10 СПОМЕНИЦА

имали су бугари да спрече српску и грчку иропаганду у

исто време да изазову и саучешКе код великих снла да би
се заузеле за ослобођење македонског народа, као чисто
бугарског итд.
И заиста у то време распоредише се војводе где ће н
кад да диже народ на устанак, а Сарафов сам са многим
способним војводама и великим бројем гетника пође у би-
тол>ски вилајет. Нарочито им поможе прелазак слободно то-
лики велики број чета и пренос оружја тадањи ариаутскп
устанак који привуче сву турску пажњу и сву војску у А р-
баннју.
Дође и тај дан 20. јула. Ја сам онда био учитељ у Ве-
лесу и својим рођеним очима сам гледао спреме оружја и
прелазак чета кроз сам Велес. Чим је освануо дан 20. јула
чусмо одмах да се је битољски вилајет подигао, нарочито
крушевски, кичевски и битољски срезови и наш П ореч,11)
али све остале вароши остадоше мирне, само што се многе
беговске чивлуке запалише, нешто се опљачка, а многе овце,
козе, волове и бнволе отераше и за чете заклаше, иарочито
ово се догоди у Велесу, Прилепу и Штипу. И Турци се
нспочетка веома уплашише и чак тражише савет шта да
раде, да ли смеју да покољу све хришКане по варошима.
Сав се турски свет узбуни и за мало је требало па да плане
пушка и нож и све што је хришћанско да се покоље. Али
из Цариграда им беш е најстрожије наређено да буду стрпе-
љиви и да Ке се све учинити да им се штета отплати и да
Ке бунтовници бити строго по закону кажњеии. А ако би се
сам народ разрачунавао може доћи до јевропске интервен*
ције па могу бити за турску хрђаве последице. И заиста
турци су остали мнрни али као зверови љути. И сваки дап
и ноН скупљали су се по џамијама и договарали се и че-
кали резултат из Цариграда. И опет нису могли неки да се
уздрже а да не умлате по некога хрихшћанина, али је и то
било по неколико у вароши и села.
Кад су Арнаути устаници чули да су се хришћани
дигли противу цара, они на мах споразумеше се са турцима
и чак обећаше помоК противу ђаура који су дигли руке
на цара. Дакле са Ариаутима било је лако споразумети се
противу неверника јер Арнаути нису се дизали противу цара
и државе веК противу појединих паша, валија и мутесарифа
као напр. противу Хаф ус пашу у Скопљу и других или ди-
зали су се противу плаКања пореза и т. д. и свака се буна
стишавала кад су арнаутске вође добили од цара неке чк-
нове и пара и тд.
И заиста није прошло ни три дана од побуне а војска
се поче враКати из Арнаутлука заједно са Арнаутима а нај-
више војске оде у Битољски вилајет са топовима, тако што

п) „Нага Пореч" га зове због тога ипо с у Поречаин били најотпормија

Срби 11 Пореч Вандеја српска. З бог тога су Пореч свуда у оним страна.ча
звали Мала Србија.
 ЈО В А Н А С. БАБУНСКОГ 11

(управа) наоружа и обуче сво турско становништво. По сви.ча

селима почеше да иду јаке војиичке потере помешане са
Арнаутима а по негде састављене од самих Ариаута. Туча,
иљачка и јаук поче на све стране, по читавих с^ла беше до
голе душе опљачкана а срамоКење женскиље не беше краја.
Не потраја дуго а јака турска војска растера са тоиовпма
устанике. Нарочито војска највише оде у Крушево где су
устаници отерали мудира и нешто мало војске и држаше
варош недељу даиа слободну н тд. Сва су околиа села била
устала, са оружјем нека а нека са секирама н косама, али
кад иоче војска да бомбардује Крушево за час ко-
мите напустише га, ретко се која чета била одржала да ту
изгине веК се сви разбегоше куд који. ВидеКи Турци да иема
отпора, лагрнуше са свнх страна на села н па варош и за
час поче сеча људи жене децс, пљачкање живе стоке и по-
куКанство изнуђавање новац н тд. Преко 150 села беше по-
наљено и опљачкано и жене осрамоКене, турском бесу не
беш е краја.12) Наш Пореч такође беше пострадао алн ие то-
лико колико Крушево, Кичево и Битољ са околином. Војска
после овога поче да пстражује планине. Чете се такође
беху повукле у планине. Турци, да бн могли да лронађу
чете заиалили су са свију страна многе нлашше. Чете брзо
одмицаху испред војске тако да се за час нађоше у Мо-
риховске п велешке планине где је било маље потерс а
међутим има пепроходне планине нарочито у Мориову. Турцп
многс чете пронађоше п побише нарочито сељачке ко|е нису
хтеле да се склањају дад>е од својих планина. А чете са
војвода(ма) које су прешле из Бугарске без мало већином
се неоштеКене вратише. Сада ове чете на све стране ра-
заслаше курире да виде и да осигурају нрелазакза Бугарску,
али који год се отуда вратн сваки казиваше нм да апсолутпо
нс могу прећи јер су сви путеви и сва села за Бугарску
ухваћени н да сељаци не могу ни дању нн иоКу излазити из
својих куКа, а међутим граница је као град опседнута. Чете,
седеКи по нланинама дуго а видеКи да Ке сви изгубити главе
најпосле се реше да пређу у Србију па шта било, макар нх
тамо поапсили.
И заиста иут за Србију био је сасвпм слободан и није
било војске веК као и обично, погранична стража. Сада ио
договору са свију страна нагрну ка српској граници где сви
среКно п ређош е; и не само Србија што их није отерала већ
их је радо иримилакао своју браћу старајући се да им угоде.
У Вран»у и Београду образоваше се одбори за из^ж аваш е
ових чета. . . . Као што сам казао буг. револуционари су у
Србију веома срдачно дочгкани од свију сталежа. На све
стране указивала им се велика нажњз. Распоређени су били
у нарочите зграде за становање; добијали с у храну одела

'*) Од свих, највпше је настрадала околинаКрушева, Бптоља и Прклепа.

У иекли бнтол*ским селнма је бнло преполовљено мушко хришКанско ста-
новништво. Само у селу Неоказу убнли су Тургш овога пута на 70 људк!
12 СПОМЕНИЦА

н иоред тога новаца, али сва пажња и велико гостопримство

сриско онн накрају, иосле годину дана, вратише најкрвавијим
терорем над српско становнпштво у Македонији.
Бугарски револуционарп остадоше у Србију прнлично
дуго јер их Бугарска у прво време ннје хтела примити бо-
јећи се рата с Турском пошто је бпло прнлично војске на
бугарској граници, али кад турска војска свршп са овим
устанком иосле неколпко месеци распусти (Турска) војску и
тгк тада без мало сви четници одош з у Бугарску заборав*
љајући на сриско гостољ убљ е чак многи од њих одош е са
.чржњом противу Срба због одвајања Српске иародности у
Македонији који су захтевали да их Србија помаже у њи*
хово о с л о б о ђ е љ е ...........................јер је бугарска смерала
да помоћу Срба, Грка н великих сила да Македоннја до-
бије аутономију па да је иосле као И сточну Румелију при-
саједини итд. Срнска влада н ср п сш раднчцн увидели су
смер бугарског рада и испратили овг наззанз госте из своје
средине, али опет са братском ггажњом.
И занста, Срби иису се иреварили у своме »мишљењу,
јер о д м а х ..................... 1904. г. исгн овк који су билп у
Србију почеше поново прглазиги у Македонију алн не више
да се бију са својим старнм душмавима Турцима вгћ у више
прллика и у зајгдницч са овим огиочзш г крваву бор бу про-
тиву Срба и Грка у сзој Старој Србпји тг Макгдонији. Јаке
бугар. чете пргплавншг сву Макздонију а најсише где је
иајвише имало Срба као у Казама, Кумаиовске Прешевске,
Паланачке, вглешке, лрилепске, скопске, кичгвске, Пореч,
тетовске, дебарске итд.
Кад су долазили у додир нрво са пашим селима опет
иочеше лажно да проповедају братство и једнакост и осло-
бођење македоиије али веК се увелкко увиђало да Ке се
сиоро иЗметнути у праву бугар. пропаганду. Само у прво
време нису одмах почелн гопнти Србе због тога да би се
когли што више утврдити п оргаиизовати сва села и вароши.
Наши управитељи (школа), учитељи, свештеннци и прваци
народни знали су шта ће (бити) и предочавали да ће за све
ово платити нсти овн, али увек нм се са надлежне стране
говорило да Куте, да их добро пазе и да нх Турцима ннкако
не издају. Нарочиго тадањи српски конзул у Скоиљу М. К.
био је противан а нг ман.з и.М , Р. И заиста, чим се учвр*
стише по селима почеше са терором и братство се псметну
у иепријатељство, македонство се измгтну у праву бугарску
пропаганду. Почеш е окривл>ивати српске учитеље свештенике
и ирваке. Под претљом да ће битн убивенн и поиаљени —
јер ови зликовци иису штедилн кн одојчад — многи се
Србн силом одрекоше свога српског имена; некн побегош е
у Србију а они што су остали и даље упорни, они беху ма-
хом поубијани и дивл>ачки тучеии. Нарочито страдагае у то
доба свештеници и учитељ и................................................................
. . . За све ово вргме кад је у највећем јеку било
 Ј О В А Н А .С . БАБУНСКОГ 13

