakrabao je Fermat. Tri stotine
godina je od tada proteklo, a tu teoremu niko nije uspeo da
dokae. Da li je Fermat blefirao? Moda dokaz nije ni
postojao. Onaj ko bi o ovome doneo bilo pozitivan bilo
negativan konani zakljuak, uz matematiki dokaz,
stekao bi slavu. Gordon se borio sa tom zagonetkom, a
onda, postoje ve zaostajao u praenju nastave, odustao.
Ali, zakleo se da e se jednog dana toj zagonetki vratiti.
Bilo je mnogo matematike lepote u toj Poslednjoj teoremi, ali on nju nije zbog toga napadao. Voleo je da reava
probleme, iz prostog razloga to problemi postoje. Naunici
su veinom bili takvi; rano su poinjali da igraju ah i
reavaju zagonetke. To, i ambicija, bile su dve jedine crte
zaista zajednike za sve naunike, inilo se njemu. Jedan
trenutak Gordon je razmiljao o tome koliko se on i Lejkin
razlikuju, iako su kao naunici zainteresovani za iste
stvari - a onda se iznenadnim trzajem uspravi u svom
seditu. U blizini, glave poee da se okreu zbog ovog
iznenadnog pomicanja. Gordon u svojoj svesti ponovo
saslua onaj razgovor sa Lejkinom, seajui se kako su
njegove izjave o poruci vesto skrenute us-tranu, prvo na tu
krivinu o Kuperu, zatim na priu o Lovelu, zatim na ono
petljanje oko "bie objavljeno u PRF" gde je Lejkin tobo
ustuknuo. Lejkin e uspeti da u PRF objavi ono to je i
hteo, i to potpie, a Gordona i Kupera e navesti samo kao
koautore. Gordonu nee ostati nita, sem jednog otkucanog lista hartije sa tekstom poruke.
Gel-Man je na svoj precizni nain opisivao
komplikovanu piramidu estica sreenih prema masi,
spinu i raznim kvantnim brojevima. Za Gordona je sve to
bio haos lien smisla. Posegao je u dep svoga sakoa - za
kolokvijum je uvek oblaio sako, ako ne i kravatu - i
izvukao poruku. Jedan trenutak je zurio u nju, onda
ustao. Za Gel-Mana je doao ogroman broj slualaca, vei
nego ikad te godine. inilo se da ba svi zure u Gordona
dok se provlaio kroz umu kolena, prema prolazu.

Napustio je kolokvijum koracima malice klecavim,

stiskajui u aci izuvijani papir sa porukom. Pogledi su ga
pratili dok je izlazio kroz bona vrata.

"Ima li smisla?" ree Gordon napeto oveku sa kosom

boje peska koji je sedeo za radnim stolom, naspram njega.
"Pa, da, na neki nain ima."
"Hernija ovoga je tana?"
Majki Remzi rairi ruke, dlanovima nagore.
"Jeste, u onoj meri koliko ja mogu pratiti. Ti
industrijski nazivi - 'Springfild AD45, Dipon Analagan 58' ne znae mi ba nita. Moda su tek u fazi razvoja."
"Ono to kae o okeanu i tim materijama, da e
zajedno dati reakcije..."
Remzi slegnu ramenima.
"Ko zna? Kad je re o tim dugim molekulskim
lancima, mi dobrim delom lutamo po mraku. To to
moemo da pravimo kine mantile od plastike ne znai da
smo arobnjaci."
"ujte, doao sam ovamo u hemijsko da bi mi neko
pomogao da shvatim tu poruku. Ko bi mogao znati vie o
ovome?"
Remzi se zavali u unazad nagnuti naslon svoje
kancelarijske fotelje, mirkajui nesvesno ka Gordonu,
oito pokuavajui da proceni situaciju. Uskoro tiho ree:
"Gde ste dobili ove informacije?"
Gordon se nelagodno pomae na svom seditu. "Ja
sam... ujte, zadrite ovo u diskreciji."
"Ma naravno. Naravno."
"Ja sam primao neke... udne... signale u jednom
svom eksperimentu. Signale, tamo gde nije trebalo da
bude nikakvih signala."
Remzi opet mirnu.
"A-ha."

"ujte, znam da to to pie nije mnogo jasno. Samo

odlomci reenica."
"To bi i trebalo oekivati, zar ne?"
"Oekivati? Iz ega?"
"U sluaju kad jedna od naih prislunih stanica u
Turskoj uhvati neku poruku." U Remzijevom osmehu
videla se primesa zlobe; koa se oko njegovih plavih oiju
zborala toliko da su se pege na njoj spojile.
Gordon opipa iljasti vrh kragne svoje koulje, zinu,
pa zatvori usta.
"Aaa, ma hajdete", ree Remzi, sada oduevljen to je
provalio neiju providnu maskirnu priu. "Znam vam ja
sve o tim ekstra-super tajnama. Mnogi su se momci u
tome oprobali. Vlada ne moe da obezbedi dovoljno
kvalifikovanih ljudi koji bi akali po takvim stvarima, pa
zato zove u pomo konsullante."
"Ne radim ja za vladu. Mislim, ne izvan NSF..."
"Ma jasna stvar. Ministarstvo odbrane ima onu
panel-grupu, kako je ono zovu? Jeste, 'Dejson'. Mnogi
pametni momci su tamo. Hal Luis sa Santa Barbare,
Rozenblut odavde, otri tipovi. Jeste li bar malo
uestvovali u onom poslu oko vraanja ICBM glava*( ICBM,
inter-kontinentalni balistiki projektil (Inter-Continental Ballistic Missile).
Prim. prev.), za Ministarstvo odbrane?"

"Ne mogu da kaem da jesam", ree Gordon hotimino

blago. A to je upravo i istina, pomisli on.
"Ha! Koja dobra fraza. Ne moete da kaete, a to ne
znai da niste radili. Kako je ono rekao gradonaelnik
Dejli? 'Izai iz neeg ist, to ne znai da si se kupao.' Neu
zatraiti da odate va izvor podataka."
Gordon opet pipnu kragnu i otkri da je gornje dugme
skoro sasvim otkinuto. U njujorkim danima njegova
majka je morala priblino svake nedelje da naiva po jedno
takvo dugme. U poslednje vreme uestalost se smanjila,
meutim danas...

"Meutim, iznenauje me da Sovjeti priaju o takvim

stvarima", promrmlja Remzi vie za sebe. Ono suenje oko
njegovih oiju se opustilo i on je opet skliznuo u kalup
organskog hemiara-eksperimentatora koji razmatra jedan
problem. "Nisu oni osobito odmakli u tim pravcima.
Zapravo, kad sam poslednji put bio na sastanku u Moskvi
mogao sam se zakleti da su znatno iza nas. Gurali su
ubriva za taj njihov petogodinji plan. Nita ovako
kompleksno."
"Zato amerika i engleska komercijalna imena?" ree
Gordon napeto, naginjui se napred u svom seditu.
"Dipon i Springfild. I ovo... 'estom poljoprivrednom
upotrebom u Amazoniji i na drugim mestima' i tako dalje?"
"Jest", priznade Remzi. "udno zvui. Ne pretpostavljam da ima ikakve veze sa Kubom, a? To je jedino
mesto u Junoj Americi gde Rusi neto majmuniu."
"Hmmmm." Gordon se namrti, klimajui glavom sam
za sebe.
Remzi je prouavao Gordonovo lice.
"A, moda to ima smisla. Neka Kastrova uzgredna
akcija u Amazoniji? Malice potajne pomoi zaostalim
plemenima, da bi gerilci bili popularniji? Moglo bi imati
smisla."
"To izgleda malo komplikovano, zar ne? Mislim, ostali
delovi govore o nervnim omotaima i tako dalje."
"Jest, to ne kapiram. Moda to ak i nije deo iste
emisije." Digao je pogled. "Zar ne moete da pribavite bolju
transkripciju od ove? Ti koji prislukuju na radiju..."
"Bojim se da je ovo najbolje to mogu da uinim.
Shvatate", dodade znaajno.
Remzi skupi usne i klimnu glavom.
"Ako je Ministarstvo odbrane zainteresovano u toj
meri da ovako alje informacije na analizu... Izazovno, zar
ne? Mora biti da u ovome neeg ima."
Gordon slegnu ramenima. Nije se usuivao nita vie
da kae. Ovo je bila delikatna igra: putati Remzija da
sopstvenim priama ubedi sebe da su u pitanju pijunska

posla, a pri tom ne izgovoriti nijednu re koja bi bila

direktna la. Doao je u Odeljenje za herniju spremam da
kae celu istinu, ali je sad uviao da ga to ne bi nikud
odvelo. Bolje je voditi stvar ovako.
"Dopada mi se ovo", ree Remzi kao da je doneo
odluku. Dlanom je zvuno pljusnuo po gomili studentskih
ispitnih radova na svom stolu. "Veoma mi se dopada.
Prokleto udna zagonetka, a Ministarstvo odbrane
zainteresovano. Mora neeg u tome biti. Da li smatrate da
bismo mogli dobiti dotaciju?"
Ovo je zbunilo Gordona.
"Pa, ja ne... nisam mislio..."
Remzi opet klimnu glavom.
"Jasno, shvatam. Ministarstvo nee tresnuti lovu za
svaku ideju koja padne iz vedrog neba. Oni hoe da neko
prvo obavi malo pripremnog rada."
"Prvi ulog."
"Da. Preliminarne podatke. To e dati bolje argumente
za dalji trud oko ove ideje." Zastao je, kao da u glavi
preureuje neke vremenske rasporede. "Imam neke
pretpostavke kako bismo mogli poeti. Ne mogu ba
odmah da ponem, shvatate. Ima ovde mnogo drugog
posla." Opustio se, zavalio u svoju obrtnu fotelju, iscerio.
"Poaljite mi kopiju toga i pustite me da polako mozgam,
a? Volim takve zagonetke. Dodaju malo baruta stvarima.
Hvala to ste doli i otkrili mi ovo."
"Srean sam to ste zainteresovani", promrmlja
Gordon. Njegov je osmeh bio ironian i dalek.

13
14. JANUAR 1963.

Vozio je ulicom Perl, svakih dve-tri sekunde

pritiskajui konice zbog toga to su rubinski crvena
zadnja svetla vozila ispred njega poinjala da mirkaju radi
upozorenja. Saobraaj je iz dana u dan postajao sve gui.
Gordon po prvi put oseti da mu smeta to se drugi
doseljavaju^ prodiru pejza, guraju u ovo pare raja,
laktaju se s njim. inilo se da nema svrhe, sad kad se on
ve doselio, razvijati ovu zemlju dalje. Bledo se nasmeio
pomiljajui da se sad pridruio legiji istinski presaenih;
sad je Kalifornija bila ovde, a drugi ljudi su dolazili
odande. Njujork je bio vie drugaija ideja nego drugo
mesto.
Peni nije bila u bungalovu. Rekao joj je da e
zakasniti zbog koktel-partije pridobijanja naklonosti u
Lejkinovoj kui, i napola je oekivao da e ga ona doekati
sa spremnom lakom veerom. unjao se po apartmanu,
pitajui se ta sad da radi, oseajui lakou i nemir posle
tri ae belog vina. Pronae konzervu kikirikija i sav
kikiriki savaka. Na trpezarijskom stolu leali su uredno
sloeni papiri koje je Peni donela sa asova kompozicije
koje je drala; inilo se kao da je urno otila pa nije imala
vremena da ih skloni iz trpezarije. Namrtio se; ne lii to
na nju. Na tim radovima svuda se primeivao njen uredni,
kovrdasti rukopis, koji je za neke pasuse isticao da su
"bezukusni" ili "osporivi", krupnim slovima vikao "SEN
FRAG" ili prosto "AG" to je, kako mu je jednom objasnila,
znailo da nedostaje "agreement", slaganje subjekta i
predikata, nije znailo "anguish" (jad, muku) kako je on bio

pomislio. Iznad poetka jednog studentskog eseja sa

naslovom "Kafka i Hrist" napisala je: "King Kong je umro
zbog naih greha?" Gordon se pitao ta to znai.
Odluio je da izae i kupi neto vina i hrane za
grickanje. Svakako nije imao nameru da sedi u stanu i
eka nju. Dok je izlazio primetio je jednu vreu za uvanje
stvari naslonjenu na onu pretvrdo punjenu fotelju na kojoj
je obino sedeo. Potezao je pantljiku za zatvaranje sve dok
se otvor vree mlitavo ne otvori. Unutra je bila odea nekog
mukarca. Namrtio se.
Pun neke udne neskladne energije koja je u njemu
tretala, poao je, umesto da se vrati evroletom kui,
peice pola bloka do plae Vind-en-si. Veliki zapenuani
talasi gruvali su u stene koje su se kao glatki prsti pruale
u more. Pitao se koliko e dugo te stene moi da izdre to
konstantno podgrizanje silom velikih talasa koji tutnje i
prate po njima. Juno odatle, oko male optinske
vodovodne pumpne stanice, dokoliilo je nekoliko
tinejdera, mrkih poput Indijanaca. Sa nekom mirnom
tupou posmatrali su tumbanje ogromnih talasa; neki su
vukli dimove iz kratkih cigareta. Gordon nikad nije uspeo
da izvue vie od tri rei iz njih, ma ta ih pitao.
Nedokuivi domoroci, pomisli i okrete se. Vraajui se ka
svojim kolima proao je, u ulici Nautilus, ispod Torejcvih
etinara koji su svojim irenjem razlomili trotoar: beton je,
nalik na kakve zamrznute talase, ostao prislonjen uz
tvrdu, teku koru.
Vozio je krivudavim putem, uzanim zadnjim ulicama
bliskim okeanu. Tu su se nagurale majune kue,
dimenzijama maltene kao za lutke. Mnoge su imale ukrase
kao umbir-torte ili su se isticale nepotrebnim kupolama.
Krivine i reetkasti ukrasi na jednoj kao da su hteli da
potisnu begonije slonovskih uiju kod druge, komijine
kue. Rue su se trljale o zbijene, raskono zelene stabljike
bambusa. Kao da su mokra vlakna svih moguih
arhitektonskih stilova pljusnula preko ovih kua i tu
ostala zalepljena, kapljui. Ulice su bile ravne, tihe,

postrojavale su ovo komeanje raznih kultura i raznih

prolosti nanetih kao poplavom u ovo depno mini-selo. La
Hoja je bilo mesto gde se sve natrpava jedno preko drugog,
ali ne kao u Njujorku, nego sa nekom udnom, pritajenom
energijom. Gordonu se to svialo. Pokrenut nekim
impulsom, zaokrenuo je ka kui 6005 u ulici Karmino de
la Kosta. Ona je sad bila malo svetilite, jer je u toj kui
tokom 1940-tih i 1950-tih godina iveo i radio Rejmond
endler. Kua je imala kaldrmisano dvorite. Bata puna
istumbanih stena poinjala je iza kue i protezala se
uzbrdo. Gordon je proitao sve endlerove romane, im je
po prvi put video Bogarta u filmu Veliki san; Peni je rekla
da je to jedan od naina da se shvati smisao Kalifornije.
Hranu je kupio kod Albertsona a sanduk sa raznim
belim vinima u jednoj prodavnici pia blizu Volstrita.
Parket na podu te prodavnice jo je pomno uvao vrelinu
koja je ostala posle suvog dana. Jedan robusni, od sunca
pocrneli ova posmatrao je sa nekom udaljenom
razonodenou Gordonovo skoro sasvim otpalo dugme,
dok je Gordon trpao flae u papirnu vreu. Izlazei iz
prodavnice, Gordon ugleda Lejkina kako izlazi iz jednog
ostin-hilija, neto dalje u istoj ulici. Onaj rad o spontanoj
rezonanci je uplovio u Pisma revije fizike sasvim lako, kao
to je Lejkin bio predvideo. Lejkinu se inilo da je itav taj
incident sada zavren, ali je Gordon i dalje oseao
nelagodnost oveka koji puta ekove a zna da je na
tekuem raunu ve u minusu. Stavio je flae, koje su
zveckale jedna o drugu, u prtljanik svog "evija", a onda
poao peice do hotela "Valensija". U La Hoji nije bilo
arenih elektrinih privienja koja bi svojom drekom neto
reklamirala, a ni fabrika, ni bilijarskih dvorana, ni
eleznikih dimnjaka, niti jeftinih restorana koji bi zaprljali
ovaj ambijent. "Valensija" je oglaavala svoje prisustvo
znakom sa skromnim slovima. Na verandi su dve
sredovene ene igrale kanastu i slatko askale. Imale su
na sebi doterane haljine od tampane tkanine, na struku

naborane, i teke metalne ogrlice, a na svakoj aci bar po

tri prstena. Dvojica mukaraca koji su sa njima igrali izgledali su stariji i umorniji. Propadoe od silnog
potpisivanja ekova, verovatno, pomisli Gordon prolazei
pokraj njih i ulazei u hol hotela. Iz hotelskog bara
dopiralo je brujanje razgovora. Proao je pored redova
kaueva od ratan-palme i uao u jednu od prostorija na
zadnjoj strani; voleo je odavde da pogleda zaliv. Elen
Brauning Skrips je videla ta preprodavci zemljita rade sa
ovim gradom, pa je odredila da oko tog zaliva ostane jedan
glatki zeleni travnjak, da bi jo neko, sem bogatih, mogao
da posmatra lenjo valjanje velikih talasa. Dok je Gordon
gledao, upalie se reflektori, tako da se inilo da beli zidovi
zapenuane vode iskau iz tame mora, ugrizajui zemlju.
Gordon je svoja malobrojna puteestvija u Pacifik
otpoinjao sa polumeseastih plaa tog zaliva. Nedaleko od
obale postojala je jedna stena gde si mogao da stane i
uzdigne se iz pljuskajuih udubina talasa, oslonac ispod
nogu bio je klizav, ali Gordon je voleo da tu stoji i gleda
nazad, posmatra obalu pokrivenu korom nepostojanog
maltera, drveta i bele boje, kao da sa tog udaljenja moe
zemlju da oceni, da stekne vrstu perspektivu. endler je
rekao daje ovo grad pun starih ljudi i njihovih roditelja, ali,
iz nekog razloga, nijednom nije pomenuo more i
nemilosrdne, urlajue talase koji veito glou obalu. inilo
se da je neka sila neprimetno dola preko horizonta, ak iz
Azije, da bi potkopavala ovaj udobni dep amerikog
ivota. Zdepasti valobrani su pokuavali da ublae te
nalete; Gordonu nije bilo jasno kako valobrani uspevaju da
se odre. Vreme e pojesti sve ovo; mora pojesti.
Dok se vraao kroz hol, uo je da je brujanje u baru
sad za priblino jedno pie jae nego pre. Jedna plavua ga
odmeri pogledom i, videi da on nije prilika, opet obori
pogled ka svom primerku asopisa "Lajf". U ulici irard
zastao je u duvandinici i kupio meko ukorienu knjigu za
35 centi; izlazei, prevrtao je stranice knjige blizu nosa.
Uvek su imale slatki humusni miris duvankese.

Vrata njihovog bungalova otvorio je svojim kljuem.

Na kauu je sedeo jedan mukarac i sipao burbon u au
za vodu.
"O, Gordone", ree Peni pevuckavim glasom, diui se.
Do tog asa sedela je uz ovog neznanca. "Ovo je Kliford
Brok."
Taj ustade. Na njemu su bile visee smee pantalone i
takode smea vunena koulja sa depovima na
zakopavanje. Bio je bos; Gordon vide par zori-cipela
ostavljenih uz vreu za stvari pokraj kaua. Klifod Brok je
bio visok i mesnat, sa sporim cerenjem koje mu je zboralo
oi dok je govorio:
"Drago m' te sretnem. Fino mesto im'te ovde."
Gordon promrmlja neki pozdrav.
"Klif mi je stari drugar iz srednje kole", ree Peni
veselo. "To je taj to me je vodio u Stokton na trke onom
prilikom."
"A", ree Gordon kao da je time jako mnogo
objanjeno.
"'Oe malo Starog dede?" ree Klif nudei otvorenu
bocu na kafe-stoiu, jo uvek ukoeno naceren na isti
nain.
"Ne, neka, hvala. Upravo sam izaao i kupio vino."
"Imam vina i ja", ree Klif. Podvue ruku pod
kafe-stoi i izvue up od etiri litra.
"Izala sam sa njim da navuemo neto za
pijuckanje", ree Peni. Na elu su joj se videle sitne kapi
znoja. Gordon osmotri up. Bilo je to crveno "Bruksajd"
vino, ono koje su njih dvpje obino koristili za kuvanje.
"ekajte da ja donesem ostatak iz kola", ree da bi
izbegao up koji je Klif pruao ka njemu. Izae u vee koje
se hladilo i donese ostatak boca; neke poreda u ormari,
neke stavi u friider. Iz jedne spiralnim vadiepom izvue
ep, mada jo nije bila rashlaena, i nasu sebi jednu au.
Peni je bila zauzeta u dnevnoj sobi: postavljala je "Fritos" i
premaz od pasulja, i sluala sporo, kaubojski naglaeno
Klifovo prianje.

"Dugo si ostao na Lejkinovoj zabavi?" pitala je Peni

dok je Gordon sedao u njihovu bostonsku stolicu za
ljuljanje.
"Ne, samo sam usput stao da neto kupim. Vino. Ta
zabava, samo jo jedna prilika za tapanje po pleima." Ta
slika - Roder Ajzaks ili Herb Jork pljeskaju nekog slavnog
filozofa po pleima, kao raspojasani Srajneri - nije ba
odgovarala istini, ali Gordon je pustio da to tako proe.
"A ko je bio?" ree Peni pokazujui interesovanje kao
po dunosti. "Koga su regrutovali?"
"Neko ree da je to neki marksista, kritiar. Mnogo je
mumlao, glavninu nisam razabrao. Neto kao, da nas
kapitalizam pritiska, ne da nam da oslobodimo svoje prave
kreativne snage."
"Univerziteti sad silno zapoljavaju Crvene", ree Klif
mirkajui kao sova.
"Mislim da je on komunist vie u teoriji", ree Gordon
da bi dobio na vremenu, bez stvarne elje da brani ma
kakvu tezu.
"ta misli, da li e ga zaposliti?" upita Peni. Videlo se
da namerno vodi razgovor na tu stranu.
"O tome se ja nimalo ne pitam. To rade oni sa
Humanistikih. Svako je bio prepun potovanja, svi sem
Fehera. Taj tip je govorio da u kapitalizmu, ovek oveka
eksploatie, a Feher upro prst ka njemu pa kae, jeste,
jeste, a pod komunizmom je obrnuto. To je sve nasmejalo.
Ali se nije dopalo Popkinu."
"Ne trebaju ti Crveni da naui ono to moe nauiti
u Laosu", ree Klif.
"ta je rekao o Kubi?" istrajavala je Peni.
"O raketnoj krizi? Nita."
"Ham", ree Peni trijumfalno. "A ta je tip inae
napisao?"
"Bila je tu jedna gomilica njegovih publikacija. Meu
njima, Jednodimenzionalni ovek i...
"Markuze. To je bio Markuze", ree Peni ravno.

"Ko j' taj?" progunda Klif, sipajui sebi, u drugu au,

bruksajdsko vino.
"Nije to lo mislilac", priznade Peni sleui ramenima.
"Proitala sam tu knjigu. On..."
"Vie naui o Crvenima u Laosu", ree Klif diui up
tako da gaje mogao nasloniti na rame i na taj nain sipati.
"Da ih punimo ovde?" upita, gledajui ka njihovim aama.
"Preskoiu", ree Gordon pokrivajui dlanom otvor
svoje ae, kao da e Klif ipak navaljivati da sipa. "Bio si u
Laosu?"
"Sigurno." Klif je pio sa uivanjem. "Znam da ovo to
pijem nije tako dobro kao to vae..." pokret aom, unutar
koje pljuska rubinsko crvenilo "...ali je prokleto bolje nego
ono to se tamo pije, to vam mogu rei."
"ta si radio?"
Ovaj ga pogleda prazno.
"Specijalne snage."
Gordon klimnu glavom, utke, ne bez izvesne
nelagodnosti. On je izbegao vojnu slubu koristei se
studentskim statusom.
"Kako je tamo?" upita bogaljasto.
"Usrano."
"Kakvo je bilo miljenje vojnih linosti o kubanskom
raketnom sporazumu?" upita Peni ozbiljno.
"Te nedelje je stari Dek svoje pare zaradio." Klif
potee dug gutljaj vina.
"Klif se vratio za stalno", ree Peni Gordonu.
"Tako je", ree Klif. "Na odsustvu zauvek. Dovezli me
avionom u El Toro. Znao sam da je stara Peni tu negde
blizu pa sam zovnuo njenog starog, a on mi dao njenu
adresu. Si'o sam busom." Vedro je mahnuo rukom,
promena raspoloenja. "Mislim, u redu je, ovee, ja sam
samo stari prijatelj. Nita veliko. Je l' tako, Peni?"
Klimnula je glavom.
"Klif me je vodio na matursku igranku."

"A, jest, i da l je izgledala super. Spremna k'o puka

u roze veernjoj haljini u mojoj T-kanti." Odjednom poe
da peva "Kad valcujem opet sa tobom ja", visokim,
nesigurnim glasom. "ovee, koje sranje. Tereza Bruer."
Gordon kiselo ree:
"Ja sam te stvari mrzeo. To u srednjoj koli, frka ko je
kakav dasa."
Klif ravno ree:
"Ne sumnjam da si mrzeo. Ti si sa istoka?"
"Da."
"Marlon Brando, 'Na dokovima', sve to? ovee, al' je
zbrljano tamo."
"Nije ba toliko loe", progunda Gordon. Klif je nekako
pogodio, ukazao na preciznu slinost. I Gordon je neko
vreme uvao golubove na krovu, ba kao Brando, i peo se
gore da sa njima razgovara subotom uvee kad nije imao
randevu, a najee ga nije imao. Posle nekog vremena
ubedio je sebe da randevu subotom uvee ne mora biti
centar tinejderskog ivota, a neto kasnije oslobodio se
golubova. Ionako su bili ogavno prljavi.
Gordon se izvine i ode da donese jo vina. Kad se
vratio sa aom za Peni, njih dvoje su se priseali starih
vremena. Stil "brljan-lige"*("Brljan-liga" (Ivy League), odnosi se
na grupu od osam najstarijih amerikih univerziteta (kao da su zarasli u
puzavice) koja ima veliki presti. ire, u tu "ligu" spadaju svi elitni
studenti, svi strunjaci koji su studirali na tim elitnim mestima itd. (Prim,
prev.)); "pozajmljivanje" kola pomou ukrtanja ica u

motoru; "Varijetetski sat Teda Meka"; sladoled "Siltest";

"Ozi i Harijet"; "Tata najbolje zna"; frizure stila "dak-es";
maturanti koji tokom noi prefarbaju ceo vodotoranj;
devojke koje na asu naduvavaju i rasprskavaju vake, a
onda napuste kolu, trudne, ve u prvoj godini; "Moja
mala Mardi"; meu maturantima, baci-ga-u-govna
predsednik; veernje haljine bez bretela koje su morale
imati u sebi ram od ice da bi ostajale na grudima, da ne
bi padale; besposlienje; zihernadle; Eloiza, koja je
upropastila svoju krinolina-suknju tako to je, na zabavi

koja je trajala celu no, upala u bazen; odlasci u barove

gde ti daju pie i savreno ih ne zanima koliko godina
ima; devojke u suknjama pravim i tako tesnim da su u
autobus morale da ulaze postrance; onaj poar u
hemijskoj laboratoriji; pantalone bez opasaa; i itava
parada drugih stvari koje se tada Gordonu nisu dopale, u
ono doba kad se zadubljivao sve vie i vie u svoje knjige i
planirao da ode na Kolumbiju, tako da sad nije video
razloga da zbog tih stvari bude nostalgian. Peni i Klif su
takode pamtili te stvari kao glupe i besmislene, ali je
njihov prezir bio drugaiji, blag i pun simpatija - a Gordon
sebe nije mogao naterati da sada doivi takva oseanja.
"To k'o u nekom seoskom klubu." Rekao je to vedrim
glasom, ali je mislio ozbiljno. Klif uhvati tu notu neodobravanja.
"Mi smo se tad samo zezali, ovee. Pre nego to je,
zna, pao plafon."
"Meni se ini da stvari dobro stoje."
"Da, samo, ne stoje. Idi tamo preko, u blato do
dupeta, pa e uvideti. Grickaju nas Kineii, odgrizaju.
Kuba dobija sav prostor u novinama, ali stvar se istinski
deava tamo preko." Dokrajio je svoju au vina i nasuo
drugu.
"Vidim", ree Gordon kameno.
"Klif", ree Peni vedro, "ispriaj mu o onom mrtvom
zecu na asu kod gospoe Hoskins. Gordone, Klif je
uzeo..."
"uj, ovee", ree Klif polako, zurei, kao da je
kratkovid, u Gordona i maui prstom bezvezno po
vazduhu, "ti jednostavno ne..."
Zazvoni telefon.
Gordon zahvalno ustade da se javi. Dok je izlazio iz
sobe uo je kako Klif poinje tihim glasom neto da mrmlja
Peni, ali nije mogao da razabere rei.
Prislonio je slualicu na uvo i uo, kroz utanje
smetnji, kako glas njegove majke kae: "Gordone? Ti si?"

"Hm, da." Bacio je pogled prema dnevnoj sobi i

nastavio tie. "Gde si?"
"Kod kue, na Drugoj aveniji. A gde bi trebalo da budem?"
"Pa... samo sam se pitao..."
"Da se nisam opet vratila u Kaliforniju, da tebe
vidim?" ree njegova majka preosetljivo.
"Ne, ne", ree i zastade deli sekunde; hteo je da joj
kae "mamice", ali se naglo odluio da to ipak ne kae, jer
bi mogao uti Klif Specijalna Snaga. "Nisam uopte to
pomislio, sasvim pogreno si shvatila."
"Ona je tamo s tobom?" Njen glas je treperio, visok i
tanak, kao da telefonska veza poputa.
"Sigurno. Sigurno da je tu. A ta oekuje?"
"Ko zna ta da oekuje u ovim danima, sine moj."
Kad god mu se obraala sa "sine" morala je uslediti,
znao je to, lekcija.
"Nije trebalo da onako ode. Bez rei."
"Znam, znam." Njen glas opet oslabi. "Moja roaka
Hejzel je rekla da sam loe postupila."
"Imali smo u vidu neke mogunosti, planirali smo da
te vodimo na neka mesta", laga on.
"Bila sam tako..." Nije mogla da nade pravu re.
"Mogli smo da priamo o... stvarima. Zna."
"Priaemo. Trenutno mi nije ba dobro, ali nadam se
da u uskoro moi opet da doem."
"Nije ti ba dobro? Kako to misli, mamice, nije ba
dobro?"
"Malo zapaljenje plune maramice, nita to nije.
Bacila sam pare na doktora i na neka ispitivanja. Sad je
sve dobro."
"A, dobro. E pa sad pazi na sebe."
"Nije nita gore od onog zapaljenja koje si ti imao,
pamti? Znam ja te stvari, Gordon. Tvoja sestra je svratila
na ruak jue pa smo se priseale kako..." i ve je krenula
svojim uobiajenim tonom, prepriavala je dogaaje

protekle nedelje, izvlaila linije natuknutog povratka

odlutale sestre u stado, opisivala pravljenje supe od
kupusa, pa kugel i flanken i jezik sa slavnim maarskim
sosom od suvog groa, to je sve stalo u jedan ruak. A
posle toga "ti-jatar", gledale su Ozbornovog "Lutera"
("Toliko petljanje oko stvari!"). Njegovog oca nikad nije
pokrenula da idu u varo i troe, za pozorite i sline
stvari, oev dobri, tvrdi novac; sada je, meutim, proces
navoenja njene dece da se vrate kui opravdavao troenje
para na takve male luksuze. Nasmeio se sa ljubavlju,
sluajui laki tok rei iz tog drugog, ranijeg, pet hiljada
kilometara udaljenog ivota, i zapitao se da li je Filip Rot
ve uo za Laos.
Imao je u glavi sliku: na drugom kraju duge bakarne
ice njegova majka. U poetku stee slualicu toliko da joj
pesnica pobeli. Dok se njen glas ublaavao, Gordon je
mogao da oseti da se i ta aka oputa, zglavci vie nisu
tako bledi. Kad se razgovor zavrio, Gordon se oseao
dobro. Okaio je teku crnu slualicu nazad na prihvatnu
viljuku na zidu i tek tad shvatio da iz dnevne sobe dopire
grcanje nekog ko se suzdrava da ne zaplae.
Peni je sedela na kauu pokraj Klifa i pridravala ga,
a on je jecao u njene podmetnute ake.
"Nisam... ili smo preko tog pirinanog polja, pratili
jednu grupu Patet-Laovaca iz Vijetnama koja se vraala,
znali smo gde, prema Dolini upova. Bili smo sa tim
usranim odredom vijetnamskih regularnih trupa, ja i Berni
- Berni iz naeg razreda, Peni - i... ta automatska puka
raspali pravo po nama, i Berniju se tre glava... Seo je u
blato a lem mu pao u ruke, i on kao poeo da vadi neto
iz lema, pa pao postrance. Ja leg'o iza njega a paljba iz te
AP ia tano iznad nas. Ja dopuzio do njega a voda oko
njega roze i tad sam znao. Pogledam u lem, a on, ta je
pokuav'o da izvadi, pare svog skalpa, pare koe sa
kosom, metak mu je razneo vilicu a onda sigurno skrenuo
uvis i oti'o mu u mozak." Klif je sad govorio jasnije.
Uzdisao je teko, rei su nailazile istumbano, a dlanovi

njegovih ruku neprestano su radili, briui oi. Peni ga je

zagrlila, mrmljajui neto. Posegnula je rukom preko
njegovih irokih plea i poljubila ga u obraz, tuno,
odsutno. Gordon uvide, sa iznenadnim, ujedajuim okom,
da je ona spavala sa tim ovekom nekad davno, u tim
njihovim ruiastim srednjokolskim danima. Izmeu njih
je postojala neka stara veza.
Klif die pogled i ugleda Gordona. Malo se ukrutio,
onda odmahnuo glavom. Usta su mu visila. mrknuo je.
"Poela je da pada prokleta kia", ree kao da se reio da
nastavi i da kae priu do kraja pa ma ko da je prisutan.
"Nisu mogli ni jedan helikopter da nam poalju. Upisani
vijetnamski piloti nee da sleu pod vatrom. Ostadosmo
zaglavljeni u tom umarku bambusa, gde smo se povukli.
Patet-Lao i Vijetkong nas pritisnuli. Ja i Berni smo bili
savetnici, nije trebalo da izdajemo nareenja, poslali su
nas sa tim vodom zato to su mislili da neemo uspostaviti
kontakt uopte. Svi su mislili da kad je poela sezona kia
oni mora da su se povukli."
Uzdigao je up "bruksajda" i nasuo sebi jo jednu
au. Peni je sedela kraj njega, ruke su joj edno
sklopljene leale u krilu, oi mokro sijale. Gordon uvide da
je stao ukoen, ruku krutih, na prelazu iz kuhinje u
dnevnu sobu. Natera sebe da sedne u bostonsku stolicu za
ljuljanje.
Klif popi pola ae, obrisa oi rukavom, uzdahnu. Kod
njega je nastupila oseka emocija, nastavio je umorno i usporeno, a rei kao da su, izlazei, odnosile sa sobom svaka
po jednu kapljicu oseanja. "Taj vijetnamski vodnik je
pohisterisao predamnom. Nije vie znao ni ta je gore a ta
dole, hteo je da se te noi izvuemo. Preko pirinanih polja
naila maglica. Hteo je da ja poem preko polja sa deset
Vijetnamaca, da izviamo. I ja po'o. Ti mali tipovi, sa
pukama M-l, usrani od straha. Ni sto met'ra nismo
preli, kad se elnom tipu zabi pundi u izmu. Po'o
vriti. Automatska paljba po nama, i mi, gacaj natrag, do
bambusa."

Klif se zavali na naslon kaua i onako uzgred prebaci

Peni ruku preko ramena, zurei prazno u up
bruksajdskog vina. "Kia hrani gljivice koje ti rastu u
arapama. Stopala ti skroz pobele. Pokuav'o sam da
spavam sa time, noge ti budu tako hladne da misli da ih
nema. I probudio sam se sa pijavicom na jeziku." Jedan
trenutak je sedeo utei. Penina usta klonue, otvorie se,
ali ona nita ne ree. Gordon shvati da se energino ljulja,
i svesno uspori taj ritam.
"U poetku sam misl'io neki-list il' neto. Al' ne mo'
da skine. Jedan od tih 'Namaca me ubedivao da legnem ja tr'o okolo i dernj'o se. Upiani vodnik pomislio da su
nam uli infiltratori. Dakle taj Vijet-Namac stavi meni
imalin, onaj za izme, na jezik, ja leim tako u blatu i
ekam, i tek on prosto vadi pijavicu iz mojih usta, a ona
mala pa sva kao krznata. Celog sledeeg dana sam im'o
ukus tog imalina u ustima, jeza me 'vatala. Oko podne
do'o u pomo jedan bataljon, oter'o Kongovce." On
pogleda Gordona. "Tek kad smo se vratili u bazu pomislio
sam ponovo na Bernija."

Klif ostade do kasno u no; pio je jo slatkog vina, a

njegove prie o savetnikoj slubi u regularnoj armiji
(ARVN) junog Vijetnama postajale su maltene nostalgine.
Peni je sedela podvivi noge pod sebe, oslonivi jednu ruku
o naslon kaua da bi njome podupirala glavu; na njenom
licu bio je dalek izraz. Gordon je, da bi Klifove prie dobro
ile, postavljao kratka pitanja, klimao glavom u znak
saglasnosti, mrmljao sa odobravanjem, ali nije stvarno
toliko paljivo sluao. Posmatrao je Peni.
Kad je polazio, Klif iznenada postade manino veseo;
teturao se od vina, bio je malo oznojen, lice mu je blistalo.
Zatetura se prema Gordonu, die prst namigujui mudro, i

ree: '"Odvedite zatvorenika u najdublju tamnicu', ree on

sa visine."
Gordon se namrti, zbunjen, siguran da je tipu vino
pomutilo mozak.
Peni ree:
"To je Tom Svifti."
"ta?" ree Gordon promuklo, nestrpljivo. Klif mudro
klimnu glavom.
"Jedna, pa, ala. Igra rei", odgovori ona, molei
pogledom Gordona da prihvati situaciju, da pomogne da se
vee lepo zavri. "Od tebe se oekuje da to nadmai."
"Pa..." Gordonu je bilo vruina, oseao se neudobno.
"Ne mogu..."
"Red je na mene." Peni potapa Klifa po pleima, to je
pomalo liilo na pokuaj da ga postavi vre na noge.
"Kako bi bilo: 'Mnogo sam nauio o enama u Parizu', ree
Tom ravnoduno?"
Klif prosto zalaja od smeha, ljapnu Peni po zadnjici
veselo, i odvue se do vrata. "Vino mo' da zadri, Gordi",
ree. Peni ga je ispratila. Gordon ostade naslonjen na okvir
vrata. U bledoutom svetlu uline lampe on vide kako mu
Peni daje poljubac za zbogom. Klif se isceri i nestade.

Bacio je bruksajdski up u smee i oprao ae. Peni je

uvrnula gornji, otvoreni kraj vreice "Fritosa". On ree:
"elim da od ovog trenutka ne dovodi vie nikakve
svoje bive momke ovamo."
Okrenula se munjevito ka njemu, irei oi.
"ta?"
"ula si ta sam rekao."
"Zato?"
"Ne dopada mi se."
"A-ha. A zato ti se ne dopada?"
"Ti si sad sa mnom. Ne elim da zapoinje nita ni sa
kim drugim."

"Hriste, pa ja ne 'zapoinjem' sa Klifom. Mislim,

prosto je svratio. Godinama ga nisam videla."
"Nisi morala toliko da ga ljubi."
Prevrnula je oima.
"O boe."
Iznenada je osetio vrelinu i nesigurnost. Koliko je
popio? Ne, nije mnogo, ne moe to biti uzrok.
"Ozbiljno mislim. Ne volim tu vrstu stvari. On e
izvui pogrene zakljuke. Priate o vaim starim
srednjokolskim vremenima, ti stavlja ruku oko njega... "
"Iii-suse, 'izvui pogrene zakljuke'. E to je
izraavanje Klinca Srednjokolovia. Ti si na tome ostao,
Gordon."
"Ti si ga namamljivala."
"Jebi ga ako sam. To je ranjenik koji hoda, Gordon.
Teila sam ga. Sluala ga. Od momenta kad je zakucao na
vrata znala sam da u njemu postoji neto, neto to mu
oni drekavci u armiji nisu omoguili da izbljuje. On zamalo
ivot da izgubi tamo, Gordon. A Berni, njegov najbolji
prijatelj..."
"Daaa, dobro, ali ni sad mi se to ne svia." Njegov
zamah je bio suzbijen, pa je sad traio neki drugi nain da
dokae tanost svoje teze. Ali, u emu se teza sastojala?
Imao je, od asa kad je ugledao Klifa, oseaj da ga taj
ugroava.
Ma, da je samo njegova majka mogla da vidi kroz onaj
telefon, znala bi ona sasvim dobro kojom reju treba
opisati Penino ponaanje. Ona bi...
Zaustavi se, izbegavajui Penino kruto, neprijateljsko
lice, pa obori pogled ka bruksajdskom upu koji je, samo
delimino ispijen, u smeu sumorno ekao svoje unitenje.
Gordon je video Peni i Klifa oima svoje majke, svojom
njujorkom uslovljenou i sad uvide da je on taj koji ne
sagledava sutinu. Te ratne prie su ga izbacile iz
ravnotee, tako da nije bio siguran kako da reaguje, a sad

je na neki udan nain pokuavao da se osveti napadajui

Peni.
"Vidi", poe on. "ao mi je, ja..." Uzdigao je ruke u
prostor koji je razdvajao njega i Peni, ali ih je uzdigao samo
do pola puta, a onda ih pustio da padnu.
"Hteo bih da se proetam."
Peni slegnu ramenima. On se progura pored nje.
Napolju, u prohladnom i slanom vazduhu, magla je
omo-tavala vrhove rapavih starih ivih hrastova. Krenuo je
kao da marira, kroz ovu nonu La Hoju; lica sjajnog od
iznenadnog znoja.
Dva bloka dalje, na Fern Glenu, izlazak jedne figure iz
neke kue skrenuo mu je panju sa njegovih ispreturanih
misli. Bio je to Lejkin. Pogledao je levo, desno, inilo se da
je zadovoljan, pa je brzo kliznuo u svoj ostin-hili. U kui iz
koje je Lejkin izaao, venecijanske roletne zatreperie na
jednom prozoru, otkrivajui za tren, u svetlosti koja se
probila iz sobe, siluetu tela neke ene. Gordon prepoznade
tu kuu: tamo su stanovale dve postdiplomke sa
humanistikih nauka. Osmehnu se sam za sebe dok je
Lejkinov auto odlazio brujei tiho. Ovaj mali dokaz ljudske
slabosti nekako ga je razveselio.
Hodao je daleko, pored zabravljenih letnjih kuica na
ijim pragovima su leale poutele novine; ponekad je
prolazio pored ogromnih domova u kojima su jo sijala
obilata svetla. Klif, Laos, u Klifovim reima oseanje stvari
realnih i vanih, blatnjavih i sumornih - te misli su ga
grizle, pomeane, u ovoj vieslojnoj magli, sa Peni i svojom
dalekom,
neizbenom
majkom.
Pored
tih
stvari
eksperimentalna fizika je izgledala kao igraka, ne bolja od
kakvih ukrtenih rei. Neki daleki rat bi mogao da se
prevalja preko okeana i grune o ovu obalu. Bunovno je
zamiljao kako bi Skripsov dok, koji se ispred kampusa
prua u more, mogao biti upotrebljen za utovarivanje
peadije, tenkova i municije. Ali onda frknu sam sebi,
siguran, sada, da mu je pie zamaglilo um. Ovaj vrsti
pojas La Hoje oko njega ne mogu ugroziti neki tamo

malobrojni tipovi sitnog rasta koji jurcaju unaokolo u

pidamama upinjui se da srue Dijemovu vladu. U tome
nema nikakvog bogom-prokletog smisla.
Okrete se ka svom domu, ka Peni. Lako je previe se
uzbuditi zbog pretnji - zbog Klifa, Vijet-Konga, Lejkina.
Nee talasi moi za jednu no da razrue obalu. A mutne
ideje o tome da Kubanci izbacuju ubrivo u Atlantik i
unitavaju iva bia u njemu - ma da, totalno neuverljivo,
to je samo jo jedan deo njegove paranoje, naravno, noas
je u to siguran.

14
22. MART 1963

Gordon otvori list "San Diego Junion" i rairi ga po

laboratorijskom radnom stolu. Odmah je poeleo da se
malo vie potrudio i naao primerak "Los Andjeles
Tajmsa",
jer
je
"Junion"
na
svoj
uobiajeni
zaostalo-seljaki nain posvetio silan prostor venanju
neke Houp Kuk, koja je nedavno diplomirala u koli "Sara
Lorens", i krunskog princa Paldena Thonupa Namgajala iz
Sikima. "Junion" se sav raavrljao od sree to se jedna
amerika devojka udaje za oveka koji e postati
maharada vrlo, stvarno vrlo skoro. Stvarna vest se
pojavila samo kao majuni lanak na dnu prve strane:
umro Dejvi Mur. Gordon je nestrpljivo prelistavao unazad
do sportske strane, kad se smirio naavi dui lanak. U
desetoj rundi mea za titulu prvaka u perolakoj kategoriji,
u Los Andelesu ugar Ramos je nokautirao Mura. Gordon
opet zaali to nije uspeo da nabavi te karte; bili su ga
pritisnuli asovi i istaivaki rad, tako da mu je to otilo s
pameti, a kad se setio sve karte su ve bile rasprodate. I
tako, Mur je umro od krvarenja u mozgu, cerebralne
hemoragije, ne dolazei svesti; jo jedna mrlja na boksu.
Gordon uzdahu. Bili su tu i predvidljivi komentari
predvidljivih ljudi, komentari u kojima se trailo ukidanje
boksa. Za trenutak se zapitao da li bi ti ljudi mogli biti u
pravu.
"Evo novog", ree Kuper pokraj njega. Gordon uze
listove sa podacima.
"Opet signali?"
"Jest", ree Kuper ravno.

"Ve nedeljama dobijam dobre rezonantne krive, i

sasvim iznenada - tras."
"Dekodirao si?"
"Naravno. Mnogo ponavljanja, iz nekog razloga."
Gordon pode za Kuperom do Kuperovog radnog
prostora, na kome su bile laboratorijske radne sveske,
rairene. Uvide da se nada da e rezultati biti lieni smisla,
obina interferencija. Tad bi bilo mnogo lake. On ne bi
morao da brine ni o kakvim porukama, Kuper bi mogao da
nastavi sa svojom tezom, Lejkin bi bio srean. U
Gordonovom ivotu nisu potrebne nikakve komplikacije
ba sad, pa se zato nadao da e itav taj efekat spontane
rezonance ieznuti. Njihova beleka u "Pismima revije
fizike" privukla je panju, ali niko na ovom polju nije
reagovao kritikom; moda je najbolje da stvari na tome i
ostanu.
Njegove nade izbledee dok je posmatrao Kuperova
uglasto napisano velika slova.
TRANSWBPRY 7
RA 18 5 36 DEC
RA 18 5 36 DEC
RA 18 5 36 DEC

IZ CL998 KEMBEI1998ZX
30 29,2
30 29,2
30 29,2

Ova zbunjujua litanija slova i brojeva nastavljala se

tako na tri stranice. Onda je naglo prestala, pa je usledilo:
TREBA DA SE POJAVI KAO TAKASTI IZVOR U
TAHIONSKOM SPEKTRU 263 KEV PIK MOETE VERIFIKOVATI POMOU NMR MERENJA DIREKCIONALNOSTI
SLEDI ZPASUZC AKSOWLP RAZDVAJANJE NA PRAVOUGAONE KOORDMZALS SMISIJA IZ 19BD 1998
COORGHOE
Posle ovog nije vie bilo nieg razumljivog. Gordon je
prouavao Kuperove podatke.

"Ostatak ovoga izgleda kao prosto sad-ima-sad-nema.

Bez koda."
Kuper klima glavom i poea svoju nogu ispod ivica
orca nainjenog odsecanjem nogavica farmerki.
"Samo take i crte", progundja Gordon za sebe.
"Smeno."
Kuper opet klimnu glavom. Gordon je nedavno
zapazio da se Kuper sada ograniava na uzimanje podataka, ne nudi nikakva svoja miljenja. Moda ga je
sukob sa Lejkinom nauio da je poza agnostika
bezbednija. inilo se da je Kuper savreno srean kad
dobija konvencionalne rezonantne signale: oni su stene
koje on donosi sa polja i od kojih e izgraditi svoju
doktorsku tezu.
"Ono ranije - RA i DEC." Gordon se pogladi po vilici.
"Ima u tome neeg astronomskog..."
"Hmmmm", pristade Kuper da se izjasni. "Moda."
"Dabome - RA za desnu ascenziju a DEC za
deklinaciju. To su koordinate kojima je odreena neka
taka u prostoru."
"Ah. Mogle bi biti."
Gordon iznervirano pogleda Kupera. ovek moe
drati karte i preterano blizu svog prsluka.
"uj, hou u ovo da zavirim. Ti samo nastavi sa
merenjima." Kuper klimnu glavom i okrete se na drugu
stranu; jasno se videlo da mu je laknulo to se oslobodio
tih uznemiravajuih podataka. Gordon izae iz laboratorije
i ode dva sprata gore, do broja 317 , kancelarije Bernarda
Keroveja. Zakucao je ali nije se odazvao niko. Ode do
kancelarije celog tog odeljenja, nae se kroz vrata i upita:
"Dojs, gde je doktor Kerovej?" Vladao je obiaj da se
inovnicima fakulteta uvek obraa po imenu, a profama
po tituli i prezimenom. Gordon je prihvatao taj obiaj ali
se, inei tako, svaki put oseao malice nelagodno.
"Veliki ili mali?" ree crnokosa sekretarica odeljenja,
uzvijajui obrve. Te njene obrve skoro nikad nisu mirovale.

"Veliki. Masom veliki, ne visinom."

"Na seminaru iz astrofizike. Trebalo bi da je ve pri
kraju."
Tiho je uklizio na seminar. Tamo je Don Boji upravo
zavravao predavanje; zelene kolske table bile su
pokrivene diferencijalnim jednainama iz Bojlove nove
teorije gravitacije. Boji zavri kitnjastom frazom i kotskom
alom, i seminar se raspade u potoie razgovora. Bernard
Kerovej se podigao i ukljuio u diskusiju izmeu Bojla i
treeg oveka, koga Gordon nije poznavao. Gordon se sae
i upita Boba Goulda:
"Ko je ono?" pokazujui klimanjem glave prema visokom oveku kovrdave kose.
"Onaj? Sol rifer, sa Jela. On i Frenk Drejk su radili
onaj projekt 'Ozma', pokuaj hvatanja radio-sinala drugih
civilizacija."
"A." Gordon se zavali u naslon. Posmatrao je rifera
kako se raspravlja sa Bojlom o nekoj tehnikoj poenti. U
sebi je oseao brujanje energije, miris lova. itavu tu stvar
sa porukama ostavio je nekoliko meseci po strani, suoen
sa Lejkinovom ravnodunou i sa injenicom da je ta
pojava bila prestala. Ali sad se opet javila, i on je
odjednom, bio siguran, da treba da navali na reavanje tog
pitanja .
Boji i rifer su se raspravljali oko validnosti jedne
aproksimacije koju je Don nainio da bi jednu jednainu
pojednostavio. Gordon je gledao sa zanimanjem . Nije to
bila hladna intelektualna debata dvojice mudrih, kao to
su laici skloni da zamiljaju. Bila je to vrela rasprava, sa
priguenim povicima i gestovima . Raspravljali su o
idejama, ali ispod te povrine sudarale su se linosti. rifer
je bio daleko buniji. Silovito je pritiskao kredom nadole
tako da se slomila napola. Lomatao je rukama, slegao
ramenima, mrtio se. Pisao je i priao brzo, esto poriui
ono to je sam pre svega nekoliko trenutaka rekao. U
proraunima je iz nepanje pravio omake, ispravljajui ih
posle zamasima sunera. Trivijalne greke mu nisu bile

vane - trudi se da uhvati sutinu problema. Precizno

izraunavanje reenja moe doi i kasnije. Njegovo urno
krabanje pokrilo je tablu.
Boji je bio sasvim drugaiji. Govorio je ujednaenim,
maltene monotonim glasom, to se razlikovalo od hitrog,
brbljivog naina kojim se taj isti Boji sluio, Gordon je to
zapamtio, u restoranu "Svetionik". Ovo je sad bila njegova
naunika persona. Ponekad je toliko sputao glas da se
Gordon morao naprezati da bi ga uo. Oni u blizini morali
su da prekinu svoje uzgredne priice i da sluaju - bila je
to fina taktika da obezbedi da te sluaju paljivo. rifera
nije nijednom prekinuo. Reenice je poinjao sa "Mislim da
ako pokuamo ovo..." ili "Sol, zar ne vidite ta e se desiti
ako..." to je bio jedan oblik pokazivanja da si bolji. Nikad
nita nije tvrdio silovito, kategorino: on je tragalac za
istinom, lien strasti. Ali, posle izvesnog vremena, napor
uloen u odravanje ove smirene poze poeo je da se
odraava na njega. Nije mogao potpuno da dokae da je
njegova aproksimacija opravdana, pa je bio prinuen da se
ogranii na defanzivu. U sutini, njegov pristup diskusiji
sveo se na ponovljeni poziv "dokai da nisam u pravu".
Malo po malo, njegov glas je jaao. Lice mu se steglo u
izraz tvrdoglavosti.
Iznenada Sol izjavi da tano zna kako e oboriti
Donovu aproksimaciju. Njegova ideja se sastojala u tome
da reavaju izuzetno jednostavan test-problem ije je
reenje obojici ve od ranije poznato. Sol se obrui u
proraune. Ta aproksimacija je davala taan odgovor samo
za veoma uzan raspon fizikih uslova.
"Eto! Vidite - ne valja."
Don odmahnu glavom.
"Ma dajte - upravo u najzanimljivijem sluaju radi
dobro."
Sol je kipeo.
"Gluposti! Izbacili ste iz problema sve velike talasne
duine."

Ali oko njih su ljudi ve klimali glavama. Don je

pobedio. Poto osporena aproksimacija nije potpuno
beskorisna, znai da je prihvatljiva. Sol se sa tim nevoljno
sloio, sledeeg trenutka se smeio i ve raspravljao o
neem
drugom,
a
malopredanja
tema
ostade
zaboravljena. Nema svrhe ostajati polemiki uzbuen ako
se radi o neemu to se moe dokazati. Gordon se isceri.
Bio je to primer onoga to je on nazivao "zakonom
kontraverzije": strastvenost je obrnuto proporcionalna
raspoloivoj koliini stvarnih informacija.
Pribliio se Keroveju i pruio mu list sa koordinatama
iz poruke.
"Bernard, ima li ikakvu predstavu gde se ovo nalazi
na nebu?"
Kerovej pogleda brojeve i mirnu kao sova.
"Ne, ne, ja takve detalje nikad ne pamtim. Sol?"
Pokaza prstom tu hartiju.
"Blizu Vege", ree Sol. "Potraiu vam to ako elite."

Gordon je nameravo da posle predavanja iz klasine

elektrodinamike potrai Sola rifera, ali kad je svratio u
svoju kancelariju da ostavi svoje beleke zapazio je da ga
tamo neko eka. Bio je to Remzi, hemiar.
"Ej, mislio sam da uletim, samo da vas obavestim,
ujte", ree Remzi. "Zavirio sam u onu zagonetku koju ste
mi dali."
"Da?"
"Mislim da tu ima i pravog mesa. Mnogo stvari o
dugolananim molekulima mi jo ni izdaleka ne
razumemo, znate, ali me zagonetka zanima. Onaj deo gde
kae 'ulazi u reim molekularne simulacije poinje da
imitira domaina'. To zvui kao samoreplikujui
mehanizam o kome pojma nemamo."
"Da li se to deava kod molekularnih formi koje su
vam poznate?"

Remzijevo elo se nabra.

"Ne. Ali prouavao sam specijalne vrste ubriva sa
kojima neke kompanije eksperimentiu i ... pa, prerano je
govoriti. Samo nasluivanje, zapravo. Ono to sam hteo da
vam kaem jeste, da nisam tu stvar zaboravio. asovi i
regularni programi za koje sam dotiran, znate - nagomila
se to oko oveka. Ali ja u i ovo da gurkam pomalo. Mogao
bih da siem i da dosaujem Valter Munku, da vidimo za
tu vezu sa okeanografijom. U svakom sluaju..." on ustade
i naini pokret kominog salutiranja za zbogom" ... cenim
to ste mi dali te informacije. Mogao bi to biti dobar trag.
Mnogo grac."
"A?"
"Grac - gracias. Spanski."
"A. Svakako." Komotno kalifornijsko prisvajanje
panskog slenga Remziju je nekako priliilo. Ipak, ispod
ovog ponaanja prodavca polovnih automobila radio je
hitar um. Gordon je bio zadovoljan to ovaj ovek razmatra
tu prvu poruku, to je nije pustio da zapadne u pukotinu.
inilo se da mu je ovo srean dan; neke niti su se
pribliavale i poinjale da ine celinu. Da, srean dan. "Za
ovo dosad ovom danu bih dao A +," razmiljao je Gordon
polazei da trai rifera.

"Zakucao sam vam ovo", ree Sol odluno, hujei

prstom kao strelom prema jednoj takici na zvezdanoj
mapi. "To je jedna taka veoma blizu normalne F7 zvezde
po imenu 99 Herkula."
"Ali nije tano na toj zvezdi?"
"Ne, ali je veoma blizu. ta je iza svega toga, zapravo?
ta e jednom fiziaru vrstih stanja pozicija zvezde?"
Gordon mu objasni o upornim signalima i pokaza ta
je Kuper nedavno dekodirao. Sol se smesta uzbudio. On i
neki Rus, Kadarski, zajedniki su pisali rad o traganju za
ekstraterestrijalnim civilizacijama. Njihova je radna

pretpostavka bila, da su radio-signali prirodan izbor. Ali

ako se Gordonovi signali zaista ne mogu objasniti
nikakvim zemaljskim emisijama, sugerisao je Sol, zato ne
razmotriti hipotezu o vanzemaljskom poreklu? Ove
koordinate su oito upuivale na tako neto.
"Vidite - desna ascenzija je 18 sati, 5 minuta, 36
sekundi. A 99 Herkula je ova taka na 18 sati, 5 minuta, i
8 sekundi, malo odstupa. Deklinacija vaeg signala je 30
stepeni, 29,2 minuta. To se podudara."
"Pa onda? Tanost nije potpuna."
"Ali je prokleto blizu!" Sol zamaha rukama. "Nekoliko
sekundi odstupanja nije nita."
"Kako, do vraga, moe neki vanzemaljac da zna na
sistem astronomskog merenja?" upita Gordon skeptino.
"Kako znaju na jezik? Sluaju nae stare
radio-programe, dabome. Gle'jte -paralaksa za 99 Herkula
je 0,06. To znai da je ta zvezda udaljena preko esnaest
parseka."
"Kol'ko je to?"
"Pa, oko 51 svetlosnu godinu."
"Pa onda kako oni mogu da alju signale? Radio je
pronaen pre oko ezdeset godina. Nije bilo vremena da
svetlost ode do tamo i nazad - to bi trajalo vie od jednog
veka. Znai oni ne mogu da ovim odgovaraju na emisije
naih radiostanica. "
"Istina." Sol kao da ostade, za trenutak, izduvan.
"Kaete da postoji jo neki deo poruke?" Ozario se. "Dajte
da vidim."
Trenutak kasnije zabio je prst u otkucanu poruku i
uzviknuo:
"Tako je! To je to. Vidite ovu re?"
"Koju?"
"Tahion. Re grkog porekla. Kladim se da znai 'brzi'.
To znai da koriste neko sredstvo emitovanja bre od svetlosti."
"Ma haj'te."
"Gordon, upotrebite matu. Uklapa se, prokleto bilo!"

"Nita ne putuje bre od svetlosti."

"Ova poruka veli, da neto putuje."
"Sranje. Totalno sranje."
"O-kej, kako onda objanjavate ovo? 'Treba da se
pojavi kao takasti izvor u tahionskom spektru sa pikom
od 263 KEV.' KEV - kilovolti. Oni koriste tahione, ma ta
tahioni bili, energije 263 kilovolti."
"Sumnjivo", ree Gordon otro.
"A ovo ostalo? 'Moete verifikovati pomou NMR
merenja direkcionalnosti.' Koje 'sledi'. NMR - nuklearna
magnetna rezonanca. Onda smee, pa jo po koja re, i
opet smee. SMISIJA IZ 19 BD 1998 COORGHOE i tako
dalje."
"Hammmm." Sol se zapilji u taj raspored. "Interesantno."
"Vidite, Sol, cenim va..."
"eknite sekund. 99 Herkula nije tek bilo kakva
zvezda, znate. Pogledao sam ja o njoj. Ulazi u onu
kategoriju zvezda za koju mislimo da bi mogla podravati
ivot."
Gordon skupi usne, izgledajui kao da u to sumnja.
"Dabome, jedna F - . Malo tea od naeg Sunca masivnija, hou rei - a oko nje velika oblast sposobna da
odrava ivot. To je binarna zvezda - ekajte, ekajte, znam
ta ete sad kazati", nastavi Sol dramatino, pruajui
dlanove nagore ka Gordonu, koji pojma nije imao ta e
sad kazati. "Da binarne zvezde ne mogu imati oko sebe
ivotnosne planete, je l' to?"
"Ovaj, zato ne mogu?"
"Zato to se planetama narue orbite. Al' 99 Herkula
nema taj problem. To su dve zvezde koje jedna oko druge
naine krug samo jednom u 54,7 godina. Jako su
razmaknute, pa oko obe postoji ivotonosni prostor."
"Obe su F-sedmice?"
"Koliko moemo da utvrdimo, ona vea jeste. Pa dovoljna vam je jedna", dodade smeteno.
Gordon odmahnu glavom.

"Sole, cenim...-"
"Gordone, dajte da ja pogledam tu poruku. Mislim,
take i crte."
"Naravno. Vai."
"Uinite mi uslugu. Mislim da ovde postoji neto
veliko. Moda su nae ideje o radio-komunikaciji i o
vodonikovoj 21-santimetarskoj liniji kao prirodnim
izborima - skroz pogrene. Hou da proverim ovu vau
ideju. Jednostavno: nemojte zauzimati konaan stav.
O-kej?"
"O-kej", ree Gordon oklevajui.

Teglei svoju aktn-tanu Gordon ue u svoju

kancelariju sledeeg jutra i vide da ga Sol eka u prostoriji.
Dok je gledao Solovo entuzijastino lice i oi koje su
poigravale dok je govorio, ispuni ga predoseanje.
"Slomio sam je", ree Sol saeto. "Poruku."
"ta...?"
"One take i crte na kraju? Kojima nisu iskazane
nikakve rei? To i nisu rei - nego slika!"
Gordon ga skeptino pogleda i spusti aktn-tanu.
"U toj dugoj emisiji ja sam prebrojao crte. 'Buka', rekli
ste vi. Ima 1537 crta."
"Pa?"
"Frenk Drejk i ja i mnogi drugi razmiljali smo kako
prenositi
slike
pomou
jednostavnih
signala
ukljueno-iskljueno. Jednostavna stvar - poalje
pravougaonu mreu."
"Mislite
na
onaj
ispreturani
deo
poruke?
PRAVOUGAONE KOORMZUALS i tako dalje."
"Tano. Da bi ste rasporedili neto u mreu, treba da
znate koliko linija da bude horizontalno i koliko vertikalno.
Probao sam sa mnogim kombinacijama gde dva broja daju
proizvod 1537. I svi ti pokuaji su dali haos, sem mree od

29 linija sa po 53 crte. Rasporeivanjem crte po tom

sistemu dobio sam sliku. Sem toga, i 29 i 53 su prosti
brojevi - oigledan izbor, kad malo razmislite. Postoji samo
taj jedan nain da se 1537 izrazi kao produkt prostih
brojeva, pomnoenih."
"Mmmm. Vrlo pametno. A ovo je ta slika?"
Sol mu dodade list premreenog papira na kome je
svaka emitovana crta bila prikazana jednim popunjenim
kvadratiem. Na listu se tako ispoljila grupa krivih,
kompleksno isprepletanih, opruenih sa leva na desno.
Svaka kriva nastala je grupisanjem tih popunjenih taaka,
na nain komplikovan ali pravilan.
"ta je to?" upita Gorodon.
"Ne znam. Svi oni problemi koje smo Frenk i ja
smiljali sebi za vebu prikazivali su planetarne sisteme sa
jednom posebno istaknutom planetom - takve stvari. Ovo
ne lii ni na ta od toga."
Gordon odbaci taj crte na svoj radni sto.
"Pa onda kakva je korist od ovoga?"
"Pa - pakla mu! Ogromna je korist, samo kad
ukapiramo."
"Pa..."
"ta nije u redu? Mislite da je ovo pogreno?"
"Sol, znam da imate reputaciju da ste ovek koji
razmilja o - kako je to Herman Kan nazvao? - o
nezamislivom. Ali ipak, ovo ...!"
"Mislite da sam sve ovo izmislio?"
"Ja? Ja to da pomislim? Sol, pa ovu poruku sam ja
uhvatio. Ja sam je pokazao vama. Ali vae objanjenje...!
Telegrafski signali bri od svetlosti koji stiu sa druge
zvezde. S tim to se koordinate ne poklapaju ba sasvim! Iz
buke izranja neka slika. Ali slika bez smisla! Ma hajdete,
Sol."
Solovo liceje pocrvenelo; koraknuo je unazad,
stavljajui ake na kukove.
"Slepi ste, znate li to? Slepi."
"Recimo... skeptian."

"Gordone, ne dajete mi ansu."

"ansu? Priznajem da imate neke argumente. Ali oni
nee drati vodu dok ne shvatimo tu vau sliku."
"O-kej. Ooo-kej", ree Sol dramatino, pljuskajui
pesnicom u svoj levi dlan. "Otkriu ta taj crte znai. Da
bismo tu zagonetku reili, moraemo se obratiti celoj
akademskoj zajednici."
"ta bi to znailo?"
"Moraemo da izaemo u javnost"
"Da se raspitujemo unaokolo?"
"Koga da pitamo? Koju struku? Astrofiziku? Biologiju?
Kad neto ne zna, mora se truditi da tvoj um ostane
otvoren."
"Da... ali..." Gordon se iznenada seti Remzija. "Sol,
postojijo jedna poruka."
"ta?"
"Dobio sam je pre nekoliko meseci. Evo." Preturao je
po fiokama svog stola, pronaao transkript. "Oprobajte
snagu ovoga."
Sol je prouavao duge redove otkucanog teksta.
"Ne razumem."
"Ni ja."
"Sigurni ste da je ovo validno?"
"Podjednako siguran kao i za ovo to ste ve
deifrovali."
"Sranje." Sol se srui u jednu stolicu. "Ovo stvarno
ini stvari konfuznim".
"Dabome, kako da ne."
"Gordone, nema smisla u ovome."
"Nema ni u vaoj slici."
"ujte, moda dobijate izmeane poruke. Kad hvatate
razne radio-stanice, sa jedne dopire muzika, druga vam
pria o sportu, trea vam daje vesti. Moda vi ovde imate
prijemnik koji prosto hvata sve od reda."
"Hm."

Sol se nae napred na svom seditu, stiskajui

dlanovima slepoonice. Gordon shvati da je ovaj umoran.
Verovatno je probdio celu no radei na dobijanju te slike.
Gordon oseti iznenadni talas saoseanja prema njemu. Sol
je ve bio na glasu kao zastupnik ideje o medjuzvezdanoj
komunikaciji, i mnogi astronomi su smatrali da je suvie
divalj, spekulativan, mlad i impulsivan. Pa, i neka je - sve
to ne znai da nije u pravu.
"O-kej, Sol, prihvatiu ideju o slici - privremeno. Ta
slika ne moe biti sluajno tu. Znai - ta ona predstavlja?
Moramo to saznati." Zatim ispria Solu o Remziju. To je
samo komplikovalo stvari, ali imao je oseanje da Sol ima
pravo to da sazna.
"Gordon, jo uvek mislim da ovde imamo neto."
"I ja."
"Mislim da treba da istupimo javno."
"I sa biohemijom? Sa prvom porukom?"
"Ne..." Sol je razmislio. "Ne, samo sa ovom drugom
porukom. Jasna je. Ponavlja se toliko da je ispunila itave
stranice. Koliko puta ste primali onu prvu emisiju?"
"Jedanput."
"I to je bilo sve?"
"Sve."
"Onda bolje da je zaboravimo."
"Zato?"
"Mogla bi to biti greka u dekodiranju."
Gordon se seti Lejkinove prie o Lovelu.
"Pa..."
"ujte, u ovim stvarima imam daleko vie iskustva
nego vi. Znam ta e ljudi rei. Ako zamutite vodu oko
jedne teme, niko nee uskoiti."
"Bie to, sa nae strane, zadravanje informacija."
"Zadravanje, da. Ali ne zauvek. Samo dok ne
saznamo ta ova slika znai."
"To mi se ne svia."

"Probleme emo im davati jedan po jedan, a ne sve

odjednom." Sol uzdie prst. "Jedan problem sad. Kasnije
emo ispriati celu priu."
"To mi se ne svia."
"Gordone, vidite. Ja smatram da to treba uraditi tako.
Hoete li posluati moj savet?"
"Moda."
"Ja u to uzeti i istupiti javno. Poznat sam. Ja sam
onaj ludi tip koji se blesavi sa meuzvezdanim
radio-signalima i tim stvarima. Dokazani autoritet za
nepostojeu oblast prouavanja. Mogu da privuem panju
akademske zajednice."
"Jest, ali..."
"Jedan po jedan problem, Gordone!"
"E..."
"Prvo slika. Ono ostalo, posle."
"Pa..." Gordon je uskoro morao da dri as. Bilo je
neeg hipnotikog u Solu, uspevao je da stvori utisak da
su izvesne ideje razumne, ak same po sebi oigledne. Ali,
pomisli Gordon, svinjsko uvo oko koga je vezana manica
ostaje i dalje svinjsko uvo. Ipak... "Vai. Vi uite u ring. Ja
ostajem van."
"Hej, hvala." I gle, ve se Sol rukuje s njim, trese mu
aku. "Cenim to. Stvarno. To je velika ansa."
"Jest", ree Gordon. Nije oseao nikakvo oduevljenje.

Poee veernje vesti kompanije CBS, kojima je

voditelj bio Volter Kronkajt. Gordon i Peni su upravo
dovravali veeru. Ona je pripremila sufle, a Gordon
izvadio ep iz jedne flae belog "Boole" vina; oboje bejahu
prilino uzbueni. Predoe u dnevnu sobu da gledaju. Peni
skide bluzu, otkrivajui male dobro oblikovane dojke sa
velikim bradavicama.
"Kako zna da e biti?" upita ona lenjo.

"Zvao je Sol danas popodne. Dao je intervju u

Bostonu jutros. Posao je obavila lokalna stanica CBS, kae
on, itava nacionalna mrea je posle preuzela taj intervju.
Moda se, nigde drugdene deava nita naroito." Osvrnuo
se da bi se uverio da su zavese navuene.
"Hmmm. Tako izgleda." Na vestima je bila jedna velika
pria - podmornica na atomski pogon Treer potonula je u
Atlantiku ne aljui ni jedan poziv za pomo. Bili su na
probnom ronjenju. Mornarica je saoptila da je verovatno
sistemski otkaz doveo do sve veeg plavljenja. Pokvarila su
se elektrina kola, podmornica je ostala bez struje, tonula
je sve dublje, i najzad je smrvljena pritiskom. U njoj je bilo
129 ljudi.
Sem ove deprimirajue, drugih vesti takorei nije ni
bilo. Nastavak prie o izlobi "Mona Lize" koja je putovala
kroz Njujork i kroz distrikt Vaington. Najava o lansiranju
majora L. Gordona Kupera juniora, koji e uskoro poi na
dvodnevni, 22 orbitni let oko Zemlje u kapsuli Vera 7, ime
e se okonati projekt "Merkjuri". Izjava iz Bele kue da e
se pomo Junom Vijetnamu nastaviti i da bi rat mogao
biti dobijen krajem 1965. godine ako tamonja politika
kriza ne bude znatno uticala na vojni napor. Generali su
se cerili u kameru, obeavajui odlunu akciju ARVN i
kratkotrajnu operaciju ienja delte. U Njujorku su
propali napori da se spase zgrada pensilvanijske stanice,
pa je to klasino zdanje poelo da pada pod udarcima
ruiteljske kugle da bi ustupilo mesto novom Medison
Skver Gardenu. Nova zgrada kompanije "Pan Am", predata
u upotrebu pre mesec dana, nagovetavala je dolazak
oblakoderskog, groznog, talasa budunosti. Jedan kritiar
je pred kamerom izraavao aljenje zbog pada stanice Pen i
proglaavao zgradu "Pan Am" za arhitektonsku strahom
koja e doprineti zaguenju jedne ve prenatrpane zone.
Sa tim se Gordon slagao. Kritiar je zavrio tunom
napomenom da randevu ispod asovnika kod hotela
"Biltmor", prekoputa zgrade "Pan Am", vie nee biti
osobito prijatan. Gordon se nasmejao sam za sebe, ne

znajui tano zato. Njegove simpatije se odjednom

preokrenue. On nikad nije ekao devojku ispred
"Biltmora"; to je ona vrsta praznog WASP-ovskog rituala
koja je otvorena studentima Jela i klincima koji se
identifikuju sa "Lovcem u rai". Nije to njegov svet, i nikad
nije bio.
"Ako ti je to prolost, jebi je", progunda on
nerazgovetno. Peni mu dobaci upitni pogled ali ne ree
nita. Zaroktao je nestrpljivo. Moda ga je vino ve hvatalo.
Onda poe to Solovo.
"Veeras, sa univerziteta Jel, poetno saoptenje",
poe Kronkajt. "Profesor Sol rifer, astrofiziar, kae da
postoji mogunost da su nedavni eksperimenti uhvatili
poruku neke vanzemaljske civilizacije."
Promenie sliku, i sad se video Sol kako pokazuje
jednu takicu na zvezdanoj mapi.
"Signali kao da dopiru sa zvezde 99 Herkula, koja je
slina naem Suncu. Zvezda Herkul udaljena je 51
svetlosnu godinu. Svetlosna godina je daljina..."
"Daju ovoj stvari toliko vremena", ree Peni zadivljeno.
"!"
"...koju svetlost prevali za godinu dana, brzinom od
186.000 milja u sekundi." Novi kadar: Sol stoji pored
teleskopa. "Mogua poruka detektovana je na nain koji
astronomi nisu predvideli - tokom eksperimenta profesora
Gordona Berntajna..."
"O, Isuse", jeknu Gordon.
"... na univerzitetu La Hoja u Kaliforniji. U tom
eksperimentu merilo se kako se atomi pri vrlo niskim
temperaturama usmeravaju u magnetskom polju.
Berntajnovi eksperimenti se i dalje prouavaju - nije
sigurno da se, uistinu, u njima hvataju signali ma kakve
daleke civilizacije. Ali profesor rifer, Berntajnov saradnik
koji je dekodirao poruku, kae da eli da skrene panju
akademske zajednice." Slika Saula kako ispisuje jednaine
po kolskoj tabli. "Postoji jedan zbunjujui deo poruke.
Slika..."

Dobro nacrtana verzija onih isprepletanih krivih

linija. Ispred slike je stajao Sol i govorio u mikrofon koji je
drao u ruci.
"Shvatite", re on, "mi zasad ne dajemo nikakve
konkretne tvrdnje. Ali eleli bismo da nam nauna
zajednica pomogne da otkrijemo ta bi ovo moglo znaiti."
Usledila je kratka pria o dekodiranju.
Opet Kronkajt.
"Danas su 'CBS vesti' pitale nekolicinu astronoma za
miljenje, i oni su izrazili skeptinost. Meutim, ako bi se
pokazalo da je profesor rifer u pravu, moglo bi to znaiti
zaista krupne vesti." Kronkajt naini svoj osmeh- kojiuliva-pouzdanje. "Eto tako je danas, dvanaestog aprila..."
Gordon iskljui Kronkajta.
"Bogom prokleto", ree on, jo uvek oamuen.
"Meni se uinilo da je veoma lepo izvedeno", ree Peni
odmereno.
"Lepo izvedeno? Bilo je dogovoreno da moje ime ne
spominje!"
"Zato, zar ne eli deo zasluge?"
"Zasluge? Hriste...!" Gordon tresnu pesnicom po
sivom zidu, to se vrlo glasno ulo. "Uradio je sve naopako,
zar ne uvia? Jo kad mi je javio, imao sam to oseanje
tonjenja, i evo, dabome - tu je moje ime, vezano za njegovu
luaku teoriju!"
"Ali to su tvoja merenja..."
"Rekao sam mu: moje ime ne pominji."
"Pa, Volter Kronkajt ga je pomenuo. Nije Sol."
"ta ima veze ko ga je pomenuo? Sad sam ja u tome
zajedno sa Solom."
"to nisu tebe prikazali na TV?" upita Peni nevino,
oito nemona da uvidi u emu je problem. "Slike su
pokazivale samo njega pa njega, Sola."
Gordon naini grimasu.
"To je njemu glavna snaga. Nauku pojednostavi
toliko da se svede na samo nekoliko reenica, onda i to
uvrne kako god ti se svia, ogoli do najnieg zajednikog

sadraoca - ali obezbedi da ime Sola Srifera bude ispisano

svetlim slovima. Velikim, blistavim, neonskim slovima.
Sraaanje. Prosto-naprosto..."
"On je kao prigrabio slavu za sebe, a?"
Gordon je zbunjeno pogleda.
"Slavu...?" Prestao je da se etka po sobi. Uvide da
Peni istinski veruje da se on ljuti to se njegovo lice nije
pojavilo na TV. "Tuga boja." Odjednom ga je obuzelo
oseanje vreline, kao da se zacrveneo. Poe da raskopava
svoju plavu debelu koulju, pitajui se ta da radi. Ne
vredi razgovarati sa Peni - ona je svetlosnim godinama
udaljena od shvatanja kako se naunici oseaju kad se
dogodi ovako neto.
Hukui, podvrnuo je rukave koulje i krenuo u
kuhinju, gde se nalazio telefon.

Gordon poe recima:

"Sol, pakleno sam ljut."
"Aa..." Mogao je sebi doarati kako Sol izgleda sada
dok trai prave rei. Vest je on u tome, ali ovog puta mu ni
to nee pomoi, ba ni najmanje.
"Pa, znam kako se osea, Gordone, stvarno znam.
Video sam taj TV ou pre dva sata i za mene je to bilo
iznenaenje isto koliko i za tebe. Ono snimljeno u Bostonu
bilo je isto, tvoje ime uopte nije bilo izriito pomenuto,
kao to si rekao. im sam video ovu Kronkajtovu stvar
zvao sam ih, a oni su mi rekli da je sve menjano gore, u
centru mree."
"Kako su funkcioneri mree mogli znati, Sol, ako im
nisi ti..."
"Pa, gledaj, morao sam lokalnima da kaem. Kao iru
pozadinsku informaciju, zna."
"Rek'o si da nee biti objavljeno."

"Uinio sam ta sam mogao, Gordone. Spremao sam

se da te zovem."
"to nisi zvao? Pustio si da ovo vidim bez..."
"Mislio sam da e se moda manje ljutiti kad vidi
koliko smo vremena dobili." Sol promeni ton glasa. "To je
velika predstava, Gordone! Ljudi e se prenuti i zapaziti
ovo."
Gordon kiselo ree:
"Aha, zapazie."
"Uskoro e poeti akciju oko te slike. Razbiemo ovo."
"Pre e biti a e ovo razbiti nas. Sol, kazao sam da ne
elim da budem uvuen. A ti si kazao..."
"Zar ne uvia da ti je to bilo nerealistino?" Sol je
govorio mirno i razumno. "Povlaivao sam tvojim eljama,
svakako, ali neizbeno se moralo saznati."
"Ne na ovaj nain."
"Veruj mi, tako stvari junkcioniu, Gordone. Ranije
nisi uspevao nita kod ljudi s time, je l tako? Priznaj."
On duboko udahnu.
"Sol, ako me iko pita, ja u kazati da ne znam odakle
ti signali dopiru, to je ista istina."
"Ali ne cela."
"Ti pria meni o celoj istini? Ti, Sole? Ti koji si me
nagovorio da prvu poruku zadrimo u tajnosti?"
"To je bilo drugo. Hteo sam da razjasnim pitanje..."
"Pitanje, sranje! uj, ako me iko pita, kazau da se ne
slaem sa tvojom interpretacijom."
"Objavie onu prvu poruku?"
"Ja..." Gordon je oklevao. "Ne, ne elim da poveavam
uzbunu." Pitao se da li bi Remzi nastavio da radi na tim
eksperimentima ako bi on objavio poruku. Do vraga, pa u
ovo bi, koliko Gordon moe proceniti, odista i mogao biti
umean element nacionalne bezbednosti. A u to nije hteo
da se mea. Ne, bolje je odustati.
"Gordon, shvatam tvoja oseanja." Bio je to sad topliji
glas. "Jedino traim da ne ometa ono to se trudim da
postignem. Ja neu stajati na putu tebi, nemoj ni ti meni."

"Pa..." Gordon zastade, sasvim bez zamaha.

"A istinski mi je ao zbog Kronkajta i zbog toga to su
umeali tvoje ime i tako dalje. O-kej?"
"Pa... o-kej, progunda Gordon, ne znajui sa ime se
to zapravo sloio.

15
1998

Gregori Markam je stajao sa rukama iza leda; prosede

slepoonice davale su mu dalek i svean izgled. Tiho
zujanje laboratorije mu je prijalo; to su zujali instrumenti
koji su radili vredno i koji su, makar samo po svojim
nepredvidljivim neuspesima i idiosinkrazijama, esto
podseali na smrtne radnike. Ova laboratorija je bila
ostrvo zvuka u utianoj praznoj ljuturi Kavendia; sva
preostala sredstva uloena su u nju. Ba ovaj Kav je doneo
svem moderno doba, koristei rad Faradeja i Maksvela na
udesnom kroenju elektriciteta. A sad, razmiljao je
Markam, u centru Kava nekoliko preostalih ljudi nastoji da
dohvati prolost: plivai protiv struje.
Renfru se kretao prolazima izmeu "zidova"
naslaganih instrumenata, jurei od jedne problematine
take do druge. Gledajui energiju tog oveka, Markam se
osmehivao. Deo energinosti mogao se objasniti tihim
prisustvom Jana Pitersona, koji je, zavaljen u jedno
sedite, posmatrao ekran osciloskopa na kome je bio
izraen glavni signal. Renfru se nervirao, svestan da
Piterson iza te svoje mirne maske, nikad ne prestaje da
motri.
Treskajui nogama, Renfru pohita natrag do
centralnog osciloskopa i pogleda razigrani haos buke.
"Prokletstvo!" ree on sa estinom. "Prokletinja nikako
da ode."
Piterson ree:

"Pa, nije apsolutno potrebno da aljete nove signale

dok ja posmatram. Samo sam svratio da proverim
situaciju."
"Ne, ne." Renfru je nelagodno micao pleima ispod
svog smeeg sakoa. Markam primeti da su mu depovi
prepuni elektronskih delova, po svoj prilici gurnutih tamo i
zaboravljenih. "Jue sam imao dobru turu. Nema razloga
zato ne bih i danas. Onaj astronomski deo emitovao sam
tri sata neprekidno."
"Moram rei da ne vidim potrebu za tim", ree
Piterson, "ako se ima u vidu koliko je teko poslati stvarno
vane..."
"To je da bismo pomogli onome ko, na drugom kraju,
moda prima", ree Markam iskoraujui napred. Odluno
je nametnuo svom licu neutralni izraz, mada mu je
zapravo bio poprilino smean nain na koji su ta dvojica
odmah jurila ka taki svog neslaganja, kao da ih neto
vue da se tako ponaaju. "Don, eto, misli da bi im to
moglo pomoi da shvate kad e najlake detektovati na
zrak. Astronomske koordinate..."
"Savreno mi je jasno", presee ga Piterson. "Ono to
ne razumem je, zato ne posvetite svoje mirne periode
bitnom materijalu."
"Na primer?" upita Markam hitro.
"Kaite im ta radimo i ponavljajte materijal o okeanu,
i..."
"To smo ve do smrti ponavljali", izlete Renfru. "Ali ako
oni to ne mogu da prime, onda kakve proklete..."
"Gledajte, gledajte", ree Markam blago, "ima dovoljno
vremena da se sve to uradi, je l' tako? Slaete se? Kad se
buka utia, prvi prioritet treba da bude da poaljemo tu
vau poruku u vezi banke, a onda Don, eto, moe..."
"Niste
je
odmah
poslali?"
uzviknu
Piterson
iznenaeno.
"A, nismo", ree Renfru. "Nisam bio zavrio onaj drugi
materijal, a..."

