2012-13. Xlvii - 1

O ЈЕДНОЈ ВРСТИ СИМЕТРИЈЕ БРОЈЕВА
Ратко Тошић, Нови Сад
Ако је дат неки природан број a, онда се нови број b може добити тако да се
цифре броја a испишу обрнутим редом. На пример, из броја a = 518, добијамо број
b = 815. У овом случају за број b кажемо да је симетричан броју a. Наравно да је
онда и број a симетричан броју b, па зато кажемо да су бројеви a и b узајамно
симетрични или да чине пар узајамно симетричних бројева. При томе
ограничавамо се на посматрање природних бројева код којих су прва и последња
цифра различите од нуле, да би узајамно симетрични бројеви имали исти број
цифара и да бисмо за сваки дати број могли образовати њему симетричан број.
На пример, парови симетричних бројева су 25 и 52, 173 и 371, 1405 и 5041.
Постоје и природни бројеви који су симетрични сами себи, тј. који се не мењају
кад им се цифре испишу у обрнутом поретку. За такве бројеве кажемо да су
симетрични бројеви. На пример симетрични бројеви су 22, 313, 4334, 55555,
12321, 812218.
Симетрични бројеви називају се још и палиндроми, по
угледу на речи које се читају исто слева на десно и здесна на
лево. На пример, следеће речи су палиндроми: ПОП, НЕВЕН,
РОТОР. И целе реченице могу бити палиндроми, на пример:
САВА ЗИДАР ГРАДИ ЗА ВАС.
Решимо сада неколико задатака у вези са паровима
узајамно симетричних бројева и палиндрома.
Задатак 1. Одреди број а) троцифрених; б) четвороцифрених палиндрома.

Решење. И троцифрени и четвороцифрени палиндроми одређени су са прве две
цифре. Према томе, број троцифрених (четвороцифрених) палиндрома једнак је
броју двоцифрених природних бројева, тј. 90.
Задатак 2. Одреди број парова различитих узајамно симетричних двоцифрених

бројева.
Решење. Сваком двоцифреном броју који се не завршава нулом одговара тачно
један њему симетричан број. Број таквих бројева је 81. При томе, ако су цифре
двоцифреног броја једнаке, тј. ако је број палиндром, он је сам себи симетричан.
Има 9 таквих бројева. Од преостала 72 броја може се формирати 36 парова
различитих узајамно симетричних бројева.
При решавању задатака у којима фигуришу симетрични и узајамно симетрични
бројеви, често се користи дељивост и својства дељивости природних бројева.
Задатак 3. а) Збир два узајамно симетрична двоцифрена броја дељив је са 11.

б) Разлика два узајамно симетрична двоцифрена броја дељив је са 9.
Решење. а) ab + ba = (10a + b) + (10b + a) = 11⋅ ( a + b).
б) ab − ba = (10a + b) − (10b + a) = 9 ⋅ (a − b).
1
О ЈЕДНОЈ ВРСТИ СИМЕТРИЈЕ БРОЈЕВА
Задатак 4. Доказати да је разлика два четвороцифрена узајамно симетрична броја
исте парности дељива са 18.
Решење. Нека су abcd и dcba четвороцифрени бројеви исте парности (што значи
да су цифре a и d обе парне или обе непарне). Како је a – d паран број, у разлици
abcd − dcba = 999( a − d ) + 90(b − c ) су оба члана дељива са 9 и са 2, одакле следи
тврђење.
Задатак 5. Одреди пар узајамно симетричних четвороцифрених бројева ако је

један од њих 9 пута мањи од другог.
Решење. Означимо мањи од тражених бројева са x. Тај број није већи од 1111, јер је
9x четвороцифрени број. Он се завршава цифром 9, јер се 9x завршава цифром 1,
дељив је са 9 јер бројеви x и 9x имају исти збир цифара. Збир друге и треће цифре
једнак је 8, одакле следи да друга цифра мора бити 0. Према томе, трећа цифра је 8
и тражени број је 1089, при чему је 1089 ∙ 8 = 9801.
Задатак 6. Производ два узајамно симетрична броја је осмоцифрен број који се

завршава са три нуле. Наћи све парове таквих бројева.
Решење. Нека m = abcd и n = dcba чине такав пар бројева. Како је производ та два
броја дељив са 1000, мора један од тих бројева бити дељив са 53 = 125, а други са 23
= 8. (Не може ниједан од та два броја бити дељив и са 5 и са 2, јер би се такав број
завршавао нулом.) Бројеви дељиви са 125 који се не завршавају нулом, завршавају
се једном од следећих комбинација цифара: 125, 375, 625, 875. Разматрајући сваки
случај посебно (имајући у виду да бројеви 521a , 573a, 526a , 578a треба да буду
дељиви са 8), налазимо да m може бити сваки од бројева: 6125, 6375, 4625, 4875.
Тим бројевима одговарају редом њима узајамно симетрични бројеви 5216, 5736,
5264, 5784.
Задатак 7. Да ли збир два узајамно симетрична броја може бити 2013-цифрен број
чије су све цифре деветке?
Решење. Не. Лако се види да је збир цифара у сваком разреду једнак 9 и да не може
бити преноса. Следи да је збир цифара добијеног збира два пута већи од збира
цифара једног сабирка, тј. да је паран број. Међутим, број 2013 ∙ 9 је непаран број.
Следећих неколико задатака односи се на бројеве палиндроме.
Задатак 8. Нађи најмањи троцифрени палиндром чији је збир са најмањим

двоцифреним палиндромом такође палиндром.
Решење. Најмањи двоцифрени палиндром је 11. Тражени троцифрени палиндром
тражићемо међу бројевима облика 1a1. Ако је a < 9 збир ће бити облика 1b2, где је
b = a + 1, па тај збир неће бити палиндром. Преостаје да проверимо да је 191 + 11 =
202 палиндром. Дакле, тражени број је 191.
2
Задатак 9. Нађи парове троцифрених палиндрома који се записују помоћу две
различите цифре чија је разлика троцифрени број записан са три узастопне цифре.
Решење. Нека aba = 100a + 10b + a и bab = 100b + 10a + b чине тражени пар, при
чему је a > b. Њихова разлика је aba − bab = 91⋅ (a − b), где је 1 ≤ a – b ≤ 8.
Непосредном провером налазимо да је дати услов испуњен само за a – b = 6,
одакле добијамо тражене парове: 717 и 171, 828, и 282, 939 и 393. Разлика сва три
пара је 91 ∙ 6 = 546.
Задатак 10. Одреди све четвороцифрене палиндроме са тачно 5 различитих

простих делилаца.
Решење. Приметимо да палиндром не може да садржи истовремено просте
чиниоце 2 и 5 (јер би се завршавао цифром 0). Исто тако, лако се види да је тражени
број производ пет различитих простих бројева. Наиме, ако би се неки од тих
простих фактора појављивао степенован неким бројем већим од 1, тај производ би
био бар петоцифрен, јер је производ пет најмањих простих бројева различитих од 5
једнак 2 ∙ 3 ∙ 7 ∙ 11 ∙ 13 = 6006. Тај производ је четвороцифрени палиндром. Још
једно решење добијамо када 13 заменимо са 19. Дакле, имамо два решења: 6006 и
2 ∙ 3 ∙ 7 ∙ 11 ∙ 19 = 8778.
Задатак 11. Редни број овог задатка је палиндром.

Решење. Очигледно.
У следећим задацима фигуришу и неки геометријски елементи.
Задатак 12. Дужина странице квадрата изражена у cm је прост број, а површина тог
квадрата (у cm2) једнака је збиру два двоцифрена узајамно симетрична броја. Који
су то бројеви?
Решење. Нека ab = 10a + b и ba = 10b + a чине пар тражених узајамно симетричних
бројева, где је a > b. Тада је ab + ba = 11⋅ (a + b), а како је 11 прост број и 3 ≤ a + b ≤
17, могуће је само да је a + b = 11. Дакле, дужина странице квадрата је 11cm, а
површина 11 ∙ 11 = 121cm2. Сада за цифре a и b постоје следеће могућности:
1) a = 9, b = 2; 2) a = 8, b = 3; 3) a = 7, b = 4; 4) a = 6, b = 5.
Тражени парови узајамно симетричних бројева су (92, 29), (83, 38), (74, 47), (65, 56).
Задатак 13. Обим правоугаоника једнак је 806cm. Одреди дужине његових

страница (у cm) ако је познато да су те дужине два узајамно симетрична броја.
Решење. Лако се види да су дужине страница два троцифрена узајамно симетрична
броја чији је збир једнак 403. Из abc + cba = 101⋅ (a + c ) + 20b = 403, лако налазимо
да је a + c = 3 и b = 5. Дакле, тражене дужине страница су 251cm и 152cm.
Задатак 14. Дужина ивице коцке је цео број центиметара, а запремина (у cm3)
једнака је разлици два двоцифрена узајамно симетрична броја. Који су то бројеви?
3
Решење. Нека су ab = 10a + b и ba = 10b + a тражени бројеви, при чему је a > b. Тада
је ab − ba = 9 ⋅ (a − b) = 3 ⋅ 3 ⋅ (a − b), а како 1 ≤ a + b ≤ 8, могуће је само a – b = 3. Следи
да је дужина ивице коцке 3cm, а запремина 27cm3. За пар цифара a, b постоје
могућности: (9, 6), (8, 5), (7, 4), (6, 3), (5, 2), (4, 1). Одавде лако налазимо шест парова
тражених бројева: (96, 69), (85, 58), (74, 47), (63, 36), (52, 25), (41, 14).
Задатак 15. Да ли постоји коцка са ивицом целобројне дужине (у cm) чија је

запремина (у cm3) једнака збиру два двоцифрена узајамно симетрична броја?
Решење. Не. Збир ab + ba = (10a + b) + (10b + a) = 11⋅ ( a + b), где су a и b једноцифрени
бројеви, не може бити куб природног броја.
Задатак 16. Дужине страница правоугаоника су троцифрени палиндроми aba и

bab. Одреди обим тог правоугаоника ако је познато да је он такође троцифрени
палиндром.
Решење. Тражени обим једнак је 2 ⋅ ( aba + bab) = 2 ⋅ 111⋅ (a + b), што је троцифрени
број само за a + b = 3 и a + b = 4. У првом случају је обим једнак 666 (странице 121 и
212), у другом 888 (131 и 313).
Задаци за самостални рад
1. Нађи најмањи четвороцифрени палиндром чији је збир са најмањим

двоцифреним палиндромом такође палиндром.
2. Одреди број а) петоцифрених; б) 2012-цифрених; в) n-цифрених палиндрома.
3. Одреди број парова узајамно симетричних
а) троцифрених; б) четвороцифрених; в) n-цифрених бројева.
4. Докажи да не постоји једнакостраничан троугао код кога су дужина странице и
обим два четвороцифрена узајамно симетрична броја.
5. Одреди дужину странице квадрата, ако је познато да су та дужина и обим
квадрата (изражени у центиметрима) две четвороцифрена узајамно
симетрична природна броја.
6. Дужина странице квадрата у cm је цео број, а његова површина изражена у cm2
је троцифрени палиндром. Израчунај обим квадрата.
7. Одреди дужину ивице коцке у cm ако је познато да је запремина коцке
(изражена у cm3) збир два троцифрена узајамно симетрична броја.
8. Одреди дужине у центиметрима страница правоугаоника ако је познато да су та
два узајамно симетрична броја и површина правоугаоника једнака 101088cm2.
9. Одреди пар узајамно симетричних петоцифрених бројева ако је један од њих 9
пута мањи од другог.
10. Докажи да ни један природан број не може бити два пута већи од њему
симетричног броја.
11. Нека је n збир два петоцифрена узајамно симетрична броја. Докажи да је бар
једна цифра броја n парна.
4
ЈЕДАН ЗАДАТАК ВИШЕ РЕШЕЊА
12. Одреди запремину коцке ако је познато да је она (изражена у cm3):
а) троцифрени; б) четвороцифрени палиндром.
13. Нађи све троцифрене палиндроме дељиве са 18.
14. Нађи све четвороцифрене палиндроме који су дељиви са а) 36; б) 63.
15. На колико начина се могу изабрати један двоцифрен и један троцифрен
палиндром тако да је и њихов збир палиндром?
СПЕЦИЈАЛНИ ЗАДАТАК БР. 65

Десет најуспешнијих решавалаца овог задатка биће награђено. Упутство за
слање решења налази се на страни 48.
Одреди најмању и највећу могућу вредност разлике два

троцифрена узајамно симетрична броја.

