AKTI SUDA VESTI I SAOPŠTENJA INFORMATOR O RADU KONTAKTI MAPA SAJTA

ћирилица latinica
POČETNA STRANA

OSNIVANJE SUDA

UNUTRAŠNJE UREĐENJE I
RUKOVOĐENJE U SUDU
REPUBLIKA SRBIJA
NADLEŽNOST SUDA
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
SUDSKA VLAST Broj: Gž1.1807/11
Dana: 26.09.2011. godine
PRIJEM POŠTE I
Novi Sad
PISARNICA
U I M E N A R O D A!
PRITUŽBE STRANAKA
Apelacioni sud u Novom Sadu u drugostepenom veću sastavljenom od sudija Perside Jovanović, kao predsednika veća, Borivoja
JAVNOST RADA
Gajića i Jasmine Danilović Stojković, kao članova veća, u pravnoj stvari tužiteljice J. J. iz A., koju zastupa pun.R. Ž. advokat iz N. S.
IZVEŠTAJI O RADU protiv tuženog DOO ZA P., P. I U. “P.“ iz A., koga zastupa pun. K. J. advokat iz A., radi poništaja rešenja, odlučujući o žalbi tuženog
protiv presude Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Apatinu posl. br.I-2P1.478/10 od 22.04.2010.godine u nejavnoj sednici
SUDSKA PRAKSA veća održanoj 26.09.2011. godine doneo je sledeću:

PUBLIKACIJE P R E S U D U

SARADNJA SA MEDIJIMA Žalbu ODBIJA i presudu Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Apatinu posl. br.1-2 P1.478/10 od 22.04.2010. godine
POTVRĐUJE.
LINKOVI
O b r a z l o ž e nj e
PRETRAGA
Prvostepenom presudom odlučeno je:

„PONIŠTAVA SE rešenje tuženog DOO ZA P., P. I U. “E.” iz A. broj .... od .....godine, te se OVAVEZUJE tuženi da tužiteljicu J. J. iz
A. vrati na rad, na ono radno mesto koje je obavljala pre poništenog rešenja ili na ono radno mesto kod tuženog, a koje odgovara
tužiteljičinoj stručnoj spremi, znanju i radnom iskustvu, u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiteljici nadoknadi troškove parničnog postupka u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja u
novčanom iznosu od 96.000,00 dinara.”

Protiv ove presude tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu žalbu iz svih zakonskih razloga pobijanja po čl.360 ZPP-a sa
predlogom da ovaj sud žalbu usvoji i pobijanu presudu preinači tako da tužbeni zahtev odbije kao neosnovan ili ukine i predmet vrati
prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U odgovoru na žalbu tužiteljica je osporila navode žalbe i predložila da se ista odbije kao neosnovana.

Žalba je neosnovana.

Ispitavši presudu prvostepenog suda u granicama žalbenih razloga i po službenoj dužnosti prema čl.372 st.2 ZPP-a, ovaj sud
nalazi da je u pravilno sprovedenom postupku prvostepeni sud utvrdio sve odlučne činjenice na koje je materijalno pravo pravilno
primenio ne počinivši pri tom ni jednu od bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tač.1,2,5,7 i 9 ZPP-a, na koje ovaj
sud pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima žalbe prvostepeni sud je pravilnom ocenom svih izvedenih dokaza skupno i
pojedinačno utvrdio sve odlučne činjenice bitne za odlučivanje i dao jasne i pravno utemeljene razloge za svoju odluku koje u celosti
prihvata i ovaj sud i na iste ukazuje.

Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužiteljica je bila u radnom odnosu kod pravnog prethodnika tuženog na osnovu ugovora o
radu od 07.12.2004. godine i obavljala poslove konobara do ....... godine kada joj je na osnovu rešenja pravnog prethodnika tuženog
od ........ godine prestao radni odnos na osnovu čl.179 st.1 tač.9 Zakona o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom uz utvrđenja
da je prestala potreba za obavljanjem poslova radnog mesta konobara II i da je tužiteljici isplaćena otpremnina utvrđena opštim
aktom i ugovorom o radu koju je u iznosu od 62.796,56 dinara tužiteljica primila uz potvrdu o prijemu dana 25.09.2006. godine.
Nadalje je utvrđeno da se tužiteljica počev od 01.08.2005.godine nalazila na porodiljskom odsustvu, a zatim na odsustvu radi nege
deteta do 27.07.2006. godine nakon čega joj je odobren godišnji odmor po čijem isteku joj je uručeno osporeno rešenja pravnog
prethodnika tuženog od ........ godine kojim je utvrđeno da je za njenim radom prestala potreba i prestao radni odnos sa ........ godine.
Utvrđeno je da je dana 03.04.2006.godine pravni prethodnik tuženog sa L. V. zasnovao radni odnos na određeno vreme koji je
produžavan a nakon toga je sa istim zaključen radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.08.2006. godine na radnom mestu
konobara na kome je radila i tužiteljica, koje poslove radnog mesta i sada isto lice obavlja. Nadalje je utvrđeno da je na radnom mestu
tužiteljice poslove konobara obavljao jedan izvršilac i nikada isti poslovi nisu bili razvrstani kao radno mesto konobar I i konobar II.
 Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno ceneći sadržaj osporenog rešenja pravnog prethodnika tuženog br......... od
......godine i razloge sadržane u obrazloženju istog sa ispravno datih i pravno obrazloženih razloga prvostepeni sud nalazi da je
osporeno rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu tužiteljice na osnovu čl. 179 st.1 tač.9 Zakona o radu nezakonito.

