Miodrag Kadić, dipl. el. inţ.

mr
Dragan Sekulović, dipl. maš. inţ.

ZAŠTITA OD
POŢARA I EKSPLOZIJA

SAVEZNI PROPISI OSTALI SAVEZNI

PROPISI ELEKTROTEHNIĈKI PROPISI
PRIRUĈNIK ZA PROJEKTANTE REPUBLIĈKI
PROPISI I PROPISI GRADOVA

nova prosveta
 UPUTSTVO

Zbirka propisa iz oblasti zaštite od poţara i eksplozija (savezni, republiĉki i

gradski) sa objašnjenjima za praktiĉnu primenu radi lakšeg korišćenja podeljena je u
pet tematskih grupa.
Da bi se obezbedila stalna aţurnost Zbirke, redovnom zamenom listova
(Izmene i dopune), neophodno je da se Izmene i dopune, koje ćemo vam redovno
dostavljati, uredno i pravilno odlaţu.
Zamena listova Osnovnog izdanja, odnosno tekstova propisa koji su prestali
da vaţe, ili se u delu menjaju ili dopunjuju, vrši se uvek pema uputstvu koje vam
obavezno dostavljamo sa izmenama i dopunama.
U navedenom uputstvu biće naznaĉeno: "izbaci list", "ubaci list".
Naime, iz osnovnog izdanja treba izbaciti listove, odnosno zakonske tekstove
na kojima su nastale promene i na njihova mesta ubacrti nove listove iz dostavljenih
Izmena i dopuna, sa istom oznakom grupe i strane.
Razlika izmeĊu starog i novog lista moţe se uoĉiti prema oznaci u dnu svakog
novog lista gde je odštampan broj izmena i dopuna (na primer: Izmene i dopune
1/90).
U sluĉaju da zbog obimnosti Izmena i dopuna, odnosno novih tekstova
propisa treba povećati broj listova u odnosu na postojeće, nastavak tj. sledeće strane
nose i dalje oznake postojećeg broja poslednje strane ali sa novim, dodatnim brojem
u nastavku, (na primer: povećan je tekst na strani 6, sledeća strana nosiće paginaciju
6-1,6-2, 6-3, itd.).
Izmene i dopune dostavljaćemo vam prema potrebi, kada se budu menjali
propisi, a najmanje tri puta godišnje.

Autori
 I GRUPA

SAVEZNI PROPISI KOJI NAJUŢE REGULISU

ZAŠTITU OD POŢARA I EKSPLOZIJA SA KOMENTARIMA
 I GRUPA

SADRŢAJ

Pravilnik o tehniĉkom normativima za pristupne puteve, okretnice i ureĊene

platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata povećanog rizika od poţara ....................................... 3
Pravilnik o tehniĉkim normativima za hidrantsku mreţu za gašenje poţara ...................................... 7
Pravilnik o tehniĉkom normativima za zaštitu visokih objekata od poţara ..................................... 15
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu skladišta od poţara i eksplozija .................................. 23
Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti i o uskladištenju
i pretakanju zapaljivih teĉnosti.......................................................................................................... 31
Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o
uskladištavanju i pretakanju goriva ................................................................................................... 57
Pravilnik o smeštaju i drţanju ulja za loţenje .................................................................................... 63
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu od poţara i eksplozije pri ĉišćenju
sudova za zapaljive teĉnosti ............................................................................................................. 71
Pravilnik o izgradnji postrojenja za teĉni naftni gas i o uskladištavanju
i pretakanju teĉnog naftnog gasa...................................................................................................... 75
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu od poţara i eksplozije
pri ĉišćenju sudova za zapaljive teĉnosti ........................................................................................ 101
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊaje u kojima se nanose
i suše premazna sredstva ............................................................................................................... 105
Pravilnik o tehniĉkim normativima za sisteme ventilaciju ili klimatizaciju ........................................ 121
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊaje za automatsko zatvaranje vrata
i klapni otpornih prema poţaru ....................................................................................................... 131
Pravilnik o tehniĉkim normativima za sisteme za odvoĊenje dima i toplote
nastalih u poţaru ............................................................................................................................ 135
Pravilnik o tehniĉkim normativima za projektovanje, graĊenje, pogon
i odrţavanje gasnih kotlarnica ........................................................................................................ 147
Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne ureĊaje za gašenje
poţara ugljen-dioksidom ................................................................................................................. 163
Pravilnik o tehniĉkim zahtevima za gašenje poţara pirotehniĉki
generisanim aerosolom .................................................................................................................. 171
Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne instalacije za dojavu poţara ................................. 183
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izradu tehniĉke dokumentacije kojom moraju
biti snabdeveni sistemi, oprema i ureĊaji za otkrivanje poţara i alarmiranje .................................. 195

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA
PRISTUPNE PUTEVE, OKRETNICE I
UREĐENE PLATOE ZA VATROGASNA
VOZILA U BLIZINI OBJEKTA POVEĆANOG
RIZIKA OD POŢARA
("SI. list SRJ", br. 8/95)
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniĉki normativi za
pristupne puteve, okretnice i platoe ureĊene za kretanje
vatrogasnih vozila i izvoĊenje intervencija u blizini obje-
kata povećanog rizika od poţara, zavisno od ukupne
mase ovih vozila, mase opreme i sredstva za gašenje,
gabaritnih mera vozila sa nadgradnjom (lestve sa sa-
mopogonom za izvlaĉenje, hidrauliĉne platforme i si.) i
stopa za obezbeĊivanje stabilnosti prilikom intervencija
na visini (slika 2).
Član 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju
sledeće znaĉenje:
1) pristupni put za vatrogasna vozila je deo javnog
puta ili posebna saobraćajnica kojom se prilazi objektu,
a kojoj najudaljenija taĉka kolovoza nije dalja od 25 m
od gabarita objekta, (slika 1);
2) okretnica je ureĊeni deo puta na kome se menja
smer kretanja vozila za više od 120°;
3) plato je ureĊeni prošireni deo puta po kome se
kreću vatrogasna vozila i na kome se organizuje i izvodi
vatrogasna intervencija.
Slika 1 - Pristupni putevi oko objekta povećanog
rizika od požara
Član 3.
Karakteristike vozila sa nadgradnjom u skupljenom
poloţaju znaĉajne za karakteristike puta, okretnice i
platoe su:
1) širina - b < 2,5 m;
2) visina - h < 3,7 m;
3) duţina - L < 14 m;
4) unutrašnji radijus krivine - r > 6,2 m;
5) osovinsko opterećenje - q < 13 kN; raĉuna se
da su vozila troosovinska;
6) klirens - K, cm 15 < k < 30;
7) savladavanje uspona - trenje zavisi od stanja
kolovoza.
I GRUPA
Slika 2 - Izgled i gabaritne mere vatrogasnog vozila sa
nadgradnjom
Član 4.
Pristupni put za vatrogasna vozila ima sledeće ka-
rakteristike:
1) najmanja širina kolovoza za:
1. jednosmerno kretanje vozila je 3,5 m, a
2. za dvosmerno kretanje vozila je 6 m;
unutrašnji radijus krivine koji ostavljaju toĉkovi
vozila je 7 m, a spoljašnji radijus krivine je
10,5 m (videti sliku 4 b);
2) uspon (rampa) nagiba manjeg od 12% - ako se
kolovoz ne ledi; a ako se kolovoz ledi manjeg
od 6%.
Član 5.
Na pristupnom putu za vatrogasna vozila nije doz-
voljeno parkiranje i zaustavljanje drugih vozila na strani
na kojoj je objekat povećanog rizika od poţara.
Spreĉavanje pristupa drugim vozilima uz objekat na
pristupnom putu za vatrogasna vozila vrši se:
1) preprekama na kolovozu u vidu rasklopivih
„piramida" prema slici 3;
2) ţardinijerama mase veće od 60 kg, a manje od
100 kg;
3) ţiĉanom ili sliĉnom ogradom koja se moţe lako
iseći alatom koji koriste vatrogasci.
Ako se na pristupnom putu nalaze natkriveni prolazi,
njihov gabarit, mora biti usklaĊen sa gabaritom vozila,
najmanje 3,5/4,5 m (slika 6).
Član 6.
Okretnice za vatrogasna vozila mogu biti:
a) kruţne, oblika "O" ili "P" - gde se vozilo kreće
samo unapred (slika 4a)
Unutrašnji radijus krivine kolovoza je r > 7 m. Širina
kolovoza je B > 3,5 m. Nadgradnja vozila moţe izlaziti
izvan kolovoza do z = 0,7 m pa je potrebno da na tom
rastojanju od kolovoza nema saobraćajnih znakova,
nadzemnih hidranata i drugih prepreka.
Okretnica mora biti pregledna i u unutrašnjem krugu
moţe biti samo nisko rastinje.
b) okretnica oblika "T" gde je dozvoljeno manevri-
sanje vozila. Osnovne mere okretnice oblika ,,T" su date
na slici 5.
Slika 3 - Rasklopiva piramida
IGRUPA
Član 7. Član 8.
Plato za vatrogasna vozila se izraĊuje tako da se Jedan plato moţe se predvideti samo za širinu fa-
moţe da primi opterećenje od stope vatrogasnog vozila sade objekta koja odgovara dohvatu automehaniĉkih
2
(10 t na 0,1 m ). lestava sa samopogonom za izvlaĉenje i hidrauliĉnih
Minimalna širina platoa B = 5,5 cm; platformi, odnosno najviše 50 m.
Minimalna duţina platoa L = 15 m; Poloţaj platoa prema fasadi objekta na kojoj postoje
Maksimalni nagib iznosi 3°. otvori (prozori, balkoni) bira se tako da ugao nagiba
automehaniĉkih lestava i hidrauliĉnih platformi moţe da
bude u granicama a = 60° do 75° (slika 6).

Slika 6 - UreĎeni plato za vatrogasna vozila za rad na visini

Slika 4a - Kružne skretnice oblika "O" / "P"
Član 9.
Ovaj pravilnik stupa na snagu 15 dana od dana ob-
1
javljivanja u „Sluţbenom listu SRJ" .

Ovim Pravilnikom su propisani tehniĉki normativi za

pristupne puteve, okretnice i platoe ureĊene za kretanje
vatrogasnih vozila i izvoĊenje intervencija

Poloţaj zgrade treba da obezbedi odgovarajuću ši-

rinu puta, radijus krivine, prostor za pokrivanje na ĉvrs-
toj podlozi za protivpoţarna vozila. Treba izbegavati
veštaĉke i prirodne prepreke koje bi mogle da ometaju
kretanje vatrogasnih vozila.
Lako manevrisanje vatrogasnim vozilima je moguće
ako se izbegnu duge uzane saobraćajnice (duţe od 50 m)
koje nemaju odgovarajuće okretnice. Izbegavati slepe
ulice. Dalje su prikazani projekti saobraćajnica radi lak-
šeg manevrisanja vatrogasnim vozilima u smeru porasta
propusne moći.

Slika 4b - Kretanje vozila u okretnici i zahvatanje okolnog

prostora šasijom i nadgradnjom

prepreka za parkiranje drugih vozila

Slika 5 -"7~" okretnica

1
Pravilnik je objavljen u "Sluţbenom listu SRJ", broj 8/95. od
10.02.1995. god. a stupio je na snagu 25.02.1995. godine.

Šlepa ulica
Moţe da prouzrokuje gubitak vremena i teškoće u
manevrisanju unazad.
U ĉlanu 4. Pravilnika obraĊeni su zahtevi za pristu-
pni put ka objektu za vatrogasna vozila.
Osnovni podaci o pristupnom putu vezuju se za te-
hniĉke karakteristike vatrogasnih vozila koje su date u
ĉlanu 3. Pravilnika.
Vatrogasnim vozilima mora biti omogućeno da priĊu
objektu s onih strana na kojima se nalaze prozori, vrata
ili drugi otvori.
Za intervenciju pri gašenju poţara mora se obezbe-
diti plato na kome je moguće korišćenje automehaniĉkih
lestava.
Pristupni put oko objekta i plato za intervencije mo-
raju se izraditi tako da su pristup i kretanje vatrogasnih
vozila uvek mogući samo voţnjom unapred.
Pristupni put za vatrogasna vozila mora da izdrţi
opterećenje koje po osovini iznosi, minimalno 13 kN (za
troosovinska vozila).
Najmanja širina kolovoza za jednosmerno kretanje
vozila mora da iznosi min. 3,5 m, a za dvosmerno kre-
tanje vozila min. 6 m.
Visinska prohodnost koja se mora obezbediti za vat-
rogasna vozila mora da iznosi min. 4,5 m.
Saobraćajnice moraju da obezbede unutrašnji radi-
jus krivine od 7 m i spoljašnji radijus krivine od 10,5 m.
I GRUPA
Uspon pristupnog puta za vatrogasna vozila ne srne
biti veći od 12% tamo gde se kolovoz ne ledi, odnosno,
veći od 6% tamo gde se kolovoz ledi.
Nagib platoa sa kojeg se vrši intervencija ne srne da
bude veći od 3%. Plato mora da primi opterećenje od
2
10 t na 0,1 m . Minimalna širina platoa mora da bude
5,5 m, a minimalna duţina 15 m.
Rastojanje od bliţe ivice pristupnog puta do objekta
visine do 10 spratova treba da iznosi od 5-8 m, a za
objekte preko 10 spratova od 8-10 m.
GraĊevinski raspored ne bi trebalo da omete prilaz
protivpoţarnim vozilima ka zgradama. Na sledećim
crteţima su prikazane moguće prepreke.
Ograda
Zaštitna ograda treba da bude snabdevena kapijom
dovoljne širine (W) da kada je otvorena obezbedi prolaz
vatrogasnog vozila do zgrade.
Stub
\ Prepreke radi spreĉavanja prolaza motornim vozili-
ma (na primer: pešaĉke zone, trgovaĉke ĉetvrti, privatni
prolazi) treba da budu pokretne radi prolaza vatrogas-
nih vozila. Stubovi, kako je dole prikazano, mogu da se
osiguraju katancima koje vatrogasna sluţba moţe da
otkljuĉa.
Karakteristike graĊevine mogu da ometaju efikasno
spreĉavanje poţara i operacije spašavanja.
Na sledećim crteţima dati su primeri graĊevina i ka-
rakteristike koje mogu da ometu postavljanje vatrogas-
nih vozila sa lestvama ili neko drugo vatrogasno vozilo.
Kod visokih objekata sa izboĉenim delovima zgrade
najprostiji i najefikasniji je proraĉunsko-grafiĉki metod
koji omogućava definisanje mogućnosti pristupa poţar-
nih jedinica sa auto-lestvica bilo kom stanu na višem
spratu.
Suštinu proraĉunske (analitiĉke) metode izraţava
formula
I GRUPA

tanje. Tabelarne vrednosti su izloţene za širinu lokal-

nog puta (W) i duţine vozila (L).