Јожеф Варга, Темерин
Корисније је решити један исти задатак на неколико различитих начина него решити
неколико задатака – сваки на само један начин. Ако се један исти задатак реши на разне
начине, може се упоређивањем решења утврдити које је од њих краће, ефектније,
елегантније. На тај начин се стиче и изграђује вештина решавања задатака.
W. W. Sawyer, Prelude to Mathematics
У оквиру ове рубрике на конкретним примерима указиваћемо на могућностима да се једна

исти задатак решава на различите начине. При томе ћемо настојати да се у решавању
задатака користе само она знања која су доступна ученицима основне школе, трудећи се да
поступци решавања буду елегантни и једноставни, јер у математици је лепо оно што је
једноставно.
Три уморна путника и кнедле
Задатак. Три гладна путника су свратили у једну гостионицу на ручак. Сели су за

сто и наручили кнедле. Били су јако уморни, па су заспали за столом. Гостионичар
је донео кнедле у једној чинији и ставио на сто. Кад се први путник пробудио,
пребројао је кнедле и појео трећину. Потом је поново заспао. Пробудио се други и
такође је пребројао кнедле, појео трећину и заспао је поново. Трећи се пробудио,
пребројао кнедле и појео трећину. После тога је у чинији остало 8 кнедли. Колико
кнедли је гостионичар донео?
x
Решење 1. Означимо тражени број кнедли са x. Први путник је појео , а остало је
3
x 1 x
x− . Други је појео трећину остатка, а то је  x −  . Остало је
3 3 3
5
x 1
−  x −  . Од тога је трећи путник појео трећину , тј.  x − −  x − 
x 1 x 1 x
x−  ,
3 3 3 3 3 3 3 
а остало је x − −  x −  −  x − −  x −   . По услову задатка је
x 1 x 1 x 1 x
3 3 3  3 3 3 3 
x − −  x −  −  x − −  x −   = 8.
x 1 x 1 x 1 x
(1)
3 3 3  3 3 3 3 
Сређивањем израза на левој страни добија се једначина
x x x 1
( x x x
)
x − − + − ⋅ x − − + = 8, односно x − − + − + + − = 8,
3 3 9 3 3 3 9
x x x x x x x
3 3 9 3 9 9 27
8x
= 8, па је x = 27. Гостионичар је донео 27 кнедли.
27
x 1
−  x −  појављује на два
x
Решење 2. Уочимо да се у једначини (1) израз x −
3 3 3
места. Заменимо тај израз са Х. Дакле, x − −  x −  = X , па је једначина
x 1 x
3 3 3
1 2
X − X = 8 . Даље је X = 8, односно Х = 12. Сада решавамо једначину
3 3
9 x − 3x − 3x + x
x − −  x −  = 12. Следи x − − + = 12,
x 1 x x x x 4x
= 12, = 12, па је
3 3 3 3 3 9 9 9
х = 27. Гостионичар је донео 27 кнедли.
x
Решење 3. Први путник је појео трећину, значи остале су две трећине, тј. је
3
2 1 2
појео и остало је x . Други је појео трећину остатка, односно ⋅ x и остале су
3 3 3
2 2 2 2 2 2 2 2
две трећине, тј. ⋅ x . После трећег остало је ⋅ ⋅ x односно ⋅ ⋅ x = 8.
3 3 3 3 3 3 3 3
8
Другачије, x = 8. Одавде x = 27, тј. гостионичар је донео 27 кнедли.
27
Решење 4. Сваки путник је дупло више кнедли оставио, него што је појео, јер је
појео једну трећину, а оставио две трећине. Ако је трећи оставио 8 кнедли, појео је
4, или њему је остало 8 + 4 = 12 кнедли. Други је значи оставио 12 кнедли. Исто тако
добијамо да је други појео 6 кнедли, значи њему је први оставио 12 + 6 = 18 кнедли.
Први је појео 18 : 2 = 9 кнедли, што значи да је гостионичар донео 18 + 9 = 27
кнедли.
6
РАЧУНАРСТВО
КОНКУРСНИ ЗАДАТАК ИЗ РАЧУНАРСТВА БР. 154 (ЗА I КАТЕГОРИЈУ)

I категорија су ученици петог и шестог разреда
Ољина мама ради ради у књижари „Насмејани црв“ и Оља јој често помаже. Данас
је стигла нова испорука и књиге треба сложити у полице. Прва књига је стигла у P
примерака и њене диманзије су такве да у једну полицу у ормару може да стане
највише 20 примерака. Друга књига је стигла у D примерака и у једну полицу може
да стане највише 22 примерка ове књиге. Ако се у једну полицу у ормару слаже
само једна врста књига, написати програм који за унете вредности P и D одређује
колико полица ће бити потпуно попуњено овим књигама.
Пример. Улаз: P = 45 D = 75 Излаз: 5
КОНКУРСНИ ЗАДАТАК ИЗ РАЧУНАРСТВА БР. 155 (ЗА II КАТЕГОРИЈУ)

II категорија су ученици седмог и осмог разреда
У књижари „Насмејани црв“ полице за књигу у ормару се прилагођавају висини
књига тако што, ако књига не може да стане у једну полицу, скине се преграда
између две полице које су једна изнад друге. Ако је предвиђено да су све полице
исте висине V (задате у центиметрима) и ако је висина књиге коју треба ставити у
полицу K, написати програм који одређује да ли књига, по висини, може да стане у
једну или две полице и исписује одговарајући коментар. Претпоставити да ни једна
књига нема висину која је већа од висине две полице.
Пример. Улаз: V = 30 K = 45 Излаз: DVE POLICE
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
Задаци из ове рубрике имају за циљ помоћ како ученицима, тако и наставни-цима. Разврстани су у три
групе у складу са стандардима знања из математике за крај обавезног образовања. Дати су предлози
контролних и писмених задатака, при чему је у угластим заградама [ ] дата варијанта за другу групу.
III РАЗРЕД
БРОЈЕВИ ДО 1000. ПОРЕЂЕЊЕ БРОЈЕВА ДО 1000.

РИМСКЕ ЦИФРЕ. САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ ДО 1000.
Основни ниво
1. а) Запиши речима бројеве: 340, 304, 43, 433, 430.
б) Запиши цифрама бројеве: осамсто седам, седамсто
осамдесет, седамсто осам, осамсто седамдесет и осам.
2. а) Који од наведена три броја 345, 453 и 534 је већи од 372 и мањи од 577?
б) Који од бројава 745, 183, 689 и 974 је мањи од 700 и мањи од 399?
7
3. Доврши попуњавање табеле:
+ 100 210 400
300 400 510
90
400
Средњи ниво
4. Колико има бројева:
а) чија је цифра десетица 6, а који су већи од 281 и мањи од 466?
б) чија је цифра јединица 7, а који су мањи од 444 и већи од 333?
5. Допуни шта недостаје:

Број записан Број записан
римским цифрама арапским цифрама
CCCXLIV
979
DCLXIV
497
6. Напиши редом од најмањег до највећег све троцифрене бројеве у којима се

свака од цифара 3, 8 и 2 појављује тачно једанпут.
7. Попуни табелу:
а 340
а − 10 350 420
а −100 400
а + 10 410 333
а + 100 600
Напредни ниво
8. Који су то троцифрени бројеви записани римским цифрама I, X и C мањи од 100?
Цифре се могу понављати.
9. Запиши од највећег до најмањег све троцифрене бројеве који се пишу цифрама

3 и 6 (цифре се могу понављати).
10. Производ цифара броја 127 је 1 ∙ 2 ∙ 7 = 14. Напиши све парне троцифрене
бројеве чији је производ цифара једнак 12.

а 500 393
а − 67 500 667
а + 208 607 700
8
+
467 546
500 650 826
208
КОНТРОЛНА ВЕЖБА – 15 минута

Бројеви до 1000. Поређење бројева до 1000
Број записан речима Број записан цифрама
Триста осам [Седамсто педесет девет]
580 [490]
Седамсто четрдесет два [Петсто девет]
298 [621]
659 654 213 210 267 380

2. Уочи и напиши на линији све бројеве из табеле
који су већи од 331 и мањи од шесто педесет пет 180 700 65 804 432 477
[већи од 271 и мањи од шестсто шест]
272 217 155 328 650 304
Одговор: _____________________________________________________
3. Пиши знак „<“ или „>“ тако да запис буде тачан:

а) 235 ___ 435; б) 504 ___ 405; в) 350 ___ 305; г) 446 ___ 464.
[а) 234 ___ 524; б) 701 ___ 107; в) 780 ___ 708; г) 557 ___ 575.]
4. Запиши од најмањег до највећег све троцифрене бројеве који се пишу цифрама

6, 7 и 2 [3, 4 и 7] (цифре се могу понављати), а који су мањи од 666 [већи од 444].

Римске цифре
Број записан Број записан
римским цифрама арапским цифрама
LXXVII[LXXXVI]
37 [28]
DCCVI [DCXII]
298 [396]
CMVI [CDXXII]
499 [994]
9
2. Напиши римским цифрама два петоцифрена [четвороцифрена] броја мања од
100.
3. Напиши римским цифара четири шестоцифрена броја која су већа од 700 [800]
и мања од 800 [900].

Сабирање и одузимање
1. Израчунај збирове:
a) 345 + 40 [367 + 20]; б) 287 + 300 [168 + 500]; в) 623 + 236 [313 + 563],
г) 463 + 246 [413 + 396]; д) 513 + 288 [423 + 578].
2. Израчунај разлике:
а) 568 − 30 [767 − 40]; б) 741 − 400 [852 − 500]; в) 872 − 361 [967 − 445];
г) 452 − 316 [647 − 428]; д) 712 − 217 [613 − 415].
3. Мардарије је замислио брoј који је за 272 [353] мањи од броја 622 [733]. Који
број је Мардарије замислио?
IV РАЗРЕД
СКУПОВИ N И N0. САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ У СКУПУ N0.
Три милиона двеста осам
580330
Седамсто четрдесет хиљада двадесет осам
10020298

а) 30049 __ 3049; б) 90800 __ 100098; в) 50050 __ 50500; г) 400005 __ 50004.

+ 320001 423708 28004
700 320701 424408
7000 327001
70000
70345
70707
10
4. На свакој цртици напиши одговарајућу цифру тако да важи једнакост између
броја и израза у истом реду:
237793 __ ∙ 105 + __ ∙ 104 + __ ∙ 103 + __ ∙ 102 + __ ∙ 10 +__
______ 4 ∙ 105 + 6 ∙ 104 + 8 ∙ 103 + 0 ∙ 102 + 3 ∙ 10 + 2
2300280 __ ∙ 106 + __ ∙ 105 + __ ∙ 104 + __ ∙ 103 + __ ∙ 102 + __ ∙ 10 +__
46_28_3 __ ∙ 106 + __ ∙ 105 + 5 ∙ 104 + __ ∙ 103 + __ ∙ 102 + 4 ∙ 10 +__
4753_4 4 ∙ 10__ + __ ∙ 104 + 5 ∙ 10__ + __ ∙ 102 + 8 ∙ 10 +__
5. Напиши најмањи и највећи шестоцифрени број у коме се цифаре 4 и 0

појављује по два пута, а цифре 7 и 1 по једанпут.
6. У празна поља упиши одговарајуће цифре, тако да рачун буде тачан:

а) 3 4 5 2 б) 6 7 2 2
+ 5 1 – 5 1
8 2 9 3 0 9 3 2 9 3 0 9
7. Колико парних четвороцифрених бројева можеш написати помоћу цифара 0, 5,

6 и 9 користећи сваку од цифара тачно једанпут? Израчунај збир највећег и
најмањег тако записаног броја.
8. Ако је a – b = 2012 израчунај:
а) (a + 988) – b; б) a – (b + 1012); в) (a + 4879032) – (b + 4879032).
9. Доврши попуњавање табеле (у обојеним пољима су сабирци и у необојеним

одговарајући збирови):
+ 3400
8008 7903
4008
40804 100000
10. Збир три броја је 2012. Ако се један сабирак увећа за 398, а други смањи за
1549, шта треба урадити са трећим сабирком да би збир остао непромењен?
11. Иван, Милан и Видан су заједно уштедели 2012 динара. Колико је уштедео сваки
од њих, ако је Милан уштедео два пута више од Видана, а Иван за 212 динара
више од Видана?
11
12. Напиши највећи и најмањи непаран осмоцифрени број који је записан цифрама
0, 3, 4, 5 и 7 у коме се ниједна од тих цифара не појављује више три пута.
Израчунај збир и разлику та два броја.

Записивање и упоређивање природних бројева
1. а) Запиши цифрама бројеве:
двеста пет хиљада триста седам [петсто седам хиљада петсто осам];
два милиона пет хиљада четрдесет пет [осам милиона сто хиљада педест два].
б) Запиши речима бројеве:
12489 [14897]; 32005070 [27006090].