убистава и гоиења Срба Српска влада и Српски народ у

слободпој Краљевинн ништа стварно није предузнмала веК
се само састојало у иовииарскг протесте и парастосе погн*
нулим Србима и више иишта. Ми учитељи, срештеници и
првацп пародни тражили смо енергично од српске владе да
нас ма како било заштити од ових буг. разбојника, или пак
да нам даде оружје да се ми сами бранимо. Протести срп-
ске владе аисолутно нпсу помагали а оружје иије смела дати иам
бојеКи се о д Т у р ск с да нам не затвори скоро отворене школе
и цркве и да се иг би чак замерила великим силама за
ствараже бунтовног елемента противу Турака и Бугара. Кад
је гоиеље постало несаошљиво, кад јг било пли сви да се
побугаримо или пак да се и мн одупремо како знамо и
умемо чак и ие пичајуНи, и противу вод>е српских коизула
прво учитељи, свештеници и ирваци народии почесмо се
договарати како да се овоме злу нађе лека, и заиста не
прође дуго и почеше се иеке иаше чете оргаиизовати, на-
рочито почеше прво у кумановској кази и то учител>и беху
вође свих чета. У исто време почеше се образовати и неки
тајни одбори у Врању, потпомажуКи и иотстичуКи ове чете
и то тајно од српске владе.
Први поведе чету учитељ Јован СтанојковиК — Д о-
везенски п ова чета, и ако слабо наоружана и снабде-
вена имала је огромног успеха. Прво што се наш народ
охрабри видеКи и верујућп да нма кој да га брани и свети
а друго шта се и бугари кочеше прибирати к себн и по-
чеше мало даље заобилазитп од иаших села али опет
врло јаки и добро сиабдевеии и што је још најглавније
што су они ирви били нззршилн органазацију и заклели сав
иарод да им буде керан и тд...................................
Кад српска влада н српски народ и коизули увидсше
огроман успех од ове прве чете . . . одлучише се да и они
што енергичније помажу ову ахцију. Одмах се образова Цеи-
трални О дбср у Београду а Иззршнн у В р а њ у .............ио-
чеше се сада чете нагло формиратн у самој Србији и то
искључнео прво само од македонаца и старосрбијанаца.
Прва чета која се упути нреко Вардара беш е чета вој-
воде Анђелка али оиа беш е зле среКе и код Четирца сва
изгибе од Турака.13) После пређе војвода Глигор СоколовиК
и војвода Тренко РујановиН из К рапеи) и оии сретно пре-
ђоше Вардар и дочепаше се пореча и бабуие пл. За овима
прешао сам ја са 35 добро иаоружаних другова,. . . Замном пре-

*'} Нц до даиас пису расветљепп бл:;жи узроци погабијс Апђслиове

чете. По добро обавештени.ч .Ћудила, та је чста нала услед иодељеиа ми-
шљења пзмеђу о начнну рада званичнпх прсдсташтка и прмвашс пниција-
тнсе. крајн>а неразчншл.еиост испол^пла се оида у Скопљу. — Ма како да
се ова храбра чета откуш&а оелшши турским губитцкма, оиа вагшја за осве-
том над грсшпиком; та ће освета и доКи. — Турци су иа Анђелкову чету
одвели читак пук пегаадпјс са артил>еријо.ч и вратили су у Кумапово око 30
кола мртвпх. □ ран.еинх снојпх војпика!
к) Ссло у Прнлепској областн |казн). Лежи западио од Прилепа, на
14 СПОМЕНИЦА

ђоше војводе са 30 душ^ Раде Радивојевић и Стеван Недић.

Са ове стране Вардара такође пређоше многе чете а нај-
чувенија и најактивштја чгта беш е војводе Ђорђа Скопљан-
чета који не знађаше га. умор веН као муња скоро сваки
дан имаше удар са Бугарима и са Турцима. После прочуше
се Спаса Гарда, Крста Трговишки, Чича Павле, Илија Пчињ-
ски, К оста ПеКаиац, . . . Мнхајло РистиК, Брана ЈовановиК
Хајнц, В. ТанкосиК, В. Поповић н многи други . . . Ове су
чете имале велики успех испочетка; оне се после проши-
рише иа паланачку и кратовску казу, па чак и у непроходан
Малеш испратише чете.*5} Бугари су губили село за селом
и чим би се сукобилн са нашим четама моралп су бити увек
разбијеии. У овим четама учествоваше многи учитељи и све-
штеници од који су многи и погинули као Глигорије и борбе
са Бугарима и са Турцима биле су крваве и очајне и чак
до истребљења. Наши су многа неиокорена бугарашка села
палнли а тако мсто и Бугарн. Турске апсаие се испунише
сељацима Срба и бугараша, а иајвиша учитеља и свештеника.
Кад Бугарска у 1907 г. увиде да српске и грчке чете много
напредују онда иоче бугар. влада кукати и нротестирати.
Чак је било врло заоштрено стан»е између Србије и Бугарске
и ондашњн п р ед сед н и к .............одмах нареди српским четама
да стану онде где су нити нише да узимају . . . . да би се
избегао сукоб са бугарском. А Грцима пак немогуКи ништа
учшшти онн (Бугари) се осветише Грцима својим рођеним
подаипцима. Многе оиљачкаше, убише а највише настрада
богата тргов^чка варош Анхиола16) и тд.
Опис главне борбе с ове стране Вардара са Бугарима
и Турцима.
У Скопској Црној Гори првн беш е Спаса, К. ПеКанац
и Петко из Ст. Нагоричииа. О Саватију МилошевиКу и Ла-
зару КујунџиКу учитељу и њнховој борби иа В. О ч и ..............
Први четничку акцију који је почео преко Вардара у
Поречу био је чувени војвода Мицко из Латова кичевске
казе и он је још од раније чувен као одметник противу тур-
ске власти и дуго је ратовао по Кичеву, Крушеву, Прилепу
и Велесу са својом дружином;17) он је много турских и ар-
наутских зликоваца отпратио иа оиај свет и тиме је зашти-
Кавао народ од ових качака који су га иемилостиво убијали

путу Прплеп —Брод—Кпчево.' Село аозмато по историјскид споменипкма рим-

ским мз XIV в. (Впдм Д-ра Јов. Хаџн Васмл>евића „Прилеп н његова околипа"
Београд 1902. стр. 128 л даље).
,5) Појава српскнх чета у Малешу било је највеће пзненађење како
за Турке тако п за Бугаре. Д о 1870-пх годнна Малеш је за хрпшћане трговде
бно најопасннји пролаз од јуручких разбојничких дружина. А Бугарп, у своме
пуном шовинпзму, Малеш су сматралп као своју матпиу, а сада по њему да
господаре српске чете!!
,6| Хтео је папнсатп Анхналос •
,т) Треба правил! разлпку из.чеђу овога Мициа, Мицка Крстића, про-
слав.Ћенога ускока н четшшсог војводе и Мпцка Ристпћа, који је београд-
ск о х свету познат под н.ченом појвода Мчцкп н по своме златом вежепом
оделу п сабллм иреко рамепа.. .
 ЈО ВАН А С. БАБУНСКОГ 15

н нљачкали. У једном сукобу Мицко буде рањен и жив ухва*

ћен и осуђен 20 година робије у Битољу, Он је издржао пу-
ннх 19 година и једном, пре његовог пуштања па неколико
година буде велнка амнестија за све политичке кривце бу-
гарске и онда су Мицку Бугари у битољском затвору пону-
дили д а се и он на списку љиховом потпише н да Кебити осло-
бођен. Он је онда запитао о в о : који је израдио ово поми-
ловаље. Они су му одговорили: ово помиловање је израдио
само краљ Фердинанд бугарскн и нико други. Он опда је
од говор и о: кад није и српски краљ, ја се неКу потписати и
волим да лежим н даље него да се потпишем као бугарии
и тд. и чак на молбу нашега конзула није се хтео потписа-
ти18) веК је и даље остао да издржава затвор докле му не
буде време да га пусте. Чим је дошао куКи пије се ни од-
морио од апсане а веК морао да се одметие противу бугара,
којп су се страшно посилили по његовом Поречу и Кичеву
и ако је био веК старац од преко 60 година. Чим је изашао. ску-
пио је чету од 20— 30 људи али веома хрђаво наоружана и
одмах је ступио у отворену борбу са бугарима и ако су били
куд и камо више и модерно наоружани. У неколико сукоба
он је веК успео да Пореч са свим очисти од бугара и у
једном сукобу ухватио (заробио) жнвог највеКег бугар. ре-
волуционара после Сарафова Дамјапа Грујева.19) Пошто је
Мицко био од карактера човек није га хтео убити веК на
његову молбу (хоКе реКи реч?) да никада више неКе напа-
дати Србе, послао га преко Србије у Бугарску, али овај не
одржа реч веК друге године одмах пође са четом иротиву
Мицка да му сг освети, али на путу буде откривен у Овчем
Пољу и од турске војске побијена сва његова чета и он
буде убијен.
Чим с у Мицку стигле као помоК војводе Глигор и Тренко,
ои као стар човек оде у Србију на одмор и стално се на-
стани у К р а гу је в а ц ................................................................................

Ја сам прешао са мојом четом границу 26 марта 1905.

