Professional Documents
Culture Documents
Задатак 2. У низу
∗, 8, ∗, ∗, ∗, 21, 30, ∗, ∗, ∗, ∗, ∗
сваку звездицу замени неким бројем тако да сви збирови од по три узастопна члана
буду једнаки.
Решење. Познати чланови низа су: а2 = 8, а6 = 21, a7 = 30. Као у задатку 1 налазимо да је
а1 = а4 = а7 = а10 = 30,
а2 = а5 = а8 = а11 = 8,
а3 = а6 = а9 = а12 = 21.
И у овом случају добили смо периодичан низ са периодом дужине 3. Оба низа су и
коначна, тј. садрже коначан број чланова (први 14, други 12). У даљем излагању
посматраћемо и бесконачне низове, тј. оне који садрже бесконачно много чланова,
као што је низ у следећем задатку.
Задатак 3. Низ бројева формира се на следећи начин: На првом месту је број 7, а даље,
иза сваког броја је збир цифара његовог квадрата увећан за 1. Тако, на другом месту је
број 14 јер је 72 = 49, а 4 + 9 + 1 = 14. На трећем месту је број 17, итд. Који број се
налази на 2014. месту?
Решење. Непосредно се израчунава првих осам чланова низа. То су:
7, 14, 17, 20, 5, 8, 11, 5, ...
Закључујемо да ће се, после прва четири члана низа, периодично појављивати тројка
бројева: 5, 8, 11. Како је 2014 – 4 = 2010 = 3 · 670, следи да ће се после прва четири
члана низа, 670 пута поновити тројка бројева 5, 8, 11; дакле, на 2014. месту у низу биће
последњи члан те тројке, тј. број 11.
1
ПЕРИОДИЧНИ НИЗОВИ
И овај низ је периодичан са периодом дужине 3. У овом случају, међутим,
периодичност почиње тек од петог члана. За део који се налази испред прве периоде
кажемо да чини претпериоду.
Задатак 4. Исписано је 2014 цифара у низ једна иза друге. Познато је да је сваки
двоцифрен број који сачињавају две суседне цифре у низу (тим редом којим су
записане) дељив са 17 или са 23.
(а) Последња цифра у низу је 1. Која је прва?
(б) Прва цифра у низу је 9. Која је последња?
Решење. (а) Двоцифрени бројеви дељиви са 17 су 17, 34, 51, 68 и 85, а двоцифрени
бројеви дељиви са 23 су 23, 46, 69 и 92. Свих девет двоцифрених бројева који су
дељиви са 17 или 23 имају различите последње цифре (цифре јединица); према томе,
свака цифра у низу једнозначно одређује цифру која јој претходи. То значи да је са
последњом цифром у низу једнозначно одређен цео низ. Лако се види да су
последњих 10 цифара у низу 4692346851, одакле следи да се испред последњих пет
цифара периодично понавља блок цифара 46923. Како је 2009 = 401 ∙ 5 + 4, следи да ће
испред последњих пет цифара бити тачно 401 блок цифара 46923 и испред њих четири
последње цифре истог блока. Према томе, прве четири цифре у низу су 6923, тј. прва
цифра је 6.
(б) Посматрајући девет двоцифрених бројева дељивих са 17 или 23, закључујемо да
свака цифра, изузев 6 и 7, једнозначно одређује наредну цифру. После цифре 7 низ се
не може продужити, а после цифре 6 може доћи 8 или 9. Почетак низа је блок од пет
цифара 92346. Ако је шеста цифра у низу 8, могу се написати још само четири цифре и
добиће се низ 923468517, који се даље не може продужити. Ако је шеста цифра у низу
9, поновиће се још једанпут блок од првих пет цифара. Слично закључујемо да ако на
неком месту у низу иза цифре 6 дође цифра 8, низ цифара ће се завршити цифром 7 и
укупан број цифара у низу при дељењу са 5 даје остатак 4. Према томе, да би се добио
низ од 2014 цифара са траженом особином, треба увек иза цифре 6 писати цифру 9, све
док се не испише 2010 цифара. После тога, могуће је после цифре 6 написати цифру 9,
па ће последња (2014.) цифра бити 4, или после цифре 6 написати цифру 8, па ће
последња цифра бити 7.
При изучавању разломака научили смо да је број рационалан ако је низ цифара иза
децималне запете у децималном запису тога броја коначан или бесконачан
периодичан. (И у случају кад је тај низ коначан, може се сматрати бесконачним
периодичним, при чему периоду чини цифра 0).
Задатак 5. (Општинско такмичење 2006, 6. разред) Одреди 2014. цифру иза децималне
21
запете у децималном запису броја .
37
21
Решење. Дељењем налазимо да је = 0,567, а 2014 = 3 ∙ 671 + 1, па закључујемо да
37
ће на 2014. месту иза децималне запете бити цифра 5.
2
ПЕРИОДИЧНИ НИЗОВИ
У задацима који следе ученик ће се срести мноштвом идеја корисних при решавању
задатака о периодичним низовима.
Задатак 6. На табли је написан број 61. Сваке секунде број на табли замењује се
бројем који се добије кад се производ цифара написаног броја повећа за 13. Који ће
број бити написан на табли после 2014 секунди?
Решење. Посматрајмо почетак низа:
61, 19, 22, 17, 20, 13, 16, 19, 22, ...
Видимо да је низ периодичан, са периодом 19, 22, 17, 20, 13, 16 и претпериодом 61.
Како је 2014 = 335 ∙ 6 + 4 = 1 + 335 ∙ 6 + 3, 2014. члан ће бити једнак трећем броју
периоде, тј. 17.
Задатак 7. Бесконачни прави децимални разломак добијен је тако што су за прве две
цифре иза децималне запете узете цифре a и b, а свака следећа цифра једнака је
последњој цифри збира две претходне цифре. За које ће се парове цифара a и b у
запису тога децималног разломка појавити комбинација цифара 57?
Решење. Како постоји тачно 100 парова узастопних цифара ab, неки пар узастопних
цифара се мора поновити, а како је свака следећа цифра једнозначно одређена са две
претходне, цифре низа се периодично понављају.
Ако се у разломку појављује пар узастопних цифара 57, онда се у том разломку
појављује низ цифара
...57291011235831459437077415617853819099875279651673033695493257...
Одавде видимо да се сваки од 60 парова који се у наведеном низу појављује као пар
узастопних цифара доводи до разломка у коме се појављује пар 57. С друге стране,
ниједан други пар цифара не доводи до тог разломка, јер се при постојању пара 57
може појавити само 60 горе исписаних парова.
3
ПЕРИОДИЧНИ НИЗОВИ
4
ПЕРИОДИЧНИ НИЗОВИ
Задатак 14. Докажи да је за сваки природан број n цифра десетица броја 3n парна.
Решење. За n = 1, 2, ..., 21 добија се следећи низ двоцифрених завршетака бројева 3n:
03, 09, 27, 81, 43, 29, 87, 61, 83, 49, 47, 41, 23, 69, 07, 21, 63, 89, 67, 01, 03.
Видимо да међу првих 20 степена тројке нема таквих у којим је цифра десетица
непарна. Међутим, почев од двадесет првог члана горњи низ двоцифрених
завршетака се периодично понавља, па то важи за све степене тројке.
Задатак 17. Колико има природних бројева x мањих од 10000 за које је број 2x – x2
дељив са 7?
Решење. 2857. Остаци при дељењу са 7 бројева 2x и x2 редом понављају се са
периодама 3 и 7 (4, 2, 1 и 1, 4, 2, 2, 4, 1, 0). Зато остаци при дељењу 2x – x2 са 7 чине
периодични низ са периодом дужине 21. Међу бројевима x од 1 до 21, једнаки остаци
при дељењу са 7 се добијају за 6 вредности x. Зато међу бројевима од 1 до 9996 =
21 ∙ 476 има 476 ∙ 6 = 2856 тражених бројева. Од преостала три (9997, 9998, 9999) услов
задовољава само број 9998.