а) 73009 __ 7309 [8204 __ 82004]; б) 99800 __ 100008 [899009 __ 1233049];
в) 600060 __ 60600 [303000 __ 3003000]; г) 600008 __ 80006 [90003 __ 300009].
3. Напиши редом бројеве који су за 1, 10, 100, 1000, 10000, 100000 и 1000000 већи
[мањи] од броја 34562113.
4. На свакој цртици напиши одговарајућу цифру тако да важи једнакост између

броја и израза у истом реду (врсти):
567293
__ ∙ 105 + __ ∙ 104 + __ ∙ 103 + __ ∙ 102 + __ ∙ 10 + __
[453897]
4 ∙ 105 + 2 ∙ 104 + 6 ∙ 103 + 0 ∙ 102 + 7 ∙ 10 + 5
______
[9 ∙ 105 + 4 ∙ 104 + 0 ∙ 103 + 7 ∙ 102 + 7 ∙ 10 + 8]
ПРВИ ПИСМЕНИ ЗАДАТАК

Педест осам хиљада двеста педесет осам
[Седамдест пет хиљада триста шездесет пет]
5453
[4823]
Седамсто хиљада двеста девет
[Петсто хиљада триста седам]
20032098
[30043087]
Двеста осам милиона пет
[Деветсто четири милиона три]
300008
[200003]
2. а) Запиши бројеве који су мањи од 130002 [120003] и већи од 129995 [119996].
12
б) Поређај од највећег до најмањег следеће бројеве:
104000, 140000, 1004000, 1000004, 14000000 и 10004000
[207000, 200700, 2007000, 2000070, 20700000 и 20000007].
3. Израчунај:
а) 42340 + 35137 [25220 + 54044]; б) 3450309 + 678892 [7348747 + 745556];
в) 69744 – 34040 [78665 – 35060]; г) 1400008 – 338020 [2700003 – 435040].
4. Ако су у троугловима саби-

рци, а око њих одговарају- 7978 ____ ____ 8797 ____ ____
ћи збирови, напиши на цр-
тама бројеве који недоста- 4454 6566
ју: ____ ____
18000 20000
5. Израчунај збир и разлику највећег и најмањег седмоцифреног броја од којих
сваки има збир цифара 23 [24] .
V РАЗРЕД
СКУПОВИ. ГОМЕТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ
Израз (144 - 24) : 12 144 : (18 – 6) 144 – 24 : (12 – 6)
Вредност израза
2. Дати су скупови: А = {5, 6, 8, 9}, B = {5, 689}, C = {56, 89}, D = {5689} и E = {9, 8, 5, 6}.
а) Колико елемената има сваки од датих скупова?
б) Који су од датих скупова једнаки?
3. Колико дужи има на слици? P Q R S
Запиши их. a
4. Напиши заграде тако да добијеш тачну једнакост:
а) 660 + 140 : 4 + 10 = 210; б) 660 + 140 : 4 + 10 = 705;
в) 660 + 140 : 4 + 10 = 670.
5. Помоћу знакова операција запиши израз који је описан текстом и израчунај
његову бројевну вредност:
а) троструки збир бројева 122 и 96;
б) разлика броја 2200 и двоструког броја 120;
в) производ броја 33 и збира бројева 3333 и 333;
г) збир броја 1001 и производа бројева 101 и 11.
13
6. Скуп А чине слова у речи ИНФОРМАТИКА, скуп В чине самогласници у речи
ГEОМЕТРИЈА и скуп С чине слова која се понављају у речи МАТЕМАТИКА.
Одреди елементе скупова: А ∩ В ∩ С, С \ (А ∩ В), (В \ С) ∪ А.
7. Нацртај тачке А, B, C, D тако да одређују:
а) једну праву; б) четири праве; в) шест правих.
8. Нацртај кружницу k(O, 2cm). У равни кружнице изабери тачку А тако да је OA =
35mm и тачку B тако да је OB = 15mm. Нацртај кружнице k1(А, 3cm) и k2(B, 2cm).
Одреди и обележи заједничке тачке: а) кружница k и k1; б) кружница k и k2.
9. Напиши све четвороцифрене бројеве чији је збир цифара 3.
а) Израчунај њихов збир;
б) Израчунај разлику између највећег и најмањег од тих бројева.
A B C
10. На слици је Венов дијаграм скупова А, B и C. Представи
обојене скупове примењујући операције уније, пресека
и разлике скупова А, В и С.
а) б) в)
A B C A B C A B C
11. Нацртај две полуправе тако да:

а) заједно чине једну полуправу; б) заједно чине једну праву;
в) имају једну заједничку тачку; г) имају заједничку дуж;
д) немају заједничких тачака.
12. Нацртај два троугла тако да имају:

а) заједничку тачку; б) заједничку дуж; в) заједнички троугао;
г) заједнички четвороугао; д) заједнички петоугао.
КОНТРОЛНА ВЕЖБА
1. Израчунај вредности датог израза ако је a = 12 [14].
а) (3a − 10) : 2; б) 42 + 4 ⋅ (a + 5).
2. Скуп А чине слова речи ЛЕТО [ЛИПА], а скуп В слова речи ЈЕСЕН [ТОПОЛА].
Напиши елементе скупова А, В, А ∪ B и А ∩ B.
3. Користећи дијаграм на слици напиши елементе скупова:

A, B, C, A \ C, A ∩ C, B ∪ C, A \ (B ∪ C).
14
A C
7 B 3
A B 4
b
y 5
a 7 a 3
2
y 4 5 2 b
C
4. Напиши све троцифрене бројеве чији је збир цифара јединица и стотина

[десетица] једнак 3, а цифра десетица је 2 [1]. Колико има таквих бројева?
Израчунај њихов збир?
3. Од 58 [62] ученика једног разреда њих 30 [28] воли да слуша рок музику, њих 26
[18] слуша фолк музику, а 12 [14] ученика не слуша ни рок ни фолк музику.
Колико ученика слуша и рок и фолк музику? [Колико ученика слуша само фолк
музику?]

1. Који од израза M = 2222 : 22 + 22 [1001 : 11 + 11], P = 1111 – 11 ⋅ 11 [2222 – 22⋅22],
S = (12 + 21) ⋅ 22 – 11 [12 + 21 ⋅ (22 – 11)] има највећу [најмању] вредност?
2. Који од скупова су подскупови скупа А = {2, 4, 5, 6, 8, 9}?

B = {x | x ∈ N и x ≤ 9}, C = {x | x ∈ N и 4 ≤ x < 9}, D = {x | x ∈ N и 2≤ x ≤10}, Е = {x | x ∈
N и x >3}, F = {x | x ∈ N и 4 ≤ x < 10} [B = {x | x ∈ N и x ≤ 10}, C = {x | x ∈ N и x < 9},
D = {x | x ∈ N и 2≤ x <10}, Е = {x | x ∈ N и 4 ≤ x < 8}, F = {x | x ∈ N и 1 < x < 11}].
3. Дати су скупови A = {1, 5, а}, B = {1, b, 5, 6} и C = {а, b, 6}. Одреди елементе

скупова: A ∩ B, B ∪ C, C \ A, (A ∪ C) \ B [A ∩ C, A ∪ B, A \ C, (B ∪ C) \ A].
4. Нацртај две полуправе Аа и Bb тако да имају заједничку тачку C [заједничку

дуж]. Колико има полуправих на тој слици? Запиши их.
5. Нацртај кружницу k(O, 3cm), тачку A која јој припада и тачку B тако да је OB =
2cm [4cm]. Нацртај кружницу k1(B, 3 cm). Нацртај и обележи праву a којa сaдржи
тaчке A и B. Обележи и запиши заједничке тачке кружнице k и праве a и
заједничке тачке кружницa k и k1.
VI РАЗРЕД
ЦЕЛИ БРОЈЕВИ. САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ ЦЕЛИХ БРОЈЕВА.

ТРОУГАО. СТРАНИЦЕ И УГЛОВИ ТРОУГЛА
1. Из скупа М = {–4, 6, 18, –3, 0, 5, –21} издвој:
а) позитивне; б) негативне целе бројеве.
15
2. Попуни празна места у таблицама
х 3 –1 0 54
–х –5 7
а 3 –1 0 –(–7) 11 –32
|a|
3. Да ли постоји троугао:
а) чије су странице 4cm, 5cm, 8cm; б) чији су углови 65°, 72°, 50°?
4. Поређај од најмањег до највећег бројеве: а = –5 + 6 – 7 + 8 – 9,
b = 5 – 6 + 7 – 8 + 9, c = 5 – (6 + 7) – 8 + 9, d = 5 – 6 + 7 – (8 + 9).
5. Ако је а = х + 2, |a| = 7, израчунај |x|, |x + 2|, |x| + 2.
6. Да ли постоји једнакокраки троугао:

а) чији је крак 4cm, а основица 9cm;
б) чија је основица 4,5cm, а крак 45cm;
в) чији је обим 20cm, а једна страница 10cm?
7. Израчунај углове троуглова приказаних на сликама:
122° C O R
150°
β
150° 2β α α – 20°
A B 91° M N P Q
8. Замени ∗ бројем тако да настала једнакост буде тачна:
а) |∗| = |–2 – 3 + 4|; б) |∗ + 1| = |–2 + 3 – 4|; в) |∗| + 2 = |–2 – 3 + 4|.
9. Израчунај: а) највећу б) најмању вредност израза 2 – (3 + х + у) ако је |х| = 5, а

|у| = 7.
10. Колико а) најмање б) највише узастопних целих бројева треба сабрати, па да је

њихов збир 11?
11. Један унутрашњи угао правоуглог троугла је 60°. Покажи да је њему налегла
катета два пута мања од хипотенузе.
16
12. Колики су углови троугла АВС ако симетрала угла код темена А дели тај троугао
на два једнакокрака троугла? Колико решења има задатак?
КОНТРОЛНА ВЕЖБА (20 минута)

1. Одреди број супротан броју: а) 4 [–5]; б) –(–8) [9 – 4]; в) –12 + 4 [–(–6)].
2. Израчунај апсолутну вредност броја:

а) –9 [5]; б) –6 + 8 [5 – 7]; в) 7 – (2 – 3)[ –2 – (5 – 7)].
3. Дати су бројеви х = 3 – 7 [х = –1 – 7] и у = –9 + 3 [у = –3 + 9].

а) Упореди бројеве х и у; б) Упореди апсолутне вредности бројева х и у.
4. Израчунај: 10 – 4 + (–9) – (–1 + 21 – 3 + 7) [–12 – (–6) + 5 – (–18 + 5 – 14 + 8)].

1. Израчунај апсолутну вредност израза а – 14 [5 + а] ако је
а = –(18 + 3 – 33) – (–7 + 12 – 2) [а = –(–15 + 20 – 25) – (30 – 2)].
2. Замени ∗ бројем тако да настала једнакост буде тачна:

а) –2 + ∗ = 5 – 6 – 7 [5 – ∗ = –7 – 6 + 8]; б) ∗ – 6 = 5 – (6 – 7) [∗ + 8 = –7 – (6 – 8)].
3. Дате су две странице троугла а = 12cm и b = 4,5cm [а = 10,5cm и c = 4cm]. У

којим границама је: а) трећа страница; б) обим троугла?
4. Угао на основици [при врху] једнакокраког троугла АВС (АС = ВС) је 70°.
Израчунај све углове тог троугла и упореди дужине крака и основице тог
троугла.
VII РАЗРЕД
СКУП РЕАЛНИХ БРОЈЕВА. ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА
1. Попуни следећу табелу:
2 1
x 11 1,2 −2
5 3
x2
1
2. а) Између којих целих бројева су квадрати бројева: –5, 7, 12,5 и 7 ?
2
б) Између којих целих бројева су бројеви чији је квадрат 12,25?
17
3. За троуглове на следећој слици израчунај дужину непознате странице ако је у

темену B прав угао.
B
А
25 x x
B C A C
24 5 2
2
2 2  2   32 
4. Израчунај: а) (−2) ⋅(7 −(−3) ) б) −1  ⋅0,22 −− 
2
;  .

 3   5 
5. Реши следеће једначине:
2 2 1
1) x2 = 2,56; 2) 36 – x2 = –13; 3) x =3 .
7 2
6. Знајући да је 2 ≈ 1, 41; 3 ≈ 1,73 и 5 ≈ 2,24 израчунај приближно на две
децимале вредност израза 6 − 15 − 10 + 5.
7. Симетрала угла код темена А правоугаоника ABCD сече страницу CD у тачки N, а

продужетак странице BC у тачки М. Око троугла АBМ се може описати кружница
полупречника 6cm са центром у N. Израчунај обим и површину правоугаоника
ABCD.
8. Упореди a и b ако је a = 4( 64 − 36)( 36 + 64 ) и b = ( 64 + 36 )( 64 − 36 ) .
9. У скупу рационалних бројева реши следеће једначине x 2 − 2,3 = 1, 6 и

0, 6x 2 = 1,5 где ознака a значи да се цифра a бесконачно много пута понавља.
10. Израчунај разлику највеће и најмање вредности израза
(7 − 7 ⋅ 2)2 − 3 ( x − 2)2 за 4 ≤ x ≤ 5.
11. Користећи једнакост 2n + 1 = ( n + 1)2 − n2 конструиши на бројевној правој

тачке A( 19), B(− 19), C (5 − 19) и D(−4 + 19).
12. У правоуглом трапезу ABCD (AB || CD) са правим углом код темена А, троугао ABC
је једнакостраничан, а четвороугао ABCM, M ∈ AD, је делтоид. Ако је краћа
основица трапеза CD = 3 3 израчунај обим и површину тог трапеза.
18
1. Израчунај збир квадрата свих целих бројева x за које важи –3 ≤ x ≤ 3 [–2 < x ≤ 3].
5 11  
2. Израчунај вредност израза ⋅ 3 − + 1,96  1, 44 − 7 ⋅ 2 − 17  .
3 25  5 49 

а) 3 x + 1 = 3 2 [ 1+ 3 x = 2 3]; б) (3x – 1)2 – 11 = 14 [(2x + 3)2 – 21 = 60].
4. Израчунај приближну вредност израза

3 18 − 3 8 + 4 50 [6 12 + 3 27 − 2 48]
са тачношћу на две децимале ако је 2 ≈ 1, 4142136 [ 3 ≈ 1,7320508].
5. Одреди цео део и прве децимале броја 10 [ 13].