г. После 15 дана стигох у село Рудиик20) у намерн да пређем

^ Ово је пок. Вабунскл погрешно зпао. У опо доба, у Бпто/ну је био

консул пок. Милојко В. Веселнновић ц он пе само да нпје склањао Млцка
да се потпишс под Бучаре. него га је полржавао у н>еговој отпориости у
пнтању онаквога понижавања. Иза смртц пок. М. В. В. остало је п неколико
писама, које му је Мпцко писао из затвора, а писао је Мнцко пеколико писама
н уреднпку ове С пометш е који је такође био у Бнтољу.
19) Дамјан Грујев био је родом из села Смн.г>ева у Бптол»ској области. Он
је дошао у Београд негде са првн.ч дечацина н младнЈнша којн су догили за пи-
томце Друштва Св. Саве. У Београду је био пнто.чац Пере, ТодоровнНа п радио
V његовој штампарији. За усиомену на Дамјана, 1'одоровпћ је и својој штампа-
ријн дао име Сми.1>ебо. Дамјак је 1889. отишао у Софнју и тамо н остао.
Кад је војвода Мпако заробио Дамјана, чуло се у народу да је Српска влада
нареднла Мццку да пусти Дамјаиа. Тај владин гест и у песмс је ушао н на
позоришвим бинама је бпо цптиран.
'л ) Село на севериој перифеонји Велсске области. Рудннк је бно врло
пстакнут за Србнју. У њему је н до ратова 1876. и 1878. постојала српска
школа са чодерном мстодом.
16 СПОМЕНИЦА

Вардар код Башиног Села. Али како је баш онда Вардар

бео врло великн а чамаца није се могло начинити те тако
лајвеће муке задавао ми је прелазак преко Вардара. У исто
време бугараши беху чулн за мој долазак у Рудпнк п свуда
њихове чете беху распоређене поред Вардара чекајући ме на
пусију, а где нису могли да ме чекају због турака, наир. из-
међу Велеса и Башиног Села, они то јавише турцима те су
они чекали изнад и испод Велеса.
Ја сам био потпуио извештен о свему овоме и да ап-
солутно не могу да прођем и да се што пре измакнем од
Рудника. У исто време јавише ми наши из Велеса и из Ско-
пља да је спремљено данас код Зеленнкова Вардар да пређем
на дрвеној Куирији. Ја онда вратнм чету и тако изјутра сти-
гасмо у Ново Село блнзу Вардара, ту преседнм и чим се
смркиу узе ме чича ЈаКим и сретно ме иреведе преко ћу-
прије, н поред саме станнце пређосмо пругу и ухватисмо
десно. И ако је на самој станици било око 60 тур. војника
нису нас осетилн. После једног дана ја стигнем у Лисичу,
село пола српско пола бугарашко. И чим сам се измакао од
овог села одмах бугараши јавнше у В елесу н својима и
Турцпма. Кад су увндели да сам се нзмакао на Вардару и
Бугарп п Турци потрчаше замном да ме ш то пре пронађу.
Турци су ишли по свима селима и дан»у н ноћу острањујући
оданде спремл»ену храиу, а бугарске пак чете ишле су по
планнна/ла и добро су пазиле на све стране. Замном је тр-
чао од бугарских војвода Стеван Димитров са 50 л>уди и
Шнваров. Стеван је изпестио сва сриска и бугар. села о мом
доласку п запретио нм најстрапшпјнм казнама ко ће мени ма
какве услуге учшшти али леба дати. Он је пагласиб и у
наредбама: да је дошла једна чета качака са изломљеним
пушкама и нашој се организацији не покорава због тога и
најстрожнје вам наређујем да је гоннте где год је видите н
чујете Јер само Ј ед н а органмзација постоји овде а та је „Ор-
ганизацпја Македонско-Одрински Комитет" н ко се овој ор-
ганнзацијн не покорава он је одметник итд.
Кад сам пошао ио А зоту по пашим најчистијпм срнским
селима једва су ми могли највећом тајном додавати сува леба
и молећи ме да у села ие улазим и да се што лре склањам
у Пореч код Глиглра и Тренка, јер Стеваи и Шиваров
прете смрћу иа кога чак падпе сумња да је имао до-
днра самиом и непрестано иде замном у потеру са великом
силом итд.
Ја немајућн куд и не поуздавајући се у своју сопствену
снагу савладанн и уморени од прекомерног пешачеља љу-
дима пређох у прилспску казу и срећа се послужи те после
једиог дана састадох се са Глигором и Тренко.п. Они се
веома обрадоваше кад видпше 35 људи наоружани све
брзометним нушкама и бомбама а њпхове чете највише беху
наоружане мартинкама и берданама. У друштву мп се од-
 ЈО В А Н А С. БАБУНСКОГ 17

морисмо недељу дана и кад сз добро одморнсмо и добрим

јелом и пнћем окргписмо, решисмо се да свн заједно око 60
нас да пређемо у взлешку казу и да нотражнмо тога силе-
џпју Стевана који јуреКп замном застао на' међу Ве-
леса и Пореча у планинн В исоко нзнад велешког села Оре-
ша2,Ј у тако званој Орешки Ливађе. Ту се беш е Стеван разу-
зурио . . . Ми се поделисмо на два дела; ја, Тренко и Рај-
ковпК са пола четника занђосмо им одоздо. Чнм ми бесмо
готови одмах Глигор отворн одозго првн брзу паљбу . . .
. . . . и они јурнуше да беж е у шуму наиђоше право на
нас и упропастише се кад их мн дочгкасмо силном ватром.
Многн ту попадоше а Стеван пак најпосле са неколило чет-
ннка јурн право на мене Трен&а и РајковнКа, који бесм о иза
једне врло дебеле букве, говореКи: „ А момчета трчете да ги
заловнме живи Србоманите; и чим се приблнжн на 80 м. ми
сви на њих осусм о и сви падоше мртви, само Стеван беше
рањен у трбух те само што онако у ваздуху испуца пушку
и после са нлачем заиева: „Македонио, Македонио, жалос за
мајко за да не погинам од душманските турски кружуми вев
да погинам от братски српски крушуми" и још два метка, и
прекратисмо му п есм у!! Било је преко 15 мртвих и много
рањгних, а остали, који остадош е у животу разбегош е се на
све стране. Највгћег пљена ту задобисм о: преко 45 гуњева,
пушака, муницију, бомби, динамита, апотеку, дувана н све
четничке п о тр еб е; много одела а најглавније једну велику
чантру22) пуна архиве, те та-ко оно што ми нисмо нмали до-
били см о у великој количини од њих и Глигорову и Трен-
кову чету наорухасм о модерним ма(н)лихеровим пушкама.
Чим су иаши Срби чули за ову велику погибију бугарску на
мах се окуражише и одрекош е сваку послуш ност бугарашнма
па чак и многа дотадашња бугар. села тражише да нас приме.
Ово беш е 27. априла 1905. г.
Од овог дана почеше крваве борбе Срба и Бугара на
смрт и живот, до истребљзња и низ победа за победом кад
и ночеше несргКнн дани за бугаре јер свака борба са њима
завршавала се иашом побздом као што ћг.чо даље видети,
а села српска која су прз молила да нг улазимо у села сада
су праклињала да што прг дођемо н ио срнском закону из-
вршимо организацнју.
И ако су бугараши претрпгли овај вглики пораз, јер
в. Ст. Димитров био је Један од врло спргмних вођа и
и интглигентан, ипак још остадоше многг чете у велешкој
кази као Шиваров, Јова Алабак, Константинов, буг. активан
поручик, Секула, Дачов и други Стеван и још много других
м а њ и х ..............Сви су ови били врло спргмни и са вгликим
бројем четника и са свиј^ страна често удружени по 200—
300 људи ударали су на нас, који послг Стевиног пораза по-

81| Село н& гранипн Велеске областв према Поречу. За* време осло-
бођења 1912. г. имало је око 500 ставовннка.
и ) То је кожиа торба.
18 СПОМЕНИЦА

чесм о продирати ка Велесу. п Прилзиу узимајући им многа

њихова села. 7. јуна(?) сукобили см о се ја и Глигор са 31.
чггником са великом бугарском чзтом од преко 120 људи,
у коме (сукобу) беху бугар. војводе Костантинов, Сугарев и
Дачов и то беш е на М укосу платшни.23) После 4 сата борбе
разбисмо ову чету. Поред што убпсм о десетак четника ра-
нисмо у раме Костадинова а у ноге Да>пг те се сва чета
разбеже. Пошто од М укоса није далеко Прилеп, на пуцан>
пушака дотрча војска,. али пошто см о ми узели били највише
позиције и дођоше многи сгљаци у помоК издржасмо без
штете и ову борбу, пак см о се у мрак повукли. Даклем и
овде беху бугари разбнјгни. Сам је Костантинов, на питање
сељака како смо их тако потукли, који см о били врло мало
и према бугар. хваљењу паоружани са сломљеним пушкама,
одговорио: „ А бе, како да победиме катоналитат (Срби) като
орлови а нашите бггат като жгни". На свг стране расчу се
о овој пашој победи. Наши се још више окуражише а бу-
гараши почеше губити веру. 5. јуна исте године Јован Ала-
бак са 75 људи пође да запали врло чувено са чгтничке
стране село Крапу. Ми за ово благовремено чујемо и на
брду Мовнатан,24) баш кад седош е ручати, нападосмо их ја,
Треико и Глигор и после пет сати бор бе разбисмо их тако
страшно да с у скоро пргко половипа остали мртви и рањени.
Ранисмо и војводу А р с у из Локвице а Алабак безобзира по-
бегну. Пошто смо се ту били у шумн нзмешали и дошло да
се у коштац ватамо изгубисмо ми два четника и чича Димчу(?)
и једног сељака из Крапе. После кратког времена Јован
Алабак и последњи напор употреби да би се нам освгтио.
Он покупи преко 60 четника и у друштву са Сугаревим пође
ка Поречу да нас тамо удари. Али на његову несреНу, једно
јутро рано опколисмо село Ореше у велешкој кази ја, Гли-
гор и РајковиК, ту затекосмо ову чету где спава. Кад чуше
да см о ми око села, опако буновни стадоше бегати на све
стране и у бетству више потукосмо и три жива четника за-
робимо. Бугарске војводе нису ни покушале да распореде
четнике веК су се обојица сакркли у једном илоту тако да
их нисмо могли наКи; и због тога што и војска брзо стиже
из Богомиле које је удаљено 11/г- Са овим истим Алабаком,
ја и Глигор сударимо се ноћу у Теовском пољу и нагонимо
га на бегство. ВидеКи да му апсолутно не иде среКа, а све
старе четнике побисмо му а они што су заостали побегли
му, — видеКи се без четника побеже наскоро у Бугарску,
те тако см о се опростили још од једног врло опасног про-
тивника. Он је био родом из села Ораовца велешке казе.
Судар на Зли Долу и зашто? Пешу пашу у Кичеву