2,5-0,1 U™
gdeje:
Hmax maksimalno dozvoljena visina izboĉenog dela
zgrade, m
Lmax zadata vrednost širine izboĉenog dela zgrade,
m
Grafiĉki se Hmax moţe definisati (videti crteţ) postav-
ljajući vrednost Lmax ili 'proveriti vrednost Lmax postavljajući
Hmax
Metodika je istinita pod uslovom postavljanja auto-
lestvice na rastojanju 15 m od zgrade i zato kod izgrad-
nje aneksa uz zgradu, ili izgradnje zgrade sa izboĉenim
delovima, osa prolaza treba da bude na rastojanju 15 m
od zgrade (videti šemu).
d =TABELARNE VELIĈINE
s 3,6 4,8
"\^ w 3m 4,2m
L~\
10,6 11 9,4 7,6 5,8

12,2 11,6 9,6 8,4 7,5

13,6 14,2 11,3 10,3 9

L i W u metrima (m)

Vatrogasna kola sa lestvama, prilikom postavljanja

iziskuju dovoljno prostora kako bi se pri potpuno izba-
ĉenim lestvama omogućilo sigurno penjanje ili pramena
ugla Q od 60-80°. Sledeći dijagram pokazuje duţinu
(W) u metrima koja daje radni prostor na putevima za
U ĉlanu 6. Pravilnika obraĊene su okretnice za vat-
dosezanje zgrada raznih visina (H) u metrima. Na pri-
rogasna vozila koje mogu biti:
mer: radi dosezanja krova zgrade visine-18 m potrebno
a) kruţne oblika ,"O" ili "P" gde se vozilo kreće sa
je najmanje rastojanje od 7,3 m za izabrani ugao diza-
mo unapred.
nja od 70°. Pogledaj isprekidanu liniju na dijagramu.
b) okretnice oblika "T" gde je dozvoljeno manevrisa-
nje vozila.
Okretnice za vatrogasna vozila se grade na kraje-
vima slepih ulica kako bi se izbeglo opasno manevrisa-
nje unazad. Na skici su prikazani primeri okretnica koje
omogućuju brzu pramenu smera. Parkiranje se ne bi
dozvoljavalo na T - okretnicama ili raskrsnicama. Primeri
su dati za put širine 6 m, što je minimalno prihvaćena
širina za dvosmerni put.

KRUG (bez parkiranja)

Prostor za okretanje na ulaznim putevima: Na crteţu i

tabeli je prikazano najpovoljnije minimalno rastojanje
(d) u metrima otvorenog prostora za okre-

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA
HIDRANTSKU MREŢU ZA GAŠENJE
POŢARA
("Sluţbeni list SFRJ", br. 30/91)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniĉki normativi za
spoljnu i unutrašnju hidrantsku mreţu za gašenje poţa-
ra, kojima se utvrĊuju zahtevi za izvore, kapacitet, pro-
tok i pritisak vode u hidrantskoj mreţi.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na auto-
matske ureĊaje za gašenje poţara vodom, kao ni na
hidrantske mreţe kojima se štite objekti za koje su po-
sebnim propisima odreĊeni stroţi zahtevi u odnosu na
zahteve propisane ovim pravilnikom.
Član 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sle-
deća znaĉenja:
1) visina objekta je visina poda najvišeg sprata iz
nad kote terena na koju je moguć pristup vatro
gasnim vozilima;
2) neposredno gašenje poţara je gašenje poţara
upotrebom hidranta, creva i mlaznice, bez upot
rebe vatrogasnog vozila i njegove opreme;
3) privremeno postrojenje za zahvatanje vode je
postrojenje za neposredno napajanje hidrant
ske mreţe korišćenjem prenosnih vatrogasnih
pumpi ili vatrogasnih vozila sa ugraĊenom
pumpom za zahvatanje vode;
4) raĉunski broj istovremenih poţara je broj poţa
ra koji mogu nastati u toku tri uzastopna ĉasa
na podruĉju za koje je dimenzionisana hidrant-
ska mreţa;
5) rezervni izvor za snabdevanje energijom je
ureĊaj koji nestankom energije u primarnom iz
boru automatski stupa u rad, a moţe da se uk
ljuĉi i ruĉno;
6) spoljna hidrantska mreţa je skup graĊevinskih
objekata i ureĊaja kojima se voda od izvora za
snabdevanje vodom dovodi cevovodima do hid-
rantskih prikljuĉaka koji se neposredno koriste
za gašenje poţara ili se na njih prikljuĉuju vat
rogasna vozila s ugraĊenim pumpama ili pre-
nosne vatrogasne pumpe;
7) stalno postrojenje za zahvatanje vode je postro
jenje za posredno napajanje hidrantske mreţe
pomoću stacioniranog postrojenja;
8) suva hidrantska mreţa je skup ureĊaja u objek
tu koji su u normalnim uslovima bez vode, a u
sluĉaju poţara sluţe da se voda za gašenje
poţara transportuje od vatrogasnih vozila ili
drugih izvora za snabdevanje vodom do mesta
potrošnje;
9) ukupna koliĉina vode potrebna za gašenje po
ţara je koliĉina vode potrebna za gašenje spo-
Ijnom i unutrašnjom hidrantskom mreţom u tra
janju najmanje 2 h i koliĉina vode za potrebe
drugih sistema za gašenje poţara u trajanju
predviĊenom za te sisteme;
I GRUPA
10) unutrašnja hidrantska mreţa je skup ureĊaja u
objektu koji vodu razvode do hidrantskih orma-
rića, iz kojih se, primenom vatrogasnih creva
odreĊene duţine sa mlaznicom, prostorije štite
od poţara.
II IZVORI ZA SNABDEVANJE HIDRANTSKE
MREŢE VODOM
Član 3.
Za napajanje hidrantske mreţe koristi se svaki izvor
ĉiji kapacitet moţe da obezbedi potrebnu koliĉinu vode
takvog kvaliteta da se moţe upotrebiti za gašenje poţara.
Član 4.
Za napajanje hidrantske mreţe koristi se i podzem-
na voda iz kopanih ili bušenih bunara. Ako se za crplje-
nje vode iz bunara koristi usisna pumpa, nivo vode ne
srne da padne više od 6 m ispod kote terena, a ako se
koristi potopna pumpa, nivo vode moţe da padne i više
od 6 m ispod kote terena.
Priliv vode u bunar mora se dokazati probnim crp-
Ijenjem vode u najnepovoljnije vreme (posle sušnog
perioda od najmanje 60 dana).
Ako se potrebna koliĉina vode ne moţe obezbediti
iz jednog bunara, dozvoljeno je spajanje dva ili više
bunara.
Član 5.
Prilazni putevi i platforme za vatrogasna vozila i
pumpe izraĊuju se do privremenog postrojenja za za-
hvatanje površinske vode, s tim da zahvatanje vode
mora biti moguće bez obzira na nivo vode.
Član 6.
Stalno postrojenje za zahvatanje površinske vode
izgraĊuje se na osnovu hidroloških podataka za period
od najmanje 15 godina.
Stalno postrojenje za zahvatanje površinske vode
mora imati rezervni izvor za snabdevanje energijom koji
moţe da se ukljuĉi i ruĉno.
Usisna korpa stalnog postrojenja za zahvatanje vo-
de na otvorenom vodotoku zaštićuje se, odgovarajućim
napravama, od mehaniĉkih oštećenja (kretanje leda ili
većih otpadaka).
Usisna korpa i cevovod koji je povezuje sa pumpom
postavljaju se tako da se mogu lako odrţavati i brzo
zameniti.
Član 7.
Atmosferske vode namenjene za napajanje hidrant-
ske mreţe prikupljaju se u rezervoare ili bazene koji su
konstruisani tako da se mogu puniti i da se iz njih voda
moţe uzimati i pomoću vatrogasnih vozila ili prenosnih
vatrogasnih pumpi.
Član 8.
Rezervoari koji sluţe za napajanje hidrantske mreţe
mogu biti ukopani, poluukopani ili nadzemni i moraju biti
napravljeni tako da se mogu puniti i da se iz njih voda
moţe uzimati u svako doba i pomoću privremenih i sta-
lnih postrojenja za zahvatanje vode.
Član 9.
Ako se za napajanje hidrantske mreţe koriste visin-
ski rezervoari bez posredstva pumpi, visinska razlika
izmeĊu rezervoara i hidranata, preko kojih se voda kori-
sti za gašenje poţara, mora biti takva da ispuni uslove
iz ĉlana 21. stav 2. ovog pravilnika.
I GRUPA

Član 10. Član 14.

Snabdevanje hidrantske mreţe vodom ne srne da Simboli za kategoriju tehnološkog procesa prema
bude onemogućeno zamrzavanjem vode. ugroţenosti od poţara dati u tabeli 2 imaju sledeća
znaĉenja:
Član 11. K1 - predstavlja kategoriju tehnološkog procesa
Spajanje vodovoda za vodu za piće sa drugim izvo- prema ugroţenosti od poţara u koju spadaju pogoni u
rima za napajanje hidrantske mreţe nije dozvoljeno. kojima se radi sa materijalom koji se moţe zapaliti ili
eksplodirati pod dejstvom vode ili kiseonika, lako zapa-
Član 12. ljivim teĉnostima ĉija je taĉka paljenja ispod 23° C i ga-
Koliĉina vode u sekundi potrebna za gašenje poţara sovima i parom ĉija je donja granica eksplozivnosti is-
u naseljima gradskog tipa, zavisno od broja stanovnika i pod 10 % (VA/), na primer: pogoni u kojima se radi sa
raĉunskog broja istovremenih poţara, data je u tabeli 1. metalnim natrijumom ili kalijumom, fosforom i karbidom,
Ako je naselje podeljeno u zone prema izvorima za pogoni za proizvodnju viskoznih vlakana, ekstrakciju
napajanje vodom za gašenje poţara koji nisu meĊu benzinom, hidriranje, rekuperaciju i rektifikaciju organskih
sobom povezani, raĉunski broj istovremenih poţara i rastvaraĉa i skladišta benzina, ugljen-disulfida, etra,
koliĉina vode za gašenje poţara odreĊuju se prema acetona i si.;
broju stanovnika koji pripadaju odgovarajućoj zoni. K2 - predstavlja kategoriju tehnološkog procesa pre-
ma ugroţenosti od poţara u koju spadaju pogoni u koji-
Tabela 1.
Broj stanovnika u Raĉunski broj Najmanja koliĉina vode
ma se radi sa lako zapaljivim teĉnostima ĉija je taĉka
ictnvrprnpnih u l/s po jednom poţaru, paljenja izmeĊu 23° C i 100° C i zapaljivim gasovima
1 o\\J VI CIIICI ili 1
ĉija je donja granica eksplozivnosti iznad 10% (VA/),
hiljadama bez obzira na otpornost pogoni u kojima se obraĊuju ĉvrste zapaljive materije,
poţara
objekta prema poţaru
pri ĉemu se razvija eksplozivna prašina, na primer:
do 5 1 10 pumpna postrojenja i stanice za teĉne materije ĉija je
6 do 10 1 15 taĉka paljenja, izmeĊu 23° C i 100° C, pogoni u kojima
11 do 25 2 20
se stvaraju ugljena prašina, drvene strugotine; braš-
26 do 50 2 25
no, šećer u prahu, sintetiĉki kauĉuk u prahu i si;
51 do 100 2 35
K3 - predstavlja kategoriju tehnološkog procesa
101 do 200 3 40
ugroţenosti prema poţaru u koju spadaju pogoni u ko-
201 do 300 3 45
jima se radi sa zapaljivim teĉnostima ĉija je taĉka palje-
301 do 400 3 50
nja 100° C do 300° C i ĉvrstim materijama temperature
401 do 500 3 55
paljenja do 300° C, na primer: pogoni za mehaniĉku
501 do 600 3 60
preradu drveta i proizvodnju hartije, pogoni za proizvod-
601 do 700 3 65
701 do 800 3 70
nju tekstila, pogoni za regeneraciju ulja za podmaziva-
801 do 1000 3 80 nje, skladišta goriva i maziva, sredstva za transport ug-
1001 do 2000 4 90 Ija, zatvorena skladišta uglja, pumpne stanice za teĉnosti
ĉija je taĉka paljenja 100° C do 300° C, garaţe za auto-
mobile i javni poslovni i stambeni objekti koji mogu da
prime više od 500 lica;
Član 13. K4 - predstavlja kategoriju tehnološkog procesa
Ukupna koliĉina vode potrebna za gašenje poţara u ugroţenosti prema poţaru u koju spadaju pogoni u ko-
industrijskim i drugim objektima, zavisno od stepena jima se radi sa teĉnostima ĉija je taĉka paljenja iznad
otpornosti objekta prema poţaru i kategorije tehnološ- 300° C, ĉvrstim materijama ĉija je taĉka paljenja iznad
kog procesa prema ugroţenosti od poţara, data je u 300° C i materijama koje se preraĊuju u zagrejanom,
tabeli 2. razmekšanom ili rastopljenom stanju, pri ĉemu se oslo-
baĊa toplota praćena iskrama i plamenom, na primer:
pogoni za topljenje, livenje i preradu metala,

Tabela 2.
Stepen otpor- Kategorija Koliĉina vode u litrima na sekund potrebna za jedan poţar, zavisno od
nosti objekta tehnološkog zapremine u kubnim metrima objekta koji se štiti
prema poţaru procesa prema
ugroţenosti od
poţara
3001 do 5001 do 20001 do 50001 do 200000 do iznad
do 3000 5000 20000 50000 200000 400000 400000

Vi IV K4, K5 10 10 10 10 15 20 25
Vi IV K1.K2, K3 10 10 15 20 30 35 -
III K4, K5 10 10 15 25 - - -
lili K4, K5 10 15 20 30 - - -
lili K3 15 20 25 - - - -

* Prazna polja u tabeli 2 ne znaĉe da za odnosne objekte nije potrebna voda za gašenje nego da se, zavisno od stepena otpornosti prema
poţaru i njihove veliĉirfe, u takve objekte ne postavljaju tehnološki procesi odreĊene kategorije ugroţenosti od poţara.