52 5  4   2  2 22 
2 2
1. Израчунај вредност израза: − 2 −    − 2 −  .
3 3  3   5  5 5 

4  9 
а) 1− x 2 = −8 2 − x 2 = −23 ; б) (2 x − 3)2 = 1  (3 x − 2)2 = 2 .
9  4   
3. Хипотенуза [Једна катета] правоуглог троугла је 34cm [30cm], а једна катета [а

15  5 
хипотенуза] је   хипотенузе [те катете]. Израчунај другу катету, обим и
17  3 
површину тог троугла.
4. У правоуглом троуглу један угао је 30° [60°], а наспрамна [налегла] страница је

6cm. Израчунај обим и површину тог троугла.
5. У једнакокраком трапезу дијагонала је 25cm [26cm], а висина 7cm [а средња

линија 24cm]. Израчунај површину трапеза.
VIII РАЗРЕД
СЛИЧНОСТ. ТАЧКА, ПРАВА, РАВАН. ЈЕДНАЧИНЕ
1. Нацртај дуж MN = 9cm. Конструиши тачку P ∈ MN тако да је MP : PN = 2 : 3, а
затим одреди размере: а) MP : MN, б) MN : PN.
19
2. На слици је дата коцка ABCDEFGH. Обој:
а) страну коцке која је паралелна са равни α(C, D, H).
б) ивицу која продире раван α и садржи тачку G.
в) праву паралелну правој p(A, H) која садржи тачку В.
H
G
E
D F
C
A
B
3. Реши једначине:
x x −6
а) 2 ∙ x = –1; б) 2x – 5 = 5 – x; в) + 3 = −3; г) x − 2 = .
2 3
Средњи ниво M
D C
4. Тачке М и N су средишта страница BC и CD пара-
лелограма ABCD. Докажи да је ΔABD ~ ΔMCN. N
A B
5. Права n је нормална на раван π ако је нормална на:
а) једну праву равни π која пролази кроз тачку продора Р праве n.
б) две праве равни π које пролазе кроз тачку Р.
Заокружи слово испред тачне реченице.
6. Тачке А и В су са разних страна равни α. Дуж АВ = 12cm, а њена пројекција А’В’ =

8cm. Колико су тачке А и В удаљене од пројекциске равни α ако је АА’ = 2 ∙ ВВ’?
7. Одреди скуп решења једначине:

x x x x −2 x +3 x
а) 13 x − 7 = 7 ( x + 5 ) ; б) − 3 = + 2 + ; в) + 1= + .
2 3 6 4 6 12
8. Ако је ΔABC ~ ΔADB израчунај: а) AD; б) DC. Одреди коефицијент сличности
троуглова.
D
C k
D O
9 A B
6 S
A 12 B
C
20
9. У кругу К , на слици, тетиве АВ и CD су међусобно нормалне. Израчунај њихове
дужине ако је AC = 10cm, DB = 8cm и SC = 6cm.
10. Тачка А припада страни αp диедра αpβ. Израчунај угао диедра ако је тачка А
удаљена од ивице диедра 8cm, а од друге стране 4 2cm.
11. За коју вредност промењиве x, квадрат бинома 2x – 5 има за 10 већу вредност

од разлике квадрата бројева 2x и 5?
3
12. На полици су сокови у боцама од 1l. Газираних сокова је
. Ако трговац прода
10
15l негазираних сокова остаће два пута мање газираних него негазираних
сокова. Колико литара сока има на полици?
1. Испитај сличност троуглова АВС и MNP ако је: ∡B = ∡N = 44°, AB = 7cm, BC = 5cm,
MN = 5,6cm и NP = 4cm [∡C = ∡P = 55°, AC = 9cm, BC = 4cm, MP = 13,5cm и NP =
6cm]. E
2. Израчунај основицу АВ [CD] и крак BC [AD] трапеза

ABCD на слици, ако је: AD = 6cm, CD = 9cm, DE = 8cm, D C
BE = 22,5cm [AB = 15cm, BC = 12cm, CE = 8cm,
AE = 17,5cm].
A B
3. Заокружи слово испред тачне реченице:
а) Четири тачке у простору увек одређују четири равни. [Три тачке које не
припадају истој правој, одређују само једну раван.]
б) Ако праве немају ни заједничку тачку, нити заједничку раван, оне су
мимоилазне. [Ако су праве паралелне оне не припадају истој равни.]
4. На слици је дат квадар ABCDEFGH. Израчунај удаљеност пресека дијагонала О

квадра од:
а) темена А [В], б) ивице BC [AB],
ако је a = 6 3cm, b = 6cm, c = 5cm [a = 8cm, b = 6cm, c = 5 5cm].
H G
E F c
D O
C
b
A a B
21
1. Конструиши троугао чији је обим дата дуж m ако се његове странице односе као
2 : 3 : 4 [2 : 4 : 5].
m
2. Тачке A и B припадају равни α, а тачка М је ван те равни и од α је удаљена 5cm

[6cm]. Ако је АМ = 13cm [АМ = 10cm] и ВМ = 15cm [ВМ = 18cm] израчунај
удаљеност тих тачака од пројекције тачке М на раван α.
3. Реши једначину:
x x  x +5  x −3 
а) − 3 = x  + 5 = x  ; б) = x −5  = x + 3 .
3  5  5  3 
4. Испитај да ли су еквивалентне једначине:
3 x − 2.5 x + 0.4 2 2
− = −1 и ( x + 2) −( x − 2) = −24
5 2
 x − 0,2 2 x + 1,5 2 2 
 − = 1 и ( x −1) −( x + 1) = 36 .
 4 5 
5. Ако се трострука [двострука] вредност непознатог броја умањи за 2,5 [3] добије
се половина [трећина] тог броја увећана за 5 [2]. Који је то број?
МАТЕМАТИЧКА ТАКМИЧЕЊА
Окружно такмичење из математике, одржано 31.03.2012.
ЗАДАЦИ
IV РАЗРЕД
1. Шта је веће 72504 : 36 или 3292510 : 1634 и за колико?
2. Дешифруј сабирање
ML + ML = DMS
ако истим словима одговарају исте цифре, а различитим
словима различите цифре. Одреди сва решења.
3. Диана је на сваком од 19 картона исписала по један од

бројева од 1 до 19. Може ли Диана поделити картоне у две
групе тако да збир бројева у једној групи буде за 40 већи од
збира бројева у другој групи?
4. Фигура на слици је састављена од 8 истих квадрата. Обим

фигуре на слици је 32cm. Израчунај њену површину.
22
5. Бранко је записао број 1 и иза њега почео редом да дописује природне бројеве
123456789101112131415...99100101102...
Која цифра се налази на 2012 месту у овом Бранковом запису?
V разред
1. Три молера за три дана окрече три стана.
а) Колико станова окречи шест молера за шест дана?
б) За колико ће дана девет молера окречити девет станова?
в) Колико молера је потребно да за дванаест дана окрече дванаест станова?
2. Броју 2012 дописати са леве и са десне стране једну исту цифру тако да
добијени шестоцифрени број буде дељив са 12.
3. Дата су 4 надовезана угла α, β, γ и δ тако да су свака два узастопна угла

комплементна (било која два од ових углова имају највише један заједнички
α+δ
крак). Израчунај .
2
4. Воја је записао три броја. Други од њих је добио када је у првом броју
децималну запету померио за једно место у десно. Трећи од њих је добио када
је у другом броју децималну запету померио за једно место у десно. Када је на
крају сабрао три записана броја добио је збир 2233,32. Које бројеве је Воја
записао?
5. Од осам Бориних оваца прва би пласт сена појела за 1 дан, друга би исти пласт
појела за 2 дана, трећа би исти пласт појела за 3 дана, ..., осма за 8 дана. Да ли ће
пласт сена пре појести прва и друга овца заједно или преостале овце заједно?
VI разред
1. Израчунај вредност израза:
 1  2   3   4  9 2
1− ⋅ 2 − ⋅ 3 − ⋅4 − ⋯9 −  : 14 .
 2   3   4   5   10  5
2. Конструиши једнакокраки троугао ако је основица троугла 5cm и висина која

одговара краку 4cm.
3. Дешифруј множење xx ⋅ yz ⋅ xyz = xyzxyz , ако истим словима одговарају исте

цифре, а различитим словима различите цифре.
4. У троуглу АВС симетрала угла ВАС сече страницу ВС у тачки D. Права која садржи
тачку D и паралелна је страници АС сече страницу АВ у тачки Е. Права која
садржи тачку Е и паралелна је са ВС сече страницу АС у тачки F. Докажи да је
AE = FC.
23
5. Користећи цифре 1, 2, 3, 4, 5, 6 Маја je написала један четвороцифрени број
(једна цифра може више пута да се искористи). Ненад је хтео да погоди тај број,
па је рекао први пут 4215 и погодио је две цифре али само је једну рекао на
одговарајућем месту. Други пут је рекао 2365 и опет погодио две цифре и то
једну на одговарајућем месту. Трећи пут је рекао 5525, али тада није погодио ни
једну цифру. Да ли може из четвртог пута да каже Мајин број, или још увек
може само да погађа? Образложи одговор.
VII разред
1. За које вредности променљивих x, y и z је вредност израза
2x + 6z − x 2 − y 2 − z 2
највећа? Одреди вредност тог израза.
2. Дат је природан број n = 220 ⋅ 315 ⋅ 510.

а) Са колико нула се завршава број n?
б) Која је прва цифра, с десна на лево, у броју n која је различита од 0?
в) Колико различитих делилаца има број n?
3. Од квадрата површине 144cm2 „одсечена“ су четири (међусобно) подударна

једнакокрака правоугла троугла (види слику). Обим новодобијеног осмоугла
једнак је збиру обима „одсечених“ троуглова. Израчунај обим и површину тог
осмоугла.
4. Реши једначину у скупу реалних бројева:

x 6 − 4 x 5 + 4 x 4 − 81x 2 + 324 x − 324 = 0.
5. Воја је означио на кружници n тачака. n – 1 тачку је спојио сваку са сваком, а

онда је и n-ту тачку спојио са некима од њих. Када је пребројао, видео је да је
повукао 60 дужи. Колико дужи је повукао из тачке коју није спојио са свим
осталим тачкама?
VIII разред
1. Одреди растојање координатног почетка од графика функције
y = –2x + 2.
2. Реши једначину | 2013− || 2012 − x | −2011||= 0.
3. Ивица четворостране једнакоивичне пирамиде SABCD је a. Тачке P, Q, M, N су

средишта бочних ивица AS, BS, CS и DS, редом, а тачка О је подножје висине
пирамиде из врха S. Израчунај површину и запремину тела OPQMNS.
24
4. Да ли се коцка ивице 13cm може исећи на 2012 мањих коцки чије су ивице 1cm,
2cm или 3cm?
5. Нека је ABCD правоугаоник са страницама a и b (a > b). Кружнице уписане у

троуглове АВС и ACD додирују дијагоналу АС у тачкама M и N. Одреди дужину
дужи MN.
РЕШЕЊА
IV РАЗРЕД
1. Како је 72504 : 36 = 2014 и 3292510 : 1634 = 2015 то је други количник већи од
првог и то за 1.
2. Збир два двоцифрена броја је увек мањи од 200 па је D = 1. Како је цифра

десетица сабирака једнака цифри десетица збира, то је могуће само ако постоји
пренос са места јединица сабирака (дакле L > 4) и ако је М = 9. Дакле, имамо да
је 9 L + 9 L = 19 S. Провером добијамо да су сва решења 95 + 95 = 190, 96 + 96 =
192, 97 + 97 = 194, 98 + 98 = 196.
3. Збир бројева на свим картонима је 1 + 2 + 3 + ... + 18 + 19 = 190. Ако са x

означимо збир бројева на картонима у једној групи, онда је x + 40 збир бројева
на картонима у другој групи. Како је x + (x + 40) = 190, закључујемо да су
збирови на картонима у групама 75 и 115. Како је 1 + 2 + 3 + 17 + 18 + 19 + 15 =
75, то је могуће поделити картоне у две групе са траженом особином.
4. Означимо страницу квадрата са a. Обим дате фигуре састоји се од 16 страница

квадрата, па је 16a = 32cm, одакле добијамо да је страница квадрата 2cm. Како
се фигура састоји од 8 квадрата, то је тражена површина 8 ∙ а ∙ а = 32cm2.
5. Када је записао све једноцифрене бројеве, Бранко је записао 9 цифара. Када је

записао све двоцифрене бројеве записао је још 180 цифара. Дакле, за све
једноцифрене и двоцифрене бројеве Бранко је записао 189 цифара. До 2012
места, остало је да запише још 1823 цифре. Како је за запис троцифреног броја
потребно 3 цифре, Бранко ће на преосталих 1823 места записа 607
троцифрених бројева и још 2 цифре 608. броја (јер је количник при дељењу
броја 1823 са 3 једнак 607 и остатак 2). 608. троцифрени број је 707, а његова
друга цифра у запису је 0, па је тражена цифра 0.
V РАЗРЕД
1. а) 12 станова; б) 3 дана; в) 3 молера.
2. Нека је и са леве и са десне стране броја 2012 дописана цифра а. Да би тражени

шестоцифрени број a2012a био дељив са 12 он мора бити дељив са 3 и 4. Због
дељивости са 4, његов двоцифрени завршетак може бити само 24 или 28, па у
25
обзир долазе бројеви 420124 и 820128. Збир цифара првог броја је 13 и није
дељив са 3. Број 820128 има збир цифара 21 и дељив је са 3, па је једино
решење број 820128.
3. Како је, по услову задатка, α + β = 90° и γ + δ = 90°, то је α + β + γ + δ = 180°. Сада

α+δ
је α + δ = (α + β + γ + δ) – (β + γ) = 180° – 90° = 90°, па је = 45 .
2
γ β
δ α
4. Померањем децималне запете за једно место удесно добијамо број који је 10

пута већи од претходног. Ако први број који је Воја записао обележимо са x,
тада је други број 10x, а трећи, како је 10 пута већи од другог је 10 ∙ 10x = 100x.
Сада имамо да је x + 10x + 100x = 2233,32 одакле добијамо да је x = 20,12. Дакле,
Воја је записао бројеве 20,12; 201,2 и 2012.
1 1
5. Прва овца за један дан поједе 1 пласт сена, друга овца поједе , трећа , ...
2 3
1 1 3
осма пласта сена. Дакле, прве две овце за један дан поједу 1+ = пласта
8 2 2
1 1 1 1 1 1 341
сена, док преостале поједу + + + + + = пласта сена. Како је
3 4 5 6 7 8 280
341 420 3
< = , то прве две овце поједу више сена за један дан, па ће и брже
280 280 2
појести пласт сена.
VI РАЗРЕД
 1  2   3   4   9 2 1 4 9 16 81 72
1. 1− ⋅ 2 − ⋅ 3 − ⋅4 − ⋅ ... ⋅9 −  : 14 = ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ... ⋅ : .
 2  3  4   5   10  5 2 3 4 5 10 5
После скраћивања одговарајућих имениоца са бројиоцем (2 са 4, 3 са 9, 4 са 16,
1 2 3 4 9 5
итд.) добијамо следеће: ⋅ ⋅ ⋅ ⋅…⋅ ⋅ . Скраћивањем преосталих
1 1 1 1 2⋅ 5 8⋅ 9
бројева у имениоцу са истим бројевима у бројиоцу остаће нам производ
3 ⋅ 4 ⋅ 5 ⋅ 6 ⋅ 7 = 2520.
2. Означимо подножје висине из темена В основице АВ на крак АС са D. Троугао