"Eto!" Piterson kao da je bio uzbuen zbog ovoga;

naglo je ustao i poeo energino da hoda ispred visokih
sivih ormana. "Rekao sam vam da sam poruku pronaao to me je itekako iznenadilo, moram priznati."
"Da", saglasi se Markam. Kad se Piterson jutros
pojavio sa utom hartijom, nastalo je znatno uzbuenje. Za
sve njih itava ova stvar je odjednom dobila izgled
realnosti.
"E, dakle", nastavi Piterson, "pomiljao sam da vi,
ovaj, proirite taj eksperiment."
"Da proirimo?" upita Renfru.
"Da. Nemojte poslati moju poruku."
"A-joj, boga mu", bilo je sve to je Markam uspeo da
izusti.
"Ali zar ne uviate da..." Renfru zauta. "Smatrao sam
da bi to bio zanimljiv ekspeiment."
Markam ree:
"Itekako. Vrlo zanimljiv. Ali bi doveo do pojave
paradoksa."
"U tome se moja zamisao i sastoji", ree Piterson brzo.
"Ali paradoks je upravo ono to neemo", ree Renfru.
"To bi nam zeznulo celu ideju."
"To sam vam objasnio", ree Markam Pitersonu.
"Prekida koji zastaje izmeu poloaja 'ukljueno' i
'iskljueno', seate se?"
"Da, to savreno razumem, ali..."
"Onda nemojte predlagati kojetarije!" uzviknu
Renfru. "Ako elite da dosegnete prolost i da znate da ste
je dosegli, onda ruke k sebi."
Piterson ledenom mirnoom ree:
"Vi to sada znate samo zato to sam ja otputovao u La
Hoju i iao u tu banku. Koliko ja vidim, stvari stoje ovako:
ja sam potvrdio va uspeh."
Nastade nelagodno utanje.
"E... da", ubaci Markam samo da bi prekinuo tiinu.
Morao je da prizna da je Piterson u pravu. Trebalo je da on

ili Renfru pokuaju da izvedu upravo tu vrstu jednostavne

provere. Ali njih dvojica su bili odkolovani da smiljaju
mehanike eksperimente, u kojima ima mnogo aparata
koji funkcioniu bez ljudske pomoi. Jednostavno im nije
pala na um ideja da zamole nekog da potvrdi da je primio
signal. A sad je ovaj Piterson, inovnik koji pojma nema,
dokazao, bez ikakvog sloenog razmiljanja, da je itav
poduhvat ispravan.
Markam duboko uzdahnu. Bilo je to vrtoglavo
oseanje, shvatiti da radi neto to niko nikad pre tebe
nije postigao, neto onostran tvoje moi shvatanja ali
neporecivo realno. esto se kae da te nauka moe
ponekad dovesti u vrstu kontakta sa svetom koji ni na koji
drugi nain nije mogu. To je postignuto ovog jutra,
pomou Pitersonovog lista hartije, ali na nain udnovato
izmenjen. Trijumf se u jednom eksperimentu sastoji u
tome da se popne na novi plato znanja. Sa tahionima,
meutim, oni nisu radili na bazi stvarnog razumevanja.
Imali su samo ovu jednostavnu beleku na utom listiu.
"Jan, znam kako se oseate. Bilo bi prokleto
zanimljivo odustati od slanja vae poruke. Ali niko ne zna
ta bi to znailo. To bi moglo da nas sprei da uradimo ono
to elite - naime, da prenesemo informacije o okeanu."
Renfru podvue ovo jednom:
"Prokleto tano!" i vrati se svojim aparatima.
Pitersonovi oni kapci se spustie, kao da se duboko
zamislio.
"Dobra poenta. Znate, za trenutak sam pomislio da bi
se na neki takav nain moglo vie saznati."
"Moglo bi se", saglasio se Markam. "Ali, ako ne
budemo radili samo ono to razumemo..."
"Tako je", ree Piterson. "Iskljuiemo paradokse,
saglasan sam. Ali, kasnije..." Na licu mu je bio izraz
aljenja.
"Kasnije, svakako", promrmlja Markam. udno je,
pomisli on, kako su ovde igrai izmenili uloge. Piterson je,
po pretpostavci, efikasni administrator koji nadasve

insistira na postizanju rezultata. A ipak, sad ba Piterson

eli da proiri parametre eksperimenta i da saznaje nove
stvari iz fizike.
A protive mu se, u tome, Renfru i on, odjednom
nesigurni ta bi taj paradoks mogao izazvati. Ironija koliko
hoe.

Sat kasnije logike finese izbledee, kao to se to

esto deavalo, pred mukotrpnim detaljima samog
eksperimenta. Buka se razmazivala po ravnom licu
osciloskopa. Iako su tehniari inili sve to su mogli, ti
trzaji nisu iezavali. A dok ne ieznu, tahionski zrak bie
rasut, slab, nekoristan.
"Znate", promrmlja Markam zavaljujui se u naslon
svoje drvene laboratorijske stolice, "mislim da onaj va
materijal iz Kalteka moe imati veze sa ovim Jan."
Piterson die poled; do tog asa je itao fasciklu na
kojoj je bio crveni peat POVERLJIVO. Kad god su ovde
bila zatija, on je postojano odmicao kroz hartije kojima je
njegova aktn-tana bila ispunjena.
"Da? Kako?"
"Oni kosmoloki prorauni - dobar rad. Zapravo,
briljantan. Grozdovi univerzuma. Sad, pretpostavimo da
neko iz njih alje tahionske signale. Tahioni su u stanju da
proriju sebi put iz tih manjih univerzuma, pravo napolje.
Sve to im je za to potrebno jeste da prou kroz dogadajhorizont zatvorene mikrogeometrije. Posle toga su
slobodni. Pobegnu iz gravitacionih singulariteta i mi
moemo da ih uhvatimo."
Piterson se namrti.
"Ti... mikrouniverzumi... to su druga... mesta gde se
moe iveti? Mogli bi biti nastanjeni?"
Markam se isceri.
"Sigurno." Imao je smireno samopouzdanje oveka
koji je proradio matematiku i sagledao reenja. Blaena

sigurnost nastupa kad prvo shvati sve Ajntajnove

jednaine polja, arabeske grkih slova koje se za stranicu
hartije jedva pridravaju, kao najlaka pauina. Kad ih
prvi put ugleda, izgledaju nematerijalne, samo niz
krivina. Ali, pratiti delikatne tenzore dok se saimaju, dok
se ono napisano iznad uparuje sa onim napisanim ispod,
matematiki kolapsirajui u konkretne klasine entitete potencijal; masu; sile koje vektorski deluju u zakrivljenoj
geometriji - to je rajsko iskustvo. Gvozdena pesnica
realnog, u somotnoj rukavici vazduaste matematike. Na
Pitersonovom licu Markam vide ono oklevanje i onu
zbunjenost u koje ljudi zapadaju kad se bore da
vizuelizuju ideje onostran tri udobne dimenzije i
euklidovskih izvesnosti kojima je njihov svet uokviren. Iza
tih jednaina su beskrajnost prostora i praine, mrtva ali
razbesnela materija koja se povinuje geometrijskoj volji
gravitacije, zvezde koje u neizmernoj noi praskaju kao
glave ibica, narandaste varnice koje uspevaju da osvetle
samo uzani prsten svoje dece, planeta. Matematika je sve
to stvorila: slike u ljudskim glavama su korisne ali
nezgrapne, to su karikature sveta prefinjenog kao svila,
beskonano glatkog i raznovrsnog. A kad sve to sagleda,
istinski sagleda, onda injenica da unutar svetova mogu
postojati svetovi, da unutar prvog univerzuma mogu
uspevati drugi univerzumi, vie nije tako velika zagonetka.
Matematika ti daje snagu.
Markam ree:
"Mislim da to moe biti jedno od objanjenja za ove
anomalije oko nivoa buke. Ako sam u pravu, onda ta buka
uopte nije termalnog porekla, ve dolazi od tahiona. Ovaj
uzorak indium-antimonida ne samo to alje tahione, nego
ih i prima. Postoji tahionsko pozadinsko zraenje koje smo
zanemarili."
"Pozadinsko?" upita Renfru. "Odakle?"
"Da pogledamo. Pokuaj sa korelatorom."
Renfru obavi nekoliko podeavanja i uzmae jedan
korak od osciloskopa.

"Ovo bi trebalo da bude dovoljno."

"Dovoljno za ta?" upita Piterson.
"Ovo je prikljuni analizator koherencije", objasni
Markam. "On uklanja ono to je u ovom uzorku indiuma
istinska buka - buka zvunih talasa, zapravo - i iz
nasuminih pozadinskih umova izdvaja eventualno
prisutne signale."
Renfru je paljivo posmatrao ekran osciloskopa, preko
koga se kolebala kompleksna talasna krivulja.
"To kao da je serija pulseva koji stiu u pravilnim
intervalima", ree. "S tim to signal vremenom poputa."
Pokaza prstom fluidnu liniju koja je slabila i tonula ka
podlozi buke bliei se postepeno desnoj strani ekrana.
"Izrazita pravilnost, da", ree Markam. "Evo ga jedan
vrh, onda pauza, pa dva vrha zajedno, pa opet nita, etiri
vrha praktino jedan preko drugog, pa opet nita.
udnovato."
"ta mislite da je to?" upita Piterson.
"Obian pozadinski um nije, to je jasno", odgovori
Renfru.
Markam ree:
"Ovo je koherentno, ne moe biti prirodno."
Renfru:
"Ne. Vie lii na..."
"Na kod", dovri Markam. "Da mi zabeleimo neto od
ovoga." Poe da pie po listovima na ploi sa tipaljkama.
"Je li ovo displej u stalnom vremenu?"
"Ne, upravo sam ga namestio tako da tokom intervala
od sto mikrosekundi uzima uzorak buke." Renfni posegnu
nikom ka obrtnoj dugmadi osciloskopa. "Da li biste eleli
neki drugi interval?"
"ekaj da ja to prepiem."
Piterson zapita:
"Zato to jednostavno ne fotografiete?" Renfru ga
pogleda znaajno. "Nemamo film. Nestaica je, a vremena
su takva da laboratorije ne dobijaju prioritet, znate."
"Jan, ostavite to", prekide ga Markam.


Jedan sat kasnije rezultati su bili oigledni. Ta buka
bila je zapravo suma mnogih signala koji su stizali
preklapajui se meusobno. Ponekad bi se pojavila kratka,
mucava grupa pulseva, koju bi brzo progutala oluja brzog
poskakivanja.
"Zato ima toliko signala koji se meusobno
nadmeu?" upita Piterson.
Markam slegnu ramenima. Namrekao je nos, u
nesvesnom naporu da izazove pomicanje naoara nazad,
nagore. Time je, nehotice, nainio izraz iznenadnog,
ogromnog gaenja.
"Pretpostavljam da je mogue da su iz daleke
budunosti. Ali dobro mi zvui i mini-univerzum."
Renfru ree:
"Ja ne bih pridavao mnogo znaaja nijednoj novoj
astrofizikoj teoriji. Ti drugari pekuliu sa idejama kao
berzanski posrednici."
Markam klimnu glavom.
"Slaem se, oni esto uzmu mrvicu istine pa je
naduvaju tako da se dobije neto kao intelektualni
naduvani pirina. Ali ovog puta su u jednoj stvari u pravu.
Postoje neobjanjeni izvori infracrvenih emisija, daleko
napolju, meu galaksijama. Tako bi izgledali mikrouniverzumi." Prikupio je svoje prste u ator i onda se u taj
ator nasmeio, to je bio njegov omiljeni akademski gest.
U ovakvim vremenima uteno je imati na raspolaganju po
neki mali ritual koji oveku olakava ivot. "Taj tvoj
osciloskop pokazuje stotinu puta jau buku nego to si
oekivao, Don. Dopada mi se ideja da nismo jedinstveni, i
da postoji pozadina sainjena od tahionskih signala. I to
signala iz razliitih vremena, da. A i iz tih minijaturnih
univerzuma."

"Meutim, to se pojavljuje ali i ponekad prestaje",

primeti Renfru. "Ipak uspevam da emitujem tokom
pojedinih perioda."
"Dobro", ree Piterson. On je ve neko vreme utao.
"Onda nastavite sa emitovanjem."
Renfru ree:
"Nadam se da oni momci pozadi u 1963. nemaju
detektorsku senzitivnost potrebnu da se ova buka
prouava. Ako se budu drali naih signala - koji bi trebalo
jasno da se istiu iznad ove pozadine, kad emitujemo kako
valja - proi e dobro."
"Greg", ree Piterson zamiljeno, pogleda odlutalog u
daljinu, "postoji jo neto."
"Da? ta?"
"Stalno pominjete manje univerzume unutar naeg i
to da mi prislukujemo njihove tahionske poruke."
"Tako je."
"Nije li to malo egocentrino? Kako znamo da mi
nismo takode depni univerzum u nekoj tuoj vasioni?"

U rano popodne Gregori Markam se tiho izvue iz

Kava. Piterson i Renfru ni sad nisu bili u stanju da se
uzdre od meusobnog prepucavanja. Pitersona je
eksperiment oigledno privukao, uprkos njegovoj navici da
se automatski distancira. Renfru je cenio Pitersonovu
podrku, ali je uporno zahtevao i vie. Markam je smatrao
da je komplikovani ples te dvojice komian, utoliko vie to
je bio i skoro nesvestan. Poto im je nain govora bio
klasno odreen, dolo je do antagonizma ve pri prvom
razliitom samoglasniku. Da je Renfru ostao radniki sin,
odlino bi se slagao sa Pitersonom, zato to bi svako znao
svoju tradicijom odreenu ulogu. Meutim Renfru je plivao
kroz egzotine akademske vode pa su mu nedostajale
reference. Nauka je imala neki svoj poseban nain da
izaziva takve konflikte. Moe da se pojavi niotkud i da se

istakne kao naunik, a da prethodno nisi nauio ba

nita od novih drutvenih manira. Primer toga je boravak
Freda Hojla u Kembridu. Hojl je kao astronom pripadao
starom ablonu "ekscentrinog tragaa za istinom",
zastupao je kontraverzne teorije i radikalno odbacivao
smirene i racionalne pristupe kad mu se nisu sviali.
Ako bi ovaj eksperiment uspeo moglo bi se lako desiti
da Renfru postane isto tako neobina figura kao Hojl: losos
iz radnike klase koji je uspeo da otpliva uz struju do
samog izvorita reke. Danas naunici koji su u usponu a
opskurnog su porekla nastoje, skoro svi, da odravaju
neutralnu, bezlinu spoljanost; to je bezbednije. Renfru
se nije tako postavljao.
U
velikim,
modernim
istraivakim
timovima
napredak zavisi od dobro organizovanih, glatko vodenih,
opsenih operacija, ija stabilnost zahteva da bude to
manje uznemiravajuih - kako se ono sad kae? "meuljudskih odnosa." A Renfru je bio usamljenik
psiholoki prijatan kao mirgl-papir. udno je bilo to to
se Renfru ponaao sasvim ljubazno prema veini ljudi;
otrinu je ispoljavao samo kad bi neko, kao na primer
Piterson, namerno pred njim paradirao klasnim
simbolima.
Markam je ve decenijama posmatrao kako se klasna
trvenja u Engleskoj zaotravaju; tokom svojih povremenih
poseta uspevao je to da nazre. Vremenom kao da su jaale
unutranje veze u svakoj klasi, to je mnogo zbunjivalo
marksiste koji su, gledajui sa visine, pokuavali da
oivotvore glomazne dravne programe. Markamu se inilo
da je objanjenje za to jasno: u sve brem ekonomskom
padu, po isteku onih bogatih godina kad je bilo nafte u
Severnom moru, ljudi su naglaavali razlike da bi odrali
svoje oseanje za sopstvenu vrednost. Mi protiv njih, to pali
vatru u krvi. Bolje je igrati tu drevnu igru koja donosi
zaborav, nego se suoiti sa sivim stiskom budunosti koja
se postepeno zatvara. Markam slegnu ramenima,

mozgajui o ovome, i pode stazom Koton natrag, prema

dostojanstvenim tornjevima grada.
On je Amerikanac i zato je poteen prefinjenih
klasnih rituala, ne rauna se jer je posetilac kome je dat
privremeni paso. Boravei godinu dana ovde, navikao se
na jezike razlike; sada je njegovo oko moglo kliziti kroz
reenice na hartiji bez spoticanja ak i ako bi se tu nale
konstrukcije tipa "komitet su zasedali" ili "vlada su
saoptili"*( Neki Englezi su skloni da upotrebljavaju glagol u mnoini
iako je imenica u jednini, ako se ta imenica odnosi na organizaciju tj. na
kolektivno telo .the government have announced, the team are resting,
the committee were against i slino; drugima to, opet, zvui sasvim
neprirodno, izvetaeno. (Prim.prev.)). Sad je znao da Pitersonovo

skeptino uzvijanje jedne obrve i suvo, uzlazno

"Hmmmmm?" predstavljaju socijalno oruje, i to dobro
naotreno. Graciozno, vesto izgovorene Pitersonove rei
"doholica" i "razpored" svakako su daleko vie prijale uvu
nego mehaniko kveek-kveek klepetanje amerikih
administratora za koje je svaka informacija "input", koji se
uvek "obraaju problemu", koji predloge podnose u vidu
"paketa" ali nee svaki tui paket da "kupe", koji uvek
imaju "dijalog" sa publikom ma koliko brojna bila, i koji,
ako im zbog takvog hotimino neskladnog govora zameri,
odmah kau da je to "samo semantika".
Zarivajui ake u depove sakoa, Markam je gazio
dalje. Ve danima ga je nervirao jedan matematiko-fiziki
proraun koji nikako da mu pode od ruke, pa je eleo
jednu dugu, usamljenu etnju koja bi mu pomogla da
ispere um od nervoze. Prolazei pored jednog gradilita,
posmatrao je impanze u radnim kombinezonima kako
nose kamene blokove i obavljaju druge teke poslove.
udo jedno ta sve postigoe poslednjih godina ovi to
petljaju sa DNA.
Prilazio je ljudima koji su, kod jedne stanice, stajali u
redu za autobus, kad mu neto skrete panju. Na zaelju
reda stajao je jedan crnac u teniskim patikama; oi su mu

poigravale a glava se trzala kao na icama. Markam mu

pride sasvim blizu i promrmlja:
"Bobi iza oka." Onaj se zaledi.
"A? ta?" Divlje se osvrnu unaokolo, a Markama
odmeri pogledom. Oklevanje, onda odluka - potra na
suprotnu stranu. Markam se nasmei. Standardna taktika
je da eka trenutak kad se autobus zaustavlja i kad svi
graani u redu koncentriu svoju panju na to kako e
ui. Onda zgrabi tanice dve-tri ene i ode punim trkom.
Dok se panja gomile preusmeri ti si ve nekoliko ulica
daleko. Taj isti manevar Markam je video u Los Anelesu.
Shvatio je, sa izvesnim aljenjem, da pripremljenu krau
moda ne bi primetio da to nije bio crnac.
etao se niz Haj Strit. ake prosjaka magino su iskrsavale pred njegovim prepoznatljivo amerikim sakoom,
onda nestajale pred njegovim mrtenjem. Na uglu ulica
Sent Endruz i Market Strit nalazila se Baretova berbernica
sa tablom na kojoj je bio izbledeli natpis: "Baret je voljan
da obrije sve one, i samo one, ljude koji nisu voljni da se
briju sami." Markam se nasmeja. Bila je to ala namenjena
uem krugu poznavalaca u Kembridu, a odnosila se na
logike trikove Bertranda Rasela, matematiara od pre
jednog veka. To ga je povuklo nazad ka problemu koji mu
je smetao, ka zamrenom rezonovanju koje je okruivalo
Renfruov eksperiment.
Oigledno pitanje tu je glasilo: "A ta e biti sa
Baretom? Ko e brijati jadnog starog Bareta?" Ako je Baret
voljan da obrije samog sebe, i ako je natpis taan, onda
Baret nije voljan da brije samog sebe. Ali ako ne eli da
brije samog sebe, onda, sudei po tom natpisu, eli da
brije samog sebe. Rasel je smislio taj paradoks i pokuao
da ga rei izmiljajui i takozvani "metaznak" koji kae:
"Baret e biti izuzet iz te kategorije 'svi ljudi' koju ovaj
natpis pominje". Time je Baretova nevolja fino otklonjena,
ali u realnom svem stvari ne idu tako lako. Pitersonova
jutronja sugestija o neodailjanju poruke uznemirila je
Markama vie nego to je bio voljan da pokae. Nevolja sa

itavom tahionskom teorijom je u tome to ideja o uzronoj

petlji ne odgovara naoj percepciji da je vreme neto to
tee napred. A ta ako ne poalju poruku o banci? Ona
uredna mala petlja sainjena od strelica koje prolaze iz
budunosti ka prolosti pa natrag u budunost nije sasvim
ispravna: u njoj nema ljudskih bia. Cilj modernih fizikih
teorija bio je da se govori o realnosti kao da je ona
nezavisna od posmatraa -tako je bar bilo dok je kvantna
mehanika bila po strani. Ali ako je u uzronoj petlji
Piterson, on ima mo da se u ma kom trenu predomisli i
time izmeni celu tu prokletu stvar. A da li ima ? Markam
zastade, gledajui kroz oslojeno staklo kako iaju momka
kose boje ilibara.
Jednaine su neme. Ako Renfru uspe, na koji nain
e se promeniti stvari oko njih? Markam, sa oseanjem
tonjenja, odjednom dozive viziju sveta u kome se cvetanje
okeana jednostavno nije dogodilo. On i Renfru i Piterson
izlaze iz Kava i otkrivaju da niko pojma nema o emu oni
to priaju. Cvetanje okeana? Uu, pa, to smo resili o-dav-no.
Znai oni e ispasti ludaci, neobini trio sa zajednikom
iluzijom. Meutim konzistentnost jednaina zahteva da
slanje poruka ne proizvede previe jako dejstvo. Slanjem
ne moe biti ukinut razlog koji je doveo do slanja. Znai
mora postojati neka slika, konzistentna unutar sebe same,
u kojoj Renfru ipak dolazi na svoju poetnu ideju i sa njom
se obraa Svetskom savetu, a ipak...
Markam otrese to raspoloenje sa sebe, oseajui
kako neka udna ledena hladnoa prolazi kroz njega.
Neto dublje tu postoji, neki kljuni deo fizike nedostaje.
Uznemiren, brzo ode odatle. Jedna utakmica u
kriketu lenjo se provlaila kroz popodne na velikom terenu
u obliku lopte, poznatom pod nazivom "Parkerovo pare".
Pre jednog veka matematiar G. H. Hardi je na ovom
terenu posmatrao kriket, pomisli Markam, i esto provodio
popodneva besposleno kao on sada. Motive igraa je
Markam mogao shvatiti, ali detalje tog sporta ne. Nikad
nije stvarno razumeo kriketski argon.- "etvrtasta noga",

"na glupog srednjaka", "od glupog srednjaka", "pokrivna

taka", "kratko ekstra pokrivanje" - niti je, i posle toliko
vremena, bio sposoban da odredi da li neko igra dobro.
Hodajui iza redova gledalaca, koji su oputeno sedeli u
platnenim stolicama, zapitao se ta bi oni gledaoci kriketa
od pre sto godina mislili o ovoj dananjoj Engleskoj.
Pretpostavio je da bi oni, ba kao i veina dananjih ljudi,
smatrali da e budunost biti manje-vie ista kao njihova
sadanjost.
Markam poe ukoso niz Rident ulicu i proe pored
univerzitetske botanike bate. Iza nje je bila kola za
deake. Da daje primerenost i dostojanstvo viih klasa,
kako je to u drevno doba formulisao kralj. Uetao je kroz
nadsvodeni ulaz i zastao pred kolskom oglasnom tablom.
Svoje line stvari izgubili su sledei. Oni e se pojaviti u
Prefektovoj kancelariji do etvrtka, 4. juna.
Bez "molimo". Bez nepotrebnih umekavanja;
direktan iskaz, nita vie. Markam je mogao da zamisli te
kratke razgovore: "ao mi je, vidite... " Standardna kazna.
Pedeset redi, najboljim rukopisom. Da mi se donese sutra
na odmoru." I posle uenik mukotrpno ispisuje: Prestae
moja nebrizljivost u pogledu uvanja line imovine.
injenica da uenik lako moe da upotrebi neki od
novo-proizvedenih glaso-pisaa za pisanje skoro svih svojih
zadataka nije vana; principi vladaju.
udnovato, kako forme ostaju ak i kada se raspada
sve drugo - graevine, politika, slava. Moda je u tome
snaga ovog mesta. Ovde postoji neto vanvremensko, neto
suvie krhko da bi moglo opstati u suvom vazduhu
Kalifornije. Sada, kad je stiglo leto u svojoj punoj raskoi,
ti manirizmi kola i koleda inili su se jo starijim,
izgledali su kao krike pohabanog, starog vremena. Uvide
da se i njegovo raspoloenje popravlja zbog toga to je
dolo osloboenje od beskonane ljute zime i kinog
prolea.
Oseao je da njegov um ne eli da se usmeri na
tahionsko pitanje, nego trai pribeite u ovoj udobnoj auri

prolosti. Znao je da ova zemlja njemu izgleda drugaije:

Englezi su ribe u moru prolosti. Za njih, prolost je
opipljivo prisutna, ona je ivi produetak neega, ona o
dogaajima daje svoje komentare kao pozorini apta
koga napola uje. Amerikanci prolost posmatraju kao
neto ubeleeno znakovima zagrade u zahuhtalim
reenicama sadanjosti, njima je prolost neto ostavljeno
sa strane, iskljueno iz toka.
Hodao je natrag ka koledima, putajui da ga polako
proima ovo oseanje vremena koje pritiska. On i Den su
bili za Visokim stolom u nekoliko koleda: vrhunsko
anglofilsko iskustvo. Memorijalna inija koja svetluca kao
da je od ive, i pehari sa grbovima. U sobi-za-posle-veere,
polirano drvo, pozlaeni ramovi iz kojih ljutito zure portreti
osnivaa koleda. Den je bila iznenaena kad je u velikoj
trpezariji videla de fakto segregaciju: za jednim stolom oni
iz Itona, za drugim oni iz Heroveja, bivi uenici iz manje
uglednih privatnih kola za treim stolom, i najzad oni koji
su zavrili dravne kole i svi ostali za arolikim
poslednjim stolom. Takva podela u takvoj citadeli
edukacije izgledala je udna Amerikancu, koji je
decenijama doivljavao besomuno sprovodenu politiku
jednakosti-po-svaku-cenu. Ovde je istrajavalo oslanjanje
na nasleene prednosti, tavie i ideja da je sam taj sistem
takoe jedna nasleena prednost. Prolost nije htela da
odumre. Mogao si da bude super-informisan o najnovijim
stvarima, da odlino poznaje golicave abrove o Dami
Slatkici - a opet da sedi mirno i udobno u kapeli Kings
koleda i da slua hor kerubinskih deaka u
elizabetanskim naboranim okovratnicima koji svojim
sopranima napadaju prozore od vitraa kao da hoe da
izazovu njihovo rasprskavanje. inilo se da je na neki
nejasan nain prolost jo uvek ovde, da su svi oni
povezani, i da doivljavaju, isto tako, i budunost kao
neto opipljivo to ivi u sadanjosti.
Markam se jednog trenutka opustio, putajui da ova
ideja postepeno isplovi iz njegove pods vesti. etnja je onaj

stimulans potreban umu; i ranije je koristio taj efekat.

Neto o onome da je potrebno da realnost bude nezavisna
od posmatraa...
Die pogled. Usklobuani uti oblak, brz i nizak u
svom zaletu preko sivih kula, utisnuo je senke u bokove
velike crkve Sent Meri. Zvona poslae kaskadu zvukova
kroz naglo rashlaeni vazduh; inilo se da je taj oblak
isisao toplinu iz povetarca.
Posmatrao je pramenaste prste magle koji su se u
visini rastapali posle prolaska tog oblaka. Onda je tu
misao odjednom imao u svesti. U toku problema, glavina
je taj posmatra, momak koji mora objektivno da sagleda
stvari. Ko je on? U kvantnoj mehanici jednaine ti same po
sebi ne kazuju u kom pravcu bi vreme trebalo da tee. im
izvri neko merenje, svoj eksperiment mora smatrati
neim to, od tog trenutka, generie verovatnoe.
Jednaine ti samo mogu kazati koliko je verovatan neki od
"kasnijih" dogaaja. To je sutina kvantuma. redingerova
jednaina dovodi do evoluiranja izvesnih stvari bez obzira
da li je usmerena napred kroz vreme, ili nazad. Tek kad
neki posmatra zabode prst i obavi neko merenje, pravac
proticanja vemena time bude fiksiran. Ako je svemoni
posmatra merio jednu esticu i naao da se ona nalazi na
poziciji x, onda je toj estici pri samom inu posmatranja
dat odreen impuls, posmatra ju je gurnuo. To je
Hajzenbergov princip neodreenosti. Niste mogli biti
sigurni tano koliko je posmatra gurnuo tu zlosretnu
esticu, pa je prema tome njena budua pozicija ostajala
do neke mere neizvesna. redingerova jednaina opisuje
skup verovatnoa o tome gde e se estica pojaviti posle
merenja. Verovatnoe se nalaze tako to doara sliku
talasa koji se kree napred kroz vreme i to omogui da
se u budunosti ta estica pojavi na mnogo razliitih
mesta. Talas verovatnoa. Ona stara slika u stilu bilijarske
kugle, gde se estica sa njutnovskom sigurnou kree ka
svojoj sledeoj poziciji, jednostavno je pogrena, vodi na
pogreni put. Najverovatnija budua lokacija te estice je

zapravo tano ta, njutnovska - ali mogue su i druge

putanje. Manje su verovatne, da, ali su mogue. Problem
nastaje kad posmatra sledei put zabode prst i izvri
drugo merenje. Tad nae tu esticu na jednom mestu, a ne
rasprenu po mnogim mestima izmeu kojih je mogue
birati. Zato? Zato to se uvek smatralo da je sam
posmatra u sutini njutnovski posmatra - "klasini
meritelj", kako se to u tehnikom argonu govorilo.
Kreui uz Kings Parejd Markam se iroko nasmei.
Postojala je zamka u tom argumentu. Klasini posmatra
ne postoji. Sve na svetu je kvantno-mehaniko. Sve se
kree u skladu sa talasima verovatnoe. I zato u
eksperimentu bude gurnut i taj masivni, nedohvaeni
eksperimentator. Razljuena estica gurne njega, jainom
koja nije pouzdano poznata, to znai da je i posmatra
kvantno-mehaniko bie. On je deo sistema. Ovaj
eksperiment je vei i kompleksniji nego to se to mislilo u
prolosti, kad su ideje bile jednostavne. Sve je deo
eksperimenta; niko se ne moe iz njega iskljuiti. Moe da
pria o drugom posmatrau, koji je vei od prvog i na
koga eksperiment ne deluje - ali time samo odmie
problem jedan korak unazad. Uzmicati se moe sve dok na
kraju ne shvati celu vasionu kao "posmatraa", ime
sistem postaje samo-konzitentan. Ali to znai da mora da
resi celokupni problem kretanja univerzuma odjednom,
ne razlamajui ga u pogodne, zasebne eksperimente.
Sutina problema je: ta navodi esticu da se pojavi
samo na jednom mestu? Zato je izabrala jedno od
moguih stanja, a ne neko drugo? ini se kao da
univerzum raspolae mnogim moguim stazama niz koje bi
mogao ii, ali ga neto navodi da uvek izabere jednu
odreenu.
Markam stade, posmatrajui vrtoglavu visinu Velike
Sent Meri. Preko ivice izviri neki student, kvrgava glava
naspram elinoplavog.
Koja bi analogija bila prava?

Tahionski zrak dovodi do pojavljivanja istog problema.

Ako su njegove ideje tane, postoji neka vrsta talasa
verovatnoe, i taj talas putuje napred i nazad kroz vreme.
Ako namesti paradoks, talas nastavlja da se kree u
petlji, zapanjeni i zanemeli sistem frenetino se trudi da
odredi u kom stanju zapravo treba da bude. Neto mora da
odabere izmeu razliitih stanja. Da li tu postoji neki
analogon, neki nedohvaeni posmatra koji je naterao
vreme da tee napred a ne nazad?
Ako postoji, onda postoji i odgovor na taj paradoks.
Zakoni fizike moraju na neki nain dati odgovor. Ali
jednaine stoje nemo, nedokuive. Kao i uvek, matematika
odgovara samo na bazina pitanja kako, a ne zato. Da li
se mora umeati nepokretni posmatra? Ko je on - Bog?
Pa, lako bi mogao biti.
Markam frustrirano otrese glavom. Ideje su se rojile
kao pele, ali on nije mogao nijednu probosti iglom. Naglo
zarea i zaokrete preko staze kojom su studenti vozili
bicikle, pa ude u knjiaru "Bouz i Bouz".

Izbor knjiga se stanjivao; izdavatvo je bilo u nevolji,

povlailo se pred TV poplavom. Njegov pogled se zadra na
eni koja je radila iza registar-kase; seksi maka. Ali izvan
njegovog domaaja, pomisli on potiteno. Zalazio je u
ivotno doba kad su ambicije skoro uvek obimnije od
oblasti njegovog uspeha.
Ta tahionska stvar ga je muila i dok je peaio kui,
preko Kava i kroz kupaline terene. Pod vlanim, toplim
popodnevom protegao se travnjak nazvan, iz nekog
drevnog razloga, "Lamina zemlja". Vladao je mir, kao da je
godina zastala, nepomina, na vrhu dugog nagiba kojim se
dosad uspinjala iz zahvata zime, i niz koji uskoro mora
opet krenuti. On skrete juno, ka Granesteru, gde se
nastavljala izgradnja nuklearnog reaktora. inilo se da
raznih odlaganja ima toliko da graditelji nikad nee

dovriti zgnjeenu ping-pong lopticu koja treba da pokriva

kljualo jezgro. Livade oko centrale bile su dep seoskog
mira. U mastiljavim senkama drvea stajahu krave,
ibajui repovima da bi oterale muve. uli su se dremljivi
zvuci, mrmor umskih golubova, zujanje aviona, razna
zuckanja i kuckanja. Vazduh je bio slojevit od mirisa
ika, hajduke trave, otria, vratike. U raskonoj travi
boje su ekale u zasedi, iskakale odatle: uta kamilica, beli
zvonii, skerletna bedrnica proslavljena u literaturi.
Kad je stigao kui, vide da Den ita. Povedoe ljubav
na neki lenji nain u tesnoj gornjoj spavaoj sobi, i ovlaie
arave. Kasnije kroz njegov zadremali um bijesnu slika
one enske u knjiari "Bouz i Bouz". U vazduhu je visila
mousna punoa. Dugi dan se razvlaio do deset uvee,
odbijajui nadiranje noi. Proveravajui jedan proraun u
bledom kasnom svetlu, Markam se seti da negde drugde
na ovoj planeti neko plaa za ove najdue letnje dane
tvrdom valutom smrznutih zimskih noi. Dugovi se
nagomilavaju, pomisli on. I dok je itao, te veeri, o irenju
cvetanja, inilo mu se da upravo prispeva rok da se plati
jedan ogroman dug.

16
8. APRIL 1963.

Gordon je kasnio na sastanak komiteta fakultetskog

senata, te je urio, kad njegovu putanju presee Bernard
Kerovej.
"O, Gordon, potrebno je da govorim sa vama." Neto u
Bernardovom tonu natera Gordona da stane.
"uo sam za ovo to imate sa riferom. Video sam
govoranciju o tome na kasnim vestima - jedan od mojih
studenata me zvao da pogledam." Kerovej sastavi ake iza
lea, dobijajui tim gestom izgled sudije.
"Pa... da, mislim da je Sol malo prekardaio..."
"Drago mi je to ujem da to kaete!" Bernard se
odjednom postavio veselo. "Zapazio sam to kao, znate, pa
Sol je sklon ekscesima u toj vrsti stvari." Zurio je u
Gordona ekajui potvrdu. "Ponekad."
"Ja lino ne bih mogao zamisliti nita manje uverljivo
od toga - ta je rekao, eksperimenti sa nuklearnom
magnetnom
rezonancom?
Prokleto
udan
nain
komunikacije."
"Sol misli da jedan deo te, ovaj, poruke predstavlja astronomske koordinate. Seate se kad sam doao kod
vas..."
"A znai to je na tome zasnovano? Samo na nekim
koordinatama?"
"Pa, on jeste razloio te pulseve u ovu sliku", ree Gordon sakato.
"Eh, to. Meni silno lii na deju vrljotinu."
"Ne, ima u tome strukture. A to se sadrine tie, mi
ne..."

"Mislim, Goo-dn, da morate u ovome biti paljivi.

Shvatite, meni se neki delovi riferovog rada dopadaju. Ali
ja i neki drugi u astronomskoj zajednici smatramo da je
on, pa, da se on moda poprilino istrao sa tim idejama o
radio-komu-nikaciji. I sad ovo! - pronaao je poruke u
eksperimentima sa nuklearnom rezonancom! Mislim da je
rifer sasvim preterao izvesne granice."
Bernard ozbiljno klimnu glavom i zagleda se u svoje
cipele. Gordon se pitao ta da kae. Bernard je nastupao
sa izvesnom teinom koja kao da je onemoguavala
direktno protivreenje. Svoju gojaznost je nosio nekom
agresivnom energijom koja kao da je svakome upuivala
izazov da pokua da pomene Bernardovu debljinu ako
sme. Bio je niskog rasta i imao onu vrstu masivnog
grudnog koa za koji se pokae, u asu kad se opusti, da
je samo stomaina, drana uzdignuto i odluno. Sad se
opustila pred Gordonovim oima; Bernard ju je zaboravio,
zbog silne koncentracije na riferove grehe. Njegov sako u
dezenu "kost haringe" se ispupi, dugmad se napregoe.
Gordonu se priinilo da moe da uje kako Bernardov
opasa kripue od tog iznenadnog novog pritiska. I tako,
dok je garderoba trpela tu torturu, Bernardovim ozbiljnim
licem se nesvesno rairilo rumenilo zadovoljstva, dok mu
se pupak sputao nanie.
"Time itava naa igra dobija modricu na oku, znate",
ree Bernard naglo, diui pogled. "Modricu."
"Mislim da dok ne sagledamo do dna..."
"Guzica*( Igra rei: bottom = dno, guzica) je to kako vas je
rifer lukavo uvukao , Goo-dn. Siguran sam da nita od
toga nije bilo vaa ideja. ao mi je to nae odeljenje mora
da ima ikakve veze sa tom budalatinom. A vi, ako ste
mudri, staviete taku na tu priu."
Izrekavi taj savet, Bernard klimnu glavom i ode.

Dok je Gordon ulazio u laboratoriju Kuper die

pogled.
'Brojutro, kako si?" ree Kuper.
Gordon kiselo pomisli da te ljudi, radi formalnog pozdrava, rutinski pitaju kako si, iako ih to zapravo ni
najmanje ne interesuje.
"Oseam se k'o govno na biskvitu", progunda Gordon.
Kuper se zbunjeno namrti.
"Gled'o si TV noas?" upita Gordon.
Kuper skupi usne.
"Da", izgovori kao da mnogo otkriva.
"Nisam nameravao da dopustim da se to tako
izmakne kontroli. rifer je uzeo loptu i s njom odjurio."
"Dobro, moda je postigao pogodak."
"Misli?"
"Ne", priznade Kuper. Sagnuo se i poeo da nameta
vrednosti na jednom osciloskopu, na takav nain da je bilo
prilino oigledno da je rekao sve to je nameravao rei.
Gordon slegnu ramenima kao da su za njih prikaeni
tegovi. Nee pokuavati da probije Kuperovu bezobrazno
stavljenu, spokojnu, gojimsku*( goyim, hebrejska re koja znai:
svaki mukarac na svetu koji nije Jevrejin. Paralela hrianskoj rei
paganin, turskoj daur ili kaurin i slino. (Prim, prev.)) masku, tako

vesto pokrivenu ogrtaem nezainteresovanosti.

"Ikakvih novih podataka?" upita Gordon zarivajui
pesnice u depove pantalona i etajui kroz laboratoriju,
kontroliui, sa izvesnim skrivenim zadovoljstvom to bar
ovde, eto, zna ta se deava i staje vano.
"Dobio sam neke dobre rezonantne linije. Nastavljam
sa merenjima kako smo se dogovorili."
"Aaa, dobro." Vidite, evo, radim samo ono to smo se
dogovorili da treba da radim. Neete vi mene uhvatiti sa
nekim neoekivanim rezultatom, a ne, gospodine moj.
Gordon se jo malo proetao, proveravajui
instrumente. Termos-boca sa azotom je pucketala, hladna
od krtosti, transformatori su zujali, pumpe udarale

goveom
tupou.
Gordon
pregleda
Kuperovu
laboratorijsku svesku, traei mogue izvore greke. Po
seanju napisa jednostavne teorijske izraze u koje bi se
Kuperovi podaci morali uklopiti. Brojevi padoe umirujue
blizu teorijskoj crti. Na urednim, nemilosrdno pravougaono
premreenim stranama, pokraj Kuperovog aki urednog
rukopisa, Gordonovo vrljanje izgledalo je kao nasrtaj neke
barabe koja se usuuje da ispoljava ljudskost. Kuper je
pisao preciznom hemijskom olovkom; Gordon je koristio
naliv-pero "Parker", ak i za ovakva kratkotrajna
izraunavanja. Vie mu se dopadalo elegantno, glatko
klizanje naliv-pera i njihova iznenadna zaguenja, kao i
utisak vanosti koji njihove iroke plave linije daju
stranici. Jedan od razloga to je preao sa belih koulja na
plave bila je i nada, unapred osuena na propast, da e se
tako lake prikrivati mrlje od mastila na levom grudnom
depu.
Umirio ga je ovakav rad, stajanje meu nemarnim
spletovima eksperimenta koji je u toku i krabanje po
svesci. Na tren se vrtio u Kolumbiju, opet postajui sin
Izrailov lojalan Njutnovoj ideji. Ali, gle, ve je proverio i
poslednju Kuperovu cifru, i vie nije imao ta da radi.
Trenutak je proao. On opet utonu u svet.
"Ima onaj rezime to sam ti rek'o da napie za
kandidatski ispit?" upita Kupera.
"O, da. Maltene gotov. Dau ti sutra."
"Dobro. Dobro." Oklevao je, nije mu se odlazilo. "uj,
a - nema nita sem konvencionalnih rezonantnih
krivulja? Nikakvih...
"Poruka?" Kuper se jedva primetno nasmei. "Ne,
nema poruka."
Gordon klimnu glavom, osvrte se odsutno, i ode.

Nije se vratio u svoju kancelariju, nego je, umesto

toga, krenuo zaobilaznim putem ka biblioteci fizikih

nauka. Nalazila se u prizemlju zgrade B i bila je ispunjena

nekom razredenom atmosferom privremenosti. Sve je na
ovom UCLJ*( UCLJ - University of California at La Jolla) imalo
takvu atmosferu, u poredenju sa osvetanim hodnicima
Kolumbije. Sad se prialo da e se ak i ime kampusa
promeniti. Ispreturani San Diego pripajao je La Hoju.
Gradsko vee je govorilo o utedama u vatrogasnoj i
policijskoj zatiti, ali se Gordonu inilo da je to samo jo
jedan korak u postojanoj homogenizaciji, losanelizaciji
dosadanjih prijatnih i armantnih raznovrsnosti. Znai
tako, UCLJ e postati UCSD i bie izgubljeno ne samo ime,
nego i jo to-ta.
Jedan sat provede brstei kroz novu etvu asopisa iz
fizike, a onda potrai reference u vezi sa jednom
sporednom idejom koju je dosad putao da eka u
prikrajku. Posle nekog vremena stvarnog posla vie nije
bilo, a do ruka je ostajao jo jedan sat. Pomalo nevoljno,
poe nazad u svoju kancelariju, ali ne odlazei na trei
sprat gde bi trebalo da pokupi jutronju potu. Poao je
peice izmeu zgrada za fiziku i onih za herniju, ispod
spojnog mosta koji je zaet, evidentno, kao vlani san
nekog
arhitekte.
Graciozan
obrazac
povezanih
estouganika privukao mu je panju, to je morao priznati.
Meutim, taj most je neprijatno podseao na skele za neko
leglo insekata, na konstrukcionu emu za budue osinje
gnezdo.
Nije se iznenadio kad je video da su vrata njegove
kancelarije otvorena, jer ih je obino tako ostavljao.
Razlika koju je primetio izmeu eme ponaanja
humanista i ispoljavala se ba u otvaranju vrata:
humanisti su ih zatvarali smanjujui mogunost sluajnih
susrteta. Gordon se pitao postoji li u tome neki duboki
psiholoki smisao, ili, to mu se inilo verovatnijim,
humanisti na taj nain hoe da prikriju kad su na radnom
mestu a kad nisu. Koliko je Gordonu bilo poznato, odgovor
je glasio: retko su tu. inilo se da svi rade kod kue.

Ajzak Lejkin je stajao u Gordonovoj kancelariji, leima

okrenut vratima, prouavajui osinje skele koje su se
uzdizale napolju.
"O, Gordone", promrmlja on okreui se, "traio sam
vas."
"Mogu da zamislim zato."
Lejkin sede na ivicu Gordonovog radnog stola, a
Gordon ostade da stoji.
"Je l'?"
"Ovo sa riferom."
"Da."
Lejkin
die
pogled
ka
fluorescentnim
sveliljkama, skupljajui usne kao da paljivo odabira prave
rei.
"Izmaklo se kontroli", predusretljivo poe Gordon.
"Da, bojim se da je tako."
"rifer je rekao da nee staviti u vesti ni mene ni
UCLJ. Jedini cilj je bio, da se taj crte stavi u promet."
"Pa, postignuto je i vie od toga."
"Kako to?"
"Zvali su me nekoliko puta. Zvali bi i vas, da ste ostali
u svojoj kancelariji."
"Ko je zvao?"
"Kolege. Ljudi koji rade u zajednici nuklearne
rezonance. Svi ele da doznaju ta se to dogaa. A mogao
bih dodati da to elim i ja."
"Pa..." Gordon ukratko prepria drugu poruku i nain
kako se dogodilo da rifer bude umean. "Bojim se da je
Sol odveo stvari dalje nego to je trebalo da budu
odvedene, ali...
"I ja bih tako rekao. Zvao je i na nadzornik ugovora."
"Pa ta?"
"Pa ta? Istina je da on nema neku veliku stvarnu
mo. Ali imaju je nae kolege. Oni izriu presudu."
"Opet, pa ta?"
Lejkin slegnu ramenima.
"Moraete da poreknete riferove zakljuke."
"A? to?"

"Zato to su pogreni."
"Nije mi poznato da su pogreni."
"Ne treba da dajete izjave za koje ne znate da su
istinite."
"Ali poricati ih, to je takode neistina."
"Smatrate njegovu hipotezu verovatnom?"
"Ne." Gordon se nelagodno premesti s noge na nogu.
Nadao se da o ovome nee morati da se izjanjava ni
pozitivno ni negativno.
"Onda odbijte da se saglasite sa njom."
"Ne mogu poricati da smo tu poruku dobili. Pristigla
je, jasna i glasna."
Lejkin sa evropskim prezirom uzvi obrve, kao da hoe
da kae: Kako mogu sa ovakvom osobom razumno da razgovaram? Za uzvrat, Gordon nesvesno potee pantalone
nagore i zakai paleve u alke za kai i to na kukovima, u
isti mah razgibajui plea. Nerazumljivo, odjednom mu
pred oi izae slika Marlona Branda u istoj pozi: Brando
tako stoji i mirka ka nekom mangupu koji mu se upravo
zamerio. Gordon mirnu i pokua da smisli ta bi sledee
kazao.
"Shvatate", ree Lejkin paljivo, "da e to prianje o
poruci uiniti ne samo da ispadnete budala, nego i da
efekat spontane rezonance bude doveden u sumnju?"
"Moda."
"Neki od telefonskih poziva koje sam dobio bili su
tano o tom pitanju i ni o emu drugom."
"Moda."
Lejkin otro pogleda Gordona.
"Verujem da bi trebalo da razmislite o tome. Kako se
to reflektuje na..."
Gordon drsko progunda:
"Bolje je sijati nego reflektovati."
Lejkin se ukoi.
"ta vi to..."

Zazvoni telefon. Gordon ga sa olakanjem dohvati.

Odgovarao je jednoslonim recima.
"Fino. Onda u tri. Broj moje kancelarije je 118."
Kad je spustio slualicu pogledao je Lejkina ravno i
rekao:
"SanDiego Junion."
"Grozan list."
"Slaem se. Oni ele da doznaju neto o pozadini ove
prie."
"I vi ete ih primiti?"
"Svakako."
Lejkin uzdahnu.
"ta ete rei?"
"Rei u im da ne znam odakle, pakla mu, dopire to."
"Nerazumno. Nerazumno."

Posle Lejknovog odlaska Gordon se udio frazi koju je

izgovorio, i koja mu se sama, iznenadno, ugurala u usta:j
"Bolje je sijati nego reflektovati." Gde je to ranije uo? Od
Peni, verovatno; zvualo je to kao neko literarno zapaanje.
Ali, da li je on stvarno tako mislio? Zar on juri za slavom,
kao rifer? Njega su pripremali da u vezi sa takvim
stvarima osea neku meru krivice - to je onaj klie, zar ne,
Jevreji oseaju krivicu, majke ih tako ue? Ali ne, nije se
ovde radilo o krivici; intuicija mu je to govorila. Radilo se o
tome da mu njegov instinkt govori da se u toj poruci neto
krije, da je ona autentina. Stotinu puta je preao tom
stazom, i opet je sve ostalo na tome da se mora pouzdati u
sopstveni sud, u sopstvene podatke. A ako se Lejkinu ini
da je ta tema glupost, ako misli da je Gordon varalica - pa,
neka tako bude.
Zabio je paleve u opasa, zagledao se napolje u
kalifornijsko insektsko graevinarstvo, i oseao se dobro,
sasvim prokleto dobro.


Po odlasku reportera "San Diego Juniona" Gordon je i
dalje oseao samopouzdanje, ali mu je sad za to bio
potreban izvestan napor. Reporter je postavio mnogo
glupih pitanja, ali to se podrazumevalo. Gordon je
naglaavao neizvesnosti; list "Junion" je eleo jasne
odgovore na kosmika pitanja, i to, ako je mogue, da
svaki odgovor bude po jedna reenica, pogodna za
citiranje. Sa Gordonovog stanovita, vano je bilo kako se
u nauci radi, vano je da su odgovori uvek privremeni, da
uvek ekaju na rezultate buduih eksperimenata. "Junion"
je oekivao avanture i uzbuenja i nove dokaze od
univerziteta na putu ka svojoj veliini. Preko ovog jaza
ostvaren je protok izvesne koliine informacija, ali male.
Sreivao je svoju potu, stavljao neka pisma u tanu
da bi ih proitao uvee, kad naie Remzi.
Posle nekoliko preliminarnih reenica - Remzija kao
da su istinski zanimale vremenske prilike - on izvue
jednu stranicu iz neke koverte i ree:
"Je 1' ovu sliku rifer jue uvee pokazao?"
Gordon je osmotri.
"Odakle vam?"
"Od vaeg studenta, Kupera."
"A odakle njemu?"
"On kae, od rifera."
"Kad?"
"Pre nekolko nedelja. Kae, rifer dolazio kod njega da
proveri take i crte."
"Hm. Gordon zakljui da je valjda trebalo i sam da se
seti da e rifer proveravati stvar. To mu je razumna
predostronost. "O-kej, to je detalj. I ta sa njom?"
"Pa, ja ne smatram da ona ima ikakvog smisla, ali,
opet, nisam stvarno imao ni malo vremena da - ma, ujte,
u stvari hou da kaem, ta to radi taj rifer?"
"Dekodirao je drugu poruku. Smatra da ona dolazi sa
zvezde zvane 99 Herkula koja..."

"Jest, jest, znam. Stvar je u tome: zastoje iao na TV?"

"Da bi saznao znaenje te slike."
"Ne zna za onu prvu poruku, na kojoj ja radim?"
"Naravno da zna."
"Pa, vraga - to njegovo na TV, to je glupost, je l' tako?"
Gordon slegnu ramenima.
"Ja sam agnostik. Ne znam ja ta ta poruka znai, i to
sam upravo rekao jednom reporteru."
Remzi je izgledao zabrinut.
"Ali smatrate da je snimano poteno, a? Ovo na emu
ja radim - ispravno je pribavljeno?"
"Ispravno."
"rifer je prosto rupa na guzici?"
"Ja sam agnostik", ree Gordon, iznenada umoran.
Svako od njega zahteva venu, ovrslu Istinu, a on nieg
slinog nema za prodaju.
"Iiiisuse. Je l' znate vi da jedan deo one vae
biohemije poinje da zvui razumno? Dao sam jednom
svom studentu da izvede eksperimenti o onome, i to-ta
je upalo u tiganj. Meutim sad se dogodilo ovo..."
"Nemojte da vas to zabrinjava. Koliko je meni poznato,
riferova poruka moe biti i isto sranje. ujte, pourivali
su me, i ..." Gordon obrisa elo "stvar mi se prostonaprosto otela iz ruku. Nastavite vi sa eksperimentima,
o-kej?"
"Jest, o-kej. Pourivali; zato?"
"rifer. Misli da je neto dekodirao i odjednom eto
njega na TV. Nije to bila moja ideja."
"A. A, da. To menja stvar." Remzijevo neraspoloenje
kao da je popustilo. Onda se njegovo lice opet smrknu. "A
ta emo sa prvom porukom?"
"ta ta emo?"
"Dajete je u javnost?"
"Ne. Niti planiram."
"Dobro. Dobro."
"Za rad na njoj imate vremena koliko god hoete."

"Fino." Remzi prui ruku kao da je upravo sklopljena

nekakva pogodba. "uemo se."
Gordon se sveano rukova s njim.

U prvi mah se nervirao to je sa Remzijem izvodio

lakvu pozorinu predstavu, ali onda shvati da je to deo
rada sa ljudima: mora da prihvati njihov glas kao svoj,
mora da sagledava stvari sa njihove take gledita, ako
uopte eli da komunicira. Za Remzija je sve ovo bilo
igra u kojoj je prva poruka informacija za privilegovane, a
rifer prosto nasrtljivi uljez. Pa, neka to za svrhe
Remzijevog univerzuma tako i ostane. U jednom periodu u
prolosti, kad je bio mladi, Gordon bi bio spreman da sa
grubim cinizmom reaguje na ideju da treba malo pozirati,
glumiti, jednostavno da bi nekog u neto ubedio. Sad je
drugaije sagledavao stvari. On nije slagao Remzija. Nije ni
prikrio informacije. Samo je malo iskrojio svoje vienje
dogaaja. Mladalaki kliei o istini i lepoti i ptici kakve ne
bejae su obino sranje, uproene kategorije. Ako mora
da postigne da se neto uradi, onda pria odgovarajuu
priu. To je tako, Remzi e nastaviti sa eksperimentisanjem, nee se nervirati zbog nesaznatljivog, pa, ako bude
sree, oni jo mogu neto i otkriti.
Udaljavao se od zgrade za fiziku, peaio prema Tori
Pajns Roudu gde je bio parkiran njegov evrolet, kad jedna
majuna figura die ruku njemu u pozdrav. Gordon se
okrete i prepoznade Mariju Gepert Majer, jedinu enu u
odeljenju za fiziku. Ona je pre nekog vremena pretrpela
modani udar, pa se sad retko pojavljivala, kroz hodnike
se kretala kao duh, jedna strana tela joj je bila delimino
oduzeta, a govor zamuen. Lice joj je visilo, izgledala je
umorna, ali je u njenim oima Gordon video razigranu
inteligenciju kojoj nita ne promie.
"Da li verujete u vae... re... rezultate?" upita ona.

Gordon je oklevao. Oseao se, pod njenim prodornim

pogledom, kao pod mikroskopom istorije; ova ena je dola
iz Poljske, prola je kroz godine rata, radila je na separaciji
uranijumskih izotopa za projekt "Menhetn" na Kolumbiji,
obavljala istraivaki rad sa Fermijem neposredno pre
nego to ga je rak oborio.
Prola je kroz sve to, i ne samo kroz to: njen mu,
Doe, bio je briljantni hemiar, i dobio je poloaj redovonog
profesora u ikagu, ali su njoj uskratili takav poloaj,
morala je da se zadovolji poloajem istraivaa-saradnika.
Gordon se iznenada zapita da li je bila ljuta zbog toga
u onim danima kad je razraivala svoj model ljuski u
jezgru kojim se proslavila. U poreenju sa onim to je ona
preivela, njegovi problemi nisu nita. Ugrize se za usnu.
"Da. Da, verujem. Neto... neto pokuava da nas
dosegne. Ne znam ta."
Klimnula je glavom. To je uinila, uprkos umrtvljenju
jedne strane tela, sa takvim smirenim pouzdanjem, da on
oseti da je snano dirnula neto u njemu.
mirnuo je ka odblescima zalazeeg sunca, i sjaj u
njegovim oima pretvorio se u toplu vodu.
"Dobro. Dobro", promrmlja ona zapinjui u govoru i
udalji se, jo uvek mu se smeei.

Stigao je kui odmah posle Peni, i zatekao je kako se

presvlai. Odbacio je aktn-tanu, koja je nosila dnevne
brige, u ugao.
"Kuda?" upita je.
"Dig'o se surf."
"Hriste, pa mrak pada."
"Talasi to ne znaju."

Naslonio se na zid i sav klonuo. Zapanjila ga je njena

energija. Ova faceta Kalifornije bila je za njega najtea: ta
ista telesnost, taj zamah.
"Aj' sa mnom", ree ona, navlaei francusku
bikini-suknjicu i T-majicu. "Pokazau ti kako se to radi.
Moe da surfuje."
"Hm", ree on, ne elei da pomene da je eleo au
belog vina i veernje vesti. Najzad, pomisli on - i ta mu se
misao ve sledeeg trena nije ba sviala - moglo bi se
pojaviti jo neto o Sriferovoj prii.
"Ma aaajde."
Na plai Vind-en-si posmatrao ju je kako ree stazu
niz nagib jednog talasa koji se sputao, i udio se: krhka
devojka, a ovladala je tom tupom daskom i upregla slepi
zamah okeana, okaena u vazduhu kao kakvim udom
njutnovske dinamike. Liilo je to na tenu misteriju, a ipak
je oseao da ne treba da bude iznenaen: ovo je, na kraju
krajeva, klasina dinamika. Ona banda koju je ranije video
kod pumpne stanice bila je ovde u punom sastavu, jahali
su na svojim daskama i ekali nailazak one savrene tone
vode; njihova mrka tela vesto su se drala na belim
daskama. Gordon se preznojavao prolazei kroz nemilosrdni postupak fizikih vebi Kraljevskog kanadskog
ratnog vazduhoplovstva, ubedujui sebe da je to
podjednako dobro kao oigledno uivanje koje su surferi
nalazili sekui talase. Kad je obavio sve sklekove i sva
izvlaenja u sedei stav, potrao je preko prostranstva
peska, hukui i trudei se na neki oamueni nain da
razmrsi dogaaje dana. Dogaaji nisu posluali njegovo
jednostavno povlaenje konopca; dan je odbio da se
rasklopi u jednostavnu paradigmu. Zastao je, halapljivo
grabei slani vazduh, obrva tamnih i oroenih znojem. Peni
poe da hoda napred po svojoj dasci, gore u gustom vazduhu kao ptica na grani, i mahnu mu. Iza nje se okean
sakupi kao dlan, uspravi, dohvati njenu dasku svojom
glatkom rukom, i nakrivi je napred. Zateturala se,

pokolebala, rukama zamlatarala kroz vazduh; pala.

Proguta je sapunjavo klobuanje. Glatka bela daska se
tumbala napred, padajui naizmenino na svoj prednji pa
na svoj zadnji kraj, gonjena inercijom. Pojavi se Penina
glava na kojoj je kosa bila slepljena kao kapa. mirkala je,
pokazivala bele zube. Smejala se.

Dok su se oblaili on ree:

"ta ima za veeru?"
"ta god hoe."
"Salatu od artioke, pa fazana, i kolae sa brendijem."
"Nadam se da moe sve to da napravi."
"O-kej, ta hoe ti?"
"Izlazim. Nisam gladna."
"A?" Tupo svitanje iznenaenja. On je gladan.
"Idem na skup."
"Skup za ta?"
"Skup. Miting. Zbor, valjda se kae." "Za
koga?" istrajavao je.
"Za Goldvotera." "ta?"
"Moda si uo za njega. Kandidat za predsednika
SAD."
"Zeza se." Stajao je ukoeno, sa jednim stopalom u
vazduhu, na polovini oblaenja orca. Onda, uviajui
koliko smeno mora izgledati takav, spusti nogu i navue
ore. "To je jedan maloumni..."
"Bebit?"
Ne, njemu ne bi palo na um poredenje sa tim
romanom Sinklera Luisa.
"Zadri se kod onog 'malouman', dosta je."
"Jesi li ikad itao Savest konzervativca? Prilino toga
on tamo kae."
"Nisam. Ali vidi, kad ima Kenedija, sa ugovorom o
zabrani proba i sa nekim istinski novim idejama u spoljnoj
politici, i Alijansom za progres..."

"I sa berlinskim zidom, i Zalivom svinja, i onim njegovim bratiem sa svinjskim oicama..."
"Ooo, ma hajde. Goldvoter je samo oruje krupnog
biznisa."
"On e se suprotstaviti komunistima."
Gordon sede na njihov krevet.
"Ti ne veruje stvarno u sve to, je l' tako?"
Peni namreka nos; znao je da kod nje to znai da je
donela konanu odluku.
"Ko je poslao nae ljude u Juni Vijetnam? A ta emo
sa onim to se dogodilo Klifu i Berniju?"
"Ako pobedi Goldvoter tamo preko bie milion Klifova i
Bernija."
"Goldvoter e tamo preko da pobedi, a ne samo da se
glupira."
"Peni, ono to tamo preko treba uiniti jeste: smanjiti
razmere teta od naeg poraza. Zato da podravamo
diktatora kao to je Dijem?"
"Ja samo znam da moji prijatelji ginu."
"A to e Veliki Bari kao da promeni."
"Dabome. Mislim da je solidan. Zaustavie socijalizam
u naoj zemlji."
Gordon se zavali unazad u krevet, sa jednim
rezigniranim vuuu neverice.
"Peni, znam da misli da sam nekakav njujorki
komunista, ali ne uspevam da shvatim..."
"Ve kasnim. Linda me je pozvala na tu koktel-partiju
za Goldvotera, i ja idem. Hoe i ti?"
"Blagi boe, ne."
"O-kej. Odoh ja."
"Ti si studentkinja knjievnosti koja podrava Goldvotera? Ma hajde."
"Znam da se ne uklapam u tvoje stereotipe, ali to je
tvoj problem, Gordone."
"Iiiisuse."

"Vratiu se za nekoliko sati." Zaeljala je kosu

unazad, proverila kako stoji njena plisirana suknja, i izala
iz spavae sobe, kruta i energina. Leei na krevetu,
Gordon je posmatrao njen odlazak, i nije mogao odrediti da
li ona to misli ozbiljno ili ne. Tresnula je za sobom ulaznim
vratima tako jako da su zazveketala, i tad je zakljuio da
ona misli ozbiljno.

Od poetka su bili par koji ne obeava uspeh. Sreli su

se na jednoj zabavi tipa vino-i-ips u kui na obali u ulici
Prospekt, stotinu metara od muzeja likovnih umetnosti u
La Hoji. (Kad je prvi put otiao u taj muzej, Gordon nije
primetio natpis, pa je uao pretpostavljajui da je to samo
jo jedna umetnika galerija, kudikamo bolja od veine
drugih; uinilo mu se da se namerno naalio onaj ko je i to
mesto, i Met, nazvao istom reju "muzej".) Njegov prvi
utisak o njoj bio je utisak usklaene sreenosti: uredni
zubi, skrupulozno ista koa, laka kosa. Kontrast u
odnosu na spetljane i mrave ene Njujorka sa kojima se
viao, "nalazio" - to je tad bila omiljena re - i koje su ga
konano uplaile. Uinilo mu se da je Peni puna svetlosti,
otvorena, sposobna da pria istinski oputeno, da njen um
nije zakren najnovijim uzvienim miljenjima iz "Njujork
tajmsa" niti stavovima iz najnovijeg postdiplomskog
seminara na temu ta Je Vano. Obuena u cvetnu
koktel-haljinu sa etvrtastim dekolteom ije su prave linije
bile ublaene uvrtanjem niske bisera, ona kao da je iz svog
tena potamnelog od sunca isputala neki sjaj, topla uta
zraenja koja su u bledoj svetlosti prodirala kroz njega,
kao da je ona ivo bie sa neke udaljene zvezde. U tom
asu on je ve bio dobro drmnuo iz flae nekog grozno
jakog crvenog vina, i verovatno je precenio maginost te
situacije, ali se Peni, u svakom sluaju, stvarno izdvajala iz
senki i brbljanja u toj sobi. Da je osvetljenje bilo jae
moglo se desiti da njih dvoje nikad ne uspostave onaj pravi

kontakt. U ovom susretu bila je, meutim, brza i vesta i

razliita od svih ena koje je on dotad sreo. Njeni ravni
kalifornijski "samoglasnici bili su olakanje posle
zaguenih akcenata istoka, njene reenice su se kotrljale
sa lakim savrenstvom koje ga je fasciniralo. Bila je to ona
prava stvar: prirodnost, enstveni ar, jasnoa vizije. A uz
to, imala je pune, atletske butine koje su micale ispod
svilene haljine kao da je itavo njeno telo nepotrebno
stisnuto krpicama, sposobno za radosno bekstvo iz njih.
On o enama nije mnogo znao - Kolumbija je notorna po
toj deficitnosti i zato, dok je nalivao u sebe jo vina i vodio
razgovor dalje, nije prestajao da se udi sebi, njoj, i tome
to se dogaa. Stvar je nelagodno liila na njegovu
omiljenu fantaziju. Kad su otili zajedno, popeli se u
folksvagen i njime odkaljucali daleko od zabave koja je jo
brujala, njemu se ubrzao dah pri samoj pomisli na
mogunosti - koje su se odmah zatim ostvarile. Posle toga
su njihova druenja, restorani koji su se oboma dopadali,
nanovo otkrivene ploe i knjige, izgledali neizbeni. To je
bilo to, kanonizovano To. Samo jednu stvar je oduvek znao
o enama, naime, da mora da se dogodi neto magino, i
evo, dogaalo se, bez najave, magija je bila ak i pomalo
stidljiva. epao ju je.
A sad, u metaforinom jutru posle, ona ima prijatelje
po imenu Klif i roditelje u Ouklendu i naklonost prema
Goldvoteru. U redu, pomisli on, detalji nisu savreni, pa
ta. Moda je na neki nain i to deo magije.

15.
APRIL 1963.

Gordon je dorukovao u Harijevoj kafedinici na

irardu, trudei se da proita svoje beleke za predavanje i
da izmisli probleme za domae zadatke. Bilo je teko raditi.
U svest mu je stalno prodiralo treskanje tanjira, a kretavi
radio je svirao pesme "Kingston trija" koje mu se nisu
dopadale. Jedina nova stvar u pop-muzici koju je mogao
podneti bila je pesma "Dominik", udan hit koji je
aneoskim glasom otpevala neka belgijska kaluerica. A i
onako nije bio raspoloen da se koncentrie na akademske
stvari. lanak, u "San Diego Junionu" zasnovan na
Solovom reklamnom blic-nastupu, ispao je loije nego to
je Gordon oekivao, senzacionalan preko svake razumne
mere. Nekoliko ljudi u odeljenju prekorevalo je Gordona
zbog toga.
Premiljao je o tome dok je vozio do Tori Pajnsa, ali
nikakav zakljuak nije izveo. Dekoncentrisao ga je jedan
kadilak koji je vrludao levo-desno tokom vonje, i iao sa
velikim svetlima. Voza je bio tipini etrdesetogodinjak
smuenog izgleda sa eirom nalik na mesnu patetu. Svojevremeno, u poznim pedesetim godinama, priseti se
Gordon, Nacionalni savet za bezbednost nadigao je veliku
frku oko toga. Tokom jednog nacionalnog praznika
propagirali su ideju da vozai voze sa farovima upaljenim i
tokom dana, da bi podsetili svakoga da treba voziti
bezbedno. Dogodilo se, nekako, da se ta ideja ukorenila
kod vozaa tipa sporo-je-bezbedno, tako da ste ih i sad
mogli videti, mnogo godina kasnije, kako meandriraju kroz
saobraaj, sigurni da su sporou postigli neranjivost, sa
svetlima beskorisno upaljenim. U toj automatskoj

stupidnosti bilo je neeg to je Gordona svaki put

nerviralo.
Kuper je ve bio u "labu", laboratoriji. Pokazuje vie
vrednoe kako mu se pribliava kandidatski ispit, pomisli
Gordon, ali se onda oseti krivim to je tako cinian. inilo
se da je Kuper sada istinski zainteresovaniji, a to bi lako
moglo biti zbog toga to je cela ta zagonetka oko poruka
jednostavno podignuta iz njegove teze i uklonjena.
"Oprobava nove uzorke?" upita Gordon sa
prijateljskim dranjem koje je snagu crpio iz ostatka
oseanja krivice.
"Jest. I fine stvari dobijam. Meni se ini da su dodate
neistoe u indiumu nainile zbrku."
Gordon je klimnuo glavom. On je ve neko vreme
razvijao metod meanja indiuma sa odreenim koliinama
neistoa, a ovo je bila prva potvrda da e posle
viemesenih napora neto upasti u tiganj.
"Nema poruka?"
"Nema poruka", ree Kuper sa vidnim olakanjem.
Sa ulaza jedan glas poe:
"ujte, a, rekoe mi..."
"Da?" ree Gordon okreui se. Taj ovek imao je na
sebi zarozane pantalone i sako tipa "Ajzenhauer". inilo se
da ima preko pedeset godina; lice mu bejae duboko
pocrnelo od sunca, kao da radno vreme provodi napolju.
"Vi ste profesor Berntajn?"
"Da." Gordon je bio u iskuenju da doda jednu od
starih ala svog oca, "Da, imam tu ast", ali ozbiljni izraz
ovekovog lica ukaza mu da ala ne bi uspela.
"Ja, ja sam Dejkob Edvards, iz San Dijega? Uradio
sam neto to mislim da bi moglo da vas zanima?" Svaku
reenicu je pretvarao u pitanje.
"Koju vrstu rada?"
"Pa, vai eksperimenti i poruka i sve to? ujte, je l'
ovde dobijate signale?"
"Pa, da."

Edvards kljakavo ue u laboratoriju, dodirujui neke

komade opreme sa divljenjem.
"Impresivno. Stvarno impresivno." Zagleda se u neke
od novih uzoraka koji bejahu rasporeeni po radnom
stolu.
"Hej", ree Kuper, diui pogled sa x-y beleaa, "ti
uzorci su oslojeni sa - sranje!"
"Ma nema veze ime su oslojeni, ruke su mi ionako
prljave. Vi momci ovde imate mnogo fine opreme? Kako
plaate za sve to?"
"Imamo dotaciju od - ali, ujte, gospodine Edvards,
ta mogu uiniti za vas?"
"Pa, reio sam va problem, znate? Jesam, a-ha?" Edvards je ignorisao Kuperovo neprijateljsko zurenje.
"Kako, gospodine Edvards?"
"Tajna je", ree on drei se tajanstveno, "u
magnetizmu."
"Aha."
"Magnetizam naeg Sunca, to bi oni hteli, a?"
"Ko?" Gordon poe da pretura po svom umu tragajui
za nekim nainom da udalji ovog Edvardsa od opreme.
"Ljudi koji vam alju ta pisma? Dolaze ovamo da
pokradu na magnetizam. Samo zbog njega se naa Zemlja
okree oko Sunca neprestano - eto ta sam ja dokazao."
"ujte, ne verujem da magnetizam ima ikakve veze
sa..."
"Va eksperiment ovde..." on potapa velike namotaje
za stvaranje polja "... radi pomou magneta, zar ne?"
Gordon nije video razloga da to porie. Ali pre nego
to je stigao ita da kae, Edvards nastavi: "Ovamo ih je
privukao va magnetizam, profesore Berntajn. Oni trae
gde bi mogli uzeti jo magnetizma, e, a sad kad su otkrili
va, doi e i maznue ga."
"Vidim."

"A uzee i magnetizam Sunca, takoe." Razmahao se

rukama i zagledao u plafon, kao da se konfrontira sa
nekom vizijom. "Ceo, bez ostatka. Popadaemo u Sunce?"
"Ne verujem da..."
"Ja sve ovo mogu da dokaem, znate", ree ovek
smireno,
tonom
eto-vidite-da-sam-savreno-razuman.
"Stojim ovde pred vama kao ovek koji je skrio - skrio
zagonetku jedinstvenog polja. Znate? Odakle sve estice
dolaze, i odakle te poruke dolaze? Uradio sam to?"
"Isus-se", ree Kuper kiselo.
Edvards se okrete ka njemu.
"ta s' s time mislio da kae, deko?"
Kuper otro uzvrati:
"Recite mi, da li oni dolaze leteim tanjirima?"
Edvardsovo lice se smrknu.
"Od kog' ste to saznali?"
"Samo nagaam", ree Kuper blago.
"Imate neto to niste rekli novinama?"
"Ne", umea se Gordon. "Nemamo."
Edvards uperi prst ka Kuperu.
"Onda zato je on rek'o -Aaaa!" Zamrznu se, gledajui
ka Kuperu. "Vi nee ni da kaete novinama, a?"
"Nema nita..."
"Uopte nita nee da kaete o magnetizmu, je 1' to?"
"Mi ne..."
"E pa neete vi to za sebe da zadrite! Jedinstvena
teorija magnetizma je moja a vi, vi obrazovani..." borio se
da nade re koju je eleo, odustao i nastavio "...u vaim
univerzitetima, neete me spreiti da ja...""
"Ne postoji..."
"... da ja odem u novine i da im kaem kako ja gledam
na to. Imao sam i ja obrazovanje, znate, i..."
"Gde ste studirali?" ree Kuper ironino, "U
Smuti-pa-prospi institutu?"
"Ti..." Edvards kao da je odjednom bio zaguen
reima, tolikim obiljem rei da nije mogao da ih istiskuje
jednu po jednu. "Ti..."

Kuper leerno ustade. Izgledao je miiav i spreman.

"Ajde, drugar. Teraj."
"ta?"
"Ispadaj napolje."
"Ne moete vi moje ideje da uzmete!"
"Neemo ih", ree Gordon.
"ekajte samo dok vidite u novinama. Samo ekajte."
"Napolje", ree Kuper.
"A neete dobiti ni da pogledate moj motor na
magnetizam. A mog'o sam da vam pokaem..."
Gordon stavi ake na kukove i pode ka tom oveku,
tako da su mu on i Kuper zatvarali prolaze ostavljajui
samo jedan put za bekstvo, naime, kroz vrata laboratorije.
Edvards uzmae, ne prestajui da pria. Zapiljio se u njih,
borio se da nae jo jednu, poslednju reenicu koju bi
hitnuo, ali ga izdade mata. Okrete se, gunajui, i
progura se kroz vrata u hodnik.
Gordon i Kuper se pogledae.
"Jedan od zakona prirode", ree Gordon, "je taj da
polovina stanovnitva mora biti ispod proseka."
"Radi gausove raspodele, da", ree Kuper. "Ali, alosno
je." Odmahnuo je glavom i osmehnuo se. Onda se vratio
poslu.

Edvards je bio prvi, ali ne i poslednji. Pojavljivali su se

postojanim ritmom, im su druge novine preuzele priu iz
"San Diego Juniona". Neki su dolazili automobilom iz
Fresnoa ili Judina, reeni da razmrse tajnu tih poruka;
svaki od njih bio je siguran da zna odgovor jo pre nego to
je video dokaze.
Neki su donosili rukopise koje su napisali o svojim
idejama o univerzumu uopte, ili o nekoj odreenoj
naunoj teoriji - Ajntajn je tu bio najomiljeniji, a
dokazivanje da on nije u pravu najea tema - a pojedini
su imali rukopise i o Gordonovim eksperimentima.

Gordona je zbunjivala njihova ideja da je mogue napisati

uenu raspravu koristei kao jedini izvor podataka jedan
mutan novinski lanak. Neki od tih posetilaca su svoje teze
ak i objavili, koristei privatne tamparije amaterima tako
drage. Onda bi mu dali svoje delo na poklon, sa ljubavlju
uruujui ukoriene svenjeve sa dreavo obojenim
omotnicama. Unutra, reenice koje ne vode nikud, a u
njima mnotvo ispreturanih termina koji se meusobno
guraju za prostor. Jednaine su iskrsavale kao zeevi iz
eira, ukraene novim simbolima kao novogodinje jelke.
Teorije, one za koje je Gordon naao vreme da ih saslua,
su poinjale i zavravale u vazduhu; nisu imale veze ni sa
im drugim poznatim u fizici, i uvek su krile prvo pravilo
koje vai za svaki nauni model: bile su neproverive.
Veina tih luckastih tipova smatrala je da se konstruisanje
nove teorije sastoji prosto u tome da izmisli nove termine.
Zajedno sa uobiajenim terminima kao to su "energija",
"polje", "neutrino" i slinim, pojavili bi se i termini
"makron", "superon", ili "sila fluksa" - sve to bez definicije,
sve okrueno maginom aurom Verovanja.
Gordon se ispraksirao, tako da ih je lako
prepoznavao. Dolazili su u njegovu kancelariju ili
laboratoriju, ili mu telefonirali kui, i Gordonu bi istog
minuta bilo jasno da to nisu obini ljudi. Ti luckasti su
redovno imali svoje omiljene rei koje su se rano
ispoljavale. Izjave, na primer, da su resili sve - da su sve
postojee probleme zbrisali jednom "velikom sintezom". I
termin "unificirana teorija" bio je pouzdan znak. Dobar
znak je bilo i iznenadno, neobjanjeno pojavljivanje Rei
Vernika, kao, na primer, "superon". U prvo vreme Gordon
se smejao, ovla zadirkivao te zvrcnute tipove, ak zbijao
ale. Ali trea bitna oznaka takvih udaka bila je ta da
nisu znali za humor. Nikad se nisu smejali, nikad uzmicali
sa svojih bedema. Zapravo, otvoreni podsmeh dovodio je
do ispoljavanja svih njihovih najgorih osobina. Svaki, bez
izuzetka, bio je siguran da svaki pravi naunik eli da
ukrade njegove ideje. Nekoliko njih ga je upozorilo da su

svoje ideje ve prijavili patentnom zavodu. (injenica da

moe patentirati pronalazak, ali ne i ideju, takvim je
promakla.) Na toj taki Gordon je inio svoj pokuaj
elegantnog okonavanja razgovora; u telefoniranju je to
bilo lako, jednostavno je sputao slualicu. Ali kada takav
udak stoji pred tobom, stvar nije jednostavna. Ako se
opire njegovoj revolucionarnoj ideji, on poinje da preti, i
najazd (tu dolazi surovi pogled, odluka, teka srca doneta,
da se upotrebi konano, presudno oruje) saoptava da e
ovog asa poi u novine. Njima je, iz nekog razloga, tampa
uvek izgledala kao konani sudija za nauna pitanja. Poto
je Gordon podignut u njihov vidokrug lankom "San Diego
Juniona", onda e se Gordon, naravno, silno bojati
eventualnog napada na svoju poziciju na tim uzvienim
stranicama.
Najzad je Gordon razvio sistem odbrane. U sluaju
telefonskog poziva, hitro je sputao slualicu - tako hitro
da je jednom prekinuo i svoju majku, kad nije prepoznao
njen glas i kad su smetnje na transkontinentalnoj liniji
onemoguile da se ma ta razgovetno uje. Pisma i
rukopisi tih smetenjaka takode su bili laki. Gordon bi
napisao, u svom kratkom odgovoru, da su ideje te osobe
dodue "interesantne" (pogodna re kojom se ne sudi o
vrednosti) ali da su izvan njegove kompetencije, tako da on
nije u mogunosti da ih komentarie. Ovo je uspevalo; na
ovo nikad nisu uzvraali novim pisanjem. Najgori su bili
udaci koji su lino dolazili. Gordon naui da postupa
naglo, ak grubo. To je uspevalo da otera veinu. Ona tea
vrsta aknutih, ona upornija vrsta - Edvards je bio jedan
od takvih - zahtevala je drugi pristup, i Gordon je nauio
da ih skree sa koloseka, da ih blago potiskuje ka drugim
temama. Ujedno ih je ispraao kao vratima, mrmljajui
umirujue fraze - ali nikad ne dajui obeanje da e
proitati neki rukopis, sluati neko predavanje, ili
garantovati za solidnost neke teorije. Te staze bi ga samo
vodile ka veem angaovanju i ka jo veem traenju

vremena. Izgurivao ih je malo po malo, pa u hodnik, i oni

su odlazili - ponekad uz gunanje, ali su odlazili.
Jedan od uzgrednih efekata ovog prometa otkaenih
ispoljio se kroz ovla nabaene primedbe drugih profesora
na odeljenju za fiziku. Oni su u prvi mah sa zanimanjem
posmatrali te ekscentrine tipove, zatim sa veseljem.
Gordon im je priao anegdote o udnim teorijama i jo
udnijem ponaanju. Ali, vremenom, ovo raspoloenje se
promenilo. Profesorima sa drugih katedri nije se dopadalo
da katedra za fiziku stie glas na osnovu nakaradne slike
prezentirane u "San Diego Junionu". I tako prestadoe da
ga pitaju, na popodnevnim kafe-pauzama, kakav je zadnji
prispeli udak. Gordon je primetio tu promenu.

18
24. MAJ 1963.