5
ПЕРИОДИЧНИ НИЗОВИ
Задатак 18. Докажи да не постоје два различита степена двојке који се један из другог
могу добити пермутовањем цифара.
Решење. Два броја који се разликују само поретком цифара дају исте остатке при
дељењу са 9. Међутим, низ остатака при дељењу 2n са 9 је
2, 4, 8, 7, 5, 1, 2, ...
и он је периодичан са дужином периоде 6. Следи да ако два степена двојке имају
једнаке остатке при дељењу са 9, онда је један од њих бар 64 пута већи од другог;
међутим, тада се они разликују по броју цифара па се не могу један из другог добити
пермутовањем цифара.
Задатак 19. Низ бројева формира се на следећи начин: Први члан низа је број 32014;
сваки следећи, почев од другог, једнак је збиру цифара претходног. Нађи који број у
том низу стоји на 2014. месту.
Решење. Ако је број дељив са 9, онда је и збир његових цифара дељив са 9. Како је 32014
= 9 ∙ 32012, следи да је сваки број у посматраном низу дељив са 9.
Може се дати следећа оцена величине броја у низу: Како је 32 < 10, то је 32014 < 101007, тј.
број 32014 нема више од 1007 цифара. Одатле следи да други број у низу није већи од 9 ∙
1007 < 105, тј. он нема више од пет цифара. Према томе, трећи број у низу није већи од
9 ∙ 5 = 45, а како је дељив са 9, то мора бити неки од бројева 9, 18, 27, 36, 45. Како је
збир цифара сваког од ових бројева једнак 9, следи да је сваки члан низа, почев од
четвртог, једнак 9.
Задатак 20. На столу се налазе жетони, међу којима има црних и белих. Пера од
жетона прави два стуба на следећи начин: он узима један по један жетон и ставља их
на један од два стуба. При томе не сме никад поставити неки жетон на жетон исте боје.
Десети и једанаести жетон које је узео Пера су беле боје, а двадесет пети је црне боје.
Које је боје двадесет шести жетон?
Решење. Разликоваћемо два типа позиција:
(1) оба жетона на врховима стубова су исте боје;
(2) жетони на врховима стубова су различите боје.
Приметимо да се та два типа позиције смењују после постављања сваког жетона. Како
су десети и једанаести жетон бели, после постављања једанаестог жетона имамо
позицију првог типа. Зато ћемо и после постављања двадесет петог жетона имати
позицију првог типа, али су сада оба жетона на врху црне боје. Зато ће следећи,
двадесет шести жетон, бити беле боје.
6
ЈЕДАН ЗАДАТАК ВИШЕ РЕШЕЊА
низ у коме се сваки члан, почев од другог добија тако што се претходни члан
сабере са његовом последњом цифром. Докажи да тај низ садржи бесконачно
много степена двојке.
На табли је написан број 237. Сваке секунде број на табли замењује се бројем који се
добије кад се производ цифара написаног броја повећа за 13. Који ће број бити
написан на табли после 2014 секунди?
Корисније је решити један исти задатак на неколико различитих начина него решити неколико
задатака – сваки на само један начин. Ако се један исти задатак реши на разне начине, може се
упоређивањем решења утврдити које је од њих краће, ефектније, елегантније. На тај начин се
стиче и изграђује вештина решавања задатака.
W. W. Sawyer, Prelude to Mathematics
А1
B1 D1
C1
S
A
B D
C
слика 1
7
ЈЕДАН ЗАДАТАК ВИШЕ РЕШЕЊА
Решење 1. Израчунајмо дужине свих ивица пирамиде (слика 1). Ивице А1В, А1С1 и ВС1 су
дијагонале квадрата, који су стране коцке, те су им дужине a 2 , где је а дужина ивице
3
коцке. А1S, BS и C1S су половине дијагонала коцке, те им је дужина a . Нека је
2
троугао А1ВC1 основа те пирамиде, а P је средиште тог (једнакостраничног) троугла.
Тада је PS висина пирамиде. Дужине PA1, PB и PC1 су међу собом једнаке и износе две
2 3 6
трећине висине троугла А1ВC1, тј. a 2 ⋅ ⋅ =a , а висина пирамиде PS из
3 2 3
правоуглог троугла A1PS добија се помоћу Питагорине теореме, и износи
2 2
3 6 3 3 3
(a 2 )
2
a 2 − a 3 = a 6 . Површина троугла А1ВC1 је ⋅ = a2 ⋅ , те
4 2
1 3 3 a3
запремина пирамиде А1ВC1S је V = a2 ⋅a = .
3 2 6 12
Решење 3. Раван одређена тачкама А1, B и S садржи тачке D1 и C и дели коцку на два
подударне призме (слика 3). Пирамида A1BC1S се комплетно налази само у једном од те
две призме, и то у призми A1BB1D1CC1. Ову призму раван A1BC1 дели на тространу
пирамиду A1BC1B1 и једну четворострану пирамиду A1BCD1C1 (основа је A1BCD1). Како
тространа пирамида A1BC1B1 и тространа призма A1BB1D1CC1 имају заједничку основу
8
РАЧУНАРСТВО
A1BB1 и исту висину B1C1, то је запремина пирамиде једнака једној трeћини запремини
2
призме, док четворострана пирамида A1BCD1C1 има запремину једнаку запремине
3
1
призме A1BB1D1CC1, односно запремине коцке. Са друге стране пирамида A1BC1S има
3
основу A1BS једнаку четвртини основе пирамиде A1BCD1C1 и исту висину. Значи
a3
пирамида A1BC1S једнака је једној дванаестини запремине коцке, тј. V = , где је a
12
дужина ивице коцке.
D1 C1
B1
A1
S
C
D B
A
слика 3
Решење 4. Раван одређена тачкама А1, B и S садржи тачке D1 и C, и с њом је права C1B1
паралелна. Из тог разлога запремина пирамиде A1BC1S једнака је запремини пирамиде
A1BB1S (иста основа A1BS и иста висина због претходне паралелности). Запремину
пирамиде A1BB1S можемо рачунати тако што за основу узимамо троугао A1BB1, а за
1 a2 a a3
висину удаљеност тачке S од (било које) стране коцке, тј. V = ⋅ ⋅ = где је a
3 2 2 12
дужина ивице коцке.
РАЧУНАРСТВО
На крају свог пута Билбо треба да пронађе великог чаробњака чије име треба да
остане тајна до последњег тренутка. Да би му наговестио о коме се ради Кили му је на
договореним местима остављао кратке поруке. Билбо је знао да ће тајно име открити
ако из прве поруке узме прво слово, из друге поруке друго слово и тако редом до
последње поруке. У случају да је порука краћа од потребног броја карактера, онда
Билбо треба да броји знакове од почетка до краја, рачунајући и празнине, па са
бројањем наставља од почетка поруке и тако док не стигне до предвиђеног броја.
Написати програм који учитава колико порука је Билбо пронашао и текст сваке
поруке. Програм треба да испише тајно име.
9
РАЧУНАРСТВО
Пример. Улаз: N = 6
Put je dug
Pesma
Paradajz cveta
Tata-rata-ta
List je zut
TOP
Излаз: Pera P
Билбу је на путовању Кили оставио још једну тајну поруку. Билбо је стигао у подножје
Великог степеништа до чијег врха има тачно 500 степеника. Кили му је оставио поруку
на ком степенику га чека следећа порука. Када је стигао до тог степеника тамо га је
чекала нова порука о томе на ком степенику га чека следећа порука. У тој потрази за
порукама Билбо је до неких степеника морао да се пење, а до неких да силази. Сваки
пут када би се Билбо попео 100 степеника он би се уморио и морао да седне и направи
паузу. При пењању, као пауза не рачунају се степеници на којима је налазио поруке.