Odredbom čl.179 st.1 tač.9 Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to
postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako usled
tehnoloških,ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima
posla. Dakle, uslov za otkaz od strane poslodavca sa navedenog zakonskog osnova tehnološkog viška je da je došlo do tehnoloških,
ekonomskih ili organizacionih promena zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili da dođe do smanjenja
obima posla.U konkretnom slučaju tuženi na kome leži teret dokazivanja postojanja otkaznog razloga a time i zakonitosti osporenog
rešenja nije pružio odgovarajuće dokaze kojima bi uverio sud da je kod njega došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih
promena koje su dovele do prestanka potrebe za radom tužiteljice na radnom mestu konobara ili smanjenja obima posla na
poslovima koje je obavljala tužiteljica. Utvrđeno je da je ista nakon porodiljskog bolovanja i bolovanja radi nege deteta upućena na
godišnji odmor i da je njene poslove konobara obavljalo drugo lice koje je zasnovalo radni odnos kod tuženog najpre na određeno, a
zatim na neodređeno vreme, koje lice je i ostalo u radnom odnosu kod tuženog i nastavilo da obavlja poslove radnog mesta
konobara. Dakle, tuženi nije pružio dokaze da je na poslovima radnog mesta konobara došlo do smanjenog obima posla ili da je
prestala potreba za obavljanjem istih poslova. U osporenom rešenju tuženog je navedeno da je prestala potreba za radom tužiteljice
na radnom mestu konobar II na kom radnom mestu tužiteljica nikada nije radila, niti je tuženi pružio dokaz da je ista zaključila ugovor
o radu za obavljanjem poslova radnog mesta konobar II. Takođe je nesumnjivo utvrđeno da i drugi radnik L. V. koji je ostao da obavlja
poslove radnog mesta konobara nije zaključio ugovor o radu za obavljanje poslova konobara II za koje poslove radnog mesta tuženi u
obrazloženju osporenog rešenja navodi da je za njihovim obavljanjem prestala potreba. Stoga se ne može prihvatiti navod žalioca da
je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji zakonito sa iskorišćenog zakonskog razloga iz čl.179. st. 1. tač.9 Zakona o radu.

Žalba tuženog ne pruža dokaze za svoje žalbene tvrdnje,niti tuženi u žalbi odgovarajućim dokazima dovodi u sumnju zaključak
prvostepenog suda da kod tuženog nije došlo do organizacionih promena i time do prestanka potrebe za radom tužiteljice ili
smanjenja obima poslova radnog mesta na kome je ona radila. Neprihvatljivo je žalbeno isticanje da se pogrešno utvrđeno činjenično
stanje ogleda u činjenici da se prvostepeni sud upustio u ocenu opravdanosti proglašenja tužiteljice tehnološkim viškom. Nesumnjivo
je da je zakonsko pravo poslodavca da odluči kojim radnicima će otkazati ugovor o radu po osnovu tehnološkog viška, ali je uslov za
zakonitost otkaza po ovom osnovu postojanje objektivnih razloga za otkaz i odgovarajuće promene koje moraju imati objektivnu
strukturnu vrednost da bi se otkaz zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog mogao smatrati opravdanim. Dakle određene
ekonomske, organizacione i tehnološke promene koje moraju biti izvršene i njihov rezultat mora biti ukidanje radnog mesta ili
smanjenje obima posla na određenom radnom mestu.Organizacione promene tiču se promena u organizacionoj strukturi poslodavca
i same izmene odnose se na izbor organizacione strukture i grupisanje poslova po pojedinim delovima procesa rada.Tehnološke
promene tiču se promena u procesu materijalne proizvodnje i iste moraju dovesti do prestanka potrebe za obavljanjem određenog
posla ili smanjenja obima poslova jer u protivnom je korišćenje otkaznog razloga iz čl.179 st.1 tač.9 Zakona o radu protivno cilju i
svrsi ovog otkaznog razloga i predstavlja zloupotrebu prava koja mora biti sankcionisana poništajem rešenja o otkazu sa ovog
zakonskog razloga. Osnov otkaza ne može biti po osnovu tehnološkog viška činjenica da se tužiteljica nalazila na porodiljskom
bolovanju, odnosno bolovanju radi nege deteta, a nesumnjivo je utvrđeno da je na radnom mestu iste primljen drugi radnik
neposredno pre otkazivanja ugovora o radu tužiteljici po osnovu tehnološkog viška.

Nužna posledica ništavosti i pravnog dejstva osporenog rešenja na radno pravni status tužiteljice je i njeno vraćanje na rad kod
tuženog na osnovu čl.191 st.1 Zakona o radu ponovnim uključivanjem tužiteljice u radni proces na poslove i radne zadatke koji
odgovaraju njenoj stručnoj spremi,znanju i radnom iskustvu.Stoga je pravilnom primenom materijalnog prava ceneći utvrđeno
činjenično stanje prvostepeni sud odlučio kada je usvojio i ovaj deo tužbenog zahtava na način naveden u izreci pobijane presude.

Ovaj sud je cenio i ostale navode žalbe ali nalazi da isti nisu od odlučnog značaja za ovu drugostepenu odluku.

Pravilno je sa ispravno datih i pravno obrazloženih razloga prvostepeni sud odlučio i o troškovima prvostepenog postupka na
osnovu čl.149 st.1 ZPP-a.

Iz iznetih razloga žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena na osnovu odredbe čl.375. ZPP-a.

PREDSEDNIK VEĆA
SUDIJA
Persida Jovanović, s.r.
Zto:

Napomena
Rev2 20/2012 od 18.10.2012. godine odbijena je kao neosnovana revizija izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu
Gž1 1807/11.

© 2010-2018 АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