Zona San Diega je rasla, irila se. Umesto da se

saobraava haosu Los Andelesa, taj mladi, juniji grad
opreelio se za podrku poslodavcima "belih kragni" ,
podrku "istim" industrijskim postrojenjima i trustovima
mozgova. Najvei rezervoar mislilaca u oblasti San Diega
bio je "Deneral Atomik", jedva kilometar i po udaljena od
univerziteta koji se tek ispilio. U vodama "Deneral
Atomika" viale su se itekako krupne ribe, koje su
provodile vreme mozgajui o onim problemima za koje je
vlada bila sponzor. uvena imena iz Berklija i Kalteka
provodila su prijatne mesece krabajui tu po kolskim
tablama, a napolju su zeevi i veverice (takode u reiji
"Deneral Atomika") komotno etkali ekajui da od
naunika dobiju poneku poslasticu. Psiholozi su, naime,
spremili plan da to bude ambijent mira, tiine i dubokog
razmiljanja, a ivotinje su bile deo plana; slinost sa
kakvim Diznijevim filmom bila je moda sluajna. Arhitekt
je, planirajui centralne kancelarije "Deneral Atomika",
nepopustljivo-nametao motiv kruga, s tim da u centru
bude biblioteka u kojoj svi gore od elje da pomognu
naunicima - opet sa istim ciljem. Kruni putevi i krune
zgrade trebalo je da prizovu orijentalne ideje o celovitosti,
smirenosti, odmora. Trebalo je da ti zakrivljeni hodnici
dovedu do pojaanog kontakta izmeu naunika.
Meutim, neizbeni zakoni geometrije doveli su do toga da
niko nije mogao du takvih krivih hodnika gledati vie od
deset metara u daljinu. Zbog ovoga su naunici, dolazei i
odlazei, imali manje ansi da se sluajno sretnu; nestajali

su sa vidika pre nego to bi ih iko mogao primetiti. Poi

kui ili poi u biblioteku znailo je ii radijalno, i opet
nikog ne sresti. Tano je rekao Frimen Dajson tog leta:
"Ovde srednja interakciona distanca nije vea od
fudbalskog gola." Pa ipak, i to je esto dostajalo; bejahu to
uzbudljiva vremena. Samo est meseci pre toga, "Mariner
II" je obavio prvi pregled Venere izbliza. Gel-Man i drugi su
u teoriji estica stizali do novih dubina. U aprilu je
saopteno da je dobitnik nagrade "Fermi" koju dodeljuje
Komisija za atomsku energiju, za 1963. godinu, J. Robert
Openhajmer. Mnogi naunici su smatrali da je
Openhajmer, u eri makartizma, uinjen javnim "dekom za
bievanje"; 1954. godine proglaenje opasnim po
nacionalnu bezbednost. inilo se da sad vlada, konano,
okajava bar deo svoje gluposti. Zato je poelo da bledi i
neprijateljstvo mnogih naunika prema Edvardu Teleru
koji Openhajmera u ono doba nije energino branio.
Oseanje ostvaranja i novih poetaka bilo je, na
politikoj sceni, ve klie. Kenedijevi su se kretali u
ambijentu neprestane medijske promocije. Album Vona
Medera "Prva porodica", u kome je ismevao klan Kenedi,
odlino se prodavao; publika je oseala da iza podsmeha
stoji dobronamerno zbijanje ale. Naunici su, meutim,
bili politiki skeptiniji, uglavnom su bili liberali ili
radikali, i veini je smetala opte-primeena bezobzirnost
Roberta "Bobija" Kenedija i njegovo ignorisanje zakonskih
finesa pri nareivanju da se vre prislukivanja. Ali sve
jaa podrka naunim istraivanjima, koja je poela
iznenadnim juriem posle Sputnjika i od tada se linearno
uzdizala, sad je ve izgledala kao neto to e se trajno
zadrati. Svi su znali da e porast te podrke jednog dana,
ali ne uskoro, doi do svog plafona; u meuvremenu, bilo
je jako mnogo posla koji se morao obaviti, a vrlo malo onih
koji to mogu.
Frimen Dajson je doao u Kaliforniju kad je bio na dopustu sa prinstonskog Instituta za usavrene studije; cilj
mu je bio da radi na projektu "Orion". Dajson je kao

teorijski fiziar imao ogromnu reputaciju, i zato je pozvan

da odri jedan od poslednjih prolenih kolokvijuma na
odeljenju za fiziku kalifornijskog univerziteta u La Hoji.
Gordon je bio zadovoljan. Njemu je dato da dri poslednji
kolokvijum te godine; Dajson e pre njega govoriti o
spekulativnim idejama, pa bi to moglo ublaiti neke od
reakcija protiv Gordona.
Dajson bejae vitak i sklon veselju, ispred table se
kretao graciozno i kao u nekom lakom transu, temeljito je
promiljao sve to je hteo da kae, a svaku reenicu je
savijao tako da njome pogodi jednu precizno odreenu
taku. Ranije je vrlo paljivo ispravio Dorda Fehera kad
ga je ovaj opisao izrazom "doktor". Dajson svoj doktorat
nikad nije dovrio, i sad se inilo da se time malice i
ponosi, na nain Engleza koji se ponosi to je, bar u
formalnom smislu, amater. Ali u Dajsonovom kolokvijumu
nije bilo nieg amaterskog. Njegovi slajdovi su bili uredni,
sa jasnim grafikim prikazima, neki su bili i u boji. Imali
su onu profesionalnu dovrenost aerokosmikih slika koja
je, inilo se Gordonu, podcrtavala prijatnost situacije kad
si bogat i kad moe da se zadri na ukraavanju; u
njegovim studentskim danima na Kolumbiji svako je
koristio grube skice i rukom ispisane tekstove na
slajdovima.
Dajson je opisao svoje godine rada na projektu
"Orion". Bio je to plan da se ogromni svemirski brodovi
potiskuju tako to e se iza njih ispaljivati atomske bombe.
Eksplozija bi udarala u "potisnu plou", koja bi preko
amortizera prenosila ublaeni udar na sam brod. U prvi
mah je ta ideja izgledala kao neto to je Rub Goldberg
crtao, ali dok je Dajson govorio, poinjalo se initi da je
ipak plauzibilna. Jedini nain da se kroz sunev sistem
prenose istinski veliki tereti jeste primenom neke vrste
nuklearnog pogona. Orion je bazino jednostavan, a koristi
ono to ve umemo dobro da pravimo: efikasne bombe.
Zato ne iskoristiti ovekove razarake sposobnosti za
neto korisno? Dajson je smatrao da se odlunim naporom

mogu ne samo poslati ljudi na Mesec do 1970. godine Kenedijev cilj - nego i dalje, do Mara. Principi o kojima je
re isprobani su u malim razmerama i pokazalo se da
funkcioniu. Problem je, naravno, prvi stepen: kako podii
taj brod sa Zemlje na tucavom nizu nuklearnih
eksplozija.
"Zar neete izruiti silne radioaktivne otpatke po
nama?" oglasi se neko iz publike.
Dajson skupi usne. Bio je to kompaktan ovek otrih
crta koje su, inilo se, probadale problem kao leptira.
"Mnogo manje nego u atmosferskim probama koje mi
i Sovjetski Savez sada vrimo. Raunamo da Orion ne bi
dodao vie od jednog procenta ovom nivou radijacije koji
politika..." paljivo je izgovorio tu re "... ve odreuje za
nas."
Od tog asa Dajson kao da se rastuio, kao da je
osetio da mu projekt "Orion" izmie. Novine su iz dana u
dan donosile vesti o sporazumevanju u pogledu zabrane
nuklearnih testova; u Vaingtonu se govorkalo da e
sporazum biti potpisan kroz nekoliko meseci. U tom
sluaju bile bi zabranjene ak i te Orionove male doze.
Pred kraj tog sata, posle svih jednaina i grafikona, osetilo
se neto gorko-slatko. Istorija e proi mimo "Oriona".
Mogao bi jednog dana leteti iznad atmosfere, kad ljudi
budu imali bezbedan nain da ga podignu u orbitu
hemijskim raketama. Ali ak i tako, veliki deo nuklearnih
otpadnih materija naao bi, pre ili kasnije, put natrag, do
atmosfere. Moda ne postoji potpuno bezbedan nain da
upregnemo u jaram svoj bombaki talenat. Moda ne
postoje preice ka planetama.
Aplauz kojim je propraen Dajsonov sumorni
zakljuak trajao je dugo. On se sa oklevanjem nakloni ka
publici, osmehujui se, ali tunog pogleda.

Poslednji kolokvijum te godine odrao je Gordon.

Publika je bila ak i brojnija nego za Dajsona prethodne

nedelje, i bunija. Gordon otpoe predavanje detaljima

svog eksperimenta, istorijom tog polja, i slajdovima koji su
prikazivali normalne linije rezonance. Izveo je zbirnu
analizu svih dosadanjih Kuperovih konvencionalnih
rezultata, i pokazao da se oni poklapaju sa uobiajenom
teorijom. Bila je to zadovoljavajua ali relativno
neuzbudljiva diskusija. Gordon je razmiljao o mogunosti
da na tome i ostane - ne pomenuti poruke, ne ii u rizike.
Meutim, neto ga je nateralo da presee tu paradu
slajdova. Tad on promrmlja:
"Meutim, buka posmatrana u naem radu ispoljila je
i neke neuobiajene karakteristike" - i krenuo, opisujui
prekidanja Kuperovih rezonantnih krivulja, njihova
nasluivanja da se tu krije neki obrazac, pa potom prvo
dekodiranje. Gordon je, govorei, koristio grafoskop,
ubacivao je providne listove koji su bivali projektovani na
zid iznad njega; njegove reenice sad su tekle bre, rei je
izgovarao krae, osetio se izvestan zamah u njegovom
glasu. Pokazao je kako je prva poruka razloena.
Diskutovao je o verovatnoi da takva poruka bude
nasumini pogodak, sluaj. Iz prepune sobe dizalo se
postojano mrmljanje. Opisao je njihove napore da otkriju
neki lokalni izvor te buke, njihov neuspeh, i prijem druge
poruke. Nije pomenuo Sola i mreu sa 29 linija po 53
signala; jednostavno je prikazao podatke. Ceo jedan list
posvetio je ponovljenoj seriji slova i brojeva "RA 18 5 36
DEC 30 29.2". Tek tad je pomenuo "spontanu rezonancu",
dajui Ajzaku Lejkinu puno priznanje i za tu ideju i za taj
termin. Praznog lica, ravnog glasa, smireno je opisivao
"spontanu rezonancu", navodio statistiku verovainou da
se jedan takav efekat formira iz sluajne buke, i pri tom
ostavio da dugi nizovi iznova i iznova ispisanih "RA 18 5 36
DEC 30 29.2" ostaju na zidu kao nemo svedoanstvo.
Suvim,
preciznim
tonovima
objasnio
je
njihove
predostronosti protiv spoljanjih signala, zatim nailaske i
ieznua "spontane rezonance" - ali sad je taj termin
koristio ironino, zastajui pre i posle tih rei kao da tu

stavlja verbalne navodnice i smekajui se pritom malice

- etao je tamo-amo ispred table, pokuavajui da se seti
kako je Dajson radio, odmereno, glave malo nagnute
nadole.
Jedan glas dopre iz publike. Pre nego to je prva
reenica izgovrena, glave se okrenue da vide govornika.
Bio je to Frimen Dajson.
"Pretpostavljam da vam je poznato da je Sol rifer
nainio od toga veliku galamu? 0 99 Herkula?"
"A, da", ree Gordon, oamuen. Nije bio video da se u
gomili nalazi i Dajson. "Ja, ja mu nisam dao ovlaenje
da..."
"I da niko na 99 Herkula ne bi mogao, ni sluajno, da
alje odgovor na emisije naih komercijalnih radio-stanica
ve sad? Suvie je daleko."
"Pa, da."
"Znai ako ovo jeste poruka odatle, oni moraju
koristiti komunikaciju bru od svetlosti?
Auditorijum zaneme.
"Da." Gordon je oklevao. Da li da podri Solovu ideju?
Ili da miruje?
Dajson odmahnu glavom.
"Ja sam prole nedelje govorio o jednom snu. Dobro je
sanjati - ali nemojte propustiti da se probudite."
Talas smeha pode od publike i zapljusnu Gordona. Ne
mislei nita, on uzmae dva koraka. inilo se da je ova
reakcija iznenadila i samog Dajsona, koji se zatim nasmei
gledajui nadole sa svog mesta. Sedeo je, naime, priblino
na sredini slualita koje je imalo oblik inije, gde su se
polukruni redovi postepeno uzdizali. Dajsonovo lice se
ublailo dok je gledao Gordona, kao da je hteo da ublai
otricu svoje primedbe. A oko Dajsona ljudi su se pljeskali
po kolenima i ljuljali napred-nazad u svojim seditima, kao
da je neto oslobodilo dosadanju napetost u njima i kao
da su sada, dobivi znak od Dajsona, bili sigurni kako
treba da reaguju.

"Ja ne tvrdim..." poe Gordon, ali se njegove rei

uopte nisu ule od smeha koji se nastavljao. "Ja ne..."
Primetio kako Ajzak Lejkin ustaje; bio je levo, nekoliko
redova iza prvog reda. Pogledi publike okrenue se od
Gordona ka Lejkinu. Smeh zamre.
"eleo bih da dam jednu izjavu", ree Lejkin glasom
koji je grmeo. "Izmislio sam ideju o spontanoj rezonanci da
bih objasnio neobine podatke. Uinio sam to sasvim
poteno. Mislim da se u tim eksperimentima stvarno neto
deava. Ali ovo sa porukom..." Mahnuo je rukom kao da
neto odbija. "Ne. Ne. To je nonsens. Ja sada objavljujem
da sa tim nemam nikakve veze. Ne elim da se moje ime
povezuje sa takvim, takvim tvrdnjama. Neka Berntajn i
rifer izvlae zakljuke kakve oni hoe - ja u tome ne
saradujem."
Lejkin odluno sede. I dobi aplauz.
"Ja ne tvrdim da znam ta ovo znai", poe Gordon.
Glas mu je bio tanak, a rei je uspevao da istisne samo uz
tekoe. Zurio je u Dajsona. Neko je neto aputao
Dajsonu, smeei se iroko. Gordon zatim primeti da
Lejkin sedi sa rukama prekrtenim preko grudi i ratoborno
zuri dole, u"RA" i "DEC". Gordon se naglo okrete i zagleda
se u te koordinate koje su se nadnosile nad njega, velike,
ravne i nemilosredne.
"Ali mislim da ovo postoji." Okrenuo se opet gomili.
"Znam da smeno zvui, ali..." Zujanje auditorijuma nije
prestajalo. On se zakalja, i inilo se da nee moi da
skupi snage za ono tretee samoupouzdanje kojim se
Lejkin posluio. Buka se u gomili pojaavala.
"Ovaj, Gordon..." Iznenadio se videi da tik do njega
stoji zamenik efa odeljenja za fiziku. Profesor Glajer die
dlan ka publici i mrmljanje prestade. "Ve smo prekoraili
vreme koje nam je bilo odreeno, i sad ovde treba da pone
drugo predavanje. Dalje, ovaj, dalja pitanja moemo
postavljati tokom kafe-pauze koja sad poinje, gore, u

foajeu." Predsedavajui kolokvijuma onda povede publiku

u utiani, ritualni aplauz.
Aplauz se jedva i uo od silnog brbljanja gomile koja
je nagrnula na izlaze. Neko proe blizu Gordona, govorei
svome sagovorniku:
"U redu, moda je Kronkajt poverovao, ali..." i taj
sagovornik se nasmeja. Gordon je stajao leima uz tablu i
gledao ih kako odlaze. Niko mu ne pride da postavi pitanje.
Oko Lejkina je zujala itava jedna grupa ljudi. Dajson se
stvori pokraj Gordona. "ao mi je to su oni to tako
primili", ree."Nisam nameravao da..."
"Znam", promrmlja Gordon. "Znam."
"Jednostavno izgleda toliko prokleto neverovatno..."
"rifer misli..." poe Gordon, ali onda odlui da ostavi
tu temu. "ta mislite o ostatku poruke?"
"Pa, iskreno, ne verujem da tu postoji poruka. Nerazumno je."
Gordon klimnu glavom.
"Ovaj, znate, onaj publicitet u novinama nije vam
nimalo pomogao."
Gorodon klimnu glavom.
"Pa, hm, hoete li kafu?" Dajson sa nelagodnou
izvede naklon za dovienja i izae sa gomilom. Kolokvijum
se otisnuo uz stepenice na kafu i kolaie i Gordnon oseti
kako napetost istie iz njega, da bi se namesto nje ustalila
prisna omamljenost s kraja radnog dana. Dok je prikupljao
svoje grafoskopske providne listove, ruke su mu se tresle.
Treba vie da vebam, pomisli on. Nisam u formi. Naglo
donese odluku da ne ode na kafu. Do vraga sa njima. Neka
ide cela ta prokleta rulja pravo u pakao.

19
29. MAJ 1963.

U restoranu "Vrh zaliva", ef sale ree: "Veera, gospodine, s'il vous plait?"
"Hm, da."
Poveo ih je do mesta odakle se pruao pogled na dole,
tako da se videla glavnina zaliva La Hoje. Pod reflektorima,
talasi su se rasprtavali u belu penu.
"Da li je ovaj sto u redu?" Gordon klimnu glavom,
Peni prevrte oima. Kad im je taj ovek uruio menije
ogromnih razmera i otiao, ona ree: "E ba bih rado videla
da ovi izostave to sa akcentom, boga mi."
"taa vi too, madam? Nee volitee to zezanjee?" ree
Gordon.
"Francuski mi nije ba jaa strana, ali..." Zastala je jer
se kelner pribliavao. Gordon obavi vinski ritual,
odabirajui iz debele knjige neto to je prepoznao.
Osvrui se vide da na izvesnoj udaljenosti od njih sede
Kerovejevi, smeju se i lepo zabavljaju. Ukazao je Peni na
njih; ona je revnosno unela taj novi podatak u svoju
tekuu evidenciju. Meutim, nisu poli da saopte
najnovije stanje. Kolokvijum je leao ve pet dana u
prolosti, ali se Gordon oseao nelagodno na odeljenju.
Veeranji provod u "Vrhu zaliva" smislila je Peni kao
nain da se ublai Gordonova sumorna povuenost.
Neto tupnu pokraj njegovog lakta.
"Ja otvom'm ovo sad", ree kelner radei oko boce.
"Mo-ra da di-e."
"ta?" ree Gordon, iznenaen.
"Otvorii na vaz-duh, zna-te. Da di-e."

"A."
"Da gospodin-ne." Kelner mu uputi jedan blago
nadmoni osmeh.
Kad je otiao, Gordon ree:
"Bar je osmeh dobro nauio. Da li su ovde svi
restorani visoke klase ovakvi?"
Peni slegnu ramenima.
"Nemamo mi kulturu starog sveta kao Njujork. Ali nas
nisu ni napali siledije na putu dovde."
Normalno bi Gordon izbegao konverzaciju tipa
"znate-ta-bi-vi-Njujorani-trebalo-da-radite?", ali ovog
puta promrmlja "Nemoj da kreti o onome to ne zna", i
ve je, ne razmiljajui, priao o danima posle njegovog
odseljenja iz roditeljske kue, danima kad je iveo u
tesnom stanu, naporno uio i po prvi put stvarno oseao
taj grad, stvarno ga udisao. Njegova majka je dala nalog
ujka-Herbu da ponekad obie Gordona, jer bili su, najzad
komije. Ujka-Herb je bio vitak i estok ovek; veito je taj
sklapao velike ugovore u trgovini tekstilom. Fiziku je
prezirao na nain oveka-praktiara. "Kol'ko te plaaju?"
pitao je ponekad iznenadno, usred razgovora o neem
drugom. "Dovoljno, ako se stisnem." Njegov ujak bi ovo
odmeravao i pri tom sasvim iskrivio lice, a onda neizbeno
rekao: "Plus slobodno posluivanje - da pojede fizike
koliko god moe, a?" i pljesnuo se po butini. Ali nije to bio
neki glupak. Upotrebiti svoju inteligenciju za procenjivanje
rabata ili trinih ansi dempera bez izreza - pa, to je
pametno. On je i svoj jedini hobi pretvorio u maleni biznis.
Odlazio je subotom i nedeljom pomou linije IRT na
Vaington Park Skver, i to rano, da bi zauzeo mesto za
jednim od betonskih stolova za ah blizu ulica Mak Dugal i
Zapadne etvrte. Bio je vikendaki ahovski kockar. Bio je
voljan da odmeri snage sa svakim ko naie, uz opkladu od
etvrt dolara, i ponekad je tako uspevao da zaradi i do dva
dolara na sat. U sumrak bi razmenio mesto sa nekim, da
bi seo ispod uline svetiljke. Zimi je igrao u nekoj od
kafedinica u Vilidu, glasno srui mlaki aj i trudei se

da mu aj potraje da ne bi poslovni trokovi ispali

previsoki. Njegova jedina podlost sastojala se u tome to je
navodio protivnike da poveruju da su bolji od njega. A
poto svaki ahista dovoljno star da moe lako da potroi
25 centi neminovno ima uznapredovali sluaj ahovskog
ega, ujak-Herbu to nije bilo teko. On ih je nazivao
"pacerima" - a to mu je znailo: slabi igrai sa naduvanim
utiskom o svojoj sposobnosti. Nije igrao ba udesno
dobro. Njegova igra bila je srateki loa, zasenjujua ali
zapravo sainjena od pseudo-zamki pripremljenih za
unitavanje pacera koji poveruju da su primetili (a da on
nije primetio) mogunost da Herba munjevito poruku. Te
zamke su mu omoguavale da pobeuje brzo, ime je
maksimalizovao prihod na sat. Ujka-Herbova slika sveta
bila je jednostavna: paceri i mensch. On je, dakako, bio
mensch.
"Zna ta mi je poslednje rekao kad sam polazio?:
ree Gordon naglo. "Rekao je: 'Nemoj da bude pacer
tamo.' I dao mi deset dolara."
"Fini ujak", ree Peni diplomatski.
"A zna, prolog petka, na kolokvijumu - poeo sam
da se oseam kao pacer."
"Zato?" ree Peni istinski iznenaena.
"vrsto sam se ukopao iza snage svojih podataka. Ali
kad pogleda - Hriste, pa Dajson bi mi dao ansu, podrao
bi me, kad bi u ovome bilo iole razuma. Imam poverenja u
njegov sud. Poinjem da mislim da sam negde napravio
neku glupu greku, da sam zeznuo eksperiment tako
gadno da niko vie ne moe otkriti ta je pogreno.
"Trebalo bi da ima poverenja u svoje sopstveno..."
"Po tome se pacer i poznaje, vidi? Po nesposobnosti
da ui iz iskustva. Srljao sam k'o vo..."
"Va kom-pof, gospodinee", ree kelner glatko.
"Aaa, boe", ree Gordon toliko razdraeno da kelner
ustuknu, gubei svoju smirenost. Peni se glasno nasmeja,
to jo povea kelnerovu nesigurnost. ak se i Gordon
nasmei, i njegovo se raspoloenje promeni.

Penino usiljeno veselje dralo ih je tokom najveeg

dela veere. Ona izvue iz svoje torbice neku knjigu i
gurnu mu je u ruke. "Novi Fil Dik."
Bacio je pogled na dreavo-arene korice. Naslov:
ovek u visokom dvorcu.
"Ne'am vremena."
"Napravi vreme. Zaista je dobar. Druge njegove stvari
si itao, zar ne?"
Gordon slegnu ramenima, otpisujui tu temu. Jo
uvek je, iz razloga koji mu nisu bili jasni, eleo da govori o
Njujorku. Naao je kompromis, poeo je da prepriava Peni
sadrinu najnovijeg majinog pisma. inilo se da se ta
daleka figura poinje navikavati na ideju da on ivi "u
flagrantnom grehu". Ali u njenim pismima se oseala neka
udna neodreenost koja ga je uznemiravala. Kad je doao
u Kaliforniju, njena pisma su u poetku bila duga, puna
avrljanja o njenoj svakodnevnici, o komiluku, o
prakama i strelama menhetenskog ivota. Sad mu je o
svojim aktivnostima govorila veoma malo. Oseao je
prazninu nastalu iezavanjem tih detalja, oseao je kako
mu njegov njujoroki ivot izmie. U ono doba bio je
sigurniji u sebe, a svet je izgledao vei.
"Eej, 'ajde, Gordone. Prestani da uzdie. Evo, jo
poneto sam ti donela."
Uvide da je ona isplanirala vee sistematine radosti,
ak sa nagradama. Peni pokaza zgodan "Krosov" komplet
penkala i olovki, zatim string-kravatu vestern-stila, i
najzad nalepnicu za automobil, na kojoj je pisalo: Au +
H20. Nalepnicu Gordon uhvati izmeu palca i kaiprsta,
drei je gadljivo u vazduhu*( Au + H.,0, hemijski simbol za zlato i
vodu, to u prevodu na engleski daje gold + water, to je identino sa
imenom predsednikog kandidata, Kenedi-jevog ekstremno-desnog
protivnika, Goldvotera (Goldwater). Prim. prev.) kao da bi mogla

zagaditi njegovu teleu picaatu.

"Koji je ovo izmet?"
"E, ma'ajde. Samo ala."

"Sledei put e mi doneti primerak Savesti

konzervativca. Hriste."
"Nemoj se toliko plaiti novih ideja."
"Novih? Peni, na ovima je pauina..."
"Nove su za tebe."
"uj, moda bi Goldvoter mogao biti dobar komija zar nije Frost rekao da su susedi dobri kad su ograde
izmeu njih dobre? Eto ti malo literature. Ali, Peni, idiot
je."
Ona kruto ree:
"Ne toliki da pokloni Kubu."
"A?" Ovo istinski nije shvatao.
"Prolog oktobra Kenedi je potpisao da Kuba ode. Tek
tako." Energino je pucnula prstima. "Pristao je da nita ne
preduzima oko Kube ako Rusi samo pristanu da odnesu
svoje projektile odatle."
"To 'nita', tebi znai novi Zaliv svinja."
"Moda." Klimnula je glavom strogo. "Moda."
"Ve je dovoljno faista Kenedi spasao. Kubanske izgnanike, pa Franka, pa sad Dijema u Vijetnamu. Mislim
da..."
"Ne misli ti uopte, Gordone. Stvarno. Pun si tih
istonih ideja o nainu kako svet funkcionie, i sve su ti
pogrene. Sa Kubom je Kenedi bio slab, i sad samo gledaj
-Rusi e im dati oruje i oni e se infiltrirati svuda, irom
June Amerike. Oni su istinska pretnja, Gordone. ta e ih
spreiti da poalju trupe ak i u Afriku? U Kongo?"
"Gluposti."
"A da li su gluposti i to to Kenedi poinje da otkida
parie od naih sloboda i ovde? Prinudio je kompanije za
elik da uzmaknu, iako one nisu nita uinile sem to su
podigle cene. ta se zaboga dogodilo sa slobodom
preduzetnitva?"
Gordon die dlan u vazduh.
"uj, moe li primirje?"

"Samo pokuavam da te otkaim od tih tvojih ideja. Vi

sa istone obale ne razumete kako ova zemlja zaista
funkcionie."
On ironino ree:
"Moda ima nekoliko momaka u 'Njujork Tajmsu' koji
o tome mozgaraju."
"To su oni sa levog krila demokratske partije", poe
ona, "koji ne..."
"Hej, hej." Opet je digao dlan ka njoj. "Mislio sam da
smo uspostavili primirje."
"Pa... U redu. Izvini."
Gordon se zagleda u svoj tanjir, zbunjen, a onda ree
nagovetavajui da neto poinje da shvata:
"A ta je ovo?"
"Salata od artioke."
"Jesam li ja to naruio?"
"ula sam te."
"Posle teletine? Pa gde mi je bila pamet?"
"Sigurna sam da to ne znam."
"Ma ne treba meni ovo. Zvau jednog od ovih smenih
kelnera."
"Nisu smeni, Gordone. Oni su peovani."
"ta?" upita on prazno. "Zna. Homoseksualci."
"Pederi?" Gordon se oseti kao da je celo vee bio rtva
prevare. Ruku podignutu radi signalisanja sad naglo
spusti, kao da je savladan stidljivou. "Trebalo je da mi
kae."
"Zato? Nema to nikakve veze. Mislim, puna ih je La
Hoja - zar nisi primetio?"
"Hm, ne."
"Veina kelnera u svim restoranima su to. Zgodan im
posao. Moe da putuje, ivi na najboljim mestima.
Nemaju porodine obaveze, njihove porodice najee i ne
ele da imaju nita s njima, pa..." Slegnula je ramenima. I
u tom gestu Gordon vide istinsko poznavanje sveta, lieno
napora; na tome joj odmah jako pozavide. Smetao mu je
nain na koji se razgovor veeras prebacivao sa teme na

temu, izbacivalo ga je to iz ravnotee. Shvatio je da ni sad

ne moe da sagleda onu pravu Peni, enu iza tolikih
razliitih lica. Komina goldvoterovka ivi u istom telu sa
studentkinjom knjievnosti i umetnosti, koja se opet
pretapa u nemarnu seksualnu sveznalicu. Setio se kako je
na jednoj fakultetskoj zabavi prole godine otvorio vrata
kupatila i ugledao unutra Peni kako sedi na WC olji.
Njena plava haljina se polumeseasto sputala niz solju
kao cvetni venac. Trgli su se, tada, oboje; ona je u dignutoj
ruci drala kvadrat utog WC-papira. Potpetice su joj bile
zarivene u neravninu izmeu trouglastih smeih ploica
poda, tako da su joj noni prsti strali kooperno u
vazduh. Poto je sedela nisko inilo se da je donji deo
njenog tela daleko tei od gornjeg. On ugleda beskonani
ovalni zev izmeu njenih bledih butina. Najlon-arape su
kao tamna navlaka progutale glavninu njenih nogu;
prestajale su tek tamo gde su nailazile na oputene abice
njenog pojasa za arape. Vilica mu je klonula od
neodlunosti, onda je zakoraio unutra zatvarajui usta,
reen da pretrpi mogunost da je nainio "faux pas".
Ogledalo na zidu mu pokaza zbunjenog i iznenaenog
neznanca. Privuen njenim prisustvom, zatvorio je vrata
iza sebe.
"Moe ti nju da vidi i kod kue", ree ona bezobrazno. Studioznom smirenou je otapkala vlagu sa
"nje", ne obraajui uopte panju na njega, a onda pustila
da uta hartija odlepra u vodu koja je zevala ispod.
Poluokrenula se na seditu, pritisnula iskrzanu keramiku
ruicu. Mehanizam se odazva grgotanjem koje odnese
njene "rezultate" pre nego to su mogli postati dostupni
njegovom prodornom pogledu. Dok je ustajala i izgladivala
svoju haljinu inilo se da je porasla i postala nekako
izazovna, kao kakav egzotini problem. U tom izbledelom
zatvorenom prostoru ploica izgledala je sva sjajna od neke
usmerenosti, bila je to jedna njemu nepoznata Peni.
"Nisam mog'o da ekam", ree on sa toplinom koja mu
je zazvuala udno zato to je znao da to nije istina.

Provukao se pored nje i povukao rajsferlus nadole. Blaga

prijatnost mlaza: pranjenje.
"Odomaujemo se, a?" ree Peni uzvijajui jedan kraj
nakarminisanih usana u lirsku krivinu poluosmeha, videi
njegovo raspoloenje.
"Pa valjda", ree on lenjo. Napolju su njegove kolege
diskutovali o superprovodljivosti dok su njihove ene
iznosile pronicljiva zapaanja o lokalnim cenama
nekretnina; ene kao da imaju vri uvid u ono to je
realno. Peni se smekala sve ire, a on zavri brzim
mlaziem koji jednim delom promai otvor u WC olji.
Otresao ga je labavim klimatanjem, zatutkao unutra i
uredio odeu, a onda osuio sedite olje novim komadima
ute toalet-hartije. Nikad ranije nije sa enom imao
oseanje takve jednostavnosti i otvorenosti, u tako
bogatom, emajliranom ambijentu. Ne elei da otee ovaj
trenutak, jer se plaio da e se taj trenutak rasprsnuti kao
mehuri, on ovla poljubi Peni i hitro otvori vrata. Napolju
je stajao Ajzak Lejkin, naslonjen na zid, i posmtrao
reprodukcije Brojgela u senovitom hodniku, ekajui da
ude u kupatilo.
"Aha", ree on kad njih dvoje izadoe zajedno.
"Muvamo neto, muvamo." Jednostavna dedukcija. Lejkin
je prelazio pogledom sa njega na nju, kao da e moi da
nazre tajnu, ili kao da je upravo sagledao novi Gordonov
lik. A moda i jeste. Obojica su moda sagledali.
"Gor-done", dozivala ga je Peni u sadanjost. "Opet si
otplovio, kao to radi ve celo vee." Izgledala je
zabrinuta. Osetio je iznenadni mlaz razdraljivosti. Ona
Peni iz snova je meka i enstvena; ova ovde mu antra.
"Ako e to initi, onda zato ne bi o tome i priao?"
Klimnuo je glavom. Poeo je da ga zamara ovaj njen
programirani veernji izlazak pun usiljenog veselja. Muile
su ga i iznenadne promene njegovih emocija. Bilo mu je
normalno da o sebi razmilja kao o stamenom tipu koga
prolazne ideje uopte ne dotiu.

"Zvao me Sol danas", ree on kamenim tonom, beei

od svojih misli. "On i Frenk Drejk e dobiti vreme na
velikom radio-teleskopu u Grinbenku u Zapadnoj
Virdiniji. ele da prostudiraju 99 Herkula."
"Ako prime signal, da li e to dokazati tvoje tvrdnje?"
"Tako je. Nerazumno je, ali -dokazae."
"Zato nerazumno?"
"uj, mislim - " Gordon, ogoren, mahnu rukom.
Jedan od kelnera to shvati kao signal i poe da se
pribliava. Gordon mu pokretima urno pokaza da to ne
ini. "ak i ako proguta celu ovu priu, tahione i sve zato pomiljati da bi trebalo da bude i radio-signala?
Zato oba? itav smisao korienja tahiona sastoji se u
tome to je radio suvie spor."
"U redu, bar rade neto."
"A ti si u srednjoj koli takoe vodila i ekipe
navijaica?"
"Boe, ba si ti gadan kopilan ponekad."
"Dolo mi ono pogreno vreme u mesecu."
"Vidi, Sol se trudi da pomogne."
"Mislim da to nije nain da se ovaj problem rei."
"A ta jeste?" On to pitanje odbaci odmahujui
rukom, sa izrazom blagog gaenja na licu, a ona istraja:
"Stvarno, Gordone, ta jeste?"
"Zaboravi to. To je najbolji nain. I samo se nadaj da
e i svi ostali zaboraviti."
"Ne misli valjda stvarno..."
"Sigurno da mislim. Trebalo je da bude na tom
kolokvijumu."
Pustila ga je da se jedan trenutak hladi, a onda
promrmljala:
"Bio si pun samopouzdanja prole nedelje."
"To je bilo prole nedelje."
"Pa mogao bi bar da radi na tome."
"Kuperov kandidatski ispit je kroz dva dana.
Koncentrisau se na to da mu pomognem da se spremi, a

onda na to da ode. To mi je posao." Gordon naglo klimnu

glavom, kao da su sva pitanja reena time to on ima
posao koji treba da obavi.
"Moda bi trebalo da pokua neto slino onome to
radi Sol."
"Nema svrhe."
"Kako moe biti toliko siguran?" Prekrstila je ruke,
oslonila se na naslon svoje stolice od ratan-palme, i
pogledala pravo u njega. "Da li si ikad razmiljao o krutom
nainu kako naunici rade? Slian je vojnoj obuci."
"Sranje."
"emu vas ue? Zapii sve to zna o nekom
problemu. Rasporedi to u nekoliko jednaina. I to je u
veini sluajeva dovoljno, zar ne? Samo malo gurka
jednaine unaokolo i dobio si odgovor."
"Nije to tako jednostavno", ree Gordon odmahujui
glavom. Ali u sebi je morao, iako nevoljno, priznati da u
njenim reima ima neke istine. Pripii simbole,
ueavajui da x-ovi i y-i i z-ovi ostanu za nepoznate
vrednosti, a onda preureuj. Razmiljanje na ustaljeni
nain. Svi su oni na to navikli, i zato, ako ne paze, mogu
prevideti neke elemente problema. Dajson, koliko god da je
mudar, moe biti potpuno na pogrenom putu,
jednostavno zbog svojih navika u miljenju.
"'Ajde da uzmemo okoladni krem", ree Peni vedro.
Digao je pogled ka njoj. Kako god stvari ile, ona e
ovo vee zavriti dobro, makar silom. Setio se kako je
izgledala dok je sedela na WC-u onog dana, i osetio kako
ga kriomice obuzima neka toplina. Bila je i ranjiva i
smirena dok je sedela tamo, obavljajui jednu ivotinjsku
funkciju okruena odeom nalik na velove. Bezobrazna, a
udno elegantna..
"Da li vam je vee-ra bila odli-na gospodi-ne?"
Gordon je kiljio ka kelneru, pokuavajui da oceni
da li je peder.
"Pa... da. Da." Zastade. "Mnogo bolje nego 'Chef
Boy-Ar-Dee'."

Sam izraz na konobarevom licu vredeo je onoliko

koliko je cela veera plaena.

20
31. MAJ 1963.

Kandidatski ispit Alberta Kupera poeo je sasvim

dobro. Zapoeo je Gejts, fiziar za visoke energije, i to
standardnim problemom.
"Gospodine Kuper, razmislite o dva elektrona u kutiji
koja ima samo jednu dimenziju. Moete li nam napisati
talasnu funkciju za to stanje?" Gejts se prijateljski
nasmeio, trudei se da ublai napetost koja je kod ovih
usmenih ispita uvek bila prisutna. Kandidati su se skoro
uvek zaglavljivali negde na pola puta, nesposobni, samo
zbog svoje titrave nervoze, da se prisete nekog
jednostavnog dela fizike.
Kuper je krenuo kroz uvodni deo tog problema,
skicirajui stanje sa najniom energijom. Onda se zaglavio.
Gordon nije bio siguran da li je to jednostavna prpa ili
proraunata taktika odgaanja. U poslednje vreme
studenti su smislili caku da ute i mrte se, i tako da
izvuku iz ispitne komisije nagovetaje o reenju. To je
esto palilo. Posle jednog trenutka Gejts ree:
"Pa, onda... da li prostorni deo talasne funkcije treba
da bude simetrian?" Kuper posle nekog vremena ree:
"Pa... ne... ne bih rekao. Spinovi treba da budu..." I
onda je, uz povremene zastoje, uspeno zavrio ostatak.
Gordon je oseao nelagodnost dok je Gejts vodio
Kupera kroz seriju rutinskih pitanja, koja su sva bila
udeena da otkriju da li kandidat zna optu pozadinu
disertacijskog problema sa kojim treba da se dohvati u
kotac. Erkondin je zujao praznom energijom; Kuperova
kreda je kripala i grebala po tabli. Gordon je odmerio

pogledom Bernarda Keroveja, astrofiziara. Bez problema,

na toj strani. Kerovej kao da se dosaivao, nestrpljiv da
odradi ovaj ritual i da se vrati svojim proraunima. Jedini
problem: etvrti i poslednji lan komisije, Ajzak Lejkin.
Poto je najstariji profesor na polju na koje se Kuperova
teza odnosi, njegovo prisustvo je neizbeno.
Gejts je priveo kraju svoja pitanja a Kerovej,
mirkajui dremljivo, prepusti re Lejkinu. Poinje, pomisli
Gordon.
Ali Lejkin nije bio tako direktan. Proveo je Kupera
kroz diskusiju o Kuperovom eksperimentu - to je za
kandidata obino bezbedan teren, jer to najbolje zna.
Lejkin je naglaavao teorijsku podlogu efekata nuklearne
rezonance. Kuper je hitro ispisivao jednaine skala. A kad
Lejkin poe da opipava dublje, Kuper uspori, pa stade.
Probao je taktikom zastoja, ali je Lejkin to prozreo i nije
mu dao nikakav osmiljeni nagovetaj. Kerovej poe da
pokazuje znake interesovanja, sedajui uspravno po prvi
put tokom ovog ispita. Gordon se pitao zato kandidat u
nevolji uvek izaziva veu panju komisije: da li je to lovaki
instinkt? Ili opravdana profesionalna zabrinutost to je
kandidat, za koga se pretpostavlja da je uspean sve dok
se ne dokae suprotno, iznenada ispoljio fatalno, dotad
skrivano neznanje? I jedan i drugi odgovor previe su
jednostavni, zakljui Gordon.
Sad je Lejkin ve naterao Kupera u bekstvo. Terao ga
je da uokviri jasnu sliku svog teorijskog modela i da opie
postavke na kojima se taj model temelji. Onda je sasekao
Kuperovo objanjenje. Kuperovi iskazi su bili nejasni,
rezonovanje nepaljivo. Prevideo je dva vana efekta.
Gordon je sedeo apsolutno nepomino, ne elei da
prekida, nadajui se i dalje da e Kuper, sruen ovom
naglom olujom, uspeti da se ispravi i poeti da odgovara
ispravno. Ta nada izblede. Gordon se priseti kako je Lejkin
priao o komentaru koji je zapisao na neijoj doktorskoj
tezi pre izvesnog broja godina: "Mladi ovee, u ovoj tezi
ima mnogo originalnog i mnogo tanog. Na nesreu, ono

to je tano nije originalno, a ono to je originalno nije

tano."
Kerovej se umea sa nekoliko prodornih pitanja.
Kuper kao da poe da napreduje, onda se opet vrati
odugovlaenju ne bi li dobio na vremenu. Ali u dvosatnom
ispitu vremena ima vie nego dovoljno da se slabosti
razotkriju. Kerovej je sluao kako Kuper uzvraa nekakvim
teturavim odgovorima; oi su mu jo uvek bile
poluzatvorene, ali je sad bilo sasvim vidljivo da je
pripravan; preko njegovog lica irio se kiseli izraz. Gejts je
zurio u Kupera kao da eli da shvati kako je mogue da
kandidat koji je pre nekoliko minuta izgledao tako
pametan zapada sad u takve nevolje. Kad se Kuper
okrenuo da odgovori na jednu Lejkinovu upadicu, Gejts
odmahnu glavom.
Gordon odlui da se umea. Nije dobra ideja braniti
svog kandidata osobito uporno na kandidatskom ispitu,
upravo zato to je upadljivo da ga brani, to implicira da i
sam priznaje da je kandidat ispoljio slabosti. Gordon
progovori, prekidajui tok Kerovejovih opipavanja, i ukaza
da u preostalom vremenu komisija treba da razmotri
formu i detalje Kuperovog eksperimenta, to jo nije ni
dotaknuto. Ovo je uspelo. Gejts klimnu glavom. Kuper je
stajao leima uz tablu; sad se osmehnu sa oiglednim
olakanjem. Komisijska soba se ispuni malim zvucima
ruku koje preturaju po hartijama, tela koja se pomiu u
neudobnim stolicama; dotadanja atmosfera bila je
razbijena. Kuper bi mogao popraviti bar deo tete.
Pet minuta prodoe glatko. Kuper je objasnio
postavku svog eksperimenta, priao o detaljima opreme.
Dodao je lanovima komisije uzorke svojih ranih rezultata.
Lejkin te hartije jedva da je i pogledao. Stavio je preko
njih neke druge, svoje, i tako ih gurnuo prema Kuperu.
"Gospodine Kuper, mene ovde ne zabrinjavaju samo ovi
lako razumljivi rezultati. Siguran sam da ih ova komisija
nee smatrati iznenaujuim. elim da znam da li su
ispravni.

"Gospodine?" ree Kuper tankim glasom.

"Svi znamo da u vaem radu postoje neke... udne...
crte."
"Ovaj, ja..."
"Da li biste nam mogli objasniti te stvari?"
Lejkin pokaza te njegove stranice, koje su ostale na
stolu, licem nagore. Bile su to one linije na kojima su se
videli iznenadni prekidi glatkih rezonantnih krivih. Gordon
gvirnu ka njima, obuzet oseajem da tone.
Ostatak ispita kao da prolete zaas. Kuper izgubi onu
svojevrsnu smirenu distanciranost koju je uspeno
odravao tokom ranijeg ispitivanja. Dok je objanjavao
efekat spontane rezonance, zapinjao je u reenicama.
Pojurio bi napred kroz neko objanjenje koje mu je bilo
poznato, a onda, stiui do njegovog kraja, uzmicao od
implikacija. Trudio se da izbegne pitanje ta izaziva tu
pojavu. Tom pitanju ga je vraao Kerovej, sada vidno
zainteresovan. Gordon svojim meanjem nije uspevao da
zaustavi ovaj tok dogaaja. Gejts poe da podrava
Kerovejove skeptine stavove, tako da se Kuper obrtao as
ka Lejkinu, as ka Keroveju, as ka Gejtsu, nailazei
stalno na sve nove i nove zamerke i s leva i s desna.
"To pitanje predstavlja sr ove doktorske teze", ree
Lejkin; ostali klimnue glavama. "Ono mora biti razreeno.
Jedino gospodin Kuper zna gde je istina." Svi prisutni su
znali da je tu re o porukama i o Gordonu i Solu Sriferu, a
ne samo o ispravnosti Kuperove elektronike. Meutim za
ovaj fakultet ovaj ispit je bio nain da se izrazi
profesionalni sud o toj temi, pa se zato bitka morala voditi
na tom terenu.
Gordon je doputao da se ovo nastavlja, i da se
dvoasovni interval na taj nain troi, dokle god se
usuivao da doputa; najzad ree:
"Sve je to u redu, ali, drimo li se mi teme? Podatke
ste videli..."
"Razume se", uzvrati Lejkin brzo. "A da li su tani?"

"Tvrdim da mi ne razmatramo to pitanje. Ovo je

kandidatski ispit. Mi presuujemo o prihvatljivosti teme - a
ne o konanom rezultatu."
Gejts klimnu glavom. Onda, na Gordonovo
iznenaenje, i Kerovej klimnu glavom. Lejkin je utao. Kao
da je ovo pitanje reeno, Gejts postavi Kuperu jedno
bezazleno pitanje o Kuperovoj aparaturi. Ispit se bliio
kraju. Kerovej se opustio u svojoj stolici; oi su mu bile
poluzatvorene, zagledao se u svoj unutranji svet, iskra
vie nije bila u njemu. Gordon je ironino razmiljao ta bi
poreske platie pomislili o ovom svom napola zaspalom
javnom slubeniku; onda se setio da se Kerovej samo
pridrava standardnog radnog vremena za teoretiare.
Dode na posao u podne, spreman da rukom zameni doruak. Seminari i diskusije sa studentima vode ga u vee. A
uvee je spreman da pone da se bavi proraunima - a to
znai, svojim pravim poslom. Ovaj ispit u rano popodne za
njega je veba za buenje.
Gordonov pravi posao je poeo kad je Kuper iziao iz
sobe. Tada mentor paljivo slua komentare i kritike svojih
kolega, po pretpostavci radi toga da ih koristi tokom
budueg rukovoenja radom tog doktoranda. Prefinjeni
oblik nadvlaenja konopca.
Lejkin je otpoeo izraavanjem sumnje u pogledu
Kuperovog razumevanja problema. Tano je, priznade
Gordon; Kuper je slab u optoj teoriji. Ali, ve po tradiciji,
kandidati-eksperimentatori su vie zainteresovani za
detalje svog laboratorijskog posla - za "milovanje svojih
aparata", tako se Gordon izrazio, da bi izazvao bar malo
veselja, koje je ovde bilo veoma potrebno - nego za fine
poente teorije. Gejts je ovo kupio; Kerovej se mrtio.
Lejkin je slegnuo ramenima, kao da priznaje da je po
ovom pitanju rezultat nereen. Zatim je ekao, a Kerovej i
posle njega Gejts su izraavali odreene zamerke zbog
Kuperove povremene aljkavosti u pogledu bazinih
problema fizike - na primer, u pogledu problema dva
elektrona u kutiji. Gordon se saglasio. Ukazao je,

meutim, na injenicu da Odeljenje za fiziku moe samo

da zatrai od studenata da polau odgovarajue kurseve, i
onda da se nada da je znanje vrsto usaeno. Kuper je ve
poloio kvalifikacioni ispit na Odeljenju - tri dana pismenih
ispita, a onda dvosatni usmeni ispit. injenica da je
Kuperovo znanje u nekim oblastima jo uvek nesigurno
nesumnjivo je za aljenje. Ali ta tu moe uiniti ova
komisija? Gordon obea da e pritisnuti Kupera da te
oblasti sredi - da e, efektivno, svojim grdnjama prinuditi
kandidata da nadoknadi uoene manjakavosti. Komisija je
ovaj odgovor, manje-vie standardan, prihvatila sa
klimanjem glava.
Do tog trenutka Gordon se klizao po relativno vrstom
ledu. Sada Lejkin zamiljeno kucnu penkalom po stolu,
tik! i poe polako, maltene sneno, da razmatra Kuperove
podatke. Pravi ispit za jednog eksperimentatora, ree, jesu
njegovi podaci. Klju Kuperove teze je efekat spontane
rezonance. A upravo to je dovedeno u pitanje. "Imajmo na
umu da je teza rasprava, a ne hrpa listova hartije", ree
Lejkin sa snenom lakoom.
Gordon je uzvraao kako je najbolje mogao. Efekat
spontane rezonance je vaan, ali Kuperovo primarno
interesovanje vezano je za neto drugo. Tema njegovog
rada je daleko konvencionalnija. Komisija treba da sagleda
spontanu rezonancu kao jednu vrstu dodatne komplikacije
koja ponekad zamrai one konvencionalnije podatke koje
Kuper eli da pribavi.
Lejkin uzvrati najozbiljnije. Pomenuo je tekst u
"Pismima revije fizike", gde su bila navedena imena
Lejkina, Gordona i Kupera. U konanoj verziji teze stvar e
morati da bude pomenuta.
"A to, dakako - "kratak, tuan, umoran pogled prema
Gordonu - "znai da moramo pokrenuti itavo pitanje...
interpretacija... koje su ponuene za ova... naruavanja
rezonancijskih krivih."
"Ne slaem se", odsee Gordon.

"Komisija mora razmotriti sve injenice", ree Lejkin

blago.
"injenica je da ovde Kuper ide na reavanje jednog
standardnog problema."
"Nije tako objavljeno."
"ujte, Ajzak, ono to ja radim nema veze sa ovom tezom i ovom komisijom."
"Ja bih stvarno rekao da mi se ini", umea se Gejts,
"da treba da se usresredimo na mogunost samog
eksperimenta."
"Sasvim tano", prozbori Kerovej diui se iz svog
polusna.
"Kuper se verovatno nee uopte baviti tom, ovaj,
teorijom poruke", ree Gordon.
"Ali, mora", ree Lejkin sa tihom energijom.
"Zato?" ree Gordon.
"Kako moemo biti sigurni da njegova elektronska oprema funkcionie ispravno?" ubaci Gejts.
"Tano to", ree Lejkin.
"ujte, pa u njegovoj opremi nema nieg naroitog."
"Ko to moe znati?" ree Lejkin. "Ona sadri nekoliko
modifikacija koje su iznad i izvan uobiajene mainerije za
rezonancu. A te modifikacije su bile, ako sam dobro
shvatio..." prizvuk ironije ovde, uvide Gordon "...zamiljene
da poveaju osetljivost. Meutim da li je to sve to one
ine? Ne postoji li neki nepredvieni efekat? Neto zbog
ega ovaj eksperiment, ovaj aparat, hvata nove efekte u
vrstoj materiji o kojoj govorimo - u indium-antimonidu?
Kako to moemo znati?"
"Dobra poenta", progunda Gejts.
"Na koju vrstu efekta mislite, Ajzak?" ree Kerovej, istinski zbunjen.
"Ne znam", priznade Lejkin. "Ali to je tema o kojoj govorimo. Tano to."
"Ne slaem se", ree Gordon.
"Ne, pa mislim da je Ajzak sto posto u pravu",
promrmlja Kerovej.

"Ima neke pravde u tome", ree Gejts zamiljeno.

"Kako moemo biti sigurni da je ovo dobra tema za
doktorat, ako ne znamo da oprema radi ono to Kuper
kae da ona radi? Mislim, evo, tu je Ajzak, koji sumnja. Vi,
Gordone - vi smatrate da je teza o-kej. Ali ja imam oseaj
da treba da dobijemo jo informacija, pa tek onda da
krenemo napred."
"To nije svrha ovog ispita", ree Gordon ravno.
"Smatram da je to legitimno pitanje", ree Kerovej.
Gejts dodade:
"Smatram i ja."
Lejkin klimnu glavom. Gordon uvide da se sva trojica
oseaju nelagodno, da ne ele da zadru u ono pravo
pitanje, ono zatrpano detaljima Kuperove aparature i
finesama teorije. Ali, jasno je bilo da i Gejts i Kerovej i
Lejkin smatraju da je hipoteza o poruci sranje, najobinije
isto sranje. I - da ne nameravaju da puste da to
promakne.
Kuper nije u mogunosti da objasni sve svoje
podatke, ili bar ne one zanimljive delove. Dokle god ta
zagonetka bude visila u vazduhu, ova komisija nee doneti
odluku o toj tezi. Sem toga, ne radi se jednostavno o
pitanju sukobljenih teorija. Kuper je slab u nekim vanim
oblastima. Potrebno je da vie ui, vie zaviruje u
udbenike. Nikad nije bio osobito briljantan kao student u
uionici; to se ovde upadljivo primetilo. I to je, zajedno sa
zamuenim pitanjem poruka, dovoljno.
"Predlaem da oborimo gospodina Kupera u ovom
njegovom, prvom, pokuaju polaganja kandidatskog
ispita", ree Lejkin blago. "Potrebno je da se on bolje
spremi. Sem toga, pitanje spontane rezonance..." pogled ka
Gordonu "...treba da se razrei."
"Tako je", ree Gejts.
"Hm", ree Kerovej dremljivo, ve prikupljajui svoje
rasute hartije.
"Ali ujte..."

"Gordone", promrmlja Lejkin sa nekakvim umornim

prijateljskim dranjem, "za to je veina lanova komisije.
Moemo li dobiti formular?"
Gordon kruto dodade univerzitetski ispitni formular
na kome lanovi komisije mogu da se potpiu i napisu "da"
ili "ne" kao svoj stav o pitanju da li je kandidat poloio ili
pao. Formular mu se vrati preko stola sa tri ne. Gordon je
zurio u to, jo izvan ravnotee, jo neuveren da je sve
gotovo. Ovo je bio njegov prvi pokuaj da provede
kandidata, svog doktoranda, kroz ovaj ispit, i evo,
kandidat mu je pao - a to se retko deava. Za ime boje, pa
smatra se da je kandidatski ispit prost k'o pasulj. Gordon
iznenada pomisli na konvencionalnu teoriju naunih
revolucija, gde stare paradigme padaju a nove ih
zamenjuju. Na neki nain, teorija o porukama i teorija o
spontanoj rezonanci pokazale su se kao dve paradigme,
izgraene radi objaanjvanja jedne iste hrpice misterioznih
podataka. Dve paradigme, koje se bore nad mrvicom
eksperimentalnog hleba. Ovo ga maltene navede da prasne
u smeh.
Razbudilo ga je kripanje stolica i ukanje hartija.
Promrmljao je poneto svakome od ove trojice dok su
odlazili, jo uvek oamuen ishodom. Lejkin se ak
rukovao s njim i vedro dobacio:
"Znate, stvarno moramo to da izvedemo na istinu"
pre nego to je otiao. Gledajui u Lejkinova lea koja su
se udaljavala, Gordon vide da je sve ovo za Lejkina bio
samo aljenja dostojan incident sa mladim univerzitetskim
nastavnikom koji je odleteo po tangenti. Lejkin je napustio
blaa sredstva ubeivanja. Nije vie mogao da dolazi kod
Gordona i blago ga ubeuje da napusti svoje ideje. Ta vrsta
razgovara ne bi nikud odvela - i nije nikud odvela. Bio je to
sluaj dveju i neusaglaenih linosti, a u istraivanju je to
moda, na kraju krajeva, najvanije. Krik i Votson se nisu
slagali sa Rozalind Frenklin, i zato nisu saradivali na
zagonetki spirale DNA. Zajednikim naporom mogli su
ranije slomiti taj problem. Nauka obiluje rasplamsalim

sukobima; mnogi od njih blokiraju napredak. Izvesne

velike mogunosti su proputene - da je Openhajmer
uspeo da se probije kroz Ajntajnovu sve tvru izolaciju,
moda su njih dvojica mogli krenuti dalje od
Openhajmerovog rada iz 1939. o neutronskim zvezdama,
mogli su razmatrati itav opte-relativistiki problem
kolapsirane materije. Ali nisu to uinili, delimino zato to
je Ajntajn prestao da slua druge, podigao je oko sebe zid
sainjen od njegovih omamljenih snova o potpuno
unificiranoj teoriji polja...
Gordon uvide da sedi sam u sumornoj sobi. U
prizmelju Kuper eka da uje rezultat. Nastavniki posao
donosi radosti, ali se Gordon iznenada zapita da li radi
njih vredi trpeti nastavnike neprijatne trenutke. Tri
etvrtine svog vremena potroi na najslabiju etvrtinu
studentske generacije; sa najboljima problema nema. A
sad, mora poi dole i kazati Kuperu.
Sloio je svoje papire i otiao. Mlazevi suneve
svetlosti strujali su kroz hodnike prozore kao uta seiva.
Dani su sve dui. Nastavna godina je zavrena. Gordon na
tren zaboravi i Kupera i Lejkina i poruke, i dopusti da se
preko njega preliva samo jedna jedina misao: poinje
blagosloveno dugo leto.

21
AVGUST 1998.

Mardori je uspela sve da pripremi pre trenutka kad

se na ljunanoj pristupnoj stazi zaula kripa
automobila. U zamrzivau se nalazi led, pomno uvan
tokom perioda iskljuenja struje: Radovala se to e, posle
dosadne sedmice, dobiti drutvo. Donovi opisi Pitersona
temeljito su je pripremili da prema njemu oseti antipatiju;
lanovi Saveta su daleke, pretee figure. Dolazak jednog u
njenu kuu, nosi pretnju da bi se mogao desiti neki
ogroman drutveni "gaf", ali, kao kompenzaciju, donosi i
uzbuenje kontaktiranja sa nekim znaajnijim od
kembridskog "dona".
Don joj je javio samo dva sata pre dolaska gostiju,
to je klasini trik nemarnog supruga. Sreom, kua je bila
u razumnoj meri sreena, a sem toga mukarci te stvari
nikad i ne primeuju. Problem je bila veera. Smatrala je
da e morati, iz utivosti, da ga pozove da ostane, ali ako
bude imala iole sree on e to odbiti. Imala je peeno meso
u svom akumulatorskom zamrzivau. uvala ga je za neku
naroitu priliku, a sad nije bilo vremena da se to meso
odmrzne. Znala je da je vano prirediti dobru predstavu za
Pitersona; Don ga nije pozvao u svoj dom iz nekakvog
prijateljstva. Moda jedan sufle. Pretraila je svoje
kuhinjske ormare i nala jednu konzervu "rimps" raia.
Da, to e uspeti. Sufle od rimpa, salata i francuski hleb.
Posle toga jagode iz bate, i krem. Prokleto elegantna
veera, kad se sve uzme u obzir. Time e biti potroen
dobar deo njenog sedminog budeta za nabavljanje hrane,
ali do vraga i sa ekonomisanjem kad upozorenje stigne

tako kasno. Donela je flau njihovog skupog kalifornijskog

"ablis" vina i stavila je u majuni zamrziva, jer ju je samo
tako mogla ohladiti na vreme. Pa neka ovo malo lii i na
slavlje, razmiljala je. Ve danima Dona takorei nije ni
viala, jer je do kasno u no radio u laboratoriji. Stekla je
naviku da priprema brze i lake veere za sebe i za klince, a
po strani da ostavlja lonac supe koja se moe zagrejati im
Don dode kui, ma kad to bilo.
Napolju lupie vrata automobila. Mardori je ustala u
trenutku kad su dvojica mukaraca ulazila u dnevnu
sobu. Don kao i obino izgleda kao deji meda, pomisli
ona sa ljubavlju. Videi ga po prvi put te nedelje na
svetlosti dana, primetila je i koliko je umoran. Piterson je
na neki gladak nain zgodan, zakljui Mardori, ali su mu
usne isuvie tanke, to mu daje neku tvrdou.
"Ovo je moja supruga, Mardori", govorio je Don dok
je pruala ruku Pitersonu. Dok su se rukovali, njihove se
oi sretoe. Neko iznenadno peckavo oseanje proe kroz
nju. Onda on skrenu pogled, i oni uoe u sobu.
"Nadam se da vam ovo ne pravi previe nezgoda", ree
Piterson. "Va mu me je uveravao da neemo smetati, a
imamo jo da popriamo o poslu."
"Ni najmanje. Drago mi je da imam drutvo, za
promenu. Ponekad je prilino dosadno biti supruga
fiziara kada je u eksperimentu."
"Pretpostavljam da je tako." Dobacio joj je kratak
rasecajui pogled i odetao do prozora. "armantno vam je
ovo mesto."
"ta vam mogu doneti za pie, Pitersone?" upita Don.
"Ja bih uzeo viski sa sodom, molim. Da, armantno je
ovde. Veoma volim ovdanju prirodu. Vae rue izgledaju
naroito dobro." Pokretom je pokazao ka bati, i zatim
dodao nekoliko preciznih komentara o zemljitu.
"Pretpostavljam da stanujete u Londonu, gospodine
Piterson?"
"Da, tamo stanujem. Hvala." Uzeo je pie od Dona.
"A imate li i vikendicu u prirodi?" upita Mardori.

Videla je da je za tren neto zasvetlucalo u njegovim

oima pre nego to je odgovorio.
"Na alost ne. eleo bih da imam. Ali verovatno ne bih
imao vremena da je koristim. Moj posao zahteva da mnogo
putujem."
Klimnula je glavom saoseajno i okrenula se svom
muu.
"U pogledu pia izmiem ti za jedno, Done, ali bih
rado dobila jo jedno." Pruila je au ka njemu.
"eri, je l' tako?" Po hotiminoj vedrini sa kojom je govorio videla je koliki napor on ulae da bi se slagao sa ovim
Pitersonom. Od prve sekunde osetila je napetost izmeu
njih dvojice. Don prie bifeu i ree nategnuto veselim
glasom:
"Ianov posao je da obezbedi da ne moramo prevelike
koliine ovoga da loemo da bismo bili sposobni za
suoavanje sa svetom."
Ova primedba nije ostavila nikakav vidljivi utisak na
Pitersona, koji promrmlja:
"Na alost, raniji notornjaci nisu imali Svetski savet
na koji bi mogli prebacivati krivicu za svoje izbegavanje
stvarnosti."
"Izbegavanje stvarnosti?" upade Mardori. "Zar to nije
ona nova teorija terapije?"
"Kladim se da je to bolest maskirana da lii na lek",
nasmeja se Don tiho.
Piterson se ograniio na jedno "Hmmmmm" i okrenuo
ka Mardori. Pre nego to je mogao promeniti temu, to je
oigledno hteo, ona ree, delimino i radi toga da ga zadri
izvan ravnotee:
"A kakva je realnost iza ovih udnih oblaka koje
viamo? ula sam neto malo na vestima o nekom Francuzu koji kae da je to novi tip oblaka, neto..."
"Ne bih mogao rei", ree Piterson naglo. "Ne bih
mogao stvarno rei. Ja, znate, silno kasnim."
Mardori pomisli, ba vesta vrdalama, da.

"Onda, Brazil. ta nam Svetski savet moe rei o

tome?"
"Cvetanje se iri, i mi inimo to moemo." Piterson
kao da je bio neto zagrejaniji za ovu temu, moda zato to
je ve bila javna.
"Znai to nije vie u vaim rukama?" upita ona.
"Pretenim delom nije. Savet identifikuje probleme i
usmerava istraivanja, integriui ih sa politikim
razmatranjima. Mi se bacamo na bolne take koje imaju
neke veze sa tehnologijom, im postanu vidljive. Glavnina
nae funkcije sastoji se u integrisanju satelitskih
ekoprofila. Prosejavamo podatke, traei indikativne
promene. im se pojavi nadnacionalna zagonetka, stvar
istinski prelazi u ruke tehnikim tipovima..."
"... da je ree", dovri Don, vraajui se sa erijem.
"Meutim, ba zbog te vatrogasne psihologije mi u
reavanju zagonetki funkcioniemo tako drndavo, vidite.
Ako ne postoji kontinuitet istraivakog rada..."
"O, Done, taj govor smo ve uli", ree Mardori; u
njenom glasu bilo je veselja koje nije oseala. "Gospodin
Piterson se dosad sigurno ve sloio s tobom."
"Dobro, spakovau taj govor", saglasi se Don blago,
kao da se prisea gde je. "A i onako sam hteo da se
koncentriem na ovo o opremi. Evo trudim se da ubedim
Iana da sedne uz telefon i da mi obezbedi pomo onih iz
Brukhejvena. Za to je potreban, kako kau Ameri, 'buda',
pa..."
"Vei buda nego to sam ja, na alost", upade
Piterson. "Pogreno ste shvatili koliko uticaja, ili, tanije,
koju vrstu uticaja, ja imam. Nauni tipovi ne vole da ih
ljudi iz Saveta premetaju kao pione."
"A, to sam i ja primetila."
Don se nasmeio sa naklonou.
"Nema svrhe bili primadona ako ne ubaci poneku
ariju, je l' tako? Ali, ne..." okreui se opet Pitersonu "...
samo sam hteo da kaem da bi neki usavreni delovi

opreme iz Brukhejvena otklonili na problem sa bukom.

Ako im vi..."
Piterson stisnu usne i brzo ree:
"ujte, pokuau sa drugog kraja. Znate kako to
izgleda - memorandumi, komiteti, panelgrupa, i tome
slino. Ako izuzmemo mogunost da nam pomogne neko
udo, to e trajati nedeljama."
Mardori lojalno ubaci:
"Ali sigurno moete da izvrite neki, neki..."
"Markam to najbolje moe", ree Piterson okreui se
njoj. "Telefonom u izvriti pripremu, a on moe da ode i
sretne se sa momcima u Vaingtonu a potom u
Brukhejvenu."
"Da", progunda Don. "Da, to bi uspelo. Mislim da
Greg ima dobre veze."
"Ima?" ree Mardori sa nevericom. "On izgleda, pa..."
Piterson se nasmei kao da ga to zabavlja.
"Malo udan? Malice loeg ukusa? Malice kao
ne-ba-prava-stvar? Ali imajte na umu da je to
Amerikanac."
Mardori se nasmeja.
"Da, stvarno! Den se ini mnogo finijom."
"Misli, mnogo je predvidljivija", ree Don.
"Da li to mislim?"
"Mislim daje to ono to obino hoemo da kaemo
time", ree Piterson. "Ne ljulja amac."
Mardori se iznenadi uviajui koliko su njih dvojica
saglasni. Bilo je u tome neeg kiselog i tunog. Oklevala je
jedan momenat, a oni su obojica, kao da im je dat signal,
pogledali u svoje ae. Svaki je svoju au nagnuo,
okretao, ledene kockice su zveckale o staklo, tenost
ilibarske boje se njihala i vrtela. Digla je pogled, osmotrila
visoku, tihu sobu. Na trpezarijskom stolu polirano drvo je
odraavalo buket cvea koji je ona aranirala; sjajno-glatka
vizija vaze podseala je na skupljeni dlan u kome lei svet.

Da li je Piterson ranije saoptio Donu neto, neku

vest? Tragala je za nainom da razbije ovo raspoloenje.
"Don, jo serija?"
"Vai", ree on i ode da donese pie, inilo se da ga
neto mui. Pitersonu dobaci iz daljine: "ta je bilo ono
ranije u kolima, o toj eni sa Kalteka?"
"Katerina Vikem", ree Piterson bezizraajno. "To je
ona to radi na tim mikrounivezumima."
"One hartije koje ste pokazali Markamu?"
"Da. Ako to objanjava va nivo buke, onda je vano."
"Znai radi toga ste zvali?" upita Don, sipajui eri.
"Hoete jo jedan?" Die flau.
"Da, rado bih. Dobio sam je preko telefona, a onda
Torna, momka koji vodi tu grupu. Katerina stie sledeim
avionom."
Don zastade na pola sipanja.
"A-uh. Mora biti da ste pritisli pravu dugmad."
"Poznajem Tornovog nadziratelja ugovora."
"A." Pauza.
"Da."
"Pa, nemojmo dosaivati vaoj supruzi priama o
poslu", ree Piterson. "Voleo bih da pogledam vau batu,
ako dozvolite. Glavninu svog vremena provodim u Londonu
ili na putovanjima, i moram rei da je divno videti jednu
pravu porodinu kuu kao to je ova."
Postrance ju je pogledao dok su ustajali. Ona se upita
da li on to pokuava da pridobije njene simpatije.
"Da li vaa supruga putuje sa vama?"
"Ne. Ne putuje."
"I pretpostavila sam da ne moe, s obzirom na njen
posao. Sigurno postie znatan poslovni uspeh."
"Da, koliko znam posao joj cveta. Sara obino uspeva
u svemu to preduzme." Njegov glas nije odavao nita.
"Mardori, ti poznaje njegovu enu?" upita Don zbunjeno. Izali su na terasu i stali na gornji kraj stepenita
koje je vodilo do travnjaka. Sunce je jo bilo visoko.

"Ne, ne znam je lino, ali znam za nju. Bila je ledi

Sara Lindzej-Stjuart-Balt, zna."
Don je pogleda prazno.
"A, pa otkud bi ti to znao. U svakom sluaju, ona sad
kreira one divne haljinice. Sara Lindzej. A dece nemate,
gospodine Pitersone?"
"Ne. Nemam."
etali su preko travnjaka. Negde desno od njih
zakukurika petao.
"Vai pilii?" upita Piterson.
"Da, drimo est komada, radi jaja. I radi jela,
ponekad, mada ne podnosim da ubijam ta smena
stvorenja."
"Koju vrstu gajite? Orpingtone ili leghorne,
pretpostavljam, ako su uglavnom za jaja."
Pogledala ga je iznenaeno.
"Pa vi znate neto o kokokama, je l'? Da, imamo
nekoliko Orpingtona. Leghorne nemamo. Dobro leu jaja,
ali ja vie volim jaja sa smeom ljuskom nego bela."
"Tano. Sem toga leghorni su veoma nervozni. Skloni
su da naprave haos u malom kokoinjcu, a pretpostavljam
da je va takav. A roudajlendski crveni? Oni leu fina
smea jaja."
"Trenutno imam par kokica. Jo nisu poele da leu."
"Ukrtaete vrste, zar? Onaj petao nije zazvuao kao
roudajlendski crveni."
"Iznenauje me da znate toliko o njima."
Nasmeio joj se.
"Znam mnogo stvari koje iznenauju ljude."
Uzvratila je utivim osmehom, ali se trudila da njene
oi ostanu hladne. Ona je ena koju nije lako armirati. A
on je ovek prezira dostojan, ree ona sebi. Uopte se ne
zanima za nju. Flertuje sa njom automatski, samo zato to
je ena.
"Da li biste ostali na veeri kod nas, gospodine Pitersone?" upita ona prilino formalnim tonom.

"Veoma ljubazno od vas, gospodo Renfru. Hvala, ali

ve imam zakazanu veeru. Zapravo", dodade gledajui
svoj sat, "verovatno bi trebalo da krenem. Treba da se
sretnem sa nekim u 7.30 tamo, u Kembridu."
"Bojim se da u i ja morati da se vratim na posao
veeras", ree Don.
"Ooo, ne", bunila se ona. "Ba ste nevaljali vas
dvojica." Oseala se malo pripito, i bila je raspoloena za
drutvo. Takoe je bila prepuna energije, maltene sklona
sitnim trzajima, kao da se prepila kafe. "Tebe nisam videla
ve vekovima, a spremila sam se da za veeru napravim
sufle od rimpa. Apsolutno odbijam da budem i veeras
ostavljena sama."
"Zvui kao privlana ponuda. Ne bih ni trenutka
oklevao da sam na vaem mestu, Done", ree Piterson uz
jo jedan od svojih laskavih osmeha.
Donu kao da je bilo neprijatno zbog ovog njenog
ispada pred stranim licem.
"Pa, u redu, ako je to tako vano ostau na veeri. Ali
u posle toga verovatno ipak morati da odem na par sati."
Uoe opet u kuu. Piterson spusti au.
"Hvala za pie. Kad budem sledei put morao da idem
u Kaliforniju, javiu vam. Gospoo Renfru, hvala vam za
ovu prijatnu meuigru."
Pustila je Dona da ga isprati do vrata, a za sebe je
uzela jo jedno pie dok su njih dvojica bili u holu. Bila je
prilino razoarana to Piterson nije ostao na veeri.
Moda je ak mogla uivati u jednom blagom flertu sa njim
- mada je, pretpostavila je, neprincipijalnog i nesimpatinog karaktera.
Don se vrati u sobu, trljajui ruke.
"E tako smo se i njega otresli. Ba se radujem to nije
mogao da ostane, a ti? Kakav je tvoj utisak o njemu?"
"Reptil", ree ona spremno. "Gladak a ljigav. Ne bih
imala ni milimetra poverenja u njega. Naravno, veoma je
privlaan."

"Zar je? Meni izgleda prilino obian. Iznenadilo me je

to zna sve to o njegovoj supruzi. Nikad ranije nisi
pomenula."
"Ali za ime neba, Don, sve mi se to vratilo dok je on
bio ovde. Zar se ne sea? Bio je onaj straan skandal gde
su bili umeani ona i princ Endru. Da vidimo, imala sam
dvadeset pet, znai to je moralo biti 1985-te. Princ Endru
je star isto koliko i ja, a ona je imala - pa, ne znam - valjda
oko trideset. U svakom sluaju, pamtim kako smo svi
priali o tome. Zvali smo ga 'napaljeni Endi'."
"Ja se toga uopte ne seam."
"Pa mora biti da se sea. Bilo je u svim novinama. I
to ne samo u tra-rubrikama. Mnotvo pisama kako
javnost oekuje od kraljevske porodice vie standarde
ponaanja i sve u tom smislu. A kraljica je udesila da
Pitersona imenuju za ambasadora u - ovaj, ne pamtim gde,
ali veoma daleko. U Africi."
"Hoe da kae da su oni tad bili u braku?"
"Pa naravno da su bili. Zato je to i bio takav skandal.
Imali su veliko, pompezno venanje samo oko godinu dana
pre toga. A Pitersona nisu postavili ba za ambasadora
nego, zna, za prvog sekretara ili na neko takvo mesto. Da,
tad smo smatrali da je princ Endru prilino super. Bilo je
to uzbudljivo. Mislim da je prevrilo meru kad su se jedne
veeri malo natreskali, pa kad je on nju odveo u jednu
sobu u Bakingemskoj Palati i okaio na vrata znak 'Ne
uznemiravaj' koji su maznuli iz nekog hotela. I onda kad se
o tome raulo, ona kae reporterima, kae, oduvek je
elela tu stvar da radi u Palati, al' ispalo je da su kreveti
tvrdi i neravni!"
"Za ime boga Mardori!"
Zakikotala se videi njegov izraz lica.
"Pa, prilino je to smeno, kad razmisli."
"Zvui kao da je ona potpuno neodgovorna osoba. To
je zamalo dovoljno da prema Pitersonu osetim aljenje,
mada, mogu rei, njih dvoje zasluuju jedno drugo.

Pretpostavljam da je ostao sa njom samo zato to je mogla

da unapredi njegovu karijeru."
"Vrlo verovatno. Moram rei da mi se uopte nije
svideo."im je to rekla, uini joj se da je istina upravo
takva. Kao da joj je to pomoglo da objasni bar deo ove
udne napetosti i zbunjenosti. Uinio joj se zanimljivim
moda samo zato to je popila tri ae. "Pa, da stavim ja taj
sufle u penicu. Da l' bi mog'o da postavi sto, ljubavi?"
"Hm, da", promrmlja on rasejano, prelazei preko
sobe. "Mislio sam da bismo mogli i vesti da uhvatimo..."
Mardori se okrete nazad, ka njemu.
"Vesti, e to je to. Ti i Piterson ste imali taj smeni
trenutak ranije - na ta ste to mislili?"
Don zastade.
"A, da. Imao je na licu isti onaj izraz kao popodne kad
je dobio telfonski poziv u laboratoriji. To me je podsetilo.
uo sam deo..."
Zastao je, zamiljen.
"Dakle?" ree Mardori otro. "O emu?"
"O oblacima. Izvetaj o njihovom sastavu. I, kad je
izbegao da ti odgovori, znao sam da tu neto ima."
"Smatra li da e ita biti na vestima?"
"Ako Piterson prikriva, sumnjam da e biti. Ipak..."
Deca su gledala kanal ITV. Don prebaci telvizor na
kanal BBC1. Mardori je stajala u vratima i gledala.
Svakog dana bila je samo jedna velika emisija vesti;
ostatak programa bio je zabavni, sainjen uglavnom od
komedija situacije i ponekad vesterna i starih filmova.
Nastupila su vremana kad malo ko eli da gleda ita
ozbiljno.
"... su danas i u Londonu, mada u ovim ulinim
neredima nije bilo rtava. Kornvolske protestne grupe koje
su demonstrirale na Trafalgar Skveru uplele su se u okraj
sa policijom. Policijski predstavnik kae da su te grupe
ignorisale nareenje da se sklone sa ulica i omogue
prolaenje vozila, tako da su ih vlasti morale silom
rasterivati i hapsiti one koji su se opirali. Hju Karadok,

voa pokreta za nezavisnost Kornvola, tvrdi da je

demonstracija bila mirna i da je policija napala bez
ikakvog povoda." Na ekranu se videlo kako dvojica
policajaca odvlae jednog oveka izbezumljenog pogleda i
uzdignute pesnice. Spiker je napravio pauzu i potom
izgledao vedrije. "Pripreme za krunisanje odmiu. Danas
su kralj i kraljica posetili Vestminstersku Opatiju gde ih je
primio stareina manastira, veleasni Derald Hoker.
Zadrali su se tamo neto manje od jedan sat." Dobro
znana fasada Vestminsterske Opatije pojavila se na
ekranu; izae kraljevski par, kroz portal toliko veliki da su
prema njemu izgledali kao patuljci. Mahnue kratko
prolaznicima i uvukoe se hitro u limuzinu koja ih je
ekala, i iznad koje je leprala kraljevska zastava.
"Pozivnice za novembarsku ceremoniju ve su razaslate
efovima drava irom sveta. U kraljevskim talama
otpoeo je rad na preureivanju dravnih koija koje se
tradicionalno koriste za krunisanja. Bie cele iznova
pozlaene, to e, prema procenama, kotati 500.000
funti. Danas je u Donjem domu gospodin Alan Harmon,
poslanik Hadesfilda, kazao da je to 'razbenjujue
optereivanje britanskih poreskih platia'. Kominikeom iz
Palate danas je potvreno da princ Dejvid ima male
boginje i da lei u izolaciji u koli Gordonstoun. Javljeno je
da ovaj prestolonaslednik prakrauje vreme itajui sveske
nauno-fantastinih stripova. A sad, dananje sportske
vesti. Na kraju mea Kent je izgubio 245 poena u svom
meu protiv Sareja..."
Mardori ode da spremi veeru. Don Renfru ostade
ispred televizora, ekajui jorkirske rezultate. Vie mu
nije ostajalo nimalo vremena za sport, ali je jo pratio
lokalne kontrolne meeve u kriketu i navijao za Jorkir.
U kuhinji, Mardori se urno dade na posao. Oseala
se napetom. Dosadni stari kriket. Zato on tamo sedi i
gleda to? Mogao bi da joj pomae ili bar da razgovara sa
njom, kad ve namerava da ponovo izae. Zapitala se da li
da popije jo vina i odluila da ipak to ne ini. Bilo bi

traenje piti ga kad e ionako provesti vee sama, pogotovu

to se oseala pripitom. Bacila je salatu na sto, iznela hleb
i buter. Sufle je upravo bio gotov. Vratila se u dnevnu
sobu. Don je i dalje sedeo pred televizorom.
"Pa mislila sam da e ti postaviti sto", ree ona oto.
Digao je pogled rasejano.
"ta, veera je gotova? Evo za minut u."
"Ne, nemoj za minut. Sufle je gotov i ne moe da eka.
Uradi to prokleto odmah."
Izjurila je iz sobe, a on osta da zuri iznenaeno.
Odgegao se do ormaria, izvukao nekoliko viljuki i
podmetaa i stavio ih na sto. Mardori se vrati sa sufleom.
"Ti to naziva postavljanjem stola? Gde su salvete? A
ae? A i decu treba da zove. Nameravam ovo da serviram
pre nego to padne." Sela je za sto.
"ta ti je, mae?" upita on nevino.
"ta ta mije? Nita mi nije", odreza ona istog trena.
"Zvui neraspoloeno", odvai se on.
"Pa, ovek fino da poludi. Zatraim od tebe samo da
postavi sto, a ja sve drugo spremim, i onda vidim da nisi
uradio nita. Dozlogrdilo mi je da dirindim ceo dan a i
zato bih? istim kuu a mi vie nikog ne dovodimo tako
da to niko ne vidi. Spremim veeru a ti je samo pojede i
odjuri. Mogla sam isto tako i da otvorim konzervu gotovog
pasulja i ti ne bi primetio razliku. I ve mi je muka od ovog
usamljenikog provoenja veeri i ne samo veeri nego i
pola noi." Digla se na noge, unela mu se u lice.
"Mardori, draga, ao mi je. Nisam shvatao... Vidi,
ostau kod kue veeras, ako ti to toliko mnogo znai.
Mislio sam... Mislim, znam da sam te zanemarivao u
poslednje vreme, ali ovaj posao mi silno mnogo znai - od
vitalnog je znaaja, Mardori, ali ne bih ga mogao raditi
ako ne bih znao da si ti uz mene. Ti si najstabilniji element
u mom ivotu. Ja ti to nikad ne govorim zato to
podrazumevam da zna da je tako. Ne bih uopte mogao
da se koncentriem na svoj posao kad bih znao da neto
nije u redu s tobom."

Nasmeila se kiselo.
"Sad me nagoni da se osetim krivom. Kao, ja te
izneverila, a? Hoe da ti odravam domainstvo, da
budem tvoj sistem za podrku, i ono 'iza svakog uspenog
oveka stoji...' i tako dalje. E pa u veini sluajeva sam
zadovoljna tom ulogom, ali veeras se oseam malo
sebinom. Nije stvar samo u tome to si veito van kue.
Bio je dug i naporan dan, stvari su iskrsavale jedna za
drugom. Morala sam satima da ekam u redovima, mesa
nigde nije bilo, ve celih prokletih petnaest dana ne mogu
da naem nikoga ko bi doao i popravio WC, i najzad neko
je danas obio katanac na garai i ukrao gomilu alata."
"Alata? Nisi mi rekla."
"Nisi mi dao ansu. Nikad ne mogu da dobijem vezu
sa tobom kad si u toj prokletoj laboratoriji. A Niki se
vratila kui sva u suzama jer je gospoica Kreno - zamisli,
ona - jednostavno otputovala na Tristan da Kunju, bez
ikakve najave ili ieg; a zna kako je Niki bila vezana za
nju. Mislila sam da e vlada da zaustavi emigraciju
potrebnih radnika. Valjda gospoicu K. nisu raunali kao
potrebnu. Bilo kako bilo, morala sam da teim Niki. A
onda ti telefonira da dovodi Pitersona ovamo. asna re,
ponekad imam oseaj da sam fudbalska lopta namenjena
da je utiraju."
"Zato se ne iskljui na jedan dan? to ne ode u
London u kupovinu? Kupi sebi haljinu. Idi u pozorite."
"Sama?"
"Odaberi dan, obeavam da u se uvee pojaviti i
sresti se s tobom na vreme za predstavu. ta kae na to?
Samo da ne bude jedna od onih totalno sumornih drama
novog stila. Svet je ve i ovako u dovoljno loem stanju i
bez njih."
Nasmejala se, odobrovoljena.
"Ma nisu stvari ba tako loe kao to priaju. Svet je
proao i kroz gora vremena. Seti se Crne smrti. Ili drugog
svetskog rata. Preiveemo i sve ovo. Da, mislim da bi
jedan dan u Londonu bio dobra ideja. Ve vekovima nisam

kupila nijedno novo parence odee. O, Done, sad se

oseam mnogo bolje. I, zna, nisi stvarno obavezan da
ostane ovde veeras. Znam da umire od elje da se vrati
svom poslu."
"Ostajem", ree on vrsto. "Kai mi konkretnije ta je
odneto iz garae. Zna, ve je krajnje vreme da instaliramo
alarmni sistem. Misli li da su to bili oni uljezi sa stare
farme?"
"O moj boe, Done", zacvile ona iznenada, "vidi sufle!
Pretvorio se u palainku!" Sela je teko i zapiljila se u
sufle. Onda poe da se smeje. Smeh se postpeno pretopio
u jecanje. Don stade iza nje i poe nespretno da je tape
po pleima.
"Nemoj to tako da prima, maco", ponavljao je.
Konano je obrisala oi i sela uspravnije.
"Pa, ionako vie nisam uopte gladna. Ne elim da
jedem tu gadnu stvar. Iscrpljena sam. Ali klinci nisu
veerali. Morau valjda neto da spremim za njih."
Pokrenula se da ustane, ali ju je Don gurnuo natrag
u stolicu.
"Ne, nee. Ja u im otvoriti konzervu supe ili neto
drugo. Ti, hajde u krevet. Izgleda skroz oborena. Ni o
emu ne brini. Ja veeras ostajem kod kue, i ja u se o
svemu pobrinuti."
"Hvala, Done, ba si srce. Da, stvarno mislim da u
u krevet."
Gledala ga je kako odlazi u kuhinju, onda umorno
ustala. I, zamalo, opet poela da se smeje. Pre samo sat ili
dva oseala je silnu glad za seksom zato to je Don tako
retko kod kue. A sad je Don tu i ostae celo vee, a ona
je toliko umorna da jedva moe da odri oi otvorenim
dovoljno dugo da stigne do kreveta. Prokleto udno, zar
ne?