Силазак низ степенике није умарао Билба, већ га је одмарао, па би га тек ново пењање
уз степенице умарало. Написати програм у коме се уноси број порука које је Билбо
пронашао и редни број степеника из сваке поруке, оним редом којим је проналазио
поруке. Програм треба да испише редне бројеве степеника на којима се Билбо
одмарао више пута.
Пример. Улаз: N = 12 S: 50 120 45 200 400 145 250 418 450 415
Излаз: 245 345
Објашњењ: Билбо се одмарао редом на степеницама 100 145 245 345 245 345 445
10
РАЧУНАРСТВО
m2:=o;
end
else m3:=o;
if (m2-m1<=5) and (m3-m2<=3) then
writeln('Put nastavljaju zajedno')
else
writeln('Put ne nastavljaju zajedno')
End.
На почетку програма се уносе протекли број дана за Билба, Торина и Оина. Унете
вредности се уређују, тако да променљива М1 добија најмању вредност од унетих, М2
другу по вредности, а М3 највећу од унетих вредности. Једини начин да сва три
пријатеља наставе пут заједно је да је разлика између првог и другог највише 5, а
између другог и трећег највише 3. У свим осталим случајевима, се неће наћи сва
тројица пријатеља.
Златан Васовић, VI3, ОШ „Свети Сава“, Чачак
11
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
Задаци из ове рубрике имају за циљ помоћ како ученицима, тако и наставницима. Разврстани су у три групе у
складу са стандардима знања из математике за крај обавезног образовања. Дати су предлози контролних и
писмених задатака, при чему је у угластим заградама [ ] дата варијанта за другу групу.
III разред
Основни ниво
1. Израчунај:
а) 50 ∙ 6; б) 230 ∙ 3; в) 205 ∙ 4; г) 325 ∙ 2;
д) 80 : 4; ђ) 350 : 7; е) 963 : 3; ж) 824 : 8.
120 12 102 21
Средњи ниво
4. Допуни слику бројевима и одговарајућим операцијама тако да сви добијени
резултати буду тачни:
a) б)
5 200
∙ 8
10 4
∙ ∙ :2
∙ 48
:6
8
12
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
5. Израчунај вредност х, ако је х:
а) производ бројева 19 и 8; б) количник бројева 798 и 7; в) трећина броја 453.
Утврди која од израчунатих вредности х припада скупу решења неједначине
114 ≤ х < 152.
1
6. Аутомобил је пут од 360km прешао за четири часа. Првог часа је прешао ,
3
1 1
другог , а трећег тог пута. Колико је километара прешао четвртог часа ?
4 6
7. Израчунај количник и остатак при дељењу:
а) броја 49 бројем 5; б) броја 127 бројем 6; в) броја 328 бројем 8.
Провери тачност дељења.
Напредни ниво
8. Ако 9 кликера стаје 63 динара, колико кликера Лука може да купи за 600 динара?
Да ли ће му остати нешто новца после куповине?
1
10. Највећи број друге десетице четврте стотине подели са броја 240.
6
1
11. Израчунај збира броја 21 и највећег парног троцифреног броја чије су све
9
цифре једнаке.
1
12. Дужина правоугаоника је 280mm, а ширина износи дужине. Обим овог
8
правоугаоника износи:
а) 35mm; б) 630mm; в) 315mm; г) 140mm.
Заокружи слово испред тачног одговора.
2. Израчунај количнике:
а) 846 : 2 = ____ [693 : 3 = ____]; б) 624 : 6 = ____ [721 : 7 = ____];
в) 325 : 5 = ____ [435 : 5 = ____].
13
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
а) Колико стаје једна оловка?
б) Колико би Виолета платила да је купила 7 [6] таквих оловака?
2. а) Који од бројева 207, 227, 270, 272, 277 [306, 336, 330, 360, 363] припадају скупу
решења неједначине х > 270 [х < 360]? Заокружи их.
б) У скупу природних бројева одреди скуп решења неједначине х ≤ 521 [х ≥ 439].
3. Андреј је замислио један број. Кад га је помножио са 7 [6] добио је производ 994
[882]. Напиши једначину из које се одређује непознати број и одреди број који је
Андреј замислио.
3. Ако петина [трећина] пице стаје 150 [240] динара, колико стаје цела пица?
1 1
4. Марија треба да прочита књигу од 246 [217] страница. Ако је прочитала ,
3 7
колико још страница треба да прочита?
2. До Владиног рођендана има још 34 [45] дана. За колико седмица и дана Влада
слави рођендан?
14
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
IV разред
Средњи ниво
4. Израчунај вредност израза:
а) 4 · 37 · 25; б) 119 · 17 – 17 · 2 + 425 : 17; в) (1 345 : 100 – 345 : 100) · 2 + 14.
5. Реши једначине:
а) 0 : 1 342 = х + 0; б) (7 458 + 3 276) · х + 13 = 13;
в) 19 · х – 19 = 418; г) (2 014 – х) · 16 = 32 160.
Напредни ниво
8. а) Ако је а · b = 2014 израчунај:
1) (а · 2) · b; 2) а · (b · 2); 3) (а : 2) · b; 4) а · (b : 2).
б) Ако је а : b = 2 014 израчунај:
1) (а · 2) : b; 2) а : (b · 2); 3) (а : 2) : b; 4) а : (b : 2).
10. Ученик треба да има најмање десет пута већу масу од терета који носи. Колико
килограма може имати Сашина школска торба ако Саша има 50 килограма, а поред
школске торбе носи и додатну опрему чија је маса 1 килограм?
15
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
11. Горани су једног дана засадили 450 садница и остало им је да другог дана засаде
3
још укупног броја садница. Колико је укупно садница засађено?
8
12. Под у једној просторији има облик правоугаоника дужине 7m. Тепих правоугаоног
2
облика чије су димензије 4m и 3m 5dm прекрива површине тог пода. Израчунај
5
ширину пода.
2. Реши једначине:
а) х : 6 = 257 [х : 8 = 175]; б) 10х – 5429 = 1111 [10х – 3218 = 2222].
4. Израчунај:
1 1 3 2
а) броја 6420; б) броја 3852.
5 4 4 3
4 3
5. Пера је потрошио свог џепарца и остало му је 600 динара. И Вери је остало
7 5
5 4
600 динара кад је потрошила свог џепарца. Ко је од њих имао већи
8 7
џепарац и за колико?
16
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
V разред
Основни ниво
1. Уместо x стави број тако да добијеш тачну једнакост:
3 x 9 4 5 x 2 5 x
а) ⋅ = ; б) ⋅ = ; в) : = ;
5 4 20 7 8 28 3 11 30
1 3
г) 2 : = 15; д) 2, 014 ⋅ x = 20,14 ; ђ) 201, 4 : x = 0,214.
4 x
3 4 1 1
2. Шта је веће: а) од 2,5 или од 2,8; б) 1 : 1,5 или 1, 4 : 1 ?
5 7 5 4
s m
B
3. Тачкама А и B нацртај осно симетричне тачке: p
а) А1 и B1 у односу на праву p;
б) А2 и B2 у односу на праву s; A
в) А3 и B3 у односу на праву m.
Средњи ниво
4. Цена килограма „пица“ сира је 726 динара. Колико кошта:
1
a) kg; б) 0,1kg; в) 1,5kg?
3
1
5. Заокружи слово испред израза чија је вредност већа од .