gas-generatorske stanice, odeljenja za ispitivanje moto-
ra sa unutrašnjim sagorevanjem, kotlarnice, transforma-
torske stanice i pogoni u kojima sagoreva ĉvrsto, teĉno i
gasovito gorivo, kao i javni poslovni i stambeni objekti
koji mogu da prime od 100 do 500 lica;
K5 - predstavlja kategoriju tehnološkog procesa
ugroţenosti prema poţaru u koju spadaju pogoni u ko-
jima se radi sa negorivim materijama i hladnim mokrim
materijalom, na primer: pogoni za mehaniĉku obradu
metala, kompresorske stanice, pogoni za proizvodnju
negorivih gasova, mokra odeljenja industrije tekstila i
hartije, pogoni za dobijanje i hladnu obradu minerala,
azbesta i soli i za preradu ribe, mesa i mleĉnih proizvo-
da, vodne stanice i objekti koji mogu da prime od 20 do
100 ljudi.
Stepen otpornosti objekta prema poţaru utvrĊen je
standardom JUSU.J1.240.
Član 15.
Ako je površina na kojoj se nalazi kompleks indus-
trijskih objekata od 150 ha, raĉuna se sa jednim poţa-
rom, a ako je površina veća, raĉuna se sa dva istovreme-
na poţara.
III SPOLJNA HIDRANTSKA MREŢA
Član 16.
Za spoljnu hidrantsku mreţu izraĊuje se prstenasti
sistem cevovoda.
Izuzetno od stava 1. ovog ĉlana, dopušta se izrada
slepog cevovoda za objekte namenjene stanovanju i
druge objekte ĉije poţarno opterećenje ne prelazi 1.000
2
MJ/m , s tim da duţina slepog cevovoda iznosi najviše
180 m.
Na cevovode iz st. 1. i 2. ovog ĉlana ugraĊuje se
potreban broj zapornih ventila za odvajanje pojedinih
sektora.
Član 17.
Rastojanje izmeĊu spoljnih hidranata odreĊuje se za-
visno od namene, veliĉine i sliĉnih karakteristika objekta,
s tim da se poţar na svakom objektu moţe gasiti sa
najmanje dva spoljna hidranta. Dozvoljeno rastojanje
izmeĊu dva hidranta iznosi najviše 80 m.
U naseljenim mestima, u kojima se nalaze preteţno
stambeni objekti, rastojanje izmeĊu spoljnih hidranata
iznosi najviše 150 m.
Rastojanje hidranata od zida objekta iznosi najma-
nje 5 m, a najviše 80 m.
Član 18.
Ako se od poţara štite visoki objekti, na mestu prik-
ljuĉka hidrantske mreţe na javnu vodovodnu mreţu
postavlja se prikljuĉak za vatrogasno vozilo tako da se,
osim napajanja vatrogasnog vozila vodom, voda iz
vozila moţe potiskivati ka objektu koji se gasi.
Ako je javna mreţa namenjena za snabdevanje vo-
dom za piće, prikljuĉak za vatrogasno vozilo ne srne
da se koristi za potiskivanje vode ka objektu koji se
gasi.
Član 19.
Oko objekta koji se štiti od poţara postavljaju se
nadzemni hidranti, a ako nadzemni hidranti ometaju
saobraćaj, postavljaju se podzemni hidranti.
Hidranti moraju biti nezakrĉeni i dostupni, a oznaĉa-
vaju se tablicama sa upisanim rastojanjima od oznake
do mesta na kome se nalazi hidrant.
I GRUPA
Član 20.
Prema protoku koji treba ostvariti, ugraĊuju se hid-
ranti N° 80 ili N° 100.
. Hidranti moraju biti postavljeni ili se moraju zaštititi
tako da se ne smeju zamrznuti ili oštetiti.
Član 21.
Cevi razvodnog cevovoda u mreţi hidranata i cevi
za pojedini hidrant moraju imati preĉnik prema prora-
ĉunu, ali ne manji od 100 mm.
Potreban pritisak u spoljnoj hidrantskoj mreţi odre-
Ċuje se proraĉunom u zavisnosti od visine objekta i
drugih uslova, ali ne srne biti niţi od 2,5 bar.
Član 22.
Ako spoljna hidrantska mreţa raspolaţe dovoljnom
koliĉinom vode, a pritisak ne ispunjava uslove iz ĉlana
21. ovog pravilnika, mora se ugraditi ureĊaj za poviše-
nje pritiska vode, ĉiji napor pumpe mora odgovarati
potrebama pri pritisku koji na mestu potrošnje iznosi
najmanje 2,5 bar.
Član 23.
U neposrednoj blizini hidranta predviĊenog za ne-
posredno gašenje poţara postavlja se ormar za smeš-
taj creva, mlaznice kljuĉa i druge potrebne opreme.
Broj Greva standardne duţine odreĊuje se zavisno
od udaljenosti hidranta od objekta i od potreba za inter-
vencijom sa spoljne strane objekta.
IV UNUTRAŠNJA HIDRANTSKA MREŢA
Član 24.
Unutrašnja hidrantska mreţa u stambenim i javnim
objektima i proizvodnim pogonima moţe biti zasebna ili
zajedniĉka sa mreţom vode za piće.
U zasebnoj unutrašnjoj hidrantskoj mreţi moţe se
koristiti i voda upotrebljena u tehnološkom procesu.
Član 25.
Unutrašnja hidrantska mreţa mora stalno da bude
pod pritiskom vode, bez obzira na izvor iz kog se snab-
deva vodom, tako da na najvišem spratu objekta na
mlaznici ima najniţi pritisak od 2,5 bar pri protoku vo-
de datom u tabeli 3.
Na unutrašnjem hidrantskom prikljuĉku najviši hid-
rostatiĉki pritisak iznosi 7 bar.
Član 26.
Za unutrašnju hidrantsku mreţu upotrebljavaju se
cevi najmanjeg unutrašnjeg preĉnika 52 mm, odnosno
hidrantski prikljuĉak najmanjeg unutrašnjeg preĉnika
52 mm, tip C, prema standardu JUS M.B6. 673.
Cevi za unutrašnju hidrantsku mreţu postavljaju se
tako da budu zaštićene od mehaniĉkog oštećenja.
Cevi za unutrašnju hidrantsku mreţu ne postavljaju
se kroz prostorije ugroţene poţarom.
Ako nije moguće ispuniti zahteve iz st. 2. i 3. ovog
ĉlana, cevi za unutrašnju hidrantsku mreţu mogu u
većim prostorijama da se postavljaju i uz unutrašnje
stubove objekta.
Član 27.
MeĊusobno rastojanje hidranata odreĊuje se tako
da se celokupan prostor koji se štiti pokriva mlazom
vode, pri ĉemu se vodi raĉuna o tome da duţina creva
iznosi 15 m, a duţina kompaktnog mlaza 5 m.
I GRUPA
Hidranti se smeštaju u prolaze, stepenišne prostore
i puteve za evakuaciju, u neposrednoj blizini ulaznih
vrata prostorija koje mogu biti ugroţene poţarom, tako
da ne ometaju evakuaciju.
Član 28.
U hidrantski ormar postavlja se vatrogasno crevo
nazivnog preĉnika 52 mm sa mlaznicom preĉnika 12
mm.
Izuzetno od stava t. ovog ĉlana, u stambenim obje-
ktima, pored standardnog prikljuĉka preĉnika 52 mm na
koje se prikljuĉuju creva stalnog preseka i nazivnog
preĉnika 25 mm, sa mlaznicom preĉnika 8 mm, sa
loptastom slavinom.
U sluĉajevima iz stava 2. ovog ĉlana nije obavezno
postavljanje standardnog vatrogasnog creva iz stava 1.
ovog ĉlana.
Ventil u hidrantskom ormaru postavlja se na 1,50 m,
od poda, a ormar se oznaĉava oznakom za hidrant
(slovom "H").
Član 29.
Prostorije sa visokim specifiĉnim poţarnim optere-
ćenjem štite se sa najmanje dva mlaza.
Član 30.
Unutrašnja hidrantska mreţa se ne srne postaviti u
proizvodnim pogonima i skladištima u kojima korišćenje
vode moţe stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksploziju,
poţar i širenje poţara.
Član 31.
Unutrašnja hidrantska mreţa u objektima postavlja
se tako da je moguće štititi od poţara sve prostorije.
Protok unutrašnje hidrantske mreţe na najvišem
spratu mora biti u skladu sa vrednostima datim u
tabeli 3.
Tabela 3.
Visina objekta, m Najmanji protok, 1/s
do 22 23 5 7,5
do 40 41 10
do 75 12,5
iznad 75
V UREĐAJI ZA POVIŠENJE PRITISKA
Član 32.
Ako se hidrantska mreţa snabdeva vodom iz vodo-
vodne mreţe ĉiji je pritisak nedovoljan, postavlja se
ureĊaj za povišenje pritiska vode u hidrantskoj mreţi.
Ako ureĊaj za povišenje pritiska ima dve pumpe ili
više pumpi i mogućnost za svakodnevnu automatsku
samokontrolu svih pumpi, ne mora imati i rezervnu
pumpu.
Ako ureĊaj za povišenje pritiska nema mogućnost
za svakodnevnu automatsku kontrolu, mora imati i jed-
nu rezervnu pumpu.
UreĊaj za povišenje pritiska postavlja se u objekat
koji se štiti od poţara ili u posebno izgraĊen objekat.
Ako se ureĊaj za povišenje pritiska postavlja u obje-
kat koji se štiti od poţara, prostorija u koju se ureĊaj
postavlja mora da bude odvojena od ostalih prostorija
zidovima otpornim prema poţaru najmanje 2 h, a ulaz-
na vrata moraju biti otporna prema poţaru 1,5 h ili pos-
10
tavljena tako da se u tu prostoriju ulazi iz prostora koji
ne moţe da bude ugroţen poţarom.
Član 33.
U objektima kategorije opasnosti Ki, K 2, i K3 mora
da postoji rezervni izvor za snabdevanje ureĊaja za
povišenje pritiska energijom.
U objektima kategorije opasnosti KU i K5 ureĊaj za
povišenje pritiska moţe da se snabdeva elektriĉnom
energijom preko posebnog kabla iz posebne kućne prik-
ljuĉne kutije koja se nalazi na fasadi zgrade.
Ako kablovi za napajanje elektriĉnom energijom
ureĊaja za povišenje pritiska prolaze kroz prostorije
koje mogu biti ugroţene poţarom, moraju se zaštititi i
tako da njihova otpornost prema poţaru iznosi najma-
nje 2 h.
Član 34. UreĊaj za povišenje
pritiska mora imati obilazni vod.
VI SUVA HIDRANTSKA MREŢA
Član 35.
Suva hidrantska mreţa moţe da bude spoljna i unu-
trašnja.
Član 36.
Spoljni prikljuĉak za vatrogasno vozilo na cevovod
za suvu hidrantsku mreţu postavlja se što je moguće
bliţe glavnom ulazu u objekt, na visini od 60cm do
120cm od terena, u posebnom limenom ormaru koji se
otvara kljuĉem namenjenim za otvaranje hidrantskih
ventila.
Cevovod za suvu hidrantsku mreţu mora biti bez
zapornog elementa.
Cevovod u suvoj hidrantskoj mreţi mora se auto-
matski prazniti.
Svi prikljuĉci na suvoj hidrantskoj mreţi oznaĉavaju
se uoĉljivim tekstom: MOŢE UPOTREBLJAVATI SAMO
VATROGASNA JEDINICA.
Član 37.
Unutrašnji deo suve hidrantske mreţe projektuje se
i izvodi prema odredbama poglavlja II, III i IV ovog pra-
vilnika.
VII TEHNIĈKA KONTROLA HIDRANTSKE
MREŢE
Član 38.
Hidrantska mreţa, sa svim ureĊajima i armaturom,
kontroliše se najmanje jednom godišnje.
Prilikom kontrole meri se pritisak vode u hidrantskoj
mreţi pri istovremenom radu svih spoljnih i unutrašnjih
hidranata koji daju potreban protok vode za gašenje po-
ţara na pojedinom objektu. Na spoljne hidrante postav-
ljaju se mlaznice sa usnikom preĉnika 16 mm, a na
unutrašnje hidrante postavljaju se mlaznice sa usnikom
preĉnika 12 mm. Pritisak se meri na kontrolnoj mlaznici
na najvišem spratu ili na hidrantu koji je najudaljeniji
od prikljuĉka.
Pritisak se meri pri isticanju vode u punom mlazu iz
svih hidranata, i to posle 2 min isticanja, a u izveštaju 0
merenju pritiska navode se datum i vreme merenja.
Član 39.
UreĊaj za povišenje pritiska u hidrantskoj mreţi mora
imati mogućnost svakodnevne automatske kontrole svih