АВD је правоугли и позната је дужина његове хипотенузе и једне катете, па га
26
можемо конструисати. Како је троугао АВС једнакокрак, то се теме С налази на
симетрали основице троугла АВ. Конструкцијом симетрале странице АВ у
пресеку са правом AD добијамо треће теме троугла.
B
C
D A
3. xyzxyz = xyz 000 + xyz = 1000 ⋅ xyz + xyz = 1001⋅ xyz . Сада имамо
xx ⋅ yz ⋅ xyz = 1001xyz , 1001xyz − xx ⋅ yz ⋅ xyz = 0,
одакле је xyz ⋅ (1001− xx ⋅ yz ) = 0. Овај производ је једнак 0 ако је xx ⋅ yz = 1001.
Како је 1001 = 7 ∙ 11 ∙ 13 = 11 ∙ 91 = 77 ∙ 13, закључујемо да је x = 7, y = 1 и z = 3.
4. Права AD је симетрала ∡BAC па је ∡BAD=∡CAD. ∡CAD = ∡ADE (углови са

паралелним крацима) па је ∡DAE = ∡ADE. Сада је троугао ADE једнакокрак и AE
= DE. Четвороугао EDCF је паралелограм (наспрамне странице су конструисане
тако да буду паралелне) па је CF = DЕ. Дакле, како је AE = DE и CF = DЕ, то је и AE
= CF.
C
D
F
B
А E
5. На основу трећег броја видимо да у запису Мајиног броја нема цифара 2 и 5.

Сада на основу прва два броја закључујемо да се у запису Мајиног броја
појављују цифре 1, 3, 4 и 6. Ако је у првом броју погодио позицију цифре 1, то
значи да је у другом броју погодио позицију цифре 3 и у том случају Мајин број
је 6314. Међутим, ако је погодио позицију цифре 4 у првом броју, онда у другом
броју може бити добра само позиција цифре 6 па је тражени број 4163 (ако је
погодио позицију цифре 3 онда и цифра 1 и цифра 6 морају бити на четвртој
позицији што је немогуће). Дакле, како за задате услове постоје две тачне
могућности Ненад не може из четвртог пута са сигурношћу да каже тачан број
већ само може да погађа.
27
VII РАЗРЕД
1. Групишући чланове израза на следећи начин –(x2 – 2x) – (z2 – 6z) – y2 и
допуњујући изразе у заградама до квадрата бинома, добијамо –(x2 – 2x + 1 – 1) –
(z2 – 6z + 9 – 9) – y2 = –(x – 1)2 + 1 – (z – 3)2 + 9 – y2. Како је вредност квадрата
реалног броја ненегативан број, а у изразу је испред сваког квадрата бинома
предзнак „–“, дати израз има највећу вредност за (x – 1)2 = 0, (z – 3)2 = 0 и y2 = 0,
тј. x = 1, z = 3 и y = 0, и његова вредност у тој случају је 10.
2. n = 220 ⋅ 315 ⋅ 510 = 210 ⋅ 315 ⋅1010 = 610 ⋅ 35 ⋅1010.

а) n се завршава са 10 нула.
б) Како је последља цифра броја 610 цифра 6, а броја 35 цифра 3, то је прва цифра
с десна на лево различита од нуле 8 (...6 ∙ ...3 = ...8 ).
в) 21 ∙ 16 ∙ 11 = 3696.
3. Страница квадрата је 12cm. Како је обим осмоугла једнак збиру обима четири
подударна троугла и како су странице означене са b све међусобно једнаке,
имамо да је 8x = 4a, односно a = 2x. Сада је 2x + a = 12cm, па је а = 6cm, x = 3cm.
Применом Питагорине теореме на правоугли троугао добијамо да је
b = 3 2cm. Обим осмоугла је O = 4a + 4b = 12 ⋅ (2 + 2)cm. Површина осмоугла
једнака је разлици површине квадрата и четири једнакокрако правоугла
троугла. Дакле, P = 126cm2.
x x
а
x b b x
b b
а а
b b
x b b x
а
x x
4. Како је:
x 6 − 4 x 5 + 4 x 4 − 81x 2 + 324 x − 324 = 0, x 4 ( x 2 − 4 x + 4) − 81⋅ ( x 2 − 4 x + 4) = 0,
( x 4 − 81)( x 2 − 4 x + 4) = 0, ( x 2 + 9)( x − 3)( x + 3)( x − 2)2 = 0,
решења су x ∈ {3, –3, 2}.
5. Ако је n укупан број тачака, број дужи који се може добити спајањем тих n
n( n −1) 11⋅10 12 ⋅ 11
тачака је . Како је < 60 < закључујемо да је број тачака које
2 2 2
је Воја нацртао 12. Како је укупан број дужи са 11 тачака једнак 55, закључујемо
да је из последње тачке повукао 60 – 55 = 5 дужи.
28
VIII РАЗРЕД
1. Осе координатног система и график формирају троугао чије су катете 1 и 2.
Тражено растојање је висина која одговара хипоте-нузи овог троугла.
Хипотенуза овог троугла је 5. Како је површина овог троугла 1, висина која
2 5
одговара хипотенузи, а самим тим и тражено растојање, је .
5
2. ||2012 – x| – 2011| = 2013 па је |2012 – x| – 2011 = 2013 или |2012 – x| – 2011 =

–2013. Сада је |2012 – x| = 4024 док је случај |2012 – x| = –2 немогућ. Дакле
имамо 2012 – x = 4024 или 2012 – x = –4024 па је x = –2012 или x = 6036.
3. Висину пирамиде рачунамо као катету правоуглог троугла OBS. Како је BS = a и

a 2 a 2 a
BO = , то је SO = . PQ = QM = MN = NP = (средње линије
2 2 2
a
једнакостраничних троуглова странице a). PS = QS = MS = NS = (половине
2
a
ивица дужина a). PO = QO = MO = NO = (средње линије троуглова и
2
паралелне са страницом дужине a). Дакле, тело OPQMNS се састоји од две
a
једнакоивичне четворостране пирамиде странице које су спојене по основи.
2
a2 3
Површина тела се састоји од осам троуглова и једнака је . Запремина је
2
a3 2
једнака .
24
S
N M
P Q
D C
O
А B
4. Нека је x број коцки ивице 1cm, y број коцки ивице 2cm и z број коцки ивице
3cm. Тада је x + 8y + 27z = 133 и x + y + z = 2012. Одузимањем друге једначине од
прве добијамо 7y + 26z = 185. Како је 0 ≤ 26z ≤ 185, то је 0 ≤ z ≤ 7. Само у случају
z = 2 имао да је y = 19, а заменом у првој једначини x = 1991. Дакле, могуће је
расећи дату коцку на 2012 мањих и то 1991 коцку чија је ивица 1cm, 19 коцки
чија је ивица 2cm и 2 коцке чија је ивица 3cm.
29
ОДАБРАНИ ЗАДАЦИ
5. Означимо са k1 круг уписан у троугао ACD, а са k2 круг уписан у троугао ABC.
Означимо са Р тачку додира круга k1 и странице AD, а са F тачку додира круга k2
и странице AB. Троуглови AFS и ANS су подударни јер је AS = AS, SN = SF = r, ∡SFA
= ∡SNA = 90° па је AN = AF = a – r. Аналогно показујемо да су троуглови APO и
AMO подударни па је AM = AP = b – r. Сада је MN = AN – AM = a – b.
D C
k1 N
P O
M S
k2 F
A B
РЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА „КЕНГУР БЕЗ ГРАНИЦА 2012“

2 разред ГБГВД ВАБГГ ГГДАГ ДГВ
3-4 разред БГБВА ДБГДБ ДВГБГ ВГВГБ ДГДВ
5-6 разред ВВАВД ВГАББ ГБГВГ ГВГАВ БГГБГ БГГВБ
7-8 разред БГАДВ ДВГГГ ВВБВВ ГВДГБ ДГБГГ ДБВВА
ЗАДАЦИ
Одабрани задаци служе за вежбу и припрему за такмичења. Препоручују се ученицима као корак који
претходи решавању конкурсних задатака. Решења која следе искористити за проверу сопствених.
ЗА УЧЕНИКЕ III РАЗРЕДА

2795. Збир два броја је 68. Ако се први број повећа три пута, а други остане
непромењен, онда се добија збир 84. Који су то бројеви?
2796. Напиши све троцифрене бројеве којима је производ цифара 18 и при том је
цифра стотина већа или једнака од цифре десетица и цифра десетица већа
или једнака од цифре јединица.
ЗА УЧЕНИКЕ IV РАЗРЕДА
2797. Збир два броја је 20122012. Ако се први увећа за 201200, а други умањи за
20120, добијају се два једнака броја. Који су то бројеви?
2798. Укупна маса чаше напуњене са водом је 300 грама и једнака је маси две
празне чаше и тегу од 60 грама. Колика је маса воде у чаши?
ЗА УЧЕНИКЕ V РАЗРЕДА
2799. Марта има три кутије и шест куглица, три црвене и три плаве. У сваку кутију је
ставила по две куглице тако да се у једној налазе две црвене, у другој две
плаве, а у трећој једна плава и једна црвена куглица. Затим је на сваку кутију
налепила по једну од следећих реченицу:
– У овој кутији су две црвене куглице.
30
– У овој кутији су две плаве куглице.
– У овој кутији је једна плава и једна црвена куглица.
Петар треба да погоди које куглице су у појединим кутијама. Може да извлачи
насумично само једну куглицу из једне од три кутије. Зна да ниједан натпис не
одговара куглицама које се у тој кутији налазе. Из које кутије треба да извуче
ту једну куглицу?
2800. Имамо 12 једнаких коцки за игру. На странама сваке коцке се налазе бројеви
1, 3, 5, 7, 9 и 11. Збир бројева на супротним странама коцки је 12. Од тих коцки
се састави квадар димензија 3 × 2 × 2. Колики је највећи могући збир бројева
на видљивим странама коцки?
ЗА УЧЕНИКЕ VI РАЗРЕДА
2801. Мара је на папиру записивала целе бројеве тако да је сваки следећи већи од
претходног за 2. Када је записала све бројеве видела је да је њихов збир –96.
Које бројеве је Мара записала?
2802. У троуглу АВС угао који граде симетрале спољашњих углова код темена В и С
једнак је унутрашњем углу код темена С. Упореди дужине страница АВ и АС.
ЗА УЧЕНИКЕ VII РАЗРЕДА

2803. Одреди најмањи природан број n тако да је 2012n рационалан број.
2804. Покажи да је одсечак на средњој линији трапеза између дијагонала једнак

полуразлици основица.
ЗА УЧЕНИКЕ VIII РАЗРЕДА

2805. Дат је круг k(O, 4cm) и његове тетиве AB и CD које се секу у тачки S. Израчунај
дужину дужи DS, ако је AS = 4cm, BS = 2cm и CS = 3cm.
2806. Одрети збир свих целобројних решења неједначине:

x 2 − 2 x + 1 + x 2 + x 2 + 2 x + 1 ≤ 9.
РЕШЕЊА ОДАБРАНИХ ЗАДАТАКА 2795–2806

2795. Како је П + Д = 68 и П + П + П + Д = 84, то је П + П = 16, односно П = 8. Према
томе је Д = 60.
2796. Таквих бројева има 3 и то су бројеви 921, 631 и 332.
2797. Ако је а и b означимо те сабирке, онда је