2
а) (0,5 + 0,9) ∙ 0,2; б) 0,9 – 0,5 ∙ 0,2; в) (0,9 – 0,5) : 0,2; г) 0,5 + 0,9 : 0,2.
17
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
Напредни ниво
8. На слици је дата полуправа Op и ван ње тачка S. Конструиши угао pOq тако да тачка
S припада његовој симетрали.
S
p
2
10. Одреди: а) производ реципрочних вредности бројева 2 и 0,33;
3
3
б) реципрочну вредност количника бројева 1,2 и 1 .
5
5
11. Када је купио сендвич који је платио суме новца коју је понео и сок који је
8
2
коштао од цене сендвича, Милану је остало 50 динара. Колико је новца Милан
5
понео?
A
B
КОНТРОЛНА ВЕЖБА
Множење и дељење разломака
1. Провери тачност једнакости:
а) ⋅ = ⋅ = 2 ; б) : =
3 7 1 4 5 2 4 8 3 9 1
: = ; в) 1,5 ∙ 0,3 = 4,5 [1,2 ∙ 0,4 = 0,48].
7 9 3 5 8 5 5 25 7 7 3
2
2. Израчунај 2 ⋅ a 1 3 ⋅ a ако је: a) a = 1 a = 1 ; б) a = 1,5 [a = 2,5].
5 5 6 4
18
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
3. Зорана је 0,75kg [1,25kg] јагода платила 112,5 динара [187,5 динара]. Колико кошта
1kg тих јагода?
4. Реши једначину:
а) 2,4x = 13,7 – 10,1 [1,5x = 0,9 + 2,7]; б) x : 1 − = x : 1 + = .
1 1 3 3 2 1
3 2 4 4 7 2
КОНТРОЛНА ВЕЖБА
Осна симетрија
1. Заокружи слово испред слике која представља осно симетричну фигуру .
а) б) в) г) д)
α
α
4. Конструиши кружницу k која додирује краке датог угла ∡aOb и притом садржи
тачку B [A].
a a
A
b O b
O
B
19
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
2. На под собе површине 11,52m2 [10,08m2] постављено је 800 [700] плочица паркета
квадратног облика. Колика је површина једне плочице?
4. Која од датих тачака има своју симетричну тачку у односу на праву s? Запиши
парове симетричних тачака.
A M A s M
B N B N
C P C P
D E Q D F Q
F R E R
G H G H
s
A B
VI разред
Основни ниво
1. Попуни табелу:
Израз 0,5 : 5 0,5 ⋅ 5 5 : 0,5 0,5 ⋅ 0,05 0,5 : 0,05 0,05 : 0,5
Вредност израза
2. Израчунај:
3 20
а) од броја − ; б) 1,8 од броја 2,2; в) 12% броја 420.
4 21
20
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
A Б Г
В
Д Ђ Ж
Средњи ниво
4. Ако a ∈ −2;{ 1,5; −
2
5 } израчунај:
5. Израчунај:
а) 4% од 100 ⋅ 1,5; б) 25% од 40,4 : 0,4; в) 1,2% од 120.
7. Који део правоугаоника ABCD на слици заузима трапез ABFE ако је AB = 12,5cm, BC
= CF = 4cm и DE = 0,4 ⋅ BC?
E F
D C
A B
Напредни ниво
8. Површина троугла ABC је 120cm2. Израчунај површине троуглова ABD и DBC ако
тачка D припада страници AC тако да је AD : DC = 1 : 4.
3 1
− : 2 − 0, 6
−0, 6 a
9. Ако је a = 4 2 и b= израчунај а ⋅ b и .
0,2 2 b
1− : (−0,2)
5
10. Једна продавница спортске опреме по свакој продатој тренерци заради 360
динара, што износи 5,4% од продајне цене. Друга продавница од продаје исте
21
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
такве тренерке заради 420 динара што износи 7% од продајне цене. У којој
продавници је тренерка јефтинија?
11. Нека су F и D средишта страница AC и AB троугла ABC на слици. Ако тачка E дели
страницу BC у односу 2 : 1 који део троугла је осенчени четвороугао?
C
E
F
A B
D
6cm
45°
18cm
3 1
− ⋅ x = .
1 3
3. Реши једначину ⋅x =−
8 4 4 2
5
4. Ако у лонац сипамо 25 литара воде она ће заузети запремине лонца. Са колико
8
литара воде се може напунити лонац?
[Количину од 2 литра течности треба разделити у бочице од 0,05 литара. Колико
таквих бочица је потребно?]
−4a 3
5. Израчунај вредност израза ако је а = −1,2 и b = .
b 2
Израчунај вредност израза −
ако је a = −0, 4 и b = .
3 3
2ab 4
22
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
КОНТРОЛНА ВЕЖБА – 25 минута
1. Колико пута ће се смањити површина правоугаоника ако странице постану
двоструко мање? [Колико пута ће се повећати површина правоугаоника ако се
један пар наспрамних страница удвостручи, а други утростручи?]
12cm 6cm
10,5cm
16,2cm
2. Реши једначине:
3 1 1
а) ⋅ x = −1 ; б) 0,2 ⋅ ( x − 1, 4) = −1 [a) 6 : x = −1 ; б) (0,2 x + 2) : ( −1,5) = 1 ].
4 2 2
23
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
5. Израчунај површину фигура А и Б на слици.
2cm
2cm 2cm
2cm
Б Б
A A
VII разред
Основни ниво
1. Одреди у координатној равни следеће тачке: А(3, 1), B(–1, 4), C(–2, –3), D(0, –5).
1
2. За спремање ручка за 4 особе је потребно 400g меса, 600g кромпира, kg купуса
2
и 500g хлеба. Колико је ових намирница потребно ако се спрема ручак за:
а) једну особу; б) две oсобе; в) осам особа?
3. Растојање два места на карти је 3cm. Израчунај колико је растојање тих места у
стварности ако је карта у размери 1 : 300000.
Средњи ниво
4. Одреди обим троугла A(–2, 0), B(4, 0), C(0, 5).
1
3− x 2
5. Израчунај х из пропорције: а) (2 + x) = 4 : 5; б) = .
3 3
5
Напредни ниво
8. Који број треба додати бројевима 3, 7 и 12 да би размера прва два броја била
једнака размери другог и трећег броја?
24
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
Колико шољица: а) воде; б) шећера Мица треба да дода да би сируп имао
концентрацију по рецепту?
10. Нека легура је смеша бакра и цинка и при томе је 20% више бакра него цинка. Ако
је потрошено 150 грама бакра за предмет направљен од те легуре, колика је маса
тог предмета?
11. Нацртај разностранични троугао АВС. Конструиши правоугаоник PQRS при чему
P ∈ AB, Q ∈ AB, R ∈ BС, S ∈ AC и PQ : QR = 3 : 2.
12. Странице једног троугла су 12cm, 16cm и 24cm. Ако је збир најдуже и најкраће
странице њему сличног троугла 24cm израчунај странице тог другог троугла.
2. За 5,2kg јабука је плаћено 442 [390] динара. Колико треба платити за 3,4kg [1,5kg]
исте те врсте јабука?
3. Соком од јабука су напуњене 44 [32] флаше од 0,5 [0,75] литара. Колико би флаша
од 0,75 [0,5] литара било напуњено тим истим соком?
2. Странице троугла АВС су 5cm, 7cm и 8cm, а странице троугла А1В1С1 су 35cm, 56cm и
49cm [21cm, 20cm и 24cm]. Да ли су ови троуглови слични?