**) На граници Велеске к Прплепске области; северно од Прнлепа.

г‘ ) У Прилепској области зову га Мовнатец. Познато брдо у Прилеп*
ској обл а ои по народном предаљу о томе како се по њену пео Краљевић
Марко и заморио свога шарца. Отуда се и нме овога брда доводи, међу
т ч оно је у нашик сшсаннм споменпцама познато још лз времена пре Кра-
љеснКа Марка.
 ЈО В А Н А С. БАБУНСКОГ 19

убиш е српске поречке чете, којп су имали врло велике гла-

вобоље )ер је сав народ стрепио од њега, који је био врло
крволочан. Убијао )е све ш то му д о руку дошло сриско, па
и жене и децу, те се тако и опи опростише од овога и по-
чеше напредовати. 1906. и 1907. год. такође беху нагрнуле
многобројне бугар. чете и скоро имали смо сваки дан су-
кобе али ја ћу поменути најглавније.
Било је око 400 бугар. четника и много бугар. официра
и војннка. Они су били решени да свом снлом ударе на
велешку и лрилепску казу јер ми веК захватисмо до Тиквеша,
па да понале сва српска села, да нас побију па да уђу у
Пореч у нашу такозвану „Малу Србију". Али као ш то Ке се
видети, пе само што не усиеш е вгК см о нм ми отгли многа
села чак до Тиквеша и Моријева и Клепу близу Велеса.
1906. год. сударисмо се са војводом Секулом у селу Сми-
ловце испод Бабуне планине. Такође изјутра нађох њега у
сну спавајуКи. После кратке бор бг сву му чету потукосм о;
» неколико см о живи ухватили и сам Секула, иа неко чудо
спасе се и ако испалисмо на њега преко 100 пушака, дакле
замаче у гору. Кад остале војводе чуше за ову погибију, а
сам се спасао, везаше га и послаше у Бугарску . . . . Сми-
ловце се предаде и иочесмо већ сви на Никодину25), врло
велико и богато село, које беш е некад повише српско, али
како (бугари) убиш е десетак првака, учитељ и поггпобегоше, а
остали под претњом 'да не буду поубијани, побугарише се.
Једнога дана после ове смиловске бор бе уђемо у Никодин,
организовасмо га, али при излазу из села идуКи за ррилеп*
ска села Крстец и Ораовац, нападе нас у илапини једна јака
бугарска чета са војводе Пгтре А цев и Ђорђија мориовски
војвода. После кратке борбе успесм о др разбијемо ове чете
и убисмо војводу Ђорђа а Петре А цев једва се жив спасе
благодареКи магли која се спустила баш у тренутку када
наши почеше трчати да га заробе. После ове победе уђосмо
слободно у К рстец и Ораовац, а Петре А цев беш е из Ора-
овца до самог Прилепа. И ова см о села организовали на
нашу страну. Скоро за овим, једнога дана седимо у Сми-
ловце п ручамо ја, Глигор, Цене, Долгач и ТрбиК са 50 чет-
ника, тек баш на ручку стиже један сељак из планине и до-
несе нам писмо. Кад га отворимо имамо шта и видети.
Одозго насликан магарац, на репу канту и пише Бабунски,
после (тога) пише чисто бугарски: хвали се како је јунак са
рутавим грудима а не као нас који бијемо само бабе итд.,
а одоздо потписан војвода Антон. Овај Антон био је по на-
родности Чех а активни бугар. официр па је као четник јунак
изашао да се бори противу нас. П осле ручка одосм о сви у
село Владиловце26) у Клепу и то први пут уђемо у ово село

®) Село у Клепи, у захвату планине истога нмена. Лежм северно-источно

од Прилепа. У време ослобођења 19(2. г. нтало је око 1000 становкика.
м) Село у А зоту. На секцвјн је погрешно стављепо у Клепу. За време
ослобођења 1912 г. имало је оио 500 становннка.
20 СПОМЕНИЦА

у намери да га организујемо. У оече поставлсмо четничк>*

стражу на четирм стране око села по четпри четн. Кад у
зору, поче наша четна стража да пуца на све стране око
села; ми брзо покуписмо остатак четиика на срел села и
према пуцњу пушана осетисмо да су то бугари, бију се са
нашом стражом. Мп се одмах распореднсмо и казасмо на
коју страну треба да се излазп и окуражисмо четнике д а су
то буг. чете и да гледају барем једпог живог да ухвате. И
заиста, нашп полетеше као лавови, са виком и брзом паљбом.
Не цотраја ни пола сата борбе, а веК наши четницн дове-
доше 5 бугар. живи четника, а после још пола сата ухва-
тисмо још 4 чет. и војводу Антона на место убијемо, и још
десетак четника те тако се и ова битка свршц на бугар.
штету. Војвода Мирче беше потрчао да помогне Антону, ал
кад је чуо од сељака да је сва чета разбијена и да је вој-
вода убијеп он се брже боље врати назад. Пошто ова бптка
поче врло рано изјутра а у близини на један сат беше ка-
ракол са 40 војнпка у исто време дођоше из Прилепа и В е-»
леса још много војске, око 300 те како се подухватимо у
9 сати кре подне па до у мрак. Ту је иало око 20 тур. вој-
ника а од нас један убнјеп, неки Никола из Пореча и један
рањен у руку и мало у ребро, Ћира бив. жандар у Србији.
После месец дана (Бугари) онет учинише један напад;
буг. војводе Константннов, Сугарев и ЈХако са 200 четн. на-
падоше нас у Нежилову27) који имасмо око 60 четп. Бесмо
ја, Глигор, Раде и Стевап, борба је трајала целога дана и
после неколико сати дође око 40 војника из Богомиле те и
они одоздо на иас ударише а бугари одозго. Кад се смркну
скупнсмо четппке и кад видосмо сви смо здрави и живи а
бугари са неколико рањгца побегоше још исте ноКи у Клепу.
У прилепском селу Долнени28) ноћу сударисмо се са
бугар. во,водом? који је био дошао да запали село, али га
натерасмо иа бегство да се више не врати. После неколико
дапа у селу Рилеву29) сударисмо се са војском. Борба је
трајала 5 сатк, али без штете по нас. У Кичевско Рујаци30)
борба између српске четс п бугарске. Ту је био РајковиК
и војводе Михајло и Зарија из Пореча.
Бутарски војвода Копстаптинов последн»и пут покуша
да се освети Србима за досадање неуспехе. Он скупивпги
неку чету од 150 људи са војводама Гигом Оцевим, брат
Петра Оцева војводе, Дачом и подвојводом неки Милан

и ) Повлашћено село у А зоту. У Велеској обллсти врло вахан гео-

графски објбнат, У време ослобођења н ч м о је о<о 600 стааоваика.
* ] На западу је од Прилеоа. У вргме ослобо1>ев>а 1912. имало је око
700 стаковншса.
*“) Село у Привепској обллсп/. Лежи на сеиеро-заладу од Прнлепа,
ва путу Причеп—Б род—Кнчево. Једно од на(нстаккутв}вх срос^снх села у
Прнлепској области. З бог тога је толнко в настрадало. У време ослобођења
1912. г. кмчло (е преко 500 становвша.
к ) Седо у Кнчеаској области. Лежи лсточио од Кнчева и далеко иа
три сига. Голнке 1912. нмадо је око 500 становникг.
 ЈО В А Н А С. БАБУНСКОГ 21

званп Шмећар. Сву ову силу крену из Клепе па идући у

А зот пређоше у Порече у намери да запале Крапу. Око
пола ноћи опколе са свпју страна село, али сељаци видећи
да је буг. чета и имајући око 30 пушака одуггреше се буга-
рима пуцајући из села. Бугари су највећу силу употребпли
на кућу попа Таса Коневића и опколише му кућу, али се
ои јуначки бранио. . . . После неколико сати борбе са по-
пом и са сељацима најпосле успеш е (сељаци) да их одбију.
Видећи бугари да пе могу никога да ухвате запале попов
дућан и један свињац са 8 свиња и повуку се навише. Идући
уз реку наиђу иа једиу воденицу и унутра воденичар старац
око 85 г. и кад нису могли пикога да ухвате они закољу
овога старца колико да се хвале да нису без ишта ирошли,
али уз то и носећи неколико својих другова рањених. По-
што нису у П оречу ништа учинити а бојећи се да продиру
даље, они се врате у велешку казу натраг претећи како ће
похватати српске војводе живе а села непокорна попалити.
Крапл>апи одмах известише војводе Рада и Стевана који су
били на бачије у Даутици пл. а доказаше им шта се са њима
ноћас десило и још казаше им да се (Бугари) враћају у ве-
лешку казу. Наши, знајући где ће (Бугари) проћи, и ако су
били само 30 душа, наместише им пусију код Крушевог ка-
мена, на пола сата излад села Папрадишга.31) Чим су се
наши паместили а већ надођоше бугари, наиред пред свију
ишао је Костадинов са заметнутом на рамену пушку, уз њега
војводе Гига и Милан и још неколико старих четника. Пошто
'с у били близу на десетак метара пред бусију чули су наши
четници и њихов разговор како ће похватати српске војводе
живе и попалити села српска, али у томе први плотун па
други и све би св р ш ен о; војводе Костадинов, Гига и Милан
и још неколико четника мртви падоше а остали четници кад
видеше како им се војводе ваљају разбегоше се на све стране
не опаливши ни једну пушку. Пошто је било близу мрак,
наши их нису могли по шуми даље гоиити задовољише се
само на војводе и 7— 8 четника. Четници те ноћи разбегоше
се куд који остављајућн своје лушке сељацима само да их
ш то пре склопе на сигурно м есто и да их што пре преведу
у Клепу, внше од половипе дали су сељацима пушке а
многи су тајно од сељана поубијани само да га не води и
да би дош ао до пушке. Тако се и ова врло значајна борба
сврш и на т т е т у бугарску као и све досадашње и у будуће.
Не потраја дуго, опет се појави једна мала чета од 15
људи у А зоту. Војвода им је био Стеван Вардарац(?) и поче
да узнемирује наше сељаке. Нису смели наши сељани да
одрже пазар нити ван села јер су свугди пресретали наше
сел>аке тукли и пљачкали. Једнога Србина из Капинова у
воденицу убише, попа Игњата Поповића на путу за Теово
тађаше га, идући од пазара један Србин из Богомиле тера-