22

Pojavila se na vreme na njihovom ugovorenom mestu,

kod niskog kamenog zida ispred Kingsa. Piterson je
oklevao samo tren, preturajui po seanju da bi naao
frazu koja e ga podsetiti na njeno ime. Aaa, da, "Laura
kod Bouza". "Nadam se da me niste ekali", ree ona
zagladujui haljinu nenim rukama.
Promrmljao je nekakav automatski odgovor, nanovo
impresioniran njenom lepotom. Zabavljalo ga je kad je
primetio da ona nosi jednostavnu haljinu koja je zapravo
kopija jednog od Sarinih modela. Dobra kopija. Prevarila bi
skoro svakog.
Lauru su impresionirala kola, jedan od najnovijih
modela, podeena specijalno za njega. Sa divljenjem je
gledala duboreze u drvetu i suzdranu eleganciju, ali nije
rekla nita. Trudi se da izgleda blazirano, zakljui on. ak
je i Sara, koja je prefinjenost sigurno stekla ve u petoj
godini, uzviknula od divljenja gledajui unutranjost ovih
kola. Razmislio je, i mogao se setiti samo jedne osobe koja
nije bila impresionirana. Bio je to Renfru. Piterson se
zapita kako to da shvati.
Kad su uli u restoran, kilometrima izvan Kembrida,
odmah se moglo videti da ga je ef sale prepoznao. Ostali
mukarci u sali ga nisu prepoznali: Laura je privukla na
sebe njihovo uporno zurenje. Din-i-tonici, raskone
lanene salvete, uobiajene stvari. Laura je osmatrala
prostoriju na nain koji je nagovetavao da pravi mentalne
beleke za svoje prijateljice. Ovaj restoran moe
impresionirati, pretpostavio je on, ali stilski je prava
papazjanija. U osnovi, engleska seoska krma sa
neuklopljenim nagovetajima francuske otmenosti. Cic;
veliki kameni kamin ispunjen sada, zato to je leto,

biljkama; tavanica sa gredama, niski okrugli hrastovi

stolovi - sve dobro znano, udobno, solidno. Ali lusteri i
nijansirana ogledala su pogreni. A dvostruko je pogrena
ravna TV ploa koja daje ne-sasvim-taan prizor
francuskog dvorita i dalekih prilika koje se kreu na
poljima, moda farmera koji skupljaju seno. Najzad,
poluokrugli boni sto sa krivim pozlaenim nogama, lani
Luj XIV, jednostavno monstruozan.
"Frenderi!" uz viknu Laura.
"Da", ree on.
Primetila je veoma precizno:
"Pitam se kakvi su im rognons de veau flambe? I cotes
d'agneau a l' ail'?
"Ono prvo, verovatno tako-i-tako. Ovde preteruju sa
plamenom. Ono drugo e pre biti mlada ovetina nego
prava jagnjetina. Va francuski je ba dobar." to da ne
ubaci i to. Onda ree neto dui kompliment na
francuskom.
"ao mi je, govorim samo hranu."
Nasmejao se, zadovoljan to je u njoj naao doticaj
duhovitosti.
Diskutovali su o kraama knjiga kod "Bouza i Bouza";
veinu njenih pitanja o poslovima Saveta Piterson je
izbegao.
"Zato ne uvar na vratima, koji bi pregledao tane?"
upita on.
"Gospodin Smajdi eli da naa prodavnica ostane
dentlmensko mesto, gde kupci nemaju oseaj da su pod
sumnjom."
Piterson se seti vremena kad se ovek mogao pouzdati
da e u koledu imati sobu, i kad je svako dobijao,
prilikom odlaska kod svog tutora, eri, i kad si za majski
bal nosio beli veernji sako. Sad svi koledi primaju ene, a
ene su u istim sobama sa mukarcima ako to ele, postoji
ak i jedan koled iskljuivo za homoseksualce, a
akademske odede vie nigde nisu obavezne.

Ona nastavi da pria o neutivosti ovih dananjih

studenata. Klimnuo je glavom, nagaajui da je to ono to
bi, po njenoj pretpostavci, on eleo da uje. Zapravo i nije
mnogo promaila. Ali on je bio zainteresovan za njen arm
a ne za njena miljenja.
Prinudio je svoj um da se koncentrie na ovu
situaciju. inilo se daje u pitanju jednostavni problem u
venoj seksualnoj igri. Moda se upravo tom predvidljivou igre mogla objasniti ova njegova nepanja u
pogledu detalja; morao je da se napree da bi sledio nit
njene prie. Ona eli da se ubaci na film, moda glumu, to
se uklapa. Stan u Londonu kad bi samo nala neki nain
da se preseli, slae se. Kembrid je dosadan, sem za one
koji vole akademske, grozne "zanimljivosti". Ona ima
oseanje da u sadanjoj politikoj situaciji stvarno treba
neto srediti, ali nema predloga ta bi to moglo biti. Bez iznenaenja, ali je silno zgodna i kree se graciozno.
Prihvatila je sve vrste povra koje su stigle u srebrnim
posudama, svaka vrsta u zasebnom, drugaijem sosu.
Verovatno kod kue nema tolikog izbora, naroito posle
propale francuske letine. Razmiljao je jedan trenutak nije
li trebalo da se Savet umea u to, da zabrani upotrebu
novih tehnika, a onda je gurnuo tu temu natrag na mesto
koje joj pripada: nema svrhe zadravati se na temama iz
prolosti.
Poto mu je bilo teko da prati, poeo je da usmerava
tok razgovora. Bilo je lako ubaciti u svoje reenice nedavno
prisustvovanje visokom dravnom skupu, izgovoriti uzgred
ali razumljivo nekoliko imena, ne tako sporo da bi ona
naslutila da ih pominje namerno. Onda je ubacio i jedno
pominjanje arlsa, a ona se zalete:
"Stvarno poznajete kralja?" Piterson je u stvarnosti
bio sa arlsom, u odnosima uzjamanog uvaavanja i
profesionalne saradnje, ali nije oklevao da taj odnos
prikazuje sa najveim preterivanjem koje je moglo zadrati
uverljivost. vrsto je verovao da nije ni primetila diskretan
gest kojim je naruio jo pola flae od kelnera za vino. Ve

ju je pomalo hvatalo kikotanje. Iskoristio je to da proba sa

malo smelijim priicama. U jednom trenutku je pokrila
au rukom, bunei se da joj je ve dosta. Ostavio je flau i
poeo da joj pria erotine detalje koji ine pozadinu
nedavnog razvoda vojvode od ropira . Brzo je stigao do
one scene u sudu kad je prikazana slavna "obezglavljena"
fotografija. Ledi Pringl se zaklela da je to vojvoda, jer ona
navodno moe njega uvek da prepozna. Sudija je zatraio
da vidi tu fotografiju. I - konstatovao da je to u sutini
samo slika mukog polnog organa, izbliza, mada je tu bilo i
lice njegove partnerke, jasno prepoznatljivo. Laura se
kikotala tako bespomono da je Piterson bio siguran da
nije primetila kako dopunjava njenu au. Nastavio je o
tome kako je sudija onda pitao ledi Pringl kako moe biti
sigurna da je to ba vojvoda: priajui, digao je au i
Laura ga je u tome, nita ne mislei, imitirala. Pustio je da
ona ispije vino, pa je tek onda ispriao kako je odgovorila
ledi Pringl, naime, tako da se sve ivo u sudnici toliko
pokrivilo od smejurije da je sudija morao da naredi da
sudnica bude ispranjena.
Zavalio se u sedite i posmatrao Lauru. Stvari su ile
izvanredno. Napustila je svoj stav lanog flertovanja, i, za
trenutak, prefinjeni akcent.
"Ma stvarno si ti neki", ree ona. Njeni samoglasnici
su postrance klizili kroz istonoanglijski raspon diftonga.
Kelner dogura kolica sa francuskim pecivima
iskomplikovanim do munine. Kao to je i oekivao, Laura
je izabrala ona se najvie punjenja, i napala ih sa
bestidnim apetitom srednjokolke.
Nad kafom se opet uozbiljila, pazila je na svoje samoglasnike i pritiskala ga da govori o politici. Ponavljala je
uobiajene novinske fraze o neodgovornim korporacijama
koje plasiraju sumnjive nove produkte u svet ne
razmiljajui uopte o socijalnim posledicama. Piterson se
pomirio sa neminovnou da odslua ovu standardnu
lekciju, a onda, iznenaujui samog sebe, poeo glasno da
misli o stvarima koje je ve dugo drao "u magacinu".

"Ne, pogreno si to postavila", ree joj iznenada.

"Pogreni zaokret je nainjen upravo onda kad smo poeli
da forsiramo drutveno korisna istraivanja. Tad smo
prihvatili ideju da je nauka slina drugim oblastima, gde
upravlja odozgo i proizvodi ono to hoe."
"Pa, to se sigurno moe", ree Laura. "Ako su na vrhu
pravi ljudi..."
"Ne postoje pravi ljudi", ree on sa puno energije. "To
upravo sada poinjem da uviam. Vidi, ili smo kod
starijih naunika i molili ih da odaberu polja koja najvie
obeavaju. Onda smo ta polja podrali a ostalo sasekli,
radi 'fokusiranja naih napora'. Ali u nauci stvarna
raznovrsnost dolazi odozdo, a ne od inovativnih upravljaa
odozgo. Suavali smo prostor nauke tako da na kraju niko
nije video nita sem odobrenih problema i konvencionalnih
mudrosti. Radi utede u novcu uguili smo imaginaciju i
preduzimljivost."
"A meni se ini da nauke imamo previe."
"Da, previe uloenog rada bez stvarnog razumevanja.
Ako ne istrauje i bazine stvari, dobija generaciju
tehniara. To je ono to sad imamo."
"Da se vie proveravalo da bi se videli nepredvieni
uzgredni efekti..."
"Da bi neto video, mora imati viziju", ree on
iskreno. "Tu injenicu tek poinjem da sagledavam. Sva
ova govorancija o prokletom 'drutveno korisnom'
naunom radu zasniva se na ideji da negde sedi birokrata
koji e najbolje prosuivati ta je drutveno korisno. Zato
sad problemi izmiu iz ruku zanatski orijentisanim
tipovima, iji su horizonti ogranieni, i, i..."
Zaustavio se, udei se samome sebi zbog ovog
izletanja.
Ton ove veeri, dosad paljivo podeavan, odjednom
se promenio, moda fatalno. Uzrok je moda to to je
proveo dan sa Renfruom. Eto, upravo je poeo vatreno da

izlae argumente upravo protiv onog gledita koje ga je

iznelo na vrh.
Otpio je dug gutljaj kafe i nasmejao se tiho, toplo.
"Malice mi je zavrtelo pamet to pitanje, zar ne? Zbog
vina, mora biti." Sad, ako bude vodio igru kako treba, moi
e da upotrebi ovo malopreanje izletanje kao dokaz kako
je on strastveno zainteresovan za sudbinu sveta, iv duh,
nezavisni mislilac itd. itd, to bi sve moglo zvuati
privlano. Pree na posao da obezbedi da sve tako i
zazvui.

Mesec je bio visoko nad drveem. Jedna sova neujno

minu preko komadia neba nad proplankom. Obazrivo je
izvukao ruku ispod njene glave i osmotrio svoj asovnik.
Prola je pono. Do vraga. Ustao je i poeo da se oblai.
Ona je leala mirno, opruena bez ikakvog stida, nogu
irom rairenih, onako kako ju je i ostavio.
Leala je na njegovom sakou. Sagnuo se da ga uzme i
video, na meseini, suze na njenim obrazima. Oh, sranje.
Pa nee valjda sad morati i sa tim da se petlja.
"Bolje bi bilo da se obue", ree on. "Ve je kasno."
Pridigla se u sedei poloaj i poela da petlja sa
svojom haljinom.
"Ian", poe ona sitnim glasom, "ovo mi se nikad ranije
nije desilo."
"Ma hajde", ree on, ne verujui joj. "Ne moe mi rei
da si bila nevina."
"Nisam to mislila."
Tragao je za smislom njenih rei.
"Nikad ranije nisi...?"
"Ja - ne sa mukarcem - ne tako - nikad nisam..."
Saplitala se o sopstvene rei. Bilo joj je neprijatno.
Znai, to je. Nije joj pomogao da se izrazi. Oseao je
zamor i nestrpljenje, nije ga oduevio nagoveteni kompliment. Pitanje je ponosa, za mukarca, da ih zadovoljava;

ponosa, ne vie. A bog je svedok da je ovoj dugo trebalo da

svri. Ipak, bio je ovo bolji posao, nego sa onom japanskom
nimfomankom, Kiferovom enom, u La Hoji. Sad mu je
pomisao na tu Japanku donosila neprijatni trzaj. On je sa
njom inio uobiajeno, ak i vie od uobiajenog, a
Japanka je imala orgazam ponovo, pa ponovo, pa ponovo,
inilo se da je nezasita. Oseala se kod nje tenja da
grozniavo grabi, a to je primetio i kod mnogih drugih ena
u poslednje vreme. No to je njihov problem, ne njegov.
Uzdahnuo je i odgurnuo tu uspomenu od sebe.
Otresao je sako, zbacujui travke sa njega. Ona je
utala, jo uvek je mrsila neto oko opasaa svoje haljine,
verovatno se trudei da naini istu onakvu petlju kao kad
je polazila od kue. Poveo ju je sa proplanka, lien svake
dalje elje da je dotie. Kad je uvukla aku u njegovu,
smatrao je da je utivo da to dopusti; jer, on e se, ipak,
jo po neki put vratiti u Kembrid. Rasejano se ekao po
vratu gde ga je neka bubica ujela dok su se valjali po travi.
Sutra e biti jo jedan dug dan. Razgibao je ramena. U
miie u korenu vrata bio mu se uvukao neki hladni bol.
Da vidimo, sutra je taj sastanak podkomiteta, onda treba
proitati opteinformativne materijale o ratu zbog svetih
krava, koji u Indiji jo pomalo pucka... Trgao se shvatajui
da u poslednje vreme ivi nekako malice u budunosti,
kao da mu je to postalo navika. Kod Renfrua, dekoncentrisale su ga misli o veeri i vinu. U restoranu je gledao
Laurinu kosu i razmiljao kako bi mogla izgledati lepezasto
rairena preko vrsto upeglanog belog jastuka. A sad,
odmah posle seksa, njegov um plovi ka sledeem danu i
predstojeim obavezama. Hriste, magarac koga vue
argarepa.
Bio je blago iznenaen kad su izali iz vlane ume i
kad se setio da je jo uvek u Kembridu.

23

Gregori Markam je bio iznenaen kad je ugledao Iana

Pitersona kako ulazi u laboratoriju i grabi svrhovitim
koracima niz prolaze izmeu elektronske opreme. Posle
uobiajenih pozdrava Greg ree:
"Zamiljao sam da ovih dana nemate mnogo vremena
za sekundarne napore kao to je ovaj."
Piterson se osvrte po prostoriji.
"Bio sam u komiluku. Video sam Renfrua pre
nekoliko dana, a potom sam bio zauzet. Hteo bih da
popriam sa vama i da vidim tu novu enu, Vikemovu."
"A, to se toga tie. Ne vidim da je potrebno da ja
putujem u SAD ba sad. Ima..."
Pitersonovo lice otvrdnu.
"Sredio sam vam putovanje, i kod NSF i u
Brukhejvenu. Uinio sam sve to se moglo, sa svoje strane.
Mislio sam da neete imati nita protiv da pomognete
Renfruu tamo preko."
"Pa, i nemam, ali..."
"Dobro. Oekivau da budete u avionu sutra, kao to
je planirano."
"Ovde ima mnogo zanimljive teorije koju bi trebalo da
proradim, Keti je donela stvari koje..."
"To ponesite sa sobom."
Markam uzdahnu. Piterson nije liio na one liberalne
administatore popularne u SAD, koji pristaju da sluaju
predloge ak i kad je neka odluka ve doneta.
"Pa, time e stvari biti usporene, ali..."
"Gde je Vikemova?"
"Ovaj, tamo. Jue je dola, i Don joj jo pokazuje gde
je ta."

Prie im vitka, pomalo koata ena.

"Upravo smo zavrili obilazak", ree ona Markamu.
"Prilino je impresivno. "Vas, ini mi se, nisam srela",
nastavi ona okreui svoje krupne smee oi ka Pitersonu.
"Niste, ali ja znam za vas. Ian Piterson."
"Znai vi ste taj momak koji me je silom doteglio
ovamo."
"Manje-vie. Potrebni ste."
"Bila sam potrebna i u Pasadeni", ree ona ogoreno.
"Mora biti da ste potpalili vatru ispod nekog velikog honoa
tamo gore."
"eleo sam da ujem o tim tahionima iz
subuniverzuma, i tako dalje."
"O-ho, izgleda da ste navikli da vam se elje
ispunjavaju prokleto brzo."
"Ponekad se ispunjavaju", promrmlja Piterson lako.
"Pa, dobila sam temelje od Grega i Dona, ovde, i
smatram da postoji mogunost da je ta buka, da kaemo,
kosmolokog porekla. Moda mikrouniverzumi, moda
daleke Sajfertove galaksije u naem sopstvenom
univerzumu. Teko je rei. Jezgra kvazara ne mogu da
proizvedu ovoliko buke, to je sigurno. Podaci koji pristiu u
Kaltek i Kit Pik sugeriu, ini se, da ima mnogo tamne
materije u naem sopstvenom univerzumu. Dovoljno za
implikaciju o postojanju mikrounivezuma, moda."
"Dovoljno da se zatvori naa geometrija?" ubaci Greg.
"Mislim, iznad kritine gustine?"
"Moda." A Piterson dodade "Ako je gustina tamne
materije dovoljna, na univerzum e se jednog dana sruiti
nazad u sebe. Kolaps, ciklini kosmos i tako dalje."
"Znai, ne postoji nain da se izbegne ta buka u
Renfruovom eksperimentu?" upita Piterson.
"Verovatano ne postoji. To je za Dona ozbiljan
problem; on se trudi da fokusira zrak uprkos svim
spontanim emisijama koje nastaju zbog tahionske buke.

Ali to nee biti briga za 1963-u ili ve za koga tamo. Oni

samo primaju; to je mnogo lake."
Piterson proguna neki neutralan odgovor kojim se
razgovor prekida, i ree da mora da telefonira. Ode brzo;
inilo se da je duhom odsutan.
"Smean momak", ree Keti.
Markam se nasloni na kompjutersku konzolu.
"To je ovek koji otvara kasu. Budi dobra s njim."
Nasmeila se.
"Zapanjena sam da ste dobili fondove za sve ovo..."
Razmahnu rukom. Njene su se oi pokretale, prouavale
njegovo lice.
"Da li stvarno misli da moete da promenite
prolost?"
Markam zamiljeno ree:
"Pa, ja mislim da je Renfru krenuo s time samo da bi
dobio finansiranje. Zna, ukras od praktinog laga na
torti koja je u stvari fundamentalna i 'nekorisna'. Ni trena
nije verovao da e stvar funkcionisati. I Ja sam takoe
smatrao da je ovo dobra fizika; obojica smo bili iznenaeni
Pitersonovim interesovanjem. A sad poinjem da pomiljam da je Don moda od poetka mislio ozbiljno. uj, pa
videla si jednaine. Ako u jednom eksperimentu ne
nastaje kauzalna petlja, on je dozvoljen. To je jasno i
isto."
Keti sede u laboratorijsku stolicu i poe da se ljulja
unazad, diui stopala ak gore, na konzolu. inilo se da
joj je koa na licu, na jagodinim kostima, razvuena,
istanjena, suva i slina hartiji; na nekim mestima videle su
se bore od sunca i od umora. Od "mlaznjakog
zaostajanja" tj.: promene vremenskih zona videli su joj se
podonjaci.
"Jest, ali ti eksperimenti se zagrevanjem, koje ste
izvodili na poetku... To je jedno, kad ima tako
jednostavnu problematiku, ali kad se umeaju ljudi..."
"Opet razmilja o paradoksima", ree Markam
saoseajno. "Uvoenjem ljudi u eksperiment pojavljuje se

slobodna volja, a to vodi do problema ko je posmatra u

ovom pseudo-kvantno-mehanikom eksperimentu, i tako
dalje."
"Jest."
"A ovaj eksperiment funkcionie. Seti se Pitersonove
bankovne poruke."
"Jest. Ali emitovanje ovoga o okeanu - kako bi
izgledao uspeh? Jednog dana se probudimo, a cvetanja
nema?"
"Opet razmiljamo u kanalima koji vode stvaranju
paradoksa. Izdvaja sebe iz eksperimenta. Neto kao onaj
stari klasini pomatra. Vidi, pa stvari ne moraju biti
kauzalne, moraju samo biti konzistentne unutar sebe."
Uzdahnula je.
"Ne znam ta nove jednaine polja kau o tome. Ovde
je primerak mog rada o kuplovanim reenjima, moda bi
ti..."
"Kombinovanje kvantno-mehanike supersimetrije i
opte relativnosti? Sa tahionima unutra?"
"Jest."
"Ej, pa to vredi pogledati." Markam se razvedri.
"U tim jednainama jo uvek postoje mnoga stara
obeleja, to mogu kazati. Svaki kvantno-mehaniki
dogaaj - naime, dogaaj koji ukljuuje tahione i petlju
koja izaziva pradoks - i dalje vodi ka svojevrsnom
rasipanju u porodici verovatnoa dogaaja."
"Talasni obrazac izmeu prolosti i sadanjosti.
Prekida za svetio zakoen izmeu poloaja 'ukljueno' i
'iskljueno'."
"Da."
"Znai i dalje dobijamo probabilistika predvianja. A
ne izvesnosti."
"Tako mi se ini. Ili bar postoji takav deo u formalnoj
postavci. Ali postoji jo neto... Nisam imala vremena da to
razjasnim."

"Kad bi bilo dovoljno vremena za razmiljanje..."

Markam je zbunjeno zurio u uredno otkucane stranice
jednaina. "Teak deo posla je interpretiranje svega ovoga.
Ova matematika je tako nova..."
"Jest, pakleno bih elela da me ovaj momak Piterson
nije dovukao sa Kalteka. Torn i ja smo bili na ivici da - "
Njena glava se tre nagore. "Ej, a kako je Piterson saznao
za mene? Jesi mu ti rek'o?"
"Ne. Nisam ni znao da radi na ovome."
"Hmmm." Njene oi se suzie. Onda je slegnula ramenima. "Neku mo on ima, to mi je jasno. Lii na pravog
engleskog uobraenka."
Markamu kao daje bilo nelagodno.
"Pa, ne znam..."
"O-kej,
o-kej,
pripii
to
mom
mlaznjakom
zaostajanju. A mogu dodati da je avion bio krcat-pun.
Isuse, to nije taj Piterson priekao jo samo nedelju-dve."
Markam vide da Piterson izlazi iz prostora gde je
Renfru radio, i dade Keti signal. Ona namesti prazno,
pomalo komino lice; Markam se nadao da Piterson to
nee uoiti.
"Upravo sam popriao sa svojim osobljem", ree
Piterson zakainjui paleve u prsluk dok im je prilazio.
"Rekao sam im da pogledaju ko je radio na nuklearnomagnetnoj rezonanci na Kolumbiji, u Moskvi i La Hoji, oko
1963. Biografije i tako to."
Markam ree:
"Da, oigledno je da to treba proveriti, zar ne? U Iana
se moemo pouzdati da e presei kroz svu ovu fiziku i
pokuati neto jednostavno."
"Mmmmm." Piterson pogleda Markama, mirkoskopski
uzdiui obrve. "Toliko toga se deava, da moje osoblje
nema mnogo vremena. Nisu nali nita oigledno, nita
nalik na radove u naunim urnalima. Bilo je neto o
"spontanoj rezonanci" to se posle nije ponovo pojavilo izgleda da je to bilo neko skretanje sa uobiajenih tema ali nita o tahionima niti o poruci. Meutim jedan momak

je nabasao na alanak u "Nju Sajentistu" o porukama iz

svemira; tu se zasluga pripisuje nekom tipu po imenu
Berntajn koji je radio na NMR. Pominje se neko telvizijsko
istupanje, gde se on pojavio zajedno sa jednim od onih to
priaju o ivotu u kosmosu."
"Moe li vae osoblje to da iskopa?" upita Keti.
"Moda. Mnogo toga je izgubljeno zbog one atomske
bombe u Central parku, kau mi. Arhiva te TV mree bila
je u Menhetnu. A televizijski programi vesti stari 35 godina
ne uvaju se u po vie kopija, to nikako. Uputio sam jednu
enu da traga, ali Ser Martin je naredio hitni program u
vezi sa..." On iznenada zamuknu.
"Mislite li da je taj Berntajn ostavio onu poruku u
banci?" upita Markam.
"Moe biti. Ali ako je to sav efekat koji su Renfruovi
zraci postigli, znai da okeanske informacije nisu prole."
Markam odmahnu glavom.
"Pogreno gramatiko vreme. Mi i dalje emitujemo;
ako je jedna prola, mogu proi i druge poruke."
"Opet slobodna volja"? ree Keti.
"Ili slobodna nevolja", ree Piterson blago. "Gledajte,
moram u Kembrid, da sredim neke stvari. Da li biste me
mogli ukratko izvestiti o svom radu, Keti, pre nego to
krenem?"
Klimnula je glavom. Markam ree:
"Renfru veeras prireuje malu zabavu. Poznato mi je
da namerava da vas pozove."
"Pa..." Piterson pogleda Keti. "Pokuau da navratim.
Nije apsolutno neophodno da se vratim u London veeras,
mogu tek sutra ujutru."
On i Keti Vikem uoe u Renfruovu malenu
kancelariju, da bi koristili kolsku tablu. Markam je njihov
razgovor posmatrao kroz istu staklenu plou vrata.
Pitersona kao da je zanela fizika tahiona, i kao da je
uglavnom zaboravio pitanje njihove pretpostavljene
korisnosti. Dve figure su se kretale napred-nazad pred
tablom; Keti je hitrim zamasima krede ispisivala dijagrame

i simbole. Piterson ih je prouavao, mrtei se. inilo se da

nju posmatra vie nego tablu.

24

Markam je mahnuo rukom u kojoj je drao au sa

piem, tako da je malice prosuo na Renfruov sivi tepih.
Rasejano poe da tapka cipelom po tom mestu, kao da nije
siguran da li je on nainio tu mrlju, i nastavi da govori Keti
Vikem.
"Za te tvoje nove jednaine postoje neka udna
reenja. Tu je i stari talas verovatnoe za kauzalne petlje,
u redu, ali..." Nastavljao je zamiljenim, snenim tonom, a
u zadnjem prostoru svoje svesti neprekidno se nadao da e
Den ubrzo stii. Pozvao ju je iz laboratorije im mu je
Renfru rekao da e ovaj skup biti neka vrsta neformalnog
oprotajnog sastanka posveenog njemu, Markamu.
Renfru je svoje nade za savladavanje problema buke
polagao u tu opremu iz Brukhejvena, to jest u Markamovu
sposobnost da vetom priom izmami opremu iz onih u
Brukhejvenu. "Dakle estoko nas popiava, zar ne?"ree
Renfru virei kroz prozor. Bio je u pravu. Posle iznenadnog
pljuska sa grmljavinom spustio se sumorni mrak. Piterson
je bio prinuen, dolazei automobilom iz Kembrida, da
okretanjem ruice spusti svoj prozor i izviri glavom napolje
da bi mogao videti kapiju. Markam prie prozoru i uhvati
teki miris mokre zemlje i namoenog lia. Krilate
semenke javora spiralno su sletale u ive ograde
natopljene kiom. Svet proet vodom.
Mardori Renfru je lebdela na ivici trougla
Piterson-Vikem-Markam, nemona da se ukljui u njihovo
avrljanje o kauzalnoj nauci. Don Renfru je krstario po
sobi kao da neto vreba, gurkajui tanjirie sa suvim
sitnim posluenjima za po koji santimetar blie
geometrijskim centrima malih stolova. Bio je crven u licu i
inilo se da je ve podosta popio.

Odjeknu zvono ulaznih vrata. Niko od prisutnih nije

uo, kroz kiu koja je ekiala po okolini, zvuke
pridolazeeg automobila. Mardori pojuri da otvori;
izgledala je kao da joj je laknulo. Markam zau njen glas u
holu; priala je neprekidno, ne ostavljajui mesta za
odgovor.
"Koje grozno vee! Zar nije apsolutno stravino? Ui,
pa zar nema kini mantil? O, ma mora iveti ovde, bez
obzira kako je, no drago mi je to je Greg uspeo da te
pronae. U poslednjem trenutku, da, ali ovde su me
sasvim opkolili naunici i potreban mi je neko za razgovor."
Stigao je jo da ugleda kiu koja je postojano curila sa
ivica krova iznad trema, a onda je Den ve bila unutra a
Mardori zatvarala vrata podgurujui ih ramenom da bi
ula u okvir.
"ao, medena." Poljubio ju je uobiajenom toplinom.
"Aj' da te osuimo." Ignorisao je Mardorino lepranje i
odvukao Den u dnevnu sobu.
"Istinska vatra od drveta! Ba divno", ree Den.
"Smatrala sam da e to razvedriti atmosferu", poveri
joj se Mardori, "ali ustvari ispada deprimirajue. Daje
utisak da je jesen, a tek je avgust, za ime neba. Vremenske
prilike kao da su se otkaile."
"Poznaje li sve?" upita Greg. "Da vidimo, ovo je Keti
Vikem."
Keti, koja je sad sedela na sofi sa Donom Renfruom,
klimnu glavom ka Den.
"O sad kad je stigao avgust, u Kaliforniji da sam ja - je
l' tako?"
"A ovo je Ian Piterson. lan, ovo je moja supruga,
Den." Piterson se rukova s njom.
"Pa, kako je ispao eksperiment?" upita Den
obraajui se celom drutvu odjednom.
"O, nebesa, ne daj im da ponu o tome", ree Mardori
brzo. "Nadala sam se da emo moi o neemu drugom da
razgovaramo sad kad si stigla."

"Ide i dobro i loe", ree Greg ignoriui Mardori.

"Buke ima mnogo, ali Ketina detaljna objanjenja o jaini i
spektru buke izgledaju dobro, tako da e sa boljom
elektronikom Don moi da zaobie jedan deo tog
problema."
"Iznenauje me da Piterson ne moe to da vam pribavi
tako da samo jednim prstom digne telefon", ree Keti otro.
Glave se okrenue ka njoj. Njihala je vilicom levo-desno,
nesvesno a jako.
"Moja svemo je precenjena", ree Piterson blago.
"Impresivno je videti kako nauni rep mae
CIA-psom."
"Siguran sam da ne znam ta hoete da kaete."
"Ljudi treba da vraaju fascikle tamo gde su ih nali."
"Siguran sam da pojma nemam o emu vi..."
"Da li ete se sakrivati iza te memorisane reenice
zauvek?"
Mardori je, zahvaena varnicom napetosti, uasnuto
zurila u njih dvoje.
"Hoe li neto da popije, Den?" upade ona oajno,
glasom malo prejakim. Pitersonov zvonki odgovor sasvim
nadjaa Denin tihi odgovor.
"Ovde u Engleskoj mi jo uvek pomalo mislimo da su
diskrecija i civilizovano ponaanje ono to podmazuje
tokove drutvenih odnosa, gospoice Vikem."
"Doktore Vikem, ako emo biti formalni, gospodine
Piterson."
"Doktore Vikem, dakako." Izgovorio je to tako da je
zazvualo kao uvreda. Keti se ispravi, plea ukruenih od
besa.
"Ti si od one sorte koja u eni moe da vidi samo
tucaljku bez mozga, jer drugo ne moe da podnese, je l'
tako?"
"Uveravam vas da to nije tako kad se o vama radi",
ree Piterson svileno. Okrete se Renfruu, koji je izgledao
kao da eli da bude hiljadu milja daleko. Markam je

pijuckao iz svoje ae, gledajui Keti i Pitersona budno i

zainteresovano. Bolje ovo nego oni uobiajeni sitni
razgovori na zabavama...
"udno, nisam takav utisak stekla danas popodne",
nastavi Keti uporno, "Moda jednostavno niste nauili da
mirno otrpite kad vas neko odbije, je l' tako?"
Pitersonova aka se stee oko duge drke ae; zglavci
mu pobelee. Okrete se polako. Mardori slabano ree:
"O boe moj."
"Mora biti da ste neke moje rei pogreno razumeli,
Dr. Vikem", ree on najzad. "Teko da bih takvu temu
pokrenuo sa enom vaih - ovaj... sklonosti."
Jedan tren niko drugi nije ni govorio niti se pokretao.
Onda Don Renfru ode do kamina i stade ispred njega,
nogu uprtih razdvojeno a vrsto, sa vrem piva u aci.
Namrtio se; svakim milimetrom svoje pojave bio je pravi
pravcijati solidni engleski gospodin iz provincije.
"ujte", ree on. "Ovo je moja kua i ja oekujem da
se u njoj moji gosti ponaaju civilizovano jedni prema
drugima,"
"Potpuno ste u pravu, Renfru", odvrati Piterson
spremno, "izvinjavam se. Pripiite to nepodnoljivoj
provokaciji." Ovim je postigao da Keti izgleda kao nekakva
zloa.
"O, boe", ree ona alosno. "Don, ao mi je to je
morao ba u tvojoj kui da mi pukne film. Ali prijalo je biti
drzak prema njemu..."
To je to", proglasi Renfru. "Taka." Mahnuo je vrem
kao da otpisuje tu temu.
"Tako je, Don", ree Den. "Odbrani svoja prava. A
sad, ako mogu da dobijem to pie..." Krenula je ka njemu,
smeeci se. Kruti krug se raspade, napetost poe da se
razilazi. Prihvatio ju je za lakat, pa zajedno pridoe
ormariu za pie. Piterson ode da razgovara sa Mardori.
Greg sede na sofu pokraj Keti Vikem.

"Pa, mislim da sam ja u toj rundi poljubila patos",

ree ona vedro. "Ali vredelo je, tokom nekih minut-dva,
tamo."
"Je l' ti se stvarno nabacivao?" upita Greg. "Bio sam
prisutan, al' nita ivo nisam primetio." Den im se
pridrui, sedajuci na ivicu sofe.
"Zeza se?" nasmeja se Keti. "Naravno da se
nabacivao."
"Iz bliskosti se raa omalovaavanje, ili kako ve
kau. Ali, istupiti direktno i..."
"A, pa bio je on veoma fini i diskretan oko toga.
Ostavio je prostor za elegantno odbijanje, tienje njegovog
ega i sve to. Samozadovoljno kopile. Ali Den ne odobrava
moje postupke, je l' tako, Den?"
"Pa, tako je. Mislim da si napravila preveliki problem
Donu i Mardori. Iskreno, ja o njemu mislim isto to i ti,
ali..."
"Ovo je fascinantno", ree Greg. "Aj' da ujemo kako
vas dve zabijate kande u tog jadnika."
"Jadnika? To je visoko uspeni, samoupouzdani,
ljigavi abac koji prezire ene. Preduzee da ga brani,
zato to si muko, protiv dve zlobne enske?"
"Prezire ene?" upita Greg, kao da se trgao. "Pa ja bih
pomislio da je upravo suprotno." Den i Keti izmenjae
poglede.
"On se gadi svake pojedine od nas. A uz to, ne moe
da podnese da ga odbaci inferiorno bie. ta misli, zato
je implicirao da sam lezbijka?"
"A je l jesi?"
Slegnula je ramenima.
"Zapravo sam biseksualka. Ali, istina je, ipak sam
sklonija enama. Nemojte sad da gledate, ali eno gde stari
Ian poinje radnju kod nae drage domaice. A ona se
crveni k'o luda." Markam se uvrte na svom seditu i zapilji
se radoznalo ka drugom kraju sobe.
"Hriste, to ne mogu da zamislim. Ona mi uopte ne izgleda seksi. Sem toga, verovatno bi itavo vreme priala."

"A ko je sad agresivan? Ona je bar oigledno hetero a Pitersonu je to dovoljno za smirivanje njegovog ranjenog
ega. Posle e doi red na Den."
Den uzvi jednu obrvu.
"Ma hajde. U ovoj sobi, dok je Greg tu? Sem toga, on
sigurno zna da mi se ne dopada ba mnogo."
"Misli li da bi mu ijedna od te dve injenice smetala?
Idi priaj s njim - kladim se da e u roku od pet minuta
poeti da ti se nabacuje. Onda moe da ga sasee."
Den odmahnu glavom.
"To iskustvo bih radije izbegla."
"Boe, pa to je suvie", ree Greg. "Ne mogu verovati
da je toliko lo."
Keti mu se nakrevelji.
"Pa, ko te ia. Idem ja da priam sa Donom o
njegovom eksprimentu." Ona ustade i napusti ih.
"Dakle?" upita Greg.
"ta dakle?"
"Zar ne misli da je preterala sa Pitersonom? Smatra
li da je stvarno pokuao da je osvaja?"
"Potpuno sam sigurna da jeste. Ali, rekla bih da nju
nervira to to ju je sa njenog posla odvukao neko ko sad
nee da se ponaa prema njoj kao prema naunici. Uz to,
ne moe biti prijatno kad zna da je neko pretresao tvoje
line papire."
"A, do vraga i sa time. Piterson meni izgleda, kad ga
uporedim sa ostalim drutvom, sasvim razuman. Renfru je
izvan laboratorije glup, Mardori je beznaajna, a Keti vrlo
neuljudna. Isuse. Normalni ostadosmo samo ti i ja."
"Al malo si uvrnut i ti", dopuni ga ona ironino.
"Mislila sam da ima dobro miljenje o ovm eksperimentu.
Zato je svako tako grozno raspoloen?"
"U pravu si - svi smo na ivici ivaca, zar ne? Nije to
zbog eksperimenta. Ja lino se ne radujem to u leteti u
Vaington."
"to e ta?"

"O, boe, pa naravno - jo nisam imao prilike da ti

kaem. Evo, doneu ti jo jedno pie pa u objasniti."
"Ali mi planiramo..."
"Znam, ali ovo e mi odneti samo nekoliko dana, a..."

Drugi gosti su pomno izbegavali tu sofu, dok su Den

i Greg sreivali svoje porodine planove. Onda su
Markamovi sedeli neko vreme sluajui kako oko njih tee
razgovor ovih Engleza, sa dugim glasovima a i sa uzlaznim
reeninim modulacijama. Keti je odlutala na terasu i
javila da je kia prola, to u onoj napetosti u dnevnoj sobi
niko nije primetio. Neko nategnuto, vetaki dobro
raspoloenje kao da je stezalo grla Pitersonu i Renfruu dok
su razgovarali. Poee da skrauju rei i polako da
povisuju ton. Mardorine urne reenice uplitale su se
izmeu njihovih stvarajui svojevrsni pticoliki kontrapunkt. Piterson je opisivao gigantsku birokratsku
petljanciju sa papirima u vezi spaavanja sumatranskih i
javanskih vrsta nosoroga. Svetski savet je odluio da
preusmeri novac tako da manje ostane za spreavanje
masovnog umiranja ljudi, a vie za izolovanje nosoroga.
Tako je diktirano ekoinventarom, u okviru plana
stabilizacije, iji je cilj da se spasu odreene ivotinjske
vrste od izumiranja. Jedina vrsta u "viku" je, naravno,
ljudska vrsta. Zatitnici ivotne sredine su aplaudirali
ovakvoj politici Saveta, ne pominjui, iz utivosti, da u igri
preraspodele resursa gde zbir mora biti nula, ovo znai da
manje para ostaje za zemlju i narod.
"Stvar opredeljenja", ree Piterson udaljeno, vrtloei
ilibarskom tenou u svojoj ai. Mudra klimanja
glavama.
Greg Markam ree Mardori Renfru:
"Zaboravi tu scenu izmeu Keti i Iana. Nita ne znai.
Svi smo u poslednje vreme na ivici ivaca."
Stajali su na terasi, na rubu narandastog sjaja koji
je iznutra dopirao.

"Ali mislila sam da su naunici manje emotivni, i da je

svaa izmeu njih..."
"Prvo, Piterson nije naunik. Drugo, sve to o
suzbijanju emocija je samo pogodna legenda. Siguran sam
da su Njutn i Huk bili modri od besa dok su vodili onu
svoju slavnu debatu o tome ko je prvi otkrio zakon
inverznih kvadrata. Ali tada je bilo potrebno dve nedelje da
pismo stigne i da dobije odgovor na njega. Njutn je imao
vremena da razmotri kako e odgovoriti. I diskusija je
ostala na visokoj ravni, vidi. A danas naunik kad napie
pismo, on i objavi prokletu stvar. Vreme interakcije je
veoma kratko pa je rasplamsavanje strasti ee. Ipak..."
"Ne smatra da je to objanjenje za nervozu koja
vlada u ovim naim vremenima?" primeti Mardori
pronicljivo.
"Ne, jer jo neto postoji, jedno oseanje da..." Greg
odmahnu glavom. "Ma, pacovskog mu dupeta, ja treba
fizike da se drim. Mada ni u njoj, naravno, mnoge bazine
stvari ne znamo stvarno.
"Je l'? Zato?"
"Pa, uzmi golu injenicu da svi elektroni imaju istu
masu i isti naboj. Takoe i njihove antiestice, pozitroni.
Zbog ega? Moe da pria o poljima, o fluktuacijama
vakuuma i tako dalje, ali meni se dopada stara Vilerova
ideja - imaju istu masu zato to su svi ista estica."
Mardori se nasmei.
"Kako to moe biti?"
"Vidi, u univerzumu postoji samo jedan elektron.
Elektron koji putuje unazad kroz vreme izgleda kao
antiestica, pozitron. Dakle, baca jedan elektron
napred-nazad kroz vreme. Od te jedne estice napravi sve
- pse i pterodaktile, kamenje i zvezde."
"A zato bi putovao unazad kroz vreme?"
"Moda tahionski sudari? Ne znam." Gregova lakoa u
govoru ispari. "Poenta onog to hou da kaem je: sve
poiva na klimavim temeljima. ak i sama logika ima rupa
u sebi. Teorije se zasnivaju na slikama sveta - ljudskim

slikama." Digao je pogled, a Mardori uini isto. Sazveda

su visila kao razbuktali lusteri. Zujao je daleki avion. Na
repu mu je namigivalo zeleno svetio.
"Meni se nekako vie sviaju stare, pouzdane stvari",
poe ona stidljivo.
"Pa da sauvamo svoju arhaiku, ali i da je pojedemo?"
ree Greg vragolasto. "Nonsens! Mora se napred. Haj'mo
unutra. "

Markam prie prozoru i zapilji se u nebo koje se sve

vie razvedravalo.
"Prosto se ovek mora zapitati iz koje vrste oblaka je
ispala ova voda, zar ne?" ree zamiljeno, napola samom
sebi. Vrteo je glavom, dokono gledao dvorite, pa naglo
stao. "Ej, a ko su oni tamo?"
Don Renfru pride tom prozoru i poe da zuri napolje,
u mrak.
"Ko - ej, uli nam u garau!"
Markam se okrete od prozora, pomiljajui na onog
oveka na autobuskoj stanici pre neki dan.
"ta imate tamo?"
Renfru je oklevao, prouavajui senovite figure koje
su sad ve irom otvorile vrata garae.
"Alate, i starudiju, ja..."
"Hrana!" uzviknu Mardori. "Moje tegle sa zimnicom,
jedan deo je smeten tamo. I konzerve."
"To oni hoe", ree Mafkam odluno.
"Oni uljezi niz drum", promrmlja Renfru sebi. "Zovi
policiju, Mardori."
"O boe , ree ona stojei kao ukopana.
"Ma poi", ree Don gurajui je.
"Ja u", ree Den energino. Potra u hol.
"Aj' ih oteramo", ree Markam. Dohvati, maltene uzgredno, ara sa ognjita.
"Ne", ree Don, "policija e..."

"Dotle e ovi momci uveliko da odu", ree Markam.

Brzim koracima pride prednjim vratima i otvori ih. "Aj'mo!"
"Oni mogu biti naoruani", zau se Pitersonov glas za
njim.
Markam trkom pojuri kroz vrata i preko travnjaka.
Renfru pode za njima.
"E!" dopre zov od garae. "Kidajmo!"
"Idemo!" povika Markam.
Ustremio se ka mranim eljustima otvorene garae.
Video je jednog sagnutog oveka koji se trudio da podigne
jednu kartonsku kutiju. Druga dvojica su nosili neke
stvari. Oklevali su dok im se Markam pribliavao. On die
ara i povika prema kui:
"Done! Puku si poneo?"
Oni ljudi se prenue. Dvojica pojurie niz pristupnu
stazu. Greg jurnu i postavi se izmeu njih i kapije.
Razmahnuo je araem tako da se zaulo glasno hujanje.
Oni stadoe. Uzmicali su gledajui zelenu ogradu levo i
desno od pristupnog puta.
Renfru se zalete na treeg oveka. Tamna figura
kliznu ustranu i mimo njega. U tom momenmtu Keti
Vikem je sila niz stepenice trema. Renfru se okliznu na
mokroj travi.
"Hriste!" Trei ovek poe da ubrazava svoj trk, ali
gledajui natrag, ka Renfruu. Keti Vikem se trudila da
razazna senke na travnjaku, i zato je stala na stazi kao
ukopana. ovek silovito nalete na nju. Oboje se opruie
po kamenitoj stazi.
Markam je izmahivao araem tamo-amo ispred sebe.
Taj zvuk kao da je odravao lopove u nekom
paralizovanom stanju. U mraku nisu mogli biti sigurni
koliko im je ara blizu. Ni Markam nije mogao proceniti
razdaljinu. Neuke armije bore se u noi, razmiljao je on.
Vrtelo mu se u glavi. Da li da jurne na njih?
"Va prijatelj dobi svoje", dobaci im on jasnim glasom.

Obojica se okrenue da pogledaju. uti pravougaonik

ulaznih vrata slao je otricu svetlosti van, na svetlucavi
travnjak. U tom zraku videlo se kako Don Renfru potee
palog oveka nagore, die ga na noge i govori mu:
"ta ti..."
Markam tiho iskorai napred i ljis-raspali araem
blieg oveka po nozi.
"Aaaarrr!" Pogoeni pade. Njegov ortak vide kako se iz
senki ka njemu uzdie Markam, i uzmae. Iznenada se
okrete i navali da bei dijagonalno preko travnjaka.
Markam je nastojao da pazi na obojicu. Dva pala, jedan
preostaje.
"Pazi, Greg, on ima no!" povika Keti Vikem.
Lopov se okretao kao da je naboden na mlaz utog
svetla i prikovan za centar travnjaka. U njegovoj ruci
svetlucao je metal.
"Neee, okanite se vi", ree on grubo.
Markam poe da hoda ka njemu. Fiju, fiju. To hujanje
privue panju lopova. Ian Piterson istra napred.
"Pusti ga da ode", ree on Markamu.
"Do vraga, ne!" uzvrati Markam sa apetitom.
"Nema svrhe rizikovati..."
"Ukebali smo ih", insistirao je Markam.
"Onaj tamo bei!" viknu Keti Vikem. Onaj koji je leao
na stazi pokrenuo se i ve je, poguren , odmicao prema
kapiji. Upravo dok je ona to izgovarala, on je, hramljui,
pritravao kapiji. Zatim preskoi kapiju.
"Prokletstvo!" ree Markam razoarano. "Trebalo ga je
paziti."
"Nema potrebe da pravimo melodramu", dobaci
Piterson blago. "Policija e biti ovde za koji trenutak."
Markam se osvrte ka Renfruu.
"Erik!" povika ovek sa noem. "Okrei!"
Naglo, pre nego to je Markam mogao razumeti taj
signal, obojica lopova jurnue. Renfruov zarobljenik se
otre i jurnu nazad, ka garai. Markam, za njim. Onaj
utra u mrak garae. Markam je oklevao. Nije mogao videti

ba nita. Iznenada se onaj ponovo pojavi: senka. Markam

razazna da mu je u ruci neto dugako. Zato uzmae,
motrei. Vide da se onaj sa noem pomie prema kapiji.
Prost manevar da se njemu skrene panja. Senka koraknu
blie svetlosti i izmahnu grabuljama ka Markamovoj glavi.
Markam saginjanjem izbee udarac, i odskoi unazad.
"Hriste, pa 'ajde neko da..." Oba lopova odjednom
pojurie prema kapiji. Jedan se okrete i hitnu grabulje
direktno ka Markamu. On se izmae ustranu.
"Kopilad!" viknu i hitnu ara za njima, u mrak. Ostao
je sluajui kako njihovi koraci postaju sve slabiji i dalji.
"Ne vredi juriti ih", ree Renfru pokraj njega.
Keti Vikem se slagala s tim.
"Prepusti ih policiji, Greg."
"Jest, u redu", progunda on.
Odvukoe se nazad u kuu. Posle trenutka tiine, svi
poee da avrljaju o tom incidentu. Markam primeti da su
oni koji su ostali unutra i gledali sa vrata stekli drugaije
utiske o detaljima. Smatrali su da je Renfru bio ve
savladao onog lopova, a ustvari je taj jednostavno ekao
povoljnu priliku, prazninu kroz koju e pobei. Relativnost
iskustva, pomisli Markam. Jo uvek je bio zaduvan od
napora; adrenalin je pevao u njemu.
Iz daljine dopre dvotonsko zavijanje sirene.
"Policija", ree Piterson brzo. "Kasni, kao i obino.
ujte, zbrisau pre njihovog dolaska. Ne elim da budem
prinuen da ostatak noi provedem odgovarajui na
pitanja. Ionako ste heroji vi, momci. Hvala za pia, i,
zbogom svima."
Ode urno. Markam je posmatrao njegov odlazak.
Razmiljao je o injenici da su ve u prvom trenutku svi
oni pretpostavili da su te figure u senkama lopovi. Nije bilo
oklevanja, niko nije nabacio sugestiju da se moda radi o
nekoj greci, o ljudima koji su uli u pogrenu kuu. Pre
dvadeset godina moglo je biti i takvih reakcija. A sada...
Ostali, stojei u sredini dnevne sobe, ispie zdravicu
jedni drugima u ast. Sirena se pribliavala.

25
JULI 1963.

Gordon uvide da e veliki deo leta morati da provede

radei sa Kuperom. Kandidatski ispit bio je udarac. Kuper
nedeljama nije uspevao da povrati samopouzdanje. Najzad
je Gordon morao da ga stavi na stolicu ispred sebe i da mu
odri pridiku. Saglasie se da odsad usvoje odreenu
emu. Kuper e svako jutro uiti osnovne stvari, da bi se
pripremio za drugi pokuaj polaganja ispita. Popodneva i
veeri e provoditi uzimajui podatke. Do jeseni e imati
koliinu dovoljnu za detaljnu analizu. Do tada e, uz
Gordonovo uee u pripremama, biti u stanju da na taj
ispit izie sa izvesnom merom samopouzdanja. Uz malo
sree, glavnina podataka za njegovu tezu bie
kompletirana do poetka zime.
Kuper je sluao, klimao glavom, govorio vrlo malo. Na
mahove se inilo da je sumoran. Novi podaci koje je hvatao
bili su glatki, nepokvareni: nikakvih signala.
Gordon se oseao, kad god bi pregledao Kuperove
laboratorijske knjige i video obine, bezezlene krive linije,
kao da ga je neko izneverio. Pa zar taj efekat moe tako da
nastupa i prestaje? Zato? Kako? Ili to Kuper jednostavno
baca u ko sve rezonance koje se ne uklapaju u njegovu
tezu? Ako si prokleto siguran da tvoje interesovanje nije
usmereno ka neemu, postoje znatne anse da to neto ne
vidi.
Ali Kuper je u svoje sveske beleio sve, kao svaki
dobar eksperimentator. Sveske su mu bile neuredne, ali
uvek kompletne. Gordon ih je svakodnevno prelistavao,

tragajui za neobjanjenim prazninama ili precrtanim

reima. inilo se da nieg pogrenog nema.
Ipak, Gordon se seao fiziara iz 1930-tih godina koji
su bombardovali izvesne supstance neutronima. Paljivo
su namestili Gajgerove brojae tako da se iskljue im
neutronski bara prestane - da se ne bi pojavile nikakve
greke u eksperimentima. A da su ostavili brojae
ukljuenim, otkrili bi da neke supstance jo dugo posle
bombardovanja emituju visokoenergetske estice - zbog
vetaki izazvane radioaktivnosti. Ba zato to su tako
dobro pazili, propustili su neoekivano, i izgubili Nobelovu
nagradu.

U julskom broju asopisa "Fizika danas", u rubrici

"Traganja i otkria", pojavio se lanak o spontanoj
rezonanci. Bio je tu i jedan uzorak podataka, preuzet iz
lanka u "Pismima revije fizike". Lejkin je citiran opirno.
Njegove su rei glasile da "ovaj efekat obeava da nam
pokae jednu novu vrstu interakcije koja se moe pojaviti
u jedinjenjima tipova III do V, kao to je indium-antimonid
- i moda u svim jedinjenjima, ako je esperiment dovoljno
osetljiv da uhvati taj efekat." Nije bilo ni rei o oiglednim
korelacijama u vremenu pojavljivanja rezonanci.
Gordon je odluio da iznova napadne fenomen
"spontane rezonance". Ideja o poruci njemu se inila
razumnom - u svakom sluaju, neeg je tu bilo - ali se
odbojni stav njegovih kolega ne moe ignorisati. O-kej,
moda su oni u pravu. Moda ga je serija bizarnih
koincidencija navela da veruje da se u tragovima na
ekranu nalaze kodirane rei. Ako je tako, ta je pravo
objanjenje? Lejkin se plaio da bi zbog usredsreivanja na
ideju o poruci mogao biti zamraen pravi problem. O-kej,
recimo da je Lejkin u pravu. Recimo da su svi oni u pravu.
Koje drugo objanjenje je mogue?

Nekoliko nedelja je radio na alternativama. Teorija

kojom je odreen Kuperov prvobitni eksperiment nije
osobito duboka; Gordon je mukotrpno krenuo u njenu
proveru, razmiljajui o svim polaznim postavkama, radei
integrale iz poetka, proveravajui svaki korak. Pojavie se
neke nove ideje. Prostudirao je jednu po jednu, razarajui
svaku do temelja, i to pomou jednaina i procena o
redovima veliine. Iz ranije teorije bili su izostavljeni neki
matematiki uslovi; Gordon ih sad proui, traei na koji
bi nain ti uslovi mogli iz zanemarljivo malih prerasti u
neto ozbiljno, to bi moglo poremetiti teoriju. inilo se da
nita od tih stvari ne odgovara njegovim potrebama. Iznova
je proitao izvorne naune radove povezane sa tom
oblau, u nadi da iz neeg uzgrednog izvue pravi klju.
Pejk, Koringa, Overhauzer, Feher, Klark... ti nauni radovi
bili su klasika, bilo je nemogue napasti ih.
Nigde na vidiku nije bilo nijednog poklopca koji bi se
mogao odii i koji bi davao put za bekstvo od kanonizovane
teorije.
Dok je, ekajui da Kuper dode na razgovor, nadirao
putanjama jednog prorauna, telefon zazvoni.
"Dr. Berntajn?" upita glas sekretarice odeljenja.
"H-m", ree on rasejano.
"Profesor Tjuler bi eleo da vas vidi."
"O, o-kej." Tjuler je bio predsedavajui. "Kad, Dojs?"
"Sad, ako ti odgovara."
Kad ga je Dojs uvela u dugu, krtu sobu, predsednik
je itao iz neega to Gordon prepoznade: personalni
karton. Dogaaji uskoro pokazae da je upravo njegova.
"Ukratko", ree Tjuler, "moram vam rei da je vae
unapreenje postalo, hm, predmet kontraverze."
"Mislio sam da je to uobiajena stvar. Mislim..."
"U obinim sluajevima jeste. Odeljenje se sastaje
samo da bi razmatralo promocije od asistirajueg profesora
do pridruenog profesora - a to znai, sticanje tenurije - ili
od pridruenog do redovnog profesora."
"A-ha."

"Promocija od asistirajueg profesora II stupnja do

asistirajueg profesora III stupnja, kao u vaem sluaju,
ne zahteva da glasaju svi lanovi odeljenja. Obino pitamo
stareine u kandidatovoj grupi - u vaem sluaju, u grupi
za spino rezonancu i vrsto stanje - pitamo ih kakvo je
njihovo miljenje. Bojim se..."
"Lejkin je stavio veto, a?"
Tjuler uzbunjeno die pogled.
"Ja to nisam rekao."
"Ali ste to mislili."
"Neu diskutovati o individualnim komentarima."
Jedan momenat Tjuler je izgledao zabrinut, onda se zavali
u naslon sedita i poe da prouava vrh olovke kao da se
tu krije reenje problema. "Meutim, shvatate da...
dogaaji... poslednjih nekoliko meseci nisu stvorili mnogo
poverenja kod vaih kolega, lanova odeljenja."
"Toliko sam pogodio i sam."
Tjuler poe da izlae niz razmiljanja o naunoj
verodostojnosti, vodei diskusiju bezbedno neodreenim
prostorima. Gordon je sluao, nadajui se da e uti neto
to bi vredelo znati. Tjuler nije bio onaj uobiajeni tip
administratora, zaljubljen u sopstveni glas, a ova mala
lekcija bila je vie odbrambeni mehanizam nego govor.
Iako se do maloas drao herojski, Gordon sad poe da
osea kako mu se prikrada oseaj tonjenja u nogama. Ovo
je bilo ozbiljno. Promocije su rutina; tu samo istinski
problematini pojedinci nailaze na nevolje. Veliki skok je
onaj od asistirajueg profesora na pridruenog profesora,
to znai tenuriju. Gordon je zapoeo kao asistirajui
profesor prvog stupnja i bio promovisan u roku od godinu
dana u II stupanj - dakle, brzo; veina lanova ovog
fakulteta postizala je po jedan takav korak svake dve
godine. Kad bude postao asistirajui profesor III stupnja,
moi e da bude promovisan u asociranog profesora I
stupnja, mada je uobiajenija putanja bila da se postane
asistirajui profesor IV stupnja pa tek odatle da se izvede
skok u tenuriju. Ali, on sada nee na vreme uiniti

standardni korak od II do III stepena asistirajueg

profesorskog statusa. To nije nagovetavalo da bi njegove
anse mogle biti dobre ni kad nastupi trenutak za
odluivanje o prelasku u tenuriju.
Hladnoa mu se proiri iz nogu nagore, ude u prsa.
Tjuler ree:
"Naravno, Gordone ovek u svakom polju mora paziti
ta radi", i produi, objanjavajui kako naunik treba
pomno da motri, i sa skepsom da preispituje i svoje
sopstvene nalaze. A tad, neverovatno, Tjuler poe da
recituje onu priu o Ajntajnu i svesci za zapisivanje misli,
onu koja se zavrava poentom: "A Ajntajn mu odvrati:
'Sumnjam. Ja sam u ivotu imao samo dve ili tri dobre
ideje'." Tjuler pljesnu po stolu, istinski veseo; laknulo mu
je, zato to je uspeo da usmeri jedan teak razgovor ka
neem vedrijem. "I eto, Gordone, vidite - nije svaka ideja
dobra."
Gordon se slabano nasmei. Kad je on,
svojevremeno, ispriao tu priu Bojlu i Kerovejevima, oni
su se smejali, sedei tamo sa njima. Sumnje nema: uli su
je i ranije. Jednostavno su se potrudili da budu dobri
prema mlaem kolegi koji je, svakako, dokazao da je
budalast.
Ustao je. Noge su mu bile udnovato slabe. Uvide da,
bez vidljivog uzroka, die ubrzano. Promrmlja Tjuleru
nekoliko rei i okrete se. Znao je da bi trebalo da bude u
najveoj moguoj meri zabrinut zbog promocije, ali zasad
je bio u stanju da razmilja iskljuivo o Kerovejevima i
njihovim osmesima i svojoj sopstvenoj gigantskoj gluposti.

26
7. JULI 1963

Tokom leta, ritam njihovih dana se menjao. Peni je

poinjala ujutru da spava due, i Gordon poe da se budi
pre nje. vrsto je reio da se religioznom doslednou
pridrava svojih fiskulturnih vebi po programu kanadskog
ratnog vazduhoplovstva, a najbolje vreme za to bilo je rano
ujutro, na pustim prostranstvima plae Vind-en-si. Nikad
mu se nije dopadalo da te vebe obavlja kod kue, naroito
ako je Peni prisutna. Svialo mu se da sie na povrine
belog peska oprane nonom plimom i da odradi sve vebe
dok svetlost sunca tek poinje da se preliva preko ruba
planine Maunt Soledad na istoku. Posle toga bi trao du
plae najdalje to moe. Svaki zaton bio je kao neki mali,
zasebni, udubljeni svet. Sunce se dizalo i senke su se
skraivale. Svetlucavi sloj znoja na njemu hladio se u
plavim senkama; gusti okeanski vazduh imao je opipljivu
vlanu teinu dok ga je Gordon usisavao, zaduvan,
stvarajui nogama ravnomerne zvuke tup tup tup koji su
mu se dizali kroz kosti - zvuke udne u ovom vazduhu,
zvuke kao da teki komadi drveta padaju na pod od
hrastovine. Ovako je trao po prljavim plaama Nju
Dersija kad je bio deak. Tamo ga je esto vodio njegov
ujak Herb, u vreme neposredno posle poetka oeve
bolesti. A kad bi, u leto, Dersi bio zakren narodom,
ujka-Herb ga je vozio utim Stjudebejkerom, izvan grada,
ak do Long Ajlenda. Njegova majka je uvek govorila o
ljudima koji ive tamo, o Ljudima- Koji- Ba- PosedujuKue-Na-Plai, kao da su neka druga rasa. Kad ga je
ujka-Herb po prvi put odveo tamo, Gordon je pitao da li

oni to kreu u posetu nekim roacima; nadao se da ima

bar neku nit veze sa tim mitskim narodom. Ujka-Herb se
nasmejao na svoj brzi, lajavi, ne-sasvim-prijateljski nain,
i proitao: "Jest, mister Getsbija u da posetim, zar nisi
znao", i pljesnuo po bonoj strani velikih utih kola uz
jedno vrsto metalasto tup. Gordon je tokom itave te
vonje sedeo sa jednom rukom izabaenom kroz prozor;
letnji vetar stvoren njihovim kretanjem milovao je crne
dlake na njegovoj ruci. Tog leta jae su se videle; Gordon je
uporedivao svoje dlake sa Herbovim i konstatovao da je za
samo godinu dana postigao znatan napredak. Tek est
godina kasnije shvatio je onu enigmatinu primedbu o
Getsbiju. Vremenom je proitao taj Ficderaldov roman ignoriui Malamudovu knjigu koju mu je majka nudila,
ali se vie nije mogao setiti skoro nieg o tim velikim
kuama na Long Ajlendu, ni da li su imale ili nisu imale
zeleno svetio na kraju doka, ni ma ega drugog. Tamonje
plae, seao se, bile su tanke i kamenite: pusta margina
to zavidi velikim imanjima na kopnu. Nije moglo mnogo
da se uradi. Deca su zidala dovrce od peska koje su njihovi
roditelji povremeno odobravali, zurei preko gornjih ivica
svojih depnih knjiga u utoplavu sunanu izmaglicu.
Seao se i da je razmiljao da, ako je Long Ajlend tipian,
ivot gojima mora biti dosadan. Kao kontrast tome,
ujka-Herb ga je odveo na neke prave boks-meeve, tog leta,
na borbe koje su bile isto onoliko velike i stvarne koliko je,
po Gordonovom miljenju, ivot uopte mogao to biti. Tup
tup tupkaju njegove noge, a ispred sebe on opet vidi beli
kvadrat ringa, dve figure koje pleu i udaraju, glavu koja
se trne unazad poto primi udarac, sudiju kako igra
valcer oko dvojice boraca, dernjavu i zviduke i bliski,
vrui, slani miris pokretne rulje.
"Jesi vid'o onog Albertsa u petoj rundi", rekao je
ujka-Herb u pauzi posle borbe, "... noge k'o vree peska, je
l' da? K'o neko koje izgubio dugme sa kragne pa se saginje
da ga trai. iiiiiii!" A posle odluke sudija: "E, te sudije!
Dve runde mu dali, a ta su koristili umesto oiju! Ne bih

rado poao u lov sa takvima". Tup tup tup i slani miris

gomile odlazi, a Gordon tri u izlazee sunce, jaki miris u
njegovim nozdrvama sad je morski vetar hiljadama
kilometara daleko od Long Ajlenda, a on, evo, dok tri
izbacuje pesnicama udarce napred, aperkate, kroee i
direkte koji imaju neki svoj ritam; noge i pesnice su mu u
nekoj vezi, zaduvao se jako, ispred sebe ima jedno blatno i
bezoblino lice, koje se sad izotrava u Lejkinovo lice,
emu se Gordon udi ali mu istovremeno zadaje, posle
jedne finte, dva iz repertoara svojih najboljih udaraca,
jedan u trbuh, drugom odmah zabija direkt; onda jo
nekoliko udaraca, dok razmilja o Lejkinu; Gordon
namerno poinje da uklanja Lejkinovu facu, ali je ipak
odrava dovoljno dugo da zada jo tri brza direkta, zglavci
njegovih pesnica plove kroz mlenu sliku i glava se trza
unazad, jedanput, dvaput, triput tup tup tup e tako valja;
ujka-Herb ga je vodio na razna mesta, tokom celog tog
dugog leta, dok se otac borio za ivot, vodio ga je da bi
deakov um bio neim zauzet - Gordon izbacuje jo dva
udarca, nianei ne-zna-u-ta - um zauzet, a-ha,
meevima i plaama i knjigama, a njegov otac za to vreme
nije nita govorio, smeio se kad mu se obrati, nikad se
nije alio, jednostavno je puzio to dalje od svih da bi
umro, na nain kako se umire u familiji Berntajn,
jednostavno i tiho, nema petljanja, niko ne lupa u doboe
za tobom, ne za jednim Berntajnom tup tup tup pesak na
plai sad se zagreva pod njegovim stopalima, znoj mu curi
u oi, pecka ih, zamuuje sliku jutra, grlo mu je odrano.
Isuse, daleko je otrao. Ovde su klifovi visoki. Potrao je
pored Skripsovog doka i stigao do Blekove plae, duge i
puste, koja se nalazi ispod parka Tori Pajns. Sad je trao
kroz senku. U trenutku kad je brisao znoj s oiju,
iznenada vide da e se saplesti o neto. Skoio je uvis,
mislei da je to neki uspavani pas; refleksno je nastavio
tranje, i osvrnuo se. Par. Noge kud koja. enska uperila
pete ka nebu. Belina etiri oka. Isuse, pomisli on, ali,
nekako, ovo ga nije mnogo uznemirilo. Logina ideja:

usamljena plaa, napaljeni par, divni izlazak sunca, slani

miris. Ali, ipak e, zbog njih, morati da tri jo dalje. Da bi
im dao vremena da zavre svoje tup tup tup. U svakom
sluaju bolje je takvim prizorom okonati tranje nego
Lejkinovim kremasto-mekim licem, razmiljao je Gordon
oamueno. Lejkin je za njega problem, on taj problem ne
moe da rei, i moda zato, uvide on, moda zato tri tako
daleko i zamara se: da se ne bi dogodilo da stvarna
pesnica drmne u stvarno lice. Moda, jest, a moda i ne.
Ima u njemu neto od onog ujka-Herbovog prezira prema
preteranom analiziranju. Jedan od naina da bude pacer
je i taj da brine o takvim stvarima, dabome. Gordon se
smei, oblizuje usne i izbacuje jo dva udarca, rasecajui
vazduh koji mu oprata.

Sol rifer ga je zvao sredinom jula. Zavrio je

osmatranje zvezde 99 Herkula, za koja je koristio radioteleskop "Grin Benk". Rezultati su bili negativni. Nikakav
koherentni signal nije se izdigao iz meuzvezdanog
kranja. Gordon je sugerisao upotrebu viih frekvencija i
uih talasnih raspona. Sol uzvrati da je izvestan broj ve
oprobao. Meutim, ako ne budu mogli da pokau vie
rezultata svojih napora, on vie nee moi da dobije vreme
na tom instrumentu. Konvencionalni istraivaki projekti
imaju prednost. Razgovarali su nekoliko minuta o alternativama, ali nikakvih alternativa nije ni bilo. Grupa na
Kavendiu je odbila Solov zahtev da mu se dodeli vreme na
teleskopu. Sol ree nekoliko ohrabrujuih fraza, sa kojima
se Gordon mehaniki saglasi. im je Sol spustio slualicu,
Gordon se, neoekivano, oseti izdanim. Uvide da se, i ne
priznajui to samome sebi, nadao da e neto ispasti od te
ideje sa radio-sluanjem. Te veeri, kad je imao randevu sa
Peni radi veere kod Bazija, nije pomenuo taj poziv.
Sledeeg dana je napisao pismo Solu, u kome je zahtevao
da Sol ne objavljuje nikakav rezime radio traganja.

Saekajmo dok ne naie neto pozitivno, ubedivao ga je u

pismu. Ali tu se jo o neemu radilo: Gordon je nadasve
eleo tiinu. Moda e sve ovo proi. Moda e se
zaboraviti.

Dok je Peni surfovala na Skripsovoj plai, Gordon je

sedeo na pesku i gledao. Mnogo je vremena proveo u
poslednje vreme radei to- sedei, razmiljajui, putajui
druge da provode ovo leto u igri. Voleo je i on jurcanje po
plai, i bio je svestan da treba da pokua da jae na
talasima, sad kad ima nekoga ko ga moe uiti, ali neto
ga je zadravalo. Gledao je dame La Hoje kako rade na
sticanju svog skupcenog sunanog tena, i postepeno
nauio da razlikuje dva tipa pocrnelosti: oni koji rade na
suncu imaju bledu kou iza kolena, a oni koji na suncu
lekare imaju boju okolade, to je dostignue ka kome se
ide paljivo.
Peni izae iz istumbanih talasa, drei naperenu
dasku koja je trala na njenom kuku; voda je curila iz
njene razasute kose. Skljokala se pokraj njega, iscedila
vodu iz kose, jednim kratkim pogledom osmotrila njegov
nepomini izraz lica.
"O-kej", ree ona konano, "vreme ispovesti."
"Ispo - ta?"
"Isp'o pa se vratio. Gordon, hajde, eeej. Opet imitira
zombija."
Gordon se uvek ponosio time to u razgovoru prelazi
odmah pravo na sutinu; sad uhvati sebe kako pretura po
mislima traei ta bi mogao da kae.
"Zna... razgledao sam urnale u biblioteci. Mislim,
astronomske. 'Nejer', "Nauni Amerikanac', 'Naune
novosti'. Veina njih jednostavno i potpuno ignorie Solove
pokuaje animiranja javnosti. ak i ako ih pomenu, onu
sliku ne reprodukuju. A koordinate Herkula nije preneo
nijedan od njih."

"Objavi ih sam."
Gordon odmahnu glavom.
"Nikakve koristi nee biti."
"Kad si poeo da se osea tako nepodobnim?"
"Sa deset godina", ree Gordon, nadajui se da e
nekako skrenuti pravac ove konverzacije, "kad sam poeo
da podozrevam da nisam Mocart."
"A-ha."
"Bio sam onaj ameriki mit, slabi od 44 kilograma.
Sea se onih oglasa: 'arls Atlas'? Kad sam odlazio na
plau, siledije mi nisu ritali pesak u lice - ritali su mene u
lice. Eliminisali posredujui faktor."
"A-ha." Prouavala ga je stisnutog lica. "Zna da je to
bilo prvo to si mi kazao o poslu sa Solom tokom
poslednjih, koliko, mesec dana?"
Slegnuo je ramenima.
"Vie mi nita ne pria."
"Ne elim da te umeam u toj meri da ljudi ponu da
ti postavljaju pitanja o tome. I da mora da me brani pred
prijateljima." On zastade. "Ili da se maltretira sa
aknutim tipovima."
"Gordone, ja bih radije da znam ta se deava.
Stvarno. Ako u uopte razgovarati sa ljudima iz UCLJ,
lako u zabaurivati stvar."
On opet slegnu ramenima.
"Prava stvar. I onako se moe desiti da napustim taj
univerzitet."
"ta?"
I tako joj je ispriao o nedobijanju promocije.
"Vidi", zakljui on, "pozicija asistirajueg profesora je
uvek rizina. ovek moe biti prinuen da ode na neki
drugi univerzitet ako stvari ne ispadnu dobro. Sve sam ti
to ukratko objasnio, jo odavno. Popriali smo mi o tome."
"Pa, sigurno, otii jednog dana..." Zurila je u daljinu,
prema La Hoja Pointu, praznog lica. "Mislim, posle dueg
vremena, ako ne objavljuje nita..."

"Objavljivao sam", promrmlja on sa pola daha,

defanzivno.
"Onda zato?"
"Zbog ovog sa Lejkinom. Ne mogu da obavljam
istraivaki rad u grupi sa dvojicom koji mi se sviaju, a to
su Feher i ulc, i jednim kome idem stalno uz dlaku,
Lejkinom. Linosti su..."
"Mislila sam da se naunici diu tako visoko, da
banalno prepiranje ostaje ispod njih. Tako si mi jednom
prilikom rekao."
"Ovo je neto vie od prepirke, zar ne vidi?"
"Ha."
"Lejkin je, kao, stara kola. Skeptik. Misli da ja
namerno pravim probleme ba kod njega." Nabrojao je
motive prstima. "Moda se osea nesigurnijim zato to
stari. Do avola, to ne znam. Ali: ne mogu da radim u
grupi kojom dominira takav tip. Razgovarali smo o tome."
"A-ha." Njen glas je imao krtu otricu. "Tako, stvarno,
zar smo o tome razgovarali?"
"O, Hriste."
"Ba mi je drago to sa mnom diskutuje o svim tim
problemima. O tvojim problemima."
"Vidi..." on irom rairi ruke "...ne znam ta u
uiniti. Samo sam priao."
"To e znaiti odlazak iz La Hoje. Odlazak iz
Kalifornije, gde sam provela itav ivot? Ako dode do toga,
dae mi nekoliko minuta da porazmislim, o-kej?"
"Naravno. Naravno."
"Ali ipak moe i da ostane ovde? Tvoje je da bira?"
"Jest. Odluiemo zajedno."
"Dobro. Fer i poteno? Otvoreno? Nee se drati na
visini?"
"Jedan ovek, jedan glas."
"Toga sam se i bojala."
"Jedna osoba, jedan glas."
"Tako."

Gordon lee i otvori izguvani primerak magazina

"Tajm", zaklanjajui njime lebdee sunce. Trudio se da
izagna uskomeane alternative iz svoje glave, i da se
koncentrie na lanak, u odeljku za nauku, o planiranim
lansiranjima svemirskih brodova "Apolo" na Mesec.
itajui, odmicao je sporo; decenija itanja gusto zbijenog
jezika nauke oduzela mu je brzinu. Zato ga je, meutim,
uinila svesnijim stila. Postepeno je sticao utisak da olako
sroena uproenja "Tajma" sakrivaju vie nego to
otkrivaju. Prevrtao je tu misao po glavi, kad na njega pade
jedna senka.
"Uinilo mi se da sam te prepozn'o", ree jedan grubi
muki glas.
Gordon mirnu navie, u magliasti sunev sjaj. Bio
je to Klif, u kupaim gaama; nosio je paket sa est kozervi
piva.
Gordon se naglo umiri.
"Mislio sam da li ivi u severnoj Kaliforniji."
"Eej! Klifi!" Peni se prevalila na bok i videla ga. "ta'
ti ovde?" Podigla se u sedei poloaj.
Klif unu na pesku, odmeravajui Gordona
pogledom.
"Samo se etam. Dobio slob'dan dan. Imam pos'o u
Ounsajdu."
"I vid'o si nas ovde?" ree Peni, sva srena. "Otkad si
u ovom kraju? Treb'o si mi telefonira."
"Da", ree Gordon suvo, "koja izuzetna koincidencija."
"Neto due od ned'lju dana. Za ciglo dva dana dobio
pos'o."
Klif je unuo; nije seo na pesak, ali je samo malo nedostajalo; drao je paket piva u akama, izmeu nogu, a
zadnjica mu je bila samo santimetar-dva od tla. Gordon se
seti da je nekad u nekom filmu gledao Japance kako ue
satima u tom poloaju. Bila je to udna poza: kao da Klif
ne eli da sedne, ba sasvim, sa njima.
Brbljanje je kuljalo iz Peni kao iz esme, ali Gordon
nije sluao. Prouavao je Klifovu suncem opaljenu

oputenost i tragao za neim iza oiju, neim to bi

objasnilo ovu malo verovatnu koincidenciju. Naravno, ni za
tren nije poverovao da je to stvarno samo koincidencija.
Klif zna da Peni surfuje, zna i da je ovo njima najblia
zgodna plaa. Jedino interesantno pitanje je: da li je i Peni
znala da e do ovog susreta doi.
Izmeu njih nije bilo nikakvog znaka, nikakvih malih
neobjanjivih osmeha, nikakvih gestova, nijedne fal note
koju bi Gordon mogao primetiti. Ali upravo o tome se i
radi: on nije vian takvim stvarima. I dok ih je tako gledao,
njihovu sporu i laku gracioznost, inilo se da su toliko
slini, tako dobro znani iz hiljadu filmova i reklama za
cigarete, i tako udnovati. Gordon je sedeo, u poredenju sa
njima beo poput ribljeg stomaka, mlitavi zaprljani
alabaster sa crnim kovrdavim maljama. Osetio je sporu
plimu emocije u sebi, postepeno natapanje oseanjem koje
nije mogao sasvim imenovati. Nije znao da li to njih dvoje
igraju neku komplikovanu, dosetljivu igru, ali ako su to
poeli...
Gordon suknu nagore, teturavo stade na noge. Peni
ga je gledala. Usne joj se razdvojie od iznenaenja zbog
njegovog kamenitog izraza lica. Borio se da nae rei, da
neim ispuni teritoriju izmeu znanja i sumnje, da nade
ba ono pravo, i najzad promumla:
"Ne - ne obraajte panju na mene."
"Ej, momino, ja..."
"Gojimske igre." Gordon, lica zaarenog, odmahnu
rukom kao da ih otpisuje. Zazvualo je to gore nego to je
planirao.
"Gordone, ma hajde, stvarno..." poe Peni, ali on se
okrete i poe laganim trkom. Taj ritam ga istog trena
prihvati. uo je njen glas, uzdignut iznad krenja velikih
talasa, ali bio je to tanak glas, bledeo je sve vie, sve
slabije se ulo da ga doziva. O-kej, pomisli on, nije to bilo
finale kao u Velikom Getsbiju, ali me je izvuklo iz tog,
tog...

Ne okonavajui tu reenicu, ne elei ni aska vie

da razmilja o ma emu takvom, otra prema dalekim,
izbrazdanim bregovima.

27
6 AVGUST 1963

"Razmiljam da preem u industriju", ree on Peni

jednom za veerom. Ve su podelili jedno s drugim svoje
razgovore o sitnim brigama, ispunjavajui time neto to je
postalo redak ritual. Gordon je odbio da raspravlja o onom
susretu na plai, odbio je ideju da Klif doe kod njih na
jedno pie; imao je oseaj da e ovakvo njegovo povlaenje
srediti, na kraju krajeva, itavu tu stvar. Samo mutno je
nasluivao da ta njegova odbijanja mogu biti razlog
udnovate bajatosti njihovih sadanjih razgovora.
"ta ti to znai?"
"Rad u istraivakoj laboratoriji neke kompanije.
Deneral Elektriks, Belove laboratorije..." Njegove reenice
se pretvorie u opiran oglas o prednostima rada na mestu
gde su rezultati bitni, gde se ideje brzo pretvaraju u
proizvode. On, ustvari, nije verovao da su te industrijske
laboratorije superiorne u odnosu na univerzitetske grupe,
ali neku auru su imale. Tamo su stvari obavljane bre.
Pomagaa i tehniara - koliko hoe. Plate su u
industrijskim laboratorijama vie. Sem toga, uivao je u
neizbenoj nadmenosti naunika koji zna da se uvek moe
zaposliti i izvan akademskog sveta. Ne samo radno mesto,
nego i stremljenje. Istinsko nauno istraivanje, i to za
pristojnu platu. Pored toga, postoje mogunosti i izvan
laboratorije - gledaj samo Herba Jorka i njegove
konsulatacije o "odbrambenoj postavci" u okviru nekih
mutnih teorija o razoruavanju. Vladi bi koristilo, u toj
oblasti, jasno nauno razmiljanje, tvrdio je Gordon.
"Gordone, to ti je najobinije isto sranje."

"A?" Ovo gaje za momenat zaustavilo.

"Ti ne eli da radi ni za kakvu kompaniju."
"Razmiljam vrlo ozbiljno..."
"Ti eli da bude profesor. Da istrauje. Da ima
studente. Da im dri predavanja. U tome uiva."
"Ja uivam u tome?"
"Pa naravno da uiva. Kad sve ide o-kej, ustaje
ujutru zujei kao pelica, i vrati se kui u no zujei isto
tako."
"Precenjuje zadovoljstva tog posla."
"Uopte ih i ne ocenjujem. Vidim ta profesorisanje
tebi znai."
"A." Lien zamaha, on tuno priznade sebi da ga ona
prilino dobro poznaje.
"I zato, umesto da trai neko privremeno utoite kao
to je industrija, trebalo bi neto da uini."
"Kao, na primer?"
"Neto drugaije. Ispremetaj svoje iksove i ipsilone i
zedove. Pokuaj..."
"Da izmenim pristup", dovri on za nju.
"Ba tako, Razmiljati o problemima iz nekog drugog
ugla, to je..." Prekinula je, oklevala, onda se bacila dalje.
"Gordone, bilo mi je jasno ta se deavalo tamo sa Klifom.
Mogla sam te razuveriti i sve ostalo, ali vie nisam sigurna
da bi mi ti poverovao."
"A."
"Imaj na umu ovo", ree ona vrsto. "Ti nisi moj
vlasnik, Gordone. Nismo, Isusa mu, ak ni venani."
"Je li to ono to te mui?"
"to mui mene? Boe, pa ti si taj koji..."
"...jer ako je to, moda treba o tome da porazgovaramo
i da vidimo hoemo li..."
"Gordone, ekaj. Kad smo poli, kad smo poeli da
stanujemo zajedno, saglasili smo se da pokuamo i vidimo
kako ide - nita vie."

"Naravno. Naravno." Klimao je glavom energino;

hranu je zaboravio. "Ali sam voljan, ako je to ono to te
navodi na igre kao to je bilo ovo sa Klifom - a bilo je
stvarno detinjasto, Peni, to nametanje susreta, prosto
detinjasto - voljan sam da popriamo o tome, zna, i, ako
hoemo da se..."
Peni isprui ruku, sa uspravljenim dlanom, prema
njemu.
"Ne. ekaj. Dve poente, Gordone." Doticanjem dva
uzdignuta prsta pokazala je kako otkainje jednu, pa
drugu. "Prvo, ja nisam nametala nikakve susrete. Moda
nas je Klif traio, ali to meni nije bilo poznato. Vraga, pa
nisam znala ni da je u ovom delu zemlje. Drugo - Gordone,
misli li da bi nae venaanje ita reilo?"
"Pa, imam oseaj..."
"Ja nemam takve elje, Gordone. Uopte ne elim da
se udajem za tebe."