а + b = 20122012 и а + 201200 = b − 20120.
Према томе је а + 221320 = b и онда а + а + 221320 = 20122012, па је
а = 9950346 и b = 10171666.
31
2798. Маса две чаше је 240 грама, па је маса једне чаше 120 грама. Дакле, маса воде
је 180 грама.
2799. Ако Петар извуче једну куглицу из кутије на којој пише да су у њој две црвене,
онда постоје две могућности. Ако извуче црвену куглицу, онда зна да у тој
кутији је друга куглица плава, па две плаве куглице су у кутији са натписом: У
овој кутији је једна плава и једна црвена куглица. А у кутији на којој пише да
садржи две плаве се налазе две црвене. Али није сигурно да ће извући
црвену, него може извући и плаву куглицу из те кутије, па неће моћи да
одреди да ли се у њој налазе две плаве или једна плава и једна црвена
куглица. Случај је сличан и ако извуче једну куглицу из кутије на којој пише да
садржи две плаве. Ако извуче једну куглицу из кутије на којој пише да се у њој
налази једна плава и једна црвена куглица, онда одмах може одреди да ли су
у њему две црвене или две плаве, јер ова кутија садржи куглице исте боје. Ако
извуче плаву, онда су у њој две плаве, а у кутији на којој пише да садржи две
плаве су две црвене куглице, а у кутији са натписом две црвене се налази
једна плава и једна црвена куглица. Ако из те кутије извуче црвену куглицу,
онда су у њој две црвене, са натписом две црвене куглице се налазе две
плаве, а у кутији са натписом две плаве се налази једна црвена и једна плава
куглица. Петар треба да извуче куглицу из кутије на којој пише: У овој кутији
су две плаве куглице. У овој кутији је једна плава и једна црвена куглица.
2800. Збир ће бити највећи могућ ако се виде стране на којима су највећи бројеви.
Пошто збир на супротним странама једне коцке је 12, то значи да стране на
којима су три највећа броја (7, 9 и 11) имају једно заједничко теме. Квадар има
осам темена, па ћемо коцке у тим „ћошковима“ наместити тако да се виде
стране са највећим бројевима. Квадар има четири ивице дужине 3, па на
средњој коцки тих ивица ће се видети два броја, па коцке треба наместити
тако да се на њима виде бројеви 9 и 11. На свакој коцки треба се виде бројеви
9 и 11, а на осам коцки (у теменима) још и број 7, па је највећи могући збир
12 ∙ (9 + 11) + 8 ∙ 7 = 240 + 56 = 296.
2801. Како је збир негативан, Мара је записала више негативних него позитивних
бројева. За сваки природан број који је записала, ако их има, записала је и
један негативан број са којим у збиру даје 0 (... + (–4) + (–2) + 0 + 2 + 4 + ... или
... + (–3) + (–1) + 1 + 3 + ...). Како је (–1) + (–3) + ... + (–17) = –81 збир са
највећим могућим бројем сабирака мањи од –96, то је Мара у свом запису
могла да има највише 9 негативних целих бројева који немају свој пар са
којим у збиру дају 0.
Покажимо растављање броја –96 на 6 негативних сабирака траженог облика.
Нека је најмањи од бројева n. Из једначине n + (n + 2) + (n + 4) + (n + 6) + (n +
8) + (n + 10) = –96, добијамо да је n = –21, па су тражени бројеви –21, –19, –17,
–15, –13 и –11. Дакле, Мара је могла да запише бројеве –21, –19, –17, –15, –13,
–11 или –21, –19, –17, –15, –13, –11, –9, –7, ..., 7, 9.
32
Разматрајући све случајеве да је Мара записала 1, 2, 3, ..., 9 сабирака који
немају свој пар у скупу природних бројева са којим у збиру дају 0, добијамо
сва решења задатка:
Број негативних
Решења
сабирака без пара
1 –96 или –96, –94, –92, ..., 92, 94.
2 –49, –47 или –49, –47, –45, –43, ..., 43, 45.
3 –34, –32, –30 или –34, –32, –30, –28, –26, ..., 26, 28.
4 –27, –25, –23, –21 или –27, –25, –23, –21, –19, –17, ..., 17, 19.
–21, –19, –17, –15, –13, –11 или
6
–21, –19, –17, –15, –13, –11, –9, –7, ..., 7, 9.
–19, –17, –15, –13, –11, –9, –7, –5 или
8
–19, –17, –15, –13, –11, –9, –7, –5, –3, –1, 1, 3.
2802. Означимо углове код темена А, В и С са α, β и γ, редом. Обележимо тачку

пресека симетрала спољашњих углова код темена В и С са S. Посматрајмо
β γ
троугао ВСS. Углови код темена В и С једнаки су 90 − и 90 − , па је угао
2 2
α α
код темена S једнак 90 − . Како је по услову задатка 90 − = γ то је α +
2 2
2γ = 180°, а како је α + β + γ = 180°, закључујемо да је β = γ, па је АС = АВ.
С α S
γ 90 −
γ 90 − 2

2
β
90 −
2
α β
А В
2803. Како је 2012 = 2 ∙ 2 ∙ 503, очигледно је најмањи природан број n = 503.

2 ⋅ 2 ⋅ 503 ⋅ 503 = 2 ⋅ 503 = 1006.
2804. Обележимо са N и M пресек средње линије EF трапеза ABCD са дијагоналама

AC и BD, редом. Тачка F је средиште странице ВС и FN je паралелно са CD, па
CD b
закључујемо да је FN средња линија троугла ВСD, па је FN = = . Слично
2 2
b
закључујемо да је ЕМ средња линија троугла АСD, па је EM = . ЕF је средња
2
a+b
линија трапеза, EF = , а одсечак
2
33
МN = ЕF – (ЕМ + NF) =
2
( )
a + b b b a + b 2b a + b − 2b a − b
− + =
2 2 2
− =
2 2
=
2
.
D C
E F
M N
A B
2805. Како је ∡ASC = ∡BSD (као унакрсни) и како је ∡CAB = B

D
∡BDC (као периферијски угао над тетивом BC) то је и
∡CAS = ∡BDS. Из добијених једнакости углова следи S
да је ∆ASC ~ ∆BSD, јер имају два пара, а то значи све C
одговарајуће углове једнаке. Из сличности троуглова
следи да је AS : SC = DS : SB, па је 4 : 3 = DS : 2. Добијамо
A
4 ⋅2 8
да је DS = cm = cm.
3 3
2806. Из x 2 − 2 x + 1 + x 2 + x 2 + 2 x + 1 ≤ 9 следи да је |x – 1| + |x| + |x + 1| ≤ 9.

Aкo je x < –1, добија се неједначина 1 – x – x – 1 – x ≤ 9, па је x ≥ –3. Дакле,
целобројна решења неједначине су –3 и –2.
Ако је –1 ≤ x < 0, добија се неједначина 1 – x – x + 1 + x ≤ 9, па је x ≥ –7. Дакле,
целобројно решење неједначине је –1.
Ако је 0 ≤ x < 1, добија се неједначина 1 – x + x + 1 + x ≤ 9,
па је x ≤ 7. Дакле, целобројно решење неједначине је 0.
Ако је x ≥ 1, добија се неједначина x – 1 + x + x + 1 ≤ 9, пa je
x ≤ 3. Дакле, целобројна решења неједначине су 1, 2 и 3.
Збир свих целобројних решења неједначине је
(–3) + (–2) + (–1) + 0 + 1 + 2 + 3 = 0.
КОНКУРСНИ ЗАДАЦИ
Конкурсни задаци намењени су првенствено ученицима који се у већој мери интересују за математику.
Истовремено то је својеврсно такмичење које Математички лист организује сваке школске године. Решења
задатака са именима решавалаца објављују се у наредним бројевима часописа. Предност имају они
решаваоци који у првих 20 дана по изласку броја из штампе пошаљу исправна решења. Имена решавалаца
са бар шест тачних решења објављују се у првом броју следеће школске године. За најбоље решаваоце
предвиђене су награде. Упутство за слање решења налази се на страни 48.
ЗА УЧЕНИКЕ III РАЗРЕДА

2353. Збир два броја је 45. Ако се први број повећа четири пута, а други (повећа)
два пута, онда се добија збир 100. Који су то бројеви?
34
2354. Напиши све троцифрене бројеве којима је производ цифара 36 и при том је
цифра стотина мања или једнака од цифре десетица и цифра десетица мања
или једнака од цифре јединица.
ЗА УЧЕНИКЕ IV РАЗРЕДА
2355. Збир два броја је 1234567. Ако се један од њих увећа за 2012, а други подели
са 2, добијају се два једнака броја. Који су то бројеви?
2356. Укупна маса лубенице и диње је 6 килограма и 400 грама. Маса лубенице и тег
од 50 грама има исту масу као диња и тег од 4 килограма. Колика је маса
лубенице?
ЗА УЧЕНИКЕ V РАЗРЕДА
2357. Петра је за 11. рођендан добио поклон од родитеља. Они су се мало
нашалили, па су поклон ставили у једну од три кутије. На сваку кутију су
закачили по један натпис:
1) Поклон је у овој кутији.
2) Поклон није у овој кутији.
3) Поклон је у овој кутији.
Да ли Петра може да закључи у којој кутији се налази поклон, ако је речено да
међу натписима има и тачних и нетачних.
2358. Од 27 једнаких коцки за игру је састављена једна велика коцка. (На странама
коцке су бројеви 1, 2, 3, 4, 5 и 6, а збир на супротним странама тих коцки је 7.)
Колики је најмањи могући збир на видљивим странама тих коцки?
ЗА УЧЕНИКЕ VI РАЗРЕДА
2359. Бора је на папиру записао низ целих бројева тако да је сваки следећи за 2
већи од претходног. Ако је збир свих записаних бројева 66 и производ
најмањег и највећег записаног броја –64, које бројеве је Бора записао?
2360. У троуглу АВС угао који граде симетрале спољашњих углова код темена В и С
једнак је унутрашњем углу код темена А. Ако је угао код темена В за 13° већи
од угла код темена С, упореди дужине страница троугла АВС.
ЗА УЧЕНИКЕ VII РАЗРЕДА

2361. Коста је написао програм који у сваком кораку изврши једну од операција:
број помножи са 4 или број сабере са 5. У колико најмање корака можемо
доћи до броја 2012, ако унесемо као почетни број 2?
2362. Покажи да је дуж која спаја средишта основица трапеза једнака полуразлици
основица, ако је збир углова на већој основици једнак правом углу.
35
ЗА УЧЕНИКЕ VIII РАЗРЕДА
2363. Дата је кружница k(O, r) и тачке A, B, C и D које припрадају датој кружници. Ако
се праве AB и CD секу у тачки S, онда је AS · BS = CS · DS.
2364. Одреди збир свих решења неједначине: |x – |x + |x – |x + |x||||| ≤ 2012.
РЕШЕЊА КОНКУРСНИХ ЗАДАТАКА 2341 – 2352

2341. Колико различитих фигура се може добити спајањем 5 квадрата? Израчунај
њихове обиме ако су странице квадрата дужине 1cm. Два квадрата су спојена
ако имају заједничку страницу, а фигуре су различите ако се не могу довести
до поклапања.
Решење.
Свака плава фигура има обим 12cm, а црвена 10cm.

Драгутиновић Страхиња, 31, ОШ „Алекса Дејивић“, Севојно
2342. Тигар рече: „Мој реп је дугачак 96cm и четвртину мога репа.“ Колико је
дугачак тигров реп?
Решење. Цео тигров реп састоји од четири четвртине, па су преостале три
четвртине дужине 96cm, a једна четвртина 96cm : 3 = 32cm. Дакле, цео реп је
дужине 96cm + 32cm = 128cm.
Марија Стојиљковић, 31, ОШ „Петар Петровић Његош“, Зрењанин
2343. Збир броја и његове две трећине за 20 је мањи од троструког тог броја. Који је
то број?
Решење. Ако са x означимо трећину непознатог броја, онда je 3 ∙ x тај број и 9 ∙ x
троструки тај број. Према томе је: 3 ∙ x + 2 ∙ x + 20 = 9 ∙ x. Одавде је x = 5, па је
непознати број једнак 15.
Стефан Радовановић, IV3, ОШ „Свети Сава“, Бајина Башта
36
2344. У једном аутомобилу мерач пређених километара показује да је тај аутомобил
прешао 76488 километара. За колико километара ће мерач први пут
показивати број пређених километара непарним цифрама (то су 1, 3, 5, 7 и 9)?
Решење. Први следећи пут када мерач буде показивао број пређених километара
непарним цифрама на мерачу ће писати 77111, а то значи да аутомобил
треба да пређе 77111 – 76488 = 623 километара.
Никола Васић, IV4, ОШ „Иво Андрић“, Ниш
2345. Војка је замислила три броја. Највећи заједнички делилац првог и другог
броја је 8, првог и трећег 4, и другог и трећег 4. Који су највећи двоцифрени
бројеви које је Војка могла да замисли?
Решење. Означимо бројеве које је Војка замислила, редом, са a, b и c. Како је D(a, b)
= 8, то бројеви a и b моги бити 96, 88, 80, 72, ... Како тражимо највеће могуће
бројеве то је a = 96 и b = 88. Како је D(a, c) = D(b, c) = 4, највећи број који
задовољава дате услове је 92, па је c = 92.
Лазар Галић, V2, ОШ „Мирослав Антић“, Футог
2346. Анђелка је замислила три броја и сабрала их је са највећим природним

2
бројем који је мањи од њих. Добила је бројеве 14,5; 12,2 и 13 . Које бројеве
3
је Анђелка замислила?
Решење. Нека је највећи природан број мањи од та три дата број a. Најмањи збир је
добијен када је a сабран са најмањим од та три броја. Због тога имамо a + a +
2
0,2 = 12,2 па је a = 6. Дакле, Анђелка је замислила бројеве 6,2; 7 и 8,5.
3
Александар Симић, V, ОШ „Милица Стојадиновић Српкиња“, Врдник
2347. Спремајући се за такмичење из математике и физике, Новак је решавао

задатке из збирки задатака. Збирка задатака из математике има 350 задатака
више него збирка задатака из физике. Када је Новак решио 70% задатака из
математике и 44% задатака из физике, остало му је нерешених 90 задатака
више из физике него из математике. Колико задатака има збирка задатака из
математике, а колико збирка задатака из физике?
Решење. Обележимо са х број задатака у збирци из математике, а са у број задатака
у збирци из физике. Онда је х = у + 350. Када Новак реши 70% задатака из
математике остаје му још 30% задатака или 0,3х, а када реши 44% задатака из
физике остаје му још 56% задатка или 0,56у. Тада је 0,3х = 0,56у – 90. Заменом
х из прве једнакости добићемо 0,3 ∙ (у +350) = 0,56у – 90; 0,3у + 105 = 0,56у –
90; 0,26у = 195; у = 750; а х = 1100.
Стефан Степановић, VI3, ОШ ,,Јован Цвијић“, Лозница
2348. Обим једнакокраког трапеза је 20cm, а полупречник уписаног круга је 2cm.