3. Да ли су троуглови АВС и А1В1С1 слични ако је: ∡B = 82°, ∡C = 45°, ∡A1 = 55°, ∡C1 =
45° [∡A = 35°, ∡B = 97°, ∡C1 = 48°, ∡A1 = 35°]?
x 2 x 3 x + y x + 2y
2. Ако је = = израчунај .
y 3 y 4 2 x + 3 y 4 x + 3 y
4. Аутомобил троши на 100 километара 8 [12] литара бензина [гаса] по цени од 155
[88] динара литар. Колико ће коштати гориво за путовање дуго 250 километара?
25
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
5. Катете правоуглог троугла су 6cm и 8cm [5cm и 12cm]. Ако је најкраћа [најдужа]
странице њему сличног троугла 9cm [26cm] израчунај обим тог другог троуглa.
VIII разред
Средњи ниво
4. За које вредности p и q је уређени пар бројева (–2, 1) решење система једначина
x −1
− 2( y + 1) = 2 p − q ,
3
2( x − 2)2 + 0,2( y − 9) = 5 p − 3q.
5. Да ли може 5000l течности стати у суд облика ваљка чији је унутрашњи пречник
22
140cm и висина 3,2m? (Узми да је π ≈ ).
7
6. Из дрвене коцке ивице 12cm је „извађена“ купа. Основа купе је круг уписан у једну
страну коцке, а врх је центру наспрамне стране. Израчунај површину тог
удубљења.
Напредни ниво
8. Збир цифара двоцифреног броја је 12.Када се тај број подели разликом цифре
десетица и цифре јединица добија се количник 37 и остатак 1.Који је то број?
26
ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
10. Кружни исечак који је шестина круга, савијен је у омотач купе. Израчунај
запремину купе ако је обим круга 12πcm.
2. Размера два броја је 3 : 4. Који су то бројеви ако се зна да је збир двоструког збира
та два броја и троструке разлике већег и мањег броја 51?
[Разлика два броја је 5. Који су то бројеви ако се зна да је разлика петоструког
збира та два броја и троструке разлике већег и мањег броја 100?]
4. Правоугаоник чија је дијагонала 17cm [25cm] и једна страница 15cm [24cm] ротира
око своје осе симетрије која пресеца краће [дуже] странице. Израчунај површину и
запремину насталог обртног тела.
27
ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ
2. Два другара, Милан и Иван, имају укупно 1128 динара. Договорили су се да купе
лопту и да је плате по пола. После куповине Милану је остала четвртина суме коју
је имао, а Ивану четири деветине суме коју је он имао. Колико је пре куповине
имао Милан, колико Иван и колико кошта лопта?
[Двe другарице, Милена и Ивана, имају укупно 984 динара. Договориле су се да
купе лопту и да је плате по пола При куповини Милена је потрошила пет шестина
суме коју је имала, а Ивана седам осмина суме коју је она имала. Колико је пре
куповине имала Милена, колико Ивана и колико кошта лопта?]
3. Око коцке [У коцку] површине 432cm2 [216cm2] описан [уписан] је ваљак. Израчунај
површину и запремину тог ваљка.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ
2. Ако је:
5 2
28, 8 : 13 + 6, 6 :
x : 1+
1 7 3,
=y:
1 11
2+ 1 : 2,25
3 16
онда је y : x једнако:
10 43 123
А) 56 : 5; Б) 28 : 5; В) 8 : ; Г) : ; Д) 2 : 1; Н) Не знам.
7 30 23
28
ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ
4. Једначина (m2 – 1)x + m + 1 = 0, где је m реалан број, а x непозната има тачно једно
решење за:
А) m∈ ( −∞ , +∞); Б) m = 1; В) m∈ ( −∞ , −1) ∪ ( −1,1) ∪ (1, +∞);
Г) m = –1; Д) m∈ { −1,1}; Н) Не знам.
6. Колико има троцифрених бројева који су 12 пута већи од збира својих цифара?
А) 0; Б) 1; В) 2; Г) 3; Д) 4; Н) Не знам.
x2 − 6 x + 9
8. Скуп решења неједначине ≤ 1 је:
x2 − 9
А) [ −2, +∞); Б) [ −4, −3) ∪ ( −3,3) ∪ (3, +∞); В) ( −∞ , −3) ∪ [ −2, +∞);
Г) [ −∞ , −4) ∪ ( −3,3) ∪ (3, +∞); Д) ( −∞ , −4] ∪ ( −3, +∞ ); Н) Не знам.
2 3
9. На једном острву свих мушкараца је ожењено, и то са женама са острва, а
3 5
свих жена је удато, и то за мушкарце са острва. Који део свих становника тог острва
је у браку?
6 19 11 12 7
А) ; Б) ; В) ; Г) ; Д) ; Н) Не знам.
19 30 15 19 15
11. Тачка K припада продужетку тежишне дужи AM преко тачке M троугла АВС. Ако је
1
MK = AM и површина троугла MCK је једнака 1cm2, површина троугла ABC
2
једнака је [у cm2]: А) 4; Б) 5 ; В) 2; Г) 2 3 ; Д) 3; Н) Не знам.
3. Симетрале спољашњих углова код темена В и С троугла АВС секу се у тачки О. Ако
је ∡ВОС = 51°, тада је унутрашњи угао троугла код темена А једнак:
А) 78°; Б) 51°; В) 67° 30’; Г) 59°; Д) 60°; Н) Не знам.
4. Производ 2013 природних бројева једнак је 2013. Најмања могућа вредност збира
тих 2013 бројева је:
А) 2013; Б) 2085; В) 2105; Г) 2205; Д) 4025; Н) Не знам.
5. У трапезу ABCD је ∡DAB = 65°, ∡BCD = 130°, BC = 5cm и CD = 4cm. Дужина основице
АВ је:
А) 4,5cm; Б) 6,5cm; В) 8cm; Г) 9cm; Д) 10cm; Н) Не знам.
6. Сваки од три квадрата има страницу чија је дужина цео број центиметара. Од њих
се може саставити правоугаоник површине 96cm2. Обим тог правоугаоника је:
А) 16cm; Б) 32cm; В) 40cm; Г) 48cm; Д) 60cm; Н) Не знам.
7. Тест се састојао од три групе задатака. У првој групи је било 25% свих задатака на
тесту, а у другој 30% свих задатака. Маја је одговорила тачно на 60% задатака из
прве групе, 70% задатака из друге групе и 80% задатака из треће групе. Проценат
Мајиних тачних одговора на све задатке у тесту био је:
А) 70%; Б) 72%; В) 74%; Г) 76%; Д) 78%; Н) Не знам.
30
ОДАБРАНИ ЗАДАЦИ
Одабрани задаци служе за вежбу и припрему за такмичења. Препоручују се ученицима као корак који претходи
решавању конкурсних задатака. Решења која следе искористити за проверу сопствених.
2892. Јоца и Боца имају заједно 750 динара. Одреди колико који дечак има новца ако
знаш да је половина Јоцине суме једнака трећини Боцине суме.
За ученике IV разреда
2893. Фудбалски тим је одиграо три утакмице: једну је добио, једну играо нерешено и
једну изгубио. На овим утакмицама је дао три гола и примио један гол. Којим
резултатом је завршена свака од ових утакмица?
2894. Квадрат је са три праве подељен на четири једнака правоугаоника. Обим једног
тако добијеног правоугаоника је 30cm. Израчунај површину квадрата.
За ученике V разреда
2895. Један радник би неки посао сам завршио за 12 дана, други за 15 дана, а трећи за
20 дана. Први радник је сам завршио четвртину тог посла, затим је дошао други
и радио сам три дана. Остатак посла је сам завршио трећи радник. Колико дана
је радио трећи радник?
a a
2896. Одреди нескративе разломке , a ∈ N , b ∈ N , < 1, тако да је збир бројиоца и
b b
имениоца 37. При томе, разломцима одговара коначан децимални запис.