91) Седо у А зоту. Јужно од В елеса; на граннгш Велеске н Прилепсчс

облаеттт.
22 СПОМЕНИЦА

јући две мазге натоварене бркалским еспалом заробише, Ср-

бина убилн а мазге и еспап далеко негде продали. Ово је
нама било најмучније јер су од пас бегали као од ватре да
се не сукобе, а безоружане сељаке пресрећу. Страх завлада
на све стран е; путници, орачи, говедари и тд, нису смели
да изађу ван села. Овде ја и Трбић решимо пошто по то
да прекратимо ово стање. Једнога дана заиђосмо дубоко у
бугарашка села трпећи глад и зиму само да дођемо до циља.
И заиста. Ч усмо да се.С теван налази разузурен и сигуран
у бугарашко село Д реново32) са својом дружипом чекајући
празник Спасов дан дапрослави јер цело село тај дан слави
па после да оде одатле и поново по путовима пресреће људе.
27. маја ја и Трбић са 40 четиика једно после подне гру-
нусмо у село и чувши (разабравши) силом од сељаиа у којој
се кући налази Стеван, опколисмо т у кућу. Настаде одмах
очајна борба. Они су из куће сипали ватру а ми из других
кућа на њих. Неки се наши четници попеше на кућу и с
крова запалише кућу. Кад поче кућа јако да гори они
почеше да бацају бом бе у намери да се пробију, али нису
могли. Онда под заштитом дима пређоше у другу кућу и
одатле почеше на нас пуцати. И ову кућу заиалисмо и не-
мајући куд, после 4 сата борбе, кад видеше да им пуцају
запаљене греде на врат они извршише јуриш, али па мах сви
мртви попадоше и ни један не спасе главу. Само се двојица
спрљени предадоше.
Тако спасосм о српски народ од ових друмских разбојника.
Као што сам раније казао, сада се бугари одлучише на
последњи напад: или да нас сасвим униште или пак они да
батале овакав неуспешан рад. Баш је ових дана било кад је
Бугарска претила Србији због неуспеха њиховог четничког
рада противу Срба и Грка. Ово време пређоше из Бугарске
око 400 душа четника, повише активне бугарске војске са
многим способним војводама итд. . . . Ови сад намислише
да ударе заједнички од једанпут на велешка и прилепска села,
да их попале и да пређу у Пореч и да нас похватају итд. Ми
иокуписмо сада све ш то имасмо (четника) из Пореча, При-
лепа и Велеса, свега око 120 људи. Ја и Григор са 90 људи
одосм о у планину Бабуну да им не дамо ту прелаз за велешка
и прилепска села а Трбића посласмо са 30 људи на граници
Клепе да чувају прилазак за А зоту. Насташе сада страшне борбе
и дању и ноћу. Бугари су покушавали да продру али све без
успеха. Падало је и са наше стране, али са њихове четверо-
дупло. Равно 7 дана и дању и ноћу трајаху борбе, а Турци
за свих ових дана нигде се нису појанљивали, али су се по-
тајно спремали за одлучан препад. Онда је чувени Енвер-бег
спремао овај паклени план. Освану и осми дан борбе али не
као и до сада већ освану на свима брдима, равницама и ре-
кама многобројна турска војска, која одмах поче на све

“ ) Село у Гро'оту. На заладу је ол Велеса. У вре«е~ослобођеи»а

1912 г. имало је око 500 становишса.
 ЈО ВАН А С. БАБУНСКОГ 23

стране нуцњаву. Сада се сукобисмо сви између себе. Турци

бију и нас и бугари а ми и бугаре и турке и обратно. Борба
је била ужасна. Огромни плотуни проламали су небо а бомбе
праштале су на све стране, то значи да војска, полази на
јуриш. Енвер-бег је напао пас са нреко 2000 војника. Борба
је трајала дан ноК и сутра до подне, јер није се могло нигде
моћи (повућп или пробити?) и на крају крајева резултат је
био овај. Пало је било мртвих око 100 војника, бугарских
четника преко 150 а иас опет послужи срећа те се други дан
пробисмо и брзо пређосмо у Порече у иашу Малу Србију.
Губитака имасмо: само један четник убијен а један сељак и 4
четника рањена, које поведосмо са нама и излечише се. Енвер
бег видећи да пама није могао ништа учинити појури за нама
са целокуином војском тражећи нас чак по непреходним шу-
мама, долинама и пећинама по пајвишим планицама. Прође
целу Караџицу33) иланину и спусти се у Пореч. И после
четири даиа заиста нас нађе, али му је војска била врло
уморна и гладна па војници неки прођоше ћутке поред нас
не казујући старешини да не би се у планини још гладни
задржавали. Тако ми сада остадосмо иза војске, а Енвер бег
после узалудног лутања, видећи да почеше иеки војници
да умиру вратн се назад без успеха и гњеван што је нас
оставио тако читаве а међутим од пас у битци изгубио преко
30 војника. Тако се сврџга и овај највећи пораз бугарски и
ми постадосмо сада господари Велеса, Прилепа, Кичева до
Тиквеша и Мориова.
Оиис бишке са левс сшране Вардара. Тек сада се
потпуно . ослободисм о од бугарских чета како са леве
стране Вардара тако и са десне и лочесмо нагло орга-
низовати дотадаша бугарашка села, јер нама на путу ништа
друго не стајаше сем турска војска која поче да зазире од
нашег напредовања иа покушаваше свима срествима да нам
спречи напредовање. Потере изађоше на све стране, почеше
апсити у масама наш народ али и то не би им помогло, да
се нешто ие деси неочекивано, а то је јулска револуција
1908 г. кад се даде свима слобода, кад се пустише сви по-
литички кривци из апса кад се нареди да се чете предавају
јер им је све проштено. Ступи дакле турски устав који смо
сви без разлике вере и народности једнаки пред законом. И
заиста, чете свих народности сиђоше са планина па и нај-
окорелији злочинци се дочекивали беху са великом помпом
од сви н а р о д н о с т и ................................................................................
Оно што учини шака Младотурака то се не допадаше мно-
гим Турцима како интелигентима који изгубише много од
својих прихода тако и простим којима никако није ишло у
главу да могу ђаури и турци бити браћа.............И ако се
младотурци показиваше пријатељски према свима народностима
и ако имасмо право гласа т е %и наши посланици одош е у

Планински маспв на границн Скопљанске, Ведеске и Кнчевске

области.
24 СП0МЕНИ11А

цариградскн парлачепат и ако нас ночгш е регр>товати ипак

остаде она стара мржња и взрска подвојеност м»1>у кача.
Турцима не беш г право што ће;ло и ми да сг у^чешгмо у

њихове нослове и нерадо нас тледаху што стално општимо

са нашом браћом из слободних држава те тако увек беше
међу нама неискреност. А нама пак Србима, Грцима и Бу-
 ЈО ВАН А С. БАБУНСКОГ 25

гарима још више беш е пеправо шго се за навек одбијамо од

наше слободне браће и што се нам изјаловише наде на осло-
бођеље које беш е близу да Турцц не ометош е са давањем
устава и изједњачењем свир народности са свима правпма.
Још погорша стање тим ш то Турцп нерадо гледаху на нас
револуцпонаре који имамо прегежног утпцаја у народу и по-
чеше (гонитп) све од реда што је прво у пароду. Лочеше
гонити војводе и четнпке навлаш, стварајућа им кривицу а
многе војводе и четнике и поубијаше као Глигора, Мицка и
буг. војводу Васиља Аџарларца итд. Мене уапсише и асудише
10 година робије, али им у путу везап иобегох испред че-
тири жапдарма. Трбића такође везаше и уапсише. Даклем
једном ргчју опет почеше гонити хришћане. Незадовољство
расташе сваким даном. Прво почеше аунаутске чете по
хришћанским селима пљачкатп и убијати и стоку тератл. За
овима изађоше бугарске чете па грчке и најцосле онет српске
и поче опет стари занат као и пре: борба и истребљеље
један другога.
Младотурци сада не беху моћни да стишају иарод као
пре јер и они много изгубише од свога угледа у народу не-
правилннм и прснагленнм радом. По Македонији почеше че-
сто да иуцају бомбе, да руше поједине државне зграде, ћу-
прије и железиице, а за овима пак велики покољи од стране
турског становпиштва. После велика арнаутска побуна која
захвати велике размере те све ово даде повода хришћанским
државицама на Балкану да се сложе и да заједнички пре-
крате ово несносно стање на Балкану и да што пре спасу
хришћански народ од турског и арпаутског варварства . . . .
. . . н објавише рат Турској . . . Ја са војводама Војином
Поповићем, Тренком, Спасом Гардом, Доксимом (Михајло-
вићем) и Крстом Прешевским и са својом четом пређосмо
на 15 дана раније од мобилизације и скоро сва села по К оз-
јаку наоружасмо и подигосмо на устанак. 7. октобра заједно
са војском ударисмо на турску војску на брду Старцу.34) За
иепуна два сата растерасмо Турке, отесмо им 10— 12ш атора
и многе друге ствари и сутра дан продужисмо даље и има-
смо сукоб са турским жандармима и неке побисмо а неке
заробисмо. После два сата истог овога дана сукобимо се са
једним јаким оделењем турске војске код села Марганца.35^?)
П осле два сата упорне бор бе разбисмо то оделење и убисмо
им команданта мајора. Овде погибе Јовап Грковић— Гапон
и наредник Видак и још два рањена см о имали. 9. октобра
■одосмо у Макреш36) и ту имасмо сукоб са десетак турских
жандарма које све похватасмо живи. Освану 10. ок тоба р и м и
сви осванусмо чета 500 душа у Младо Нагоричино.37) Т у је