Одреди површину тог трапеза.
37
Решење. Трапез у који можемо уписати круг је тангентни, па је a + b = 2c (Тангенте
дужи круга из исте тачке су једнаке). Како је обим 20cm лако можемо
израчунати да је с = 5cm, а а + b = 10cm. Висина трапеза је h = 2r = 4cm, а
површина трапеза
a+b 10
P= ⋅ h = ⋅ 4 = 20cm2 .
2 2
Анђа Денић, VI1, OШ ,,Сретен Младеновић Мика“, Ниш
2349. Ако су x и y реални бројеви, онда је x4 + y4 ≥ x3y + xy3. Докажи.

Решење. Из x4 + y4 ≥ x3y + xy3 следи да је x4 + y4 – x3y – xy3 = x3(x – y) – y3(x – y) =
(x3 – y3)(x – y) ≥ 0. Докажимо да за ма која два реална броја важи добијена
неједнакост:
Ako je x = y, онда је x3 – y3 = x – y = 0, па је (x3 – y3)(x – y) = 0.
Ако је x > y, онда је x3 – y3 > 0 и x – y > 0, па је (x3 – y3)(x – y) > 0.
Ако је x < y, онда је x3 – y3 < 0 и x – y < 0, па је (x3 – y3)(x – y) > 0.
Миљан Игњатовић, VII2, ОШ „Душан Радовић“, Ниш
2350. Одреди најмањи природан број који је дељив са 12 и који има 12 делилаца.
Решење. Бројеви дељиви са 12 су 12, 24, 36, 48, 60, 72 ...
Како је 12 = 22 ·3, то је број делилаца броја 12 једнак 3 · 2 = 6.
Како је 60 = 22 ·3 ·5, то је број делилаца броја 60 једнак 3 ·2 · 2 = 12.
Дакле, најмањи број који је дељив са 12 и има 12 делилаца је 60.
Младен Равлић, VII2, ОШ „21. октобар“, Крагујевац
2351. На слици су дате слике једног тела. Горе лево је

слика тог тела са предње стране, горе десно са
леве стране а доле је слика тела са горње стране.
Нацртај одговарајуће тело.
Решење.
Решење редакције
38
2352. На колико начина можемо број 2013 написати као збир узастопних
позитивних непарних бројева?
Решење. Означимо тих n позитивних непарних бројева са a + 1, a + 3, ..., a + 2n – 1,
где је a паран број. Тражени збир можемо написати на два начина:
(a + 1) + (a + 3) + ... + (a + 2n – 1) = 2013
и
(a + 2n – 1) + ... + (a + 3) + (a + 1) = 2013.
Сабирајући одговарајуће стране једначина (леву страни са левом, а десну
страни са десном) долазимо до следеће једначине: n(2a + 2n) = 2 ∙ 2013. Из
тога добијамо једначину n(a + n) = 2013, где је n < a + n. Раставимо 2013 на
чиниоце, 2013 = 3 ∙ 11 ∙ 61. Број 2013 укупно има 2 ∙ 2 ∙ 2 = 8 делилаца, од којих
нам одговара само половина, јер у тим случајевима је први чинилац мањи од
другог, то су 4 могућности. На основу тога је n ∈ {1, 3, 11, 33}. Ако нећемо
допустити збир од 1 броја, онда имамо само 3 могућности, а то су следећи
уређени парови (први број је број сабирака, а други је први сабирак): (3, 669),
(11, 173), (33, 29).
Димитра Јездимировић, VIII4, OШ „Стојан Новаковић”, Блаце
СПИСАК НАЈУСПЕШНИЈИХ РЕШАВАЛАЦА КОНКУРСНИХ ЗАДАТАКА У ТОКУ

ШКОЛСКЕ 2010/2011. ГОДИНЕ
ТРЕЋИ РАЗРЕД
Драгутиновић Страхиња, III1, ОШ „Алекса Дејовић“, Севојно

Тодор Остојић, III4, ОШ „Младост“, Београд
Михаило Батавељић, III1, ОШ „Татомир Анђелић“, Мрчајевци
Војин Радовановић, III1, ОШ „Дринка Павловић“, Београд
Алекса Милић, III7, ОШ „Раде Драинац“, Борча
Ања Дамјановић, III, ОШ „Стеван Синђелић“, Велики Поповић
Лука Златановић, III, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Алексиначки Рудници
Јован Бјеговић, III4, ОШ „Васа Пелагић“, Београд
Милица Вељковић, III3, ОШ „Вук Караџић“, Књажевац
Милица Ђурђевић, III1, ОШ „Петар Петровић Његош“, Зрењанин
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
Магдалина Јелић, IV2, ОШ „Бранко Ћопић“, Београд

Златан Васовић, IV3, ОШ „Свети Сава“, Чачак
Милутин Живковић, IV2, ОШ „Иван Горан Ковачић“, Нишка Бања
Кристина Димитријевић, IV1, ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“, Бабушница
Невена Андрејић, IV1, ОШ „Доситеј Обрадовић“, Крушевац
Катарина Манојловић, IV3, ОШ „Вук Караџић“, Лозница
39
Стефан Радовановић, IV3, ОШ „Свети Сава“, Бајина Башта
Павле Ристић, IV2, ОШ „Учитељ Таса“, Ниш
Матеја Милојевић, IV2, ОШ „Радомир Лазић“, Азања
Анастасија Рогановић, IV2, ОШ „Филип Филиповић“, Чачак
ПЕТИ РАЗРЕД
Никола Ристић, V4, OШ „Бошко Ђуричић“, Јагодина

Петар Војиновић, V2, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Панчево
Миливоје Власоњић, V2, ОШ „Свети Сава“, Горњи Милановац
Теодора Ристоски, V1, ОШ „Карађорђе“, Београд
ШЕСТИ РАЗРЕД
Адриана Васовић, VI2, OШ „Свети Сава“, Чачак

Анђа Денић, VI1, OШ „Сретен Младеновић Мика“, Ниш
Душан Градојевић, VI 2, ОШ „13. октобар“, Ћуприја
Марија Станковић, VI4, ОШ „Свети Сава“, Ниш
Милица Теохаревић, VI3, ОШ „Доситеј Обрадовић“, Умка
Нина Николић, VI4, ОШ „Петар Петровић Његош“, Зрењанин
Селена Бакић, VI2, ОШ „Вук Караџић“, Крушевац
Соња Грубор, VI3, ОШ „Петар Кочић“, Инђија
Стефан Степановић, VI3, ОШ „Јован Цвијић“, Лозница
СЕДМИ РАЗРЕД
Данко Ђорђевић, VII, ОШ при Првој крагујевачкој гимназији, Крагујевац

Ивана Ђурђевић, VII1, ОШ „Ђура Јакшић“, Чуруг
Зорана Миловановић, VII2, ОШ „Књегиња Милица“, Доњи Рибник - Почековина
Стеван Војиновић, VII2, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Панчево
Ана Вилотић, VII3, ОШ „Боривоје Ж. Милојевић“, Крупањ
Срђан Драгутиновић, VII1, ОШ „Алекса Дејовић“, Севојно
Сара Фукс, VII1, ОШ „Кадињача“, Лозница
Дино Ћеримагић, VII1, ОШ „Ђура Јакшић“, Панчево
ОСМИ РАЗРЕД
Димитра Јездимировић, VIII4, ОШ „Стојан Новаковић“, Блаце

Тамара Лазаревић, VIII, ОШ „Јеврем Обреновић“, Шабац
Немања Јанковић, VIII2, ОШ „Јеврем Обреновић“, Шабац
Тамара Бошњаковић, VIII1, ОШ „Краљ Александар I“, Горњи Милановац
Марина Ивановић, VII2, ОШ „Доситеј Обрадовић“, Крушевац
Филип Ристоски, VII1, ОШ „Карађорђе“, Београд
40
НАГРАДНИ ЗАДАЦИ
Ова рубрика је, као и конкурсни задаци, позив свим нашим читаоцима за такмичење. У сваком броју нашег листа
дајемо један задатак за сваки разред. Из сваког разреда, пет најуспешнијих решавалаца биће награђено. Упутство за
слање решења налази се на страни 48.
Наградни задатак бр. 369 (за ученике III разреда)

Ана је купила 2 поштанске маркице и 4 разгледнице, а Тања 4 поштанске маркице и
2 разгледнице. Све разгледнице имају исту цену и све маркице исто коштају. Ако је
Ана платила своје маркице и разгледнице укупно 240 динара и 60 динара више од
Тање, колико коштају маркице, а колико разгледнице?
Наградни задатак бр. 370 (за ученике IV разреда)

Од четири једнака (подударна) правоугаоника, сваки обима 2012 центиметара
(мерни бројеви дужина страница правоугаоника у центиметрима су природни
бројеви), направљена је фигура као на слици:
Ако је обим ове фигуре (збир обима два квадрата) 8000 центиметара, израчунај
дужине страница тих правоугаоника.
Наградни задатак бр. 371 (за ученике V разреда)

Школа Математике у Непознатој земљи броји 672 ученика. У сваком одељењу је
тачно по 24 ђака. Настава тече само у једној смени. Свако одељење пет дана у
недељи има тачно по пет часова, а сваки наставник треба да одржи тачно по четири
часа дневно. На сваком часу присуствује једно одељење и један наставник. Колико
наставника има у школи Матеметике?
Наградни задатак бр. 372 (за ученике VI разреда)

Крстивоје је рачунао вредност следећег израза (наизменично је одузимао и
сабирао природне бројеве до неког броја n)
1 – 2 + 3 – 4 + 5 – 6 + 7 – 8 + ...
До ког броја је Крстивоје вршио назначене операције
ако је вредност израза за 2012 мања од последњег броја
у изразу?
Наградни задатак бр. 373 (за ученике VII разреда)

Број 2012 запиши као збир квадрата четири цела броја.
41
Наградни задатак бр. 374 (за ученике VIII разреда)
На кружници су у смеру казаљке на сату исписани реални бројеви x1, x2, ..., x12 тако
да је сваки број једнак аритметичкој средини два броја између којих се налази.
Одреди бројеве x1, x2, ..., x12, ако је њихов збир једнак 2012.
РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА НАГРАДНИ ЗАДАТАК БР. 363 (МЛ XLVI-5)

Решење. Ако са x означимо број унука, онда је 10 ∙ (x – 1) = 8 ∙ x + 6. Одавде је 2 ∙ x =
16, односно x = 8. Бака има 8 унучића и треба да подели 70 колачића.
Награђени
Милица Ђурђевић, III1, ОШ „Петар Петровић Његош“, Зрењанин
Војин Радовановић, III1, ОШ „Дринка Павловић“, Београд
Димитрије Гламочанин, III3, ОШ „Доситеј Обрадовић“, Пожаревац
Анђела Минашевић, II3, ОШ „Живадин Апостоловић“, Трстеник
Тодор Остојић, III4, ОШ „Младост“, Београд

Решење. 12 + 5 + 16 + 9 + 4 + 1 = 47.
Награђени
Магдалина Јелић, IV2, ОШ „Бранко Ћопић“, Београд
Златан Васовић , IV3, ОШ „Свети Сава“, Чачак
Милутин Живковић, IV2, ОШ „Иван Горан Ковачић“, Нишка Бања
Невена Андрејић, IV1, ОШ „Доситеј Обрадовић“, Ниш
Катарина Манојловић, IV3, ОШ „Вук Караџић“, Лозница

Решење. 1007. Сви бројеви мањи или једнаки од 1006 биће прецртани јер су
чиниоци неког броја између 1007 и 2012.
Награђени
Милица Милосављевић, V1, ОШ „Вук Караџић“, Књажевац
Петар Војиновић, V2, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Панчево

Решење. Производ цифара тих бројева може бити 0, 1, 2, 3, 4.
Ако је призвод цифара 0, онда бар једна цифра тог броја мора бити 0. Како
четвороцифрених бројева има 9000, а четвороцифрених бројева који немају
ниједну цифру 0 има 9 ∙ 9 ∙ 9 ∙ 9 = 6561, онда четвороцифрених бројева који имају
бар једну 0 има 9000 – 6561 = 2439.
Производ цифара је 1 само ако су све цифре 1, па је само један такав четвороцифре-
ни број.
Производ цифара је 2 ако је једна цифра 2, а остале 1: 1112, 1121, 1211, 2111; 4 таква
броја.
42
Производ цифара је 3 ако је једна цифра 3, а остале 1: 1113, 1131, 1311, 3111; 4 таква
броја.
Производ цифара може бити 4 ако је једна цифра 4, а остале 1: 1114, 1141, 1411,
4111; 4 таква броја и ако су две цифре 2 и две 1: 1122, 1212, 1221, 2112, 2121, 2211; 6
таквих бројева.
Укупно је 2439 + 1 + 4 + 4 + 4 + 6 = 2458 таквих бројева.
Награђени
Адриана Васовић, VI2, OШ ,,Свети Сава“, Чачак
Стефан Степановић, VI3, ОШ ,,Јован Цвијић“, Лозница
Урош Илић, VI1, ОШ ,,Јован Јовановић Змај“, Свилајнац

Решење. Сваки витез може бити у делегацији са 9 других витезова, јер њему
суседни витезови за округлим столом отпадају. Како има 12 витезова то је број
двочланих делегација 12 · 9 : 2 = 54. Дељење са 2 је извршено, јер је свака
делегација (на пример XY) рачуната два пута (једном када је X комбинован са
преосталих 9 витезова, а други пут када је Y комбинован са 9 преосталих витезова).
Награђени
Марко Дивјак, VIIА, ОШ при Математичкој гимназији, Београд
Стеван Војиновић, VII2, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Панчево
Невена Вугделија, VIIА, ОШ при Математичкој гимназији, Београд
Данко Ђорђевић, VII, ОШ при Првој крагујевачкој гимназији, Крагујевац