pumpi i signalizaciju kvara na kontrolnom mestu, a ako
to nije moguće obezbediti, ureĊaj se kontroliše ruĉnim
ukljuĉivanjem jednom meseĉno.
Član 40.
Creva u hidrantskim ormarima kontrolišu se najma-
nje jedanput godišnje, pri ĉemu se moraju ispitati priti-
skom vode od 7 bar.
Član 41.
Ako se cevovod suve hidrantske mreţe ne koristi
duţe vreme, njegova nepropustljivost kontroliše se
najmanje jedanput u dve godine vazdušnim pritiskom
do 1,5 bar.
VIII ZAVRŠNE ODREDBE
Član 42.
Odredbe ovog pravilnika, osim odredaba ĉl. 38. do
41. neće se primenjivati na hidrantsku mreţu koja je
izgraĊena ili rekonstruisana pre stupanja na snagu
ovog pravilnika.
Član 43.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje
da vaţi Pravilnik o tehniĉkim normativima za spoljnu i
unutrašnju hidrantsku mreţu za gašenje poţara (",S).
list SFRJ", br. 44/83).
Član 44.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u „Sluţbenom listu SFRJ".
Pravilnik je objavljen u „Sluţbenom listu SFRJ", br.
30/91, a stupio je na snagu 4. maja 1991. godine. Stu-
panjem na snagu ovog pravilnika prestao je da vaţi
Pravilnik o tehniĉkim normativima za spoljnu i unutrašnju
mreţu za gašenje poţara koji je bio objavljen u „Sluţbe-
nom listu SFRJ", br. 44/83. Odredbe ovog pravilnika,
osim poglavlja koje se odnosi na tehniĉku kontrolu hid-
rantske mreţe ne primenjuju se na hidrantske mreţe
koje su izgraĊene pre stupanja na snagu ovog pravilnika.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniĉki normativi za
spoljašnju i unutrašnju hidrantsku mreţu za gašenje
poţara kojima se reguliše kapacitet, protok, pritisak i
izvori snabdevanja vodom.
Osnovno sredstvo za gašenje poţara je voda. Voda
je podesno sredstvo za gašenje poţara klase A (poţari
ĉvrstih zapaljivih materija - drvo, papir, slama, tekstil,
ugalj i si.). Voda u vidu vodene magle je podesno
sredstvo za gašenje poţara klase A, a ograniĉeno
podesno sredstvo za gašenje poţara klase B (poţari
zapaljivih teĉnosti - benzin, ulja, masti, lakovi, vosak.
smole, katran i dr.) i poţara klase E (poţari na ureĊaji-
ma i instalacijama pod elektriĉnim naponom - elektro-
motori, transformatori, generatori, razvodna postro-
jenja i dr.).
Snabdevanje vodom hidrantske mreţe moţe se
vršiti iz podzemnih izvora (kopani i bušeni bunari)
površinskih izvora (reke, jezera, rezervoari za vodu i
vodovodna mreţa), a za snabdevanje se mogu koristiti
i atmosferske vode.
Snabdevanje vodovoda za vodu za piće sa drugim
izvorima za napajanje hidrantske mreţe nije dozvolje-
no.
Bez obzira na vrstu izvora za snabdevanje vodom,
mora se obezbediti rezerva vode za neprekidan rad
hidrantske mreţe u trajanju od 2 ĉasa.
I GRUPA
Za postrojenje za zahvatanje površinskih voda pre-
poruĉujemo postavljanje rezervne pumpe kao što je to
obaveza za pumpno postrojenje za unutrašnju hidrant-
sku. mreţu (ĉl. 38. Pravilnika). Ovo postrojenje mora
imati dva nezavisna izvora napajanja elektri ĉnom
energijom. Drugi izvor napajanja elektriĉnom energi-
jom je dizel-elektriĉni agregat. Moţe se primeniti i reše-
nje kada se kao rezerva elektriĉnoj pumpi postavlja
druga pumpa sa pogonom preko dizel -motora (di-
zel pumpa).
Za zahvatanje površinskih voda za neposredno na-
pajanje hidrantske mreţe izraĊuju se prilazni putevi i
platforme za vatrogasna vozila i pumpe. Minimalna širina
puteva je 3,5 metra, nosivost 10 tona po osovinskom
pritisku, maksimalni nagib je 1%, a minimalna visin-
ska prohodnost 4,5 metara, a unutrašnji polupreĉnik
krivine 11 m.
Za snabdevanje vodom suve hidrantske mreţe koja
se postavlja u objekte koji su viši od 75 m, koriste se
vatrogasna vozila.
Voda u izvorima za snabdevanje hidrantske mreţe
mora biti obezbeĊena od zamrzavanja.
Ukoliko se voda za napajanje spoljnje i unutrašnje
hidrantske mreţe drţi u poluukopanim i nadzemnim
rezervoarima, van objekta, rezervoari moraju imati
termoizolaciju ili grejaĉe kako bi se izbeglo zamrzavanje
vode u zimskom periodu. Kada se rezervoari smeštaju
u objektu, prostorije u kojima mogu da se pojave niske
temperature (ispod 0° C), moraju se grejati ili se rezer-
voari moraju termiĉki izolovati.
U ĉlanu 10. ovog Pravilnika traţi se da visinska ra-
zlika izmeĊu rezervoara u kojima se drţi voda za ga-
šenje i hidranata iznosi minimalno 80 m kada nema
pumpnog postrojenja. Mišljenja smo da visinsku razliku
treba odrediti proraĉunom što znaĉi da bi u nekim slu-
ĉ a je vi ma vi si n sk a ra zli k a mo g la b iti i ma n ja o d
80 m.
Potrebna koliĉina vode koja se obezbeĊuje za nase-
ljena mesta zavisi od broja stanovnika i broja istovre-
menih poţara, a data je u tabeli u ĉlanu 12. ovog
Pravilnika.
Potrebna koliĉina vode koja se obezbeĊuje za ga-
šenje poţara industrijskih objekata odreĊuje se na os-
novu tri kriterijuma:
a) zapremine objekta koji se štiti
b) kategorije tehnološkog procesa prema ugro
ţenosti od poţara
c) stepena otpornosti objekta prema poţaru.
Pod zapreminom objekta, iz tabele, smatra se neto
3
zapremina objekta u m .
Kategorije tehnološkog procesa prema ugroţenosti
od poţara definisane su ĉlanom 14. ovog Pravilnika,
dok je stepen otpornosti objekta prema po ţaru
definisan JUS-om U.J1.240.
Zgrada ili deo zgrade (poţarni sektor) moţe imati
sledeće stepene otpornosti protiv poţara:
I stepen - bez otpornosti,
II stepen - mala otpornost,
III stepen - srednja otpornost,
IV stepen - veća otpornost, i
V stepen - velika otpornost
Ovi stepeni otpornosti dati su u kolonama od 4 do 8
u priloţenoj tabeli u ĉasovima:
11
I GRUPA

Poloţaj
Vrsta Metoda Stepen otpornosti prema poţaru (SOP)
konstrukcije ispitivanja elemenata/konstrukcije zg rade (u satima)
JUS I (NO) II (MO) III (SO) IV (VO) V(WO)
neznatna mala srednja veća velika
Nosivi zid U.J1.090 Unutar 1/4 1/2 1 1,5 2
poţarnih
Stub U.J1.100 sektora 1/4 1/2 1 1,5 2

Greda U.J1.114 - 1/4 1/2 1 1,5

MeĊuspratna U.J1.11O - 1/4 1/2 1 1,5

konstrukcija
Nenosivi zid U.J1.090 - 1/4 1/2 1/2 1

Krovna konstrukcija - 1/4 1/2 1/2 1

Zid U.J1.092 Na granici 1/4 1 1,5 2 3

poţarnih
MeĊuspratna U.J1.110 sektora 1/4 1/2 1 1,5 2
konstrukcija
Vrata i klapne do U.J1.160 1/4 1/4 1/2 1 1,5
2
3,6m
2
Vrata > 3,6m U.J1.160 1/4 1/2 1 1,5 2

Konstrukcija negoriv 1/2 1/2 1 1,5

evakuacionog puta materijal
Fasadni zid U.J1.092 Spoljna - 1/2 1/2 1 1
konstruk.
Krovni pokrivaĉ U.J1.140 - 1/4 1/2 3/4 1

Zgrada ili poţarni sektor (deo objekta) ima onaj ste-
pen otpornosti protiv poţara, ako su pojedinaĉne otpor-
nosti graĊevinskih konstrukcija navedene u tabeli veće ili
jednake naznaĉenim vrednostima. Ako zgrada ili poţarni
sektor ima pojedine graĊevinske konstrukcije sa otpor-
nošću većom ili jednakom onoj naznaĉenoj za pojedini
stepen, a samo jedna konstrukcija ima tu vrednost ma-
nju, objekt ima onaj stepen otpornosti koji odgovara
navedenoj manjoj otpornosti.
Ako se zgrada sastoji od više poţarnih sektora raz-
liĉitog stepena otpornosti protiv poţara, zgrada ima onaj
stepen otpornosti protiv poţara koji ima poţarni sektor
sa najmanjim stepenom otpornosti prema poţaru.
Za industrijske komplekse na velikim površinama sa
visokim poţarnim rizikom i velikim poţarnim opterećenjem
(fabrike boja i lakova, velike hemijske industrije i dr.)
preporuĉujemo da se i na površinama manjim od 150
ha potrebna koliĉina vode odreĊuje za potrebe gašenja
dva istovremena poţara
Spoljašnja hidrantska mreţa je skup graĊevinskih
objekata i ureĊaja kojima se voda, od izvora pogodnog
za snabdevanje vodom, cevovodima dovodi na hidrant-
ske prikljuĉke koji se neposredno koriste za gašenje
poţara ili se na njih prikljuĉuju vatrogasna vozila. Ona
mora da se sastoji od prstenastog sistema cevovoda
(izuzetak su sluĉajevi obuhvaćeni ĉlanom 16. Pravilni-
ka), da bi u sluĉaju kvara bilo i dalje omogućeno nesme-
tano snabdevanje svakog prikljuĉka. Maksimalno rasto-
janje izmeĊu dva hidranta spoljašnje hidrantske mreţe
(izuzetak su naseljena mesta sa stambenim objektima)
iznosi max. 80 metara, s tim da se mora zadovoljiti us-
lov da se poţar na svakom delu objekta moţe gasiti sa
najmanje dva spoljna hidranta. Pod rastojanjem se pod-
razumeva put kojim se mogu vodili vatrogasna creva.
Rastojanje hidrantskog prikljuĉka od zida objekta iz-
nosi najmanje 5 metara (da ne bi došlo do zatrpavanja
istih pri poţaru i da bi se zbog blizine objekta moglo
prići prikljuĉku), a najviše 80 metara sa mogućnošću
za prikljuĉenje vatrogasnog vozila na hidrant.
Ako se od poţara štite visoki objekti, na mestu prik-
ljuĉka hidrantske mreţe na javnu vodovodnu mreţu
postavlja se prikljuĉak za vatrogasno vozilo.
Oko objekta koji se štiti od poţara postavljaju se
nadzemni hidranti.
Potreban pritisak u spoljašnjoj hidrantskoj mreţi od-
reĊuje se proraĉunom, ali ne srne biti niţi od 2,5 bar.
Unutrašnja hidrantska mreţa je skup ureĊaja koji
vodu razvode tako da se primenom creva odreĊene
duţine, sa mlaznicom, prostorije štite od poţara. Ona
sluţi za gašenje poţara u unutrašnjosti objekta.
Unutrašnja hidrantska mreţa moţe biti zasebna ili
zajedniĉka sa mreţom vode za piće.
U zasebnoj unutrašnjoj hidrantskoj mreţi moţe se
koristiti i voda upotrebljena u tehnološkom procesu.
U ovim sluĉajevima koliĉina vode potrebna za ga-
šenje poţara mora da bude stalno obezbeĊena i ne
srne se koristiti za druge potrebe.
Kod upotrebe unutrašnje hidrantske mreţe mora se
voditi raĉuna o tome da se voda u vidu mlaza kao
sredstvo za gašenje ne srne upotrebiti za gašenje
elektriĉnih ureĊaja pod naponom, jer je voda odliĉan
provodnik elektriĉne energije, zapaljive teĉnosti, zatim
poţari natrijuma, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma i
drugih. Za gašenje vodom nekih materija u hemijskoj ili
nekoj drugoj industriji neophodno je znati da li je do-
zvoljena upotreba vode kao sredstva za gašenje.
Voda hemijski reaguje sa velikim brojem materija,
oslobaĊajući pri tom velike koliĉine toplote, kao na pri-
mer, sa negašenim kreĉom, karbidom, sumporom i al-
kalnim materijama, tako da ta toplota moţe biti uzroĉnik
poţara. Isto tako u dodiru sa uţarenim predmetima razlaţe
se na svoje osnovne komponente vodonik i kiseonik
koji obrazuju eksplozivnu gasnu smešu (praskavi
gas).

12

Unutrašnja hidrantska mreţa u stambenim i javnim
objektima i proizvodnim pogonima moţe biti spojena sa
vodovodom kojim se objekat napaja vodom za piće ili
vodom za higijenske i tehnološke potrebe s tim da se
uvek mora obezbediti minimalna koliĉina vode potrebna
za gašenje (potrebno je na rezervoaru imati isklju-
ĉivaĉ koji ne dopušta dalje korišćenje vode za gaše-
nje).
U ĉlanu 31. Pravilnika u priloţenoj tablici odreĊen je
najmanji kapacitet'unutrašnje hidrantske mreţe u zavi-
snosti od visine objekta.
Unutrašnja hidrantska mreţa mora biti stalno pod
pritiskom, tako da na najnepovoljnijem hidrantskom
prikljuĉku ima pritisak najmanje 2,5 bara, dok pritisak na
unutrašnjem hidrantskom prikljuĉku ne srne biti veći
od 7 bara.
Zbog toga što najveći dozvoljeni pritisak na hidrant-
skom prikljuĉku ne srne biti veći od 7 bara, kod najviših
zgrada moraju se predvideti dodatna postrojenja za
povećanje pritiska, koja se smeštaju na prvoj etaţi na
kojoj je pritisak manji od 3 bara. Na sledećoj slici prika-
zan je primer jedne visoke zgrade kod koje se pritiskom
iz mreţe bez posredstva postrojenja za povećanje pritiska
postiţe zadovoljavajući pritisak do trećeg sprata. Nakon
toga postavlja se novo postrojenje za povećanje pritiska u
hidrantima na višim spratovima.
Prilikom projektovanja unutrašnje hidrantske mreţe
mora se voditi raĉuna da hidrant pokriva sve taĉke koje
su od njega udaljene najviše 20 m, što podrazumeva da
udaljenost izmeĊu dva najbliţa hidranta ne srne biti
veća od 40 m.
U prostorijama koje su ugroţene poţarom, hidranti se
postavljaju tako da svaka taĉka prostorije mora biti po-
krivena sa dva mlaza, što podrazumeva odstojanje iz-
meĊu dva najbliţa hidranta koje ne srne biti veće od 20
m. U ovom sluĉaju napajanje hidranata se vrši iz prste-
nastog sistema ili se hidrantska mreţa izvodi sa dva
ogranka.
Cevi unutrašnje hidrantske mreţe ne smeju se pos-
tavljati kroz prostorije koje su ugroţene poţarom, pros-
torije sa tehnološkim procesom u kom bi prskanje cevi
hidrantske instalacije moglo dovesti do eksplozija, velikih
kratkih spojeva koje bi mogle dovesti do poţara i havarija
(livnice trafo-stanice i si.), kao ni kroz prostorije koje
su podloţne uticajima spoljnih niskih temperatura.
I GRUPA
Ako hidrantska mreţa u pogledu pritiska ne zadovo-
ljava date uslove za gašenje poţara, a u pogledu kapaci-
teta obezbeĊuje dovoljne koliĉine vode, korisnik mreţe
mora da postavi ureĊaj za povećanje pritiska (pumpa
ili ureĊaj za povećanje pritiska sa rezervoarima pod
pritiskom).
UreĊaji za povećanje pritiska sa dve pumpe ili sa vi-
še pumpi i mogućnost svakodnevne automatske samo-
kontrole svih pumpi, ne mora imati i rezervnu pumpu, u
suprotnom mora imati jednu rezervnu pumpu.
UreĊaj za povišenje pritiska postavlja se ili u poseb-
ni objekat ili u posebnu prostoriju objekta koji se štiti od
poţara. Ova prostorija mora da bude poseban poţarni
sektor otporan na poţar 2 ĉasa sa ulaznim vratima
otpornim na poţar 1,5 ĉasa.
U objektima kategorije opasnosti Ki, K2 K3 mora da
postoji rezervni izvor za snabdevanje ureĊaja za povi-
šenje pritiska energijom.
U objektima kategorije opasnosti K4 i K5 ureĊaj za
povišenje pritiska moţe se snabdevati elektriĉnom
energijom preko posebnog kabla iz posebne kućne
prikljuĉne kutije koja se nalazi na fasadi zgrade.
Kablovi koji napajaju elektriĉnom energijom ureĊaj
za povišenje pritiska i prolaze kroz prostorije koje
mogu biti ugroţene poţarom, moraju biti otporni na
poţar 2 ĉasa.
UreĊaj za povišenje pritiska mora da ima obilazni
vod.
Kod visokih objekata ekonomiĉnije rešenje od hidrant-
ske mreţe pod stalnim pritiskom, predstavlja suva hid-
rantska mreţa, sa mogućnošću prikljuĉka na vatrogas-
no vozilo. Tom prilikom se vatrogasno vozilo veţe na
spoljni hidrant, kao stoje prikazano na sledećoj slici.
Odredbom ĉlana 38. Pravilnika propisano je da se
hidrantska mreţa sa svim ureĊajima i armaturom, kon-
troliše jedanput godišnje.
Prilikom kontrole meri se pritisak vode u hidrantskoj
mreţi pri istovremenom radu svih spoljnih i unutrašnjih
hidranata koji daju potreban protok vode za gašenje
poţara. Pritisak se meri na najnepovoljnijem hidrantu.
Creva se ispituju pritiskom vode od 7 bar najmanje
jedanput godišnje.
Merenje i kontrolu ispravnosti vrše ovlašćene radne
organizacije, a vlasnik objekta je obavezan da kod sebe
ima rezultate merenja.
13