Izvukao se iz zaguljivog pritiska poznog leta u

metrou i izronio na povrinu grada, u vrelinu, jedva neto
manje zbijenu, Sto esnaeste ulice. Ulaz i izlaz su bili
relativno novi. Seao se, mutno, jednog starog kioska od
livenog gvozda, kroz koji su studenti, sve do ranih
1950-tih, ulazili u tutnjee dubine podzemne eleznice. Bio
je postavljen izmeu dve trake brzog saobraaja, to je
obezbedivalo vrlo precizan darvinovski selekcioni pritisak
protiv rasejanosti. Ovde se esto deavalo da student kome
je glava puna i prepuna Ajntajna i Mendela i Hotorna
odjednom doivi naglu promenu svoje trajektorije,
dejstvom nekog forda, hadsona ili desotoa.
Gordon poe peice du 116. ulice, bacajui poglede
na svoj asovnik. Odbio je da odri seminar tokom prvog
povratka, posle doktoriranja, svom matinom univerzitetu;
svejedno, nije eleo da zakasni na sastanak sa Klaudijom
Zines. Bila je to jedna ljubazna ena; jedva je uspela da

pobegne iz Varave kad su nacisti prodirali u taj grad, to je

o njoj pamtio, ali je isto tako pamtio i njen vrlo otar stav
prema studentima koji kasne. Pourio je pored Saut Filda.
Levo od njega studenti su se okupljali u grupe na plitkom
stepenitu Donje biblioteke. Gordon se uputi ka zgradi za
fiziku; znojio se, zato to mu nije bilo lako da nosi svoju
veliku smeu torbu. Uini mu se da u jednoj grupi
studenata vidi poznato lice.
"Dejvide! Ej, Dejvide!" povika on. Ali taj ovek se hitro
okrete na drugu stranu i ode. Gordon slegnu ramenima.
Moda Zelig ne eli susret sa starim kolskim drugom; taj
je uvek bio udna ptiica.
Kad pomisli: pa, ovde sve izgleda malice udno, kao
fotografija nekog prijatelja na kojoj je neto retuirano. U
utom letnjem svetlu zgrade izgledaju nekako dronjavije,
ljudi bledi i ispijeni, ulini slivnici kao da su natrpani malo
dubljim slojem smea. Jedan blok zgrada dalje, neki
pijanac sedi na pragu, otpija iz neeg to je zavijeno u
smeu papirnu kesu. Gordon ubrzava korak, uri unutra.
Moda je predugo boravio u Kaliforniji; sad mu se ini da
je sve ono to nije potpuno novo i isto - ve za bacanje.
Klaudija Zines se nije izmenila. Iza njenih toplih oiju
vrebala je svetlucava inteligencija, daleka i razonoena.
Gordon sa Klaudijom provede popodne, opisujui svoje
eksperimente, poredei svoje aparature i tehnike sa
njenom laboratorijom. Znala je za spontanu rezonancu,
Sola rifera i sve ostalo. Izjavila je da smatra da je sve to
"interesantno''; standardna re koja te ne obavezuje ni na
ta. Kad joj je Gordon predloio da pokua da ponovi
njegov i Kuperov eksperiment, ona je tu ideju u prvi mah
glatko odbila. Zauzeta je, ima mnogo studenata, vreme na
velikim nuklearno-rezonantnim magnetima je u celosti ve
rezervisano, novca nema. Gordon je ukazivao koliko je
jedan od njenih sadanjih kompleta instrumenata slian
njegovom kompletu; nekoliko jednostavnih modifikacija, i
bie identian. Ona poe da tvrdi da nema dovoljno dobar
komad indium-antimonida. On iz torbe izvue pet dobrih

komada, pet malih sivih ploa: izvolite, upotrebite ih kako

god elite. Visoko je uzdigla jednu obrvu. On uvide da je
poeo jo jednom da se uvlai u onu svoju linost koju je
ve bio zaboravio - navalentni jea, koji opseda uitelja ne
bi li iskamio bolju ocenu. Ti postupci su bili Klaudiji
Zines poznati isto tako dobro kao i svakom ivom, ali, malo
po malo, njegov pritisak dovede do buenja njenog
interesovanja. Moda u tom efektu spontane rezonance
ipak ima neeg. Ko to moe znati, sad kad su te vode
zamuene tolikim blatom? Zagledala se u njega svojim
toplim smeim oima i rekla:
"Ne elite vi radi toga da ja proveravam. Ne radi toga
da se papazjanija isteruje na istinu." On klimnu glavom:
da, to se on nada da e ona nai neto drugo. Ali - on
uzdie prst upozorenja - pustimo da krive linije grafikona
progovore same za sebe. Smeio se, zbijao male ale, i
oseao se pomalo avetinjski, uivljen opet u svoju
studentsku linost, ali sve se ipak, nekako, uklopilo, i
uspelo. Klaudija Zines skliznu sa "moda" i "ako" na "kad",
a onda, nesvesna promene, inilo se, poe da belei
odreene termine za korienje NMR kompleta u
septembru i oktobru. Pitala je gde su sad neki od
studenata iz njegove generacije, ko se kakvom vrstom
posla bavi. On iznenada uvide da ona osea istinsku
naklonost prema mladim ljudima koji prolaze kroz njene
ruke i odlaze u svet. Kad je odlazio, potapala ga je po
ruci, otresla neto peruti sa njegovog vlanog letnjeg
sakoa.
Dok se udaljavao preko Saut Filda, setio se
studentskog strahopotovanja koje je strujalo kroz njega
tokom te prve etiri duge, teke godine. "Kolumbija"
Univerzitet je impresionirao. Mnogi od profesora su bili
ljudi svetske slave, zgrade i laboratorije su imponovale.
Tad ni slutio nije da bi to mogla biti vodenica koja
postojanim mlevenjem izbacuje inteligentne trol-patuljke,
voljne i sposobne da nametaju jednu po jednu icu
elektrinih kola, da crtaju dijagrame, da pomau da se

zujei tokovi industrije vrte dalje. Nikad ni pomislio nije

da institucije mogu stajati ili padati zbog udi nekolicine
pojedinaca, zbog nekoliko neispitanih predrasuda. Nikad.
Religije nikoga ne ue sumnji.

Taksijem se prebacio na drugi kraj grada. Na nekim

od bonih ulica taksi je uz tresak uletao u rupage: estok
kontrast u poreenju sa glatkim bulevarima Kalifornije.
Bio je zadovoljan to je Peni odbila da poe; ovaj grad ne
izgleda najbolje kad se nalazi na rotilju avgusta..
Izmeu njih je vladala napetost jo od onog dana kad
se pojavila tema braka. Moda e kratkotrajno razdvajanje
pomoi. Neka itava ta tema otplovi niz reku, u prolost.
Posmatrao je, kroz prozor, kako napolju, mimo njega, juri
mlaz likova svedenih na mrlje. Odatle je dopirao tropot,
kao iz zemlje, kao kad IRT metro juri ispod Brodveja.
Mukla, teka huka inila mu se neoekivanom pretnjom
svojim uzgrednim podseanjem na druge ljude koji idu
tokovima drugih ivota, ignoriui nuklearnu magnetnu
rezonancu i enigmatine suncem opaljene Kalifornjane.
Njegove opsesije su samo njegove, nisu univerzalne. I
utvrdi da kad god pokua da usmeri svoje misli na Peni,
njegov um otkliza u nekom drugom pravcu, zavue se u
bezbedna
skrovita
nuklearno-magnetno-reonantne
petljavine. Toliko, po pitanju da li je on komandant svoje
sudbine.
Iskoraio je iz taksija u ulicu gde je odrastao;
mirkavo je gledao u bledu svetlost sunca. Iste one
olupane kante za ubre iz kojih se ire isti mirisi, iste
reetke, ista Grundvajsova piljarnica na uglu. Mlade
domaice crnih oiju tegle vree sa robom i gone mala krda
svoje razbrbljane deurlije. ene konzervativno obuene;
jedini nagovetaj unutranjih sadraja su njihove
nakarminisane, iroke, senzualne usne. Mukarci u sivim
poslovnim odelima, crne kratko podiane kose.

Njegova majka je stajala na odmoritu, iroko

rairenih ruku, kada je dospeo gore. Poljubio je kao dobar
sin. Kad je uao u staru dnevnu sobu ispunjenu smenim,
gustim mirisima - ("To je u nametaju, u tapacirungu, to
e s nama biti doivotno", rekla mu je, kao da je
tapacirung besmrtan) - soba kao da ga je zapljusnula.
Odluio je da se jednostavno prepusti svemu. Neka mu
ona ispria mesece i mesece paljivo zapamenih
prepriavanja o ljudima, neka pokazuje veridbene
fotografije dalekih srodnika, neka mu skuva "dobar domai
obrok, bar jednom" - seckanu digericu i kugle i flanken.
Sluali su kalipso-ritmove sa drevne smee "Motorole" u
uglu. Kasnije su sili da posete Grundvajsove - "Triput mi
je kazao: 'Dovedi tog deaka ovamo, dole, dau mu jednu
jabuku, kao pre'" - pa onda oko bloka, pozdravljajui se sa
prijateljima,
diskutujui
ozbiljno
o
statistikama
zemljotresa; bacio je jednu mekanu loptu visoko u ve
posustajuu svetlost leta, vraajui je tako gomili dece
koja su se igrala u ograenom igralitu. Sutra je od tog,
jednog jedinog, bacanja lopte - "Moe li ti to da
poveruje?" - oseao bolove u miiima ruke.
Ostao je dva dana. Dola je njegova sestra, vesela,
vrlo zauzeta, ali udno smirena. Njene tamne obrve
pokretale su se svakim naglaavanjem reenica, sa svakim
nabiranjem lica, tako da su tvorile igrajue zagrade.
Dolazili su i prijatelji. Gordon je odlazio ak do
Sedamdesete ulice da bi nabavio izvesne koliine
kalifornijskog vina za takve prilike, ali vie od jedne ae
ispijao je jedino on. Ipak, priali su i alili se podjednako
zabavljeni kao na ma kojoj koktel-partiji u La Hoji
dokazujui time da je alkohol nepotrebno mazivo.
Svi sem njegove majke. Komijske vesti je uspevala da
potroi relativno brzo, a posle toga je odravanje
konverzacije preputala uglavnom njegovim prijateljima i
njegovoj sestri. Nasamo s njim govorila je vrlo malo.
Primetio je da ga ona postepeno uvlai u taj vakuum. Dok
je rastao, ovaj stan je neprekidno bio nabijen razgovorima,

sem u poslednjim mesecima ivota njegovog oca i tiina ga

je nervirala. Gordon je ispriao svojoj majci kakve je bitke
imao na poslu. Priao je i o Solu riferu. (Ne, ona nije
gledala te TV vesti, ali je ula. Pa, pisala mu je, zar se ne
sea?) I o spontanoj rezonanci je priao. Pa o Tjulerovom
upozorenju. I, najzad, o Peni. Njegova majka nije verovala,
nije htela da poveruje, nije mogla da veruje da ijedna
devojka moe odbiti oveka kao to je njen sin. Pa ta je
ona mogla mislti, kad je to uinila? Gordonu je ova
majina reakcija bila neoekivano prijatna; bio je zaboravio
sposobnost majki da podupiru uzdrmane egoe svojih
sinova. Ispovedio joj se: priznao je da se ve navikao na
razmiljanje u smislu da e se on i Peni ustaliti, ui u
neto konvencionalnije ("uglednije", ispravila ga je majka).
I, da se iznenadio kad je video da Penine misli nisu
paralelne njegovim. Da se neto tad desilo s njima.
Pokuavao je to da objasni svojoj majci, a ona je stvarala
dobro znane, ohrabrujue zvuke.
"Moda sam, ne znam, hteo... da se uhvatim za Peni,
sad kad su izgledi da e sve drugo biti kaputt..." Ali, ne, ni
to nije bilo ba ono to je stvarno mislio. Znao je da su te
rei lane im ih je izgovorio. Meutim, njegova majka se
ba na te rei oslonila.
"Znai ona ne zna ta je ta, pa zar je to iznenaenje?
Pokuala sam to da ti kaem." Gordon je odmahivao
glavom i pijuckao aj, zbunjen. Ne vredi, uvide on. Sav je
smuen iznutra, a iznenada, evo, ne osea ni elju da vodi
ma kakve dalje razgovore o Peni. Poe opet o fizici, a
njegova majka stade da angrlja kaiicama i ajnikom, sa
novom energijom, nasmeena.
"Dobar rad, da, to je sad dobro za tebe. Pokai joj ta
je izgubila tim svojim..." i tako dalje, due nego to je
Gordon eleo. Oseao je kako se u njemu stvara neki
zamah, neka hitnja. Poe da menja smer misli,
udaljavajui se od mutnih stvari o enama. Dok je glas
njegove majke nastavljao da zuji u tekom vazduhu, on
stade da razmilja o Klaudiji Zines. Poe, u glavi, da

razmeta brojeve i opremu. Ve je poeo da pravi izvesne

planove, kad njene fraze poee, postupno, da prodiru:
majka je mislila da on ostavlja Peni.
"Aa?" zapoe on mucavo, a ona ree ravno:
"Pa, poto te je ta devojka odbacila ..." Usledila je
rasprava, koja ga je u suvinoj meri podsetila na one
debate po pitanju kad se mora vratiti kui posle izlaska
sadevojkom i ta mora obui, i jo mnogo toga, debate koje
su ga konano naterale da iznjami jedan apartman samo
za sebe i odseli se tamo. Ovo ovde se zavravalo istim onim
tunim odmahivanjima glavom, istim recima "Stvarno si
fartutst, Gordon, fartutst..." Promenio je temu: on eli da
zove ujak-Herba. "On je u Masausetsu. Kupio je jeftino
jednu isporuku eira, a sad je otiao tamo gore da ih
plasira unaokolo. Trite je palo, prosto kapu, kad je
Kenedi odbio da nosi eir, zna, ali tvoj ujak rauna na
ljude u Novoj Engleskoj, tamo im je hladno na glavi."
Spremila je jo aja, onda su izali u etnju. utanja su se
produbljivala izmeu njih. Gordon nije inio nikakve
pokuaje premoavanja tih tiina. Njegova majka je sva
kipela oko Peni, to mu je bilo jasno, ali njemu je ve bilo
dosta toga. Mogao je jo da ostane, ali irenje njihovih
utanja nagovetavalo je da e biti jo nevolja. Odluio je
da prenoi, odveo ju je u pozorite na jedan of-Brodvej
komad, i povrh svega na palainke Henrija Osmog. Ujutru
je avionom kompanije "Junajtid" u 8.28 poleteo ka
Zapadnoj obali.

28
12. AVGUST1963

Kuper kao da nije bio ba ubeen.

"Misli da je ovo dovoljno?"
"Za sad jeste. A, ko zna?..." Gordon slegnu ramenima
"...moda i do kraja."
"Trebalo bi bar da unesem i neke od opservacija
visokog polja."
"Nije toliko vano."
"Posle onog to mi je komisija uradila, hou da budem
siguran..."
"Poveavanje koliine podataka nije odgovor. Potrebno
ti je vie itanja teorije, vie analiziranja sopstvenih
podataka, takve stvari. A ne da iz laboratorije ispadaju sve
novi i novi brojevi."
"Siguran si?"
"Moe prestati sa uzimanjem podataka. Sutra
ujutru."
"Hmmm. Pa, dobro."

Uistinu, Kuper je verovatno mogao da ojaa poziciju

uzimanjem dodatnih podataka. Meutim, Gordon je
oduvek mrzeo obiaj da se svaki efekat meri daleko vie
puta nego to je potrebno; smatrao je da to ubija matu.
Posle nekog vremena vidi samo ono to oekuje da e
videti. Kako on moe biti siguran da Kuper zaista hvata i
belei sve podatke koji stiu?
Ve i iz tog razloga bilo je opravdano izbaciti Kupera iz
NMR laboratorije, ali se Gordon, inei to, ipak upravljao
drugim razlogom. Klaudija Zines e poeti u septembru. U

sluaju da ona zabelei ma kakve anomalije, mislio je

Gordon, bie dobro da i on, lino, istovremeno belei
podatke.
Vratio se kui iz laboratorije gladan. Peni je ve
veerala, i sad je gledala vesti u 11 sati. "Je 1' ti treba
neto?" doviknu on iz kuhinje.
"Ne."
"ta to gleda?"
"Mar na Vaington."
"A?"
"Martin Luter King. Zna."
On ve due vremena nije obraao nikakvu panju na
vesti. Nije joj postavljao nikakva dalja pitanja; kad god bi
vodio politike diskusije sa Peni, to je samo dovodilo do
kvarenja njenog raspoloenja, drugih rezultata nije bilo.
Jo od dana njegovog povratka ona je postizala da njeno
ponaanje bude do detalja leerno. Izmeu njih je vladalo
neko udno primirje, ali ne mir.
"Hej", pozva je on ulazei u dnevnu sobu, koja je bila
osvetljena samo bledim elektrinim sjajem televizora.
"Maina za pranje sudova nee da krene."
"A-ha." Nije okrenula glavu.
"Jesi pozvala?"
"Nisam. Ajd' ti, bar jednom."
"Proli put sam ja."
"E pa ja neu. Mrzim to. Nek' bude pokvarena."
"Ti vie vremena provodi oko toga nego ja."
"A i to e se promeniti."
"ta?"
"Neu vie ja da lomim dupe spremajui jela."
"Nisam mislio da jesi."
"ta ti o tome zna. Ne bi znao buter u tiganj da
ubaci."
"Minus dva poena za uverljivost", ree on leerno.
"Zna da ja ipak poneto umem da skuvam."
"Ma, hajde."

"Ozbiljno mislim", ree on otro. "Ostau u laboratoriji

dugo, i..."
"Buran i dugotrajan aplauz."
"Pa Hrista mu."
"Neu ja ovde mnogo boraviti, prema tome.."
"A ni ja - samo u da doem i odem."
"Sad bar neto radi."
"Sranje je ovo. Nisi ti nadrndana zbog toga."
"Metaforino nadrndana?"
"Metaforino ili meta-bilo-kako ta ja znam?"
"Mislila sam da misli moda na stvarno drndanje.
Inae bi me bar dotakao od kako si se vratio."
"O."
"Nisi ni primetio, a?" Sumorno:
"Primetio sam."
"O-kej, zato?"
"Pa valjda nisam razmiljao o tome."
"E, aj' razmisli o tome."
"Zna, zauzetost."
"Misli da ne znam? Ajde, Gordone. Vid'la sam ti lice
kad si silazio s tog aviona. Trebalo je da pijucnemo u 'El
Kortezu', pogledamo grad. Ruamo."
"O-kej. Vidi, hou da veeram."
"Ti veeraj, ja u gledati govor."
"Dobro. Vino?"
"Naravno. Je 1' ima dovoljno za kasnije?"
"Kasnije?"
"Trebalo je da me majka naui da budem direktnija.
Kasnije, kad se jebemo."
"A, da. Hoemo." I jesu. Nije bilo osobito dobro.

Gordon je rasturio Kuperov eksperiment na sastavne

delove. Onda ga je iznova postavio. Proverio je izolovanost
svakog pojedinog dela, tragajui za svim moguim
nainima kako bi neki neoekivani signal mogao da se

uvue. Glavninu posla oko sastavljanja aparature bio je

ve obavio, kad u laboratoriju, bez najave upade Sol rifer.
"Gordone! Bio sam tu na UCLA pa sam pomislio da
svratim."
"O, zdravo", promrmlja Gordon, briui ruke jednom
uljastom krpom. Jedan ovek sa fotoapratom ue, za
Solom, u laboratoriju.
"Ovo je Aleks Paturski, iz 'Lajfa'. Spremaju lanak o
egzobiologiji."
"Bio bih zahvalan za nekoliko snimaka", ree
Paturski. Gordon uzvrati mrmljanjem, da, pa sigurno, a
Paturski brzo unese reflektore i refleksione ploe, i drugu
opremu za snimanje. Sol je priao o reakcijama koje su
propratile njegovo saoptenje.
"Uasan primer zatvorenih umova", ree Sol. "Ba
niko nije krenuo pravcem na koji smo mi ukazali. Ne
uspevam da navedem nikoga u astronomskoj zajednici da
toj ideji posveti makar pet sekundi." Gordon se saglaavao;
odluio je da Solu ne kae nita o Klaudiji Zines. Patruski
je kruio oko njih, kljocajui i povijajui se gore-dole.
"Okrenite se malo vie na ovu stranu, moe?" govorio
bi Patruski, a Sol je to odmah ispunjavao. I Gordon je
postupao prema fotografovim sugestijama, razmiljajui da
bi bilo bolje kad bi na sebi imao neto vie od farmerki i
T-majice. Naravno, moralo se podudarati: od svih dana,
ba danas nije obukao svoje uobiajene pantalone i
oksfordski sako.
"Velianstveno, dentlmeni, upravo velianstveno",
ree Patruski kad je zavrio posao. Sol je nekoliko
trenutaka posmatrao opremu eksprimenta. Gordon mu
pokaza neke preliminarne krive zabeleene tokom
zagrevanja opreme. Senzitivnost je tu bila niska, ali se
jasno videlo da su to iste linije rezonance.
"Ba teta. Novi rezultati bi mogli otvoriti celu ovu
stvar nanovo, zna." Sol ga je prouavao. "Javi ako ita
vidi, okej?"
"Nemoj zadravati dah ekajui."

"A, pa valjda neu." Sol je izgledao, za trenutak,

snudeno. "Stvarno sam mislio da tu neeg ima."
"Moda i ima."
"Da. Da, naravno, moda ima." Razvedrio se. "Nemoj
stei utisak da je sve propalo. Kad stvar malo zamre, i kad
ljudi prestanu da se smeju grohotom pri samom
pominjanju ove ideje - pa, tada e moi da se napie dobar
lanak. Moda neto za 'Sajens' sa naslovom 'Juri na
ortodoksne vetrenjae'. To bi moglo biti dobro primljeno."
"A-ha."
"E, pa, Aleks i ja moramo da krenemo. Idemo kroz
Eskondido, na Palomar."
"Obavlja osmatranja tamo?" upita Gordon kao
uzgred.
"Ne. Zna, ja se uopte i ne bavim osmatranjima. Ja
sam ti vie davalac ideja. Aleks eli da napravi nekoliko
slika, i to je sve. Palomar je mesto koje izaziva
strahopotovanje."
"0, da."
Ve sledeeg trenutka njih tu nije bilo, pa se mogao
vratiti svom eksperimentu.

Kad je ponovo ukljuio NMR komplet opreme u

redovni rad, ve prvog dana suoio se sa problemom
odnosa izmeu signala i buke. Drugog dana rezultati su
bili zamueni talasima zalutalog "curenja" buke. Jedan od
uzoraka indium-antimonida ponaao se udno, pa je
Gordon morao postupno da iskljui sve, onda da prospe
ledenu tenost i izvue defektni komad antimonida. To mu
je oduzelo sate vremena. Tek treeg dana rezonantne linije
poee da izgledaju kako treba. Bile su to ohrabrujui
tane krive. Veoma dobro su se uklapale u teoriju, unutar
granica eksperimentalne greke. Divno, pomiljao je
Gordon. Divno i dosadno. Ostavio je aparaturu da radi ceo
dan, izmeu ostalog i zato da bi elektronika ostala

stabilna. Otkrio je da moe da obavlja uobiajene poslove da pomae Kuperu u uenju; da priprema beleke za svoja
predavanja za predstojei semestar; da see malene ipke
sivog indium-antimonida na aparatu sa usijanom icom i
uljnom kupkom - i, ipak, da nalazi vremena i za hvatanje
NMR rezultata, povremeno, svakih sat-dva. Ustalio se u
tom postupku. Posao je odmicao. Krive su ostajale
normalne.

"Profesor Berntajn?" ree ena. Njen glas je bio vrlo

visok, i parao je sluh. Dokono se zapitao da li je njen
izgovor onaj srednjezapadni.
"Da", ree on u telefon.
"Ovde Adela Morison, iz magazina 'Senior Skolastik'.
Piemo veoma obiman lanak o, hm, tvrdnjama koje ste
izneli vi i profesor rifer. To tretiramo kao primer
kontraverze u nauci. Pitala sam se da li..."
"Zato?"
"Pardon?"
"Zato to izvlaiti na svetlo dana? Ja bih radije da vi
to zaboravite."
"Pa, profesore Berntajn, ne znam, ja... Profesor rifer
je sa nama saraivao izuzetno predusretljivo. Rekao je da
po njegovom miljenju nai itaoci - a to su stariji
srednjokolci, znate - mogu mnogo da naue iz jedne takve
studije."
"Ja nisam ba siguran da je tako."
"Pa, profesore, bojim se da sam ja ovde samo
pomonica urednika, ja ne donosim odluke o ureivakoj
politici. Verujem da je taj lanak - da, evo, jeste - ve je u
ifovima. Glavninu teksta sainjava intervju sa vaim
kolegom, profesorom riferom."
"A-ha."
Glas se jo povisi.

"Od mene je zatraeno da proverim da li vi imate

ikakve zavrne komentare o, hmmm, statusu te
kontraverzije. To bismo sad mogli dodati ifovima, ako..."
"Ne. Nemam nita da kazem."
"Sigurni ste? Urednik me je zamolio da..."
"Siguran sam. tampajte vi to kako je sad sloeno."
"Pa, u redu. U lanku smo citirali komentare
nekolicine drugih profesora, esto veoma kritiki
intonirane. Smatrala sam da treba to da znate."
Za tren ga je ovo dralo u iskuenju: moe da pita koji
su to profesori, da saslua te citate, i onda da sroi
nekakav odgovor. Ta ena eka; telefon pijucka slabano
itanje daleke meugradske veze. mirnuo je. Dobra je
ova: malo je falilo pa da ga zakai na udicu.
"Ne, nek govore oni ta god ele. Neka Sol bude
nosilac ovoga." Spustio je slualicu. Pa, neka stariji
srednjokolci ove velike nacije misle ta god im se misli.
Nadao se jedino da taj lanak nee dovesti do pojaanog
priliva aknutih posetilaca.

Dejstvom letnjeg sunca sve je bilo izbeljeno i svedeno

u pljosnatu povrinu lienu perspektive. Peni je zavrila
surfovanje, izala na obalu i bupnula na pesak pokraj
Gordona.
"Suvie lomi", objasni ona. "A i plima prejaka. Stalno
me usisava ka stubovima."
"Tranje je mnogo bezbednije", primeti on.
"I dosadnije."
"Ali nije bezvredno."
"Moda nije. E - ba to me je podsetilo - idem uskoro
gore, u poseru svojim roditeljima. Krenula bih pre poetka
nastave, ali tata nije kod kue, na nekom je poslovnom
putovanju."
"ta te je podsetilo na to?"
"A? O. Pa, ti si rekao da tranje nije bezvredno, pa
sam se setila sa sam prolog semestra imala jednog

studenta koji je upotrebio, namerno, najduu re u

engleskom jeziku, u jednom pismenom radu koji sam ja
ocenjivala. Pie se 'floccinaucinihilipilification'. A znai 'in
ocenjivanja da je neto bezvredno'."
"Hm. Stvarno."
"Jest, morala sam i da traim tu prokletinju po
renicima. Ni u jednom amerikom reniku toga nema, ali
sam pronala u oksfordskom."
"I?"
"Taj oksfordski renik sam dobila od tate."
Gordon se nasmei i lee opet leima na pesak, diui
primerak 'Eskvajera' da bi zaklonio sunce.
"Ti si jedna izrazito nelinearna dama."
"ta god to znailo."
" Veruj mi da je to kompliment."
"Dakle?"
"ta dakle?"
"Da li eli sa mnom gore u Ouklend, ili ne eli?"
"A o tome je re?"
"Jeste, uprkos tvojim nastojanjima da to izbegne."
"Nastojanjima da...? Peni, suvie si itala Kafku. Da,
svakako, ii u."
"Kad?"
"Otkud ja znam kad? To je tvoje putovanje, tvoji
roditelji."
Klimnula je glavom. Na njenom licu se pojavi neki
udan, stisnut izraz, pa ieze. Gordon se pitao ta ona
osea, ali nije nalazio jednostavni nain da to pita. Zinuo
je da kae neto, da pone nekakav smotani pristup, a
onda je odustao. Da li je putovanje u Ouklend deo rituala
udvaranja, voenje momka kui da bi ga roditelji
razgledali? Moda ta pojava egzistira samo na istonoj
obali; on to ne zna sigurno. Postoje saoptila da nee da se
uda za njega, a onda ostala da ivi uz njega i s njim kao da
e se stvari jednostavno tako nastaviti, Peni je postala, za
njega, totalna misterija. Gordon uzdahnu, odustajuiod te
teme.

itao je nekoliko minuta, a onda rekao:

"Hej, ovde pie da je ugovor o zabrani proba stupio na
snagu."
"Pa sigurno", promrmlja Peni, prevaljujui se ka
njemu; do tog asa je, na suncu, dremala ili spavala.
"Kenedi je to potpisao jo pre nekoliko meseci."
"Mora biti da mi je to promaklo." Gordon pomisli na
Dajsona i na projekt "Orion", udnovato privlaan san koji
je sad bio mrtav. Niko nee odmah krenuti na planete;
kosmiki program e hramati dalje, iskljuivo pomou
raketa sa tenim gorivom. Gordonu pade na um misao da
su ovo vremena kad pritisci poinju da se zaotravaju.
Nove ideje i novi ljudi dolaze u ovu staru endlerovsku La
Hoju. Isti taj Kenedi koji je progurao zabranu atomskih
atmosferskih proba i time ubio "Orion", na drugoj strani je
federalizovao nacionalnu gardu Alabame, da je Dord
Valas ne bi mogao upotrebiti protiv programa desegregacije
kolstva. Medgar Evers je ubijen pre samo nekoliko
meseci. itavom ovom zemljom struji oseanje da moraju
nastupiti promene.
Gordon odbaci asopis. Prevali se nastanu, pod
preom vrelinom sunca, i prepusti se dremeu. Morski
povetarac donese kiseli smrad trulih naslaga morskih algi,
koje su leale na plai, daleko od njih. Gordon namreka
nos. Neka ide do vraga pritisak vremena. Politika je stvar
trenutka, rekao je Ajntajn jednom prilikom. A jednaina
je za venost. Ako se ovek mora opreeliti ili za jedno ili
za drugo, Gordon je na strani jednaina.

Te veeri izveo je Peni na veeru, a onda na ples u "El

Kortez". On nije obino radio takve stvari, ali ona udna
napetost izmeu njih, koja se produavala, zahtevala je
panju. Za vreme veere su priali. Posle, preko pia, on
poe:
"Peni, ovo izmeu nas, to je komplikovano..."

Ona uzvrati:
"Ne, nego je kompleksno."
Oklevao je, pa promrmljao:
"Pa, u redu, ali..."
Ona otro ree:
"Ima tu razlike." Iz nekog razloga, ovo ga je naljutilo.
Odluio je da zauti, da pusti da se ovo vee nastavi na
onaj ispravni nain, u stilu veernji izlazak sa enicom koji
se njoj, izgleda, dopadao. Bilo je udno da ona moe biti
jednog trenutka veoma inteligentna i beskompromisna
prouavateljka literature, a sledeeg momenta obina
amerikanka srednjih slojeva, totalno u fazonu kae od
jema. Moda je i ona deo ovog vremena, deo ove promene
epoha.
Plesali su samo uz laganu muziku. Kretala se spretno,
lako, u svojoj tesnoj ruiastoj haljini. A on je na nogama
imao teke crne cipele zaostale jo iz njujorkih vremena:
povremeno je gubio korak. Muki solista je bluz-glasom
pevuckao: "ekajte svi, samo jo malo due. elimo ples,
samo jo koji as." Peni ga je iznenada stisnula uz sebe
svojim iznenaujue jakim rukama.
"Sem Kuk", promrmlja mu ona u uvo. Gordon pojma
nije imao ta je time htela da kae. Ideja da neko bukvalno
zna ko je koju pop-pesmu komponovao inila mu se, pa,
blago neverovatnom.

29
28. AVGUST 1963

Nivo buke u NMR merenjima poe da raste. Svakog

dana bio je malo vii. Obino bi Gordon tu promenu
primetio ve pri prvom merenju tog dana. Pripisivao ju je,
u poetku, postepenom poputanju neke komponente.
Ponovljenim proveravanjem moguih slabih taaka
elektronskim kolima nije naao nita. Ni testiranje onih
manje verovatnih nije donelo nita. Svakog dana buka je
bila sve gora. Tokom jednog perioda, Gordon je pomiljao
da bi to mogla biti neka nova vrsta efekta "spontane
rezonance". Meutim, signal je bio suvie iskidan,
neujednaen, da bi se ita moglo jasno utvrditi. Provodio je
sve vie vremena trudei se da smanji proporciju
buka/signal. Najzad to poe da mu oduzima glavninu
svakog radnog dana. Gordon poe da dolazi i nou. Sedeo
je pred ukljuenim osciloskopom i gledao tragove. Jednom
je, znajui da rano sutra ujutro ima sastanak, prespavao u
laboratoriji. Furijeovska dekompozicija spektra buke
pokazala je prisustvo izvesnih harmonijskih komponenti,
ali taj klju nije odveo nikud. A u meuvremenu, fazno
uravnoteeni nivo buke se dizao.

"Gordone? Klaudija Zines ovde."

"O, zdravo. Nisam oekivao da ete se javiti tako
brzo."
"Imali smo neke zastoje. Malo ovo, malo ono. Nita
fundamentalno, ali, elela sam da vas obavestim da emo
poeti u roku od nedelju dana."
"Dobro. Nadam se..."

"Da. Da."

Napolju je duvao vetar iz pravca Santa Ane. Gurao je

svoju suvu, teku ruku kroz niske priobalne planinske
prevoje, donosei bockavi dodir pustinje. U bregovima su
izbijali poari: gorelo je bunje. "Crveni vetar"; tako su ga
zvali neki od starosedelaca. Bio je blago iznenaenje za
Gordona, kad je, dotad zapeaen u unutranjosti
klimatizovane laboratorije, kasno uno krenuo kui; inilo
mu se da je taj vazduh gust i slojevit. Kosa mu je leprala.
Setio se tog vrelog, suvog dodira sledeeg dana, dok je
prelazio do susedne zgrade, one za hemiju. Bio ga je zvao
Remzi, ali ga nije mogao nai u kancelariji, pa je ostavio
poruku kod Dojs, sekretarice odeljenja. Iz jedne zgrade u
drugu Gordon je preao preko ornamentisanog,
heksagonalno konstruisanog mosta. Ulazak u zemlju
hemije donese slatko-kisele mirise, toliko jake i sa toliko
raznih nijansi da ih ventilacioni sistem, i uz sve svoje
skianje, nije mogao izagnati. Nae Remzija u umi flaa i
cevi, gde neto pria, brzo i precizno, jednom
postdiplomcu. Dok je govorio, Remzi je titrisao jedan
rastvor, ukazao na pomicanje boja, onda u kljunom
trenutku dodao kap neke mlene tenosti. Gordon nae
jednu dobrodolu stolicu i klonu u nju.
inilo se da ova dungla tipaljki, klizaa i retorti ima
u sebi vie ivota nego laboratorija za fiziku; kloparanje
pumpi i otkucavanje tajmera - to je komplikovano srce
koje odrava korak sa Remzijevim estitim istraivakim
naporom. Na zidu visi karta sa iscrtanim dinovskim
molekularnim lancem niz koji se ugljen-dioksid sputa da
bi postao ugljeni hidrat: merdevine iskovane snagom
fotona.
Jedan
teni
scintilacioni
broja
guna,
odbrojavajui seriju izotopski obeleenih boca.
Gordon se pomae, nae jednu ivicu na koju se
mogao nasloniti, i obori jednu solju tipa "Lili". Nita se ne

prosu. On zaviri u nju i vide talog od kafe, gust poput

lepka i osut mrljama bui. Ovde je sve ivo. Odjednom mu
se ukaza vizija ove staklene palate kao divljine nukleinskih
kiselina, divljine koja se odaziva na suve etkaste dodire
crvenog vetra napolju. U poredenju sa tim, njegova NMR
laboratorija je tiha i sterilna. Njegovi eksperimenti su
izolovani od pulsa sveta. A vidi bio-hemiare: ivot sa
njima sarauje, doprinosi prouavanju sebe. I Remzi
izgleda vitalniji, dok mirka, nadnosi se, pria; ivotinja
koja tapka stazama ove hemijske dungle.
"Izvini, Gordone, morao sam ovo da zavrim - ej, izgleda neto smlaen. Oborilo te ovo vreme, a, drugar?"
Gordon odmahnu glavom i die se; ue, za Remzijem,
u jednu bonu kancelariju. Nekakva mala vrtoglavica
prostruja kroz njega kao roj pela. Sigurno zbog vazduha
ovde, pomisli on. I zbog tog vazduha, i zbog vetra Santa
Ane, i zbog plitkog i vrlo kratkog sna protekle noi.
Remzi mu je odmakao ve nekoliko reenica; tek tad
Gordon shvati da je ovaj poeo da govori.
"ta?" ree grlom tako suvim da je to zazvualo kao
graktanje.
"Rekoh, svi znaci su ve bili tu. Samo, ja sam bio
suvie slep da ih sagledam."
"Znaci?"
"U prvi mah sam tragao samo za preliminarnim podacima. Zna, ono, nade neto da bi pokrenuo dotaciju,
da zainteresuje finansijere. Odbranu, verovatno. A upravo
tu je poenta, Gordon - ova stvar je sad vea od
Ministarstva odbrane. Ovo treba da zgrabi NSF."
"Zato?"
"Zato to je veliko, eto zato. Ona reenica: 'ulazi u
reim molekularne simulacije poinje da imitira domaina'
-time je stvar razotkrivena. Uzeo sam rastvor slian onome
to je u toj poruci opisano. Zna, rastvor dobijen
ispiranjem zemljita, pa pesticidi, pa neki teki metali kadmijum, nikl, iva. Ubacio sam i neto dugolananih
molekula. Dao sam jednom postdiplomcu da sve to

smuka. Latitinski lanac, kao to je u poruci bilo reeno.

Smuv'o sam jednog mog prijatelja koji radi u firmi 'Dipon'
da mi pozajmi neke od njihovih eksperimentalnih
dugolananih uzoraka."
"Da li si mogao da nade one oznake koje su u poruci
date?"
Remzi se namrti.
"Nisam, i to je zagonetka. Taj moj drugar kae da oni
nemaju nita sa tim nazivom. A i iz Springfilda tvrde da
nemaju pesticid AD 45. Mora biti da je tvoj signal na tom
mestu malo brljnuo."
"Znai, nisi uspeo da ih prekopira"
"Nisam uspeo ba tano - ali kome je tu potrebna
egzaktnost? Te dugolanane bebice su, zna, versatilne."
"Kako moe biti..."
"Vidi, odneo sam uzorke dole, u Skripsov. Izveo
Husingera na ruak, popriao o ovom projektu. Ubedio
sam ga da mi ustupi neke od njihovih test-bazena sa
morskom vodom. Prvoklasni su - konstantna temperatura
i salinitet, non-stop monitorisanje, ma, cela radnja. I obilje
suneve svetlosti. I... " napravio je pauzu, suzdraavajui
osmeh"... itava prokleta stvar se obistinila. Svaka
pojedinost."
"Hoe da kae da je dolo do dijatomejskog
cvetanja?"
"Naravno, ali to je kasniji stadijum. Ta dugolanana
kopilad se ponaaju kao Pono, rekoh ti ja. Zapoeli smo
sa obinom morskom vodom, prezasienom kiseonikom.
Posle dva meseca ponemo mi da dobijamo neka smena
oitavanja kiseoninog stuba. To ti je merenje sadraja
kiseonika u vertikalnom stubu vode, dubokom jedno
trideset metara. Onda poeo da nam umire plankton.
Jednostavno nam se usrao: mrtav. Ili se ispretvartao u
smene nove forme."
"Kako?"
Remzi slegnu ramenima.

"U tvojoj poruci stoji: 'imprintovanje virusa*. Kojeta,

mislim. Kakve veze moe imati virus sa morskom vodom?"
"Kakve veze moe imati pesticid sa planktonom?"
"Jest, dobra poenta. Ne znamo. Ona druga fraza koju
si imao - 'moe tada da konvertira nervni omota
planktona u svoju sopstvenu hemijsku formu troei pri
tom ambijentnu kiseoniku sadrinu tako da koliina
kiseonika pada do vrednosti koje su smrtonosne za
glavninu vieg lanca ishrane' - to zvui kao da neko zna, je
1' tako?"
"Tako izgleda."
"Izgleda, a i jeste, jer tano to smo nali."
"Ta stvar grabi kiseonik za sebe?"
"I to kako." Remzi uzvi jednu obrvu. "A iri se - k'o
kurvin sin. Ta meavina pretvara planktone u sebe, tako
izgleda. I daje poprlino smrtonosne nusprodukte hlorovane benzene, polihlorovane bifenile, svakojaka
sranja. Evo, baci pogled na ovo."
Fotografija, izvuena teatralnim gestom iz jedne
fascikle. Na betonskoj ploi, mrava riba, staklenastih
oiju. Usne ribe naduvene, zelene, proete plavim
renjevima. Ispod krga bleda rana.
"Tumori usana, i drugi tumori, pa asimetrije Husinger je pobeleo kad je video kako je ovo delovalo na
njegove uzorke riblje populacije. uj, pa on se normalno
ne brine da li e neke patogene klice zapasti u njegove
bazene. Morska voda je hladna i slana. Ubija prenosioce
bolesti, sve, sem nekih..."
Gordon uoi tu pauzu.
"Sem kojih?"
"Sve sem nekih virusa, rekao je Husinger."
"A-ha. 'Imprintovanje virusa'. A ove ribe..."
"Husinger je izolovao moje bazene i stopirao celu
stvar. Svi moji uzorci riba su poumirali."
Zurili su jedan u drugoga.
"Pitam se ko to upotrebljava takve stvari dole, u
Amazoniji", ree Remzi blago.

"Rusi?" Gordonu se ta mogunost sad inila sasvim

realnom.
"Gde im je strateki dobitak od toga?"
"A moda se dogodila neka nesrea?"
"Pojma nemam... Jo uvek ne zna zato to hvata
preko NMR maine?"
"Ne znam."
"Ono sranje Sola rifera..."
Gordon to odbaci odmahivanjem ruke.
"Nije to bila moja ideja. Zaboravi to."
"Ne moemo zaboraviti ovo."
Remzi uzdie fotografiju ribe.
"Ne, to ne moemo."
"Husinger hoe da objavi odmah."
"Samo napred."
"Siguran si da to to radi nije narudbina
ministarstva odbrane?"
"Ne, pa vidi - tu ideju si ti nabacio."
"A ti je nisi opovrgao."
"Recimo da nisam eleo da odam svoj izvor
informacija. Vidi ta se desilo kad se rifer doepao toga."
"Jest." Remzi je zurio u njega, pogledom dalekim,
odmerivakim. "Prilino si lukav."
Gordonu se uini da ovo nije fer.
"Ti si nabacivao to o Ministarstvu odbrane. Ja nisam
rek'o nita."
"O-kej, o-keeej. Al' jeste trik."
Gordon se zapita da li Remzi u sebi sada misli:
prevejani Jevrejin. Ali, uhvati samog sebe u toj misli:
Hriste, pa koja je to paranoja. Poinjao je da zvui kao
njegova majka, veito sigurna da su gojimi krenuli da te
ukebaju.
"Izvinjavam se zbog toga", ree Gordon. "Plaio sam se
da nee poeti da radi na tome ako ja, ovaj..."
"Ej, ma u redu je. Nije vano. Vraga, pa bacio si mi
fantastinu stvar. Istinski znaajnu."

Remzi kucnu po fotografiji. Obojica su zurili u nju,

razmiljali. utanje se spustilo izmeu njih. Usne te ribe
bile su naduvani baloni, sve boje uasno pogrene. U
tiini, Gordon je uo ono ime je ta mala kancelarija bila
okruena: laboratoriju. Ravnomerno bupkanje i kuckanje
nastavljalo se ne marei uopte za njih dvojicu: ritmovi,
sile, glasovi. Nukleinske kiseline trae jedna drugu u
staklenim kapilarima.
Miris neke kiseline preseca vazduh. Rasipa se sjajna
svetlost. Tik-tak, tik-tak.

Sa korica asopisa "Lajf" zurio je Sol rifer, sa izrazom

nemarnog samopouzdanja; jednu ruku opustio preko
postolja palomarskog teleskopa. Unutra, lanak sa
naslovom "Borbeni egzobiolog". Slike su pokazivale Sola
kako zuri u fotografije Venere, Sola kako osmatra model
Mara, Sola za kontrolnom tablom radio teleskopa Grin
Benk. Jedan pasus se odnosio i na NMR poruku. Slika:
pokraj velikih magneta stoji Sol, a Gordon je u pozadini.
Gordon zuri u prostor izmeu magnetnih polova, i lepo se
vidi da ne radi nita. Solove ruke lebde nad nekim icama:
sad e on tu neto da popravi. NMR signali su opisani kao
"kontraverzni" i dodato je da "veina astronoma jako
sumnja u njih". Citirane su Solove rei: "U ovom polju
ovek ponekad rizikuje. Ponekad izgubi. Tako mu to
doe."

"Gordone, tvoje ime se ovde pominje jednom. I to je

sve", ree Peni.
"lanak je o Solu, imaj to u vidu."
"Ali on se tu naao zahvaljujui ovome. Voza se
koristei tvoje..."
Ironino:

"Moje uspehe."
"Pa, ne, ali..."

Gordon baci crte na Remzijev radni sto.

"Da li sam ti dao primerak ovoga?"
Remzi uze crte i namreka elo.
"Ne. ta je to?"
"Jo jedan deo signala."
"A, jeste, seam se. Bilo je na TV."
"Tako je. rifer je to pokazao."
Remzi je prouavao isprepletane krive linije.
"Zna, tad nisam mislio da je to iole vano. Ali..."
"Da?"
"Pa, ovo mi izgleda kao nekakav molekularni lanac.
Ove take..."
"One koje sam ja povezao?"
"Da, pa to. Ti si ovo prvi nacrtao?"
"Ne, Sol je to nainio deifrujui jednu kodiranu
sekvencu. I, ta sa tim takama?"
"Pa, moda to nije grupa grafikih krivih. Moda su te
take molekuli. Ili atomi. Azot, vodonik, fosfor."
"Kao u DNA."
"Pa, DNA nije. Komplikovanije je."
"Komplikovanije ili kompleksnije?"
"Jebi ga, ne znam. A u emu je, kao, razlika?"
"Misli li da ovo ima neke veze sa tim dugolananim
molekulima?"
"Moglo bi imati."
"Ti nazivi proizvoda. Dipon i Spring-neto."
"Dipon analagan 58. Springfild AD 45."
"Da li bi ovo moglo predstavljati neto od ta dva?"
"Rek'o sam ti da ti proizvodi ne postoje."
"U redu, u redu. Ali da li bi ovo moglo spadati u tu
vrstu stvari?"

"Moda. Moda. uj, to ne bih ja pokuao da to

razreim, pa da vidimo da li mogu."
"Kako?"
"Pa, da pokuam da dodelim pojedinim mestima u
lancima odreene atome. Treba videti ta funkcionie."
"Onako kako su Krik i Votson sredili DNA?"
"Pa, da, neto tako."
"Super. Moda e time biti reen deo..."
"Nemoj se oslanjati na to. Vidi, eksperiment je ono
vano. Gubitak kiseonika, ribe. Husinger i ja emo to
objaviti odmah sad."
"Dobro, fino, a..."
"Ti nema nita protiv?"
"A? Zato?"
"Mislim, Husinger kae da bi po njegovom miljenju
trebalo ovo da objavimo zajedniki. A ako ti i ja elimo da
napiemo i rad o toj poruci i njenoj sadrini, to je drugo..."
"O, vidim." Gordon poe u svojoj stolici da se ljuljuka
unazad. Imao je oseanje da je ve sav istroen.
"Mislim, ja se po tom pitanju ne slaem sa njim, ali..."
"Ma ne, nema veze. Nisam zainteresovan. Objavite to,
boga mu bogovog."
"Ti nema nita protiv?"
"Ja sam samo rekao: 'Zaviri u ovo'. I ti si zavirio i
naao neto. E, dobro."
"Ovo Husingerovo nije bilo moja ideja."
"Znam to."
"Pa, hvala. Stvarno. Vidi, proslediu stvar sa ovom
slikom lanca koju ovde ima."
"Ako je to lanac."
"Da. Ali, mislim, moda moemo to objaviti. Nas
dvojica zajedno."
"Fino, fino."

Rezonantne krivulje ostadoe glatke. Meutim, nivo

buke je nastavio da se poveava. Gordon je u laboratoriji
provodio jo vie vremena, trudei se da suzbije
elektromagnetsko kranje. Ve je bio zavrio glavninu
svojih beleki za predavanja o klasinom elektromagnetizmu, tako da je bio slobodan, i mogao je da se posveti
istraivakom radu. Napustio je pripremanje novih
uzoraka indiuma, da bi to vie vremena posvetio
korienju NMR mainerije. Kuper je jo uvek vario svoje
podatke. Buka nikako da nestane.

30
1998

Zalupio je spoljanja kancelarijska vrata i krenuo,

trupkajui nogama, preko starog poda od irokih dasaka.
Njegova kancelarija bila je, po svojoj starosti, dostojna
potovanja; nalazila se u neposrednoj blizini Nejval Roua;
ipak, ponekad je eleo da ima pokraj sebe manje nauljenog
drveta, a vie modernog erkondina. Ian Piterson,
vraajui se sa jednog sastanka koji je potrajao celo jutro,
baci fasciklu punu hartija na svoj radni sto. U sinusima je
imao oseaj kao da su ispunjeni pamukom. To je bila
neizbena posledica sastanaka. Dok je sastanak odmicao,
Piterson je osetio kako mu se na um sputa tanka
sumaglica, koja ga je izolovala od mnogih dosadnih detalja
i zaevica. Ovaj efekat bio mu je poznat iz viegodinjeg
iskustva; efekt zamora pred tolikom govorancijom, tolikim
uobiajenim frazama, tolikim ekspertima od kojih svaki
svoje dupe titi paljivo obezlienim izjavama.
Otresao se tog raspoloenja i palcem pritisnuo dugme
svoje stone sekretarice, koja je stajala na stolu. Prvo, lista
pristiglih poziva, aranirana po prioritetima. Piterson je
paljivo sortirao imena i pravio liste, kako bi Sekkompjuter, koji se odazivao na telefonske pozive upuene
njemu, znao da li da ga zove. Menjao je te liste svake
nedelje, u skladu sa pomeranjem sa problema na problem.
Ljudi koji su nekada saraivali s njim na nekom projektu
imali su neugodnu sklonost da pretpostavljaju da ga mogu
pozvati u vezi sa sporednim detaljima, ak i posle nekoliko
meseci ili godina.

Drugo, pristigli memorandumi, sa naznakama do kog

roka mora odgovoriti.
Tree, line poruke. Tu ovog puta nije bilo nieg sem
kratke Sarine poruke o njenoj prokletoj zabavi.
etvrto, saeto prepriane vane vesti. Na kraju,
manje stvari, koje nije bilo mogue klasifikovati. Sad za to
nema vremena. Poe da pregleda kategoriju "Prvo".
Hanman; verovatno zapomae zbog problema oko
metala. Piterson to uputi jednom od svojih asistenata,
ukucavajui simbol od tri slova. Elhlouh, Severnoafrikanac, sa molbom umiruih oajnika da im se
avionima alje vie hrane, u njihova nova suna podruja.
On to uputi Opuktuu. Opuktu je zvaninik zaduen da
odluuje ko e dobiti nove isporuke ita i melase; neka
paljba bude usmerena na njega. Poziv od Kifera iz La Hoje,
sa naznakom hitnosti. Piterson die slualicu i otkuca taj
broj. Zauzeto. Ubode dugme za ponavljanje pozivanja, i
ree "doktora Kifera" tako da bi traka mogla te dve rei
dodati poruci "Gospodin Piterson, lan Svetskog saveta,
pokuava telefonom hitno da dobije..." Maina e sada
nastojati, svakih dvadeset sekundi iznova, da prenese tu
poruku, zovui Kiferov broj.
Piterson se okrete memorandumima i ozari se.
Pritiskajui dugmad dovede na ekran svoj sopstveni
memorandum, izdiktiran jutros tokom vonje na posao,
zatim mainski prekucan. Ovaj sistem jo nikad nije
oprobao.
- jestelisigurni - a, da vidim, upalilo se svetlo za
autopisa. Pa bogamu zato nehvata spelovanje korektno
ba bi
moglo
eto jedno slovo pogreno. ta moram da pritisnem
mogo
dugme. Kontekstualna opcija, dobro. Evo poinjem,
nov pasus.

Rezime za Ser Martina o koriolisnom predlogu

podvui podvui to ej
_________________________________________________________
e tako.
Komitet se saglasio daje logino
s"t-0' mesto.za

mes0

mest0 ekaJ me"

postavljanje ovog sistema Golfska struja pitam se dal'

ovo stavlja velika slova gde treba po pravopisu. Dakle,
Golfska struja kod Majamija nedaleko od obale. E dobro
ide. Morska struja brzine sedam i po kilometara na sat tu
prolazi postojano i pouzdano. Ta struja treba da obre
dinovske turbine, proizvodei pritom dovoljno elektriciteta
za celu Floridu. Mora se priznati da bi turbine bile od
gromne ne ne, o-g-r-o-m-n-e, po 50O metara u preniku.
Meutim, ako mogu saeti celu tehniku diskusiju, reeno
je da je to u osnovi viktorijanski nivo inenjerstva. Veliko i
jednostavno. Plutajue korito svake turbine je dugo po 345
metara i visi punih 25 metara ispod povrine. To je
dovoljno da brodovi bezbedno prolaze iznad njih. Sidreni
kablovi e ponegde morati da idu do dubine od tri
kilometra. To je neznatno u poreenju sa kablovima koji
treba da vode struju do kopna, ali tehnika grupa kae da
ni tu nee biti loih prateih efekata.
Nae projekcije kau da su najbli sledei kandidati dobijanje prirodnog gasa iz morskog korova i korienje
termalne konverzije okeana - beznadeno slabiji u odnosu
na korienje Koriolisove sile. To ime, kao to vi
nesumnjivo znate a ja nisam znao, je ime jednog francuskog matematiara koji je doprineo objanjavanju zato
se okeanske struje kreu tako kako se kreu. Efekti
zemljine rotacije i tako dalje.
Zamke su oigledne. Rad 400 takvih turbina
usporavao bi Golfsku struju, to bi moglo biti rizino.
Atmosferske prilike nad velikim delom Atlantskog okeana
pod bitnim su uticajem te struje koja prolazi du amerike
i kanadske obale a onda ide preko okeana i na kraju se

vraa u karipsko podruje. Obimna numerika simulacija

na kompjuteru omni ne to su sve velika slova OMNI
pokazala je da bi merljivi efekat bio jedan procenat. Prema
sadanjim standardima, to je dovoljno bezbedno.
Negativno politiko dejstvo je minimalno. Rekao bih
da e dovoenje 40 gigavata toj zoni uutkati one koji nas
kritikuju to smo obustavili ribolov. Zato preporuujem da
se ovo hitno odobri. Va iskreni i tako dalje.
Piterson se isceri. Izuzetna stvar. Ovaj kompjuter ak
zna najverovatnije engleske homonime.
Popravio je tekst i poslao ga kroz elektronski lavirint
Ser Martinu. Raznim komitetskim dronjcima i pariima
bave se asistenti; Ser Martin svoje vreme uva za
donoenje odluka, za ono delikatno balansiranje iznad
poplave informacija. Od njega je Piterson mnogo nauio,
ak i finese kao to je najpovoljniji stil govora za situacije
kad neki od lanova komiteta ekaju da te prekinu. Tad
Ser Martin u sred reenice zastaje, die, onda projuri
pored take na kraju i dobro zae u sledeu reenicu, i
tako stalno; zbog toga niko ne uspeva da uhvati pogodan
trenutak da ga uspeno prekine.
Piterson upita sek-mainu ta se trenutno deava.
Vide da pozivi upueni Kiferu jo uvek nailaze na prazno
zujanje signala "zauzeto", i da su dvojica pomonika
ostavili poruke koje e on pogledati kasnije.
Zavalio se u svoju fotelju i zagledao se u zid
kancelarije. Impresivna izloba, zaista. Na komadima
pseudopergamenta, priznanja za birokratsku izvrsnost.
Njegove fotografije pokraj raznih harizmatskih parolaa
koji dre svoje parolake biblije. Praktiari liderstva se
osmehuju kameri.
Takvih je bilo u uobiajenoj proporciji jutros na
sastanku komiteta, zajedno sa estitim biohemiarima i
numerikim meteorolozima. Njihovi izvetaji o distribuciji
oblaka bili su uznemiravajui ali nejasni. Ti oblaci su
navodno primeri "biolokih poprenih funkcija" to je izraz

koji moe znaiti ta god hoe, ali se odnosi na neke

meuodnose koji jo nikom nisu jasni. Navodno je vrtlog
cirkumpolarnih vetrova, koji se poslednjih godina
pomakao prema ekvatoru, poeo da podie neto iz regiona
blizu okeanskog cvetanja. Oblaci nose neke neznane
bioloke agense zbog kojih poinju da se sue usevi
"Zelene revolucije". Biljke iz "Zelene revolucije" pored
uniformno visokih prinosa, imaju i uniformne slabosti.
Ako jednu zahvati zaraza, sve obole. Jo nije poznato do
koje mere bi moglo biti katastrofalno dejstvo oblaka koji su
na udan nain uto tonirani. U biociklus je ulo neto
neobino, ali istraivanja jo nisu sastavila delie slagalice.
Sastanak se razlio u potoie neodlunosti. Belgijski
biolozi su se raspravljali sa punanim katastrofiarima, a
ni jedni ni drugi nisu raspolagali vrstim dokazima.
Prelistavajui neke izvetaje, Piterson je razmiljao ta
bi ovo moglo znaiti. Inventari, procene, spekulativne
kalkulacije, istine o redovima veliina. Neki od tih izvetaja
bili su napisani nezgrapnim arama irilice, koje
podseaju na ono naarano po medenjacima; neki
razmahanim naletima arapskog pisma; neki mravljim
kovrdicama Azije; neki etvrtastim mainskim slovima
modernog engleskog.
U raspravi o Erdwissenschaftu ovek je prikazan kao
sporedna statistika smetnja, bubica koja trkara preko po
svetu svedenom na imenice i cifre. Pitersona je ponekad
fascinirala meavina umova u Svetskom savetu, njihova
enciklopedijska mo. Glasovi, Vavilon glasova. Furiozna
energija Nemaca; stroga ali na kraju guea logika iz la
belle France; Japanci, sada u hrpama industrijskog
otpada; udnovato alosni Amerikanci, jo uvek jaki, ali
nalik na ostarelog boksera koji izmahuje na iezle
sparing-partnere; Brazilci, koji su dolutali na svetsku
pozornicu pa sad mirkaju ka reflektorima, oamueni. Pre
nekoliko godina on je otiao na turneju po Etiopiji, sa
jednom
raskokodakanom
grupom
internacionalnih
zavirivaa u budunost; onda je gledao kako se njihov

proraun sudara sa ivotom. U pranjavim gudurama

crvenih stena gledao je kako ljudi napadaju i rasturaju
mravinjake da bi se doepali mrvica ita, skrivenih unutra;
kako se gole ene obojene blatom, sa mravim vreicama
umesto dojki, penju na stabla mimoze i odrezuju zelene
izdanke, da bi pravile supu. Deca su vakala ipurak zbog
malo vlage. Stabla su ostajala sasvim bez kore, ljudi su im
grizli i korenje. Pokraj rupa sa slankastom vodom, skeleti,
beli, suncem speeni.
Eksperti za metodologiju prognoziranja su pobledeli i
okrenuli se na drugu stranu.
Kao deak, gledao je na televiziji programe "Neenal
Diografika", pa je poeo da razmilja o zverima Afrike,
maltene mitskim, kao o nekakvim dalekim prijateljima koji
se igraju na horizontu sveta. Lavovi, ogromni a lenji.
irafe, koje teturavo galopiraju, krutei vrat, i nestaju u
daljinama. Oseao je deaku sanjalaku ljubav prema
njima. Sada su te ivotinje skoro sasvim nestale. Nauio je
jednu lekciju, tamo, u Africi. Uskoro na ovoj planeti nee
postojati nita vee od oveka to ve nije ovekov
zavisnik, kuni ljubimac. Bez dinova, oveanstvo e
ostati usamljeno, imae pokraj sebe samo pacove i
bubavabe. Moda i jo gore od toga: imae pokraj sebe
jedino sebe. Ova mutna tema nije interesovala futurologe.
Oni su kokodakali o kontrastu planine butera ovde
naspram umiranja od gladi tamo, i prilagali svoje recepte.
Vie su voleli svoje teorije nego svet. Forester, koji svojim
numerikim fantazijama zvecka kao klikerima; Hejlbroner,
koji preporuuje ljudima sveta da svi udu u zatvor da bi
svi bili sigurni da e jesti; Tinbergen, koji smatra da e nas
jedna dobra kriza naterati da se sredimo; Kosolapov, iji
marksistiki optimizam sedi i strpljivo eka da testera
istorije odree kapitalizam, kao da je beda samo kijavica
civilizacije, a ne zarazna bolest; nasuprot njemu, njegovi
oponenti, sledbenici Kana, petlovski hrabri u svom
uverenju da po-gde-koji-rat i neto malo umiranja od gladi
nee spreiti da poraste dohodak per capita, umaherov

apostol, stidljivo uveren da e ugljovodonini karteli

zakljuiti, na kraju, da je najbolje premestiti industriju,
usitnjenu, u kue stanovnika; i Remuloto, revolucionar
tree industrijske revolucije, koji vidi spas u naim
satelitima meu zvezdama.
Piterson se sa osmehom setio da je ameriko
ministarstvo unutranjih poslova 1937. godine nainilo
temeljitu prognozu trendova, i promailo atomsku
energiju, kompjutere, radar, antibiotike i Drugi svetski rat.
Pa ipak, ovi nastavljaju, teraju dalje svoju plitkoumnu
linearnu ekstrapolaciju koja je, i kad se brojevi obrauju
pomou kompjutera, jo uvek samo jedan od novih naina
da se bude stupidan na skup nain. I jo su puni
preporuka. Evo, gledajte, samo treba da naruite vie
oseanja bratstva meu ljudima, i bie nam bolje. Da bi
sada preiveo, ovek treba da bude strpljiviji, da se
opreeljuje za dugorona racionalna reenja globalnih
problema, da ukine one svoje gadne stare iracionalne
zahteve za brzim, kratkoronim reavanjem lokalnih
problema. Svi oni prieljkuju nekakav lokovski san o
budunosti, neki prirodni zakon koji e simultano odrediti
i ljudska prava i ljudske obaveze. Zakon nepisan, ali
dostupan razumu. Dobro bi posluila jedna mitologija
stoikog trpljenja, provukla bi nas kroz ove teke dane. Ali
od koga kupiti takvu mitologiju? Svetovnjaka vera u
tehnoloka reenja iscurila je, prelila se u astrologiju ili jo
gore stvari. Potomci Defersona usisavaju sve raspoloive
slobode do poslednje kapi, a potomstvu ostavljaju
ubrite, i to sasvim zakreno. Au revoir, Etats-Unis!
Ostavite svoje zamuene vizije na ulazu, kod portira.
Piterson baci pogled na jedinu neskladnu stvar na svom
zidu, vek star list sa ispisanom pesmom:
Sva Priroda je umetnost, mada to ne zna ti;
sve sluajnosti smer imaju, i kad ga ne moe saznati;
sav nesklad je harmonija, koju jo nisi uvideo;
sva delimina zla su univerzalno dobro;

uprkos gordosti i uprkos grekama inteligencije,

jedna je istina jasna: to god postoji, dobro je.
Nasmejao se. U tom asu zazvoni telefon.
"Halo, Ian?" Kiferov glas bio je dalek, tanak kao iz
trane svirale.
"Drago mi je da vas ujem", ree on vetaki
postignutim prijateljskim tonom.
"Mislim da vam kroz minut-dva nee biti tako drago."
"O?" Kifer nije reagovao na oekivani nain, naime
onim vedrim askanjem kojim funkcioneri otpoinju
meusobne razgovore.
"Otkrili smo proces koji stoji iza tog cvetanja
dijatomeja."
"Dobro je, onda moete popraviti stvar."
"Da, jednog dana. Ali problem je u tome to se proces
izmakao svakoj kontroli. Uao je u fazu kad skida omota
sa planktona i koristi tako dobijeni materijal kao sirovinu
od koje nastaju nove koliine pesticidno baziranih
molekula."
Piterson je sedeo sasvim nepomino, razmiljajui.
"Kao religijski pokret", ree tek da bi neto rekao.
"A?"
"Preobraa neznaboce u apostole."
"Pa... da. Poenta je da se zbog toga stvar iri tako
brzo. Nikad nita slino nisam video. Mnoge momke u
laboratoriji je to zabrinulo."
"Mogu li oni da nadu... protivotrov?"
"Verovatno, posle nekog vremana. Ali nevolja je: nemamo mnogo vremana. Proces je eksponencijalan."
"Koliko vremena?"
"Nekoliko meseci. Nekoliko meseci do poetka irenja
u druge okeane."
"Hriste."

"Jest. Vidite, ne znam koliko moete da drmate tamo,

ali, voleo bih da ovaj rezultat odmah bude dostavljen
samom vrhu."
"To u svakako uiniti."
"Dobro. Imam ovde spreman tehniki izvetaj na
Log-Eksu. Kad kaete, transmitujem, o-kej?"
"Vai. Evo, primam."
"Dobro. Poinje."

Povezanost je uoio Ser Martin. Ta formacija oblaka

nije mnogo uveavana vodenom parom sa povrine
okeana. Pretpostavimo da ona neistoa, koja se pojavila u
dijatomejama, moe da pretvara i elijske omotae ivih
mikroorganizama u sebe. U tom sluaju i trivijalna
koliina takve supstance moe se proiriti putem oblaka,
tokom jednog odreenog vremena. Prenoenje kroz vazduh
odvija se brzo. Nesumnjivo, mnogo je bre od prenoenja
biolokim kontaktom, na dodirnoj povrini izmeu
cvetanja i ivog mora.

Piterson zae u sumrak koji je dominirao unutranjou restorana. Ili se to samo nazivalo restoranom;
video je samo ljude kako sede na podu. Uzdizali su se
pramenovi tamjana i zalazili mu u nozdrve, terajui ga na
kijanje.
"Ian! Ovamo!"
Laurin glas je dopro odnekud s leva. Pipkajui,
nalazio je sebi put, i najzad uspe da je razazna: sedela je
na jastucima i sisala neto mleno kroz slamku.
Orijentalna muzika plovila je polako kroz sobu. Znao je,
jo kad je polazio, da je gieska ii na susret sa nekom
tamo devojkom koju je svojevremeno opalio, prosto zato
to prolazi kroz neku vrstu krize. Vest iz Kalifornije, i

uzbuenje izazvano njome u savetu, drali su ga

prikovanog za radni sto tokom cele noi. Tehniki tipovi su
pohisterisali. Neki od viih funkcionera su to otpisali,
tvrdei da su strunjaci i u ranijim prilikama pokazivali
znakove velike uzbunjenosti, a da im posle dogaaji nisu
dali za pravo.
Ovog puta Piterson nije bio tako siguran da ta prosta
logika ima smisla.
"Zdravo. Stvarno mislim da je bilo bolje da smo se
sastali u mom klubu. Mislim, ovo ovde je sasvim u redu,
ali..."
"A, ne, lan, elela sam da te vidim na mestu koje je
meni poznato. Ne u nekom utirkanom mukom klubu."
"Tamo je stvarno vrlo prijatno, uopte nije utirkano.
Moemo tamo da svratimo, na jednu laku veeru, i..."
"Meutim, elela sam da ti pokaem gde radim."
"Radi ovde?" Osvrnuo se sa nevericom.
"Danas mi je slobodan dan, naravno. Ali, to mi je
radno mesto, i jedan poen za nezavisnost!"
"A. Nezavisnost."
"Da, uinila sam tano ono to si mi rekao. Sea se?
Odselila sam se iz stana svojih roditelja. Napustila sam i
'Bouza i Bouza' i dola ovde, u London. I dobila posao.
Idue nedelje polazim na asove glume."
"A. A, to je vrlo dobro."
Kelner se materijalizovao iz tame.
"Da li biste eleli da naruite, gospodine?"
"A, da. Viski. I, pretpostavljam, neku hranu."
"Ovde im je kari odlian."
"Govedinu, dakle."
"ao mi je, gospodine, nemamo jela sa mesom."
"Nema prokletog mesa?"
"Ian, ovo je vegetarijanski restoran. Istinski je
ukusno. Svee je, donosi se svaki dan. Probaj, svakako."
"O, Hriste. Pa, onda, jedan birjani. Jaje."
"Ian, elim da ti ispriam sve o tome kako sam, kako
sam pobegla od svojih roditelja, i kakvi su mi planovi. I

elela bih da me posavetuje kako da uem u glumaki

posao, sigurna sam da zna mnogo, mnogo ljudi koji znaju
kako se to radi."
"Pa ne stvarno. Ja sam u vladi, zna."
"Oooo, ali mora biti da zna, sigurna sam da zna.
Sigurna sam da ako samo malo razmisli..." i dok je ona
klepetala, Piterson uvide da je zaista pogreio. Bila mu je
potrebna pauza, da bi se odmorio od tenzije u centru
Saveta, a Laurin telefonski poziv stigao je tano u trenutku
kad je on bio najpodloniji iskuenju. Tada je dopustio da
preovlada trenutak a ne razum. Sad mora da jede neku
groznu hranu u restoranu gde vlada mrak zato da gosti ne
bi videli prljavtinu, i da trpi pokuaje ove prodavaice da
ga smuva za neto. Piterson naini grimasu, siguran da
ona to pri ovakvom svetlu nee primetiti. Pa, dobro, bar e
jesti: gorivo za rad koji sigurno predstoji. A istinski mu je
trebalo i da se odmori od Ser Martina.
"Ima stan blizu?" upita on.
"Da, u Banberi Roudu. Jedva neto vei od ormana,
bojim se."
"Siguran sam da mi to nee smetati." Osmehnuo se u
tami.

31

Markam rairi svoje radne papire po malom uzanom

posluavniku koji je avio kompanija davala na
raspolaganje putnicima. Pred njim su bili sati i sati
dosadnog letenja preko Atlantika, koje je morao provesti
ovako stisnut uz prozor. Pred njegovim oima plovile su
jednaine Keti Vikem, tenzorski indeksi koji su mamili da
ih obre tamo i ovamo, zgusnuta notacija nabijena
obeanjima.
"Ruak, gospodine", proguna stjuard, profesionalno
praznog lica. Taj eho ljubaznosti trebalo je da doda neto
lakiranosti stjuardovom postupku, koji se sastojao u
nemarnom bacanju kartonske kutije sa hranom na
rasklopni stoi ispred putnika. Markam iupa klinove
kojima je poklopac bio uglavljen. Meu njegove hartije
pade kia paketia. Bile su to univerzalne modularne
jedinice hrane. Razmotao je jednu i naao unutra
neizbeno gumeno pile. Zagrize sa oklevanjem. Meko kao
pasta, kiselo. Jedino to ovom paketu daje neku lepotu
jeste odsustvo plastine ambalae, pomisli on. Plastika je
naglo otpala bombardovanjem saudijskih polja pre
nekoliko godina, i tad su se svi vratili skromnom kartonu.
Pulpasta siva povrina paketa podsetila ga je na deatvo,
na vremena pre nego to su ugljovodonici ovladali svetom.
Humanizujui aspekt papirne ambalae sastoji se prosto u
tome to ona prima trag pisaljke, pristaje da ponese
poruku; sjaj plastike odbija zapise svojih privremenih
korisnika. On na tom paketu dokono narka nove
kvantne jednaine polja. Elegantni epsiloni i delte krenue
dostojanstvenim marem preko kockastih slova UNITED
AIRLINES. vakao je rasejano. Vreme je prolazilo. Markam
uvide nain da se ovi tenzorski elementi razdvoje u
nekoliko redukovanih jednaina. Silaznim potezima

pisaljke on izdvoji komponente polja u parove. Sa strane

nakraba jednaine kojima je proveravao ono to radi.
Posle nekog vremena na nabojima kartona opruzi se pet
novih jednaina. U daljini su se pomicali drugi putnici. Za
tri od tih jednaina podozrevao je da su stari znanci:
Ajntajnove jednaine, sa modifikacijama za kvantne
efekte na dovoljno reduciranoj skali veliina. Te tri su
dobro poznate. Preostale dve kao da imaju jo neke
implikacije. Jedan dublji oseaj za kvantne efekte dodaje
novi termin ovde, zamraj tenzora tamo. ini se da nema
naina da se ovaj sistem dalje redukuje. Markam poe
dokono da kucka po njima olovkom, mrtei se.
"Ej, vid' ono!" povika ovek pokraj njega. Markam
pogleda kroz prozor. Ispred njih je visio jedan ogroman
oblak, sumporno ut, proet oran ilama.
"Prvi put to vidim", ree ovek uzbueno. Markam se
zapita da li e pilot poleteti pravo kroz taj oblak. Nekoliko
sekundi kasnije pramenovi oblaka zaklonie vidik, i
Markam shvati da oni ve prolaze kroz donje segmente
ute mase koja se pruala ispred njih. Dodatna teina ga
povue nadole; avion se nagnu prednjim delom uvis, da bi
poveao visinu.
"Pravo ispred nas, narode, nalazi se jedan od tih
oblaka o kojima smo sluali. Preleteu ga, da bolje vidimo."
Markamu se uini da je to objanjenje oigledno neistinito. Ne menjaju piloti visinu samo iz efa. Ovaj oblak je
izgledao gravidan, i nekako solidniji od paperjastih belih
kumulusa oko njega. Kroz gornji deo oblaka bili su
provueni tamnoplavi konci, nekako namotani, u
navojima; davali su mu kupolast izgled.
Markam promrmlja neto i vrati se svojim hartijama.
Sa kartona je prepisao te nove jednaine, zatim ih
studirao, trudei se da ne obraa panju na tanko, visoko
jecanje motora. Jednom mu je jedan inenjer ispriao da je
nova generacija superbrzih motora vritala neizdrljivo
glasno. Kompanija "Rokvel Interneenal" morala je da
prekorai budet da bi otupila neujednaene klinove

zvuka. est meseci je utroeno da bi se to krianje pokrilo

umirujuim bas-pokrovom, da bi topla tela koja plaaju
karte, noena unutra, mogla ostati zadovoljna i dremljiva
u metalnom zahvatu. Ali, u njegovom sluaju to nije
uspelo. Oduvek je bio osetljiv na buku. U depu sedita
ispred sebe nade epove za ui i stavi ih. Kao da ga je
okruilo ebe. Od krika maine ostade samo akustiki
tremor koji mu se uspinjao kroz noge i stizao u zube.
Provede jedan sat testirajui nove jednaine. Davale
su razumna reenja za granine probleme koji su mu bili
od ranije poznati. Dovoljno umanjujui skalu duina, i
zanemarujui gravitacione efekte, dobio je standardne
jednaine relativistike teorije estica. Ajntajnov rad
izroni lako, sa jo nekoliko fluidnih poteza pisaljke. Ali kad
jednaine Keti Vikem uzme pravo pred sebe, ne
iskoraujui ustranu na dobro poznat teren, one postaju
neprozirne.
mirkavo je gledao te kratke, zatubasto pisane znake.
Ako prosee kroz ovaj vor termina ovde, ako ih
jednostavno izostavi - ali ne, nije to u redu. U ovom
sluaju nije dovoljno samo neumorno tegliti obrtnu
polugu. U ovom radu mora postojati ono pravo oseanje
vetine, posao mora sopstvenim zamahom da klizi napred.
Onostran logikih standarda postoje i estetika pitanja.
Nova otkria u fizici uvek ti, na poetku, daju logiku
strukturu koja je elegantnija od prethodne. Dalje, kad tu
strukturu shvati, uvidi da nije samo elegantnija, nego je
i jednostavnija. Tree: iz te strukture proisteknu
konsekvence koje su kompleksnije od onih prethodnih. Pri
pokuajima da se nae nova staza, veito prisutna zamka
sastoji se u tome da ove korake obrne. Teko je objasniti
to filozofu: u umetnosti matematike postoji neto to
oveku izmakne ako ne pazi ba na to. Platon je bio veliki
filozof; zakljuio je da eli da se planete kreu po grupama
krunih putanja, i da grupe putanja budu sve tako
uklopljene da daju posmatrane orbite. Ali, kao to je
Ptolomej otkrio, zakoni koji su potrebni da bi se takvi

naslagani krugovi dobili pokazuju stravinu komplikovanost. To bi znailo da komplikovani zakoni vode do
jednostavnih konsekvenci, a to je naopak pristup. Zato je
silan Ptolomejev trud dao teoriju koja sva klepee i jei,
gde kristalne sfere kripe jedna o drugu, gde klinovi i
tokovi i zupci tandru u maini koja je osuena na
propast.
S druge strane, Ajntajnova teorija je logiki
elegantnija od Njutnove. Prefinjena, ali jednostavna. Njene
konsekvence je, meutim, mnogo tee razraditi, a to i jeste
onaj pravi redosled. Markam se rasejano poeka po bradi.
Ako ovo ima na umu, moe mnoge staze da otpie jo
pre nego to si njima krenuo, znajui da one ne bi nikud
odvele. Nema, zapravo, potrebe da se bira izmeu lepote i
istine. Mora na kraju imati obe. U umetnosti, re
"elegancija" je drolja, svaka generacija kritiara je savija
drugaije. U fizici ipak postoji neka krhka lekcija koja se
moe nauiti na osnovu proteklih milenijuma. Teorija je
elegantnija ako se moe matematiki transformisati da
odgovara drugim okvirima, drugim posmatraima.
Najvetije je sklopljena teorija koja pri najgeneralnijim
transformacijama ostaje invarijantna; takva teorija je najblia univerzalnoj formi. Gel-Manova teorija SU(3) simetrije
svrstala je estice u univerzalne redove. Lorencova grupa;
izospin; katalog osobina nazvanih "udnovatost", "Boja" i
"arm" - sve to uspeva da skuva razreene Brojeve i naini
konkretnu stvar. Dakle, da bi ovek otiao dalje od
Ajntajna, mora ii za simetrijama.
Markam je tragajui potpuno ispunio jednainama
listove svog utog bloka. Plan mu je bio da provede ovo
vreme smiljajui taktiku za NSF, ali politika je obina
ljaka u poreenju sa istinksim naunim radom.
Pokuavao je razliite pristupe, uvijajui kompaktnu
tenzorsku notaciju, zavirujui u lavirint matematike.
Pridravao se jednog vodeeg principa: ini se da priroda
voli jednaine izraene u kovarijantnim diferencijalnim
formama. Pronai prave izraze...