Решење. Одговарајуће тело је приказано на слици. Са леве и са десне стране је
слово E, које садржи укупно 2 пута 17, тј. 34 коцке, а између тих делова има још 7
коцки (да допуни горњу слику до слова S и предњу до слова H). То је укупно 41
коцка. Ако бисмо грађевини додали још неку коцку то би покварило најмање једну
од датих слика.
Решење редакције
43
ЗАДАТАК СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ
Свако слово замени неком цифром (различита слова различитим цифрама) тако да
дато сабирање буде тачно.
РЕШЕЊE ЗАДАТКА СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА (МЛ XLVI-3)
Број MMM може бити само један од бројева 111, 222, ..., 999. Провером налазимо да
се решење добија за M = 3, тј. да важи једнакост 9 ∙ 37 = 333.
Награђени
Сунчица Бићанин, VI1, OШ „Жарко Зрењанин”, Бела Црква
Урош Илић, VI1, OШ „Јован Јовановић Змај”, Свилајнац
Никола Ристић, V4, ОШ „Бошко Ђуричић“, Јагодина
Димитрије Гламочанин, III3, OШ „Доситеј Обрадовић”, Пожаревац
Марија Момчиловић, V1, OШ „Аца Синадиновић”, Предејане
Страхиња Закић, VII4, OШ „Љуба Ненадовић”, Београд
Анђа Денић, VI1, OШ „Сретен Младеновић Мика”, Ниш
Немања Јанковић, VIII2, OШ „Јеврем Обреновић“, Шабац
Маћаш Бриндза, V1, OШ „Петефи Шандор”, Дорослово
ЗАДАТАК ЗА РОДИТЕЉЕ
Р33. Мама је дала Васи новац за куповину 30 оловака. Десило се да је у

трговинском центру била у току рекламна акција: у замену за купон о
куповини 20 оловака, на излазу враћају 25% уплаћене суме, а за куповину 5
оловака враћају 10% уплаћене суме. Колико највише оловки може да купи
Васа за суму коју је добио за куповину 30 оловки?
РЕШЕЊЕ ЗАДАТКА ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА

Р32. У породици су четири члана. Ако Мири удвоструче стипендију, приход
породице се увећа за 7%, ако мами удвоструче плату, приход породице се
повећа за 20%, ако тати удвоструче плату, приход породице се повећава за
30%. За колико процената ће се повећати приход породице ако деди
удвоструче пензију?
Решење Р32. Решење 1. Ако Мири удвоструче стипендију, породични приход се

увећава за износ стипендије. Према томе, Мирина стипендија представља 7%
породичног прихода. Аналогно, мамина плата чини 20%, а татина 30% породичног
44
ЗАДАТАК ЗА НАСТАВНИКЕ
прихода. Према томе, дедина пензија чини 43% породичног прихода па ће се
удвостручењем његове пензије породични приход повећати за 43%.
Решење 2. Ако би сви чланови породице почели добијати двоструко више, приход
породице би се повећао за 100%. Од тих 100%, 7 отпада на Миру, 20 на маму, 30 на
тату, а осталих 43 на деду.
За решење задатка награђена је Ивона Антић–Јовановић, Пере Радовановића

20/10, Бор. Тачна решења су послали још и Драгица и Александар Минашевић,
Трстеник; Мирјана Васовић, Чачак; Ервин Бриндза, Дорослово; Горан Игњатовић,
Сопот.
ЗАДАТАК ЗА НАСТАВНИКЕ
Н33. Растојање између градова А и В је 15000km, а растојање између градова В и С

је 10000km. Колико највише, а колико најмање може да износи растојање
између градова А и С? Претпостављамо да је површ Земље идеална сфера и
да дужина екватора износи 40000km.
РЕШЕЊЕ ЗАДАТКА ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА

Н32. Колико најмање бројева треба изоставити из скупа {1, 2, 3, …, 27, 28} да би
производ преосталих бројева био потпун квадрат?
Решење Н32. Растављајући на просте факторе бројеве од 2 до 28 добијамо да је

производ бројева од 1 до 28 једнак
225 · 313 · 56 · 74 · 112 · 132 · 17 · 19 · 23.
Свакако треба одстранити бројеве 17, 19 и 23, јер се они јављају на првом степену.
Још се само бројеви 2 и 3 јављају на непарном степену. Довољно је одстранити број
6, да би се у новом производу бројеви 2 и 3 појављивали са парним степеном.
Дакле, најмањи број бројева које треба одстранити је 4; то су бројеви 6, 17, 19 и 23.
За решење задатка награђен је Владимир Петковић,

професор у пензији, Ниш. Тачна решења су послали још
Велибор Минашевић, ОШ „Васа Пелагић“, Падеж; Милорад
Шуковић, ОШ „Свети Сава“, Аранђеловац; Бранислав
Лазић, ОШ „Стојан Новаковић“, Блаце; Љиљана Петровић,
ОШ „Аца Алексић“, Александровац; Радоје Величковић, ОШ
„9. мај“, Сутиван, Бијело Поље; Стеван Богдановић, ОШ
„Бранко Перић“, Рудна Глава; Јелена Карањац, ОШ „Јован
Јовановић Змај”, Стопања.
45
ЕНИГМАТСКА СТРАНА
Ратко Тошић, Нови Сад
1. Слова А, В, С замени цифрама (различита слова различитим цифрама) тако да

једнакост
59 A + A10 + 9 AA + CBA = 2013
буде тачна.
2. Запиши цифре 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 у квадратиће тако да производ три добијена
броја буде највећи могући:
∙ ∙
3. На острву живе лажови и витезови. Лажови увек лажу, а витезови увек говоре
истину. Путник који је дошао на острво срео је групу људи и сваком од њих
поставио исто питање: „Колико међу осталима (не рачунајући тебе) има
витезова?“ Сви су дали исти одговор: „Нула.“ Колико има витезова у тој групи?
Решење задатака из претходног броја

1. F може бити само 6 или 8 (2 ∙ 3 или 2 ∙ 4). Ако је F = 8, онда мора бити А = 9, М = 1,
Е = 2, па се прва једнакост не може саставити. (Од преосталих цифара 3, 5, 6, 7,
могао би збир три бити за 10 већи од четврте, што је немогуће, јер би онда збир
сва четири био паран.) Дакле, једина могућност је F = 6, а једнакости су: 98 + 4 +
5 = 107, 2 ∙ 3 = 6, до на пермутовање 4 са 5 и 2 са 3.
2. а) Мора бити S = T + 1 и P = 9, при чему су S и T различити од 9 и различити од 0.
Такве две цифре се могу изабрати на 7 начина. За сваки такав избор, A може
бити било која од 7 преосталих цифара (различитих од S, T и P). Дакле, укупан
број могућности је 7 ∙ 7 = 49.
б) 8.
3.
46
47
УПУТСТВО ЗА РЕШАВАОЦЕ
Решења можете слати на два начина:
Елекронском поштом на адресу: Као и до сада стандардном поштом.
matematickilist@yahoo.com Решења писати читко, сваки задатак на

посебном листу уз обавезно образло-
Откуцана решења (Word 2003 или LaTex) жење и прецизно нацртане слике. На сва-
морају сaдржати образложење и преци- ком листу обавезно написати име и пре-
зно нацртане слике. У поруци обавезно зиме, разред и одељење, назив школе,
написати име и презиме, разред и оде- адресу школе и место, као и кућну адресу
љење, назив школе, адресу школе и ме- и место. Задатке из различитих рубрика
сто, као и кућну адресу и место. Задатке стављати у засебне коверте на којима
из различитих рубрика слати у одвојеним стоји назив рубрике: Задатак са насловне
порукама којима у Subject-у стоји назив стране или Конкурсни задатак бр. 2143.
рубрике: Задатак са насловне стране или
Конкурсни задатак бр. 2143.
На пример: На пример:
To: matematickilist@yahoo.com
Математички лист
Subject: Конкурсни задатак бр. 2143
Задатак са насловне стране
Име и презиме, одељење, школа,
Кнез Михаилова 35/IV, п.п. 355
адреса школе, место, кућна адре-са,
11000 Београд
поштански број, место.
Решења која не испуњавају наведене услове неће се узимати у обзир.
Решења задатака из овог броја послати најкасније до 05. 10. 2012.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ТАКМИЧАРЕ И ЊИХОВЕ НАСТАВНИКЕ
Друштво математичара Србије, односно Комисија за тамичење из

математике ученика основних школа, у припреми задатака за
такмичења користи задатке из Математичког листа текуће, као и две
претходне школске године (у обзир долазе сви задаци, дакле из
чланака, припремни, одабрани, конкурсни, наградни, као и задаци са
такмичења), и то по принципу: најмање 3 задатка за школски, најмање
2 задатка за општински и најмање 1 задатак за окружни ниво
такмичења. У тим задацима неки од података могу бити промењени.
48

2012-13. Xlvii - 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2012-13. Xlvii - 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

O ЈЕДНОЈ ВРСТИ СИМЕТРИЈЕ БРОЈЕВА

Ратко Тошић, Нови Сад

Задатак 1. Одреди број а) троцифрених; б) четвороцифрених палиндрома.

Задатак 2. Одреди број парова различитих узајамно симетричних двоцифрених

Задатак 3. а) Збир два узајамно симетрична двоцифрена броја дељив је са 11.

Задатак 5. Одреди пар узајамно симетричних четвороцифрених бројева ако је

Задатак 6. Производ два узајамно симетрична броја је осмоцифрен број који се

Следећих неколико задатака односи се на бројеве палиндроме.

Задатак 8. Нађи најмањи троцифрени палиндром чији је збир са најмањим

Задатак 10. Одреди све четвороцифрене палиндроме са тачно 5 различитих

Задатак 11. Редни број овог задатка је палиндром.

У следећим задацима фигуришу и неки геометријски елементи.

Задатак 13. Обим правоугаоника једнак је 806cm. Одреди дужине његових

Задатак 15. Да ли постоји коцка са ивицом целобројне дужине (у cm) чија је

Задатак 16. Дужине страница правоугаоника су троцифрени палиндроми aba и

Задаци за самостални рад

1. Нађи најмањи четвороцифрени палиндром чији је збир са најмањим

СПЕЦИЈАЛНИ ЗАДАТАК БР. 65

Одреди најмању и највећу могућу вредност разлике два

ЈЕДАН ЗАДАТАК ВИШЕ РЕШЕЊА

У оквиру ове рубрике на конкретним примерима указиваћемо на могућностима да се једна

Три уморна путника и кнедле

Задатак. Три гладна путника су свратили у једну гостионицу на ручак. Сели су за

КОНКУРСНИ ЗАДАТАК ИЗ РАЧУНАРСТВА БР. 154 (ЗА I КАТЕГОРИЈУ)

КОНКУРСНИ ЗАДАТАК ИЗ РАЧУНАРСТВА БР. 155 (ЗА II КАТЕГОРИЈУ)

БРОЈЕВИ ДО 1000. ПОРЕЂЕЊЕ БРОЈЕВА ДО 1000.

5. Допуни шта недостаје:

6. Напиши редом од најмањег до највећег све троцифрене бројеве у којима се

9. Запиши од највећег до најмањег све троцифрене бројеве који се пишу цифрама

11. Попуни табелу:

КОНТРОЛНА ВЕЖБА – 15 минута

659 654 213 210 267 380

3. Пиши знак „<“ или „>“ тако да запис буде тачан:

4. Запиши од најмањег до највећег све троцифрене бројеве који се пишу цифрама

КОНТРОЛНА ВЕЖБА – 15 минута

КОНТРОЛНА ВЕЖБА – 15 минута

2. Пиши знак „<“ или „>“ тако да запис буде тачан:

3. Доврши попуњавање табеле:

5. Напиши најмањи и највећи шестоцифрени број у коме се цифаре 4 и 0

6. У празна поља упиши одговарајуће цифре, тако да рачун буде тачан:

7. Колико парних четвороцифрених бројева можеш написати помоћу цифара 0, 5,

9. Доврши попуњавање табеле (у обојеним пољима су сабирци и у необојеним

КОНТРОЛНА ВЕЖБА – 15 минута

2. Пиши знак „<“ или „>“ тако да запис буде тачан:

4. На свакој цртици напиши одговарајућу цифру тако да важи једнакост између

ПРВИ ПИСМЕНИ ЗАДАТАК

2. а) Запиши бројеве који су мањи од 130002 [120003] и већи од 129995 [119996].

4. Ако су у троугловима саби-

11. Нацртај две полуправе тако да:

12. Нацртај два троугла тако да имају:

3. Користећи дијаграм на слици напиши елементе скупова:

4. Напиши све троцифрене бројеве чији је збир цифара јединица и стотина

ПРВИ ПИСМЕНИ ЗАДАТАК

2. Који од скупова су подскупови скупа А = {2, 4, 5, 6, 8, 9}?

3. Дати су скупови A = {1, 5, а}, B = {1, b, 5, 6} и C = {а, b, 6}. Одреди елементе

4. Нацртај две полуправе Аа и Bb тако да имају заједничку тачку C [заједничку

ЦЕЛИ БРОЈЕВИ. САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ ЦЕЛИХ БРОЈЕВА.

5. Ако је а = х + 2, |a| = 7, израчунај |x|, |x + 2|, |x| + 2.

6. Да ли постоји једнакокраки троугао:

7. Израчунај углове троуглова приказаних на сликама:

9. Израчунај: а) највећу б) најмању вредност израза 2 – (3 + х + у) ако је |х| = 5, а

10. Колико а) најмање б) највише узастопних целих бројева треба сабрати, па да је

КОНТРОЛНА ВЕЖБА (20 минута)