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA ZAŠTITU
VISOKIH OBJEKATA OD POŢARA
("Sluţbeni list SFRJ", br. 7/84)
Član 1.
Pod visokim objektom, u smislu ovog pravilnika, po-
drazumevaju se zgrade sa prostorijama za boravak
ljudi, ĉiji se podovi najvišeg sprata nalaze najmanje 22
m iznad najniţe kote terena na koji je moguć pristup i
na kome je moguća intervencija uz korišćenje auto-
mehaniĉkih lestava (u daljem tekstu: objekt).
Član 2.
Vatrogasnim vozilima mora biti omogućeno da priĊu
objektu s onih strana na kojima se nalaze prozori, vra-
ta ili drugi sliĉni otvori.
Prilaz objektu sa strane zabatnog zida bez otvora
ne smatra se prilazom za intervenciju.
Član 3.
Za intervencije pri gašenju poţara mora se obezbe-
diti plato na kome je moguće korišćenje automehaniĉkih
lestava u ovim poloţajima.
Pristupni put i plato za intervencije moraju imati ko-
lovoze nosivosti najmanje 10 tona osovinskog pri-tiska.
Član 4.
Pristupni put oko objekta i plato za intervencije mo-
raju se izgraditi tako da su pristup i kretanje vatro-
gasnih vozila uvek mogući samo voţnjom unapred.
Član 5.
Na najmanje dva fasadna zida objekta otvori moraju
biti pristupaĉni za vatrogasnu opremu da bi se pri gaše-
nju poţara moglo intervenisati sa spoljne strane.
Ako se objekt gradi u nizu sa drugim objektima, pa i
sa onim koji nisu visoki, graniĉni zid visokog objekta ne
srne imati otvore i mora biti otporan prema poţaru naj-
manje 2 h.
Član 6.
Ako se na naspramnim zidovima objekta i susednog
objekta bilo koje visine nalaze otvori preko kojih bi se
mogao preneti poţar s jednog objekta na drugi, najma-
nje rastojanje izmeĊu tih otvora odreĊuje se raĉunski, a
ako to nije moguće, rastojanje mora iznositi pola visine
višeg objekta.
Član 7.
Objekt se deli na poţarne sektore, ĉija veliĉina zavi-
si od visine objekta, kako je prikazano u tabeli
Tabela
Visina objekta Veliĉina poţarnog sektora u
2
um m Izolacioni materijal na spoljnim stranama zidova iz
22 do 40 do 1500
41 do 75 do 1000
76 do 160 do 800
preko 100 do 500
I GRUPA
Član 8.
Ako je površina jednog sprata objekta visine do 40
m manja od polovine površine predviĊene u ĉlanu 7.
ovog Pravilnika, poţarni sektor moţe obuhvatiti i dva
sprata.
Duţina strane poţarnog sektora iznosi, najviše 60 m.
Član 9.
Dozvoljeno je spajanje dva poţarna sektora ako se
izmeĊu njih nalaze vrata otporna prema poţaru naj-
manje 1 h, koja se pri pojavi dima automatski zatva-
raju.
Pri spajanju poţarnih sektora na objektima višim od
100 m mora se napraviti tampon-zona sa dvoja vrata
koja su otporna prema poţaru najmanje 1 h. Tampon-
zona mora se prirodno ili veštaĉki provetravati.
Vrata iz stava 2. ovog ĉlana moraju imati automatski
mehanizam koji će ih u trenutku kad se pojavi dim zat-
voriti, pri ĉemu se mora ukljuĉiti ventilacija tampon-
zone.
Član 10.
Pregradni zid koji odvaja poţarne sektore mora da
preseca ćelu konstrukciju.
Ako su tavanice spuštene, pregradni zid mora da
preseca vidljivu oblogu tavanice i da se vezuje sa me-
Ċuspratnom konstrukcijom.
Ako se u krovnoj konstrukciji objekta koristi i gorivi
materijal, pregradni zid na poslednjem spratu mora da
preseca krovnu konstrukciju i da je nadvisuje naj-
manje 50 cm.
Član 11.
Kod objekata ĉiji su pojedini delovi razliĉite visine,
na zidu višeg dela objekta, na visini najmanje 10 m iz-
nad niţeg dela, kao i na spoljnjem zidu objekta koji je
prislonjen uz niţi objekt, ne srne biti nikakvih otvora.
Član 12.
Ako se objekt ili delovi objekta grade sa sloţenim
oblicima osnove, prilikom deljenja objekta na poţarne
sektore, rastojanje pregradnog zida od unutrašnjeg ugla
objekta mora da iznosi najmanje 5 m, kako je prikazano
na slici.
Horizontalno prekidno rastojanje na mestu pregra-
dnog zida koje odvaja poţarne sektore iznosi najma-
nje 1 m.
Član 13.
Noseći elementi i konstrukcije i elementi puteva za
evakuaciju, s kojih se poţar moţe preneti iz jednog
poţarnog sektora u drugi ili sa jednog sprata na drugi,
prave se od negorivog graĊevinskog materijala otpor-
nog prema poţaru najmanje 1,5 h.
Član 14.
Noseći i ojaĉani spoljni zidovi moraju biti od negori-
vog materijala i otporni prema poţaru najmanje 1,5 h.
stava 1. ovog ĉlana moţe biti i goriv pod uslovom da je
nalepljen na zid i ankerovan tako da ne otpada u sluĉaju
poţara i da je sa spoljne strane obloţen negorivim
materijalom koji je otporan prema poţaru najmanje 1 h.
Izolacioni materijal u zidovima iz stava 1. ovog ĉlana
moţe biti goriv ako je obloga s unutrašnje strane tih
zidova otporna prema poţaru najmanje 1,5 h, a ako je
postavljen sa unutrašnje strane tih zidova, izolacioni
materijal mora biti negoriv.
15
I GRUPA
Ĉ/an 15.
Unutrašnji noseći pregradni zidovi, osim pokretne
pregrade, harmonika-vrata i si., moraju biti otporni
prema poţaru najmanje 1/2 h.
Pregradni zidovi izmeĊu dva stana moraju biti ot-
porni prema poţaru najmanje 1,5 h.
Član 16.
Izolacija i obloge zidova u prostorijama u kojima se
nalaze mokri ĉvorovi mogu biti i od gorivog materijala
(plastika, emajlirani tvrdi lesonit i si.).
Oblaganje stepenišnog prostora gorivim materijalom
nije dopušteno.
Član 17.
Fasada objekta mora biti izgraĊena od materijala
koji ne moţe da prenosi vatru s jednog sprata na drugi.
Prekidno rastojanje izmeĊu otvora na dva susedna
sprata na fasadnoj strani mora iznositi najmanje 1 m.
Ako je prekidno rastojanje manje od 1 m, put pla-
mena izmeĊu dva sprata produţava se postavljanjem
konzolnih delova konstrukcije objekta u nivou svakog
sprata.
Član 18.
Svaki poţarni sektor objekta mora biti dostupan
preko najmanje jednog sigurnosnog stepeništa ili naj-
manje dva meĊusobno nezavisna stepeništa. Jedno od
nezavisnih stepeništa ne mora da vodi u prizemlje ako
vodi u deo objekta ili drugi objekt koji su niţi od 22 m i
koji su povezani sa drugim stepeništem koje vodi van
objekta.
Sigurnosno stepenište mora biti obezbeĊeno tako
da vatra i dim ne prodiru za sve vreme dok poţar traje u
objektu i mora biti dostupno iz svih prostorija jednog
poţarnog sektora putevima koji nisu ugroţeni poţarom.
Član 19.
Stepenišni prostor mora imati otvore za prirodno
provetravanje, koji se otvaraju iz prizemlja ili sa odmo-
rišta na stepenicama.
Ukupna površina otvora za prirodno provetravanje
mora biti najmanje 5% površine horizontalnog preseka
2
stepenišnog šahta kome pripadaju, ali ne manja od 0,5m .
Član 20.
Najduţi put iz neke prostorije u jednom poţarnom
sektoru do stepeništa ne srne biti duţi od 30 m za objekte
visine do 75 m, odnosno 20 m za objekte više od 75 m.
Član 21.
Unutrašnja sigurnosna stepeništa za objekte više od
40 m moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) moraju biti odvojena od unutrašnjih komunikacija
objekta tampon-zonom koja se provetrava prirod
nim ili veštaĉkim putem;
2) površina tampon-zone mora iznositi najmanje 5
2
m s tim što zona ne moţe biti uţa od 1.25 m;
3) tampon-zona mora biti odvojena od stepeništa i
unutrašnjih komunikacija vratima koja ne propušta-
16
ju dim, koja su napravljena od negorivog materijala
i opremljena mehanizmom koji ih uvek drţi zatvore-
nim;
4) ako se prirodno provetravanje ne moţe obezbediti
preko fasade objekta, tampon-zona se provetrava
veštaĉki sa 20 izmena vazduha na ĉas;
5) liftovi moraju biti izdvojeni od stepenišnog pro-stora
i tampon-zona.
Član 22.
Unutrašnja sigurnosna stepeništa za objekte visine
od 22 m do 40 m moraju se od ostalih komunikacija
odvojiti vratima koja ne propuštaju dim i koja su oprem-
ljena mehanizmom koji ih uvek drţi zatvorenim.
Član 23.
Dim iz stepenišnog predprostora odvodi se sa najvi-
šeg mesta predprostora, ispod tavanice, a sveţ vazduh
se ubacuje pri podu predprostora.
Provetravanje se predviĊa samo za jedan poţarni
stepenišni sektor od ĉetiri sprata.
UreĊaj za provetravanje ukljuĉuje se automatski
preko signalnih ureĊaja za dim, koji su postavljeni u
unutrašnjim komunikacijama ispred stepenišnog pred-
prostora na najvišoj taĉkf ispod tavanice. Osim auto-
matskog, mora biti obezbeĊeno i ruĉno ukljuĉivanje
sistema za provetravanje.
Član 24.
Stepenišno okno mora biti odvojeno od unutrašnjih
prostora objekta zidovima otpornim prema poţaru naj-
manje 1,5 h.
Član 25.
Najmanja širina sigurnosnog stepeništa odreĊuje se
tako što se za svakih 100 ljudi obezbeĊuje širina od
60 cm, s tim da ukupna širina ne moţe biti manja
od 1,25 m.
Ako bi, saglasno odredbi stava 1. ovog ĉlana, treba-
lo obezbediti stepenište šire od 2,20 m, morala bi se
napraviti najmanje dva sigurnosna stepeništa.
Stepenišni kraci i gazišta moraju se napraviti od ma-
terijala otpornog prema poţaru najmanje 1,5 h.
Konzolna i spiralna stepeništa u objektima nisu doz-
voljena.
Član 26.
Spoljna sigurnosna stepeništa moraju ispunjavati
sledeće uslove:
1) da su pristupaĉna iz hodnika ili najmanje iz dve
prostorije zgrade na svakom spratu:
2) da se ne postavljaju bliţe od 1,5 m od otvora na
fasadi objekta, osim ako su ozidana prema
tom otvoru;
3) da korisna širina nije manja od 80 cm, a da nagib
nije veći od 45°;
4) da se ne prave kao spiralno stepenište i penjalice;
5) da zaštitna ograda otvorenih stepeništa nije niţa
od 1,20 m;
6) da je graĊevinski materijal negoriv;
7) da je korišćenje moguće bez obzira na vremenske
prilike.
Član 27.
U objektima višim od 40 m povezivanje podruma sa
gornjim spratovima zajedniĉkim stepeništima nije do-
zvoljeno.
U objektima visine do 40 m moţe se spajati stepe-
nište podruma i gornjih spratova pod uslovom da je
ulaz u podrumske prostorije obezbeĊen provetravanom
tampon-zonom i vratima otpornim prema poţaru 1 h.