За ученике VI разреда
2897. Докажи да међу осам произвољних природних бројева постоје бар два чија је
разлика дељива са 7.
2900. Марко је помножио неколико природних бројева и добио производ 224. Колико
је бројева Марко помножио ако се зна да је највећи од њих тачно два пута већи
од најмањег?
31
ОДАБРАНИ ЗАДАЦИ
1 1 1 1
+ + + = 1?
a b c d
1 1
2892. Ако са j обележимо Јоцину суму, а са b Боцину, тада је j = b = x . Како Јоца у
2 3
својој суми има две половине, а Боца три трећине, то је ј = 2х, а b = 3х. Пошто
заједно имају 750 динара, то је ј + b = 750, тј. 2х + 3х = 750, те је 5х = 750, х = 150.
Тада Јоца има ј = 2х = 2 ∙ 150 = 300 динара, а Боца b = 3х = 3 ∙ 150 = 450 динара.
2893. Ако је тим изгубио утакмицу, то значи да је примио више голова него што је дао.
Пошто је примио само један гол, то значи да је изгубљена утакмица завршена
резултатом 0 : 1. Пошто тим на осталим утакмицама није примио ни један гол,
значи да је нерешена утакмица завршена резултатом 0 : 0. Значи да је тим
постигао три гола на утакмици у којој је победио, па је та утакмица завршена
резултатом 3 : 0. Утакмице су завршене резултатима 3 : 0, 0 : 0 и 0 : 1.
а
x x x x
а = 4х
1 1 1
2895. За један дан први радник би сам урадио , други , трећи посла, при
12 15 20
чему смо са 1 (једним целим) означили цео посао. По услову задатка први радник
1 1
је урадио четвртину посла, други такође четвртину јер је 3 ⋅ = . Означимо са
12 4
х број дана које је трећи радник радио до завршетка посла. Тада је
1 1 1 1 x x 1 x 1
+ + x ⋅ = 1. Даље је: + = 1, = 1− , = , x = 10. Дакле, трећи
4 4 20 2 20 20 2 20 2
радник је радио 10 дана.
a
2896. Разломак , a ∈ N , b ∈ N је нескратив, има коначан децимални запис и мањи је
b
од 1 ако су a и b узајамно прости, прости чиниоци броја b су двојке и петице и a <
b. По услову задатка је a + b = 37, па следи a = 5, b = 32 = 2 · 2 · 2 · 2 · 2;
32
ОДАБРАНИ ЗАДАЦИ
a = 12, b = 25 = 5 · 5; a = 17, b = 20 = 2 · 2 · 5. Остали случајеви не испуњавају
5 12 17
услове. Тражени разломци су , и .
32 25 20
Нека је АВС дати оштоугли троугао и нека је АС < ВС < АВ (слика 1). Праве А1О, В1О
и С1О су симетрале редом страница ВС, СА и АВ троугла АВС и О је центар
описаног круга. Растојања центра О од страница ВС, СА и АВ су редом ОА1, ОВ1 и
ОС1. Треба да докажемо да је ОС1 < ОА1 и ОС1 < ОВ1. У троуглу В1С1О за углове В1С1О
и С1В1О важи: ∡B1C1O = ∡AC1O – ∡AC1B1 = 90° – ∡AC1B1 = 90° – β и ∡C1B1O = ∡AB1O
– ∡AB1C1 = 90° – ∡AB1C1 = 90° – γ, јер су ∡AC1B1 = β и ∡AB1C1 = γ као углови са
паралелним крацима. По претпоставци је АС < АВ, па је β < γ, односно 90° – β >
90° – γ и ∡B1C1O > ∡C1B1O. Наспрам већег угла у троуглу се налази већа страница
па је ОВ1 > ОС1. Аналогно доказујемо да је ОА1 > ОС1.
Када је троугао правоугли центар описаног круга припада хипотенузи, па је
тврђење тачно (слика 2).
У случају када је троугао тупоугли углови троугла В1С1О су ∡B1C1O = ∡AC1O +
∡AC1B1 = 90° + ∡AC1B1 = 90° + β и ∡C1B1O = ∡AB1C1 – ∡AB1O = ∡AB1C1 – 90° = γ –
90°, јер су ∡AC1B1 = β и ∡AB1C1 = γ као углови са паралелним крацима (слика 3).
33
ОДАБРАНИ ЗАДАЦИ
По претпоставци је АС < АВ, па је β < γ, односно, 90° + β > γ – 90° и ∡B1C1O >
∡C1B1O, па важи ОВ1 > ОС1. Аналогно доказујемо да је ОА1 > ОС1.
C
2899. Решење 1. Из ∡АВЕ = ∡ADЕ следи да тачке A, B, D, E леже на
једној кружници (слика). Једнакост AE = ED = DB следи на
основу једнакости периферијских углова ∡ABE, ∡DАЕ и ∡BАD.
Решење 2. Троуглови ABE и BAD (слика) су подударни (УСУ), па
је AE = BD и AD = BE. Одатле следи подударност троуглова ADE
и BED (СУС). Такође, закључујемо да су троуглови ABS и DES E D
једнакокраки са заједничким врхом S и једнаким угловима
при врху, као унакрсни (са S смо означили пресек симетрала S
AD и ВЕ). Зато су и углови при основицама једнаки, па је ∡EAD А B
= ∡EDA, па је и троугао ADE једнакокрак, одакле следи да је AE
= ED. Слично добијамо да је BD = ED.
Решење 3. Као у решењу 2, закључујемо да је AE = BD. По Талесовој теореми, тада
је ED || AB, одакле је ∡EDA = ∡BAD = ∡EAD. Дакле, троугао ADE је једнакокрак.
Даље доказ иде као у решењу 2.
2900. 224 = 25 ∙ 7. У разлагању на просте чиниоце, у највећем броју је изложилац броја
2 за један већи од оног у најмањем броју. Ни најмањи ни највећи број не садрже
чинилац 7, па су оба степени двојке. Како највећи број мора бити већи од 7,
једина могућност је да су тражени бројеви 4, 7 и 8.
2901. Решење 1. Нека је дат троугао АВС са врхом С (слика1). Уочимо у унутрашњости
троугла тачку D такву да је ABD једнакостраничан троугао. Све странице тога
троугла су дужине а. Троугао ADC има углове од 20°, 10° и 150°. Повуцимо
полуправу са почетком у тачки D која заклапа угао од 10° са полуправом DC и
нека она сече крак AC у тачки Е. Троуглови ADE и DCE су једнакокраки са крацима
дужине a. Изломљена линија ADEC састоји се од три дужи дужине a, па за дуж AC
= b (крак датог троугла) важи да је b < 3a.
Решење 2. Сложимо три таква троугла у петоугао са две суседне странице b и три
суседне странице a (слика 2). Угао између две веће странице је 60°, а њихови
крајеви су такође на растојању b. С друге стране, ти крајеви су спојени
изломљеном линијом састављеном од три дужи дужине а.
C
E
b b
b
D a a
a
А a B
слика 1 слика 2
34
КОНКУРСНИ ЗАДАЦИ
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
2902. Да, постоје. Из + + = 1 следи + + = , тј. + + = и
2 3 6 2⋅2 2⋅3 2⋅6 2 4 6 12 2
1 1 1 1
даље + + + = 1.
2 4 6 12
КОНКУРСНИ ЗАДАЦИ
Конкурсни задаци намењени су првенствено ученицима који се у већој мери интересују за математику.
Истовремено то је својеврсно такмичење које Математички лист организује сваке школске године. Решења
задатака са именима решавалаца објављују се у наредним бројевима часописа. Предност имају они решаваоци
који у првих 20 дана по изласку броја из штампе пошаљу исправна решења. Имена решавалаца са бар шест тачних
решења објављују се у првом броју следеће школске године. За најбоље решаваоце предвиђене су награде.