м ) И село у Прешевској о(Гласти. На путу из Врања за манастир Прохора

Пчињског.
**) Село у горњем делу Пчиње.
*•) Село у жупи Козјаку у Кумановској области.
^7) Село па Нагоричкој заравни, на којој је бнвена Кумановска бнтка
1912. г.
26 'СПОМЕНИЦА

веК била турска војска која се поче креКати ка нама са

Ш уиљег Камена.38) Око 9«сати пред подне одпоче борба све
јача и јача п после подне отвори се такова паклена ватра да је
се и земља тресла. Наши топовн овога дана пису могли целога
дана да дејствују због рђавог времена (терена?) те се због тога
Турци охрабрише и пођоше смело ка нама. Топовима паљба
попе још више да дејствује и поче наше редове да разређује.
Много је пало четника од шрапнела и ако с у Турди били
на 200 мет. близу нас оиет толко нису нам наудили колко
шрапнели. Четници и- наша војска падала је и ран>авала се
као плева и за једпо кратко време поостадош е више рање-
иици него здрави ратници. Између 4 и 5 сати распрсну се један
шрапнел до самог мене, неколико четника на м есту уби а
мене рани у бутину те тако и ја изађох из борбеног строја.
После неколико дана приспео сам у Врањску болницу где
сам се излечио. У кумановској битци многи четници мртви
падоше и највише се ранише. Ту погину војвода Доксим39) а
рањене војводе беху још Јован Долгач4") и Драгомир Јекић,
четшЈчки официри Светозар Ранковић и Новичнћ. У мукошкој
битци логину војвода Спаса Горда.41
Бугарски р а т .............

“ Ј Село на Пчињи, јужно од Младог Нагоричнна.

п ) О во је Доксим Млхајловић четнички војвода из Галшшка. Пре но
пгто је отншао у четнике био је учител>, по том с е бавио трговином.
*°) По селу истога имеиа у Жуии у Дебарској области. Село Долгач
лежи на самом Дриму. У време ослобођен>а 1912. имало је око 150 станов*
ника, од којих је око 50 било хришКака и остатак мухамедаиски Срби.
41) Спаса Гарда био је родом из села Станча у Паланачко) области.
Огкако су Турци, после хуријета, почели да убијају српске четиичке војводе,
Спаса Гарда се са својом породицом ореселао у Врањску бању и ту живео
све до Балканског рата, у коме је и погкнуо јуначки у битци на М укосу.
 ЈО В А Н А С. БАБУНСК.ОГ 27

Над Преспом
1}<хчек«но иојвоОи
Јовану Бабунском

Поноћ бледа луша Перисшером,

Звезда трне негде на северу,
Крвав месец језди кроз облаке
И губи се у мирном ј е з е р у --------------

А над њиме као вааај смрши

Ш уми аесма аоробљених гора;
И док језа иотреса аланине,
И снег слсће са смрзнутог бора,

Јача вером о д сурога сшења,

Ведра као душ а Србинова;
Сшрашна као бура кобне ноћи
Стражу чува чеша Б абунскора-----------—

Сшеван Ј. Загорчић*2)

«ј Ло.чожај 3. Ш 1918.
Драш Војводо,
Придружујући се епштОЈ радости шачице, оео мало слобрдних Србо,
који имајући такве дивове, слободно гледају светлој будућности у очи, на дан када
преставник Републике Француске у присуству својих и друшх генерала уз акорде
француске марсилезе предаде Вама, нашем хероју и гордости српскога имена
орден највишег степена, ја Вам, — као један од оних, који с усхикењем гледа у
оне, који на сваком кораку увеличавају српско име, — посвећујем ово неколико
редака као мали део признања човеку, који је од нас много више заслулсио.
Како рекох ; ово чиним, прво као Србин, а друго, као Ваш ученик са Бањице
и Торлака, када полетесмо сви, да својим слабим грудима зауставимо бујицу
непријател>ске навале, која нам узс оно, што смо векоеима, као највсћи феникс,
подизали жиеотима и крвљу својом.
ИСелеНи Вам, драш еојводо, да Вас у будућности, на тако великом и
неоцењивом раду, прати Ваша стара, легендарна, комитска среНа, јо Вам и/аљем
свом дубином своје душе искрене и лепе Српске поздраве с једним громовитим
и френетичним: л
Живео велики борац за нашу велику идеју и понос српског имена, во/вооа
Јован Бабунски!
Ваш
Стеван Ј. ЗагорчиН, медицинар.
 Д-Р ЈОВАН ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ
о
ЈОВАНУ С. БАБУНСКОМ
И седамдесете године прошлога столећа златнн с у ли-
стовн српске нсторије. — Невесињска пушка одјекнула је
у целом Српству. С херцеговачким устанком затреперила је
свака српска душа, и душа свих балкапских хришКана. А
године 1876., 1877.— 78., мала, и још зависиа Србија, целом
је свету показала праву своју, и ириродну, улогу у Српству
и на Словенском Југу. — О д бомбардовања Београда ни-
када нису толико нарасле наде српскога света као у ово
доба. Онда су проговорили и неми сиоменици у Н еослобо-
ђепим земљама српским: Тврђаве и Куле Краљевића Марка,
иорушене цркве и манастири, задужбине великих * људи у
старој српској држави; оживеле су традиције и предањ а;
васкрсли су многи узори српски н подигло се одушевљење
народно; препеваване су цесме о витешким* делима старих
јунака и нове спеваване . . . . Србија је била најлепша н
најмилија земља па с в е т у ! А учашКе српскога народа из ке-
ослобођених крајева у редовима српске војске још веКи је
полет дало надама српским у оним странама. — Као из
свих неослобођених српских земаља, у бојним редовима срн-
ске војске било је Срба и из Старе Србије и Македоније. —
И ако се звало Добровол>ачка Дружииа на Рашкој и Морав-
ско-Добричка Дружина, одред, који је предводио најизразитији
апостол српскога имена и народнога јединства свога времена,
Милош С. МилојевиК највише је у себи имао Срба из Ст.
Србије и МаКедоније, и највећим делом из Велеске, При-
лепске, Д ебарске и Поречке Области.
Разочарани одлукама европскога ареопага у Берлину,
учасници ови у ратовима за проширење Србије и ослобођење
своје уже домовине, за уједињену Краљевину Србију, нису
метали мач у корице ни после закључења Берлипскога мира
и уговора. — Устанак Срба у Кумановској и Паланачкој
Области, Брсјачка буна 1880. год. која је захватила Прилеп-
ске и Поречке крајеве; успех српских четника у бабунским
кланцима 1881. г., одметање Спира Црног Големџијског из
Прилепа и погибија арнаутско-турског арамије Кучук Сулеј-
 ЈО ВАН А С. БАБУНСКОГ 29

маиа, који је био затворио бабуиске и поречке путове; успех

четничког оружја ^ на Овчем П ољу;
долазак генерала Србије, како се у
Старој Србији чуло . . . . за оргатшзовање устанка у Турској
и тд. били с у догађаји, који с у највише занимали душу и
срце свакога Србнна који је још остао под Турцима. Дога*
ђгји они у оним странама још више с у појачали и онако
бујну машту у наших сународника у Ст. Србији и Маћедо-
нији. — Са причама, анегдотама и легендама о витештву
Србије за време Српско-турских ратова, стапале су се већ
песме и легенде о догађајима, четницима и ускоцима у оним
странама. — Сваки ускочки догађај, свака погибија Турака
или Арпаута, бивана је одмах опевана и препричана. — Ба-
бунски кланци, од Српско-турских ратова 1876., 1 8 7 7 .-7 8 .
год., пикада нису били без ускока и осветника српског.
Као разочарање о лравду европских великих сила, на
устанике и народ наш на српском југу утицала је и страшна
проскрипција, коју је Порта спровела над првима н пробра-
ним људима српскога живља у оним странама, одмах после
прогласа Србије за Краљевину. Нови гробови, који су на тај
начин бнли отворени ио далекнм архипелашким остр?има и
Анатолији, још јаче су очеличили душ у и срце нашега на-
рода у оним сгранама.
На чиниоце ове указујемо због тога, ш то су се они
ређали један за другим, и с јаким утицајем, баш у времену
кад је Јов. С. Бабунски био толико дорастао, да је у души
својој почео да урезује све ш то се од интереса, око њега,
догађало; све што је о народној ствари слушао . . . кад је
почео памтити и расуђивати. И кад су, послг Српско-бугар-
ског рата 1885.— 86. г., наши национални такмаци кидисали
да сасвим одроде оне паше сународнике од нас, и потпуно
их одвоје од Србије, међу дечацима и младкћима, готово из
свих неослобођених српских земаља, и међу својим земља-
цима, иашао сг у пансионату Друштва Светога Саве и младић
Јован, син Стојилка Стојковића тежака из села Мартолца у
Велеској Области. Дошав на васпитање, и под команду, позна-
тога пационалног борца, Милоша С. Милојевића, у младога
Стојковића је почела све вишг да јача воља, и све више да
крепча вера у будућност и јгдинство српскога народа. — По
свршетку припраиних разрг;:а Јов. Стојковић је свршио у
Србији државну учитељску школу. Са својг мирноће и при-
љежности; са марљивости н ћутљивости; са прибраности и
разборитости; са врлина идеална младића, готово од свих
питомаца Друштва Св. Саве и Министарства Ин. Дела, од-
вајао је Јован Стојковић-Мартолац.
И ако још скромне спреме, и ако још неиспитане, не-
утврђеиз способности, веК од тога доба почишг рад Јована
Стојковића.
По свршетку државне учитељске школе, Јован Стојко-
вић је био упућен за учитеља у неослобођене крајгве. Са
30 СПОМЕНИЦА