Član 28.
Pod hodnika mora biti ravan i bez suţenja.
Oblaganje zidova hodnicima gorivim materijalom nije
dozvoljeno.
Zidovi koji odvajaju hodnike od ostalih ugroţenih
prostorija moraju biti otporni prema poţaru 1,5 h.
Širina hodnika odreĊuje se kao kod sigurnosnih ste-
peništa, prema odredbama ĉlana 25 ovog pravilnika.
Vrata koja povezuju hodnike sa prostorijama viso-
kog poţarnog opterećenja moraju biti otporna prema
poţaru najmanje 1,5 h i uvek zatvorena.
Na svim putevima za evakuaciju dozvoljeno je pos-
tavljanje samo zaokretnih vrata, koja se moraju otvarati
samo u smeru izlaţenja.
Član 29.
Širina izlaza iz objekta odreĊuje se tako što se na
svakih 100 ljudi obezbeĊuje širina od 60 cm, s tim da
izlaz ne moţe biti uţi od 1,25 m niti širi od 2,20 m.
Izlazi i prilazi izlazima moraju biti uvek pristupaĉni.
Put do izlaznih vrata ne srne voditi kroz prostoriju
koja se zakljuĉava i mora biti vidljivo obeleţen.
Član 30.
Prilazni putevi izlaznim vratima ne smeju da prolaze
pored ili preko prostorija ako u sluĉaju poţara u tim
prostorijama postoji opasnost po ţivot.
Ako do nekog izlaza iz objekta vodi više pristupnih
puteva, dimenzije svakog od tih puteva moraju da zavi-
se od broja ljudi koji se njima koriste.
Svi izlazi iz objekta moraju voditi neposredno na uli-
cu, dvorište ili u drugi bezbedan prostor.
Izlaz iz objekta ne sme biti niţi od 2,30 m.
Član 31.
Ako su izlazna vrata na objektu zaokretna, moraju
se otvarati u smeru izlaţenja.
Vrata moraju biti podešena tako da se u svako vre-
me mogu otvarati sa strane s koje treba izlaziti. Ako sa
unutrašnje strane vrata postoje brave, one se ne smeju
otvarati kljuĉem.
Izlazna vrata koja su namenjena samo za evaku-
aciju u sluĉaju poţara moraju se s unutrašnje strane
lako otvarati i moraju biti vidljivo oznaĉena kao izlazna
vrata u sluĉaju poţara.
Član 32.
Krilo izlaznih vrata ne sme biti uţe od 70 cm niti šire
od 1,20 m.
Pod sa obe strane izlaznih vrata mora biti ravan i
podjednako izdignut na udaljenosti od najmanje 1,50 m.
izuzetno, ako izlazna vrata nisu natkrivena, dozvoljava
se postavljanje jednog stepenika sa spoljne strane izla-
znih vrata, visokog najviše 18 cm.
Član 33.
Ako se izlazna vrata pokreću elektriĉnom energijom,
moraju biti konstruisana tako da se, u sluĉaju nestanka
energije za napajanje, mogu otvoriti ruĉno.
Obrtna vrata se ne smatraju izlaznim vratima u slu-
ĉaju poţara.
Član 34.
Svaki izlaz iz objekta u sluĉaju poţara mora biti oz-
naĉen uoĉljivim znakovima ako izlaz ili put do izlaza
nisu vidljivi neposredno iz prostorija.
Pri oznaĉavanju izlaza iz objekta ne smeju se koris-
titi jako osetljivi znakovi namenjeni drugoj svrsi niti se u
liniji pogleda prema znaku izlaza smeju izlagati roba ili
drugi predmeti koji bi mogli da odvuku paţnju od izlaza.
I GRUPA
Član 35.
Svaka vrata, prolaz ili stepenište koji ne sluţe za iz-
laz niti su pristupni put izlazu a smešteni su tako da bi
se zabunom mogli smatrati izlazom, moraju biti vidljivo
oznaĉeni znakom koji ukazuje na stvarnu namenu
vrata, prolaza ili stepeništa.
Član 36.
Znakovi za usmeravanje kretanja ljudi moraju biti
osvetljeni izvorom svetlosti koji na osvetljenu površinu
daje jaĉinu svetla najmanje 50 lx.
Član 37.
Poţarni sektor u prostorijama ispod nivoa terena ne
sme iznositi više od 250 m i mora biti odvojen zidom
otpornim prema poţaru 1,5 h.
Svaki podrumski sprat mora imati najmanje dva iz-
laza, od kojih jedan vodi neposredno napolje.
Ako postoji više podrumskih spratova, dozvoljeno je
postavljanje zajedniĉkog stepeništa koje mora biti nap-
ravljeno kao sigurnosno i koje mora imati zaseban izlaz
napolje, nezavisno od izlaza sa nadzemnih spratova.
Član 38.
Podrumska prostorija ne sme biti udaljena od izlaza
iz objekta više od 20 m. Sva vrata na putu za evakuaciju
moraju biti otporna prema poţaru 1,5 h.
Vrata koja vode neposredno napolje moraju biti nap-
ravljena tako da se sa unutrašnje strane mogu otvarati
bez kljuĉa.
Član 39.
Ako se u podrumskim prostorijama objekta, duţe ili
kraće, zadrţavaju ljudi, kao drugi izlaz moţe posluţiti
prozor ako je takvih dimenzija da se moţe koristiti za
prolaz.
Član 40.
Vrata u jednom poţarnom sektoru koja povezuju po-
jedine prostorije sa putevima za evakuaciju moraju biti
otporna prema poţaru 1,5 h.
Na javnim objektima vrata moraju biti otporna prema
poţaru 1,5 h.
Vrata na putevima za evakuaciju moraju se otvarati
u smeru izlaţenja iz objekta.
Član 41.
Vrata koja spajaju poţarne sektore moraju imati
mehanizam koji ih uvek drţi zatvorenim.
Ako se iz tehnoloških ili drugih razloga, vrata iz sta-
va 1. ovog ĉlana drţe otvorena, ona moraju imati me-
hanizam koji ih u trenutku pojave dima zatvara.
Član 42.
Ţaluzine i sve vrste roletni postavljenih sa spoljne
strane prozora moraju biti izraĊene od negorivog mate-
rijala.
Sa unutrašnje strane prozora dozvoljena je upotre-
ba zastora od gorivog materijala.
Član 43.
Zidovi vertikalnih kanala za smeštaj instalacija mo-
raju biti otporni prema poţaru 1,5 h. Pristupni otvori za
kontrolu instalacija moraju se osigurati vratima ili kap-
cima otpornim prema poţaru najmanje 1,5 h.
Član 44.
Vertikalnim kanalima za smeštaj instalacija u objek-
tu ne sme se prilaziti iz stepenišnog prostora, već samo
iz prostora koji je od ostalih komunikacija u objektu od-
17
I GRUPA
vojen vratima koja moraju biti izraĊena od negorivog
materijala.
Na najvišem spratu objekta vertikalni kanali za
smeštaj instalacija moraju se provetravati preko boĉnih
otvora ukupne površine 5% od površine popreĉnog
preseka kanala.
Član 45.
Horizontalni kanali u koje se postavljaju instalacije
moraju biti otporni prema poţaru 1 h.
Sve obloge horizontalnih kanala i otvora na tim
kanalima moraju biti od negorivog materijala.
Član 46.
Izolacije na kanalima u koje se postavljaju insta-
lacije moraju biti od negorivog materijala i postavljene
tako da dim ili plamen ne mogu prodirati u susednu
prostoriju.
Otvori na kanalima za smeštaj instalacija, ako se
nalaze u prostorijama, moraju biti osigurani poklopcima
ili vratima otpornim prema poţaru 1,5 h.
Član 47.
Horizontalni kanali u koje se postavljaju instalacije
moraju se provetravati. Za provetravanje se ne smeju
upotrebljavati stepenišni prostor niti prostorije u objektu
koje se koriste ili u kojima se nalazi zapaljiv materijal.
U horizontalnim kanalima bez protivpoţame pregra-
de koja spreĉava prenošenje poţara duţ instalacija do-
zvoljena duţina instalacija moţe da iznosi najviše 15 m.
Član 48.
Vertikalni kanali za odvoĊenje otpadaka sa
pojedinih spratova moraju imati svoj provetravani
pretprostor, osim ako se otvor za ubacivanje otpadaka
sa poklopcem, nalazi na spoljnjem zidu.
Kanal za odvoĊenje otpadaka ne srne biti u
neposrednoj vezi sa stepenišnim prostorom.
Unutrašnja površina kanala mora biti glatka.
Član 49.
Zidovi vertikalnih kanala moraju biti otporni prema
poţaru 1,5 h.
Otvori za ubacivanje otpadaka u vertikalne kanale
moraju se nalaziti u posebnoj prostoriji, ĉija površina
2
ne srne biti manja od 2 m i koja mora imati
posebno provetravanje.
Poklopac na otvoru kroz koji se ubacuju otpaci mora
biti od negorivog materijala, uvek zatvoren i dobro
zaptiven.
Član 50.
Zidovi prostorije za sakupljanje otpadaka iz
vertikalnih kanala moraju biti otporni prema poţaru
najmanje 1,5 h.
Prostorija iz stava 1. ovog ĉlana predstavlja
zaseban poţarni sektor.
Vrata na prostoriji za sakupljanje otpadaka moraju
biti otporna prema poţaru najmanje 1,5 h i moraju imati
mehanizam koji ih drţi uvek zatvorenim.
Prostorija za sakupljanje otpadaka mora se
provetravati.
Član 51.
Svaki poţarni sektor u objektu mora biti povezan sa
najmanje jednim liftom za prevoz lica.
Liftovi za prevoz lica u objektima višim od 40 m
moraju biti pristupaĉni iz pretprostora koji se provetrava.
18
Član 52. liftove
moraju biti
Zidovi okna za poţaru 1,5 h. otporni prema
U objektima višim od 40 m okna za liftove moraju
biti odvojena od stepenišnog prostora, a u objektima
visine do 40 m dozvoljeno je da provetravan i
pretprostor bude zajedniĉki za liftove i stepenište.
Osim instalacija potrebnih za rad lifta, u okno za lift
postavljaju se još samo instalacije za automatsko
otkrivanje poţara i javljanje o poţaru u oknu za lift i
kabini.
Član 53.
Kabine liftova i vrata na oknu za lift moraju biti od
negorivog materijala. Ta vrata moraju se zatvarati
automatski.
Član 54.
Lift mora biti opremljen ureĊajima koji omogućavaju
da se, u sluĉaju pojave poţara u poţarnom sektoru u
kome se lift nalazi, kabina automatski dovede u
prizemlje i da se, posle izlaska lica, lift automatski
iskljuĉi iz rada.
Dimni detektori, zbog osetljivosti, ne smeju biti
povezani sa komandom za blokiranje lifta.
Član 55.
U objektima višim od 75 m jedan od liftova koji se
normalno koriste predviĊa se kao lift za evakuaciju u
toku poţara (u daljem tekstu: sigurnosni lift).
Sigurnosni lift mora biti smešten u sopstveno okno
ĉiji su zidovi i vrata otporni prema poţaru najmanje
1,5 h.
Okno sigurnosnog lifta moţe biti smešteno u
stepenišni prostor, u provetreni prostor stepeništa ili
locirano tako da ima poseban pretprostor za
provetravanje, sa najmanje 20 izmena vazduha na ĉas.
Član 56.
Jedna od dimenzija sigurnosnog lifta mora iznositi
najmanje 2,10 m.
Pretprostor iz koga se ulazi u sigurnosni lift mora biti
takvih dimenzija da se nesmetano mogu unositi i
iznositi bolniĉka nosila sa bolesnikom u leţećem
poloţaju.
Član 57.
Komanda za upravljanje sigurnosnim liftom mora biti
napravljena tako da se kabina, pozivom iz prizemlja,
preko posebnog prekidaĉa, moţe bezbedno, u svako
vreme, dovesti u prizemlje.
Sigurnosni lift se koristi za vreme poţara samo
pomoću posebnog kljuĉa za upravljanje.
Član 58.
Temperatura nastala od poţara ne srne da utiĉe na
rad sigurnosnog lifta tokom 1 h.
Član 59
Sigurnosni lift se mora oznaĉiti natpisom. Ako natpis
nije vidljiv sa ulaza u prizemlje, moraju se postaviti
posebni natpisi za usmeravanje.
Član 60.
Prostorija u koju je smešten pogonski agregat za lift
(mašinska prostorija) mora se nalaziti na najvišem
mestu u objektu i mora biti odvojena od ostalih
komunikacija vratima otpornim prema poţaru najmanje
1,5 h. Zidovi te prostorije moraju biti otporni prema
poţaru 1,5 h.