Упутство за слање решења налази се на страни 48.
2450. Ана и Лара имају заједно 450 динара. Ако Ана потроши једну половину, а Лара
две трећине свог новца, остаће им једнаке суме. Колико новца је имала Ана, а
колико Лара?
За ученике IV разреда
2451. Фудбалски тим је одиграо шест утакмица: две је добио, две играо нерешено и
две изгубио. На овим утакмицама тим је дао три гола и примио два гола. Којим
резултатом је завршена свака од ових утакмица?
2452. Квадрат је подељен са четири праве на пет једнаких правоугаоника. Обим једног
тако добијеног правоугаоника је 24 cm. Израчунај површину квадрата.
За ученике V разреда
2453. Један радник би неки посао сам завршио за 12 дана, други за 15 дана, а трећи за
20 дана. Колико ће посла остати недовршено ако сва три радника раде заједно 4
дана?
a
2454. Одреди нескративе разломке , a ∈ N , b ∈ N , тако да је производ бројиоца и
b
имениоца 220. При томе, разломцима одговара коначан децимални запис.
За ученике VI разреда
2455. Докажи да међу 12 произвољних природних бројева постоје бар два чија је
разлика дељива са 11.
2456. Докажи да је центар уписаног круга најближи темену највећег угла троугла.
35
КОНКУРСНИ ЗАДАЦИ
За ученике VII разреда
2457. Дате су колинеарне тачке C, D и B, при чему је тачка D између тачака C и В.
Конструиши једнакокраки троугао АВС са теменом при врху С, теменом на
основици В, где је AD симетрала угла при основици.
2438. У оба дата случаја на слици теразије су у равнотежи. Колика је маса једне јабуке,
а колика је маса једне шљиве?
40g 250g
Решење. На основу прве слике закључујемо да маса две јабуке (j) износи колико и маса
5 шљива (ш) и тега од 40 грама. Ако то ставимо уместо две јабуке на леви тас друге
слике, добијамо да маса 2 + 5 = 7 шљива и тега од 40 грама износи 250 грама, тј. 7ш +
40 = 250. Решавањем ове једначине добијамо да је маса шљиве 30 грама.
Уврштавањем те вредности у 2ј = 40 + 5ш (прва слика) или у 2ј + 2ш = 250 (друга
слика), добијамо да је маса јабуке 95 грама.
Сара Анђелковић, III2, ОШ „Коста Ђукић“, Младеновац
2439. Производ два броја је 2014. Ако се један од њих смањи за 14, производ ће бити
1482. Који су то бројеви?
Решење. Производ бројева а и b може се представити као површина правоугаоника
чије су странице а и b.
36
КОНКУРСНИ ЗАДАЦИ
2440. Ако се једна ивица коцке повећа за 1cm, друга за 2cm, а трећа за 3cm, добије се
квадар чија је површина за 262cm2 већа од површине коцке. Израчунај
површину коцке и површину квадра.
Решење. Нека је ивица коцке х. Ако се једна ивица повећа за 1cm, друга за 2 cm, а трећа
за 3 cm, површина једне стране коцке ће се повећати за 1 · х + 1 · 3 + 3 · х = 4 · х + 3.
Површина друге стране коцке ће се повећати за 2 · х + 2 · 1 + 1 · х = 3 · х + 2. Површина
треће стране коцке ће се повећати за 3 · х + 2 · 3 + 2 · х = 5 · х + 6. Површина целе коцке
повећала се за 2 · (4 · х + 3 + 3 · х + 2 + 5 · х + 6) = 2 · (12 · х + 11) = 24 · х + 22. Дакле, 24 · х
+ 22 = 262, 24 · х = 262 – 22, 24 · х = 240, х = 240 : 24, х = 10. Ивица коцке је 10cm. Тада су
ивице квадра 11cm, 12cm и 13cm. Површина коцке је Р1 = 6 · 102 , Р1 = 600cm2. Повр-
шина квадра је Р2 = 2 · (13 · 12 + 13 · 11 + 12 · 11), Р2 = 862cm2.
Лука Будисављевић, IV1, ОШ „Стари Град“, Београд
33 2 38
2441. Одреди све просте природне бројеве p тако да важи < < .
2013 p 2014
33 33 1 38 38 1
Решење. Скратимо разломке: = = , = = . Тада дата
2013 3 ⋅ 11⋅ 61 61 2014 2 ⋅ 19 ⋅ 53 53
1 2 1 2 2 2
неједнакост гласи < < , односно < < . Следи да је 106 < p < 122, па
61 p 53 122 p 106
су тражени прости бројеви p ∈ {107, 109, 113}.
Срећко Богдановић, V4, ОШ „Радоје Домановић“, Параћин
37
КОНКУРСНИ ЗАДАЦИ
Решење. Бројеви a, b, c, d су цели, па су цели и бројеви a – 2, 2b – 3, 3c – 4, 4d – 5. Aкo
бројеви а – 2, 2b – 3, 3c – 4 и 4d – 5 не морају бити различити, постоје следеће
могућности дате у табели:
а–2 2b – 3 3c – 4 4d – 5 a b c d a+b+c+d
6 1 –1 –1 8 2 1 1 12
–6 –1 –1 –1 –4 1 1 1 –1
–2 –3 –1 –1 0 0 1 1 2
2 3 –1 –1 4 3 1 1 9
–2 1 –1 3 0 2 1 2 5
2 –1 –1 3 4 1 1 2 8
–3 1 2 –1 –1 2 2 1 4
3 –1 2 –1 5 1 2 1 9
1 –3 2 –1 3 0 2 1 6
–1 3 2 –1 1 3 2 1 7
1 1 2 3 3 2 2 2 9
–1 –1 2 3 1 1 2 2 6
2444. Конструиши правоугли троугао АВС са правим углом код темена С ако је дат збир
хипотенузе и катете с + а = 7cm и угао ∡BAC = 22° 30’.
Решење. Ако је ∆ABC тражени троугао, тада D
одредимо тачку D на правој АВ тако да је B
BC = BD. Троугао CBD је једнакокрак са ∡CBD =
90° + 22° 30’ = 112° 30’ при врху. Тада је ∡DCB =
1
∡BDC = ⋅ (180° – 112° 30’). A
2 C
Дакле конструишемо троугао ACD који је једнозначно одређен страницом и налеглим
1
угловима: AD = c + a = 7cm, ∡CAD = 22° 30’, ∡CDB = ∡CDA = ⋅ (180° – 112° 30’). Теме В
2
је пресечна тачка симетрале дужи CD и праве AD јер је троугао CBD једнакокрак.
Мина Гајић, VI3, ОШ „Сава Керковић“, Љиг
2445. Познато је да 45 свески стаје толико евра колико се свески може купити за 20
евра. Колико стаје 75 свески?
Решење. Према услову задатка, ако се 45 свески може купити за x евра, онда се x свески
45 x
може купити за 20 евра. Дакле, = , одакле је 900 = x2, тј. x = 30. Дакле, 30 свески
x 20
стаје 20 евра, што значи да 75 свески стаје 50 евра.
Алексеј Остојић, VII3, ОШ ,,Стевица Јовановић’’, Панчево
38
КОНКУРСНИ ЗАДАЦИ
2446. За дан кажемо да је паран ако се његов датум, месец и година записују само
помоћу парних цифара. На пример, 8. април 2026. године биће паран дан, јер у
његовом запису на уобичајени начин појављују се само парне цифре: 8.4.2026.
а) Колико ће у 3. миленијуму бити парних дана?
б) Који је био први паран дан трећег миленијума?