својим друговпма% Стојковић је, године 1896., почео

ја н о г и м
свој јавни рад. Отишао је у свој завичај у Теово, на домаку
саме бабунске клисуре. Он је и отворио, још пре рата 1876.
г. затворену, српску школу у овоме месту. — Подигнут и
просвећен под онаким приликама у своме родиом месту и у
Београду, све сигурнији и изразитијн у својим осећањима,
Јован Стојковић се брзо показао као потпуно спреман и спо-
собан за народие послове; брзо се нрочуо у своме крају, и
брзо је постао стож ер за све опе који су осећали и радили
као он.
Међутим, од првих дана појаве Јована Стојковића на
позорници у свом е крају, место Турака дотле, јавл»ају се
Бугари са јачим полетом своје пропагаиде и организације. —
И ако ни приближно једнаким материалним средствима, и
врло различитим начинима, већ првих дана рада Јована Стој-
ковића, нашле с у се, једпа према другој, две пационалне
организације, и почела је да се шири, и да се подиже она,
која је имала корена у народу, с којом су* оживеле народне
традиције, с којом с е пробудила пационална осећања и
с којом је васкрсло име српско. У таквом стицају прилика,
Бугари су се латили новога система и метода за извођење
свога ирограма: одрођивање Срба у Ст. Србији и Македонији
и одвајање од њихове пационалне матице, од Србије. — И
ако су оваквом свом раду давали карактер тежње 'и борбе
за изазивање интервенције европских сила; даиатерају Европу
и Турску, да се Македонији, ако ништа више, даде автоно-
мија, — Бугари су, у ствари, развили варварску бор бу про-
тиву онога дела Српскога народа у Ст. Србији и Македонији,
који је своју националну заставу високо носио и није је ис-
пуштао из руку ни у иајвећим невол>ама. Судећи по броју
жртава Српкога народа, ш то су их лричипили бугарски, та-
козвани, устаници, а још више по начипима, на које су ума-
рани, где, и у ком крају највише, ти сриски мученици, —
главни задатак бугарскога „востаннја“ био је угушивање сва-
кога трага српскога. Нема, данас, жива Србина, који не
памти,како с у Бугари, у оно доба, живе С рбе сиаљивали, и
живе сарањивали; како с у у дубоке пећине спуштали живе
људе да тамо умру на највећим мукама. И кад је почело
овако сатираље Српскога народа, настали случајеви, где су
Бугари опустошавали читава српска села, и догорела свећа
до ноката, — као многи друти ирави просветно-културни рад-
ници српски у оним странама, и Јован Стојковић се латио
пушке, и пошао у гору да тамо потражи непријатеље Српства.
Од тога д оба иочиње јавни рад четничкога војводе Ба-
бунског.
И ако је у томе колу родољ уба било и најобичнијих
печалбара и ш требера из Србије који се и дапашњи дан
протурају као културни радепици у неослобођеним крајевима
и као учасници и сарадници у устаничком покрету, народ
српски из свих крајева српских дао је, из своје средине, до-
 ЈОВАНА С. БАБУНСКОГ 31

ста истинских и великих поборника и за овај посао свој.

П о раду на светом пародном делу, вазда ће остати знатна
имена Мицка Крстића, Анђелка Алексића, Глигора Соколо-
вића, Јосиф а Димитријевића, Лазара Кујунџића, Љорђа Скоп-
љанчета, Бране Јовановића, Доксима Михајловића и других,
међу којима ће занавек светлати име и јова н а Бабунског.
Од Ристовца па све до крајњих граница наших земаља
на југу настао је жив иокрет. У њему се истичу људи из
народа, и сваки иосао који они сами руководе, урађа илодом.
Схватајући велики зпачај прелаза преко Вардара -и ба-
бунских кланаца, Бугари су, још у првој појави четничке
акције, највећу иажњу иоклонили овим објектима, и најзећу
снагу уперили на бабунске кланце. З бог тога је Бабупски,
може се рећи, први и издржао најстрашније нападе бугарске,
и нрви и однео рекорд у квалитативној надмоћности над Бу-
гарима. Већ први успех Бабунскога над најбољим бугарским
војводом, Стеваном Димитровим, у Орешу, открио је у Ба-
бунском ретку сп особност четничкот војводе,
И ако онако благ и тих у опхођењу са познаницима и
пријатељима, Бабунски је био неумољив према кривцима и
немилосрдан према грешницима, а безгранично предусретљив
и гостољубив према страдалницима и мученицима за народну
ствар. К ао и на другим пословима, Бабунски је и у својим
четничким операцијама био до крајности одлучан и до певе-
роватносги неустрашим и постојан. Њ егови сукоби са бугар-
ским четама на Мукосу, у Теовском Пољу, у Смилевцу, Дол-
нену и Дренову и у аналима бугарских четника остаће као
врло ретки по одважности с којом су предузимати, по ис-
трајности с којом су вођени, по начииу на који су сврша-
вани. . . Самоубеђење Бабунскога није готово никада обма-
нуло, а пожртвовање му је вазда корисно испадало. — Не-
оспорно се Бабунском највише приписује што је онако
смишљено организовано пребацивање сриских чета с једне
странг Вардара на другу, између Скошва и Велеса, и што
је у Бабунским планинама спроведена онако савршена ор-
ганизација.
Објава хуријета у турском царству и Бабунскога је затекла
пред четом у планини. Као сви, и Бабунски је сишао с пла-
нине и наставио свој рад на просветно-културном пољу. Ипак,
више но икоји други од четпичких војвода, Бабунски је нај-
реалније схватио негативан значај хуријета и новога стања
у Турској у опште. А к о су Турци, у неколико, и изменили
своје раније држање у односу према појединцима, Бугари су,
на протир, били све агресивнији у својим циљевима према
српском народу у Турској. Имајући стално у виду важност
бабунских предела, и претежност Бабунскога у њима, Бугари
су, свима силама, настојавали, да се Бабунскога ма како
осл ободе. — После глава војводе Мицка и војводе Глигора,
које су Турпи и Бугари вероломно поскидалп, па реду је
била Бабунскога глава. К ао нико други, Бабунски је и Тур-
32 СПОМЕНИЦА

цнма био трн у оку, и на њега су кидисали и Младотурци.

Али Бабунскп је п томе измакао, л у том се већ дошло, у
Београду и Софији, до Српско-бугарскога споразума.
Као, готово, свн истииски јавни раденици у јужним
српским земљама, ни Бабунски ннкако није био задовољан
са одредбама Српско-бугарског уговора од 1912. г., како су
те одредбе бпле познате у јавном мњељу онда. Као сви,
којп су иа себи, н па својим крајевима, осетили бугарску
политику, бугарско вероломство п бугарски шовинизам, и
Бабувски је, од свих најмање веровао Бугарима.

Као и све друге четничке војводе, и Бабунскн је. са

саојим одредом, узео јако учешће у Балканском рату. Као
сигуран познавалац прилика п људи у оним страпама, Ба-
буиски је више но нко од његових другова показао велику
сп особпост за сређнвање прилика у ослоб<?ђеним областима.
У својим пак, пределима, Бабуиски је јанним државпим ор-
ганнма био од велике помоћи.
К ао награду за свој, и дотле дугогодишшп, и онако те-
жак, рад, Бабунски је, као многи у Србији пре њега, и као
што ће многи и после н>ега, добио награду у томе што је
био постављен за секретара последње класе Мииистарства
Просвете и Црквених Дела.
И ако је био добио државну службу, Бабунски је и
даље остао у Велеској Области. — За дугога овога, н овако
крвавога, рата, Бабунскога налазимо опет пред својим од-
редом, махом са својим ранијим друговима. И сада није више
ратиште његовога одреда Бабуна, Никодин п Караџнца, као
до ових ратова. — Сада је његово ратиште широм целе Ср-
бије, и поље његова рада је од Београда до Солуна. Као у
сваком послу и свршавању задатка први на реду, Бабунски
је први и под Београдом бор бу развио. К о може, ко се у
Београду затекао 15, Јула 1914. год„ икада да заборави, како
су Бабупскога четници, поподне тога дана, као соколи, ле-
тели са Торлака на Дунав и Саву, и ту са осталнм одеље-
њима ировизорне одбране Београда онакву лекцију дали
Ш вабама н Маџарима, који су били с музиком пошли у Бе-
оград п Србију. Као, готово, свака друга регуларпа јединица
српске војске у овоме рату, тако је и Бабунски са својим
одредом прелетао с краја на крај Србије, свуда уносећи своју
хладнокрвност, присебност, иостојаност и храброст.
Повлачење српске војске 1915. г. Бабупскога је затекло
на његовом првобитном ратншту, у бабунским пределима. Ју-
начки бранећи ове пределе, Бабунски је дош ао у додир са
савгзничким трупама, и снојио се са деловима 57. француске
дивизије, 8. афричких шасера. Са свога дара, извежба-
пости, и способности за пословг ове врсте, и по услугама
које је Бабунски са својим одредом учинио овој савезничк<?ј
команди, први тај сусрет савезнички са нашим трупама учи-
нио је диван утисак како на обичне војнике, тако и на саме
 ЈО ВАН А С. БАБУНСКОГ 33