Razraivao je jednaine koje upravljaju tahionima u

ravnom prostorvremenu, tretirajui to kao granini sluaj.
Klimnu glavom. Pa, evo, tu su se pojavile dobro znane
kvantno-mehanike talasne jednaine, da. Njemu je
poznato kuda one vode. Tahioni mogu stvoriti talas
verovatnoe koji e se odbijati napred-nazad kroz vreme.
Jednaine pokazuju kako bi se ova talasna funkcija
prebacivala iz prolosti u budunost, iz budunosti u
prolost, kao zbunjeni sezonski putnik. Ako naini
paradoks, to znai da talas nee imati kraj, nego e se
uobliiti u neku vrstu stojeeg talasnog obrasca, nalik na
onaj oko doka koji zalazi u more: pojedini vrhunci i
udoline se pomeraju, ali se uvek i vraaju, red nametnut
praznom licu uskomeanog mora. Jedini nain da se
paradoks razrei jeste da se korakne unutra, da se obrazac
razbije, kao kad brod rasee talase a iza sebe ostavi vrtloge
mora. Taj brod, to je klasini posmatra. Ali sada Markam
dodade i termine Keti Vikem, zbog ega jednaine
postadoe simetrine u uslovima razmene tahiona. Poe da
pretura po svojoj aktn-tani traei Gotov rad koji mu je
Keti dala. A-ha, evo ga: Vremenski simetrina, materijska i
antimaterijska tahionska kosmologija. Dakle, poprilino
parence teritorije za samo jedan zalogaj, zaista. Ali tu su
Gotova reenja, sijaju sa stranice. Tu su Viler-Fejnmanove
sile, meaju reenja za "unapreene" i "retardirane"
tahione sa ne-Euklidovskim zbirovima. Markam mirnu. U
pamuastoj tiini sedeo je veoma mirno, oi su mu jurile, a
imaginacija inila ogromne skokove napred, jer je eleo da
vidi gde e se jednaine savijati, gde razdvajati, i kakve e
nove efekte pritom davati.
Talasi su stajali nepomino, zbunjeni i nemi. Ali ne
ostade nikakva uloga za onaj brod, za klasinog
posmatraa. Stara ideja u konvencionalnoj kvantnoj
mehanici bila je da ostatak univerzuma bude posmatra,
te da on prinudi talase da kolapsiraju. Meutim u ovim
novim tenzornim terminima nije bilo puta za uzmicanje,

nije bilo naina da se omogui da univerzum kao celina

bude stabilna taka iz koje se vri merenje svih stvari. Ne,
ovde je univerzum bio vrsto povezan sa svim ostalim.
Tahionsko polje povezuje svaki fragment materije sa
svakim drugim. Ukljuivanje novih estica u ovu mreu
samo pogorava stvari. Stari kvantni teoretiari, od
Hajzenberga i Bora pa nadalje, na ovom mestu su dopustili
ulaenje izvesne koliine metafizike, priseti se Markam.
Talasna funkcija im je kolapsirala i to su prihvatali kao
neospornu istinu. Verovatnoa dobijanja nekog odreenog
reenja bila je proporcionalna amplitudi tog reenja unutar
totalnog talasa, tako da si na kraju mogao dobiti samo
statistiku procenu ta bi verovatno moglo da se dogodi na
kraju nekog eksperimenta. Ali sa tahionima, taj doticaj
metafizike mora biti odbaen. Termini Vikemove...
Iznenadan pokret privue mu panju. U susednom
redu jedan putnik je, staklastih oiju, dograbio stjuarda
akama. Lice mu je bilo proeto bolom. Razvuena usta,
blede usne, smei zubi. Ruiaste mrlje po obrazima.
Markam izvue epove iz uiju. Iznenadi se ujui taj otri
vrisak. Stjuard uspe da odvue tog oveka na pod, usred
meusedinog prolaza, i da savlada frenetino razmahane
grabljive ruke. "Ne mogu - da - diem!" Stjuard proguna
neto umirujue. Onda poe da se trese, obuzet grevima, i
da prevre oima. Dvojica stjuarda ga pronesoe pored
Markamovog reda. On oseti otro kiseli miris koji se irio
od bolesnika i namreka nos, zbog ega njegove naoare
pooe nagore. Bolesnik je dahtao u difuznoj svetlosti.
Markam opet zagura epove u ui.
Opet se nae u umirujuoj tiini, svestan samo
ohrabrujueg brujanja motora. Bez vrhunca i dolina
zvuka, svet je davao neko ispunjeno, sunerasto oseanje,
kao da je Maksvelov klasini eter realnost koju moe
osetiti vrhovima prstiju. Markam se za trenutak opusti,
pomiljajui koliko voli ovo stanje. Koncentracija na neki
zamren problem moe te podii visoko, i izdvojiti, dati
jednu sitnozrnu perspektivu. Ima mnogo stvari koje moe

sagledati tek sa distance. Jo od detinjstva stremio je ka

postizanju oseanja glatkog iskliznua u slobodu, oseanja
udaljenosti od bura koje potresaju ovaj ne ba poteni
svet. Koristio je svoj zavrnuti humor da udaljava ljude od
sebe, da ih dri daleko od sredita u kome ivi. ak je i
Den tako udaljavao, pokatkad. Mora za sebe da formira
jedan lucidni jezik za svet, da prevlada nasrtaje iskustva,
da zameni bol i otrinu i bednu sumornost svakidanjice
neim - ne, ne nekom izvesnou, nego neznanjem sa
kojim se moe iveti. Neznanjem koje jeste duboko, ali bar
zna svoje granice. Limiti su presudni. Galilejevi blokovi
klize preko mermernih italijanskih predvorja, njihovo
glatko klizanje je pod strogom kontrolom vrste ruke
inercije - pa, to su jednostavni crtei koji, zapravo,
prikazuju svet. Aristotel je celim svojim biem shvatio
groznu injenicu da frikcija vlada, da sve stvari tee
zaustavljanju. To je ovekov svet. Samo u detinjastoj igri
beskonanih ravni i glatkih tela realnosti moe da izgubi
svoje bore, moe postati uteno uredne, mogu u njoj
postojati beskonane trajektorije i harmonini ivot. Uvek
se pojavi i potreba da iz tog uproeno nacrtanog sveta
sklizne nazad u ovaj stvarni, da svoje oduevljavajue
letove zaogrne uglednim, deduktivnim stilom. Ali to - to
to e se tvoji radovi pojaviti maskirani apstrakcijama i
germanskim manirizmima - nee znaiti da nisi stvarno
boravio na onom drugom mestu, na mestu o kome retko
govori.
Zastade u zbijenoj utialosti, onda nastavi.
Pitao se, uzdrano, nije li njegovo prvo nagaanje bilo
najtanije: nove jednaine Vikemove ne daju nikakav izlaz
iz paradoksa, zato to je eksperimentom zahvaen itav
univerzum. Ako dovede do pojave mirujueg talasa
("standing wave"), posledica je odista to da si poslao
tahione da idu napred-nazad kroz vreme, da; ali posledica
je i to da si ih rasprio nad svetlosnim brzinama kroz
celokupni univerzum. U jednom trenu, svaki komadi
materije u kosmosu saznao je za taj paradoks. Pritom se,

trenutno, itava struktura prostor-vremena splete u jednu

celinu. To je taj novi element koji se pojavljuje kod
tahiona: sve do njihovog otkria, fizika je podrazumevala
da se poremeaji u prostorvremenskoj metrici moraju iriti
brzinom svetlosti.
Markam uvide da se sav pogurio napred, i da uveliko
pie matematike iskaze tih ideja. Lea poee da ga bole
kao od malih, vrelih uboda noem. Ruka kojom je pisao
protestovala je slatkim bolom. Zavali se nazad, u naslon
sedita, opusti se. Ispod sebe vide kriljasto sivu ravnicu
mora, slinu gigantskoj kolskoj tabli po kojoj bog dokono
ispisuje svoje jednaine. Teretni brod ore preko mora,
stvara dve linije pramanih talasa koje se vuku daleko za
njim i svijaju zbog morskih struja, srebro na suncu. Njihov
avion se sputa blagom dugom parabolom prema
meunarodnom Dalsovom aerodromu.
Markam se nasmei, ispunjen umorom ali i vedrinom.
Problemi te sustignu i ponesu sa sobom, i nije ih briga ni
za kakve struje. Postoji li ikakav nain da se taj paradoks
razrei? Intuitivno je oseao da se ba tu nalazi srce fizike:
tu, u pitanju kako pokazati, rigoroznim nainom, da li se
prolost moe ili ne moe dohvatiti. Pitersonova lakonski
sastavljena poruka u bankovnom sefu pokazala je da se
neto desilo, ali ta?
Markam se nelagodno izvi, jer mu je smetalo uzano,
tesno sedite. Opet su nastupala vremena kad je putovanje
vazduhom dostupno samo bogataima, ali sad bez
mogunosti da se usput preputa luksuzu. On onda
pozva svoj um da se vrati, da zaboravi ta prolazna
podseanja na nemilosrdno realni svet. Problem jo nije
reen, vreme je i dalje pred njim.
Ali, da li je o tom paradoksu uopte mogue doneti
zakljuak? zapita se on. Nemaki matematiar Gedel
pokazao je da ak i u jednostavnim aritmetikim
sistemima postoje stvari koje su istitnite, ali nedokazive.
Zapravo, nije mogue ak ni dokazati da je artmetika sama
unutar sebe konzistentna - to e rei, da ne sadri

paradokse. Gedel je prinudio aritmetiku da opisuje samu

sebe, sopstvenim jezikom. Zarobio ju je u njenu sopstvenu
kutiju, zauvek joj je oduzeo mogunost da se dokae
pozivajui se na ma ta izvan sebe same. I to je uradio sa
aritmetikom, najprostijim poznatim logikim sistemom! A
ta sa celom vasionom, kroz koju hitaju tahioni, probadaju
je, proivaju tkaninu prostorvremena? Kako bi sve arice
na svim utim belenicama sveta mogle ikad prikupiti to
gigantsko tkanje i zatvoriti ga u stare kutije tipa da/ne,
tano/pogreno, prolo/budue? Markam se opusti, sav u
toplini. Avion zveknu, dinng, i nagnu se ka zemlji.
Pitanje koje ga je i dalje zbunjivalo bilo je: da li je
uopte bilo potrebno, da bi se stvorio paradoks, da Renfru
poalje ikakvu poruku. Tahioni se neprestano proizvode u
prirodnim sudarima visokoenergetskih estica - tako su i
otkriveni. Zato nisu ti prirodni tahioni na neki nain
stvorili paradoks? Namrtio se. Nos aviona se okrete jo
strmije ka zemlji, dajui iluziju da letilica visi nad
ponorom, da gubi oslonac pod nogama. Prirodni tahioni...
Odgovor mora biti da je za aktiviranje paradoksa potreban
neki minimalni impuls. Neki kritini volumen prostorvremena mora biti utinut, a tad e se poremeaj proiriti
trenutno u svim pravcima, sa amplitudom dovoljno
znaajnom. Moe da menja prolost po volji, da, dokle
god ne stvori paradokse dovoljno velike amplitude. A kad
jednom pree taj prag, tahionski talas e izvriti znatan
uticaj na itav svemir. Ali ako je tako, na koji nain e,
onda, moi da sazna ta se dogodilo? Gde je tu potpis? Na
koji nain se univerzum opredeli ba za jedan odreeni od
nekoliko moguih naina razreavanja paradoksa? Znaju
da su dosegli prolost - Piterson je to dokazao. Ali ta se
jo moe desiti?
Markam oseti iznenadni ubod percepcije. Ako je univerzum potpuno povezani sistem lien klasinog
opservatora koji bi izazvao kolapsiranje talasne funkcije,
onda talasna funkcija uopte i ne mora da kolapsira.
Ona...

Razoran udarac. Markam iznenaeno pogleda napolje

i vide da tlo naglo poinje da se prevre ispod njih. Ispred
aviona, strpljiva zelena polja Merilenda. Ispod krila
prohuja jedan umarak. U kabini, brbljanje i usklici.
Parajue zujanje. uma iba pokraj njih. Drvee je otro,
precizno, ima jasnou dobrih ideja. On posmatra kako
stabla proleu, a avion postaje lak, vazduast, pretvara se
u pauinasto prepletena vlakna metala koja padaju sa
njim. To je materija, nema, privuena zakrivljenom
geometrijom gravitacije. kriiiiiiiiip. Stabla su bledi stubovi
u iskoenom svetlu, a na vrhu svakog stuba je lopta
zelenila koja ti eksplodira pravo u lice. Stubovi promiu
sve bre i bre, a Markam pomilja na univerzum sa samo
jednom talasnom funkcijom, univerzum koji se raspe u
nekoliko novih stanja im se u njemu formira paradoks,
kao jezgro ideje. - Ako talasna funkcija ne kolapsira ...
Svetovi lee ispred njega, drugi svetovi lee iza njega. Otar
prasak, i on iznenada spoznaje ta je trebalo da bude.

32

Piterson se polako budio. Nije oi otvarao. Telo mu je

govorilo da ne treba da se pomie, ali on se nije mogao
setiti zato tako treba. Oko njega je uborio pokret, meali
su se utiani glasovi, negde u daljini zazvea neto
metalno. Otvori oi na tren, ugleda bele zidove i hromiranu
ogradu. Uskovitla se vrtoglavica. Sad se setio gde je.
Obazrivo oproba svoje telo. Tup oseaj, kao da je ispunjen
pamukom. Hladan bol ga polako proima iz prikrajka.
ipka kojom je krevet sa strane ograen poe da se
izotrava u njegovom vidnom polju. Prevalio je glavu na
drugu stranu, od bola trgnuo lice, video flau okaenu
iznad njega. Pokua pogledom da prati cevi, ali u tome ne
uspe. Neto mu je bilo zabodeno, kao ep, u nos. Za ruku
mu je trakom prilepljena cev koja ga je bockala kad se
pomicao. Pokuao da pozove bolniarku. Iz grla mu izae
samo isprekidano graktanje.
Ipak, ula ga je. Jedno okruglo lice sa naoarima i
belom kapom uskoi u njegovo vidno polje.
"Budimo se, a? Tako treba. Uskoro e vam biti sasvim
dobro."
"Hladno..." Sklopio je oi. Osetio je kako neko
ututkava ebad oko njega. Izvadie mu taj ep iz nosa.
"Moete li da drite termometar u ustima?" upita
energini svetli glas. "Ili da pokuamo sa drugog kraja?"
mirnuo je ka njoj: bila mu je odvratna.
"Usta..." Imao je oseaj da mu je jezik ogroman i
pokriven krznom. Neto hladno mu kliznu u usta. Hladni
prsti stisnue njegov ani zglob.
"Pa, lepo napredujemo. Vi ste jedan od onih koji su
imali veliku sreu, zaista. Dadosmo vam infalaitin-G pre
nego to vas je oborilo."
Namrtio se.

"Drugi?"
"O, da", ree ona vedro. "Prosto su nas zatrpali.
Uopte vie nemamo kreveta. Sad ih stavljaju u sobu za
hitne sluajeve. I ta e uskoro biti puna, to garantujem. Vi
ste dobili zasebnu sobu, ali trebalo bi da ujete kako jee i
stenju u krilu E. Tamo ima ezdeset kreveta. I sve zbog te
neobine stvari sa hranom, kao to je i u vaem sluaju.
Ali tamo su sluajevi veinom tei. Kao to sam rekla, vi
ste imali sree. A sad, vreme ja da ubacimo neto malo
hrane u vas."
"Hrane?" ree on uasnuto. Uspomena na onaj
poslednji obrok koji je pojeo, onaj sa Laurom, ga potopi u
talase munine. "Sestro!"
"Malo emo da bljucnemo, a?" Zvualo je podjednako
vedro kao i dotad. Veto mu je namestila pod bradu jedan
lavor u obliku bubrega, i pridrala mu glavu. Napinjao se
da povraa, sav jadan. Zelenkasta sluz mu je curila niz
vilicu, ostavljala gorinu u ustima. Stomak ga je pakleno
boleo.
"Nita nema unutra, vidite? E sad samo leite mirno i
vie nikakvih uzbuenja da ne bude."
"Vi ste kazali 'hrana'", zagrakta on optuujuim
nainom.
Nasmejala se veselo.
"Pa jeste, kazala sam, ali nisam mislila ba na hranu.
Nego na ovu vau flau broj etiri, to je sve."
On opet sklopi oi. U glavi je oseao pulsiranje. uo
ju je kako neto petlja oko njega. Uskoro se vrata
zatvorie. uo je, kroz duple prozore, daleko brujanje
londonskog saobraaja. Gde se on uopte nalazi? Moda u
Gajevoj bolnici? Sad su mu priseanja bila jasnija. Napalo
ga je sasvim iznenada. Dok je odlazio kui, oseao se
dobro. Spavao je jedan sat, onda se probudio sa oseanjem
neodreene munine. Ustao iz kreveta. Posle samo
nekoliko koraka pao je, zahvaen paralizom. Seao se
kako je leao zgren na podu spavae sobe, nemoan da
pozove u pomo, jedva se usuujui da die. Sara,

naravno, nije bila kod kue. Mogao je tu i umreti,

pretpostavio je, da je i nastojnik ba te noi bio odsutan.
Kad se opet probudio, osetio se lucidnijim. Glava mu
je pulsirala sporim bolom. Pritiskom na zvono pozvao je
bolniarku. Ovog puta bila je to neka druga, neka devojka
iz Indije. Znao je da mu je bolje im je uhvatio sebe kako
pokuava da odmeri veliinu njenih dojki ispod utirkane
uniforme.
"Kako se sada oseate, gospodine Pitersone?" upita
ona pevuckajuim glasom, naginjui se nad njega.
"Bolje. Koliko je sati?"
"Sad je pola pet."
"eleo bih da mi bude vraen moj asovnik. Sem toga,
gladan sam. Mogao bih savladati neku vrlo laku hranu."
"Videu ta je dozvoljeno", ree ona i tiho izie iz sobe.
Borio se da se uzdigne u sedei poloaj, i uspeo. Ona
bolniarka opet ue hitrim korakom, nosei tranzistor i
kovertu.
"Imali ste posetiteljku, gospodine Pitersone", ree ona
smeei se. "Nije htela da ostane, ali je ostavila ovo. Moete
dobiti i neto orbe. Brzo e vam stii."
Prepoznao je na koverti Sarine graciozne petlje i
krivine. Otvorio ju je.
Ian - kako e ti uasno dosadno biti. Ne mogu da
podnesem bolnice i zato te neu poseivati, ali sam
pomislila da bi ti mogao koristiti ovaj radio. U petak
putujem u Kan. Nadam se da u te videti pre toga. Ako ne,
zvrcni mi telefonom. Kod kue u verovatno biti u sredu
uvee. Baj-baj. Sara.
To pare hartije je zguvao i ubacio u ko za otpatke.
Ukljuio je maleni, fini tranzistor. inilo se da nigde nema
nieg sem muzike. Automatski baci pogled na svoj runi
sat i vide da asovnika tamo nema. ta ree ona

bolniarka, koliko je sati? Creva mu zakrae glasno.

Muziku iznenada prekinue tri pips-tona.
"Ovo je Bi-Bi-Si Radio-etiri", oglasi jedan enski glas.
"Dajemo vesti u est popodne. Prvo naslovi: pedeset mrtvih
protekle noi posle ulinih sukoba u Parizu. Pao avion
'Junajtid Erlajnza' na liniji od Londona do Vaingtona rano
jutros, svi ukrcani su poginuli. Cvetanje koje se iri Atlantikom napredovalo nekoliko kilometara za jedan dan.
Svetski savet odobrio energetski plan uprkos vetu zemalja
OPEK-a. Nestanci struje u trajanju od preko est sati
izazvali prestanak rada fabrika u Midlendsu danas.
Test-me na kriket-terenu 'Lords' otkazan danas, zato to
je deset lanova australijskog tima u bolnici zbog trovanja
hranom. Sutranje atmosferske prilike: ponegde sunano,
poveani izgledi za oluju." Pauza. "Danas su se u Parizu
radnici pridruili studentima u ulinim izgredima..."
Piterson nije sluao. Imao je oseaj lakoe i
nesigurnosti. Ue bolniarka sa posluavnikom. Dao joj je
znak da ga ostavi na stoiu pokraj kreveta. Neto u ovim
vestima ge je uznemirilo, ali nije znao ta. Valjda bi ga
morala uznemiriti vest o cvetanju. A ipak, kad je tu vest
ponovio u glavi, nije osetio nikakvu reakciju u sebi.
"Let 347 kompanije 'Junajtid Erlajnz' na liniji od Londona do Vaingtona zavrio se tako to je avion na domak
Dalsa naiao na turbulenciju i sruio se. Pilot je govorio
nepovezano. ini se da su i pilot i kopilot bili zahvaeni
grevima u trenucima pre pada. Svedoci izjavljuju da je
avion naleteo na drvee i eksplodirao. Niko nije preiveo
nesreu. Ova najnovija u seriji avionskih katastrofa..."
Isuse! Dlanovi poee da mu se znoje. Pritisnuo je
dugme zvona za bolniarku. Ona se ne pojavi odmah. On
zadra dugme u pritisnutom poloaju i viknu:
"Sestro!"
Ula je urno, ostavljajui vrata otvorena.
"ta je sad? Pa, orbu niste ni takli."
"U vrag sa orbom. Koji je danas dan? Je l' sreda?"
"Jest. Ali, da li ste..."

"elim telefon. Zato ovde nema telefona?"

"Iznet je da vas niko ne bi uznemirio."
"Pa, vratite ga."
"Ne znam da li smem to da uradim..."
"ta se ovde deava?" Ula je, brzim hodom, ona prva
bolniarka.
"Sestro, gospodin Piterson trai da mu se ovde donese
telefon."
"A, ne, to nam ne treba. Ne elimo da se uznemirite, je
li tako?"
"Uznemirujem se sad", razvika se on. "Telefon ovamo!"
"Polako, polako, gospodine Pitersone, ne moemo
tako..."
"Sluaj, piko glupa", ree on jasno i napeto, "ili u
dobiti telefon odmah sad, ili u srediti da te otpuste!"
okirano utanje; onda dve ene uzmakoe iz sobe,
motrei ga pomno. On se zavali natrag u jastuk. Sav se
tresao. Kroz vrata, koja ostadoe otvorena, zau jecanje.
Ubrzo jedan posluitelj donese i ukljui telefon.
Piterson otpi malo vode. Odupro se talasu munine. Onda
okrete broj svoje sekretarice.

33
25. SEPTEMBAR 1963

Gordon ih je uo dok je iao hodnikom, vraajui se iz

laboratorije. Dvojica redovnih profesora; razgovarali su
tiho.
"... i, kao ree Pauli, ovo nije ak ni pogreno!", zavri
jedan dok se Gordon pribliavao. Tad su ga videli, i istog
asa zamukli. Ta pria je Gordonu bila poznata. Pauli je
bio istaknuti, i veoma kritiki nastrojeni fiziar u prvoj
polovini veka. O jednom naunom radu jednom je kazao:
"Ovaj rad je toliko lo da nije ak ni pogrean". to je
znailo, poinje i zavrava se u vazduhu, toliko je loe
formulisan da se ne moe ni proveriti. Istog trena Gordon
je znao da govore o njemu. Onaj lanak u "Lajfu" je uinio
svoje. Kad je doao do kraja hodnika, iza njega se nastavi
mrmor razgovora, i okona se praskom smeha.

Peni je donela kui primerak "Neenal Enkvajerena" i

ostavila ga tako da ga Gordon vidi kad se, kasno uno,
vrati. Na naslovnoj strani, rei NUKLEARNI POZIV IZ
KOSMOSA a ispod toga Istaknuti naunici kontaktiraju sa
drugim svetom. Uz to, dve fotografije, jedna Sola, jedna
Gordona, obe oigledno nainjene od strane onog fotografa
"Lajfa". Gordon, ne itajui, hitnu taj magazin u ko.

Kad je poela nastavna godina, odrae zabavu za

zaposlene u odeljenju fizikih nauka, da bi obeleili

otvaranje nove zgrade Instituta za geofiziku. Napolju, na

travnjaku, osoblje je sterilisalo udubinu fontane. Harold
Jurej i Hju Bredner usue u nju monu meavinu votke i
vonih sokova. Gordon je svoju pozivnicu bio bacio,
zajedno sa uobiajenim karticama sa univerzitetskim
vestima; Peni ju je pronala, i potom insistirala da idu.
eleo je da se malo odmori, ali toliko je kvocala da je
poao. Obukao je svoj najlaki sako i, po prvi put, izostavio
kravatu. U Kaliforniji takvi detalji nisu vani. Peni je
ponosito nosila mlitavi mrki slamni eir - "Da se
pokaemo", rekla je. Iza tog eira mogla je sakriti bar deo
lica. Ovo oseanje dodatne misterije probudilo je u njemu
novo interesovanje za nju. Uvideo je da se poslednjih
nekoliko nedelja ponaao kao automat; opteretile su ga
pripreme za predavanja, a glavninu vremena je i onako
provodio sa NMR mainerijom. Ovo saznanje ga je okiralo.
Onaj apetiti sa kojim su zapoeli svoju vezu polako je
iscurivao. Izmeu njih su nastajale abrazije koje su skidale
sloj kozmetikih iluzija.
Razgovarao je sa nekoliko lanova odeljenja, ali nije
zapoeo nijednu interesantnu konverzaciju. Peni je nala
neke literarne tipove, ali on ostade neusidren, lutao je od
jedne grupice akademiara do druge. inilo se da su ljudi
iz odeljenja za knjievnost ve pijani. Citirali su moderne
pesnike i drevne filmove. Bili su tu i neki blistavi,
vazduasti ljudi koje on nikad ranije nije video, goyimski
prinevi, plavokosi, nepodnoljivo samouvereni, ona vrsta
ljudi koja svoje friidere ispuni jogurtom i ampanjcem.
Gordon vide u gomili jednog posetioca sa Berklija, visokog,
dobro obuenog. Taj je pre izvesnog broja godina dobio
Nobelovu nagradu. Gordon se ranije sreo s njim. Progurao
se u polukrug ljudi ispred tog oveka i, kad su se oi
nobelovca zaustavile na njemu, klimnuo glavom. Oi odoe
dalje. Ni klimanje glavom; nita. Gordon je stajao sa
plastinom aom u ruci i staklastim osmehom na licu.
Oi ponovo pogledae u njega. Nikakvog zastajanja nije
bilo, nikakvog treptanja prepoznavanja. Gordon unatrake

izmae iz razbrbljanog polukruga, crvenei u licu. Moda

me nije prepoznao, pomiljao je Gordon odlazei odatle.
Ponovo zahvati votku svojom aom. S druge strane,
moda me je ba i prepoznao.
"Dobra ljoka, a?" ree jedan ovek pokraj njega.
"Pokuaj da kae 'spektroskopija' triput, stvarno brzo."
Gordon to i pokua, i ne uspe. Pokazalo se da se taj ovek
zove Buk, i, zaista, izgledao je knjiki*( Book, na engleskom,
"knjiga". (Prim, prev.)). Bio je iz firme "Deneral Atomik" i drao
se znatno prijateljskije nego univerzitetski zaposlenici.
Stajali su pod znakom koji je oglaavao:
AKO STE U STANJU OVO DA PROITATE, ZA TO
ZAHVALITE UITELJU.
Nita od Bukove vedrine nije uspelo da se probije kroz
Gordonovo rdavo raspoloenje. Votka, meutim, poe da
oslobaa svet grozne konkretnosti koju obino ima.
Gordon poe da uvia zbog ega gojimi toliko piju. Buk
ode nekud, a Gordon uplovi u razgovor sa jednim fiziarem
estica, tajngruberom, koji je tu bio u poseti. Ono to im
je bilo zajedniko bilo je to to su sve dublje potovali
votku. Poee diskusiju o veitoj temi, enama. Gordon
izree nekoliko tvrdnji o Peni. Na udan nain, koji mu nije
bio sasvim jasan, invertirao je njihove uloge, tako da je
Peni ispala seksualna poetnica koju je on, njujorki
majstor, uveo u svet odraslih. Stajngruber je to prihvatio
kao jedinu razumnu mogunost. Gordon zakljui da je
Stajngruber stvarno fini drugar, sposoban za duboko
razumevanje. Popie jo jednu au zajedno. Stajngruber
uperi prstom ka jednoj plavui koja je stajala nedaleko od
njih i upita:
"A ta misli o onoj tamo?" Gordon zakilji u tom
ravcu i izree svoju ocenu:
"Jest, prilino jeftino izgleda." tajngruber ga pogleda
otro.

"To je moja ena." U trenu, pre nego to je Gordon

mogao formulisati neku odgovarajuu repliku, Stajngruber
nestade.
Naie Lejkin, smeei se prijateljski. Sa njim je bio
Bernard Kerovej.
"uo sam da ponavljate Kuperov eksperiment", ree
Lejkin bez ikakvog uvoda.
"Od koga ste to ul?"
"Mogao sam i sam da vidim."
Gordon dade sebi vremena. Potee jedan gutljaj iz
svoje ae i otkri da je aa prazna. Onda pogleda Lejkina.
"Odjebi", ree mu veoma razgovetno. Onda ode.
Naao je Peni u gomili koja se sakupila oko
Markuzea.
"Novonaimenovani komunista u rezidenciji?" zapita
Gordon kad ga upoznae sa Markuzeom. Na njegovo
iznenaenje, Markuze se nasmeja. Jedna crnkinja,
apsolventkinja, koja je stajala u blizini, ree da ne vidi ta
je tu smeno. Pokaza se da je njeno ime Anela, i da
revoluciju nee izvesti ljudi koji se zadravaju na
koktel-partijama; jedino te dve stvari je Gordon uspeo da
shvati iz njihove konverzacije, ili je bar jedino te dve uspeo
da zapamti. Uze Peni za ruku i odluta sa njom.
U jednom uglu, postrani od gomile, bio je Donas
Salk. Gordon razmisli o mogunosti da pokua da
razgovara sa njim. Moda bi mogao saznati kakva su
Salkova oseanja prema Sejbinu - oveku koji je tu vakcinu
zaista razvio? Interesantno pitanje, nesumnjivo.
"Parabola o nauci", progunda Gordon sam za sebe.
"ta?" upita Peni. Umesto ka Salku, on je usmeri ka
jednom oporu fiziara. Neki uporni glas u njemu
insistirao je da on treba da zauti; zato je pustio da Peni
vodi njihov deo razgovora. Ljudi koji su ih okruivali
izgledali su mu daleki i nejasni. Pokuao je da utvrdi da li
je razlog za to na njihovoj ili na njegovoj strani. Veni
relativistiki problem. Moda Markuze zna odgovor. Neki
Francuz
postavi
Gordonu
pitanje
o
njegovim

eksprimentima, i Gordon pokua da sumira u ta veruje.

To se pokaza iznenaujue tekim. Nestala je ona udna
zadebljalost njegovog jezika, ali je ostao problem
utvrivanja ta je, po njegovom sopstvenom miljenju,
istina. Francuz mu postavi pitanje o Solu. Gordon izbee
da na to odgovori. Pokuavao je da fokusira diskusiju na
rezultate svojih eksperimenata.
"Kao to je rekao Njutn: 'Hipoteze ne formiram' - ili,
bar, ne zasad. Pitajte me samo o podacima." Poe u
potragu za novom koliinom votke; meutim, bazeni
fontane bio je prazan. Sav alostan, on uze poslednje
biskvite i patetice. Kad se vratio, Peni je stajala nedaleko
od Francuza, zurei u panoramu La Hoje i satenski sjaj
mora. Francuzi su govorili francuski. Sticao se utisak da je
Peni ljuta. Povukao ju je i ona pode s njim, bacajui
poglede preko ramena.
Insistirala je da ona vozi kui, iako Gordon nije mogao
videti ni najmanji razlog zato ne bi on vozio. Dok su
prolazili pokraj klupskih zgrada na plai i pored prostranih
privatnih kua, Peni ree:
"Kopilad jedna" sa iznenadnom estinom.
"A?" ta?" Nainila je grimasu.
"im si se ti udaljio, rekli su da si eprtlja."
Gordon se namrti.
"To su ti rekli?"
"Ne, smotani. Poeli su da govore francuski. Pretpostavili su da nijedan Amerikanac, naravno, ne razume
nijedan strani jezik."
"A."
"Nazivali su te laovom. Prevarantom."
"A."
"Rekli su da sad svako to govori o tebi."
"Svako?"
"Jest", ree ona kiselo.

34

7 OKTOBAR 1963

Iznenada je izronilo iz buke. Tokom jednog minuta,

ekran osciloskopa je pokazivao samo kau, a Gordon je
petljao oko novog band-pas filtera, spravice koju je sam
nedavno skrpio ne bi li odrezao buku. Sledeeg trena NMR
krivulje poee naglo da se izvijaju i menjaju. Zurio je u
ekran, nepomian. Bilo je 11 sati uvee.
Prineo je aku usnama, kao da hoe da suzbije krik.
Skakutanje linija se nastavilo. Gordonu pade na um da bi
ovo mogla biti halucinacija. Ugrize se za prst. Ne,
isprekidane linije ostadoe pred njim. Brzo, potiskujui
svoje uzbuenje eljom da bude precizan, on poe da
uzima podatke.
DEJSTVO
ULTRAVIOAMSLDUZ
SUNCEYDUFK
OM
LANACA IZGLEDA DA
RETADIRA
DIFUZIJU
KROZ
POVRINSKE SLOJEVE AMSUWLDOP ALI RAST
RA 18
5 36 DEC
30 29.2
RA 18
5 36 DEC
30 29.2
RA 18
5 FGDUEL 30 29.2
EFEKTI DIJATOMEJSKOG ENZIMA INHIBIRALI SU
LANAC
B
MREE
REPRO
POKUAVAMO
DA
USPOSTAVIMO KONTAKT SA VAMA POMOU T
HIONSKOG ZRAKA WREDOPRL AL TAKASTI IZVOR
MOETE VERIFIKOVATI RA 18 5 3MCDU DEC 30 29.2
RDUTFKIGLP ASLDURMFU KEMBRIDOLR KEMBRID
DIJATOMEJSKO CVETANJE GHTUPDM ASANATH DEC
30 29.2 OVO NE KRI NIJEDAN KAUZALNI POSTULAT PO

VILER-FEJNMANOVOJ
FORMULACUI
SVE
DOK
POVRATNA SPREGA U KAUZALNOJ PETLJI DOPUTA DA
SE EKSPERIMENT NASTAVI IMPERATIVNO JE DA
IZVEDETE
EKSPERIMENTE
RADI
PROVERE
MOLEKULSKIH LANAC XCDEURDL 18 5 36 DEC 30 29.2
FAKTOR VREMENSKE RAZLIKE AUSMP
"Klaudija? Jeste li to vi?" Sad ju je po prvi put u
ivotu oslovio prvim imenom, a ne prezimenom.
"Da, da, da li je to Gordon?"
"Tako je. Radio sam paralelno sa vama. Da li ste vi
ljudi bili ukljueni prole noi?"
"ta?"
"Da li ste radili protekle noi?"
"Ja... pa, ne... moj student je obavljao neka merenja.
Mislim da je zavrio oko 6 popodne."
"Sranje"
"ta? Izvinjavam se, mislim da vas ne ujem dobro..."
"Nita, nita, izvinite. Ja sam, ovaj, radio noas oko 11 i
zabeleio izvesne anomalne rezonantne efekte."
"Vidim. Pa, to bi bilo oko dva ujutru, ovde."
"Ao, da. Naravno." "Koliko je efekat potrajao?"
"Preko dva sata."
"Pa, da vidim, taj student bi trebalo uskoro da stigne;
sad je osam i neki minut. Gordone, zar ste na nogama u
pet ujutru?"
"Pa, da. ekao sam da se vi ukljuite."
"Jeste li spavali?"
"Ne, ja... ja sam pazio da li e se nastaviti taj...
efekat."
"Gordone, na spavanje. Razgovarau sa tim
studentom. Obaviemo neke eksperimente danas. Ali vi
uhvatite neto sna."
"Sigurno, sigurno."
"Ja vam obeavam da emo merenja obavljati. Ali vi
malo odspavajte, a?"
"Dobro. Dobro. To je sve to elim."


"Gordone, ova gospoda Eveltajn, donela je magazin
'Lajf ' . Zato mi nisi kazao? Tamo stoji ime mog sina,
krupno kao - kao 'Lajf! - a on meni nita ne kae. Pre
nekoliko nedelja je izalo, a..."
"Mama, vidi, ao mi je to nisam rekao. Ja..."
"A imala je i ono u 'Neenal Inkvajreru'. Samo taj mi
se nije ba tako dopao."
Dahtao je kiselo u telefonsku slualicu. Koliko je sati?
Gospode boe, pet popodne. ta hvata Zinesina grupa?
"Vidi, mama, spavao sam..."
"Spavao? U ovo doba?"
"Noas sam radio u laboratoriji."
"Ne treba tako, upropastie zdravlje."
"Dobro mije."
"Ali htela sam da kaem, ovo sa 'Lajfom', dolo je tako
iznenada..."
"Mama, moram da se vratim na spavanje. Totalno
sam iscrpljen."
"Pa, u redu. Ali htela sam da opet ujem tvoj glas,
Gordone. Vie uopte ne ujem tvoj glas tako mnogo."
"Znam, mama. Vidi, pozvau te kroz nekoliko dana."
"U redu, Gordone."
Spustio je slualicu i vratio se na spavanje.

Zinesina grupa nije nala nita. Gordon vie nije

mogao uhvatiti signale. Nastavljao je sa proverama, a
sedmica se muno vukla ka svom kraju. U petak je na
odeljenju odran kolokvijum o fizici plazme; govorio je
Norman Rostoker. Gordon je doao, i seo u jedan od
poslednjih redova. Rostokerov prvi slajd bio je:
Sedam faza programa termonuklearne fuzije
I Oduevljenje

II
Konfuzija.
III
Razoarenje.
IV
Potraga za krivcima.
V
Kanjavanje nevinih.
VI
Nagrade neumeanim.
VII
Zakopavanje tela / rasipanje pepela.
Publika se smejala. Smejao se i Gordon. Pitao se u
kojoj je on fazi. Ali, ne, ova stvar sa porukom nije ni bila
usmereni istraivaki poduhvat, bilo je to otkrie.
injenica da je on jedini ovek na svem koji u to otkrie
veruje ne menja nita. Pa ipak, faza "Potraga za krivcima"
nekako kao da odgovara. Razmiljao je o tome jedan
trenutak, a onda, usred Rostokerovog predvanja, zaspao.

Odazvao se na poziv iz Remzijeve kancelarije, i naao

Remzija u laboratoriji. Taj hemiar je upravo razbio
isprepletane lance u uverljivu konfiguraciju. Fosfor,
vodonik, kiseonik, ugljenik: plauzbilno. tavie, to je bilo
mogue uklopiti u jednu klasu slinu pesticidima. Ovi novi
molekuli su usavreniji, svakako - ali su jasni linearni
naslednici pesticidnih. Gordon se smekao, jo pospan
posle kolokvijuma.
"Dobar rad", promrmlja on. Remzi je sav sijao.
Izlazei, Gordon proe kroz staklenu umu laboratorije.
Tim pravcem je proao namerno, da bi uivao u njenim
ritmovima. Dalje niz hodnik, biolozi su imali kaveze sa
ivotinjama za testiranje, i Gordon poe tamo, ispunjen
mutnim oseanjem sree. Na jednim kolicima u hodniku
bili su neki posluavnici. Na posluavnicima su leale
gomile mrtvih smeih hrkova izvaene utrobe; izgledali su
kao raspukli krompiri. ivot u slubi ivota. Brzo se
udaljio.


Njegov telefon je zazvonio u est popodne, ba kad je
stavljao hartije i knjige u torbu, spremajui se da ode na
vikend. Zgrada za fiziku bila je ve skoro sasvim prazna,
pa je zvonjava odjekivala daleko.
"Gordone, Klaudija Zines ovde."
"O, zdravo. Da li ste...?"
"Imamo neto. Izvesna prekidanja." Opisala ih je.
"Vidite, ovaj, uinite mi jednu uslugu? Pokuajte da
ih rasturite u obrasce. Mislim, znam da je kasno, sad je,
ta, devet uvee tamo, ali ako..."
"Mislim da vas razumem."
Isputajui vazduh iz plua:
"Vidite da li odgovara Morzeovoj azbuci."
Tihi smeh.
"Videu, Gordone."
Zamolio ju je da ga pozove kod kue, dao joj svoj broj.

"Pa rekla sam ti prole nedelje", ree Peni. "Idemo

avionom 'Er Kal'-a u Ouklend, u subotu ujutro u deset, sa
'Lindberga'."
"Ja se toga ne seam."
"E, sranje. Rekla sam ti."
"Peni, mnogo posla moram da obavim ovog vikenda. O
mnogim stvarima moram da razmislim."
"Razmiljaj u Ouklendu."
"Ne, to ne mogu. Moe da kae tvojim roditeljima da
smo..."
Zazvoni telefon.
"Klaudija?"
"Gordone? Gordone? Proverila sam i, i, bili ste u
pravu." Iznenada kroz njega zazuja roj vruih estica
vrtoglavice.
"ta kae?"

"One astronomske koordinate o kojima ste mi priali.

Samo to sam dobila. Stranice i stranice toga."
"Super. To je prosto super."
"A ta je to, Gordone?"
"Ne znam."
Razgovarali su jo nekoliko trenutaka. Klaudija e
urediti da se taj eksperiment nastavi bez prekida. Jaina
signala kao da se poveava i smanjuje bez neke
pravilnosti. Gordon je sluao, klimao glavom, saglaavao
se. Ali njegov um nije bio usmeren na te detalje. Umesto
toga, mislio je na ovo udnovato oseanje koje mu, evo,
puzi uz noge, ulazi u grudni ko. Kae "Laku no", sputa
slualicu, a lepo osea da mu se die kosa na zatiljku. Pa
ovo je stvarnost. itavo vreme je zadravao u rezervi
mogunost da je on ipak pacer, da je eksperiment loe
izvodio, da je, kako je Peni jednom u ali rekla, "poruke
pronalazio u grgutanju potoka". Ali sad zna: neko
pokuava da ga dosegne.
"Gordone? Gordone, staje?"
"Zines. Njujork." On, oamuen, podie pogled. "Nali
su."
Poljubila ga je, onda su malice zaigrali, skakuui u
krug. Nije pacer, nije pacer. Gordon se teturao po dnevnoj
sobi, uzvikujui gromko i trijumfalno ha! i jeste! Sledeeg
trenutka zavrtelo mu se u glavi, pa je seo. Odjednom ga je
savladao umor. Precrtaj re 'hipoteza' i upii re 'injenica'.
Ali ta treba sledee da preduzme?
"Peni, u pravu si - idemo u Ouklend."

35
1998

Brbljanje mnogih glasova zapljusnu Pitersona im je

otvorio prednja vrata. Gledajui preko kamenog hodnika,
kroz ulazna vrata salona, video je ljude koji su brzo priali.
Prasak smeha; zveckanje aa; eerni talasi novih
latinskih ritmova.
Zastao je samo za tren. Ne gledajui ni levo ni desno
preao je preko crnih i belih mermernih kvadrata i krenuo
uz belo, zavojito stepenite. U veini sluajeva vai pravilo
da te ljudi nee zaustavljati ako prode brzo i ne dopusti
nikome da uhvati tvoj pogled. Na kraju krajeva, nieg
udnog nema u tome to se on ovde nalazi: pa, ovo je
njegova kua. Neki gost bi mogao pomisliti da on i Sara
zajedniki prireuju ovu prokletu zabavu na koju je
totalno zaboravio, i da Piterson ide na gornji sprat da bi
sredio neki kuni problem.
Neujno se kreui po dubokom tepihu, preao je
odmorite. Ispod vrata kupatila probijala se pukotina
svetlosti i prosipala se po podu hodnika; verovatno je neko
unutra. On e se u spavaoj sobi zadrati dovoljno dugo,
sve dok se kupatilo ne isprazni, ali, kad bude krenuo
napolje, morae da pazi na prolazak ljudi - ko dolazi, ko
odlazi. Morae da se probije napolje istim putem kojim je
uao; kad bi hteo da proe kroz kuhinju i domogne se
zadnjeg izlaza, neminovno bi morao da proe i kroz
zabavu.
Zatvorio je vrata spavae sobe i priao ormanu.
Unutra, red kaputa, tako da ta dva kofera praktino niko
ne moe da nae, sem za vreme prolenog spremanja.

Izvue oba. Malo su tei, ali, moi e se. Postavi ih na

odgovarajue mesto, pokraj vrata, a onda pogleda uokolo.
Naspram njega, tri duga Dordijanska prozora, kroz koje
se vidi serija iljatih krovova. Na veini zgrada redovi
prozora su bili samo vrlo slabo osvetljeni, ili sasvim crni;
sad su na snazi "sati tednje struje", priseti se on. Oni crni
prozori - da li su to ljudi koji pomno tede struju, ili ljudi
koji su ve napustili grad? Nije vano - on se vie nee
interesovati za takva pitanja. Izmeu prozora nalazila su
se ogledala pune visine, sa okvirima od smeeg somota
koji je, opet, bio uokviren crnim ivicama; najnovija Sarina
ideja. Piterson je oklevao, prouavajui svoj odraz u
ogledalu. Jo uvek izgleda donekle iscrpljeno, neto beo
oko oiju, ali u osnovi se oporavio. im je osetio da moe
da se kree, izvukao se, na blef, iz bolnice. Odatle je otiao
pravo u svoju kancelariju. Savet je bio u punom kriznom
stanju, i niko nije primetio Pitersona kako vadi izvesne
dokumente iz svojih fascikli, telefonom izdaje nekoliko
poslednjih nareenja, daje izvesne instrukcije svom
advokatu. Ser Martin ga pozva na konferenciju gde se
razmatrala opta situacija, i tu Piterson vide da njegove
pripreme nisu bile nimalo preuranjene. Pouzdano je
utvreno da oblaci raznose materijal "cvetanja" nadaleko i
nairoko. Taj soj mikroorganizama u oblacima donekle se
razlikovao od onog soja u morskoj vodi, ali zajedniko im je
bilo ono dejstvo na nervne omotae koje je Kifer otkrio pre
samo nekoliko dana. Kiferovi podaci su bili izvanredno
korisni, ali laboratorije jo nisu uspevale da nadu efektne
protivmere. Oblaci su izruivali tu svoju sadrinu gde god
bi iz njih pala kia. Suvozemne biljke uglavnom su
odolevale neuroomotakom mehanizmu, ali ne uvek. Biljna
celuloza ostajala je netaknuta, ali neki kompleksniji delovi
biljke bili su ranjivi. Brzo obavljeni testovi pokazali su da
postoji jedan metod da se izvesne biljke operu, tako da
proces bude prekinut pre nego to se ta sadrina difuzno
probije kroz povrinski sloj bljke. Izgledalo je da se ve

ponjeveni usevi mogu prati u izvesnim rastvorima, i da e

uspeh pritom izneti 70 odsto.
Piterson sa ironijom pomisli na Laurine rei:
"O, povre i sve ostalo je savreno svee. Najbolje.
Donosi se svakog dana sa sela." Jeste, i preko tog povra
se on otrovao tim prokletim supstancama. U ljudskom
digestivnom traktu izazivale su pravi haos u najrazliitijim
metabolikim procesima - to se, u sluaju neleenja,
esto zavravalo fatalno.
Niko nije znao kakvi bi mogli biti oni finiji, sekundarni
efekti na lanac ishrane. Biolozi su davali izuzetno mrane
projekcije.
Sem toga, cvetanje se preko oblaka irilo daleko bre.
Sad su se crvenkaste mrlje pojavile i u severnom
Atlantiku.
Ser Martin je zapanjujuom energijom prerasporeivao snage Saveta; sad je ak i on izgledao zabrinuto.
Pred njima je bio eksponencijalni proces; niko nije mogao
sa sigurnou rei kad e biti dostignuta taka zasienja.
Piterson poslednji put osmotri sobu. Svaki detalj u
njoj bio je prilagoen njegovim navikama, od elegantne,
harmonici sline police za cipele, pa sve do umetniki
aranirane police za knjige, koja je ujedno skrivala
komunikacijski centar. teta je, zaista, sve to ostaviti. Ali
itav ovaj manevar upravo se zasnivao na tome da ode
pre nego to pone masovno beanje, a ujedno da ima
plauzibilan razlog za viednevno odsustvovanje iz Saveta.
Oporavljanje u nekoj provincijskoj bolnici fino e posluiti
toj svrsi. Kad je najvio svoj odlazak Ser Martin ga je
nekoliko dugih trenutaka ispitivaki gledao; Piterson se tu
neizbeno morao suoiti sa izvesnim rizikom. Njih dvojica
su se verovatno sasvim dobro razumeli. teta to njihovi
odnosi nisu ispali bolji pomisli Piterson, i odkrinu vrata
spavae sobe.
Jedna lea koja se udaljavaju: neko je bio u WC-u i
sad silazi niz stepenice. Piterson saeka dok je taj ovek

preao preko foajea i nestao. Ramenom odgurnu vrata i

iznese kofere na odmorite stepenita. Hriste, teki su.
Kad je pravio planove, nije uzeo u obzir mogunost da
bude bolestan u momentu povlaenja ovog poteza.
Siao je niz stepenite koraajui tiho, dobro
podnosei teret, proveravajui ravnoteu svaki put pre
nego to bi se upustio u pokuaj da izvede sledei korak.
Morao je pomno da pazi na vrstinu oslonca ispod stopala.
Stepenite se oteglo u nedogledne daljine. On poe teko
da die. Naglo poe latinoamerika muzika, bogata, puna
bronzanih zvukova; potopila je njegov sluh, pokvarila mu
koncentraciju. Krajikom oka nasluti neki pokret. Jedan
ovek i jedna ena, idu iz salona ka njemu. Poslednja tri
stepenika savlada brzo, i na kraju zamalo da se oklizne na
glatkom podu.
"Ian! O-ho, ba izgledate kao pravi putnik. Uinilo mi
sc da je Sara rekla da ste u bolnici."
Razmislio je brzo. Osmehivati se, to je to.
"Pa zapravo i jesam, jo uvek", poe on, istovremeno
zalazei za ugao i prilazei malom ormanu koji je tamo bio
zavuen. Mora da skloni ove kofere pre nego to naie iko
drugi. "Ali bolnica je sve punija, pa sam mislio da e
najbolje biti da se sklonim narodu s puta. Odlazim na
oporavak u jedno prigradsko mesto, znate."
"O, Hriste, da", ree ovek. "Najgore bolnice su
gradske bolnice. Mogu li vam pomoi sa tim koferima?"
"Ne, ne, to je samo malo odee." Strpao ih je u orman
i vrsto zatvorio vrata.
"ujte, mi traimo neko mestace da, znate, budemo
nasamo neko vreme", ree ena gledajui ga sa
iekivanjem. Bila je to jedna od Sarinih prijateljica, jedna
od onih za koje nikad nije bio siguran da li ih je ve ranije
sretao. Okrenula se i pokazala rukom uz stepenice,
nesumnjivo smatrajui da je njegova mata slaba i da mu
treba crtati dijagram. Njen pogled naie na vrata spavae
sobe, koja su ostala otvorena.
"Ooo, ono bi bilo savreno! Ima bravu, zar ne?"

Pitersona ispuni hladni bes.

"Pa ini mi se da bi..."
"Uverena sam da neemo dugo ostati. Vi nam ne
zamerate, ne? Da, zamerate nam. Deremi, on nam
zamera." Stavila je jedno stopalo na prvi stepenik i
zagledala se u oveka koji je bio s njom, oigledno mu
preputajui da se dalje bake sa ovim dosadnim tipom
ovde.
"Ja, pa stvarno bi bilo naj, najljubaznije od vas ako
biste nam u ovome pomogli, Ian."
Piterson iznenada oseti da ga proimaju vrelina i
slabost. Mora da prosee sebi put kroz sve ovo, da se
oslobodi. Reagovao je sasvim automatski na ideju da neko
hoe njegovu spavau sobu da upotrebi za najobinije
glupo parenje, ali sad uvide da nema svrhe da tako
reaguje. Pa, on se upravo maloas oprostio od ovog mesta,
zauvek.
"Da, vidim, pa, samo napred. Ne zameram ja." Uspeo
je to da izgovori maltene veselo.
Njih dvoje se zahvalie i pooe uz stepenite
sporou koja je, inilo se Pitersonu, bila rezultat
hotiminog uzdravanja. Bacio je pogled ka salonu i
uhvatio nekoliko dubokih, proiujuih dahova vazduha.
Moi e da izvue kofere i zbrie odavde bez izazivanja ma
kakvih komentara, samo ako...
Sara. Ugledala ga je dok je prolazila pored jedne
rasavrljane grupice. Povukla je jednog oveka, klimanjem
glave pokazala ka Pitersonu. Pooe preko kvadrata foajea,
kao ahovske figure kad nadiru. Skaka i kraljica zajedno
kreu u napad, pomisli on. Primeti, nekim dalekim delom
svesti, da je na njoj jedna od njenih sopstvenih kreacija,
glatka haljina sa utisnutim prizorima dungle, i
odgovarajua svilena marama vezana oko glave i veto
zabaena ulevo. Osmotri tog tipa uz nju i dozive hladni
ok. Princ Endru. Isuse, pa ne bi morala opet da pone sa
time - valjda ne bi? Uostalom, to sad nee biti ni najmanje
vano.

"Ian? Ve si iziao? Squisito!" uzviknu Sara hvatajui

ga za ruku.
"Samo uzimam neke stvari. Prebacuju me u jedno
mesto u unutranjosti zemlje." On prui ruku Endruu.
"Dobro vee, gospodine."
"Za ime neba, Ian, ne mora ovde da me zove
gospodinom."
"Endi e nam izraditi pozivnice za bal povodom
krunisanja - za onaj mali bal. Zar to nije divno od njega?"
"Da, veoma. Kako je va brat, Endru?"
"A, pa ni ja ga nisam video evo ve nedelju dana.
Drago mi je to ja nemam takvo radno mesto. On je ionako
bolje prilagoen takvom poslu nego mi ostali."
"A, sigurna sam da bi ga i ti mogao obavljati
velianstveno", promrmlja Sara.
Endru odmahnu glavom, koja kao da je klimatala
nekako nesigurno.
"Ne, sumnjam. esto sam se pitao da li je
prestolonaslednik istom sreom ispao takav, ili je ispao
takav upravo zato to je prestolonaslednik."
Piterson savlada svoje besciljno, nervozno micanje
rukama, i pokua da smisli ta bi mogao rei. Da li je ova
konverzacija liena dodira sa realnou, ili se to samo
njemu tako ini jer je bolestan?
"On svoj posao shvata veoma ozbiljno", ree isprazno.
"Kad god sam se konsultovao s njim, prelazio je odmah
pravo na sutinu."
"Ali ipak ima smisao za humor, zna", uzvrati Endru,
kao da se izvinjava to je njegov brat tako ozbiljan. I
mirnu, kao sovuljaga.
Piterson shvati da je Endru pijan, i to tano u onoj
meri u kojoj lanovi kraljevske porodice mogu biti pijani a
da to ne izazove komentare. A to e rei, poprilino pijan.
Sara povue Pitersona za rukav, pozivajui ga na taj nain
da se pridrui zabavi. Jedan trenutak se dvoumio, onda
pode za njom. eleo je da, kad bude izlazio, niko ne primeti
ni veliinu ni teinu onih kofera. Najbolje je vratiti, sada,

Saru i Endrua u rulju, a kasnije kliznuti napolje. Dopustio

je Sari da paradira s njim unaokolo, i da ga predstavi
nekolicini ljudi, za koje je odmah uoio da joj mogu biti
korisni. Smekao se, klimao glavom, i malo ta kazivao.
Postepeno mu je svanulo: pa, svi prisutni imaju na neki
nain pomuen mozak - neki su pijani, neki drogirani, a
neki prosto histerini, ispunjeni frenetinom energijom. I
svi priaju najpovrnije mogue gluposti. Oekivao je da ga
zaspu baraom pitanja o cvetanju i o oblacima, ali o tome
ga apsolutno niko nije nita pitao. Uhvati sebe kako ih
osmatra sa velike daljine. Elegantni su kao labudovi, i
nemaju vie znanja nego labudovi. Elegantni i ignorantni.
A ipak, znao je da neki od njih moraju imati odreene
dileme. I ovde, oseaj nerealnosti.
Tek posle vie od sat vremena uoio je svoju ansu.
eleo je da bude prokleto siguran da Endru nee videti one
kofere, pa je saekao trenutak kad se ona obesila Endruu
o ruku i zaplovila u jednu od svojih rutinskih okantnih
pria. Onda Piterson kliznu kroz nekoliko razblebetanih
grupa, izgledajui kao da je u drutvu sa njima, ali
zapravo ne sluajui nita, motrei jedino da li neko vaan
primeuje njegovo kretanje ka izlazu. U pravom momentu
hitro se prebaci u foaje. Napolje s tim koferima. On se
okree; otvaraju se vrata njegove sopstvene spavae sobe i
na njima se pojavljuje jedno mlitavo, pocrvenelo lice,
ensko. Pre nego to bi ga ta ena mogla osloviti, jednim
potezanjem otvorio je izlazna vrata kue i navalio da bei.
Nije to bilo onako glatko izmicanje kako je bio planirao, ali,
i ovo je dovoljno dobro. Pred njim je Kembrid, a onda, za
ime boga, onda on moe da se odmori.

36

Mardori je sedela u Markamovoj iznajmljenoj kuici i

posmatrala Den. Dola je oekujui da igra ulogu blage,
efikasne pomonice koja olakava ivot oaloenoj i
smetenoj prijateljici, ali je nala da su se te dve uloge
maltene zamenile. Den se sistematino pakovala.
Mardori se ponudila da to radi umesto nje. Imala je
oseanje da bi trebalo da Den dobije mogunost da se
baci na krevet, da zarije lice u jastuk, ali eli. Den je tu
pomo odbila, uz primedbu da nee moi da pronae gde
joj je ta ako ne bude sama pakovala stvari. Jak sladak aj
moe da umiri svakog. Meutim, Den ni to nije elela.
Nastavila je da radi. Mardori, malice uvreena, pomisli
da bi ova lako mogla, uz rad, i da pone da pevui neku
melodiju. Poelela je da Den njoj ponudi neko pie. Naglo
suzbi tu misao u sebi. Boe, pa tek je jutro.
"Pa zar ne postoji ba nita to bih mogla da radim?"
ree ona tankim, oajnim tonom.
Den stade i odgurnu uvojak kose koji joj je pao u oi.
"Pa, kad pomislim, mogla bi da spakuje Gregovu
odeu. Zato ne pode sa ovom velikom kutijom na sprat?
Samo njegovu odeu i cipele. Pokuau da ih prodam u
onoj radnji za polovnu odeu na Peti Kariju. I, ovaj, proveri
orman u holu. Mislim da je njegov kini mantil tamo. A
njegov ogrta za kupatilo visi na zadnjoj strani kupatilskih
vrata." Osmehnula se ustranu. "Pa, mogla bi zapravo da
proveri sve sobe. Nikad nisam uspela da suzbijem
njegovu naviku da svoje stvari baca tamo gde se u datom
trenutku zatekao."
Mardori je zurila u nju. Nije mogla da poveruje
svojim oima. Ona je itavo vreme paljivo izbegavala da
pomene Gregovo ime.

"Pa kako moe tako smirena da bude?" prasnu ona.

Den razmisli o tome.
"Mislim da je to zato to ima toliko posla. Nemam
vremena za psihiki slom. Ne brini, Mardori, tresnue to
mene pre ili kasnije. Valjda jo nisam stvarno prihvatila tu
injenicu."
Mardori je primetila da se Den pri pakovanju svoje
odee dri jednog strogog rituala. Prvo suknje, presavijene
paljivo uzdu a onda jednom u kukovima. Tanke
hula-hopke zgrudvane u uredne loptice. Den se na svoj
zadatak koncentrisala sa apsolutnom energijom. Precizno
definisanim pokretima opruala je bluze, postiui da
rukavi budu kruto paralelni.Dugmad je zakopavala i na
kragni i redom dalje, radei prstima ritmino. Presavijala
je odeu preko ruke. Veto je nametala prevoje,
izravnjavala bore. Slagala je mekane tkanine u uredne
pravougaonike, i svaki pravougaonik je ve bio jedan mali
paket. Takve paketie Den je reala u kofer, popunjavajui uglove. Poklopac kofera spustio se i zatvorio
vrsto i tano.
"Da li bi elela da ostane sa nama dok ne dobije
kartu? Mislim da ne bi trebalo ovde da boravi sama."
"Bie mi sasvim dobro. Idem u London da uhvatim
red za dobijanje karata. Postoje dokazi da je u Gregov
avion prodrla neka virulentna forma te materije iz oblaka smatraju da je to ono to se desilo pilotima. Naravno, nee
moi da se utvrdi. Ali posledica je jasna, aviokompanije
nee zakazati praktino nijedan let sve dok Savet ne bude
ukinuo tu svoju odluku o ogranienju letenja. Obustavili
su sve to bi moglo dovesti do proletanja kroz stvarno
debele oblake." Den slegnu ramenima.
"Sigurna si da treba da ide kui? U Kaliforniju?"
"Svakako." Bledilo i umor se uunjae u Denino lice.
"Ovde od mene nema koristi."

"Ja i sad mislim da bi trebalo malice da ostane sa

nama. Deca su kod kue - kole su obustavile rad, zna pa bismo mogli na piknik, i..."
"Ne, ao mi je, ne. Ipak, hvala." Den podie kutiju, i
ostade nekoliko trenutaka gledajui je. "Nadam se da e mi
uspeti."

Renfru je hodao tamo-amo po podu laboratorije,

treskajui pesnicom jedne u dlan druge ruke. Njegov
asistent, Dejson, stajao je naslonjen na orman, i sumorno
zurio u pod.
"Gde je Dord?" upita Renfru iznenada.
"Kod kue, bolestan."
"Pa, to nam je valjda svejedno. Ionako ne moemo
nita da uinimo. Prokleti nestanci struje. A Pitersona jo
uvek ne uspevamo da dosegnemo. Njegova sekretarica
tvrdi da je bolestan. Zar u ovakvo vreme da se opredeli za
bolovanje!"
Hodao je tako jo neko vreme. Oko njega su stajale
grube pumpe, zanemele. Laboratorija je bila sva u
sumraku; svetlost je dopirala jedino kroz jedan krovni
prozori koji je proputao kosi mlaz sunane svetlosti
kasnog popodneva.
"Boe, pa trebalo je da se Markam sutra vrati, i da
dobijemo podrku Brukhejvena. Ko e nas sada
zastupati?"
"Gospodin Piterson je rekao, poslednji put kad je bio
ovde, da je spreman da pomogne."
"Nemam ja poverenja u tog tipa. Ali, kad bih bar
mogao da stupim u kontakt s njim! Do vraga!"
Prie uspravnoj fontani za vodu i pritisnu dugme.
Nita se ne dogodi. On ritnu fontanu.
"Nikad ni pomislio nisam da u doiveti racionisanje
vode u Engleskoj", ree on, "a obaka to kia napolju
provaljuje - ne ume da stane. 'Voda, voda, svuda voda, al'

za pie nijedne kapi.' Seam se da sam to uio u koli.

'Ljigava bia poinju da puze nogama po ljigavom moruru',
a-ha." Frknuo je. "Uskoro e se govoriti o crvenim klifovima
Dovera."
"Zato ne poete kui?" predloi Dejson. "Ja u ostati
ovde, za sluaj da stigne poziv iz Londona."
"Kui?" ree Renfru neodreeno. Nekad je Mardori
bila prva osoba kojoj se okretao u trenucima stresa. Njena
sposobna materinska prisutnost i njen jednostavni
optimizam uvek su mu vraali samopouzdanje. Ali sad je
neprestano bila nervozna, sklona ispadima. Pomiljao je da
previe pije. Jednom joj je to i pomenuo, ali se potpuno
otkaila od besa, tako da to vie nije pominjao. Ma, izvui
e nju taj njen uroeni oseaj zdravog razuma, siguran je
on u to. A deca. Njih ve mesec dana i ne via, sem na
trenutak. Ustaju kasno, zato to nema kole, pa ih ni za
dorukom ne vidi. Dabome, moa bi trebalo da ide kui.
Da pokua da ponovo stupi u kontakt sa svojom
porodicom.
Izlazei iz svoje laboratorije, vide da je neko presekao
lanac i ukrao njegov bicikl.

Kad je stigao kui, bilo je ve vee, spustio se mrak.

Stao je umorno na trem i stresao kiu sa svog kapula.
Njegov klju se okrete u bravi; meutim, vrata su iznutra
bila zatvorena lancem. Kucao je po njima, ali niko ne doe.
Pritisnu zvono, shvatajui u istom trenutku da u kui nije
upaljeno nijedno svetio, te da ni zvono nee raditi. Zavrnuo
je okovratnik kaputa nagore, napustio zaklon trema, i
zaljiskao oko kue, kao zadnjem ulazu. I kuhinjska vrata
su bila zakljuana. Zavirujui kroz prozor, on vide
Mardori kako sedi za stolom, osvetljena treptajima svece.
Zakuca po oknu. Ona die pogled i poe da vriti. Sveca se
ugasi, zau se neko krenje.

"Mardori!" poe on da se dernja. "Mardori, ja sam,

Don."
Na zadnjim vratima, jedno teko "tup", pa zveket
lanca. Onda se vrata otvorie.
"Nemoj to da radi", ree ona, tonom albe. "Boe, pa
zamalo srani napad da dobijem zbog tebe. A sad prokletu
svecu ne mogu da naem. Pala je negde na pod." Ona
zakljua vrata iza njega. "Uzeu drugu."
uo ju je, u mraku, kako petlja unaokolo, lupa
ormanskim vratima. Njegove noge zakrckae po neemu
to je zvualo kao slomljeno stakto na podu. Osetio je
miris viskija. Ona nikad nije pila viski. ibica prasnu
narandasto; bleda svetlost natera njihove senke da se
bace na zidove kuhinje.
"Pa, neba mu, zato ne koristi vie od jedne svee?"
upita on.
"Zato to moe biti siguran da e sledea nestaica u
ovoj zemlji biti nestaica sveca."
"Gde su deca?"
"Nebesa, Don, pa kod mog brata su. To sam ti rekla.
Ovde su se samo vrzmali i vrteli paleve, pa sam pomislila
da e im biti zanimljivije kod roaka. Mogu da pomognu
oko etve. Ako je ova kia ne uniti ba sasvim."
Sagnula se da pokupi komade razbijenog stakla sa
poda.
Zaustio je da je pita ta ima za jelo, a onda je to
taktino preformulisao:
"Jesi li jela?"
"Nisam." Zakikotala se malo. "Umesto da jedem, ja
sam svoju veeru popila. To je lake."
Taj kikot ga je podsetio na onu staru viljastu
Mardori. Obuzet nekim udnim naplivom oseanja, on
posegnu napred i uhvati je za ake.
"Dodavola!" Tre ruku nazad, poe da sisa palac na
mestu gde ga je komadi stakla posekao.
"Bezveznjakoviu jedan", ree ona bez saoseanja.

"Mogao si da vidi ta radim." Ona pobaca komadie

stakla u smee i obrisa pod sunerom.
"Nikad ti nisi pila viski", ree on posmatrajui je.
"Bri je. Znam ta misli. Boji se da se pretvaram u
alkoholiarku. Ali ja znam kad treba prestati. Pijem samo
koliko je potrebno da stvarima otupim otricu."
"A kako bi bilo, onda, da se neto i pojede?"
"Poslui se sam." Slegnula je ramenima. "Mogao bi da
otvori konzervu pasulja, i da je zagreje na plinskom
reou. Ili, da uzme onaj sir iz pajza."
"Zna, nije previe zabavno doi kui kroz kinu no
u hladnu i mranu kuu i onda nemati ak ni veeru."
"Ne vidim kako moe mene da okrivljuje za
hladnou i mrak. ta treba da radim, je l' da loim
nametaj? A sem toga, sad si po prvi put posle bog- znakoliko vremena doao kui tako rano, ali me nisi o tome
obavestio, pa prema tome teko da moe oekivati da
veera bude spremna. Don, pojma nema kako je uasno
ii ovih dana u nabavku hrane. Mora satima da stoji u
redovima, bukvalno satima, a kad stigne na red praktino nema ta da kupi."
"Ne znam, Mardori. Ti si uvek tako dobro umela da
se snae. Trebalo bi da nam je bolje nego veini ljudi.
Moemo da ubijemo pile, tu nam je i tvoja bata sa
povrem."
"Boe, Don, pa ti kao da si mesecima bio odsutan,
tako se oseam. Pa pilii su nam ukrali pre nekoliko
nedelja. Sve do poslednjeg. I znam da sam ti to rekla. A to
se tie povra, je l' treba da gacam po ovoj kii traei
poneki zaostali kompir? Sad je kraj septembra. A vrt nam
je sad i onako movara."
Svetla se iznenada upalie. Friider zazuja. Oni
mirnue: dvoje ljudi suoeni jedno s drugim bez senovitih
ublaenja. Pade tiina. Don se vrpoljio.
"Umrla je Hederina majka", ree ona naglo. "E, ali to
je sretno osloboenje. A ne kao Greg Markam. Boe, koji je

to ok bio. Teko je poverovati da je mrtav. Izgledao je tako

ovaj tako - iv. A Heder i Dejms su izgubili posao, zna."
"Ne priaj mi vie nikakve loe vesii", ree on
nabusito i ode u pajz.

37

Mardori se nadala da e Don uskoro doi kui. Ove

nedelje je svake noi radio do posle ponoi. Provukla je
aku kroz kosu, pogledala svoju praznu au. Bolje ne.
Ve je tri popila. Da li se ovako postaje alkoholiar?
Iznenada je ustala, ukljuila radio, takoe i stereo, oba
vrlo jako. Kakofonija zvuka zatreta sobom, sudarali su se
jedan dez-bend i jedan trio latinskih pevaa, donosei
kakvu-takvu ivost. Prola je opet prizemljem, palei svetla
svuda redom. avo nek nosi program tednje. Nervi su joj
poskakivali, imala je male tekoe u fokusiranju oiju. Pa,
najzad, radi ega ostajati trezna? Dohvatila je au i
krenula ka ormariu za pie.
Na pola puta preko sobe zastala je, jer je uhvatila neki
zvuk koji je napola ula. Kuka Loti, zatvorena u veeraj,
furiozno je lajala. Mardori je oklevala, onda stiala i radio
i stereo. Ovog puta je nepogreivo ula zvono prednjih
vrata. Stajala je nasred sobe. Ko bi..."? Zvono opet zazvoni.
Onda, kucanje. Ba je smena! Kao da bi provalnik kucao
na vrata. Verovatno je ovo neki prijatelj. Da, hvala bogu,
neko s kim e moi da pria, da provede vee s tom
osobom. Pourila je u hol, upalila svetio na tremu. Kroz
prozor od mat-stakla, koji se nalazio levo od vrata, ugleda
siluetu nekog mukarca. Opet je zahvati panika. U
daljinama je reala grmljavina. Duboko je udahnula, onda
se naslonila na vrata i pozva najmirnije to je mogla:
"Ko je?"
"Ian Piterson."
Zurila je u vrata praznim pogledom nekoliko
trenutaka; misli su joj bile sasvim smuene. Kliznula je
lancem polako unatrag, zatim pomakla i dve reze, otvorila
vrata samo malo. Njegova kosa: raupana. Sako izguvan.
Kravatu nema. Zapljusnu je talas nelagodnosti, jer je

istovremeno shvatila na ta tek ona mora liiti ovakva, sa

rasturenom, kosom, a praznom aom stisnutom u jednoj
ruci, obuena, zaboga, u izdrpanu staru haljinu za rad na
polju, zato to je tako toplo vreme. Zagladila je lepljvim
dlanom tu haljinu, a drugom rukom pokuala da sakrije
au iza leda.
"O, gospodine Piterson. Hm, ovaj, bojim se da Don
nije tu. On, hm, radi u laboratoriji veeras."
"O? A ja se nadao da ga uhvatim ovde."
"Pa, sigurna sam da biste mogli da skoknete do..."
Iznenada dvoritem zajauka vetar, nabacujui lie
preko Pitersonovih ramena.
"Auh!" uzviknu Mardori. Piterson automatski
koraknu unutra. Ona zalupi vrata. "Dakle stvarno, koja
vetruina", ree ona.
"Nailazi oluja."
"Kako je bilo na drumu?"
"Teko. Zapravo, bio sam prinuen da odleim u
jednom hotelu juno odavde, nekoliko dana. Kad sam se
oporavio, odluio sam da se probijem dovde, da vidim ima
li Don neto novo."
"Pa, ja mislim da nema, gospodine Piterson. On..."
"Samo Ian. Molim."
"Pa, Ian, Don se trudi da dobavi gorivo za elektrini
agregat koji laboratorija ima. Kae da se vie ne moe
osloniti na usluge elektrokompanije. To mu je oduzimalo
vreme. Nastavlja da emituje, to vam mogu rei."
Piterson klimnu glavom.
"Dobro. Valjda niko ne moe oekivati vie od toga.
Bio je to jedan interesantan eksperiment." Nasmeio se.
"Pretpostavljam da sam, zna, napola verovao da se to
moe stvarno izvesti."
"Pa zar se ne moe jo uvek? Mislim..."
"Mislim da u tom procesu postoji neto to ne
razumemo. Moram priznati da sam za taj rad bio
zaintresovan uglavnom zato to je to bio dobar komad
nauke, samo po sebi. Valjda je to bio poslednji luksuz koji

sam sebi dozvolio. Igranje karata na "Titaniku". Imao sam

prilike da o tome porazmislim poslednjih nekoliko dana.
Napustio sam London mislii da sam ozdravio, a onda me
je bolest ponovo pogodila. Pokuao sam da dobijem mesto
u bolnici ali su me odbili. Nemaju mesta. Zato sam ostao u
hotelu, preivaljavajui posledice. Ne uzimati hranu, eto to
je lek. Zato sam razmiljao o ovom eksperimentu, da
neim odvratim svoje misli."
"E pa stvarno. Ui, sedi." Kad je uao u svetlost,
Mardori vide da je bled i da je izmravio. Lice mu je oko
oiju izgledalo nekako utonulo, uplje.
"Ta bolest, da li je to bilo.. "
"Da, ta supstanca koju oblaci nose. ak i kad ti to
isiste iz sistema, ostaju zaostale nepravilnosti u
metabolizmu."
"Mi smo poslednjih dana jeli konzervisanu hranu.
Radio kae da je to najbolje."
Piterson naini grimasu.
"Da, pa to lii na njih, da tako neto kau. A to im
znai, da nemaju fluide potrebne za spaavanje
ovogodinje letine. Telefonirao sam svom Seku danas i
doznao poprilian broj dragulja koji, pretpostavljam, jo
nisu saopteni javnosti."
"Ravo je?"
"Ravo? Ne. To je propast." Potonuo je umorno na
sofu. "Ma koliko da se planiralo, stvarni nailazak ove stvari
izgleda nekako udno, ovaj, nerealan."
"Pa ja sam mislila da mi nismo imali planove za ovako
neto."
mirnuo je, kao da se orijentie.
"Pa, ne, mislio sam., te beskonane projekcije... tako
matematike... ne ovako..." Odmahnuo je glavom i
nastavio. "Ja bih ti preporuio da jede to je manje
mogue. Nekako nasluujem - a tako kau i eksperti, sa
tim svojim vrajim tobonjim znanjem - da e efekti ovoga
promeniti nae ivote sasvim. Ti lekovi za iiavanje
organizma
su
raspoloivi
u
sasvim
nedovoljnim

koliinama, a... neki misle da e biosfera biti trajno

izmenjena."
"Pa, da", ree ona, svesna da neko udno oseanje
struji kroz nju. "Ako vi momci ne moete..."
Piterson kao da se oslobodi tog raspoloenja koje ga je
zahvatalo.
"Da se ne zadravamo na tome, ta kae, Mardori?
Mogu da te zovem Mardori?"
"Naravno."
"I kako se osea?"
"Pa, da ti pravo kaem, malice sam cvrcnuta. Bila
sam nervozna ovde ovako sama pa sam popila au-dve. A
bojim se da meni to odmah udara u glavu."
"Pa, verovatno je i najbolje biti u takvom stanju. Mogu
li ja da uzmem jedno pie i da te malo sustignem?"
"Molim te, svakako. Moe li sam da se snade? Ja
vie praktino i ne znam ta imam. Ja pijem Perno."
Gledala ga je dok je prelazio preko sobe. Imala je
oseanje da je slobodno zuriti u njega dok je okrenut
leima. unuo je lako pred ormariem, poeo da naginje
flae unazad da bi itao njihove etikete. Ona klonu glavom
na ruku. Bila je svesna da se on vraa preko sobe, staje
pored nje, opet se sputa u uanj.
"Jesi li sigurna da ti je dobro, Mardori?"
Nije bila u stanju da mu pogleda u oi. Znala je da je
pocrvenela. Njegova aka poiva na rukohvatu njene
fotelje. Ona gleda njegov zlatni sat, vitki runi zglob, crne
dlake na bledoj nadlanici. Svesna je da ne moe da se
pokrene. Zuri u tu ruku.
"Mardori?"
"Izvini. Nekako mije strano vrue, lan."
"Da otvorim ja prozor.
Ovde je stvarno veoma
zaguljivo."
aka nestaje sa vidika; jo malo, i ona osea kako
vazduh hladi njeno vlano elo.
"O, to je bolje. Hvala ti."

Zavalila se unazad, sposobna, sad, da ga pogleda. Pa,

najzad, nije on neto specijalno. Zgodan jeste, ali ne
upadljivo zgodan. Na njegov osmeh uzvratila je osmehom.
"Izvini. Nekako se avetinjski oseam veeras. Dogodilo
se to sa tim oblacima, pa ono sa Gregom Markamom, pa...
zna, ovek moe stei utisak da su stvari besciljne, a ipak
ovek je... zadovoljan to je iv... Izvini, priam prilino bez
veze, je l' da? Jednostavno, tako smo nemoni. Neprestano
mi se javlja elja da uinim neto."
"Pria itekako razumno, Mardori."
Pue grom iznenada, tresui celu kuu.
"Hriste, ovo je bilo blizu!" uzviknu ona, a onda se
postide sama sebe. Ne sme tako lako da se uzubuuje.
Neki bockavi talas prejuri preko njene koe.
"Pitam se da li nove koliine tih organizama padaju iz
oblaka sa ovom kiom."
"Verovatno."
"ula sam da u ovom kraju postoji ena koja je drala
pansion za make. Svu svoju konzerviranu hranu je dala
makama, smatrajui da je maja hrana u kutijama, koju
je imala, kontaminirana. Pretpostavljam da e sad umreti
od gladi."
"Luakinja." Piterson dobro potee iz ae.
"A jesi uo o krunisanju? Obustavili su pripreme."
Piterson ironino ree:
"A, pa pretpostavljam da e u zemlji nastati opta
povika zbog toga."
Mardori se nasmei. Blesak, tutanj i prasak groma.
Mardori panino podskoi. Pogledae se i prasnue u
smeh.
"Ako moe da ga uje, to znai da si bezbedna", ree
on. "Dok stigne zvuk, munja je ve prola."
Odjednom se osetila veoma dobro. Zadovoljana je to
ga ima ovde: on je odagnao usamljenost i strah.
"Jesi li gladan? Da li bi voleo neto da pojede?"
"Nisam. Opusti se. Nemoj izigravati domaicu. Ako mi
neto bude trebalo uzeu."

Osmehnuo joj se bledo. Da li mu je to bila

dvosmislena reenica? Ovaj je svakako naviknut da uzima
sve to poeli. Noas, meutim, kao da nije onako siguran
u sebe, kao da nije...
"Dobro je videti te", ree ona. "Prilino je samotno bilo
ovde u poslednje vreme, otkad su deca otila a Don poeo
da ostaje na poslu kasno."
"Da, mogu zami..." Nije dovrio. Svetla se pogasie. To
je bilo propraeno dramatinim valjanjem grmljavine.
"A sad mi je zaista drago da si ovde. Ukoila bih se od
straha da sam sama, pomiljala bih da je neko presekao
ice koje vode do kue, ili tako neto."
"O, siguran sam da je to samo nestanak struje.
Verovatno je vetar oborio ice."
"To se u poslednje vreme esto deava. Imam nekoliko
svea u kuhinji."
Prela je preko sobe, uspevajui, u mraku, da izbegne
nametaj, zato to joj je bio tako dugo poznat. U kuhinji
poe da pipka po ormanu, traei svee i ibice.
Automatski upali tri svece i pobode ih u svenjake.
Mehaniki zidni asovnik se oglasi jednim tik! posle
egase zau angrljanje zupanika i drugih delova koji su
se pokretali. Ona se okrete i vide Iana u vratima. On
koraknu unutra. asovnik zazvua kao kutija puna
zupanika u kojoj je neto zapelo.
"Ma, to sam iz garae donela, sreivala sam tamo pa
nala", ree ona. "Ako struja stalno nestaje, takav jedan
stari na navijanje je bolji..." Tik. "Ali ba udnovate zvuke
pravi, zar ne?"
"Moda, ako bi ga podmazala..."
"Ali vidi, pa podmazala sam ga. Samo, treba neto i da
se popravi. U pogledu vremena ne odstupa uopte mnogo."
Naslonivi se na kuhinjski sto, posmatrao ju je kako
sklanja ibice. Zapazila je kako se police od amovih
dasaka uzdiu, prividno ogromne, u senkama koje su
svece nabacivale. Sve stvari u sobi su se talasale i njihale,
sve, sem tih pravo postavljenih polica. Tik.

"Interesantno", promrmlja lan, "kako u nama traje

elja da znamo koliko je sati, iako se sve ovo deava."
"Da."
"Kao da jo uvek imamo neke zakazane susrete na
koje treba doi."
"Da."
Izmeu njih poe da se oprua tiina, provalija.
Mardori je tragala za neim to bi mogla rei. Tik. Sad se
inilo da su te police sainjene od neke realnije materije
nego zidovi. A usred polica ugnezdio se asovnik, okruen
teglama zimnice.
Pogledala je Iana. U mutnom svetlu njegove oi bile su
veoma tamne. Oslonila se o radni sto, sad manje nervozna.
Trebalo bi da ponese te svece u dnevnu sobu, ali zasad joj
je prijalo da ostane ovde, da ne uri.
lan pree preko malene kuhinje. Udaljeno se pitala da
li to on dolazi da uzme jednu sveu. Tik.
Posegnuo je rukom na gore i dotakao je po obrazu.
Nisu se pomicali. Bilo joj je toplo. Udahnula je plitko.
Zatim dublje, i inilo se da joj je potrebno dugo vreme da
napuni plua.
Veoma polagano, nagnuo se i poljubio je. Bio je to laki
dodir, maltene nemaran.
Oslonila se klonulo o orman. Tik. Ispustila je vazduh.
U tiini, pitala se da li on moe da uje kako vazduh ulazi
u nju i izlazi iz nje. Posmatrala ga je kako dohvata jednu
svecu. Jedna aka dotae njeno rame. Poveo ju je van dalje
od kuhinje i polica i asovnika, prema dnevnoj sobi.

38
22. OKTOBAR 1963

Penin glas uspe da proreze sebi put do njega:

"Kao to rekoh."
"A? O, da, nastavi."
"Ma hajde, pa nisi sluao uopte." Zaokrenula je
iznajmljenim automobilom "Tanderberd", ulazei u krivinu.
Ispod i desno od njih leao je Zaliv, ije je svetlucanje bilo
pomueno maglom. "Rasejani profa."
"O-kej, o-kej." Ali on odmah kliznu nazad u svoju
maglu, a Peni nastavi da hita otrim krivinama oko Grizli
Pika iznad kampusa Berkli, ka Skajlajnu. On na trenutak
ugleda prostranstvo Ouklenda, zelene take ostrva u
plavosivom zalivu, i San Francisko u alabasternoj izolaciji.
Zaletali su se iza redova borova i eukaliptusa; stabla su,
proleui, stvarala crne i zelene reetke naspram smee
boje bregova. Peni je ostavila krov u smaknutom poloaju.
U prohladnom vazduhu njena kosa se talasala i leprala za
potiljkom.
"Planina Tamalfudi!" povika ona pokazujui ka
jednom niskom, tupom vrhu na Severu, s druge strane
zaliva. Onda predoe u silaenje. Konice su ciale i
menja reao dok ih je sputala niz Brodvejsku terasu.
Obavijao ih je mousni miris ume. Izadoe iz gusto
poumljenih bregova i projurie pokraj nekoliko kua:
pejza poprskan tehnikolorom. Saobraaj se proredio kad
su se pribliili kui njenih roditelja. Oigledan bogataki
kraj sa odgovarajuim preftnjenim imenom: Piedmont.
Gordon pomisli na Long Ajlend i Getsbija i ute sedane.

Pokazalo se da njeni roditelji nisu nita to bi vredelo

pamtiti. Gordon nije bio siguran da li zbog neeg u njima
ili u njemu. Njegov um je neprestano plovio nazad, vraao
se eksperimentu i porukama, pokuavajui da napipa
neko novo orue pomou koga bi odigao zaglavljeni
poklopac ove misterije. Prii tome iz nekog drugaijeg ugla,
rekla je Peni jednom. Tu reenicu nikako nije mogao
istisnuti iz svojih misli. Uvideo je da moe nastavljati
razgovor, smekati se, uestvovati u igri gosta i domaina,
a da se ni u jednom trenutku ne ukljui stvarno u ono to
se deava. Penin otac je bio krupan i ospokojavajue
robustan. Bio je to ovek koji zna kako da pretvara novac
u vei novac. Imao je standardne prosede slepoonice i
izvesno suncem zapeeno samopouzdanje. Njena majka je
bila spokojna osoba, naklonjena klubovima i milosrdnim
drutvima, skrupulozna domaica. Gordon je imao
oseanje da ih je ve sreo negde ali da se ne moe setiti
gde, kao kad pamti likove iz nekog filma ali ti nikako ne
dolazi u pamenje naslov tog filma.
Bili su pozvani da ostanu i prekono u toj kui.
Gordon je insistirao da prenoe u jednom motelu na
aveniji Juniversiti - sa ciljem, rekao je, da budu tano u
centru grada, ali ustvari da bi izbegao osetljivo pitanje da li
e njih dvoje spavati u istoj sobi u zamku njenih roditelja.
Nije bio spreman za to pitanje, ne ovog vikenda.
Njen otac je uo za Solovu stvar naravno, i hteo je o
tome da pria. Gordon mu je rekao samo koliko je
pristojanost zahtevala, a onda je pomakao razgovor na
odeljenje, na UCLJ, pa postupno na sve udaljenije teme.
Njen otac - "Dek", rekao je uz topli i direktni stisak ruke,
"zovite me prosto i jednostavno Dek" - kupio je nekoliko
uvodnih knjiga o astronomiji, da bi saznao vie. Pokazalo
se da su zgodne za ispunjavanje vremena; Gordon se
zavalio i pustio da ga Dek razonouje injenicama o
zvezdama, uz neizbeno strahopotovanje i divljenje pred
veliinom univerzuma. Dekov um bio je otar i ispitivaki.
Postavljao je prodorna pitanja. Gordon ubrzo nae da je

njegovo, prilino elementarno, poznavanje astronomije

nategnuto. Dok su ene kuvale i askale u kuhinji, Gordon
se borio da objasni ugljenini ciklus, eksplodiranje
supernove, i zagonetke globularnih jata. Prizivao je u
seanje mrvice poluzapamanih predavanja. Dek ga
uhvati u nekoliko propusta, i Gordon poe da se osea
nelagodno. Pomisli na Kuperov ispit.
Najzad, dok su pili pivo pre ruka, Dek pade na
druge teme. Lajnus Pauling je upravo dobio Nobelovu
nagradu za mir: ta Gordon misli o tome? Zar to nije prvi
sluaj da neko dobije dve Nobelove nagrade? Ne, ukaza
Gordon, madam Kiri je dobila jednu za fiziku i jednu za
hemiju. Gordon se uplai da e ih ovo odvesti u politiku.
Bio je prilino siguran da je Dek sledbenik kole
politikog miljenja tipa "razoruanje-jednako-Minhen",
koju je u ovom kraju propagirao Vilijem Noulend iz
ouklendskog "Tribjuna". Meutim, Dek je to pitanje veto
izbegao, a onda ih odveo na ruak koji se puio, sainjen
od supe i dobro proaranih majunih nicli. Stabla
dakarande su zaklanjala deo vidika iz trpezarije. Ostali
prozori davali su razmahnutu panoramu zaliva, grada i
bregova, nicle su bile izvrsne.