в) Који ће бити последњи паран дан трећег миленијума?
Решење. а) У 3. миленијуму има 5 парних векова и у сваком од њих 25 парних година,
осим у 21. веку који има 24 парне године. Дакле, у 3. миленијуму има укупно 124 парне
године. У свакој парној години има 4 парна месеца са по 9 парних дана. Према томе, у
свакој парној години има 36 парних дана. Укупно ће онда у 3. миленијуму бити
124 ∙ 36 = 4644 парних дана.
б) 2.2.2002. в) 28.8.2888.
Маја Цветковић, VII5, ОШ ,,Мирослав Антић“, Ниш
39
НАГРАДНИ ЗАДАЦИ
Ова рубрика је, као и конкурсни задаци, позив свим нашим читаоцима за
такмичење. У сваком броју нашег листа дајемо један задатак за сваки разред.
Из сваког разреда, пет најуспешнијих решавалаца биће награђено. Упутство за
слање решења налази се на страни 48.
40
НАГРАДНИ ЗАДАЦИ
Како је обим фигуре збир њених страница, то је обим ове фигуре О = 2 ⋅ 11cm + 2 ⋅ 6cm
+ 8 ⋅ 2cm = 50cm. Обрати пажњу, обим ове фигуре је једнак обиму правоугаоника!
Размисли зашто.
Награђени
Никола Јолић, III1, ОШ „Десанка Максимовић“, Зајечар
Милица Гајић, III2, ОШ „Велизар Станковић Корчагин“, Велики Шиљеговaц
Леа Херчек, III1, ОШ „15. октобар“, Пивнице
Лана Дерманов, II4, ОШ „Соња Маринковић“, Нови Сад
Никола З. Ковачевић, III4, ОШ „Уједињене нације“, Београд
Награђени
Антонела Тешић, IV2, ОШ „Кадињача“, Лозница
Лазар Огњановић, IV1, ОШ „Ђура Јакшић“, Плажане
Милица Марковић, IV, ОШ „Јован Јовановић Змај”, Салаш
Милош Пурић, IV2, ОШ „Карађорђе”, Београд
Чедомир Матић, IV2, ОШ „Рајак Павићевић“, Бајина Башта
Награђени
Настасја Остојић, V2, ОШ „Стевица Јовановић“, Панчево
Даворин Шанта, V1, ОШ „Ђура Јакшић“, Кикинда
Андрија Клокочинац-Терић, V3, ОШ „Илија Бирчанин”, Земун Поље
Невена Јолић, V1, ОШ „Десанка Максимовић”, Зајечар
Филип Ерац, V3, ОШ „Свети Сава”, Краљево
У формулацији задатка 415 поткрала се штампарска грешка која мења смисао задатка.
Због тога се извињавамо ученицима и објављујемо исправну формулацију овог
задатка, који и даље остаје наградни задатак. Сада ученици VII разреда имају два
наградна задатка за следећи број Математичког листа.
42
ЗАДАТАК СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ
Свако слово замени цифром (различита слова различитим, а иста слова истим
цифрама) тако да важи једнакост:
TWO + TWO = FOUR.
Нађи сва решења.
Нека решења су: 1354 + 9274 = 10628; 1792 + 8562 = 10354; 1753 + 8493 = 10246.
Награђени
Михајло Богдановић, V1, ОШ „Александар Стојановић-Лесо”, Дежева
Сара Хорњак, III2, ОШ „Јован Дучић“, Петроварадин
Даница Нешић, IV1, ОШ „Светозар Марковић“, Лесковац
Ђурђија Обрадовић, IV1, ОШ „Ђура Јакшић”, Плажане
Димитрије Поленек, III2, ОШ „Вук Караџић”, Смедеревска Паланка
Бојана Зарубица, VI2, ОШ „Вук Караџић”, Бачко Добро Поље
Давид Стоиљковић, VII2, ОШ „Бора Станковић”, Каравуково
Никола Денић, V3, ОШ „Петар Кочић”, Инђија
Минеа Штрангар, VIА, ОШ „22.октобар”, Бачки Моноштор
Андреа Златановић, IV3, ОШ „Жарко Зрењанин”, Качарево
d
G 2 D
O d
2
d 45° 45°
H 45° C
2
45°
А B
Награђени
Милица Теохаревић, VIII3, ОШ „Доситеј Обрадовић”, Умка
Алекса Милисављевић, VIII3, ОШ „Јован Цвијић”, Лозница
43
ЗАДАТАК ЗА РОДИТЕЉЕ
Алекса Марковић, VIII3, ОШ „Свети Сава“, Владичин Хан
Миљана Петковић, VII, Гимназија „Светозар Марковић“, Ниш
Златан Васовић, VI3, ОШ „Свети Сава“, Чачак
Маја Цветковић, VII5, ОШ „Мирослав Антић“, Ниш
Владимир Нешић, VII2, ОШ „IV краљевачки батаљон”, Краљево
Игор Пијевац, VII2, Гимназија „Јован Јовановић Змај“, Нови Сад
Катарина Вукосављевић, VIII2, ОШ „Вера Благојевић“, Бања Ковиљача
Павле Ристић, VI1, ОШ „Учитељ Таса“, Ниш
ЗАДАТАК ЗА РОДИТЕЉЕ
РОДИТЕЉЕ
44
ЗАДАТАК ЗА НАСТАВНИКЕ
Задатaк су тачно решили и: Зоран Ковачевић, Београд; Сашко Николић, Владичин Хан;
Илинка Траиловић, Београд; Миланка Нешић, Краљево; Душко Галић, Футог; Виолета
Савковић, село Витково, Александровац.
ЗАДАТАК ЗА НАСТАВНИКЕ
45
ШАЉИВА СТРАНА
На часу музичког
Херцигоња је компоновао оперу о Ери с оног света, коме је и Бетовен посветио своју
„Оперу Ероику“.
∗∗∗∗∗
Из рубрике „Писма читалаца“
Питање: „Школа ми слабо иде од руке. Шта да радим?“
Одговор: Гледајте да је реформишете.
∗∗∗∗∗
Питања из разних предмета
Како би текао развој механике да је Њутну уместо јабуке на главу пала лубеница?
Још једно Перичино питање: „А како слончићи долазе на свет? Нећеш ваљда рећи да и
њих доносе роде?“
∗∗∗∗∗
На часу ђаци прваци причају учитељици о својим подвизима. Перица каже:
– Ја сам убио пет мува, две мушке и три женске.
– А како знаш које су мушке, а које женске?
– Две су биле на пивској флаши, а три на огледалу.
∗∗∗∗∗
Изјаве ученика
Удара главом о зид ко мува без главе.
46
ЕНИГМАТСКА СТРАНА
Задаци
1. Која је реч сувишна у скупу речи:
ВРАНА, ГЛАВА, РАПАВ, ПРЕЗИМЕНА, ПЛУС?
3. У низу
0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9
збирови парова суседних бројева су редом
1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15, 17
и чланови тог низа расту за 2 у односу на претходни. Распореди цифре од 1 до 9
тако да у низу збирова чланови расту за 1 у односу на претходни.
3. Треба да укључишш један прекидач, сачекаш неко време, искључиш га, а затим
укључиш други прекидач. Затим улазиш у собу. Сијалица која светли одговара
другом прекидачу. Од преостале две, она која је хладна одговара трећем
прекидачу, а она топла првом.
47
УПУТСТВО ЗА РЕШАВАОЦЕ
To: matematickilist@yahoo.com
Математички лист
Subject: Конкурсни задатак бр. 2143
Задатак са насловне стране
Име и презиме, одељење, школа,
Кнез Михаилова 35/IV, п.п. 355
адреса школе, место, кућна адреса,
11000 Београд
поштански број, место.
48