Превођење на италијански језик 1 ПРЕДРОК ЈУН 2020.

Иако је ова пандемија свакодневно односила хиљаде жртава широм

света, ипак је створила чудноват утисак да се не догађа, констатује Мишел
Уелбек, један од најпопуларнијих и најконтроверзнијих француских
писаца, у писму које је прочитано на радију Ентер а у коме је говорио о
вирусу корона и „свету после”.
Међутим, његове уважене колеге, каже он, нису много причале о
поменутој контрадикцији и радије су решавале питање изолације. Њему су
њихови закључци послужили да се врати на стару дилему – да ли је у
праву био Флобер, који је говорио да човек мисли и пише само кад седи
или Ниче, који је тврдио да је све што није смишљeно у ходању чист
промашај. Уелбек се приклања Ничеу: „Покушај да нешто напишемо ако
немамо могућност да током дана бар неколико сати ходамо у непрекидном
ритму, биће безуспешан – нагомилана нервна напетост не успева да се
разводни, мисли и слике се и даље болно враћају у јадну главу аутора која
постаје раздражљива, па и луда.”
Даље подсећа да се писац и редитељ Карер, на пример, пита да ли ће се
родити занимљиве књиге инспирисане овим периодом. Уелбек каже да и
њега то занима: „Заиста сам себи поставио то питање, али искрено мислим
да неће бити тако. О куги смо имали много ствари, током векова, куга је
веома заинтересовала писце. Ово – сумњам. Ово је један баналан вирус,
час доброћудан, час смртоносан... дакле, вирус без икаквих својстава”.
Писац којем се приписује да је многе догађаје предвидео, сада каже да
не очекује „нови свет” након пандемије. „Нимало не верујем у изјаве типа
`више ништа неће бити као пре`. Напротив, све ће остати потпуно исто.
Ток ове епидемије је чак изразито нормалан. Запад није, по божанском
праву, вечан, најбогатије и најразвијеније подручје на свету. Готово је све
ово већ једно дуже време”, сматра један од најинтригантнијих писаца
данашњице.
 Превођење на италијански језик 2 ПРЕДРОК ЈУН 2020.

Насупрот томе, главни резултат вируса корона требало би да буде

убрзање одређених мутација које су у току, сматра Уелбек. Он наводи да
већ неколико година сваки технолошки развој, било споредни (видео на
захтев, бесконтактно плаћање) или главни (телекомуникације, интернет
куповина, друштвене мреже), углавном има за последицу (или им је то
главни циљ, додаје) смањење контаката међу људима.
„Епидемија вируса корона даје величанствен смисао овој тешкој
тенденцији: као да нека застарелост погађа односе међу људима”, каже он.
Уелбек сматра да би било подједнако погрешно рећи да смо поново
открили трагичност, смрт, коначност итд. Тренд већ више од пола века,
који је добро описао Филип Аријес, био је да се што више прикрива смрт.
А тек сад се прикрива, односно „смрт никада није била дискретнија него
ових последњих недеља”, каже он. „Људи умиру сами у болницама или
старачким домовима, одмах их сахрањују (или кремирају? Кремација је
више у духу времена), у тајности, не позивајући никога. Мртви без икаквих
сведочења, жртве се своде на бројеве у статистици свакодневних смрти и
анксиозност се шири међу становништвом и расте, има нешто необично
апстрактно у вези са тим”, наводи Уелбек.
Још један број постао је врло важан у овим недељама, а то је старосна
доб оболелих, примећује писац. „До када би их требало реанимирати и
лечити? До њихове 70, 75, 80. године? Очигледно, зависи од региона света
у којем живимо. Кад дођемо до одређеног доба живота (70, 75, 80?) као да
смо већ помало мртви. У сваком случају, никада нисмо са таквом
спокојном бесрамношћу изрекли чињеницу да сваки живот нема исту
вредност”, сматра Уелбек. Сви ти трендови су дакле, каже он, постојали и
пре вируса корона; сада су се манифестовали само новим доказима.
„Нећемо се после изолације пробудити у неком новом свету. Све ће бити
исто, само мало горе”, закључује писац.