"Vidi" pozva ga Peni. "Ajaks zna ta e uiniti pre

nego to to sam sazna."
Gordon je gledao. Veliki konj se stresao, frknuo,
mirnuo. Povela je Ajaksa iz mirovanja direktno u laki trk.
Ajaks je skakao napred, zaduvan, uljei ui. Umela je da
natera tu ivotinju da se u trenu okrene ili levo ili desno, ili
da pode hodom ustranu, samo pritiscima noge. Vodila je
Ajaksa prefinjeno, obilazei leerno koral.
Gordon se mlitavo oslonio o ogradu. Prii tome iz
nekog drugaijeg ugla. O-kej, Remzi je sredio biohemijski
deo. Ali to je samo deo slagalice, nije celina. Jedini drugi
tvrdi podatak koji su imali je ono dobro staro RA 18 5 36

DEC 30 29.2, udarac o bubanj koji ne vodi nikud. A mora

znaiti neto...
"Gordone! Vodim Ajaksa na jahanje stazama. Hoe i
ti?"
"N-hm, pa vai. Ali da ne jaem."
"Ma hajde."
Odmahnuo je glavom, dekoncentrisan. Ona mu je ve
ceo sat davala instrukcije, a on se sad mogao setiti samo
jednog jedinog uputstva, i to onog kako izbei konjsko
ritanje. Kad hoda iza konja treba da bude sasvim blizu
njegovim sapima, tako da konj zna da nema prostora da te
lepo i solidno raspaui kopitama. Malo dotie njegov rep,
a on, navodno, po tome zna da nisi zgodna meta na kojoj
bi praznio svoju ljutnju zbog manjih iritacija. Zato gubi
interesovanje. Gordon je sumnjao da li je to ba tako. Konj
je ipak samo ivotinja, nije sposoban za toliko predvianje.
Peaio je ivicom, iznad nje. RA 18 5 36 DEC 30 29.2.
Bili su neposredno ispod ouklendskih grebena. Zguvani
smei pejza pokrajine Kontra Kota leao je u daljini. Oko
njega, stabla zimzelenih sekvoja i borova irila su neki
gusti suvi mousni miris koji ga je podseao na neto, ali
nije znao na ta. 263. KEV VRHUNAC. TAKASTI IZVOR
U TAHIONSKOM SPEKTRU. Oblaii fine praine dizali su
se da pozdrave svaki njegov korak. Kasno popodne. Plave
senke probadaju oblake praine iza Ajaksa. Dek mu je bio
rekao da je Peni, kad je bila srednjokolka, svakog dana
dolazila ovde. Gordon pomisli na naini ironinu alu o
frojdovskim implikacijama adolescentkinje koja jae. Bacio
je pogled na Peni i odluio da to ne kae. MOETE
VERIFIKOVATI POMOU NMR. Ovaj konjski ambijent je
veoma udaljen od onog loptanja u dvoritu sa peskom,
koje je zapamtio kao svoj jedini sport. Klop klop kopita,
slike Gari Kupera ili moda Ide Lupino, dostojanstveno
klienje kroz putanje izmeu pravilnih refova ogromnih
sekvoja: spokojstvo. Gordon je imao oseaj da je teak i
upadljiv. Gazio je kroz ume u onim crnim ulinim
cipelama koje mu je majka kupila u "Mejsiju",

neprikladnim za ovaj daleki kontinent. Ovde se oseao

opkoljen prirodnou koja mu je bila strana. RA 18 5 36
DEC 30. 29.2, RA 18 5 36 DEC 30 29.2. Jest, doista.

Te noi, dok je vodio ljubav s njom u motelu, Peni kao

da se izmenila. Njeni su kukovi postali tvrdi. Uglasti
obrasci kostiju kao da su mu neto govorili kroz tanki
ogrta mesa. Bila je robusna, bila je zapadnjakinja,
ena-konj. Ona zna da artioke rastu na nekakvom bunu,
ne na drvetu. Ona ume da kuva nad otvorenom vatrom.
On nae da su njene dojke iljatije, a bradavice na njima
istaknute, ruiaste i meke. Brzo su se naborale im bi
poeo da ih sisa. Istok je istok, a sve ostalo je zapad.

Dek ih je poveo u nedelju kasno ujutro da vide neke

plantae oraha u koje je investirao. Na tim plantaama
blizu Alamose jedna maina za trenje stabala huktala je i
itala. Svojom hidraulinom rukom potezala je stabla
drvea, zbog ega su pljuskovi oraha padali s neba. Ljudi
su tu napravu vodili kao pastiri ovcu, stazama izmeu
drvea, obazrivo postupajui sa njenim motorom. Maina
je sa strane pljuskala gumenim perajima, terajui orahe u
neujednaene redove. Posle toga je nastupala vadilica koja
je vadila samo orahe, jo zatvorene u svoje pegave zelene
ljuske, a ostavljala granice, prljavtinu i odlomljene
grane. Dek je objanjavao da e se ovaj novi metod zaas
isplatiti. Jedna prenosna traka nosila je orahe u tesnac od
icanih mrea i etki, gde su ljuture trljanjem skidane.
Penica sa prirodnim gasom uklanjala je, putem
pregrevanja, sve zaostale ljuture.
"Ovo e revolucionisati proizvodnju oraha", izjavi
Dek. Gordon je gledao zahuktale maine i grupe ljudi koji
su njima rukovali. I nedeljom rade: berba je. umarci
oraha delovali su umirujue posle onih sumornih

bunastih pustinja. Dugi senoviti redovi zelenila podsetili

su ga na severne delove drave Njujork. Meutim,
uznemiravala ga je ta zveketava ruka koja davi drvee da
bi ga liila oraha: neki novi Zapad, robotski.
"Mogu li popodne da pozajmim neke od tih vaih
novih astornomskih knjiga?" upita on Deka naglo.
Dek
klimnu
glavom,
iznenaen,
prikrivajui
iznenaenje zbunjenim osmehom. Peni prevrte oima i
naini grimasu: Pa zar ti nikad nee prestati sa radom,
ak ni za vikend? Gordon slegnu ramenima, za trenutak
uznemiren njenom neizgovorenom osudom. Uvide da je
ona elela da ovaj vikend bude uspean, u nekom smislu.
Moda je trebalo da on i prosto-i-jednostavno-Dek izgrade
neko iznenadno drugarstvo. Pa, moda e se to i dogoditi
ako naiu prave okolnosti. Ali ovaj vikend nije ono pravo.
Gordon je bio svestan da plovi kroz ovaj vikend kao kroz
maglu, dekoncentrisan zbog svog problema. A i kad se
ukljuivao, svaki put je pogreno itao Penine roditelje. Bio
je otro svestan injenice da spava sa njihovom erkom.
Zavui ga nekoj iksi, naravno. ta je u Kaliforniji
opte-prihvaeno kao nain postupanja u takvom sluaju?
Da li treba utivo ignorisati pitanje ko u kojoj sobi spava?
Gordon je pretpostavljao da upravo tako treba, ali se ipak
oseao nelagodno.
Tresa drvea je stenjao i cimao, remetei mu
razmiljanje. On uvide da stoji u svojoj uobiajenoj pozi
predavaa, sa rukama iza lea, i pilji u jednu grudvu
zemlje. Die pogled ka ostalima, koji su ve otili prema
kolima. Peni dobaci svom ocu ironini i rezignirani pogled,
odmahujui rukom ka Gordonu: porodini signali.

U indeksima Dekovih knjiga nije se pominjao

Herkules. Gordon poe da prelistava knjige, traei neto o
konstelacijama. Naie na zvezdane mape, i na preglede
kako izgledaju, u raznim godinjim dobima, Ursa Major,

Orion i Juni krst. Studentima odraslim pod svetlostima

grada bio je potreban jednostavni vodi za zvezde. To je
podjednako vailo i za Gordona. Prouavao je linije kojima
su povezane zvezdane takice, pokuavajui da shvati
kako je ikome moglo pasti na pamet da tu vidi lovce,
labudove ili bikove. Onda jedan pasus privue njegovu
panju.
/ nae Sunce se kree, ba kao i sve zvezde. Okreemo
se (revolviramo) oko centra nae galaksije brzinom od oko
150 milja u sekundi. Sem toga, Sunce se kree brzinom od
oko 12 milja u sekundi prema jednoj taki blizu zvezde
Vege, u jatu Herkula. Kroz mnogo hiljada godina,
konstelacije e izgledati drugaije, zbog kretanja jednih
zvezda u odnosu na druge. Na slici 8, sazvea...
Peni ga je odvezla do kampusa Berkli. Dopala joj se
ideja da se opet voza tim krajem, iako je to znailo da e
manje vremena provesti sa svojim roditeljima. Njen stav se
promenio kad je videla da on uopte ne eli da se etka po
kampusu, ve da polazi pravo u biblioteku tamonjeg
Odeljenja za fiziku. Ta biblioteka nalazila se pokraj same
kampanile, ali Gordon odbi da poe liftom uz toranj i
osmotri pejza. Mahnu Peni zbogom i ue u bibilioteku.
Ako se iz razmatranja izostavi rotacija oko galaktikog
centra, solarno kretanje moe se adekvatno opisati
distribucijom kosinusa A. Udaljavamo se od solarnog
antiapeksa, a bliimo se solarnom apeksu. Poto pozicija
solarnog apeksa predstavlja presek mnogih lokalnih
stelarnih pomeranja, postoje znaajne nepreciznosti. RA se
moe precizirati samo do 18 sati i 5 minuta +/-1 minut; a
DEC do 30 stepeni, +/- 40 minuta.
Gordon je mirkavo posmatrao te zgrudvane reenice,
obavljajui u glavi izraunavanja. Plesnivi bibilioteki
vazduh nosio je teku, sveanu tiinu. Gordon nae jedan
pohabani primerak knjige Astrofiziki kvantiteti i opet
proveri te koordinata.
Solarni apeks
RA 185 (+/- )
DEC30+/- 40

Iupa olovku iz depa svoje koulje i poe ispod toga

da kraba po knjizi, ignoriui prekorni pogled
bibliotekarke.
RA 18 5 36 DEC 30 29.2
Izae u hladee jesenje popodne.
U avionu kompanije "Er Kal", tokom leta ka San
Diegu, on ree:
"Koordinate u poruci podudaraju se sa solarnim
apeksom, u tome je poenta. Mislim, podudaraju se u
okvirima nepreciznosti dananjih merenja."
"A to je znaenje onog plusa ispod koga je minus?"
ree Peni sumnjiavo.
"Tako je. Tako je."
"Ne kapiram."
"To je pravac u kome ide Sunce - i Zemlja s njim."
"E, pa, oj jee."
"A?"
"Tako to vi kaete. To oznaava da si iznenaen. Oy
veh."
"Ne, to znai - pa, da se osea nelagodno. U svakom
sluaju, ja to ne kaem."
"Dabome da kae." "Ne, ne kaem."
"O-kej, o-kej. Vidi, Gordone, ta znai sve to?"
"Pojma blagog nemam", slaga on.

39
14. OKTOBAR 1963

"Gordone, ovde Klaudija Zines. elela sam da te

obavestim da smo tokom ovog vikenda izgubili onaj
anomalni efekat. A vi?"
"Nisam radio. ao mi je."
"Pa, bilo bi uzalud, u svakom sluaju. Ono neobino
je prosto izbledelo i nestalo."
"To esto tako dolazi i odlazi."
"Mi emo, meutim, nastaviti da pokuavamo."
"Dobro, dobro. I ja u."

Gordon provede popodne sa zvezdanim mapama,

izraunavajui kretanje te take u Herkulu. Tokom velikog
dela dana padala je ispod horizonta. Ako postoje tahioni ta god ta re znaila - oni e dolaziti direktno, linijom koja
vodi od njegovog NMR kompleta do Herkula. Kad se
izmeu Gordona i Herkula nade Zemlja, ona verovatno
apsorbuje estice, a to znai da on mora, ako hoe da
uhvati ma kakve signale, da ukljui NMR aparaturu onda
kad je Herkul iznad horizonta.
"Klaudija?"
"Da, da, nisam vas zvala zato to nismo videli..."
"Znam, znam. Gledajte, ove koordinate koje smo vi i ja
dobili. One su u sazvedu Herkules. Mislim da bismo mogli
imati vie sree ako bismo posmatranja vrili u odreenim
trenucima, dakle - imate li olovku? Evo upravo sam
izraunao. ini mi se da izmeu est uvee i..."


Ali ni na Kolumbiji ni u La Hoji nije bilo mogue
uhvatiti nikakve efekte u tim periodima koje je on
raunanjem predvideo. Da li jo neto interferira? Time bi
stvar bila dalje komplikovana, ali ta je uzrok? Gordon se
vratio kroz zabeleeno i procenio u koje vreme su Kuper i
on hvatali poruke. U veini sluajeva to se podudarilo sa
vremenom zadravanja Herkula na nebu. Meutim, za
neke od poruka nije ostalo zabeleeno u koje vreme su
zapisane. Najzad, bilo je i poruka koje kao da su uhvaene
u vreme kad je to sazvede sasvim sigurno moralo biti
ispod horizonta. Gordonu se oduvek dopadao Okamov
brija: Entitete ne umnoavati preko potrebe. To znai daje
od svih teorija kojima se neki podaci mogu objasniti,
najbolja ona koja je najjednostavnija. Teorija o
interferenciji bila je jednostavna, ali je morala na neki
nain uzeti u obzir periode kad je primanje poruka uspelo
iako je Herkul bio ispod horizonta. Moda su ta vremena
pogreno zapisana, a moda i nisu. Gordon se opredelio da
ne izvlai nikakve zakljuke, nego da nastavi sa
pokuajima hvatanja podataka, i zatim da pusti da se
podaci srede sami.

Tek nekoliko nedelja je drao predavanja iz klasine

teorije elektriciteta i magnetizma, koristei standardni
Deksonov udbenik, a ve su mu ponestajale beleke za
predavanja, i ve je kasnio sa ocenjivanjem pismenih
zadataka koje su studenti po njegovom nalogu uradili.
Dobro znana meava obaveza poe da veje po njemu:
sastanci komisija; sati kad sedi u kancelariji i prima
studente; iitavanje Kuperovog rada i razgovori sa njim o
tome; araniranje seminara. Ovogodinja klasa studenata
druge godine izgledala je dobro, bar koliko je Gordon
mogao zakljuiti na osnovu njihovih pismenih radova.

Barnet i Mus su otri. Sredina opora - Svidler, Kun, i

naroito Litenberg - obeavaju. Tu su i ti blizanci iz
Oklahome koji imaju propuste u radu i koji imaju sklonost
da ga unakrsno ispituju, na nain koji ga nervira. Moda je
i on neto nervozan ovih dana, ali oni...
"Ej, ima minut vremena?"
Gordon die pogled sa pismenih radova koje je upravo
ocenjivao. Remzi.
"Svakako."
"uj, hteo sam da porazgovoaram sa tobom o ovoj
konferenciji za tampu koju Husinger i ja drimo."
"Konferenciju za tampu?"
"Jest, mi, ovaj, mi emo objaviti svoje zakljuke. Stvar
izgleda prilino krupna." Remzi je mirno stajao pored
dovratka, bez one svoje uobiajene ivosti.
"Pa, dobro. Dobro."
"Hteli smo da upotrebimo onu lananu konfiguraciju
koju sam ja reio. Zna, ono to sam mislio da emo ti i ja
objaviti zajedno."
"Potrebno ti je da upotrebi ba to?"
"Da, pa sa time nae tvrdnje vre stoje."
"A kako e objasniti odakle ti?"
Remzi je izgledao kao da ga neto boli.
"Jest, tu je kvaka zar ne? Ako izjavim da smo to dobili
iz tvojih eksperimenata, neki ljudi e pomisliti da je itava
ideja sranje."
"Bojim se da je tako."
"Ali, ipak, vidi..." "Remzui rairi ruke. "Argumentacija
je ubedljivija ako se vidi i struktura..."
"Ne." Gordon energino zatrese glavom. "Siguran sam
da e vam poverovati, ve na osnovu eksperimenata. Nije
potrebno uvlaiti mene u to."
Remzi je izgledao neubeden.
"Ali, to je fino dostignue."
Gordon se nasmei.
"Izostavi mene, vai?"

"Ako ti tako kae, sigurno. Sigurno." Rekavi to,

Remzi ode.

Gordonu je taj razgovor sa Remzijem bio zabavan,

jedno daleko podseanje na realni svet. Za Remzija i
Husingera presudni korak sastojao se u tome da oni prvi
objave otkrie u tampanom obliku. Zatim su dranjem
konferencije za tampu mogli jo temeljitije da udare svoj
peat na to otkrie. Meutim Remzi je znao da se nita ne
bi dogodilo da nije bilo Gordona, a ta misao mu je smetala.
Propisna procedura bila bi da prvo dobije Gordonovu
saglasnost da stvar sam publikuje, a zatim, na kraju
lanka, da napie i izraze tople zahvalnosti Gordonu. Te
veeri Gordon ispria Peni o razgovoru, i o tome kako mu
se itav taj proces sad inio udnim. Rezultati su ono zbog
ega se vredi baviti naukom, a javne poasti su tanko,
sekundarno zadovoljstvo. Ljudi postaju naunici zato to
vole da reavaju zagonetke, a ne zato to e na taj nain
dobiti nagrade. Peni klimnu glavom, i dodade da sad malo
bolje razume Lejkina. To je ovek koji je ve izaao iz
perioda kad moe otkriti neto istinski fundamentalno;
posle etrdesete godine naunik normalno gubi
inventivnost. Zato se sad Lejkin svim silama dri za javna
priznanja, za vidljive amajlije uspeha. Gordon klimnu
glavom.
"Jest", ree on, "Lejkin je operator bez pravih
ajgenvrednosti." Bila je to jedna slabo poznata ala
fiziara, i Peni je nije shvatila, ali Gordon poe da se smeje,
po prvi put u proteklih nekoliko dana.

"Ej, zaboga, pa ti si jo tu?" ree Kuper sa vrata

laboratorije.
Gordon die pogled sa ekrana osciloskopa.
"Da, pokuavam da skinem jo podataka."

"Sranje, kasno je. Mislim, iza'o sam sa enskom pa

sam se vratio samo da pokupim neke knjige i video svetio.
Ovde si jo od kako sam ja otiao na ruak?"
"Hm, da. Ja sam za jelo uzeo neto iz automata."
"Fuuuj, to je grozna hrana."
"Jeste", ree Gordon i opet se okrete opremi.
Kuper leerno pride i vide listove sa rezonancijskim
tragovima, razasute po laboratorijskom stolu.
"Ovo lii na ono moje."
"Blisko je, da."
"Radi sa indium-antimonidom? Zna, pit'o me Lejkin
zato ti toliko vremena provodi sa ovom mainerijom
ovde. Hoe da zna ta radi."
"Zato ne doe da me pita?"
Sleganje ramenima.
"Vidi, ne elim da se ja..."
"Znam."
Posle nekoliko neutralnih komentara, Kuper ode.
Gordon je tokom protekle nedelje obavljao prvo sve svoje
normalne dunosti, a onda provodio veeri uzimajui
podatke, sluajui i ekajui. Meu zapisanim tragovima
bilo je nasuminih kukavikih skakutanja, ali nikakvih
signala. Sve je erodiralo u buku. Pumpe su kaljale, iz
elektronske opreme se ponekad moglo uti jedno vrelo
ping! Tahioni, pomisli on. Stvari bre od svetlosti. To je
nerazumno. Zapoeo je razgovor o tome sa Vongom,
fiziarem estica, i dobio konvencionalni odgovor: tahioni
kre specijalnu teoriju relativnosti, a, sem toga, nema
nikakvih dokaza o njihovom postojanju. Zar da tahioni
kliznu preko univerzuma za krae vreme nego to je
potrebno Gordonovom oku da apsorbuje jedan foton iz
ovog bledog, ispranog laboratorijskog svetla - pa, tako
neto je suprotno razumu.
Onda naie novo lepranje isprekidanih rezonanci.
Gordon je bio razradio bri nain za sabiranje tih krivulja,

tako da je sad mogao takorei odmah da izdvaja delove sa

Morzeovim signalima.
UGROENI OKEAN
Nekoliko sekundi kasnije, uje se novo kranje, tu su
nova prekidanja:
LABO KAVENDI U KEMBRIDU
a onda samo zamuena buka. Gordon klimnu glavom,
samome sebi. Udobno se oseao radei ovako
usamljeniki, kaluerski. Peni nije volela njegovo dugo
zadravanje ovde, ali to je sporedna tema. Ona ne razume
da ponekad mora da navaljuje, da e ponekad svet
popustiti samo ako napada i napada.
Kad se ekran osciloskopa raistio, Gordon napravi
pauzu. Poe tihim hodnicima zgrade za fiziku, da bi se
otresao izmaglice pospanosti. Ispred Grundkinove
laboratorije neki obeshrabreni student je zalepio veliki list
kompjuterskog papira i pri vrhu navrljao:
Ekspriment se moe smatrati uspenim ako ne mora
da baci u ko vie od polovine dobijenih rezultata da bi
postigao podudaranje sa teorijom.
Gordon se osmehnu. Javno mnjenje veruje da je
nauka nekakva apsolutna, sigurna stvar, novac u banci.
Ljudi pojma nemaju kako je lako mogue da zbog neke
neznatne greice dobije divljaki pogrene rezultate.
Ispod te prve reenice drugi studenti su ubeleili svoje
doprinose:
Majka Priroda je kurva.
Verovatnoa da se desi dati dogaaj obrnuto
je proporcionalna njegovoj poeljnosti.
Ako se dovoljno dugo glupira oko neeg, ono e
konano popustiti.
Jedna nametena krivulja vredi koliko hiljadu lukavih rei.
Nijedna analiza nije totalno neuspena - uvek moe
posluiti kao rav primer.

Steeno
iskustvo
direktno je proporcionalno koliini upropaene opreme.
On uze jednu tanglu Heri okolade iz automata, i
vrati se u laboratoriju.
"Isuse", ree Peni izjutra, "izgleda kao da si skinut sa
tavana."
"Jest, jest. Imam predavanje kroz jedan sat. ta ima u
pajzu?"
"Kao to ti uvek kae, ma hajde."
"Onda, cerealije."
"Ja sam gladan."
"A ti uzmi dve inije."
"ekaj, morao sam da radim."
"To to te nisu promovisali stvarno te je prodrmalo,
a?"
"Sranje, golo sranje."
"A-ha, sranje."
"Moram da saznam."
"Ona ena, Zines. To je bilo sve to ti je bilo potrebno."
"Da bih imao potvreno otkrie, da. Ali mi ovo ne
razumemo."
Poe da pretura po pajzu traei itne pahuljice. U
iniju je natrpao granule, a kartonsku kutiju bacio u
smee. Na dnu kante za ubre leala je posuda od pola
galona bruksajdskog burgunjca, prazna.
"Ostae noas tamo?" ree Peni.
"Hm, da."
"Dobila sam pismo od svoje majke."
"A-ha."
"Stekli su utisak da si prilino uvrnut."
"U pravu su."
"Mog'o si pokua."
"Trudio sam se da sve izvedem hladno i WASP-ovski."
"Hladno i kretenski."
"Nisam znao da je to toliko vano."
"Pa i nije. Samo sam razmiljala."

"Vidi, bie i drugih prilika."

"Dobio si poziv."
"Mislim, moda oko dana zahvalnosti."
"A-ha."
"San Francisko, nismo ga mnogo razgledali."
"Zvali su te iz Njujorka."
Prestade da sre mrvljeno ito.
"ta?"
"Poziv. Dala sam mu tvoj broj u kancelariji."
"Nisam se mnogo zadravao u kancelariji. Ko je to
bio?"
"Nijerek'o."
"Pitala si?"
"Ne."
"Idui put pitaj."
"Ra-zumem, ser."
"E, jebi ga."

Naslov preko prve stranice "San Diego Juniona" glasio

je OBOREN VIJET REIM. Gordon pogleda slike leeva po
ulicama i pomisli na Klifa. "Junion" je tvrdio da je to bio
klasini vojni pu. Neko je uhvatio Ngo Din Dijema i pucao
mu u glavu i time je stvar okonana. Kenedijeva
administracija je izjavila da sa time nema nikakve veze.
Oni izraavaju aljenje zbog svega toga. S druge strane,
vele oni, moda e time biti raskren put ka postizanju
neto stvarnijeg napretka u ratovanju tamo. Moda i hoe,
pomisli Gordon mutno i hitnu novine u laboratorijsku
kantu za smee.

Klaudija Zines je uhvatila neke od tih istih

fragmenata, ali ne sve. Nivo buke se poviavao i sniavao.
Gordon se pitao da li tu deluje jo neki efekat, onostran

pitanja vidljivosti Herkula. Moda neprecizno gaaju

tahionskim zrakom. To bi bilo objanjenje za iznenadno
nailaenje i prestajanje signala. Te ideje je uvao u glavi,
zajedno sa izvesnim sumnjama i nasluivanjima. Tokom
dugih veernjih deurstava uz osciloskop, prevrtao ih je po
glavi kao delie slagalice, pokuavajui da ih uklopi du
ivica. Intuicija ga je upuivala na cifre solarnog apeksa, a
to je vodilo do jednog zakljuka - ali mu je bilo teko da u
taj zakljuak poveruje. tavie, trudio se da svoje misli
tako usmerava da ne upada u taj zakljuak. Pa, najzad,
lako je mogue da postoji i neko drugo objanjenje. S
druge strane, onu argumentaciju o kauzalitetu, usmerenu
protiv tahiona, pomenuo je i Vong, tako da je tu ipak
postojala bar neka gruba veza. Ovde Okamov brija kao da
nije mnogo pomagao. Sve je imalo kvalitet nalik na
Alisu-u-zemlji-uda. to znai, podseao je sebe, da je
utoliko vanije drati se injenica, cifara, tvrdih podataka.
Daj mi solidan skup brojeva pa u ovladati svetom, pomisli
on i glasno se nasmeja.
Zadremao je. Tre se, protrlja oi. Usred trljanja naglo
odmae ruke i zagleda se u traku za beleenje krivulja.
Nazupane linije. Lirske obline rezonance izreetane
iznenadnim prekidima.
Poe da traga kroz namotaj hartije, gledajui gde bi
mogao biti poetak. Ako je propustio poetak - Ali ne, evo
poetka. On poe da dekodira.
NEUROM I OL AJ NAPIITE CITIRAM PORUKA
PRIMLJENA LA HOJA KRAJ CITATA NA PAPIRU STAVITE
U SEF U PRVOJ FEDERALNOJ TEDNOJ BANCI U SAN
DIEGU NA IME IAN PITERSON MORAJU GARANTOVATI
DA SEF UVAJU TRIDESET EST GODINA OVO
ALJEMO DA BISMO PROVERILI PRIJEM TRANS
WRSODRMCJ REZULTANTNE DINOFLAGELANTNE I
PLANKTONSKE AVSDLDU AHXNDUROPFLM

Slubenik je piljio u njega.

"Da, istina je, imamo slobodnih sefova. Ali do kraja
stolea...!" On uzvi obrve.
"Vi to nudite, zar ne?"
"Pa, da, ali..."
"U javnom oglasu."
"Svakako. Meutim namera?..."
"Va oglas kae da mogu imati sef ako na raunu
drim najmanje dvadeset pet dolara, je li tako?"
"Apsolutno. Ali, kao to sam poeo da govorim,
namera je da to bude poetna ponuda kako bismo klijente
podstakli da otvaraju raune kod nas. Firma svakako nije
mislila da komintenti veno dre sefove samo na osnovu..."
"U vaem oglasu nisu postavljene nikakve zapetljane
propozicije o tome."
"Ne verujem da va..."
"U pravu sam i vi to znate. Da li treba da zovem direktora? Vi ovde tek poinjete, zar ne?"
Dok je razmiljao, inovnik svojim izrazom lica nije
odavao nita.
"Pa... ini se da ste zaista otkrili jedan aspekt koji mi
nismo anticipirali..."
Gordon se isceri. Izvadi iz koverte uti listi hartije i
poloi ga na radni sto.

40
3. NOVEMBAR 1963

"Alo."
"Gordone? Gordone, ti si?"
"Ujka-Herb, a-hm." Gordon je oklevao, pogledao slualicu svog kancelarijskog telefona zbunjeno, kao da glasu
njegovog ujaka nema tu mesta.
"Toliko naporno radi da ne moe nou da bude kod
kue?"
"Pa, znate, neki eksperimenti."
"Tako je rekla i ta devojka."
Gordon se osmehnu. Ne gospoica, ujkin uobiajeni
termin. Ne, Peni je devojka. A Gordonova majka je
ujka-Herbu nesumnjivo kazala i koja vrsta devojke.
"Zovem zbog tvoje majke."
"ta? Zato?"
"Ona je krank."
"ta? Kronk?"
"Krank, bolesna. Ve dugo je bolesna."
"Nije bila bolesna kad sam ja bio tamo."
"I kad si ti bio tamo, da, bila je. Ali zbog tvoje posete
nije pokazivala."
"Za boga miloga. ujte, a ta nije u redu?"
"Kau, neto oko pankreasa. Nisu sigurni. Ti doktori,
nikad nisu sigurni."
"Rekla je neto o pleurisiji, jo odavno..."
"To je bilo to. Tad je poelo, kod nje."
"Koliko je rdavo?"
"Zna doktore, jo ne kau. Ali, mislim da treba da
doe kui."

"Ujka-Herb, vidite, ne mogu ba sad."

"Poela je da se raspituje o tebi."
"Zato nije pozvala?"
"Zna ti nju, zbog tog problema izmeu vas dvoje."
"Nismo mi imali nikakve velike probleme."
"Ne moe prevariti svog ujaka, Gordone."
"Ne, stvarno, nisam mislio da je to veliki problem."
"Ona misli da jeste. A i ja tako mislim, ali znam da ne
slua savete svog starog budalastog ujaka."
"Vidite, niste vi budalasti. Ja..."
"Dodi da je vidi."
"Meni je ovde zaposlenje, ujka-Herb. Drim nastavu. A
ovi eksperimenti sada, veoma su vani."
"Tvoja majka, zna da te ona nee pozvati, ali..."
"Doao bih kad bih mogao, i hou, doi u, im..."
"Njoj je to vano, Gordone."
"Gde je ona sad?"
"U bolnici, gde bi bila?"
"Radi ega?"
"Radi nekih testova", priznade Herb.
"O-kej, vidite, stvarno ne mogu sad da odem odavde.
Ali, uskoro. Da, uskoro u doi."
"Gordone, ja mislim - sad."
"Ne, vidite, ujka-Herb, znam kako se oseate. I doi
u. Uskoro."
"Uskoro znai kad?"
"Zvau vas. Javiu vam im budem mogao."
"Dobro, onda. Uskoro. Ona te u poslednje vreme nije
ba esto ula."
"U redu, znam. Uskoro. Uskoro."

Pozvao je svoju majku, da joj objasni. Njen glas je bio

tanak i upalj, sasuen od kilometara. Meutim, inilo se
da je dobro raspoloena. Doktori su vrlo fini, postupaju sa
potovanjem. Ne, ona nema problema sa bolnikim

raunima, o tome on ne mora birinuti. Nastojala je da

umanji znaaj ideje da bi trebalo da on dode da je vidi. On
je profesor, on ima studente, a sem toga, zar toliko para
potroiti radi samo nekoliko dana. Neka doe kui na Dan
zahvalnosti, to e biti dovoljno brzo, to e biti ba fino.
Ujka-Herb se malo suvie brine, to je sve. Gordon
odjednom izgovori u telefon:
"Reci mu, umestio mene, da ja nastojim da ovde ne
ispadnem pacer. Moj rad je sada na prelomnoj taki."
Njegova majka zastade. Re potzer nije suvie utiva, jer je
jako bliska rei putzer. Ali, pustila je da to tako proe.
"Valjda e on razumeti. A i ja razumem, Gordone.
Radi svoj posao, da."

Univerzitet je pripremio Remzijevu i Husingerovu konferenciju za tampu. Dola je trolana ekipa iz lokalne
stanice TV kompanije CBS, doao je onaj novinar koji je
pisao lanak o "Univerzitetu na putu ka slavi", doli su i
ljudi iz "San Diego Juniona" i iz "Los Andeles Tajmsa".
Gordon je stajao iza publike, sasvim pozadi. Prikazani su
slajdovi rezultata, slike Husingera pokraj test-bazena,
grafikoni o raspadanju okeanksih ekosistema. Publika je
bila impresionirana. Remzi je dobro savladavao pitanja
koja su im postavljana. Husinger - ugojeni, proelavi ovek
hitrih crnih oiju - govorio je brzometno. Jedan reporter
upita Remzija ta ga je navelo na pretpostavku da bi tako
opskurni uzroci mogli dovesti do tako jezivih posledica.
Remzi izbee da stvarno odgovori. Baci jedan pogled ka
Gordonu a onda neodreeno izjavi da ponekad intuicija
doe niotkuda. Ljudi koje poznaje, ili saradnici, kau
jedno, drugo, tree, a ti sve to sastavi a da ne zna odakle
je zapravo dola ona prava varnica. A, ree reporter, da li
to znai da jo neko na univerzitetu La Hoja radi na
ovakvim stvarima? Remziju je bilo vidno neprijatno.
"Mislim da o tome ovog puta nita ne mogu rei",
promrmlja on. Gordon iskliznu kroz zadnja vrata pre nego

to se pres-konferencija rasturila. Vazduh napolju bio je

nekako dimljiv. Gordon udahnu duboko, oseti vrtoglavicu,
i zakalja se otro. Pramenovi suneve svetlosti imali su
neki ispran, probijajui izgled.

Doli su dani kad je Herkules zapadao pod horizont

ve oko devet sati uvee, tako da je Gordon mogao u
razumno vreme da gasi svoju maineriju. Meutim, ipak je
morao da obavi i dekodiranje, ukoliko su tokom dana na
traci zabeleeni i prekidi normalnih NMR krivih. Nedelju
dana je uspevao da se vraa kui ne preterano kasno.
Onda nivo buke opet poe da se die. Primao je,
sporadino, i signale. Herkules je ostajao na nebu od
podneva do noi. Gordon je provodio dan uzimajui
podatke. Posle devet sati uvee pripremao je predavanja i
ocenjivao radove studenata. Poe da ostaje sve kasnije.
Jednom je u svojoj kancelariji i prenoio, to jest ostao
da tu spava.

Peni iznenaeno die pogled kad on otkljua prednja

vrata njihovog apartmana.
"Vidi, vidi. Nestalo struje, a?"
"Ne. Samo sam zavrio rano, to je sve."
"Isuse, grozno izgleda."
"Malice umoran."
O'vina?"
"Neu Bruksajd, ako to pije."
"Ne, ovo je Krugs."
"A kako se ovde nalo ono bruksajdsko onda?"
"Za kuvanje."
"A-ha."
Nasuo je sebi vina, uzeo kukuruzni ips, i seo za
kuhinjski sto. Peni je ocenjivala eseje. Iz radija je tretala

muzika na AM kanalu. Istoriju ne znam ba najbolje.

Gordon se namrti. Ne snalazim se iz biologije.
"Hriste, ma gasi to tamo."
U matematici nisam naao sebe. Peni nagnu glavu
ustranu, da slua.
"Ova mi je jedna od najomiljenijih, Gordone." Ali znam
da volim tebe.
On iznenada ustade i divljakim pokretom uvrte
prekida, gasei radio,
"Idiotsko sranje neznalica."
"Pa lepa je pesma."
Gordon se suvo nasmeja.
"Hriste, ta se deava s tobom?"
"Jednostavno ne volim usranu muziku decibelima
preglasnu."
"A ja mislim da se osea zajeban zbog ovog to su
uradili Remzi i Husinger."
"Ne, nije to."
"Pa zato se ne bi oseao? Dopustio si da maznu svu
slavu za sebe."
"I zasluili su."
"Nije bila njihova ideja."
"Neka bude njihovo. Ono na emu ja radim je mnogo
vee."
"Ako ti uspe."
"Uspee. Sad se signali bolje probijaju."
"A ta kau?"
"Stvari iz biohemije. I novi detalji o tahionima."
"To je neto dobro? Mislim, za ta e to moi da
upotrebi?"
"Siguran sam da e se uklopiti, im pribavim dovoljno
delova. Moram da naem jednu, samo jednu jasnu
reenicu koja e potvrditi moja nasluivanja, moja
nagaanja, i time e stvar biti zakucana."
"A ta nasluuje?"
Gordon utke odmahnu glavom.
"Ma hajde. Vidi, pa moe da kae meni.''

"Ne. Nikome. Neu rei nikome dok ne budem

siguran. Ova stvar e biti cela moja. Ne elim da procuri ni
jedna jedina re pre nego to zakucam stvar stoprocentno."
"Hriste, Gordone, pa ja sam Peni. Sea li me se?"
"Vidim, neu da kaem."
"Do vraga, postaje totalno uvrnut u glavi, da li ti je to
poznato?"
"Ako ti se to ne dopada, moe da me ostavi na
miru."
"Jest, pa, moda i hou, Gordone. Moda i hou."

Deavalo mu se da zaspi u toku dana. Trzaj - i

odjednom je budan pred osciloskopom, kao da ga je neka
buka prenula iz sna, i sav je prestraen zbog mogunosti
da je propustio neke podatke.
Nastavu iz klasine teorije elektriciteta i magnetizma
drao je kao kroz san. Plovio je od jedne table do druge,
beleei formule rukopisom koji je, po njegovom miljenju,
bio uredan i itak. Govorio je okrenut licem ka sluaocima,
ali se sticao utisak da vodi debatu sa samim sobom.
Ponekad bi, posle predavanja, baciio pogled nazad, na
kolske table, i tad bi ostajao okiran zgrudvanim
redovima skoro sasvim neitljivih krabotina.

Lejkin je izbegavao da razgovara sa Gordonom o ma

emu sem o rutinskim laboratorijskim poslovima. I Kuper
se zadravao u svojoj maloj studentskoj kancelariji; retko
je odlazio da potrai Gordona, ak i kad nije mogao da
savlada neki element u uenju. U kancelariju Odeljenja za
fiziku, na treem spratu, Gordon je sad retko odlazio.
Sekretarice su morale da silaze u laboratoriju da ga trae.
Donosio je za sebe ruak u kesi i tu ga jeo, negujui NMR
maineriju, borei se sa ponovljenim problemima

proporcije signal/buka, osmatrajui razigrane ute linije

rezonancijskih krivih.

"Doktor Berntajn?"
"A!" Gordon je bio zadremao pred osciloskopom.
Njegov pogled polete ka rezonantnim linijama, ali one su
bile neuznemirene. Dobro je; nije nita propustio. Tek tada
die pogled ka malom, mravom oveku koji je stajao na
ulazu u laboratoriju, ve s ove strane praga.
"Ja sam iz UPS. Spremam lanak o pozadini rezultata
Remzija i Husingera. Znate, ti rezultati su izazvali
ogromnu zabrinutost. Pomislio sam da pogledam koliko su
drugi fakulteti doprineli..."
"Zato ste doli kod mene?"
"Nisam mogao da ne primetim da je profesor Remzi
tokom konferencije za tampu neprestano bacao pogled ka
vama. Zapitao sam se da li biste vi mogli biti ti 'drugi
izvori' za koje je profesor Remzi nedavno priznao..."
"Kad je to rekao?"
"Jue kad sam ga intervjuisao."
"E jebi ga."
"ta rekoste, doktore? Izgledate donekle zabrinuti?"
"Ne, nita. ujte, nita nemam da izjavim."
"Jeste li sigurni, doktore?"
"Rekao sam da nemam nita da izjavim. A sad idite,
molim vas."
ovek zausti da neto kae. Gordon tre palcem ka
vratima.
"Napolje, rekao sam. Napolje."

Gordon je radio iz dana u dan, i postpeno je

poveavao svoju kolekciju fragmenata reenica. Stizali su
izmeani. Tenike informacije su ponavljane, verovatno da
bi se obezbedila korektna recepcija i posle svih greaka u

emitovanju i prijemu. Ali zato? razmiljao je on. Ovaj

materijal se uklapa u moja nagaanja, nema sumnje. Ali
svakako mora postojati neko objanjenje i u samom ovom
tekstu. Racionalno objaanjenje jasno iskazano. Jedne
veeri je sanjao da igra ah na Vaington Skeveru i da ga
pritom posmatra ujka-Herb. Ujak se mrtio dok je Gordon
pomerao figure po poljima i ponavljao mnogo puta, glasom
neodobravanja:
"Ne dao bog da nema racionalnog objanjenja."

U ponedeljak, petog novembra, ujutro, vozio se na

posao. Kasnio je. Bio se posvaao sa Peni: besciljna svaa
oko jedne sitnice u domainstvu. Da bi zaboravio svau,
ukljuio je radio u kolima. Prva stavka u emisiji vesti bila
je, da je Marija Gepert Majer sa UCLH - dobila Nobelovu
nagradu za fiziku. Gordona je ova vest toliko oamutila da
je jedva uspeo da se oporavi na vreme da bi zaokrenuo u
krivini navrh Tori Pajnz Rouda. Jedan "Linkoln" zatrubi na
njega a voza - ovek sa eirom, koji je vozio sa upaljenim
svetlima - poe besno da zuri u njega. Nagradu je dobila za
ljuskasti model jezgra. Delila ju je sa Judinom Vignerom
sa Prinstona i sa Hansom Jensenom, Nemcem koji je
konstruisao ljuskasti model nukleusa priblino u isto
vreme kad i Marija.
Tog popodneva Univerzitet je imao konferenciju za
tampu. Marija Majer je pod baraom pitanja nastupala
stidljivo i govorila blago. Gordon je otiao da gleda. Postavljana su uglavnom glupa pitanja, ali to i oekuje. Ona
ljubazna ena koja je zastala da pita o njegovim
rezultatima, u vreme kad ga je ostatak odeljenja ignorisao,
sad je nobelovka. Ovoj injenici je bilo potrebno izvesno
vreme da utone. Gordona izenada obuze oseanje da stvari
konvergiraju ka ovom mestu, ovom vremenu. Istraivanja
koja se ovde obavljaju su vana. Tu su Kerovejevi i njihova
zagonetka oko kvazara, tu je Gel-Man sa svojim redovima

estica, tu su Dajsonove vizije, Markuze, Marija Majer, tu

su i svesti da Donas Salk dolazi da ovde izgradi institut.
La Hoja je neksus. Gordon je zahvalan to je tu.

41
6. NOVEMBAR 1963

Snaga signala se naglo popravila. Stizali su itavi

pasusi o teoriji Vilera i Fejnmana. Gordon pozva Klaudiju
Zines da vidi da li grupa na Kolumbiji dobija iste rezultate.
"Ne, ve pet dana ne", ree ona. "Prvo smo imali neke
kvarove na opremi.Onda je moj postdiplomac dobio gripovaj grip koji sad masovno obara. Mislim da se premorio.
Ona vremena koja ste nam dali - pa, to je po deset, po
dvanaest sati u laboratoriji, Gordone."
"Hoete da kaete da nemate nita?"
"Nita tokom tih dana."
"Zar ne moete vi lino popuniti deo tog vremena?"
"I hou, poev od sutra. Imam ja i druge poslove,
znate."
"Svakako, da. Ja samo elim da dobijem potvrde, to je
sve."
"Pa to sad imamo, Gordone. Mislim, potvrdu da efekat
postoji."
"Nije vaan samo efekat. Klaudija, osvrnite se na te
signale. Pomislite ta sve to znai."
"Gordone, ne bih rekla da zasad znamo dovoljno da..."
"O-kej, slaem se, u osnovi. Moji podaci su veinom
ispreturani. Fragmenti. Delovi reenica. Formule. Ali se
osea da su nekako konzistentni."
Njen glas dobi onu preciznu, profesionalnu jasnou
koju je zapamtio iz studentskih dana.
"Prvo podaci, Gordone. Onda emo moda dopustiti
sebi da teoretiemo."

"Jest, tako je." Znao je da ne bi bilo pametno

raspravljati se s njom o filozofiji eksperimentalne fizike.
Njeni pogledi bili su prilino kruti.
"Ja vam obeavam da u poeti sutra."
"O-kej, ali moglo bi do tad da izbledi. Mislim..."
"Nemojte kvocati, Gordone. Sutra poinjemo ponovo."
Dolo je nepuna tri sata posle toga, ubrzo iza
podneva, u utorak, estog novembra. Imena, datumi.
irenje cvetanja. Ovo je opisivano kratkim, napetim
reenicama. Pojedini delovi su bili ispremetani, pojedina
slova su nedostajala. U jednom dugom pasusu, meutim,
opisano je kako su eksperimenti zapoeti i ko je u tome
uestvovao. Te reenice bile su due, relaksiranije, maltene
konverzacione, kao da neko jednostavno emituje ta god
mu pada na um.
- A SAD KAD MARKAMA NEMA VIE NEGO
NASTAVLJA KRVAVI GLUPI RENFRU NEMA VIE
BUDUNOSTI ZA NA MALI PLAN A NEMA NI PROLOSTI
VALJDA JEZIK NE MOE DA IZRAZI OVAKVE STVARI A
TREBALO BI DA USPE AKO Posle toga, ispreturana buka. Dugi pasus je iezao i
nije se vratio. Ponovo su se pojavile zbijene informacije o
biologiji. Nedostajale su itave rei. Buka je nailazila poput
zapljuskivanja uzburkanog mora. Kroz poslednje brze
reenice probijalo se neizreeno oseanje oajanja.

Peni vide neto promenjeno u njegovom licu dok je

ulazio u kuhinju. Njene uzvijene obrve postavljale su
pitanje.
"Danas sam dobio." Iznenadio je samog sebe uspevi
da to izgovori tako lako i glatko.
"ta si dobio?"
"Odgovor, boga mu."
"A. Aaa."

Gordon joj predade fotokopiju svoje laboratorijske

sveske.
"Pa, da li je stvarno ono to si mislio?"
"Izgleda da jeste." Sad je u njemu bilo prisutno mirno
pouzdanje. Nije oseao hitnu potrebu da govori o
rezultatima, nikakvu napetost, ak ni nagovetaj maninog
olakanja koje je oekivao. injenice su najzad tu, pa nek
govore same.
"Gordone, tako mi boga..."
"Jest. Bog, stvarno."
Izmeu njih proe momenat tiine. Ostavila je
fotokopiranu stranicu na kuhinjski sto i vratila se vaenju
kostiju iz pileta.
"Pa, ovo bi trebalo da sredi tvoju promociju."
"Pakleno je sigurno da bi trebalo", ree Gordon sa
izvesnim uivanjem.
"I, moda..." pogledala ga je postrance "...moda e
onda biti, opet, ovek sa kojim vredi iveti." Ta reenica je
poela dobro, ali se zavrila tonom ogorenja. Gordon
skupi usne; ovo mu je zasmetalo.
"Ti nisi uinila stvari lakim."
"Postoje granice, Gordone."
"A-ha."
"Nisam ti ja neka bogomdana suprugica."
"Da, to si uinila briljantno jasnim jo pre nekog
vremena."
Smrknula je, stisnula usne toliko da su pobledele, i
obrisala ruke papirnim ubrusom. Posegnula je i pritiskom
na dugme, koje koljocnu, ukljuila radio. Zau se
melodija abi ekera. Gordon koraknu napred i ugasi ga.
Pogledala ga je, ali nije nita rekla. Gordon uze
fotokopiranu stranicu i stavi je u dep sakoa, prethodno je
paljivo presavijajui.
Ree:
"Mislim da u otii da malo itam."
"E to uini", ree ona.


Sedmog novembra, tokom itavog popodneva, nivo
buke se dizao. Zbog toga je signal bio skoro neprestano
neraspoznatljiv. Gordon je tu i tamo dobio pokoju re,
zatim jednom vrlo jasno RA 18 5 36 DEC 30 29.2, i to je
bilo sve. Sad su te koordinate bile razumljive. Tamo gore, u
budunosti, normalno je da imaju precizne koordinate za
svoj poloaj na nebu gledan odavde. Solarni apeks je
rezultat uproseavanja kretanja Sunca. Kroz trideset pet
godina Zemlja e biti na jednom mestu blizu tako
izraunate take. Posmatrajui skakutanje buke, Gordon
je oseao relaksaciju. Zines moe da potvrdi bar deo ovoga.
Sad se postavljalo pitanje kako prezentirati podatke, kako
izgraditi hermetiki zaptivene tvrdnje koje niko nee moi
smesta da odbaci. Normalan lanak "Revije fizike"? To bi
bio standardni pristup. Meutim, ekanje na izlazak
lanka u "Reviji fizike" iznosi najmanje devet meseci.
Mogao bi ovo da publikuje u "Pismima Revije fizike", ali
pisma moraju biti kratka.
Kako bi mogao da utrpa unutra sve eksperimentalne
detalje, plus poruke? Gordon se alosno osmehnu. Ima u
rukama ogromni rezultat, a spetljava se oko naina
prezentiranja. ou-biznis.
Peni je donela noeve i viljuke na sto, a Gordon
tanjire. Izmeu paralelnih traka roletni probijali su se uti
maevi sunca. Kroz ovo svetio se kretala graciozno, setnog
lica.
Neko vreme su jeli utke, oboje gladni.
"Razmiljala sam danas o tvojim eksperimetnima",
poe ona sa oklevanjem.
"Da?"
"Ne razumem ih. Razmiljati tako o vremenu..."
"Ni ja ne vidim kako to moe biti razumno. Meutim,
to su fakti."
"A fakti vladaju."

"Pa, svakako. Ali imam oseaj da ovo posmatramo na

pogrean nain. Sigurno je da vremeprostor ne funkcionie
onako kako to fiziari misle."
Klimnula je glavom, i poela da gurka krompire
tamo-amo po svom tanjiru, jo uvek setna.
"Tomas Vulf. 'Vreme, mrano vreme, tajno vreme,
veno tee kao reka.' To sam zapamtila iz Mree i stene."
"Nisam it'o."
"Potraila sam jednu Dobsonovu pesmu danas,
mislei o tebi." Izvue jednu od svojih knjiga, otvori je na
mestu koje je bilo oznaeno hartijicom, i dodade mu je.
Vreme ide, kaete vi? A, ne!
Avaj, mi idemo, a vreme ostaje.
Nasmejao se.
"Jest, tako nekako." Sa entuzijazmom zasee u
frankfurter-kobasicu.
"Da li misli da e ljudi poput Lejkina nastaviti da
dovode u pitanje tvoj rad?"
vakao je odmeravajui dobro.
"Pa, nadam se da, u onom najboljem smislu tih rei,
hoe. U nauci svaki rezultat mora svakog dana da se brani
od osporavanja. Rezultati moraju biti proveravani, o njima
se mora iznova razmiljati."
"Ne, mislila sam..."
"Znam, da li e pokuati da mi polome noge. Nadam
se da hoe." Iscerio se. "Ako u svom navaljivanju preu
granice legitimnog naunog skepticizma, pred njima e biti
utoliko dublji pad."
"E, ali ja se nadam da nee pokuati."
"Zato?"
"Zato to..." njen glas se prelomi "...e biti tebi teko,
a ja vie ne mogu da podnosim uticaj toga na tebe."
"Medena..."
"Ne mogu. Napeta sam kao bubanj ve celo leto i
jesen. A kad pokuam da reavam taj problem, ne uspem

da se probijem do tebe, samo ponem da viem na tebe

a..."
"Medena..."
"Postaje tako nemogue. Ja jednostavno..."
"Boe, pa znam. I meni se stvari izmaknu."
Ona tiho ree:
"I meni..."
"Ponem da razmiljam o problemu, i onda mi se ini
da su druge stvari i drugi ljudi samo prepreke."
"Krivica je i na mojoj strani. elim mnogo da dobijem
iz ovoga, iz nas, tako mnogo, a nisam dobijala."
"Ili smo jedno na drugo kandama."
Uzdahnula je.
"Jest."
"Ja... mislim da ovaj rad na fizici nee biti gadan
odsad."
"To... to se i ja nadam. Mislim, ovih poslednjih
nekoliko dana je drukije. Bolje. Oseaj je kao pre godinu
dana, stvarno. Opustio si se, ja te ne gnjavim svaki as
da... Bolje oseanje imam o nama. Po prvi put posle
ogromnog vremena."
"Jest. I ja." Osmehnuo se neodluno.
Jeli su u prijatnoj tiini. U vlanom sjaju zalaska
sunca Peni je u svojoj ai vrtloila belo vino i zurila u
plafon, razmiljajui. Gordon je znao da su jedno drugom
dali neizgovoreni zavet.
Peni, zamagljenih oiju, poe da se smeka. Otpila je
jo ilibarnog vina i zarila viljuku u frankfurter. Digla ga
je u vazduh, osmatrala ga sa osmehom mudraca, okretala
ga tamo i ovamo, kritiki ga merkala.
"Tvoj je vei od ovoga", ree ocenjivaki.
Gordon sveano klimnu.
"Moe biti. Tu ima, koliko, treideset santimetara?
Jest, imam ja vie od toga."
"U ovakvim stvarima omiljenija jedinica mere je in.
To ti je kao neka tradicija."
"To je tano."

"Dodue, nisam ja neka puristkinja u tome, shvata,''

"A ne, ma to ni pomislio ne bih."

Kad se probudio ruka mu je bila utrnula. Blago je

okrenuo njenu glavu, skidajui je sa svog bicepsa, a onda
ostao da lei. Oseao je postupnu oseku peckanja
utrnulosti. Napolju se ve bila, kao melem, spustila no.
Polako se pridigao u sedei poloaj, a ona se pribijala uz
njega, mrmljajui neto. Posmatrao je zaokrugljene kvrice
njene povijene kime, nalik na breuljie u smeim
prostranstvima koe. Razmiljao je o vremenu koje moe
da tee i da se, za razlku od ma koje reke, vrati petljom na
sopstveni poetak, a oima je pratio kako se njena leda
nadole suavaju.
Onda naglo irenje u kukove, kompleks glatkih
povrina koje jo nie prelaze u zreli nabrekli prostor,
tano tamo gde sunani ten, naglo bledi i ustupa mesto
iznenaujue istoj belini. U polusnu, sveano ga je
obavestila da je Lorens svog nazivao stubom krvi i da se
njoj to inilo grotesknim. Ali s druge strane, dodala je,
nekako tako i jeste, zar ne?
"Sve u jurnjavi ka la petite mort", promrmljala je tada i
skliznula u san.
Gordon je znao da su njene rei o napetosti izmeu
njih bile tane. Sad je postepeno ilela. Uvide da ju je voleo
itavo ovo vreme, ali da je bilo prepreka...
Zau daleku sirenu. Neto ga navede da se polako
odmrsi od nje. Pree preko hladnog poda, do prozora. Vide
ljude kako hodaju du bulevara La Hoja pod izbeljenim
neonskim sjajem. Projuri pandur na motorciklu. Ovde
policija deluje militantno: izme sa visokim sarom, jajoliki
lem, zatitne naoari, etvrtasto lice zamrznuto i prazno,
kao kod glumaca u futuristikim anticipacijama, u
crno-belim filmovima B-produkcije. U Njujorku su policajci
mekani, imaju iznoene uniforme, komijski plave boje.

Sirena je zavijala. Proseva policijski auto. Zgrade, palme,

glave koje se okreu, prodavnice, oznake - sve je to
pulsiralo crvenom bojom, odazivajui se obrtnom
histerinom svetlu na krovu zahuktalog vozila. Fragmenti
crvenog su se odraavali sa izloga. Projurila je kinetika
konfuzija, trubei, oglaavajui svojim mehanikim ustima
dumbus. Doplerovska smrt tog krika uskomeala je
peake, ulila njihovim koracima novu energiju. Glave su se
sad okretale u pokuaju da vide zloin ili poar prema
kome su kola bila povuena brzinom metka.
Gordon pomisli na poruke i na tanku nit oajanja
koja se kroz njih provlaila. Sirena. Poruka je dola u
takastim mrljicama, u povremenim impulsima, u vidu
svetlosti reflektovane od nasuminih talasa, poput vizija sa
daleke druge obale reke. Treba govoriti. Iz naunih razloga,
da, ali i iz nekih drugih razloga.

"O-vaj, jesi zauzet?"

Bio je to Kuper.
"Ne, ui." Gordon odgurnu gomilu radova koje je
ocenjivao ak na ugao svog radnog stola. Onda se zavali u
stolicu a noge podie na sto i osloni stopala na studentske
radove. ake sastavi iza potiljka, irei laktove ustranu, i
isceri se. "ta mogu da uinim za tebe?"^
"Pa, zna, kroz tri nedelje mi je opet ispit. ta da
kaem o onim prekidima? Mislim, proli put su se Lejkin i
ostali sruili na mene kao tovar govnastih cigala."
"Tako je. Da sam na tvom mestu, ignorisao bih to pitanje. "
"Ali to ne mogu. Pocepae me opet."
"Srediu ih ja."
"A? Kako?"
"Dotad u prezentirati jedan svoj mali rad."

"Pa, ne znam... Skidanje Lejkina s moje grbae je

netrivijalno. Video si kako je on..."
"Zato kae 'netrivijalno'? Zato ne 'teko' ili
'naporno'?"
"Pa, zna, u fizici tako govore..."
"Da, 'u fizici govore'. Imamo mnogo takvog argona.
Pitam se ne prikriva li on stvari ponekad, umesto da ih
ini jasnijim."
Kuper udno pogleda Gordona.
"Valjda."
"Nemoj izgledati tako nesigurno", ree Gordon vedro.
"Stigao si bezbedno na cilj. Ja u spasti tvoje dupe."
"Hm, o-kej." Kuper nesigurno pode ka vratimna. "Ako
ti tako kae..."
"Vidimo se na bedemima", ree Gordon ukazujui na
taj nain da je razgovor zavren.

Zavrio je priblino etvrtinu prve verzije svog lanka

za asopis "Sajens". Opreelio se za "Sajens" zato to je to
veliki i ugledan magazin, i zato to prilino brzo objavi
poslate stvari. Taj magazin publikuje i duge lanke, to
znai da Gordon moe da ispria sve odjednom, a
evidenciju da natrpa na gomilu tako visoku da je niko ne
moe oboriti. Ve se bio dogovorio sa Klaudijom Zines. Ona
e u tom istom broju "Sajensa" objaviti pismo, u kome e
potvrditi tanost nekih od njegovih podataka.
"Zdravo. Moemo li ui?" Bili su to oni blizanci,
studenti druge godine.
"Pa, ujte, prilino sam zauzet - "
"Sad su vai sati primanja u kancelariji."
"Zar su? A, stvarno. Pa, ta ste eleli?"
"Neke od naih pismenih radova ste pogreno ocenili",
ree jedan od njih. Gordona je zbunio ravan ton kojim je to
reeno. Bio je naviknut na malice ponizniji stav
studenata.

"Je l'?" uzvrati on.

"Jest. Vidite -" Jedan od njih dvojice poe brzo da pie
po Gordonovoj tabli, prekrivajui neke od beleaka koje je
Gordon na tabli nainio spremajui skicu svog lanka.
Pokuao je da prati liniju argumentacije ovog blizanca.
"Paljivo sa tim to sam tamo napisao." Blizanac
namrteno pogleda Gordonove redove koji su mu smetali.
"O-kej", ree demokratski, i poe da pie oko njih.
Gordon usmeri svoju panju na brzometno izgovarane
reenice o Beselovim funkcijama i o graninim uslovima
elektrinog polja. Trebalo mu je pet minuta da ispravi
zablude blizanaca. itavo to vreme bio je u dilemi kome se
od njih dvojice zapravo obraa. Bili su praktino
indigo-duplikati jedan drugog. im jedan zavri, drugi
odmah uskae i napada nekom novom primedbom,
najee formulisanom kriptino, sa samo nekoliko rei.
Gordona su izuzetno zamarali. Posle jo deset minuta,
tokom kog vremena su poeli da ga ispituju o njegovom
istraivakom radu i o prihodima asistenta u istraivanju,
najzad ih se otresao tvrdei da ga boli glava. Posle te albe,
i posle tri znaajna zurenja u runi asovnik, najzad se
prodenue napolje. I upravo kad je zatvarao vrata, zau se
dozivanje jednog drugog glasa:
"Samo sekund! Doktore Berntajn!"
Gordon nevoljno otvori vrata. Novinar iz UPI se uvue
delimino unutra.
"Znam da ne elite da vam niko dosauje, profesore
..."
"Tako je. Onda zato mi dosaujete?"
"Zato to mi je profesor Remzi pre par minuta provalio
celu priu, eto zato."
"Koju priu?"
"O vama i tim lananim molekulima. I odakle vam ta
slika. Kako ste eleli da se stvar sauva u tajnosti, celu
radnju."
Novinar je sav ozaren gledao u njega.
"Zato vam je Remzi rekao?"

"Deo toga sam i sam dokuio. On pukotine u svojoj

prii nije bio prikrio osobito dobro. Nije to osobito dobar
laov, nije, taj Remzi."
"Pretpostavljam da nije."
"Nije nameravao nita da mi kae. Ali ja sam se setio
onoga u ta ste bili umeani pre nekog vremena."
Sa iznenadnim umorom Gordon ree:
"Sol rifer."
"Jest, tako se zvao. A ja sabrao dva i dva. Otiao sam i
traio od Remzija jo detalja a onda sam ga usred
razgovora tresnuo time."
"I on se raspriao kao potok."
"Upravo."
Gordon klonu u svoju fotelju. Sedeo je mlitavo i zurio
u oveka iz novinske agencije "Junajtid Pres Interneenal".
"Pa?" ree novinar vadei belenicu. "Rei ete mi,
profesore?"
"Ne volim da me sasluavaju."
"Izvinite ako sam vas uvredio, profesore. Ne
sasluavam vas. Samo sam malo pronjukao okolo i..."
"O-kej, o-kej, osetljiv sam na to."
"Otkrie se jednog dana, znate. Znam da Remzijeva i
Husingerova stvar zasad nije dobila onu pravu panju u
novinama. Ali dobie na znaaju. Ljudi e uti o tome. Va
deo bi mogao biti dragocen."
Na neki sneni nain, Gordon poe tiho da se smeje.
"Mogao bi biti dragocen..." ree on i nasmeja se opet.
ovek se namrti.
"Hej, ujte, rei ete mi, zar ne?"
Gordon oseti u sebi neki udni, proimajui umor.
Uzdahnu.
"Pa... valjda hou."

42

Gordon nije znao da e svetla biti toliko jaka. Sa obe

strane male platforme bile su postavljene baterije
reflektora, da bi njegovo lice bilo bez senki. Njuka TV
kamere piljila je u njega, Kiklop koji nikad ne mirne. U
publici je bila nekolicina hemiara, i skoro svi lanovi
Odeljenja za fiziku. Fakultetski crta je mukotrpno radio
sve do ponoi da bi pripremio sve karte sa likovnim
prikazima. Gordon je naao da osoblje fakulteta jako
mnogo pomae u hitnim pripremama za ovakve stvari.
Poinjao je da shvata da je ono neprijateljstvo za koje je
mislio da zrai iz svih njih bilo samo iluzija, produkt
njegovih sopstvenih sumnji. Ovih poslednjih nekoliko dana
bili su pravo otkrie. lanovi Odeljenja su ga pozdravljali u
holu, pomno sluali njegove opise podataka, poseivali
laboratoriju.
Osvrte se, pogledom traei Peni. Eno je - sasvim u
pozadini, u roze haljini. Na njegovo mahanje rikom, bledo
se osmehnula. Novinari su mrmljali jedan drugome i
nalazili sebi sedita. Televizijski snimatelji bili su na svom
mestu, a jedna ena sa mikrofonom davala je poslednje
instrukcije. Gordon prebroja gomilu. Neverovatno, bila je
vea od one na konferenciji za tampu Marije Majer kad je
dobila Nobelovu nagradu. Dodue, za ovu konferenciju za
tampu pripreme su trajale dva dana. Onaj iz UPI je
plasirao svoj ekskluzivni lanak - koji je preuzet od strane
drugih agencija - a onda se umeao Univerzitet i namestio
ovu cirkusijadu.
Gordon vlanim prstima prelista svoje beleke. Nita
od svega ovog on nije stvarno bio eleo. inilo mu se da
ovo daje nekako pogrean oseaj - nauka izvedena u
javnost, nauka koja se lakta da dobije to vie vremena na

vestima u est popodne, nauka kao roba. Sadanji zamah

je ogroman. A na kraju e ostati samo onaj lanak u
"Sajensu", gde Gordonovi rezultati moraju prvo zadovoljiti
testove same redakcije, gde uravnoteenost vage ne moe
biti naruena nikakvom koliinom simpatija ili antipatija
prema njemu...
"Dr Berntajn? Mi smo spremni."
Obrisa znoj sa ela poslednji put.
"O-kej, kreite. Zeleno svetio zamirka.
On pogleda u kameru i pokua da se osmehne.

43
1998

Piterson uveze kola u ciglenu garau i izvue kofere.

Ostavi ih, zadihan, ispred garae, na stazi koja je vodila ka
seoskoj
kui.
Vrata
garae
se
zakljuae
sa
ospokojavajuim treskom. Duvao je ujedajue hladan vetar
sa Severnog mora, hujao preko ravnog pejzaa Istone
Anglije. Piterson podie okovratnik svoje jakne od ovije
koe.
U kui se nije video nikakav znak kretanja. Verovatno
niko nije ni uo tiho brujanje automobila. Piterson odlui
da se proeta uokolo, da osmotri imanje i da malo
protegne noge. U glavi mu je zujalo, trebao mu je vazduh.
Prenoio je u jednom hotelu u Kembridu, jer ga je na
putu bilo opet zahvatilo ono iznenadno oseanje tonjenja.
Prespavao je glavninu jutra, i siao iz svoje sobe mislei da
e dobiti ruak. Meutim, u hotelu vie nikog nije bilo. U
okolnim ulicama isto. Iz nekih od oblinjih kua dopirali
su znaci ivota, dim iz dimnjaka, narandasti sjaj lampi.
Piterson nije zastajao da se raspituje. Odvezao je svoja
kola iz sumornog i praznog Kembrida i dalje preko
turobnih movarnih ravnica.
Protrlja ake, vie iz zadovoljstva nego radi
zagrevanja. Neko vreme, kad ga je na izlazu iz Londona
oborio drugi napad bolesti, pomiljao je da nikad nee
dovde stii. Izlazni putevi iz Londona bili su zakreni, a ve
sledeeg dana, severno od Kembrida, udno prazni.
Severno od grada Beri Sent Edmondsa video je prevrnute
kamione i zapaljene ambare. Blizu Stoumarketa jedna
banda pokuala je da ga zaustavi. Imali su sekire i motike.

Zaorao je kolima pravo kroz njih, razbacujui tela kroz

vazduh kao unjeve na kuglani.
Ali ovde je farma leala mirno pod zatalasanim sivim
oblacima Istone Anglije. Mee pojedinih polja bile su
oznaene redovima stabala bez lia. U mreama golih
granica visile su crne grudve, gnezda vrana, jasno
ocrtana naspram neba. Zape da gaca kroz zapadno polje:
noge slabe, crno blato se lepi za izme. Desno od njega,
kraj kapije, strpljivo su stajale krave, njihov dah se puio
na vazduhu; ekale su da ih neko odvede kui, u njihovu
staju. Letinu su posekli jo pre dve nedelje - on je tako
naredio. Polja su sad stajala iroka i prazna. Neka lee
tako; ima vremena.
Poao je naokolo oko prostora namenjenog eernoj
repi ka staroj kamenoj kui. Davala je lani utisak da je
posustala od starosti. Jedina vidljiva nova nota bila je
staklena bata koja je strala ka jugu. Livena staklena
okna bila su armirana unakrsnom icom, to je sasvim
bezbedno. Pre nekoliko godina, kad je poinjao da
priprema ovo mesto, opredelio se za totalno izolovani i
ukopani sistem. Bata je imala filtriranu vodu i ubrivo.
Zaliha vode u rezervoarima ispod severnog polja dovoljna
je za godinu dana. Staklena bata e moi dugo da daje
razumnu koliinu povra. To, i zalihe ukopane ispod kue
i ambara, obezbedie obilnu potporu.
Naravno, radove nije obavio lino, nego je iznajmio
radnike, i to dovedene iz dalekih gradova. Ogromni
podrum sa ugljem napunjen je ugljem ak iz Kembrida, a
ne iz oblinjeg Dehema. Mine na poljima i mine ispod
jedinog puta - koje su mogle biti aktivirane bilo
komandom/bilo detekcionim sistemom - postavio je
plaenik. Piterson je udesio da tog oveka ubrzo potom
angauju u nekoj pacifikoj operaciji i nikad se nije vratio.
Elektronske uvare kojima je farma bila gusto okruena
naruio je iz Kalifornije, a kad su stigli najmio je jednog
tehniara iz Londona da ih namesti. Tako nijedan pojedinac nije znao ukupni obim operacije.

Samo njegov ujak je znao sve, ali taj je bio od onih

sumorno utljivih. Prokleto dosadno drutvo, dodue. Za
momenat Piterson zaali to nije doveo i Saru. Ali ona bi
ovde bila ona napeta individua, nesposobna da izdri
monotoniju dugih dana. Od svih ena sa kojima je spavao
protekle godine, najverovatnije bi se u ovaj ambijent
uklopila Mardori Renfru. Znala je poneto o poljoprivredi,
a pokazalo se i da je neoekivano pohotljiva. Sagledala je
potrebu u njemu im se prole noi onako uteturao u
kuu, i zadovoljila je instinktivnom strastvenou. Sa
druge strane, meutim, nije mogao ni zamisliti da ivi sa
njom ak ni nedelju dana. Ona bi priala, jurcala
unaokolo, nervirala se, postavljala bi se naizmenino kao
da mu je majka, i kao da je osoba koja ima pravo da ga
kritikuje.
Ne, mogao je zamisliti iskljuivo mukarce kao
drugare za ono to predstoji. Pomisli na Grega Markama.
To je bio ovek u koga si se mogao pouzdati da te nee
saplitati, da ti nee pucati u leda tokom lova na jelene, da
nee pobei od zmije otrovnice. Inteligentan razgovor plus
drugarsko utanje. Sposobnost procenjivanja, i izvesna
perspektiva.
Ipak, bie teko bez ene. Verovatno je trebalo da
posveti vie vremena tome, a manje da se zadrava u
leptirastoj gomili Sarinih prijatelja. Bez obzira na koji e se
nain svet izvui iz ove sadanje kaljuge, sa tekim
vremenima stavovi e se promeniti. Nee vie biti onog to
su sociolozi esto nazivali "slobodnom seksualnou", to
je za Pitersona bilo prosto dobijanje neega to svet
svakome duguje. ene, ene svih vrsta i oblika i ukusa.
Kao ljudska bia one se razlikuju, naravno, ali kao
ulaznice za aspekt ivota onostran krhkog intelekta sve su
upadljivo sline, sestre koje raspolau istom magijom.
Pokuao je da protumai svoje stavove terminima
psiholoke teorije, ali je na kraju zakljuio da jednostavna
gola injenica ivljenja lei izvan tih kategorija. Nita od tih
zgodnih ideja ne funkcionie. Seks nije nametanje svog

ega, niti prikrivena agresija. Nije ni veta maska na nekoj

imaginarnoj homoseksualnosti - Piterson je u mladosti
imao izvene sklonosti ka homoseksualnosti ali je zakljuio
da je ona uistinu jako retka kaa, neka hvala. Seks je
neto onostran nivoa analitiarskog askanja. ene su deo
onog gutanja sveta koje je oduvek bilo njegov cilj, ene su
nain da ovek ivi senzualno ali da ne otupi od
presienosti.
Zato je tokom protekle godine isprobao sve vrste ena,
iskoristio je svaku mogunost. Ve dugo je bio svestan da
se neto sprema. Znao je da e se krhka piramida, u kojoj
je on blizu vrha, raspasti. Uivao je u onome to e ubrzo
biti nepovratna prolost, u enama i u svemu ostalom, i
sad ni za im nije alio. Kad plovi na "Titaniku", nema
svrhe da se uzdrava da bi bolje krmanio.
Pitao se, dokono, koliko se futurologa spasio. Tek neznatan broj njih, nagaao je. Njihovi eterini scenariji retko
su predviali individualne reakcije. Tokom onog putovanja
na terene sevene Afrike, bilo im je neugodno, nastojali su
da gledaju na drugu stranu. Njima su vane plime velikih
nacija, a ono lino je, dosadan detalj.
Pribliio
se
kamenoj
kui
uoavajui,
sa
odobravanjem, kako obino, ak otrcano, izgleda.
"Vratili ste se, m'lorde!"
Piterson se hitro okrenu. Jedan ovek se pribliavao
gurajui bicikl. ovek iz sela, primeti Piterson odmah.
Radne pantalone, izbledela jakna, visoke izme.
"Da, vratio sam se i ostau."
"A, jes' dobro. Bezb'dna luka u ova varemena, ej?
Don'o sam vam slan'nu i suenu goved'nu, jest."
"O. Vrlo dobro." Piterson uze kutije od njega. "Dakle,
to ete samo ubeleiti na raun, zar ne?" Nastojao je da
mu glas bude u najveoj moguoj meri smiren, u stilu
sve-kao-obino.
"Pa, misl'o sam da razgov'ram sa kuom..." ovek
klimnu glavom, ka kui - "o tome.''

"Moete razgovarati sa mnom."

"Dobro. Dakle, kak' stvari idu, ja b' cenio da budem
plaen isti dan, vid'te."
"Dobro, ne vidim zato ne . Mi..."
"I voleo bi' plaanje u robi, molim lepo."
"U robi?"
"Novac sad ni' ne vredi, tano? Ali vae povre,
mo'bit'? A hrana u konzervi, eto ta b' stvarno voleli."
"A." Piterson se trudio da oceni ovog oveka, koji mu
se smekao ukoeno, osmehom koji bi se mogao
pretpostaviti i drukije, a nekao izraz jednostavnog
prijateljstva. "Pa valjda moemo dati i malo toga, da.
Meutim, nemamo mnogo konzervi."
"Al' mi b' ih meutim voleli, gospodine." Postoji li neka
otirica u tom glasu? "Videu ta mogu da uinim."
"To e bit' fino, gospodine." ovek uini samo
nagovetaj kratkog salutiranja, kao da e dotai pramen
kose na svom elu, kao da je on kmet, a Piterson vlastelin.
Piterson ostade nepomian, a ovek najaha na svoj bicikl i
odveze se okreui pedale. U tom poslednjem gestu bilo je i
parodije, u dovljnoj meri da itav razgovor dobije drugaije
zvuanje. Gledao je kako taj ovek naputa imanje, ne
osvrui se. Piterson se, namrten, okrete kui.
Zae iza kue, iza ive ograde, izbegavajui batu, i
pree preko ekonomskog dvorita. Iz kokoarnika je
dopiralo tiho, zadovoljno kokodakanje. Pokraj ulaznih
vrata Piterson sastruga blato sa izama o stari gvozdeni
struga, a onda ih zbaci u antreu, odmah iza ulaza. Ue u
neke kune cipele, a jaknu okai o iviluk.
Kuhinja je bila velika, topla i sjajna. Piterson je tu
ugradio moderne aparate, ali je ostavio pod od kamenih
ploa uglaan vekovima upotrebe, takode i ogromni kamin
i staru klupu od hrastovine. Levo i desno od vatre sedeli su
njegov ujak i njegova ujna, u udobnim stolicama visokog
naslona, utljivi i nepomini poput gvozdenih podupiraa.
Na svom mestu, u elu stola, stajao je veliki okrugli ajnik

pod kariranim prekrivaem. Roland, posluitelj u ovoj

kui, tiho je stavljao na sto posluavnik sa peninim
kolaima, listiima slatkog butera i tanjiriem domaeg
dema od jagoda.
Piterson prie vatri da ogreje ruke. Ugledavi ga,
njegova ujna se tre.
"Pa, bog mi duu blagoslovio, ovo je Ian!"
Nagnula se napred i kucnula mua po kolenu.
"Henri! Vidi koje ovde. Doao Ian da nas vidi. Nije li to
zgodno?"
"On je doao da ivi sa nama, Dot", odgovori njegov
ujak strpljivo.
"O?" ree ona razmrujui to. "O. A gde ti je, onda,
ona tvoja lepa cura, Ian? Gde ti je Anela?"
"Sara", ispravi je Piterson automatski. "Ostala je u
Londonu."
"Hmmm. Zgodna cura, ali leprava. Pa, da popijemo
aj." Ona sa svojih nogu skloni debeli prekriva.
Roland prie, podie ujnu, i postavi je na njeno
sedite pokraj ajnika. Posedae svi oko stola. Roland je
bio krupan ovek sporih pokreta. Bio je u porodici ve
dvadeset godina.
"Vidi, Roland, doao Ian, da nas poseti." Piterson uzdahnu. Njegova ujna je ve godinama senilna. U njenom
umu kontinuitet su imali samo njen mu i Roland; niko
drugi.
"lan je doao da ivi sa nama," ponovi njegov ujak.
"Gde su deca?" upita ona. "Zakasnili su."
Niko je nije podsetio da su se obojica njenih sinova
udavili u jednoj nesrei sa jedrilicom pre nekih petnaest
godina. Strpljivo saekae da se dnevni ritual ispuni.
"Pa, da ne ekamo mi njih." Ona podie teki ajnik i
poe da uliva jaki, puei aj u prugaste plavo-bele olje
tipine za seosku kuu.
Jeli su utke. Kia koja je itavog dana pretila poe
najzad da pada, u prvi mah nepostojano, lupkajui samo
ponekad o prozore, zatim ujednaenije. U daljini, mukanje

krava, tuno: uznemirilo ih je bubnjanje kie po krovu

njihove staje.
"Pada kia", izjavi njegov ujak.
Niko nije odgovorio. Prijala su mu njihova utanja. A
kad su progovarali, ravni istonoanglijski samoglasnici
klizili su u njegov sluh kao melem, spori, umirujui.
Njegova dadilja je bila ena iz Safolka.
Popio je do kraja svoj aj i otiao u biblioteku. Opipao
je debelu bocu od rezanog kristalnog stakla, odluio se da
ipak ne uzme pie. Teki hrastovi kapci utiavali su
postojanu buku jake kie. Bili su to i dobro napravljeni
kapci; nije se moglo videti da je u njima sakrivena po jedna
elina ploa. On je ovu kuu pretvorio u tvravu,
sposobnu da odoli dugotrajnoj opsadi. Staje i ambar imali
su duple zidove, i bili su tunelom povezani sa kuom. Sva
vrata bila su dvostruka, sa tekim rezama. Svaka soba bila
je minijaturni arsenal. On pogladi puku na zidu
biblioteke. Proveri joj mehanizam; bila je podmazana i
napunjena, kao to je naredio.
Odabra jednu cigaru i pade u svoju konu fotelju.
Podie jednu Momovu knjigu koja je tu leala i ekala.
Poe da ita. Ue Roland i naloi vatru. Njeno bogato
pucketanje otupi otricu hladnoe u prostoriji. Bie
vremena, kasnije, da pregleda zalihe i da razradi plan
ishrane. Nee se uzimati voda spolja, bar neko vreme. Nee
vie biti odlazaka u selo. Uvue se dublje u fotelju, svestan
da postoje stvari koje treba obaviti, ali ne oseajui se
sposobnim da ba sad pone da ih obavlja. U udovima je
oseao bolove, jo uvek su ga, s vremena na vreme,
prostreljivali iznenadni sevovi slabosti. Ovde je on jo uvek
onaj Piterson, vlasnik imanja Piters Menor; pustio je da ga
to oseanje sasvim prome, donosei mu neku vrstu unutranjeg mira. Bee li Rasel taj koji je rekao da se nijedan
ovek ne osea stvarno udobno ako je veoma udaljen od
one okoline u kojoj je proveo detinjstvo? Ima neke istine u
tome. Ali, onaj drugar iz sela, onaj maloas... Piterson se

namrti. Tu slaninu oni vie uopte ne mogu

upotrebljavati; sve e biti kontaminirano materijom iz
oblaka, bar neko vreme. Seljak to verovatno zna. Ispod tog
njegovog ponaanja u stilu "da, milorde" leala je jasna
pretnja. On je doao da trguje zatitom a ne slaninom.
Dokle god im daje izvesne koliine konzervirane hrane,
sve e biti dobro.
Piterson se nemirno pomerao u svojoj fotelji. itav
ivot sam proveo u pokretu, pomisli on. Iz ove svoje uloge
seoskog plemia, digao se kroz Kembrid i dospeo u vladu.
Svaki dostignuti nivo je iskoriavao i onda se peo dalje.
Najnoviji jasan sluaj takvog njegovog postupanja bila je
Sara, pretpostavljao je ne zaboravljajui sam Svetski savet.
Svaki nivo mu je pomogao. Naravno, i vlada se sluila
uglavnom istom strategijom. Moderna ekonomija u dravi
blagostanja bazira se na obilatom pozajmljivanju iz
budunosti.
A sad je na mestu odakle ne moe otii. Mora da
zavisi od onih oko njega. Iznenada postade neugodno
svestan da ova mala, lako pokretljiva grupa ljudi na
imanju i u selu takoe ima slobodu delovanja. Kad drutvo
posrne, ta ostaje od onog poretka pod kojim je Piters
Menor bilo mirno, bezbedno imanje? Piterson je sedeo u
posustajuoj svetlosti dana i razmiljao, kucakajui po
doruju svoje fotelje. Pokua da nastavi itanje,ali ta
knjiga ga vie nije interesovala. Kroz prozor je video
srezana polja, opruena do horizonta. Otro ocrtane grane
drvea talasale su se pod naletima severca. Sputao se
mrak. Vatra je pucketala.

44
22. NOVEMBAR 1963

Gordon je napisao kompletnu jednainu. uta kreda

je kripala. Tek onda poe da je komentarie.
"Dakle, vidimo da ako integriemo Maksvelove
jednaine po volumenu, fluks..."
Krajikom oka vide neko kretanje u dnu uionice.
Okrete se. Jedna od sekretarica odeljenja mahala mu je,
neodluno, rukom.
"Da?"
"Dr Berntajn stvarno ne volim da prekidam ali na
radiju smo upravo uli da je na predsednika izvren
atentat." Izgovorila je to jednim dahom. Reakcija studenata
sastojala se u tome to su zaamorili. "Mislila sam... da
biste eleli da znate", dovri ona bogaljasto.
Gordon je stajao nepomino. Kroz njegov um projurie
odreene pekulacije. Onda, setivi se gde je, odluno
ostavi sva nagaanja po strani. Predavanje treba zavriti.
"Vrlo dobro. Hvala vam." Prouavao je lica studenata,
okrenuta nagore, ka njemu. "Mislim da, ako imamo u vidu
koliko jo materijala treba pokriti tokom ovog semestra...
dok se ne sazna neto vie, treba da nastavimo."
Jedan od blizanaca naglo ree:
"Gde je bio?"
Sekretarica ponizno odgovori:
"U Dalasu."
"E onda se nadam da e neko upucati i Goldvotera",
ree taj blizanac sa iznenadnom estinom.