команданге савсзинчких труаа. УиулујуНи Бабунскога српској

команди, командаит овог савезпнчко!' одреда уаутио му је писмо,
30. јуна 1916., најласкавије садржиие. А главнн командантисточ-
не француске војске послао је о Јов. Вабунском српској команди
похвалу ове садржиие: „Бабунски Јован, поручник српске вој-
ске, мудар шеф, пун смелости, храбрости ванредне, на челу срп-
ских редовних добровољаца, учинио је знатне услуге француској
војсци дајући јој податке о г^рњем делу Црне реке у новембру
1915. г. У мају 1916. г. сарађујуКн са 8. пуком афричких
ловаца, очистпо је цео нредео Ливађије—Купа— Осин од
бугарских одреда, који се ту налаж аху; напео је пепријатељу
велике губитке у многим сукобима, заробљавао је у неколико
махова непријатзл.ске војнике и запленио оружје",
Још веће је услуге Бабунски са својим одредом учи-
нио па Гушети Балкану, иа лннији Карасули Ташу.
Герилскпм начпном борбе свога одреда са непријатељем,
Бабунскп је у^пнио не само да Бугари више не заробљавају
невичне за оваксе пределе савеЗннчке војнике, него је он
почео заробљавати Бугаре. И на овим положајима је Бабун-
ски показао, може се реКи, до савршенства организаторску
сн особност за осигурање -Олиске, фронтске лозадине, и да
спроведе безбедност сваие потребне врсте. А помоћник главног
команданта Српске војске, пзмеђу осталога, 29. авг. 1917.,
пише Бабупском и ово: „М и см о сви врло задовољпи са тво-
јим операцпјама. Ти и данас радпш онако како си увек радио:
као велики Србдн и јунак. Дај Боже да скоро ослободимо
нашу Отаџбину и да се што ире враткмо у њ у,“ А иодвиг
и успех Јована Бабуцског и његбвог одреда на Преспанском
језеру, много лре офанзиве 1918. год., иронео је српско име
по свима редовима целокушге саиезнкчке војске па Солу чском
фронту, и уКиКе у војничке читанке, као 1>едак пример војш. :ке
способиости. Бабунски је правно успех за успехом.
Наша Главка Команда је била гаиута свим тим успесима
Бабунскога. Између осталога, помоКиик гл. команданта, под
18. јан. 1918. пише Бабунском и о з о :
„Прво да тн честЕггак па слапном успеху н лооу на језеру: два
иемачка оф ндира.. .. много лш је » ш о да сн тн увек стари Јован
Бабунскк. Њ. Кр, В. Престодонасдедицк има потпуно ц велико пове-
ре^ве у тгСе л нарсдно ин је да ти то јавни н да ћете пронзвестн
сада у чпн поручншга н одпнкогатп одмах Карађорђевои Звездон са
мачевнмг, Ја та унапред чест:гг&и обоје.“
„Драгн Јозаие, вршн служ&у као огго сн увек до сада радио
па се не бој иншта нктрпгапата и неваљалаца, јер Врх. Командант и
Врховна Командл имају оелнко поаерење у тебе н цгне твоје заслуге
за српску ствар............. "
Уз миога друга писма сличне садржине иду и похвале
франц. генерала Гијоме, Ш арлиа'и др.
Још боље од свега овога црта Ј. Бабунскога цитација
главнога команданта Савса.шчке Војске на Солуиском фронту
од 10. фебр. 1918, г. Тамо се и ово чита о Бабунском:
„Офнпнр, чпја је храброст лсгендариа у Српској војспн, веК
похваљен за опаспе миснје, које је пзвршно с)а;но, недавно се опет
34 СПОМЕНИЦА

одлкковао својом хдадиокрвлошКу н својом интелигенцијом у вођешу

једле операцнје, к о ј а је о.чвгуКила заробљавањс двојице немачких ђепе-
р а л г Е г а б н п х официра и једног бугарског војника н разрушење једног
моторног чампа са којим су се потопнли један официр и три војшша
и ен р и ја те.Ђ ск а."

Уз оваке одличне похвале ишла су и видна одликовања,

којима је Ј. Бабунски одликован: Карађорђевом звездом са
мач. 4 ст., Француск. Ратним Крстом са 3 палме, Златном
медаљом за храброст, са 2 легиј^ части, Споменицом 1913. г.
Руским крстом Св. Ђ.урађ IV. ст. и двема медаљама IV. ст.
Ш та је све још Бабунски урадно, и колико много ко-
риснога, видеће се док се објаве архивскн податци наших и
савезничких ко.чанда, у саставу којих је Бабунски био са
својим одредом.
Вазда истрајак у своме раду, неустрашим, јаке воље и
иепоколебљиве вере: да ће народна му ствар поћи напретком,
кад се многима чипило да је откуцао и дванаести час, Ба-
бунски је исто такав био и на солунском фронту. — Он се
никад није иоколебао у својој вери: да ће Србија васкрснути
н већа и сјајнија, но што је била.
Оиоликп, и онакав савршен појам о дужности; онака
искрена осећања према својој земљи и своме народу; оно-
лика правичност и великодушност колико јс Бабунскипоказао
у целокуином свом раду, могло се развити само у човеку
који }С био оиако јака карактера и онаке велике душ е какве
је био Бабунски.
И ако је врло ретко изражавао своје негодовање према
овоме или ономе у неупутном раду који није у његовим ру-
кама; и ако није.готово никада ништа ош тро критиковао, и
никада своју околину није дражио, и ни зашта се на Солун-
ском фронту, сем на неке савезнике, иије тужио, ни Бабун-
ски није могао да сакрије своју индигнацију према једној
групи, која се била формирала и, како се Бабунском чинило,
свом својом одвратности испољила, у Солуну, и врбовала и
Бабунскога за своје паклене планове, служећи се, при то.ч,
употребљавањем и неприкосновених чинилаца.
Разуман као дечак, марљив као ученик, трудољубив и
безпрекоран као просветни раденик; свестан посла и поду-
хвата; разборит, хладнокрван и куражан као четнички вој-
вода; прибран, обазрив, искусан и правичан као организатор;
трпељив и самосавладљив у беди и невољи; до крајности
скроман; приступачан и с н и с х о д л у и в у добру; питом, благ и
мирољубив у опхођењу са својим сарадницима, познаницима
и пријатељима, — Јован Бабунски био је неподељено оми-
љзн не само у своме крају, у коме је највише и најдуже
радио, него код свих с којима је дош ао у додир. А четници,
дружина његова верна, сматрали су га, по врлинама његовим,
као непадмашна човека. — А ко се и за кога од просветно-
културних раденика у Ст. Србији и Македонији, и од чет-
ничких војвода, то се за Бабунскога може рећи: да је пуних
30 година безпрекорно и примерно живео и неуморно радио
 ЈО В А Н А С. БАБУНСКОГ 35

за свој народ и за своју отаџбину Србију. Као у сваком

свом послу и позиву, Бабунски, резервни сриски официр, чи-
адо је част и официрском кору н, по осведоченим заслугама
с поносом је носио и висока одликовања, која , су красила
његова у истини јуначка и патриотска прса.
Бабунски је умро од грипа у Велесу, 17. фебруара
1920. г. у крилу своје многобројне породице.
Са телесним остатцима Бабунскога, 18. фебруара пр. г.,
легао је у Велесу у гроб још један Србип, на кога ће се,
с нуним разлого.ч, угледати млади нараштаји нашега племена,
који ће Бабунскога и бољ е оценити, и н^еговим се делима,
с правом, поносити.
Смрт Јована С. Бабунског престравила је свакога Ср-
бина који је знао за овога узоритога Србина и његове па-
триотске и јуначке подвиге.
И ако сама она непозната, брзо после ослобођења ни
ио месту свога сталног боравка, породица Бабунскога добила
је много изјава саучешћа. Од тих многих изјава сачувало је
ово неколико:

Вашу превелнху гугу п бол деле сви нрнјатељи иашег јун&ка и вој-
воде Јована Бабукскога
Тома Соврлик, шко.кки надзорпии,

Оплакујсмо смрт велккога Србина и доброг цријатеља.

ннжињер Табаковик, шумар Блажас, Тодор Гр.шчка,
Коста ВучковиН, економ Пстковић.

Најискреније саучешће за нашчм добрнл премиљснпм н гхлеленитим

војводом Јованом Бабунским коме непријатељи никада цемогаху главе доћи.
Бог да му душу прости вами братска утеха
Крста (Прешевски)
са осталим друговима. .

Дознасмо за зао удес да је наш вз;шкн Србик заштитнпк српскога

имена части и поноса н најјачи српски шпром целе Македоније н лепог Ко-
сова од чије је правичиостн и снле дрхтала иодла Бугарска иаш врли вој-
вода Јован иреминуо. Плачемо за н>нме јер нема внше ОбилиКа, Марка
Краљевнћа. Бог нека му да рајско иасеље а вама утехе.
Александар Жав. АндриН, Чики-Јован У.-цареоик, нолнц. писар Та-
носије Ђорђевик, срески економ Сима Пачић, учитељ Арсеније Ту-
бик, рез, потпоручншс Крста Ковачевик, начелнпк срескн контро-
лор моноиола Мијатовик, иодкадзор. Михомир Јовановик. шеф
управе Андра Анорик, порезник писар Милош Попоеик, народин
посланик Ђорђе Денковик, рез. п.тторучник Радисао ЈоциН.

Примите моје саучешће за пзгубљеним нокојником вашим добрим

мужем н великим српскнм родољубом. Нека му Бог душу прости.
Иван Павловик, полип. писар нз Штипа.

Најнскреннје саучешће за нашим добрим правичеим и плсмемитим

вођом Јованом Бабунским коме непрнјатељи никако не могаху главе доћи
Бог да му душу прости вами утеха братска
Крста са осталим друговима.