Član 61.
Kotlarnica za zagrevanje moţe se postaviti u objek-
tu visine do 40 m ako ispunjava sledeće uslove:
1) da su zidovi kotlarnice i meĊuspratna konstrukcija
otporni prema poţaru 1,5 h;
2) da su vrata za ulaz u kotlarnicu postavljena sa
spoljne strane objekta. Kotlarnica moţe biti povezana
sa objektom preko tampon-zone sa veštaĉkim provetra-
vanjem i vratima otpornim prema poţaru 1,5 h;
3) da kotlarnica ima najmanje dva izlaza, od kojih
jedan vodi neposredno van objekta;
4) da se vrata na kotlamici otvaraju u smeru izlaţenja;
5) da se skladišni prostor za gorivo (ĉvrsto, teĉno ili
gasovito) ne nalazi u objektu.
Član 62.
Kotlarnica za objekte visine preko 40 m mora biti lo-
cirana van objekta. Ako se kotlarnica postavlja nepos -
redno uz objekat, ona mora da ispunjava slede će zah-
teve:
1) da zid objekta uz koji se prislanja kotlarnica nema
otvora na visini najmanje 5 m iznad kotlarnice;
2) da je zid kotlarnice prema objektu otporan prema
poţaru najmanje 3 h;
3) da su krovna konstrukcija i krovni pokrivaĉ kotlar
nice izraĊeni samo od negorivog materijala;
4) da na zidu kotlarnice prema objektu ne postoji
veza sa objektom.
Član 63.
Podstanica za toplu vodu u objektu mora se smestiti
u posebnu prostoriju.
Član 64.
Za zagrevanje vode za centralno grejanje mo ţe se
koristiti i gas, s tim da se kotlarnica postavlja na najvi ši
sprat objekta.
U prostoriju kotlarnice mora se ulaziti samo sa t era-
se.
Kotlarnice se snabdevaju gasom pomoću cevovoda
koji se postavlja sa spoljne strane objekta na zidu bez
otvora, a ako je zid s otvorom, cevovod se postavlja
2 m od otvora i zaštićuje od uticaja atmosferilija i visokih
temperatura.
Deo cevovoda koji je pristupaĉan sa nivoa terena
mora biti zaštićen od mehaniĉkog oštećenja.
Član 65.
U objektima nije dozvoljeno postavljanje transforma-
torskih stanica.
U objektima visine do 40 m moţe se, izuzetno, doz-
voliti postavljanje transformatorske stanice pod uslo vom
da je prostorija u koju se postavlja stanica odvojena od
ostalih prostorija.
Zidovi prostorije u koju se smeštaju transformatori
moraju biti otporni prema poţaru 3 h.
Iznad ulaznih vrata u transformatorsku stanicu mora
se napraviti nadstrešnica koja ima dobro zaptivenu ve-
zu sa objektom i ĉija duţina mora da iznosi najmanje 2
m, a širina, od vrata na jednu i drugu stranu, po 1 m.
Član 66.
Osim redovnog napajanja elektriĉnom energijom iz
mreţe, u objektima se mora obezbediti rezervni izvor
koji će elektriĉnom energijom napajati sledeće ureĊaje:
1) sigurnosni lift ili najmanje jedan lift namenjen kori
snicima objekta;
2) osvetljenje puteva za evakuaciju (stepeništa, hod
nici, pristupni putevi, natpisi za br ţu evakuaciju i
sliĉno);
I GRUPA
3) ureĊaje za zatvaranje dimnih klapni u objektu;
4) hidroforsko postrojenje i pumpe (ako postoje u ob
jektu);
5) ureĊaj za automatsko otkrivanje i javljanje o poţaru;
6) autom atske ureĊaje za gašenje po ţara (ako su
postavljeni);
7) ureĊaje za provetravanje pretprostora, tampon -
zona i elektriĉnih ureĊaja koji sluţe za zaštitu od
poţara.
Član 67.
Ako se kao rezervni izvor za snabdevanje elektriĉ-
nom energijom koristi agregat sa motorom sa unutraš-
njim sagorevanjem, za taj agregat mora se obezbediti
posebna prostorija ĉiji su zidovi i vrata otporni prema
poţaru najmanje 1,5 h.
Agregat iz stava 1. ovog ĉlana mora se automatski
ukljuĉivati i mora biti sposoban da obezbeĊuje energiju
najmanje 2 h.
Član 68.
Akumulatorske baterije koje se koriste kao rezervni
izvor elektriĉne energije moraju biti smeštene u poseb-
nu prostoriju koja se dobro provetrava.
Prostorija iz stava 1. ovog ĉlana mora imati elektriĉne
instalacije koje su izvedene u protiveksplozivnoj za štiti.
Vrata na prostoriji moraju biti otporna prema po ţaru
najmanje 1 h i prilikom otvaranja i zatvaranja ne smeju
varniĉiti.
Akumulatorske baterije moraju biti sposobne da
obezbeĊuju energiju najmanje 2 h.
Član 69.
Elektriĉna instalacija u objektu mora biti napravljena
tako da se iz prizemlja ili spolja moţe brzo iskljuĉiti.
Razvodne table i druge table sa mernim ureĊajima
postavljaju se u ormare od negorivog materijala koje se
ne smeju nalaziti na putu za evakuaciju iz objekta.
Glavni naponski vodovi, kao i ostali vodovi koji pro -
laze kroz jedan poţarni sektor ili više poţarnih sektora
postavljaju se tako da se preko njih ne moţe preneti
vatra sa jednog sprata na drugi sprat, odnosno iz jed -
nog poţarnog sektora u drugi poţarni sektor.
U okna namenjena za elektriĉne kablove ne smeju
se postavljati druge instalacije.
Član 70.
Za svaki poţarni sektor izgraĊuje se, po pravilu, za-
seban sistem za klimatizaciju, odnosno provetravanje.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ĉlana, ako se ne
moţe izbeći spajanje dva poţarna sektora ili više po-
ţarnih sektora kanalima za klimatizaciju ili prove -
travanje, na mestima na kojima prolaze ovi kanali kroz
tavanice ili zidove koji odvajaju poţarne sektore moraju
se postaviti klapne otporne prema poţaru koje se au-
tomatski zatvaraju pri pojavi dima ili povećane toplote.
Vertikalni otvori za provetravanje moraju sa svih
strana biti otporni prema poţaru 1,5 h.
Materijal koji se koristi za toplotnu ili zvuĉnu izolaciju
ureĊaja za klimatizaciju i provetravanje mora biti negoriv.
Član 71.
Pri aktiviranju signalnog ureĊaja za dim ili ureĊaja
za automatsko otkrivanje i javljanje o poţaru ureĊaji za
dovod sveţeg vazduha moraju biti izvedeni tako da se
automatski iskljuĉuju.
UreĊaji za provetravanje i klimatizaciju ponovo se
ukljuĉuju iz prizemlja prekidaĉem postavljenim na lako
dos tupnom m est u.
19
I GRUPA
Član 72.
Klima-komore i drugi ureĊaji za provetravanje mora-
ju se smestiti u zasebnu prostoriju koja je od ostalih
prostorija u objektu odvojena zidovima otpornim prema
poţaru 1,5 h.
Vrata na prostoriji za klima-komore i ureĊaje za pro-
vetravanje moraju biti otporna prema poţaru 1,5 h.
Član 73.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku 12 meseci
od dana objavljivanja u "Sluţbenom listu SFRJ"
Ovaj Pravilnik je objavljen u "SI. listu SFRJ", br.
7/84.
Pod visokim objektima podrazumevaju se zgrade sa
prostorijama za boravak ljudi, ĉiji se podovi najvišeg
sprata nalaze najmanje 22 m iznad najniţe kote terena
na koju je moguć pristup na kome je moguća intervenci-
ja uz korišćenje automehaniĉkih lestava.
Poţar u 32-spratnom hotelu u Seulu, odneo je 163
ţivota, a poţar u 25-spratnoj banci u Sao Paolu, 180
ljudskih ţivota.
Ovi podaci o broju ţrtava, prilikom poţara u visokim
zgradama, ukazuju na to koliko paţnje treba posvetiti
zaštiti od poţara visokih zgrada.
Karakteristiĉne negativne osobine visokih zgrada,
sa stanovišta zaštite od poţara, sadrţane su u:
- oteţanoj mogućnosti korišćenja i primeni vatro
gasne opreme za intervenciju od spolja, a kod
najviših u potpunoj nemogućnosti za upotrebu va
trogasne tehnike od spolja,
- lakom i brzom zadimljavanju komunikacija, i
- vrlo kratkom vremenu za evakuaciju zbog mogu
ćeg brzog širenja dima i vatre.
Karakteristiĉne osobine i problemi koji se javljaju pri-
likom poţara u visokim zgradama, ukazuju na pravce i
principe o kojima se mora voditi raĉuna pri projekto-
vanju, izgradnji i odrţavanju visokih objekata.
U daljem tekstu navešćemo neke zahteve o kojima
se mora voditi raĉuna prilikom projektovanja i odrţa-
vanja visokih objekata:
- saobraćajnice moraju biti tako rešene da omogu
će što bezbedniju, brţu a time i efikasniju akciju
gašenja poţara,
- statiĉka sigurnost objekta ne srne biti narušena za
vreme trajanja poţara,
- zadimljavanje komunikacija i prostora za evakua
ciju mora biti spreĉeno,
- komunikacije i prostori za evakuaciju moraju biti
zaštićeni od poţara, tj. mora se spreĉiti širenje
poţara iz graniĉnih prostora sa komunikacija na
komunikacije,
- moraju se obezbediti spasilaĉke komunikacije kao
što su na primer sigurnosni liftovi kod zgrada visi
ne preko 75 m,
- potrebno je omogućiti obezbeĊenje brze informa
cije za korisnike objekta i vatrogasce o mestu i ve
liĉini poţara, kao i o tome koji je materijal ili koja
instalacija zahvaćena poţarom,
- moraju se predvideti ureĊaji, instalacije i sredstva
za gašenje poţara (protivpoţarni aparati, hidrant-
ska mreţa, u nekim sluĉajevima automatska sta
bilna instalacija za gašenje poţara i instalacija za
automatsku dojavu poţara, dizel-elektriĉni agregat),
- treba izraditi plan zaštite od poţara u koji se mo
raju ukljuĉiti svi korisnici objekta,
20
- mora se obezbediti pouzdano funkcionisanje elek
triĉnih instalacija i ureĊaja i instalacija koje su u
funkciji sistema zaštite od poţara,
- inspekcijske preglede treba vršiti što ĉešće.
Da bi vatrogasna intervencija, prilikom poţara viso-
kog objekta, bila što efikasnije obavljena, pristupni pu-
tevi i prilazi moraju ispuniti sledeće zahteve:
- objektu se moraju obezbediti prilazi vatrogasnim
vozilima sa najmanje dve strane na kojima se
nalaze prozori, vrata i sliĉni otvori,
- mora se obezbediti plato na kom je moguće ko
rišćenje automehaniĉkih lestava,
- nosivost kolovoza, pristupnog puta i platoa mora
biti predviĊena za najmanje 10 t osovinskog priti
ska,
- pristupni putevi od objekta moraju biti udaljeni
najmanje 5 m, a najviše 11 m,
- širina pristupnog puta treba da iznosi najmanje
3,5 m,
- unutrašnji preĉnik krivine pristupnog puta ne srne
biti manji od 10 m,
- maksimalni nagib pristupnog puta moţe iznositi
najviše 10 procenata,
- slobodna visina prilaznog puta za vatro-gasna
vozila ne srne biti manja od 4,5 m,
- pristupni putevi i plato za automehaniĉke lestve
ne mogu biti korišćeni kao mesta za parkiranje
vozila.
Noseći elementi i konstrukcije i elementi puteva za
evakuaciju s kojih se poţar moţe preneti iz jednog po-
ţarnog sektora na drugi ili sa jednog sprata na drugi
prave se od negorivog graĊevinskog materijala otpornog
prema poţaru najmanje 1,5 ĉasova. Ista otpornost prema
poţaru vaţi za noseće i spoljne zidove.
Otpornost prema poţaru zidova raznih debljina i
materijala prikazana je u objašnjenjima uz Pravilnik o
smeštaju i drţanju ulja za loţenje. Priloţenim crteţima
prikazana su razna rešenja za meĊuspratne kon-
strukcije pravljene od razliĉitih materijala kojima se pos-
tiţu traţene otpornosti prema poţaru.
Armiranobetonska ploča
Debljina u cm Vatrootpornost u
ĉasovima
9 10 0,5 1
12 24
15 6
18