"Tiina, tiina", ree Gordon blago. "Mi ovde nita ne

moemo uiniti u vezi s tim, je li tako? Predlaem da nastavimo. "
I time se vrati jednaini. Proao je kroz glavninu
uvodne diskusije o Pojntingovom vektoru, ignoriui
aptanja i zuckanja iza svojih lea. Ponese ga ritam
diskusije. Zabadao je kredu, a objanjene poente su se sa
kljocanjem uklapale jedna u drugu. Razmotavale su se
lepote jednaina. Domaijao je elektromagnetske talase,
obdario ih inercijom. Govorio je o imaginarnim
matematikim kutijama koje su do rubova napunjene
svetlou i u kojima fluks ostaje u preciznoj ravnotei
zahvaljujui nevienom stepenu parcijalnih diferencijala.
Novo komeanje na zadnjem kraju uionice. Nekoliko
studenata naputa as. Gordon spusti kredu.
"Pretpostavljam da se ne moete koncentrisati pod
ovim okolnostima", ree on, poputajui. "Nastaviemo sa
ovim na sledeem asu."
Jedan od blizanaca ustade da pode i ree drugome:
"Lindon Donson. Isuse, moglo bi se desiti da nam
ostane on."
Gordon sie do svoje kancelarije i ostavi svoje beleke
za predavanja. Bio je umoran, ali je smatrao da bi
verovatno trebalo da pode u potragu za telvizorom, da bi
gledao. Ova poslednja sedmica bila je prava ludnica
intervjua, izazova koje su upuivali drugi fiziari, i
zapanjujue obimnog interesovanja TV mree. Gordonu je
sve to skupa temeljito dozlogrdilo.
Setio se da postoji jedan televizor u studentskom
centru, dole kod Skripsove plae. Vonja do dole u eviju
potrajala je samo nekoliko sekundi. inilo se da na
ulicama ima vrlo malo ljudi.
Studenti su se oko televizora nagurali u tri reda. Dok
je Gordon ulazio i zastajao u zadnjem delu prostorije,
Volter Kronkajt je govorio:
"Ponavljam, iz memorijalne bolnice 'Parkland' jo nije
javljeno nita odreeno o predsedniku. Neko je uo da je

svetenik, koji je upravo izaao iz operacione sale, rekao

da predsednik umire. To, meutim, nije zvanino
saoptenje. Svetenik jeste potvrdio da su predsedniku
dali poslednje priee."
Gordon upita studenta koji se naao najblie njemu:
"ta je bilo?"
"Neki tip gaje upucao sa zgrade kolskih knjiga."
Kronkajt prihvati pare hartije koje mu je dodao neko
izvan kadra.
"U operacionoj sali neposredno do one gde je
predsednik, operiu sada i guvernera Dona Konelija.
Doktori koji operiu Konelija izjavili su samo da je on u
ozbiljnom stanju. U meuvremenu se doznalo da se
potpredsednik Donson nalazi u toj bolnikoj zgradi.
Izgleda da on eka u jednoj maloj sobi, niz hodnik gde
Predsednik lei. Tajna sluba je potpuno opkolila ovu
zonu, uz pomo dalaske policije."
Gordon vide da se u blizini okupila grupica studenata
koji su maloas bili na njegovom predavanju. Ova
rekreaciona soba sad je ve bila krcata. Prisutni su stajali
apsolutno nepomino kad je Kronkajt zastao, sluajui
slualicu koju je pritiskao sebi na uvo. Kroz klizajua
staklena vrata koja su vodila na drveni trem Gordon je
mogao videti talase kako se razbijaju o belinu i klize uz
plau. Tamo, napolju, svet funkcionie dalje, svojim
beskrajnim ritmom. U ovom malom depu vlada treperavo
kolorni ekran.
Kronkajt baci pogled negde ustranu, onda opet u
kameru.
"Dalaska policija je upravo objavila ime oveka za
koga sumnja da je pucao. Zove se Li Harvi Osvald. Po svoj
prilici je slubenik u zgradi magacina kolskih knjiga. Sa
te zgrade su ispaljeni hici - neki kau puani hici, i to nije
potvreno. Dalaska policija nije dala nikakve dalje
informacije. Oko te zgrade sada ima mnogo policajaca,
veoma je teko dobiti ma kakve informacije. Meutim, mi

imamo ljude na licu mesta. Javljaju mi da je u toku

nametanje TV kamere. Ja sam rekao."
U sobi za rekreaciju sad je ve vladala vruina.
Jesenje sunce je u mlazevima lilo kroz staklene vrata.
Neko zapali cigaretu. Pramenovi dima se usporie i
rasporedie u plave slojeve. Kronkajt je ekao nove vesti, u
meuvremenu je ponavljao iste stvari. Gordon poe da die
bre, kao da taj zgusnuti vazduh nije hteo da mu slobodno
ulazi u plua. Svetlost postade isprana, zanjiha se. To je
osetila i gomila oko njega, koja poe nemirno da se
komea; ljudsko ito pod udnim vetrom.
"Neki ljudi koji su bili u gomili oko trga Dili tvrde da je
na predsednikovu motornu kolonu pucano dvaput.
Meutim, ima izvetaja i da su ispaljena tri metka, ak i
etiri. Jedan od naih reportera kae da su pucnji doprli
sa jednog prozora na estom spratu magacina kolskih
knjiga...."
Slika se iznenada pretopila u sumorni jesenji pejza u
crno-belom. Grupice ljudi bile su okupljene na trotoaru
ispred jedne ciglene zgrade. Drvee se jakim kontrastom
ocrtavalo naspram blistavog neba. Kamera se pomeri, i
pokaza izbeljeni otvoreni trg. Ulice su bile zakrene
automobilima. Ljudi su se besciljno vrzmali.
"Sad vidite poprite atentata", nastavio je Kronkajt. "O
predsedniku jo nita odreeno nije saopteno. U hodniku
ispred operacione sale jedna bolniarka je rekla da je
doktor koji radi na predsedniku izveo traheotomiju - to e
rei, prorezao dunik da bi otvorio drugi otvor za disanje
predsednika. Ovo kao da potvruje izvetaje prema kojima
je gospodin Kenedi pogoen u zadnji deo vrata."
Gordonu je bilo muka. Obrisa znoj sa ela. U ovoj sobi
jedino je on nosio sako i kravaru. Imao je oseaj da je
vazduh svilenast i vlaan. Ono udnovato oseanje koji je
ustalasalo sobu pre nekoliko trenutaka sad je postepeno
poputalo.

"Prema jednom izvetaju, gospoda Kenedi je viena u

hodniku ispred operacione sale. Nemamo nikakvih
indikacija ta bi to moglo znaiti." Kronkajt je bio u koulji
sa dugim rukavima. Izgledao je zabrinut i pokoleban.
"Vratili smo se na trg Dili..." Opet gomila, ciglena
zgrada, svuda policija. "Da, evo policijskog saoptenja da je
Osvald pod jakom policijskom zatitom odveden iz ovog
dela grada. Nismo videli da su izali iz magacina kolskih
knjiga, bar ne kroz prednji ulaz. Izgleda da su izali na
zadnja vrata. Osvald se nalazio u toj zgradi jo od kada je
tu uhvaen, nekoliko sekundi posle pucnjave. ekajte ekajte - " Na ekranu, gomila se razmakla ulevo i udesno.
Nastupali su policajci u udvojenom redu, a ispred njih
neki ljudi u dugim kaputima i sa eirima, koji su
odgurivali gomilu.
"Policija sada izvodi jo nekog iz magacina. Nai
kamermani mi javljaju da je to neka osoba umeana u ovaj
dogaaj, neko ko je uestvovao u hvatanju osumnjienog
Li Harvi Osvalda. Mislim da sad vidim tog oveka..."
Izmeu kolona policajaca marirao je neki tinejder,
deak. Osvrtao se, gledao zbijena tela. Izgledao je
oamueno. Na sebi je imao farmerice i jaknu od stavljene
koe. Bio je visok preko 180 santimetara; gledao je preko
glava policajaca. Glava mu se vrtela levo, desno, sve je
hteo da vidi. Imao je smeu kosu, nosio je naoare koje su
odsijavale u jakim, kosim zracima sunevog svetla.
Kretanje njegove glave prestade onog asa kad je ugledao
kameru. Jedna figura iskorai napred, drei mikrofon.
Policajci jurnue da spree novinara. U daljini: "Ako bismo
mogli dobiti samo izjavu, ja..."
Agent u civilu, koji je predvodio grupu, odmahnu
glavom.
"Nita, kasnije, kad..."
"Ej, polako!" To se javio tinejder, jakim glasom koji je
tako odjeknuo da svi stadoe. Agent, koji je upravo dizao
dlan prema kameri, baci pogled preko ramena.

"Dosta ste me vi panduri gnjavili", ree deak.

Progura se ramenom napred. Policajci su se izmicali ispred
njega, pazei ponajvie na to da odguruju gomilu. Deko
se probi do agenta. "uj, jesam li ja uhapen ili tako
neto?"
"Pa, nisi, samo si pod zatitnim nadzorom..."
"O-kej, tako sam i mislio. Vi' ono? Ono ti je TV kamera, a? Vi momci ne morate od nje da me zatiujete, a?"
"Ne, vidi, Hejz - hou da te pomaknemo sa ulice.
Moda ima..."
"A ja vam kaem da je taj momak gore bio sam. Ne
postoji niko drugi zbog koga bi se morali brinuti. A sa ovim
TV momcima u ja sad da razgovaram, zato to sam
slobodan graanin."
"Maloletan si", poe agent sa oklevanjem, "a mi
moramo..."
"To je teko tupljenje. Evo..." on posegnu rukom iza
agenta i dograbi mikrofon. "Vidi? - uopte nije teko."
Nekolicina oblinjih posmatraa poe da aplaudira. Agent
se neodluno osvrtao. Poe:
"Ne elimo da daje..."
"ta se desilo unutra?" povika neko.
"Mnogo toga!" uzvrati Hejz povikom.
"Jesi vid'o tog stoje puc'o?"
"Video sam sve, ovee. I oladio sam tipa, to jesam."
Zagledao se u kameru.
"Ja sam Bob Hejz, sve sam video i ovde sam da vam
to kaem. Bob Hejz iz srednje kole 'Tomas Deferson'."
"Koliko je hitaca ispaljeno?" upitao je neko izvan
kadra, trudei se da vrati Hejza u tok prie.
"Tri. Bio sam izvan te sobe, i'o sam hodnikom, kad
sam uo prvi hitac. Tip na donjem spratu je upravo ruao,
pa me je poslao da naem neke asopise koji su tamo
smeteni. I tako, traim ja asopise, kad, ujem taj jak
zvuk."
Hejz zastade, vidno uivajui u ovome.

"Da?" dobaci neko.

"Odma' sam znao da je puka. Otvorim ti ja ta vrata
odakle se ulo, i vidim na kartonskoj kutiji pilee kosti,
kao da je neko ruao. Onda vidim tog tipa kako ui,
puku proturio kroz prozor. Bio ju je naslonio na prozorski
okvir radi stabilnosti. Bio je naslonjen i na neke kutije."
"To je bio Osvald?"
"Ovi momci su posle rekli da se zove tako. Ja g' nisam
pit'o." Hejz se isceri. Neko se nasmeja.
"Po'o sam ka tipu, i, bum, ispali on jo jedan. ujem
ti ja, viu ljudi napolju. Nita nisam mislio, samo sam
poleteo na njega. I ba tad dok sam padao na njega puka
je opalila po trei put. Igrao sam ja malice ragbija, zna,
pa znam kako se izbacuje tip iz igre."
"Oduzeo si mu puku?"
"Ma, vraga, ovee, nisam. Nabio sam ga uz taj prozorski okvir. Onda sam se malo izmak'o unazad radi
prostora i opandrio ga jednom svojski po slepoonici. Tog
asa je puku sasvim zaboravio. Onda sam ga aknuo jo
jednom, a on to samo zacakli oima k'o da su staklene.
Ispao iz igre, ovee."
"Bio je sasvim onesveen?"
"Nego ta. Ja radim temeljito, drugar."
"Onda je stigla policija."
"Da, im je taj bio smiren ja pogled'o kroz prozor. I
vid'o sve te pandure kako gledaju gore u mene. Mahnem ja
njima i poviem dole. Odmah su se popeli sve do gore."
"Da li si mogao da vidi kako se predsednikov
'Linkoln' udaljava?"
"Nisam ja ni znao da je tu neki predsednik. Samo sam
znao da je jak saobraaj. Mislio neka parada. Za Dan
zahvalnosti ili tako neto, zna. Do'o sam ovde zato to
me poslao gospodin Ejkin, na nastavnik fizike."
Iz mase sveta oko Hejza nije dopirala nijedna re. Taj
momak se pokazao kao roeni scenski izvoa; gledao je
pravo u kameru i izvodio svoju predstavu za publiku.
Novinar, koji se jo nije pojavljivao u kadru, upita:

"Shvata da si moda spreio da uspe atentat na..."

"Jest, zapanjuje to, super. Ali, zna, ja pojma o tome
nisam imao. Nisam znao ni da je predsednik u gradu. A da
sam znao, si'o bi' na ulicu da vidim njega i Deki."
"Osvalda nisi viao ranije? Ni po emu nisi znao da on
ima puku i da..."
"uj, rek'o sam, do'o sam ovamo po neke asopise.
Gospodin Ejkin radi taj specijalni dvodnevni projekt koji se
posebno rauna, u okviru naeg teaja iz fizike, onog PST
kursa. Projekt je o neemu to je izalo u tom magazinu,
'Senior Skolastiku'. Gospodin Ejkin me je poslao da to
donesem zbog popodnevnog asa. Izalo je neto o, zna,
signalima iz budunosti, i..."
"Hici - koliko njih je pogodilo?"
"Pogodilo ta?"
"Predsednika!"
"Vraga, pa ja to ne znam. Dva metka je ispalio fino.
Tresnuo sam ga ljudski neposredno pre treeg."
Hejz se isceri i osvrte se, sav ozaren. Agent u civilu ga
povue za ruku.
"Mislim da je to dovoljno, gospodine Hejz", ree on
oprobavajui novu taktiku. "Kasnije e biti konferencija za
tampu."
"E, da", ree Hejz prijateljskim tonom. Ostao je, bar
privremeno bez zamaha. Jo uvek je bio fasciniran
injenicom daje postao centar panje. "Jest, ispriau ja
sve to kasnije."
Neki povikae jo pitanja. Slika se zamuti zbog brzog
kretanja. Policajci napravie klin za Hejza. kljocanje
fotoaparata. Pozivi za uklanjanje s puta. Brektanje
motocikala koji polaze. Treperave slike ljudi u dugim
kaputima koji se, krivei usta, guraju.
Gordon mirnu i za trenutak kao da izgubi ravnoteu.
"Senior Skolastik". Soba za rekreaciju je plovila u bledom,
ustajalom svetlu.
Onda je opet govorio Kronkajt onim svojim upljim
glasom. U memorijalnoj bolnici Parklend upravo je

okonana kratka konferencija za tampu, koja se odvijala

dok je Hejz govorio. Ranu je opisao Malkolm Kildaf,
pomonik predsednikovog sekretara za tampu. Kurum je
uao u donji zadnji deo predsednikovog vrata. Proao je
kroz vrat ostavljajui malu izlaznu ranu. Ulazna rana bila
je vea i krvarila je obilato. Predsednik je primio nekoliko
puta po pola litra krvi, grupe O RH negativne, a takode i
300 miligrama hidrokortizona intravenozno. Lekari su u
prvi mah ugurali cevicu sa ciljem da proiste
predsednikov disajni put. Ovo nije uspelo. Tada se
najstariji lekar, Majki Kosgrouv, opreelio za izvrenje
traheotomije. To je obavljeno za pet minuta. Laktiran
Ringerov rastvor - modiftkovani rastvor soli - uvoen je u
desnu nogu kroz kateter. Predsednik je poeo da die
dobro , mada je i dalje bio u komi. Oi su mu bile
otvorene, enice rairene, gledao je pravo u jake
fluorescentne lampe iznad glave. Nazogastrina cev je
gurnuta kroz Kenedijev nos, i privrena iza traheje, da bi
se uklonilo sve to bi kod njega moglo izazvati muku u
stomaku. Bilateralne plune cevi postavljene su u oba
grudna pleuralna prostora radi isisavanja oteenog tkiva i
radi spreavanja kolapsa plua. Predsednikov puis je slab
ali pravilan. Poto je predsednik leao na leima, prvo je
obraena izlazna rana. Onda su trojica doktora prevalili
telo na jednu stranu. Ulazna rana, iji je prenik bio vie
od dvostruko vei nego prenik izlazne, bila je irom
otvorena, i predstavljala je glavnu taku gubljenja krvi.
Obraena je bez tekoa. Kenedi je bio, u trenutku kad je
Kildaf govorio, i dalje u ok-sobi broj 1 bolnice Parkland.
Njegovo stanje inilo se stabilnim. Nije se moglo primetiti
nikakvo oteenje mozga. Na desnom plunom krilu je
imao nagnjeeno mesto. Dunik mu je raznet na komade.
Izgledi su da e preiveti, ako se ne pojave komplikacije.
Gospoda Kenedi nije pogoena. Guverner Koneli je u
kritinom stanju. Potpredsednik nije pogoen. Lekari koji
lee predsednika nisu u mogunosti da daju komentare o

broju ispaljenih metaka. Jasno je, meutim, da je

predsednika pogodilo samo jedno tane.

Gomila oko televizora poe da mrmlja i da se pokree.

Nestala su ona oseanja lakoe i zbijene toplote. Predmeti
se vie nisu njihali kao gledani kroz vodu., refraktovani.
Gordon se progura kroz gustu gomilu studenata.
Pretpostavke su zujale oko njega. Odgurnuo je staklena
vrata ustranu i iskoraio na drvenu povrinu trema. Ne
razmiljajui nimalo, preskoio je ogradu i doskoio na
parking. Iz prtljanika svog "evija" uze svoju opremu za
tranje. Presvue se u oblinjem mukom WC-u. U orcu i
teniskim patikama izgledao je podjednako mlad kao i
mnogi od studenata koji su se jo jatili u sobi za
rekreaciju, u potrazi za novostima. Imao je neko
vazduasto oseanje osloboenja, i neku nasuminu
zujeu energiju, maltene prijatnu. Nije eleo da pone ba
sad da razmilja.
Potra po ravnom, vlanom pesku. Naie postojani
povetarac, koji poe da mu baca u oi pramenove njegove
crne kose. Trao je oborene glave, posmatrajui udare
svojih nogu. Tamo gde peta udari u pesak, naglo se stvori
bledi krug, jer je voda potisnuta udarcem. Time ujedno
plaa postaje, pri svakom koraku, malo vra ispod njega,
odoli njegovoj teini, a posle, iza njega, opet poprimi onu
sivu kriljanu ujednaenost. Iznad glave prolazi
helikopter, uvup uvup uvup.
On zaobie grad i potra polumeseastim zalivima, ka
jugu, sve do ulice nautilus. Peni je ocenjivala pismene
radove. On joj ispria novosti. Htela je da ukljui radio, da
sazna vie, ali je on odvue. Neodluno je pola sa njim.
Otili su na plau i krenuli peice na jug. Nita nisu
govorili. Peni je bila nervozna, namrtena. Morski vetri je
krzao penuave vrhove talasa, razvijajui ih u itave
zastave pene. Gordon ih je gledao i razmiljao o tome kako

talasi putuju preko Pacifika, gonjeni plimama i vetrovima.

Na okeanu su talasi plitki a putuju brzo. Kad se
pribliavaju kopnu, morsko dno se ispod njih uzdie, zbog
ega se usporavaju i produbljuju. Talas koji nalee na
plau bri je u svom gornjem nego u svom donjem delu,
zbog ega pada vrhom nadole, energija iz Azije se komea,
izaziva turbulenciju napred.
Peni ga pozva. Ve je juriala u pliak. On pode za
njom. Ovo je sad pokuavao po prvi put, ali to nije bilo
vano. Otplivae iza talasa i saekae nailazak sledeeg
velikog. Kretao se ka njima sa dostojanstvenom sporou.
Tamnoplava linija je odebljala, nadigla se, Gordon je
pogleda i proceni gde e se prelomiti.
Zapliva napred, zamahujui brzo i udarajui nogama.
Peni je bila ispred njega. On oseti da ga neto podie, a
voda ispred njega kao da poe da se sputa nadole. Zaulo
se huanje, Gordon poe bre. Naglim pokretom rairi
ruke i nae se levo. Magla mu zamagli vidik. mirkao je.
Sekao je niz lice tog talasa, noen u udubljenju zida vode
koji se svijao i penuio ka obali.

45
1998

Don Renfru je radio celu no. Njegov privremeni izvor

elektrine struje je funkcionisao, i Renfru je bio prokleto
reen da ne prestaje sa emitovanjem dokle god gorivo traje.
Ako zaustavi agregat, ne moe biti siguran da e moi
ponovo da ga pokrene. Bolje je nastaviti i videti ta e se
dogoditi. Tad on nee imati zbog ega da zaali.
Nainio je grimasu. Da vidi ta e se dogoditi? Ili ta
se ve dogodilo? Ili ta bi se moglo dogoditi? Ljudski jezik
se ne uklapa u ovu fiziku. Nijedno gramatiko vreme
glagola biti ne reflektuje svest o vremenu savijenom u
petlju. Ne moe naterati jezik da se okree oko uporinog
stuba fizike, ne moe primeniti neku takvu silu uvrtanja
koja bi prinudila paradokse da se rasklope u neki odreeni
ciklus koji bi se onda beskonano okretao.
Tehniare je pustio da odu kuama, gde su i bili
potrebni. Napolju, na peakoj stazi Koton, nijednog
bicikla, nikakvog pokreta. Porodice su u kuama, gde lee
obolele, ili su ve pobegle u unutranjost. Oseti u crevima
probadanje kao od onog noanjeg proliva. Pretpostavio je
da ga je taj proliv spopao zbog nekog minimalnog prodora
one prodirue supstance iz oblaka. Ve dugo je pio samo
vone sokove iz zalihe koju je naao u kafeteriji, i jeo samo
upakovanu hranu. Ve dva dana je proveo ovde, sam, ne
zastajui ni da se presvue, ni da ode kui. Svet u kome je
dotad iveo sad se bliio svome kraju, to se jasno moglo
videti i sa prozora laboratorije. Jo od jutros se u daljini
vijori perjanica uljastog dima; bilo je jasno da taj poar
niko ne gasi.

Obazrivo je podeavao aparaturu. Tap tap. Tap tap.

Nivo tahionske buke ostajao je konstantan. Ovu novu
poruku o nervno-omotakom procesu Renfru je emitovao
ve danima, meajui je sa monotonijom RA i DEC. Nove
reenice u biologiji javio mu je Piterson iz svoje londonske
kancelarije telefonom. Piterson je tom prilikom zvuao kao
ovek napet i uurban. Sadrina tih reenica, koliko ih je
Renfru mogao shvatiti, objanjavala je zato je Piterson
takav. Ako su tane tvrdnje te kalifornijske grupe, ova
stvar se putem zasejavanja iz oblaka moe rasprostirati
zaslepljujuom brzinom.
Renfru je strpljivo kuckao po Morzeovom tasteru,
nadajui se da je fokusirao kako valja. Tako je prokleto
teko znati da li si ovom mainerijom nanianio dobro.
Malena greka u nianjenju, i zrak e biti na pogrenom x i
zbog toga na pogrenom t. Jednom se probio, to su znali
zahvaljujui onome iz Pitersonovog sefa. Ali kako sad da
proveri nisu li pulsirajui namotaji mikrosekund prespori,
nisu li okruujua polja bacila zrak jedan ugaoni stepen
ulevo? Mogao se pouzdati samo u oitavanja koja je vrio
svojim zamorenim oima. Ovde on plovi, u svetu gde je t
vreme, a aj more, a x za prostor, x za nepoznato to pluta
pred njim, prolazni oblik.
Tre se. Laboratorijska stolica ulji njegovu zadnjicu.
Sad on na tom mestu ima manje masnoe; sigurno je
smrao. Morae da nabaci vie balasta, hoe.
Tap tap tap. Izleu Morzeove kadence. Tap tap.
Moda se zbog gubitka teine soba sad talasa i istee
pred njegovim oima. Hriste, ala je umoran. Turobni bes se
uzdie u njemu. Ve dugo on taptaptaaapuje te bioloke
informacije i te koordinate i mnogo drugog, i sve je to
bezlino i - sad je u to siguran - beskorisno, posle svega. I
prokleto dosadno. On isprui ruku i dohvati odeljak za
identifikaciju, koji je redovno slao. Poe opet da ga emituje,
ali ovaj put dodade i nekoliko svojih komentara, o nainu
kako je cela ova stvar poela, o Markamovim idejama, o
Pitersonu - kopilanu ukoenog lica, sve redom, najzad o

katastrofi Markamovog aviona. Prijalo je otkucati sve to,

istiskivati rei Morzeovim kodom upravo dok ih smilja.
Priao je obinim reenicama, ne onim skresanim
telegrafskim stilom koji su usvojili da bi komprimovalj bioloke informacije. Ba je olakanje ovako se ispriati.
itava ova zeznuta radnja ionako niem ne slui, taj zrak
se sliva u neku nenasluenu pacovsku rupu kosmosa, pa
onda zato ne uivati, na kraju, u polsednjem pokuaju?
Tap, tap. Evo moje ivotne prie, drue moj, na glavi iode
sam je zapisao. Taap tap. U nitavilo. Taap taap.
Ali, posle nekog vremena taj zamah ga napusti, i on
prestade. Plea mu klonue.
Ekran osciloskopa se zatalasa, nivo tahionske buke
se podie. Renfru se zagleda u ekran. Tap tap. Postupajui
po impulsu, on iskljui taster za emitovanje. Neka, u ovom
momentu, vrag nosi prolost. Posmatrao je kako se guva
krivulja povija, preseca, plee. Ponekad se buka, samo
tokom kratkih perioda, raiavala, dajui ta zmijasta
kretanja po ekranu. Signali, jasno. Emituje jo neko.
Pravilni
udari
talasnih
formi,
na
jednakim
rastojanjima. Renfru poe da ih belei.
POKUAVAMO KONTAKT IZ 2349 POMOU TAH
i onda opet razmrljana buka koja guta sve.
Engleski. Neko emituje na engleskom. Iz 2349 godine?
Moda. Ili moda iz neke tahionske otpremne aparature
napona 234,9 kilovolti. Ili je to moda smo nasumini
pogodak, igra prirode.
Renfru srknu hladnu kafu. Jo pre nekoliko dana je
skuvao kafu, napunio termos, i onda ga zaboravio. Nadao
se da je voda u toj kafi ispravna. Ova kafa nije imala onaj
ukus pseeg krzna, koji je zapamtio; vie je podseala na
sprenu zemlju. On slegnu ramenima i nastavi da je pije
ne razmilajui dalje o ukusu.
Opipa svoje elo. Znoj. Ima temperaturu. Do njegovog
sluha dopre neko udno, daleko mrmljanje. Glasovi? Ode
da pogleda, zauen svojom slabou, bolom koji je dotad
vrebao u njegovim butinama i nonim zglavcima. Treba

vie da vebam, pomisli on automatski, a onda se

nasmeja. Zvuci neke borbe, guanja. Da li su ga uli?
Istetura se u hodnik. Ali tamo nije bilo nikog. Samo zvuk
vetra. Uz to, grebanje njegovih cipela po golom betonu.
Vrati se i zagleda u ekran. Grlo mu je gorelo. Pokua
da razmilja smireno i jasno o onome to je Markam bio
rekao tako davno. Mikrouniverzumi nisu nalik na crne
jame, ne u smislu da bi sva materija unutar njih bila
komprimovana do beskonanih gustina. Umesto toga,
njihova prosena gustina bila je jedan razuman broj, mada
vea nego kod nas. Mikrouniverzumi su se formirali u
ranim momentima univerzuma i ostali veno izolovani,
ivei svojim mikroivotima unutar savijenih geometrija.
Nove jednaine polja Vikemove pokazivale su da se
mikrovasione nalaze u prostorima izmeu jata galaksija.
Taj x i t su nevidljivi, pomisli on, vidimo ih jedino ja i ti. E,
eto ti knjievne lepote, dostojne da ue u najnovije izdanje
"Tajmsa". U poslednje izdanje "Tajmsa" koji e ikad izai.
Naglo sede, obuzet vrtoglavicom. Bol ispod oiju se
irio. Materiju guta mrea vreme-prostora, gutaju je
diferencijalne geometrije. G puta n. Tahion moe da iskrili
iz tih vorova, slobodni feniks; njegov let je predodreen
kukicama i crticama koje su napisali Markam i Vikemova.
Renfru zadrhta: hladnoa se uvlaila u njega, proimala
ga.
Novi nalet signala. On poe da ih belei na belenici.
Pero je svojim grebucanjem rezalo tiinu.
MENT POBOLJAJTE REZONANCIJSKU STRUKTURU
PODEAVANJEM NA SUSEDNE FREKVENCIJSKE GRUPE
PRENOSNIH TALASA
a onda opet more buke, u kome se talasi izgubie. Sve
ovo je znailo neto nekome, ali kome? Gde? Kada?
Ponovo:
AMSK WEDLRUF XSMDOPRDHTU AS WTEU WEHRTU
Pogrean jezik? Kod s druge strane galaksije ili s duge
strane kosmosa? Ovaj aparat otvara mogunost

komuniciranja sa svakim mestom i svakim vremenom,

trenutno. Razgovaraj sa zvezdama. Razgovaraj sa
komprimiranim biima unutar prostorne take. Bre e ti
stii telegram sa Andromede nego iz Londona. ibaju
tahioni kroz laboratoriju, kroz Renfrua, donose rei. Bilo
im je u dohvatu, da su samo imali vremena... Odmahnu
glavom. Sva forma, sva struktura, bila je erodirana
preklapanjem mnogih glasova, horom. Svi priaju
istovremeno, niko ne moe da uje.
Kalju grube pumpe. Tahioni veliine IO"13
santimetara sevaju kroz cele univerzume, kroz IO28
santimetara materije koja se hladi u kraem vremenu od
onog koji je Renfruu potrebno da svojim okom apsorbuje
jedan foton blede laboratorijske svetlosti. Sva rastojanja i
vremena namotani jedni preko drugih, pretvoreni u
singularitete koji isisavaju supstancu postanja. Talasaju
se dogaaj - horizonti, svetovi se premotavaju u druge
svetove. U ovoj sobi su prisutni glasovi, uje se kako viu,
dotiu...
Ustajui, Renfru iznenada dograbi jedan od draa
opreme, da ne bi pao. Hriste, temperatura. Bolest para
kandama kroz njega, provlai uarene dimne prste kroz
njegov um.
POKUAVAMO KONTAKT iz 2349. Sad vie ni
najmanjih ansi nema da dosegne prolost, shvati on,
mirnuvi. Soba se iskosi u jednu stranu, onda se ispravi.
Markama vie nema, Vikemovu ve nekoliko dana nije
mogue nai, prema tome nema vie ak ni nade da bi se
moglo shvatiti ta se desilo. Pobedie olovna ruka
kauzaliteta. Nastavie se umirujui ljudski svet vremena
koje tee, Sfinga nee odati nijednu od svojih tajni.
Beskonana serija dedova odivee svoje ivote bezbedna
od Renfrua.
POKUAVAMO KONTAKT, poe ekran opet, nesigurno.
Ali ako on ne sazna gde su i kad su, nema nade da bi
mogao odgovoriti.

Zdravo, 2349-ta. Zdravo, vi tamo. Ovde 1998-ma,

jedno x i jedno t u vaim uspomenama. Zdravo?
POKUAVAMO KONTAKT.
Renfru se nasmei sa ironijom tvrdom kao kremen.
aputanja dolaze leprajui, polau meke rei budunosti
u indijum. Nekoga ima tamo. Neko je doneo nadu.
Prostorija je bila hladna. Renfru se znojio, zguren
pokraj svojih instrumenata, zurei u rafale talasa. Oseao
se kao domorodac sa ostrvlja u Junom moru, koji gleda
avione kako iscrtavaju svoje dostojanstvene linije preko
neba, a nije u stanju svojim povikom da ih dosegne. Ovde
sam. Zdravo 2349-ta.Zdravo.
Pokuavao je da izvede jednu modifikaciju na
korelatoru signala, kad se svetla pogasie, kao oi koje se
sklapaju. Totalni mrak pohrli unutra. Daleki generator
zastenja, zazveketa i onda utonu u tiinu.
Bilo mu je potrebno dosta vremena da pipanjem nae
put napolje i stigne u svetlost. Podne je bilo sumorno i
sivo, ali on to nije primetio: bilo je dovoljno biti napolju.
Iz Kembrida nije uo ni jedan jedini zvuk. Povetarac
je donosio kiseli miris. Nigde ptica. Nigde aviona.
Peaio je ka jugu, ka Grantesteru. Osvrnuo se
jednom ka niskom etvrtastom profilu Kava i u difuznom
svetlu uzdigao aku prema njemu. Pomislio je na
univerzume koji se nalaze u svojim gnezdima, kao
uzastopni slojevi crnog luka jedni unutar drugih. Naginjui
se unazad, dok mu je u glavi sve plivalo, zagleda se u
oblake, prizor nekada tako blagorodan. Iznad tog ogrtaa
je galaksija, veliko jato obojenih svetlosti, koje se
velianstvenom sporou okreu u velikoj noi. Onda
spusti pogled na dombastu, utabanu stazu i oseti kako se
veliki teret die sa njega. Ve toliko dugo je prikovan
prolou. Prolost je umrtvila njegovu svest o realnom
svetu koji ga okruuje, ovom svetu. Znao je, sada, ne
znajui ba sasvim kako to zna, da je ona zauvek
izgubljena, ali, umesto da zbog toga oseti oajanje, oseao
je olakanje, slobodu.

Negde ispred njega lei Mardori, nesumnjivo

uplaena zato to je sama. On se seti njene zimnice na
beskompromisno pravilnim policama, i nasmei se. Neko
vreme e moi da se prehranjuju tom zimnicom. Jee bez
nervoze zajedno, kao to su inili u danima pre dece.
Naravno, morae uskoro da krenu u provinciju i dovedu
Donija i Niki.
U glavi mu se razbistravalo dok je, pomalo zaduvan,
hodao pustom stazom. Pred njim je, kad ovek malo
porazmisli, ba poprilino posla.

46
28. oktobar 1974

Iz svog hotela u aveniji Konektikat krenuo je peice. U

pismu je bilo reeno da e taj prijem biti zapravo
bife-ruak; zato je Gordon spavao sve do jedanaest.
Odavno je nauio da je tokom kratkih putovanja na istok
najbolje ne obraati nikakvu panju na mit o vremenskim
zonama, ve ostati pri svom zapadnom vremenskom
rasporedu. Ovim je ujedno uspevao, svaki put da se uklopi
u obaveze posetioca-iz-dalekog-grada, zato to su takve
posete izgovor domainima da se dugo zadravaju u
skupim restoranima nad jelima zalivenim ogromnim
koliinama sosa, a posle da preu na estite razgovore i
otkrivanja istine u fazonu sad- kad- smo- izvankancelarije-mogu-govoriti-otvoreno, i da sve okonaju
pozno u no, teturanjem u krevet. Onda bi Gordon
sledeeg jutra ustao u deset, i ipak stizao u NSF ili AEC u
isto vreme kad i sami funkcineri, jer nije dorukovao.
Proe dugim koracima kroz gradski zooloki vrt, koji
mu se naao manje-vie usput. Pratile su ga ute kurjake
oi, koje su odmeravale ta bi bilo kad bi se ipke iznenada
podigle. impanze su se ljuljale kao klatna, beskonano se
vrtei u krug po svom skuenom univerzumu. Ovde je svet
prirode samo dep, do koga dopiru daleka automobilska
trubljenja i nad koji se nadnose mrzovoljni etvrtasti profili
od mrke cigle. Gordon je uivao u vlano-lepljivoj punoi
povetarca koji je probio sebi put od reke Potomak dovde.
Bilo mu je dobrodolo ovo putniko oeavanje o godinja
doba, koje je posluilo kao taka posle dugih reenica

meseci; bio je to poeljni predah od monotone kalifornijske

izvrsnosti.
U Vaington je prvi put doputovao sa majkom i ocem.
Od te turistike orbite sad je ostala samo mutna grupa
uspomena iz jednog ugla njegovog predpubertetskog doba,
perioda ivota koji je, pretpostavljao je on, svakom ueniku
zlatno doba. Pamtio je kako je bio impresioniran glatkim
belim sjajem spomenika Vaingtonu i Bele kue. Kasnije je
godinama bio ubeen da u njegovoj koli misle na ta
dostojanstvena zdanja kad ceo razred horski peva
"Ameriku" i pevajui pominje alabasterne velianstvenosti.
"Ova emlja, ona stvarno poinje u Vaingtonu", rekla je
tad njegova majka, ne proputajui da doda ono
pedagoko "D.C." da njen sin nikad ne bi pomeao sa
dravom. A Gordon je, tegljen kroz listu istorijskih znamenitosti, uvideo ta je majka htela da kae. Onostran
frenfildskog dizajna gradskog centra leao je ruralni park,
teren koji je odisao Defersonom i bulevarima oivienim sa
drveem. Jo od tih dana grad Vaington je za njega bio
ulaz u jednu gigantsku republiku gde usevi klijaju pod
WASP-ovskim suncem. U toj republici plavooke plavue
voze ute limuzine i ostavljaju iza sebe perjanice praine
na otvorenim putevima, grme motorima, jure sa jednog
seoskog vaara na drugi; ene dobijaju nagrade za slatko
od jagoda a mukarci piju razvodnjeno pivo i ljube devojke
koje su izlivene po kalupu Doris Dej. Dizao je pogled ka
avionu "Duh Sent Luisa" koji u "Smitsonian" muzeju visi
kao paralisani moljac, i pitao se kako je mogue da grad
ljutilaca kukuruza - "tamo ni jednog jedinog dobrog
koleda nema", mrktala je njegova majka -zamahne
krilima i vine se u nebo.
Gordon je zabio ake u depove, da bi ih zagrejao, i
peaio dalje. Uglovi njegovih usana se uzvie vazduastim
veseljem. Saznao je on mnogo o ogromnoj zemlji onostran
Vaingtona, uglavnom od Peni. Njihove uzajamne abrazije
zaleile su se posle dogaaja iz 1963, pa su ponovo
pronali onu upornu hemiju koja ih je u poetku i privukla

u njihove uzajamno spregnute orbite, u dva kruga koji

rotiraju oko take na pola puta izmeu njih. Meutim to
oko ega su rotirali nije bila geometrijska taka nego pre
jedno malo sunce, koje je izmeu njih palilo strast. Gordon
je oseao da je ta strast dublja od svega to mu se ranije u
ivotu desilo. Venali su se krajem 1964. godine. Njen
otac, prosto i jednostavno Dek, priredio je masivno
venanje, sa puno sjaja, natopljeno ampanjcem. Peni je
nosila tradicionalno belo. Kad god bi iko tu injenicu
pomenuo, podrugljivo bi svijala krajike usana nadole.
Dola je s njim u Vaington ove zime, kad je on morao da
izvede svoju prvu veliku prezentaciju NSF-u za dobijanje
dotacije, velike, namenjene direktno njemu. Njegov govor je
proao dobro, a Peni se zaljubila u Nacionalnu galeriju,
gde je ila svakodnevno da gleda Vermera. Zajedno su ili
da sa slavnim linostima iz NSF jedu ljuskare i etkaju se
od kupole Kongresa do spomenika Linkolnu. Tada im nije
smetala sirova, hladna vlaga: ila je uz taj pejza. Tih dana
se inilo da se sve uklapa.
Gordon proveri adresu i uvide da mora da peai jo
jedan blok. Oduvek je bio zaintrigiran kontrastima
Vaingtona. Ova prometna ulica sva kipi od svoje
sopstvene vanosti, a ipak nju presecaju uzanije ulice sa
radnjicama, zaputenim zgradama, piljarnicama na
uglovima. U kapijama, naslonjeni na dovratke, stoje stari
crnci, posmatraju svojim krupnim tamnim oima ovu
porezom finansiranu guvu. Gordon mahnu jednome i
zade za ugao, gde otkri jedno mamutsko dvorite. Bilo je
izgraeno u strogom stilu francuske dravne klasike iz
1950-tih, sa kupastim zimzelenim drveem koje stoji poput
straara
pokraj
naglih,
beskompromisnih
uglova.
Postrojeno bunje vodi ovekovo oko, hteo on to ili ne, u
nepopustljive pespektive.
Pa dobro, pomisli on, moda ovo jeste glomazna i nadmena arhitektura, ali u svakom sluaju tu smo. Na
petama se zaklati unazad, da pogleda. Granitne fasade
vode uvis, u bezlino nebo. Izvadi ruke iz depova, odbaci

kosu koja mu je padala u oi. Bio je svestan da mu se kosa

na temenu ve proredila: siguran znak da e elavost
njegovog oca nai svoj eho u njegovim etrdesetim.
Ulazai, odgurivao je staklena vrata, prva, pa druga,
pa trea - seriju. inilo se da prostori izmeu tih vrata
slue kao vazdune komore, koje su uvale unutra suvu
toplom. Napred su bili stolovi preko kojih su bili prebaeni
luksuzni stolnjaci oputeni sa strane. U centru foajea
prekrivenog tepihom, grupe ljudi u zvaninim odelima.
Gordon se progura kroz poslednju vazdunu komoru i ue
u prigueno zujanje razgovora. Debele draperije su gutale
zvuk, dajui sveanu atmosferu, slinu onoj u mrtvanici.
Levo, grupa domaica. Jedna se izdvoji iz grupe i poe ka
njemu. Na sebi je imala neto dugo, svilenasto, krem boje,
za ta bi Gordon pomislio da je veernja haljina, da nije
bilo podne. Pitala ga je za ime. On ga izgovori polako.
"O", ree ona okruglih oi. Ode do jednog od stolova
sa draperijama. Vrati se sa ploicom sa imenom, ali ne
uobiajenom plastinom, nego sa jednom koja je imala jaki
drveni okvir a u okviru blistavobelu plou sa njegovim
imenom, kaligrafski ispisanim. Zakaila mu je tu ploicu.
"Istinski elimo da nai gosti danas izgledaju najbolje
mogue", ree ona sa apstraktnom brinou, a onda
strese imaginarni koni sa rukava njegovog sakoa.
Zagrejan ovakvom panjom, Gordon joj oprosti to ga ona
tako efikasno doteruje. Foaje se punio, ulazili su novi
gosti, mukarci, obueni veinom u bazino birokratsko
crno. Domaice su ih doekivale plotunima ploica sa
imenima - plastinih, uoi on - zatim propusnicama i
rasporedima sedenja. U jednom uglu ena koja je izgledala
kao izvrna sekretarica pomoe jednom krhkom sedom
starcu da se izvue iz ogromnog, tekog kaputa. Starina se
pomicao delikatnim, oklevajui gestovima. Gordon u
njemu prepoznade ila ardamana, nuklearnog fiziara
koji je davno otkrio neku tamo esticu i za svoj trud dobio
Nobelovu nagradu. A ja mislio da je taj mrtav , razmiljao je
Gordon.

"Gordone! Pokuao sam da te pozovem jue uvee",

zau se energini glas iza njega.
Okrenuo se, oklevao, pa se onda rukovao sa Solom
riferom.
"Stigao sam kasno, a onda izaao u etnju."
"Kroz ovaj grad?"
"Izgledalo je bezbedno."
Sol odmahnu glavom.
"Moda ne napadaju sanjare."
"Verovatno ne izgledam dovoljno bogat."
Sol zablista svojim nacionalno poznatim osmehom.
"Nee, izgleda super. Ej, kako enica? Je l' s tobom?"
"A, dobro je ona. Ila je u posetu svojim roditeljima
-zna, da pokae kakvu decu ima. Ali e doleteti ovog
jutra."
"Ej, super, rado bih je opet video. ta kae o jednoj
veeri veeras?"
"ao mi je imamo ve plan." Gordon shvati da je ovo
izgovorio prebrzo, i dodade "Ali, moda sutra. Koliko
ostaje u gradu?"
"Moram da skoknem u Njujork, da budem tamo u
podne. Uhvatiu vas sledei put kad budem na obali."
"Fino."
Sol nesvesno skupi usne, kao da smilja kako bi
for-mulisao svoju sledeu reenicu.
"Zna, oni delovi starih poruka, oni koje si zadrao za
sebe..."
Gordon je pazio da mu lice ostane bezizraajno.
"Samo imena, nita vie. Za javnost, moja izjava glasi
da su ti delovi izgubljeni u buci. to je delimino tano."
"Jest." Sol je posmatrao njegovo lice. "Vidi, posle
toliko vremena, ini mi se da - ma vidi, to bi bacilo zaista
interesantnu bonu svetlost na celu stvar."
"Ne. Ma hajde, Sol, ovaj razgovor smo ve vodili."
"Prole su godine. Ne vidim..."

"Nisam siguran da sam tano uhvatio ta imena. Jedno

slovo tu, jedno tamo, i ve ima pogrena imena, pogrene
ljude."
"Ali uj..."
"Zaboravi to. Nikad neu objaviti one delove u koje
nisam siguran." Gordon se nasmei da bi svojim reima
oduzeo otricu. Postojali su i neki drugi razlozi, ali on nije
imao nameru o njima da govori.
Sol dobroduno slegnu ramenima i onda opipa brkove
koje je nedavno pustio.
"O-kej, o-kej. Samo sam pomislio da bih mogao da
pokuam, moda da te uhvatm u blaem raspoloenju.
Kako idu eksperimenti?"
"Jo uvek napadamo problem senzitivnosti. Zna
kako je to.
"Dobijate li ikakve signale?"
"Ne bih znao. Kranje je neverovatno." Sol se namrti.
"Trebalo bi da tu ima neeg."
"A, pa ima, ima."
"Ne, mislim, sem onoga to ste uhvatili e'set sedme.
Priznajem ti da je ono bila jasna poruka. Ali ne na ma kom
jeziku ili kodu koji je nama poznat."
"Velika je vasiona."
"Misli daje to bila poruka iz velike daljine?"
"Vidi, ta god da kaem bie isto nagaanje. Ali bio je
to jak signal, emitovan uzanim zrakom. Uspeli smo da
dokaemo da je njegovo trodnevno trajanje i onda naglo
ieznue posledica prolaska zemlje kroz tahionski zrak.
Meni se ini da smo sluajno upali u kanal neije
komunikacijske mree."
"Hmmmm." Sol je razmiljao o ovome. "Zna, kad
bismo samo mogli biti sigurni da te poruke koje ne
moemo dekodirati nisu iz nekog ljudskog emitora, daleko
gore u budunosti..."
Gordon se isceri. Sol je sad jedno od najveih imena u
nauci, bar svojom prisutnou u svesti publike. Njegove
popularizacije su na listama bestselera, njegova

televizijska serija se prikazuje u najgledanijem vremenu.

Gordon dovri za njega:
"Misli, to bi nam bio dokaz postojanja tehnologije
vanzemaljaca?:"
"Sigurno. Vredelo bi pokuati, zar ne?"
"Moda bi vredelo."
Velika bronzana vrata na kraju foajea raskrilie se
unazad. Gomila poe polako da prelazi, komeajui se, u
dvoranu za prijem, onostran tih vrata. Gordon je odavno
primetio da se kretanje grupa ljudi moe uporediti sa
sporim procesom difuzije; u tom pogledu ova grupa nije
bila izuzetak. Mnogi od prisutnih Gordonu su bili poznati et Manahan, metodini fiziar vrstog stanja, koji je uz
kravatu uvek nosio prsluk identine boje, i koji je govorio
pet jezika i uvek postizao da toga postanete svesni u roku
od pet minuta od susreta sa njim; Sidni Roman,
crnomanjasti, delikatni, suvonjavi ovek ije su precizne
jednaine vodile ka zapanjujuim zakljucima, s tim to se
pokazalo da su neki od tih zakljuaka tani; Luiza varc,
koja, nasuprot tom prezimenu, ima blistavobelu kou, i
um koji katalogizira sve u astrofizici, ukljuujui
ogovaranja veinom neprihvatljiva za tampanje; Dord
Maklin, buan, crven u licu, ovek na ijim se pleima
talasaju miii, a koji svoje eksperimente izvodi hvatajui
ih za brkove i potapajui ih u teni helijum, sa ciljem da
izmeri najmanje pramike momenta; Daglas Karp, car
jedne grupe studenata koji svakog meseca rutinski napiu
po dva nauna rada o strukturi vrstih materija, to mu
omoguava da dri predavanja u sunanim letnjim
kolama na Mediteranu; Brajan Nantes, ovek ogromne,
tutnjee energije, koja se u njegovim radovima suava u
vete,
lakonske
jednaine,
liene
komentara
ili
raspravljanja sa svojim savremenicima, ali propraene
rezimeom iz koga odie stav "biserje pred svinje" - i mnogi
drugi naunici; sa nekima se Gordon upoznao samo
uzgred, na nekoj od konferencija, sa drugima je vodio
uarene rasprave na sastancima APS, a veina su bili

samo mutna lica povezana sa mucanjem inicijala ispod

interesantnih radova, ili susretnuta na sendvii-i-pivo
fakultetskom ruku neposredno pre dranja kakvog
seminara, ili lica koja si video kako dobijaju utivi aplauz
na nekom sastanku posle izmumlavanja naruenog teksta
u mikrofon. Sol otplovi nekud kroz tu guvu, iako je stigao
tek do polovine objanjavanja svog plana da iaka
vanzemaljce iz raznih krivudanja i piskutanja u
tahionskom spektru. Gordon bi mogao da obavlja
posmatranja, vidi, a onda e Sol da pogleda podatke i da
vidi ta oni znae.
Gordon se provue dijagonalno, postiui da ga od
Sola razdvoji jedna grupa brzogovoreih fiziara estica.
Bife-ruak je leao tano pred njim. U svom
karakteristinom stilu, naunici su, bez ikakvog otmenog
uzdravanja, navalili na sto sa samoposluivanjem.
Gordon naslaga poveliku koliinu govedine na hleb, i
pobee sa pristojnim sendviem. Zagrize ga. Ubod rena mu
proisti sinuse i ovlai mu oi. Pun je bio sainjen od
ampanjca vrhunskog kvaliteta i miriljavog soka od
pomorandi.
rifer je bio sada okruen krugom odobravajuih lica,
udno kako u ovim vremenima reklama osvaja nauku: na
Nacionalnu naunu fondaciju ostavi jai utisak jednim
pojavljivanjem u ouu Donija Karsona nego itavom
serijom briljantnih radova objavljenom u "Reviji fizike".
Pa ipak, na kraju, ba ta medijska fiksacija je obavila
sav posao, pomisli Gordon. Na zavretku konferencije za
tampu Remzija i Husingera, Gordon je oseao kako neka
davea vrelina protie kroz njega i, inilo mu se, kroz
vazduh. A onda, dok je gledao Kronkajta kako sumorno
govori u kameru 22. novembra, opet je to osetio. Da li je to
pouzdani znak istinskog, neizbenog paradoksa? Da li je u
ta dva sluaja dolo do radikalne alteracije budunosti?
Nije bilo naina da se to sazna, bar ne zasad. Gordon je
buljio u zapise o atmosferskim pojavama, o prilivu
kosmikih zraka, o radio-buci i o fluenci zvezdane svetlosti

- i nije naao nita. Jo ne postoje instrumenti koji bi

mogli meriti taj efekt. Gordon je, ipak, bio uveren da je
doiveo subjektivnu percepciju tog efekta. Moda zato to
se nalazio u blizini mesta gde su paradoksi neposredno
izazvani? Ili zato to je bio prenapet, kako bi to Peni rekla,
a to znai, visoko osetljiv? To moda nikad nee saznati.
Jedno lice mu klimnu u prolazu.
"Kakav dan", ree Ajzak Lejkin formalno, i ode dalje.
Gordon klimnu glavom. Ta primedba je bila prikladno
dvosmislena. Lejkin je postao jedan od direktora u NSF.
Njegova dunost je bila da nadgleda rad sa magnetnom
rezonancom. Gordonova kontraverzna oblast, detekcija
tahiona, bila je u nadlenosti drugog oveka. Lejkin je sad
bio najvie poznat upravo po svom koautorstvu u lanku o
"efektu spontane rezonance" u "Pismima reviji fizike".
Tuda, reflektovana slava podigla je njega, ionako sklonog
plovljenju uvis, u tu sadanju poziciju.
Razumno dobar uspeh postigao je i drugi koautor,
Kuper. Njegova doktorska teza je, oiena od efekta
spontane rezonance, prola kroz komisiju glatko i brzo. Sa
vidnim olakanjem, preao je na univerzitet Pen Stejt.
Tamo je post-doktorirao respektovanim radom na
elektronskim spinovima, to mu je obezbedilo poloaj na
fakultetu. Sad je bezbedno muio razna jedinjenja grupe
III-V, prinuujui ih da otkriju svoje prenosne koeficijente.
Gordon ga je viao na sastancima, ponekad su pili po neko
pie zajedno, uz opreznu konverzaciju.
Gordon poe da prislukuje prepriavanja o
oivljavanju ideje o svemirskim brodovima tipa "Orion", i o
novim radovima Dajsona. Dok je uzimao jo jedan sendvi
i razgovarao sa nekim reporterom, prie mu jedan fiziar
estica. Taj je eleo da porazgovara o planovima za novi
akcelerator koji bi moda mogao proizvoditi tahionske
kaskade. Za to je potrebna ogromna energija. Gordon je
sluao utivo. Kad god bi odajui skeptini osmeh poeo
da mu se iri preko lica, on bi prinudio svoje usne da se
vrate u izraz profesionalnog razmatranja. Sad se

visokoenergetiari trude da proizvode tahione, iako veina

posmatraa sa strane smatra da je prerano za takve
napore. Potrebna je bolja teorija. Gordon je predsedavao u
nekoliko panel-diskusija o toj temi, i postao otporan po
pitanju svih novih skupih predloga. Fiziari estica su
postali robovi svojih ogromnih akceleratora. ovek koji
moe da radi samo ekiem veruje da je za svaki novi
problem potreban ekser.
Gordon je klimao glavom, izgledao kao mudrac,
pijuckao ampanjac, govorio malo. Iako su dokazi o
postojanju tahiona sad neoborivi, tahioni se jo nisu
uklopili u standardne, tekue programe fizike. Oni su
neto vie, a ne samo jo jedna vrsta estica. Ne moe ih
staviti na policu pokraj mezona, hiperona i kaona. Pre
ovoga fiziari su, vodeni instinktima knjigovoa, rasklopili
svet u udobnu zoologiju. One druge, jednostavnije estice
malo su se razlikovale. One su mogle stati u univerzum
kao klikeri u vreu, punei ali ne menjajui tkaninu.
Tahioni, ne. Oni su omoguavali stvaranje novih teorija,
oni su samim svojim postojanjem uzvitlali prainu
kosmolokih pitanja. Implikacije toga se tek razrauju.
Onostran toga, meutim, ostalo je pitanje samih
poruka. Prestale su 1963. godine, pre nego to je Zines
mogla da obezbedi obimnije potvrivanje. Neki fiziari su
smatrali da su poruke realne. Drugi, veno podozrivi
prema svim sporadinim fenomenima, mislili su da poruke
moraju biti posledica neke greke ili sticaja okolnosti. Ta
situacija mnogo je nalikovala na onu koja je nastala 1969.
godine kad je Doe Veber detektovao gravitacione talase. U
kasnijim eksperimentima, koje su obavljali drugi, nikakvi
gravitacioni talasi nisu naeni. Da li to znai da je Veber
pogreio, ili da takvi talasi nailaze samo u povremenim
naletima? Dok naie sledei takav nalet, kojim bi pitanje
bilo reeno, moe proi nekoliko decenija. Gordon je
razgovarao sa Veberom, i uinilo mu se da taj ilavi
eksperimentator srebrne grive shvata itavu tu stvar kao
neku vrstu neizbene komedije. U nauci, svoje protivnike

najee ne moe preobratiti, rekao mu je Veber tada,

mora ih nadiveti. Za Vebera je nade jo bilo, Gordon je
oseao da je njegov sopstveni sluaj zauvek nedokaziv.
Nove Taningerove teorije svakako ukazuju na pravi
put. Taninger je uneo tahione u generalnu teoriju
relativnosti, i to na veoma originalan nain. On staro
pitanje koje se postavljalo u kvantnoj mehanici, ko je
posmatra, konano je razreeno. Tahioni su nova vrsta
talasnog fenomena, talasi kauzaliteta koji opisuju
zatvorene putanje izmeu prolosti i budunosti, a
paradoksi izazvani njima daju novu vrstu fizike. Sutina
paradoksa je mogunost da se dogode meusobno
iskljuujui ishodi, a Taningerova slika kauzalne petlje
podseala je na sliku kvantno-mehanikog talasa. Razlika
se
pojavljivala
u
interpretaciji
eksperimenta.
U
Taningerovoj slici, jedna vrsta talasne funkcije slina
staroj kvantnoj funkciji davala je te razliite ishode
paradoksne petlje. Ali ta nova talasna funkcija ne opisuje
verovatnoe - govori o razliitim univerzumima. Kad se
uspostavi petlja, univerzum se rascepi u dva nova univerzuma. Ako je u pitnju jednostavna petlja tipa
ubij-svog-dedu, onda e rezultirati jedan univerzum gde je
deda preiveo a unuk iezao, i drugi univerzum u kome
se unuk opet pojavio, po obavljenom uspenom putovanju
kroz vreme, ubio svog dedu, a onda odiveo sve svoje
godine, zauvek izmenjene tim inom. Ni u jednom ni u
drugom univerzumu nikome se ne ini da tu ima ieg
paradoksalnog.
Sve ovo bilo je posledica upotrebljavanja tahiona da bi
se stvorila petlja tipa stojeeg talasa. Bez tahiona nema
rascepljivanja univerzuma u drugaije univerzume. Prema
tome, onaj budui svet koji je Gordonu poslao poruku je
nestao, zauvek je nedohvatljiv, otcepio se od Gordonovog
univerzuma u jesen 1963; u to je Gordon bio vrsto
ubeen. Zbog nekog dogaaja Renfruov eksperiment je
postao nemogu ili nepotreban. Moda zbog Remzijeve ili
Husingerove konferencije za tampu, ili zbog stavljanja

poruke u sef, ili zbog onog sa Kenedijem. Da, zbog jednog

od ta tri dogaaja. Ali zbog kojeg?
Kretao se kroz gomilu, pozdravljao prijatelje, putao
um da pluta. Setio se da ljudsko bie koje jede i kree se
unaokolo oslobaa oko 200 vati telesne toplote. Ova
prostorija je zadravala glavninu, zbog ega je on sad na
elu oseao peckanje znoja. Adamova jabuica poe da
zapinje o vor njegove kravate.
"Gordone!" pozva ga jedan srebni glas preko
prepletenih razgovora. Mara se provlaila kroz gomilu. On
se sae i poljubi je. Teglila je sa sobom koferi "za
prekono", razmahujui njime nemarno dok se kretala da
pozdravi poznanike. Opisala mu je saobraajni krkljanac
na ulazu u Vaington posle njenog kratkog leta sa La
Gvardije; pritom su joj obrve poletale uvis da podvuku
poneku re, a ruke se luno obruavale da opiu izbegnute
sudare. Perspektiva nekoliko dana slobode od dece davala
joj je mahnitu veselost koja se proirila i na Gordona. On
uvide da je tokom ovog pregrejanog, sjajnog prijema zapao
u sumorno raspoloenje, koje je Mara zbrisala za tren.
Upravo je tu njenu osobinu, tu bujnost ivota, najbolje
pamtio kad se nalazio daleko od nje.
"O, boe, eno ga onaj Lejkin", ree ona izvrui oi,
parodirajui paniku. "Idemo na suprotnu stranu, ne elim
da ponem s njim." Lojalnost supruge. Odvukla ga je do
rimp-salate, koju je on ranije preskoio, verovatno zato
to je instiktivno sledio genetiki usaeni dijetalni aksiom.
Mara je usput uhvatila u svoje mree nekolicinu njihovih
prijatelja - sa ciljem, rekla je, da formira zatitnu barijeru
protiv Lejkina. Sve ovo je radila sa kominim
preterivanjem, izvlaei tihi smeh iz ozbiljnih lica oko sebe.
Jedan kelner ih je traio, naao i uruio im ae
ampanjca.
"Hmmmm, kladim se da to nije ono to imaju u onoj
iniji tamo", ree Mara poto je otpila malo i zborala usne
u znak odobravanja. Kelner je oklevao, a onda se saglasio:

"Predsedavajui je rekao da iznesem vino iz privatne

zalihe", i nestao, uplaen da je previe otkrio. Mara kao
da je polarizovala ovaj medijum, primeti Gordon; izvlaila
je prijatelje ak i iz dalekih uglova dvorane, navodei ih da
formiraju oblak oko njih. Pojavio se Kerovej i rukovao se s
njima, hehetajui se. Gordon je uivao pod sjajem njene
sabijene energije. Nikad nije mogao tako da se relaksira uz
Peni, priseti se on; moda je na osnovu toga trebalo neto
da zakljui jo na poetku. Godine 1968, u najgorim
trenucima njihove poslednje komplikovane borbe, on i Peni
su doli u Vaington, takoe zimi. Bio je to grad pod
velovima. Magla se dizala sa promenljivih struja reke
Potomak. Na tom putovanju je izbegavao prijeme i veere
sa fiziarima, priseti se on, uglavnom zato to su njoj takvi
skupovi bili dosadni, i to nije mogao predvideti kad e ona
uleteti u neku od svojih politikih rasprava, ili, jo gore,
utonuti u naduveno utanje. Postojale su izmeu njih zone
za koje su se preutno dogovorili da o njima ne
razgovaraju, zone koje su se vremenom irile. Oboje su
smatrali da imaju ta zameriti onoj drugoj strani - ti si
sakuplja nepravdi, optuila ga je Peni jednom - ali,
perverzno, oni dobri periodi izmeu rdavih, zraili su
osloboenom energijom. On je kroz ta raspoloenja
oscilovao tokom 1967. i 1968, odbijajui da kupi Penine
frojdovtinom natopljene recepte za popravljanje, ne
pronalazei nikakvu alternativu. Zar se ne odaje malice
time to se toliko neprijateljski postavlja prema
psihoanalizi? rekla je ona jednom, i on je shvatio da se
doista odaje; imao je oseanje da klepetavi mainski jezik
predstavlja izdaju, zamku. Psihologija je modelovala sebe
po uzoru na "tvrde" nauke, a fizika je tu bila blistavi
primer. Ali oni su za primer uzimali onaj stari njutnovski
asovniki mehanizam. Za modernog fiziara, ne postoji
tik-tak svet nezavisan od posmatraa, ne postoji
nedotaknuti mehanizam, ne postoji nain da opisuje
jedan sistem a da nisi umean u njega. Intuicija mu je
govorila da, isto tako, nikakva spoljna analiza ne moe da

uhvati on to izmeu njih dvoje zapinje i grebe. I tako je u

poslednjim danima 1968. njegov lini nukleus pretrpeo
fisiju, a onda je on godinu dana kasnije sreo Maru Gould
iz Bronksa, Maru, malu i dundastu, i neka neizbena
paradigma je dola kui. Seajui se sada tih dogaaja,
videi ih zapeaene u ilibaru, Gordon se smekao, a
Mara je pokraj njega kipela veseljem.
Sad su zapadni prozori duge dvorane putali da ulazi
svetlost slina kovanoj bronzi. Stizale su, po navici kasno,
slavne linosti iz budetskih agencija. Gordon je klimao
glavom, drmao ake, vodio prikladne sitne razgovore. U
konverzacijski polukrug oko Mare ue Remzi, puei
tanku cigaru. Gordon ga pozdravi zaverenikim
namigivanjem. Onda jedno lice ree:
"eleo sam da se sretnem sa vama, pa sam zato,
bojim se, prosto-naprosto utrao kroz kapiju." Gordon se
nasmei bez interesovanja, zatvoren u sopstvene
uspomene, a onda primeti ploicu sa imenom koju je ovaj
mladi ovek napisao sam za sebe: Gregori Markam. On se
skameni, ruka mu ostade u vazduhu kao okaena. Okolna
avrljanja izbledee. Jasno je oseao udarce svog srca.
Glupo ree:
"O-vaj, ja, da."
"Doktorirao sam iz fizike plazme, ali sam itao
Taningerove radove, i naravno vae, i, ovaj, mislim da e se
tu raditi ona prava fizika. Mislim, tu postoji itav niz
kosmolokih konsekvenci, slaete se? Meni se ini..." i
Markam, za koga Gordon vide da je samo desetak godina
mlai od njega, poe da opisuje svoje ideje o Taningerovim
radovima. Markam iznese i neke interesantne misli o
nelinearnim reenjima, neke ideje koje Gordon dotad nije
uo. Uvide da, iako okiran, ve sa interesovanjem prati
tehnike delove. Bilo mu je jasno da Markam ima onaj
pravi oseaj za posao. Taninger je koristio novo raunanje
sa eksternim diferencijalnim formama, zbog ega su
njegove ideje bile teko pristupane starijoj generaciji
fiziara; za Markama, meutim, to nije bio problem, njega

nije sputavala ire prihvaena, kvrgava notacija. Ovladao

je esencijalnim slikama koje se mogu doarati samo u
umu, slikama paradoksinih krivih koje se eliptikom
logikom sputaju u ravan fizike realnosti. Gordon vide da
i sam poinje da se uzbuuje; eznuo je za mestom gde bi
mogao da sedne i nakraba neke svoje argumente, da
pusti da zbijeni simboli matematike govore za njega. Ali
onda prie jedan posluitelj, sa belim rukavicama na
rukama, i umea se u njihov razgovor; klimao je glavom sa
potovanjem, ali vrsto, i rekao:
"Doktore Berntajn, gospoo Berntajn, sada traimo
vae prisustvo." Markam slegnu ramenima, isceri se
iskosa, i zae u gomilu; inilo se da je u njoj trenutno
nestao. Gordon se pribra i dohvati Maru za ruku.
Posluitelj je krio put ispred njih. Gordon oseti u sebi
impuls da pozove Markama, nae ga, pozove ga na veeru
veeras, da ne dopusti da ovaj isklizne. Ali neto ga zadra.
Zapitao se da li bi moda ovaj dogaaj, ovaj sluajni
susret, mogao biti izaziva paradoksa -ali, ne, to nije
razumno, prekid se dogodio 1963 -e, naravno, da. Ovaj
Markam nije onaj ovek koji e proraunavati i raspravljati
se u onom dalekom Kembridu. Ovaj Markam koga je
upravo video nee poginuti u avionskom udesu.
Budunost e biti drugaija.
Zbunjeni izraz treperio je na njegovom licu; hodao je
drveno.
Sretoe se sa ministrom za zdravlje, obrazovanje i
socijalnu pomo, ovekom izduena nosa i napuenih,
stegnutih usta; taj nos i ta usta su, kao crta od mesa i
taka od mesa, formirali mesnati znak uzvika. Posluitelj
ih uvede sve zajedno u mali, privatni lift, gde su stajali
neudobno blizu jedni drugima - unutar naih linih
graninih prostora, primeti Gordon rasejano - i gde je taj
dravni sekretar izgovarao ohrabrujue kratke reenice,
sve oblikovane uglaanou tipinom za pisce govora.
Gordon se priseti da je ta ministarska pozicija u poslednje
vreme izuzetno jako politizirana. Vrata lifta se otvorie

klizanjem ustranu, otkrivajui tesni hodnik pun

nepominih ljudi. Nekolicina ih vidno odmeri pogledima od
glave do pete, a onda i njihove oi postadoe opet
neutralne, glave se rutinski okrenue natrag, u zadatim
pravcima. Obezbedenje, pretpostavi Gordon. Ministar ih
povede kroz taj uzani kanal, u jednu veu sobu. S druge
strane sobe im pride jedna uzvrpoljena ena niskog rasta,
obuena kao da e poi u operu. Liila je na onu vrstu
ena koja po navici die ruke do niske bisera i uzima
dubok udah vazduha pre nego to e progovoriti. I upravo
dok je Gordon oblikovao tu misao, ona uradi tano to.
Ree:
"Auditorijum je ve pun, mi nismo ni pomiljali da e
biti toliko ljudi, tako rano. Ne verujem da ima ikakve svrhe
gospodine sekretare da ostajemo ovde, eno, treba samo da
proete, skoro svi su ve tamo."
Dravni sekretar poe napred. Mara stavi ruku
Gordonu na rame i posegnu nagore.
"Tesna ti mana. Izgleda k'o da pokuava da se
zadavi." Vetim prstima je olabavila vor, zagladila ga.
Koncentriui se, zubima je pritiskala donju usnu, tako da
je ispod sjaja karmina crveno meso pobledelo. Gordon se
seti kako je plaa bledela ispod njegovih nogu dok je trao
po njoj.
"Hodite. Hodite", podsticala ih je dama sa biserima.
Hodali su preko jednog golog, mermerom pokrivenog
suenja, a onda odjednom izbie na pozornicu. Tu su se
vrzmale prilike osvetljene reflektorima. Stolice su strugale.
Drugi posluitelj, takode sa apsurdnim belim rukavicama
na rukama, dohvati Maru za ruku. Gordon pusti da njih
dvoje odu u zasenjujui sjaj. Stolice, poreane u tri reda,
ve bejahu skoro sve popunjene. Maru stavie na udaljeni
kraj prednjeg reda, a Gordona do nje. Posluitelj se
pobrinuo da Mara bezbedno savlada jedan stepenik.
Gordon se srui u sedite. Posluitelj ispari. Mara je
nosila haljinu pomodne kratkoe. Njeni napori da navue
ivicu suknje preko krivine svojih kolena privukoe

Gordonovu panju. Ispuni ga prijatno oseanje vlasnitva,

saznanje da je raskona krivina butine, u javnosti ovako
sakrivena, njegova, moe biti njegova, uz cenu koja se
sastoji od samo jednog gesta bez rei noas.
mirkao je da bi video iza baterija reflektora.
Zakrivljena masa lica plovila je u poluprostoru onostran
pozornice. Ta masa je ukala obuzeta iekivanjem - ne
zbog njega, to je Gordonu bilo jasno - a sa leve strane TV
kamera je buljila kiklopskom tupou ka praznoj
govornici. Jedan inenjer zvuka je testirao mikrofone.
Gordon je pretraivao lica koja je mogao videti. Da li
se tamo negde nalazi Markam? Kao da vue mreu,
pretraivao je masu nastojei da uoi pravu kombinaciju
crta. Zapazio je da su ljudi, veinom, meusobno tako
slini, a da oko moe ipak tako brzo da proreze kroz
slinosti i da izdvoji male detalje koji razdvajaju poznatog
od nepoznatog. Neko mu zape za oko. Zurio je kroz
bljetanje. Ne, to je rifer. Gordona je razonodila misao o
tome ta bi Sol mislio kad bi znao da je moda samo
nekoliko metara od njega Markam, nesvesna veza sa
izgubljenim svetom poruka. Gordon je sad znao da ta
daleka imena nee nikad nikom otkriti. Dospela bi u
tampu, unela bi zbrku u sve, ne bi dokazala nita.
Sa objavljivanjem svojih kompletnih podataka nije
oklevao samo radi ouvanja tih identiteta u tajnosti.
Glavnina onoga to je tokom svojih ranijih eksperimenata
smatrao bukom sastojala se zapravo od neodgonetivih
signala. Te poruke bee unazad kroz vreme, iz neke
nedokuive budunosti. Sadanja, prilino niska gustina
materije u univerzumu apsorbuje ih samo u neznatnoj
meri. Ali porukama koje jure unazad ovaj univerzum, koji
oveku izgleda kao da se iri, daje sve manje prostora;
tahioni lete u kontrahirajuu vasionu. Galaksije se za njih
zbijaju. Ta gua materija bolje apsorbuje tahione.
Tahioni, dok plove kroz univerzum koji, za njih, implodira,
bivaju u sve veem broju apsorbovani. Najzad, u
poslednjem trenu pre nego to se komprimira u taku,

vasiona apsorbuje sve tahione iz svake take svoje

budunosti. Gordonova merenja tahionskog fluksa,
integrisana unatrag kroz vreme, pokazala su da je energija
ostvarena apsorbovanjem svih tih tahiona dovoljna da
zagreje komprimiranu masu. Ta energija je gorivo za
univerzalnu ekspanziju. Znai, iz perspektive oveka,
kosmos je eksplodirao iz jedne take zbog onoga to e se
tek desiti, a ne zbog onog to se ve desilo. Poreklo i
sudbina se prepliu. Zmija jede svoj rep.
Gordon je eleo da bude apsolutno siguran u ovo, pre
nego to objavi izraunavanja o fluksu i zakljuke. Bio je
siguran da to nee biti dobro primljeno.
Svet ne eli paradokse Um bei od podsecanja da
vreme leti u ogromnim petljama koje ne moemo
percipirati. Gordon je bio siguran da je bar deo naunike
opozicije porukama bio baziran upravo na toj goloj
injenici. ivotinje su evoluirale na takav nain, da im se
putevi prirode ine jednostavnim: ta osobina je krajnje
obeleje opstanka. Zakoni su oblikovali oveka, nije bilo
obratno. Korteks ne voli vaseljenu koja, fundamentalno,
ide i unapred i unazad.
Zato on ta pitanja nee zamutiti iznoenjem nekoliko
iskrzanih imena, ne radi riferovog scenskog osvetljenja.
Moda e kazati Markamu, ba kao to e, neizbeno,
objaviti slabe poruke koje je uhvatio sa zvezde Epsilon
Eridani, udaljene jedanaest svetlosnih godina. Bili su to
glasovi iz neke nedatirane budunosti, glasovi koji javljaju
o detaljima rada na odravanju nekog broda u ispravnom
stanju. Tu nema paradoksa. Izuzimajui, naravno,
mogunost da te informacije na neki nain uspore sada
zapoeti skok u raketarstvo, da nekim neeljenim obrtom
spree izgradnju svemirske stanice koja je planirana za
blisku budunost. To je, pretpostavljao je Gordon, uvek
mogue. U tom sluaju, univerzum e se opet rascepiti.
Reka e se ravasto podeliti na dve. Meutim, kad sve ovo
bude shvaeno i kad se Taningerove kukice zabiju dublje u
zagonetku, moda e se znati da li paradokse treba uopte

izbegavati. Paradoksi, na kraju, i ne ine nikakvu stvarnu

tetu. To ti je kao da ima smraenog dvojnika onostran
ogledala, identinog sem to je levak. A priroda tahiona
ionako ini da je sluajni nastanak paradoksa malo
verovatan. Zvezdani brod koji alje raport svojoj Zemlji
upotrebie uzani zrak. Nikakva marginalna polja nee
pukom sluajnou zahvatiti sadanju Zemlju u njenom
spiralnom kovitlanju kroz prostor, nee presei njenu
gavotu kroz galaksiju.
Preko njegovog vidnog polja pree Remzi i time ga tre
nazad u ovaj osvetljeni momenat. Remzi je svoju cigaru
gasio gnjeei je tako da se, vitka, uvijala kao insekt na
samrti. Remzi je bio nervozan. Iznenada, buna muzika sa
trake. Pozdrav poglavici. Svi na pozornici ustadoe, uprkos
injenici da je ovek koji je uao sa desne strane, smeei
se i leerno maui akom, sluga naroda. Presednik
Sjedinjenih Amerikih Drava, Skrenton, rukovao se sa
dravnim sekretarom, ispoljavajui pri tom toplinu
zaotrenu prisustvom medija, a onda obuhvatio ostatak
pozornice jednim generalizovanim osmehom. Gordon, i
protiv sopstvene volje, oseti izvesno oduevljenje.
Predsednik se kretao sa udobnom sigurnou, potvrivao
da uje ovacije, najzad seo pokraj ministra. Skrenton je
svojevremeno diskreditovao Roberta Kenedija, tako to je
postigao da se taj mrgodni mlai brat zaplete u aferu
prislukivanja koju su vrili lanovi demokratske partije,
zatim u aferu zbog korienja obavetajnih slubi i FBI
protiv republikanske partije, i najzad da padne. Gordonu
je u to vreme bilo teko da poveruje u sve te optube,
naroito zato to je prve nagovetaje razotkrio Goldvoter.
Meutim, gledano u retrospektivi, dobro je to su se
otarasili te ideje Kenedijevih da uspostave svoju dinastiju i
svoje imperijalno predsednikovanje.
Na govornicu se popeo ministar. Mehaniki je
obavljao pretstavljanje i ujedno lukavo ubacivao obavezne
pohvale vladi. Gordon se nagnu ka Mari i proaputa:
"Hriste, pa ja nisam spremio govor."

Ona veselo ree:

"Priaj im o budunosti, Gordelah."
On zareza:
"Ta budunost je sada samo san."
Ona lakonski odvrati:
"Jadno je ono pamenje koje funkcionie samo
unazad."
Gordon joj uzvrati podjednakim iscerenim osmehom.
To je zapamtila iz onoga to je itala deci; iz Alise u zemlji
iza ogledala, iz one scene sa Belom kraljicom i reverzijom
vremena. Gordon zavrte glavom i zavali se opet u sedite.
Dravni sekretar je zavrio svoj spremljeni govor, i sad
je najavljivao predsednika, to je doekano solidnom
salvom aplauza. Skrenton proita tekst o nagradama za
Remzija i Husingera. Njih dvojica izadoe napred,
uspevajui, u svojoj trapavosti, da staju jedan drugome na
put. Usred aplauza, predsednik im predade njihove dve
plakete. Remzi osmotri svoju plaketu i onda je razmeni za
Husingerovu, izazivajui smeh publike. Utivo pljeskanje
rukama dok su sedali na svoja mesta. Ministar iskorai
napred, prelistavajui hartije i dodajui neke predsedniku.
Sledea nagrada je bila za neko dostignue u genetici, o
kome Gordon nikad nita nije uo. Dobitnik je bila neka
zdepasta ena germanskog izgleda, koja je ispred sebe po
govornici rairila nekoliko listova hartije i okrenula se
publici, evidentno spremna da ispria opirni istorijat
svoga rada. Skrenton dobaci ministru jedan pogled postrance, odmae se i sede. Takve stvari su se njemu i ranije
deavale.
Gordon se trudio da se koncentrie na sadrinu
njenih rei, ali je izgubio interesovanje kad je otpoela sa
izraavanjem priznanja drugim radnicima na tom polju
koji na alost nisu mogli dobiti ovu poast danas, ovde, u
ovako velianstvenom okruenju.
Poigravao se pitanjem ta da kae. On nikad vie nee
videti predsednika, nikad nee moi da se obraa direktno
jednoj tako uticajnoj osobi kao to je ovaj Dravni sekretar.

Moda, ako pokua da im doara, bar delimino, ta sve

ovo znai... Njegov pogled je lutao po auditorijumu.
Iznenada ga obuze oseanje da je vreme ovde, da
vreme nije odnos izmeu dogaaja nego jedna stvar. Koja
je to tipino ljudska uteha: videti vreme kao neto
nepromenljivo, kao teret koji ne moe izbei. ovek koji u
to veruje moe da odustane od plivanja uz renu maticu
sekundi, moe jednostavno da pluta niz nju, moe da
prestane da gruva o ravno lice vremena poput kakvog
insekta koji nalee na cvet svetlosti. Samo kad bi...
Pogleda Remzija koji je itao tekst urezan na njegovoj
plaketi totalno ignoriui rei raspriane genetiarke, i seti
se zapenuanih talasa u La Hoji koji se izlivaju iz vra
Azije i dolaze da se razbiju o ovo golo novo kopno. Gordon
odmahnu glavom ne znajui zato to ini, i posegnu ka
Marinoj aci. Topli stisak.
Pomisli na ona imena tamo napred, u onoj
deflektovanoj budunosti, na ljude koji su pokuali da
poalju signal u mrak istorije koja se udaljava, da bi tu
istoriju napisali nanovo, drugaije. Trebalo je imati
hrabrosti pa slati svoje nade kao svice kroz tamu,
upuivati fosforescentne strelice preko beskrajnog somota
koji guta sve. Trebae i nama habrosti, pomisli on; nevolja
o kojoj su javljali jo moe potopiti ovaj svet.
Rasut aplauz, iz utivosti. Predsednik predade toj masivnoj enskoj osobi njenu plaketu - ek e doi kasnije,
znao je Gordon - i ona sede. Onda Skrenton virnu kroz
svoje bifokalne naoare i poe da ita, svojim uglastim
pensilvanijskim samoglasnicima, tekst priznanja Gordonu
Berntajnu.
"...za istraivanja u oblasti nuklearne magnetne rezonance, koja su izazvala zapanjujui novi efekat..."
Gordon je razmilajo o injenici da je Ajntajn dobio
Nobelovu nagradu za fotoelektrini efekat, koji je ve 1921.
godine smatran razumno sigurnim , a ne za svoju teoriju
relativnosti koja je i danas kontraverzna. Dobro je nai se
u takvom drutvu.

"...efekat za koji je on serijom definitivnih

eksperimenata tokom 1963. i 1964. pokazao da moe biti
objanjen jedino postojanjem jedne nove vrste estice. Ova
estica, tak - tak - "
Predsednik je zapeo u izgovoru te rei. Kroz publiku
proe talas smeha koji kao da je izraavao saglaavanje.
Neto iz uspomena bonu Gordona, i on poe da pretrauje
tamnu iniju punu lica. Taj smeh. Neko koga je on
poznavao?
"...tahion, sposobna je da se kree bre od svetlosti.
Ova injenica sadri..."
Ta vrsta punda kose, ta vilica podignuta, maltene
vesela. U treem redu sedi njegova majka. Na sebi ima
tamni kaput. Dola je da vidi ovaj dan, da vidi svog sina na
blistavoj pozornici istorije.
"... da takve estice mogu putovati unatrag kroz
vreme. A implikacije toga su od fundamentalnog znaaja u
mnogim oblastima moderne nauke, poev od kosmologije
pa do..."
Gordon napola ustade, steui pesnice. Ta ponosita
energija u nainu kako ona sva sija od sree, okreui
glavu ka toku rei...
"... strukture subnuklearnih estica. Ovo je istinski
ogroman..."
Ali, njegova majka je u zapletenom juriu meseci
posle novembra 1963. umrla u Belvjuu, pre nego to je
uspeo da ode da je jo jednom vidi.
"... raspon, koji pokazuje sve jau povezanost..."
Ta ena u treem redu, pa to je verovatno neka
ostarela sekretarica, koju su pozvali da gleda predsednika.
Ipak, neto u tom njenom ustrom pogledu - Dvorana se
zatalasa, svetla se pretvorie u nejasne bare.
Vlaga na njegovim obrazima. Gordon se kroz svoj
nejasni fokus zagleda u vitku predsednikovu siluetu, videi
je kao tamniju mrlju pod goruim reflektorima. A iza
predsednika video je one ljude iz Kembrida, ona imena, i
svaki je bio figura podjednako realna kao i predsednik, i

svaki je poznavao one ostale, ali nikad sasvim. Te senovite

figure kreu se sad zauvek izvan dohvata, vezane svaka
svojom sudbinskom odrednicom ba kao to su vezani on i
Remzi i Mara i Lejkin i Peni. Ali to su jednostavno figure.
Ovo prodorno svetio sija kroz njih. Izgledaju kao da su
zamrznute. Pa, pejza se oko njih promenio, uvide Gordon
najzad, pejza refraktovan svojim sopstvenim zakonima.
Tu su i vreme i prostor igrai, gigantske teritorije oko tih
figura, nastale prepletom budunosti i prolosti. Ne postoji
rena matica godina. Trajne petlje kauzaliteta doseu i ono
iza, i ono ispred. Vremenski pejza se talasa, istee,
komea, velika zver u tamnom moru.
Predsednik SAD je zavrio. Gordon ustade. Drvenim
nogama ode do govornice.
"Nagrada 'EnrikoFermi' za..."
Nije bio u stanju da proita rei urezane u njegovu
plaketu. Lica vise pred njim. Oi. Bljetavo svetio... On
poe da govori.
Gledao je gomilu ljudi i pomiljao na talase koji
prolaze kroz tu gomilu i razbijaju se u belu, gutajuu
penu. Te male figure mutno nasluuju vrtloge u talasima i
misle da tu postoje neki paradoksi, neke zagonetke; uju
kuckanje vremena ne znajui ta svojim ulima zapravo
oseaju; dre se svojih linearnih iluzija o prolosti i
budunosti, o progresiji, o svojim raanjima kao poecima
i svojim umiranjima kao zjapeim prazninama koje
nadolaze. Rei mu zapinju u grlu. On nastavlja. I misli na
Markama, i na svoju majku, pomilja i na sve te nebrojene
ljude koji ni za tren ne poputaju stisak kojim se dre
svojih nada, i svog udnog ljudskog oseanja, svoje
poslednje iluzije, da, bez obzira kako se dani kreu kroz
njih, uvek preostaje i puis dolazeih stvari, da uvek, pa i
sad, ima jo vremena.

Dosad objavljno u ediciji ZNAK SAGITE

Christopher Priest - INVERTIRANI SVET
Antologija savremene francuske fantastike
Samuel R. Delany -VAVILON
Samuel R. Delany - AINTAJNOVSKI PRESEK
Robert Silverberg - UMIRANJE IZNUTRA
Roger Zelazny - ON KOJI OBLIKUJE
Roger Zelazny - STVORENJA SVETLOSTI I TAME
Roger Zelazny - ZOVEM SE KONRAD
Roger Zelazny - OSTRVO MRTVIH
Roger Zelazny - PROLAZ U PESKU
Roger Zelazny - DEVET PRINEVA AMBERA
Philip K. Dick - TECITE SUZE MOJE, REE
POLICAJAC
Gregory Benford - VREMENSKI PEJZA

Scan: anahronic
abakus 123
ispraavka:

BABAC

Svet umire. Okeani su pred ekolokom

katastrofom, a na kopnu stvari stoje jo gore. Glad i
neredi
zahvataju celokupno
oveanstvo,
dug
dugogodinje nemarnosti mora biti plaen. Ipak,
nekolicina naunika iznalazi teorijsku mogunost za
spasenje. Jedini problem je u tome to oni ive u
1998. godini a poruka treba da bude u celosti i na
pravi nain rastumaena u 1963. godini... Putovanje
kroz vreme, kako ga u ovom romanu tretira Benford
(prenose se samo informacije) i nain na koji je to
uinjeno (vrlo ubedljivo sa stanovita fizike),
obezbeuje ovom delu trajno i posebno mestou
biblioteci svakog ljubitelja tvrde SF literature.