Debljina u mm Vatrootpornost u
ĉasovima
40-50 4-5 3
25-50 1-1,5
15-25
MeĎuspratna konstrukcija od monta-opeka, vatrootpornost
(donja strana neomalterisana) 1 čas, vatrootpornost (donja
strana omalterisana) 2 časa.
Zadimljavanje objekata je jedan od najugroţavajućih
faktora. Ĉinjenica da je brzina širenja dimnih gasova sa
jedne etaţe na drugu 0,5 m/sec, govori o potrebi zaštite
komunikacija i prostora za evakuaciju jer u protivnom,
za nekoliko minuta, pomenute prostore ne bi bilo
moguće koristiti.
Ovim Pravilnikom jasno je izraţen zahtev za formira-
nje komunikacija zaštićenih od prodora dima, u zavisno-
sti od visine zgrade. Na sledećim crteţima prikazana su
neka rešenja kojima se spreĉava prodor dima u sigur-
nosno stepenište.
Na crteţima se vide tampon prostorije koje spre-
ĉavaju prodor dima u sigurnosno stepenište. Tampon
prostorija mora se provetravati prirodnim ili veštaĉkim
putem. Prodor dima u stepenište biće spreĉen ako se u
tampon prostoriji ostvari nadpritisak od 50 Pa.
I GRUPA
U ĉlanu 19. stav 2. ovog Pravilnika, izloţen je
zahtev da ukupna površina otvora za prirodno
provetravanje mora biti najmanje 5 procenata površine
horizontalnog preseka stepenišnog šahta kome
2
pripadaju, ali ne manji od 0,5 m .
Prema tvrdnji nekih autora, a na osnovu sprovede-
2
nih ispitivanja, minimalne površine preseka od 0,5 m iz
ĉlana 19. Pravilnika ne obezbeĊuju dovoljan broj izme-
2
na i treba ih povećati na najmanje 1 m .
Pravilnikom su dosta precizno izneseni zahtevi u
vezi sa izvoĊenjem raznih detalja, instalacija i dr. pa
smatramo da nema potrebe upuštati se u objašnjavanje
pojedinih ĉlanova. Što se tiĉe veza i uslovljenosti izme-
Ċu nastanka poţara i funkcionisanja pojedinih sistema
zaštite, kao što su zatvaranje protivpoţarnih klapni,
ukljuĉenja ili iskljuĉenja ventilacije, aktiviranja instalacije
za automatsko gašenje poţara, zatvaranje protivpoţar-
nih ili protivdimnih vrata (dimno nepropusna vrata) i si.
ovom zbirkom su obuhvaćena neka rešenja kojima je
moguće razrešiti problem meĊusobne usaglašenosti
rada pojedinih instalacija i ureĊaja. U objašnjenjima uz
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊaje za auto-
matsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema poţaru
data su rešenja o povezivanju i aktiviranju klapni otpor-
nih prema poţaru kao i o povezivanju i aktiviranju proti-
vpoţarnih i protivdimnih vrata, a u objašnjenjima uz
Pravilnik o tehniĉkim normativima za sisteme za odvo-
Ċenje dima i toplote nastalih u poţaru, rešenja o pove-
zivanju i aktiviranju ureĊaja za odvoĊenje dima i toplote.
Ukoliko u vezi ĉlana 66. ovog Pravilnika, kojim je iz-
loţen zahtev za obezbeĊenje rezervnog izvora napaja-
nja elektriĉnom energijom ureĊaja i instalacija koje ob-
jekat štite od poţara, postoji nedoumica o kojoj je vrsti
rezervnog izvora elektriĉne energije, reĉ, smatramo da
je pravilno ono rešenje koje predviĊa onaj rezervni izvor
koji na odgovarajući naĉin snabdeva potrošaĉe elektriĉ-
nom energijom. Tako na primer lift, hidrofor i si. mo-
ramo napajati iz dizel-elektriĉnog agregata, dok sigur-
nosno osvetljenje moţemo napajati iz akumulatorskih
baterija. Prihvatljivo je i rešenje prema kom se svi pot-
rošaĉi napajaju iz dizel-elektriĉnog agregata. Ovo reše-
nje se najĉešće primenjuje kod visokih zgrada. Jedini
potrošaĉ koji se iskljuĉivo mora napajati iz akumulatora
je svetiljka paniĉne rasvete. Svetiljke paniĉne rasvete
mogu se napajati iz akumulatora smeštenog u nekoj
prostoriji objekta, a mogu se napajati i iz sopstvenog
akumulatora smeštenog u samoj svetiljci. Kada se<radi
o malom broju svetiljki paniĉne rasvete ekonomiĉnije
rešenje je u primeni svetiljki sa sopstvenim akumulato-
rom.
Neke instalacije (elektriĉne instalacije za osvetljenje
puteva za evakuaciju) i ureĊaji (sigurnosni lift, ureĊaji za
zatvaranje dimnih klapni, hidroforsko postrojenje i pum-
pe, automatski ureĊaji za gašenje poţara, ureĊaji za
provetravanje pretprostora i tampon-zbna i elektriĉni
ureĊaji koji sluţe za zaštitu od poţara) moraju biti napa-
jani elektriĉnom energijom u vreme trajanja poţara,
kako bi se omogućilo suzbijanje poţara i evakuacija
ljudi. Prema tome provodnici - kablovi elektriĉnu energi-
ju moraju dopremati do potrošaĉa i onda kada bi
se i oni sami našli u poţaru.
21
I GRUPA _____________________________________
Provodnici - kablovi koji se mogu naći u poţaru, a
sluţe za napajanje potrošaĉa koji moraju funkcionisati
za vreme trajanja poţara, mogu se od poţara štititi
na više naĉina i to:
- voĊenjem kroz neugroţene delove objekta,
- voĊenjem kroz zasebne graĊevinske šliceve,
odvojene od ostalih provodnika i kablova elek
triĉne instalacije,
- voĊenjem kroz azbestne cevi,
- voĊenjem u zasebnim kanalima otpornim na
poţar, kroz koje ne prolaze ostale elektriĉne
instalacije.
Elektriĉne instalacije, posredstvom izolacije provo-
dnika, mogu lako preneti poţar iz jednog poţarnog sek-
tora u drugi. Da se to ne bi dogodilo kablove i provodni-
ke elektriĉne instalacije treba štititi. Danas se u svetu i
kod nas proizvode premazi koji su u stanju da spreĉe
prenošenje poţara posredstvom provodnika i kablova
elektriĉne instalacije. Pomenutom masom, provodnike i
kablove koji prolaze iz jednog poţarnog sektora u drugi
22
treba prskati na duţini od 1 m sa obe strane graniĉnog
zida poţarnih sektora. Otvore u zidu kroz koji prolaze
provodnici i kablovi treba zagitovati masom sliĉnoj masi
kojom se provodnici i kablovi prskaju, veće gustine.
Kao zaštitu od atmosferskih prenapona (groma), vi-
sokih stambenih zgrada treba koristiti klasiĉnu gromo-
bransku instalaciju jer je ĉlanom 19. Zakona o zaštiti od
jonizujućih zraĉenja i o posebnim merama sigurnosti pri
korišćenju nuklearne energije („Sluţbeni list SFRJ", broj
62/84), zabranjena ugradnja gromobrana sa izvorom
jonizujućeg zraĉenja (radioaktivni gromobran) na ob-
jektima za stanovanje, kao i drugim javnim objekti-
ma u kojima se skupljaju deca i omladina.
Obzirom da su i svi ostali visoki objekti, objekti u ko-
jima se po pravilu skuplja i boravi veći broj ljudi, odred-
be ĉlana 19. Zakona navedenog u prethodnom stavu,
trebalo bi primenjivati na sve visoke objekte i na njima,
kao zaštitu od atmosferskih prenapona, postavljati sa-
mo klasiĉnu gromobransku instalaciju.
 I GRUPA
za evakuaciju oznaĉava se na podu, strelicama ţute
PRAVILNIK boje. Put za evakuaciju mora biti najmanje širine 0,8 m i
ograniĉen svetlozelenim trakama širine 10 cm.
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA ZAŠTITU
SKLADIŠTA OD POŢARA I EKSPLOZIJA Član 7.
Vrata na putu za evakuaciju moraju biti široka
najmanje 0,8 m, moraju biti zaokretna, tako da se
Član 1. otvaraju u smeru izlaţenja, i ne smeju imati prag.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniĉke mere zaštite Ako su vrata na putu za evakuaciju klizajuća ili
skladišta od poţara i eksplozija. zaokretna i šira od 1,25 m, na njima se moraju napraviti
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na zatvorena zaokretna vrata koja moraju zadovoljiti zahteve iz stava
skladišta koja sluţe za ĉuvanje sirovina poluproizvoda i 1. ovog ĉlana.
proizvoda (u daljem tekstu: roba).
Član 8.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: skla-
dišta kod kojih je noseća konstrukcija od negorivog ma- Skladišta sa poţarnim
.
terijala i sluţe za ĉuvanje negorive robe u negorivoj 2 opterećenjem višim od 1000 MJ/rn^
ambalaţi, priruĉna skladišta, skladišta eksploziva, skla- moraju imati najmanje dva izlaza za evakuaciju,
dišta zapaljivih gasova i zapaljivih teĉnosti, prenosna postavljena tako da se prostorija skladišta moţe
kontejnerska skladišta, kao i skladišta opasnih materija bezbedno napustiti, bez obzira na to s koje strane je
(u daljem tekstu: materije) kod kojih opasnost ne potiĉe zapoĉeo poţar.
od pojave poţara i eksplozija. Član 9.
Član 2. Stepenice koje su namenjene za evakuaciju moraju
Niţe navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, biti široke najmanje 0,8 m i izgraĊene od negorivog
imaju sledeća znaĉenja: materijala otpornog prema poţaru najmanje 0,5 h.
1) hladnjaĉa je skladište opremljeno ureĊajima za Član 10.
odrţavanje niske temperature i odreĊene vlaţnosti;
2) priruĉna skladišta su skladišta u kojima se ĉuva U svakoj od podrumskih ili suterenskih prostorija u
roba za potrošnju u toku jednog dana; skladištu moraju se izgraditi po jedne stepenice na dve
3) regalno skladište je skladište u kome se roba razliĉite strane, koje vode do nivoa zemljišta.
ĉuva u regalima visine do 12 m; Član 11.
4) silos je skladište kruţnog ili višeugaonog
horizontalnog preseka koji sluţi za ĉuvanje praškastih ili Velika skladišta i skladišta srednje veliĉine koja
imaju najmanje jedan nadzemni sprat moraju imati
zrnastih materija;
poţarne stepenice koje se postavljaju na najvećem
5) visokoregalno skladište je skladište u kome se
mogućem rastojanju od prostorije za pogonske ureĊaje.
roba ĉuva u regalima visine iznad 12 m;
6) zatvoreno skladište je skladište koje ima krov i Član 12.
zidove kojima je skladište zatvoreno sa svih strana i Poţarne stepenice prave se sa branicima za zaštitu
obezbeĊeno od prodora atmosferilija. od pada i postavljaju se od nivoa zemljišta do krova, na
Član 3. najvećoj mogućoj udaljenosti od prostorije za pogonske
ureĊaje.
Zatvorena skladišta mogu biti: Stepenicama iz stava 1. ovog ĉlana mora se
a) skladišta u posebno izgraĊenom objektu;
obezbediti slobodan prilaz sa svih spratova u skladištu.
b) skladišta u prostoriji koja se nalazi u objektu koji
sluţi za druge namene. Član 13.
Član 4. Stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladišta
prema poţaru dat je u tabeli 1.
Prema veliĉini skladišta se dele na:
2
1) mala skladišta, površine do 1000 m ; Tabela 1.
2) skladišta srednje veliĉine, površine od 1001 do Mala skladišta Skladišta Velika
2 2
3000 m i regalna skladišta površine do 3000 m ; srednje veliĉine skladišta
2
3) velika skladišta, površine iznad 3000 m i sva
Poţarno opterećenje
visokoregalna skladišta.
N S V N S V N S V
Član 5 Skladišta moraju imati
prilaz za vatrogasna vozila, i to: Stepen II II III II III IV III IV V
otpornosti
prema
1) mala skladišta - najmanje sa jedne strane; poţaru,
2) skladišta srednje veliĉine - najmanje sa dve prema sta-
strane; ndardu JUS
3) velika skladišta i hladnjaĉe - najmanje sa tri U.J 1.240
strane;
4) silos (ukljuĉujući prijemno otpremna mesta uz N- Nisko poţarno opterećenje S-
silos i ostale pomoćne prostorije koje su Srednje poţarno opterećenje V-
neposredno ukljuĉene u proces rada silosa) - Visoko poţarno opterećenje
sa sve ĉetiri strane.
Ako je skladište opremljeno ureĊajima za automa-
Član 6. tsko gašenje poţara, stepen otpornosti konstrukcionih
Put za evakuaciju iz skladišta prema bezbednom elemenata prema tabeli 1 moţe se smanjiti za jedan.
prostoru mora da bude: neprekidan, ravan sa što manje
krivina, uvek slobodan i nezakrĉen. Smer prema izlazu Noseće ĉeliĉne konstrukcije u velikim skladištima i
skladištima srednje veliĉine sa visokim i srednjim poţar-
nim opterećenjem moraju se zaštititi negorivim materi-

23
I GRUPA

jalom tako da njihova otpornost prema poţaru zado- 6) skladišta se moraju prirodno provetravati, a gde
voljava zahteve iz tabele 1, ili prostor skladišta mora biti to nije dozvoljeno mora se obezbediti veštaĉko
zaštićen ureĊajima za automatsko gašenje poţara. provetravanje. Površina otvora za prirodno
provetravanje ili veštaĉko provetravanje skladišne
Član 14.
prostorije mora biti tolika da se ne srne dostići vrednost
Otpornost poţarnog zida prema poţaru odreĊuje se od 10% od donje granice eksplozivnosti bilo koje
prema poţarnom sektoru koji ima više poţarno prisutne zapaljive komponente;
opterećenje. 7) na mestima stvaranja eksplozivnih smeša, pored
Član 15. opšteg provetravanja, moraju se ugraditi ureĊaji za
lokalno odsisavanje;
Poţarni zid mora da nadvisuje krov skladišnog objekta 8) unutrašnje površine skladišta na kojima bi se
najmanje za 50 cm, a ako je krov od gorivog materijala, mogla skupljati zapaljiva površina moraju biti glatke i
na obe strane, po 160 cm od zida, ugraĊuje se i deo bez teško pristupaĉnih mesta.
krova od negorivog materijala.
Ako poţarni zid ĉvrsto prijanja uz donju stranu krovne Član 21
konstrukcije ĉija je otpornost prema poţaru najmanje 2 h, Zapaljiva prašina iz skladišta ne srne se izduvavati
takav zid ne mora da nadvisuje krov skladišta. pomoću komprimovanog vazduha.
Član 16. Član 22.
Vrata u poţarnom zidu moraju imati istu vrednost Na mestima prolaza kroz graniĉne konstrukcione
otpornosti prema poţaru kao i zid u kome se nalaze, elemente poţarnog sektora, otvori za prolaz elektriĉnih
moraju se zatvarati automatski i mora da postoji kablova moraju se obloţiti negorivim materijalom iste
mogućnost za ruĉno zatvaranje. Površina takvih vrata otpornosti prema poţaru kao i graniĉni konstrukcioni
ne srne da preĊe 25% površine zida. elementi i moraju biti zaptiveni negorivim materijalom.
Član 17. Član 23.
Zidovi stepeništa i šahtovi za liftove koji sluţe za U svim skladišnim prostorijama mora postojati
prevoz robe i lica moraju biti otporni prema poţaru glavni prekidaĉ koji omogućuje iskljuĉivanje elektriĉne
najmanje: struje u ćelom skladištu, a u svakoj skladišnoj prostoriji
1) 1 h u skladištima ĉije je poţarno opterećenje niţe mora postojati glavni prekidaĉ za iskljuĉivanje elektriĉne
2
od 1300 MJ/m ; struje u toj prostoriji, bez obzira na broj sektorskih
2) 1,5 h u skladištima ĉije je poţarno opterećenje prekidaĉa.
2
iznad 1300 MJ/m . Prekidaĉi iz stava 1. moraju biti postavljeni na mesta
U sluĉajevima navedenim u odredbama pod 1) i 2) koja su lako pristupaĉna u sluĉaju poţara.
ovog ĉlana, vrata na liftovima moraju biti otporna prema U visokoregalnim, velikim skladištima i skladištima
poţaru najmanje 0,5 h. srednje veliĉine, kao i u silosima i hladnjaĉama, mora
Član 18. postojati prekidaĉ pomoću kog se moţe iskljuĉiti
elektriĉna struja u ćelom skladištu, a u svakoj skladišnoj
Noseće konstrukcije rampe i nadstrešnice prostoriji mora postojati glavni prekidaĉ za iskljuĉivanje
zatvorenih skladišta opasnih materija prave se od elektriĉne struje za tu prostoriju.
negorivog materijala.
Član 24.
Član 19.
Skladišta moraju biti snabdevena nuţnim svetlom
Najveće dozvoljene površine poţarnih sektora u koje se automatski ukljuĉuje nestankom elektriĉne
zatvorenim skladištima date su u tabeli 2, s tim da svaki struje i koje obezbeĊuje osvetljavanje u sluĉaju poţara
poţarni sektor mora da ima najmanje jedan spoljni zid u trajanju od najmanje 1 h.
na kome se nalazi ulaz u skladište.
Kod skladišta koja imaju više spratova nije Tabela 2.
dozvoljeno spajanje prostorija sa dva sprata ili više Vrsta Najveće dozvoljene površine
spratova u jedan poţarni sektor. materijala poţarnih sektora, u m2
Visokoregalna skladišta, bez obzira na veliĉinu, ĉine
jedan poţarni sektor. Bez instalacija Sa instalacija- Sa ureĊajima
za automatsko ma za za automat-
Član 20. otkrivanje automatsko sko otkrivanje
poţara otkrivanje i gašenje
U skladištima u kojima postoji opasnost od stvaranja poţara poţara
eksplozivnih smeša moraju se preduzeti sledeće mere:
1) elektriĉni ureĊaji i oprema, kao i manipulativna i
transportna sredstva, moraju biti konstrukciono Zapaljive pras- do 400 do 800 neograniĉeno
izvedena u protiveksplozivnoj zaštiti; kaste materije
2) manipulativna i transportna sredstva za ĉiji se
pogon koriste motori sa unutrašnjim sagorevanjem Ĉvrste kom- do 2000 do 3000 neograniĉeno
moraju imati hvataĉ varnica na izduvnoj cevi; paktne zapalji-
3) podovi moraju biti od negorivog materijala koji ne ve materije,
varniĉi i moraju provoditi statiĉki elektricitet; temperature
paljenja do
4) vrata, poklopci i prozori koji se otvaraju moraju 300° C
biti od negorivog materijala koji ne varniĉi, a ako su od
Ĉvrste kom- do 3000 do 4500 neograniĉeno
metala, moraju biti uzemljeni; paktne materi-
5) kućišta za sijalice moraju biti od negorivog je, temperature
materijala i moraju biti postavljena tako da se onemogući paljenja iznad
razbijanje sijalica prilikom rada mehanizacije; 300° C

24

Član 25.
Skladišta se mogu grejati elektriĉnim radijatorima ili
sistemom centralnog grejanja toplom vodom ili parom,
pod uslovom da se kotlarnica nalazi van skladišta i van
zone opasnosti i da su dimnjaci snabdeveni ureĊajima
za spreĉavanje ispuštanja varnica.
Grejna tela u skladištu opasnih materija ne smeju
dostići temperaturu 10° C niţu od temperature samo-
paljenja materije koja ima najniţu temperaturu
samopaljenja.
Član 26.
Mala skladišta negorivih materija u negorivoj
ambalaţi ĉije poţarno opterećenje ne prelazi 300
2 teĉnog naftnog gasa ("SI. list SFRJ", br. 24/71 i
MJ/m mogu se grejati i elektriĉnim pećima i pećima na
ĉvrsta, teĉna ili gasovita goriva. Peći moraju biti
smeštene u boksove od negorivog materijala, moraju
biti osigurane od ispadanja ţara ili izlivanja teĉnog
goriva, a njihova postolja moraju biti od vatrostalnog
materijala.
Član 27.
Udaljenost uskladištene robe od elektriĉnih
prekidaĉa i hidranata mora biti tolika da je moguć
nesmetan pristup do njih, a od sijaliĉinih mesta i grejnih
tela, koja nemaju štitnik od zraĉenja toplote, udaljenost
uskladištene robe ne srne biti manja od 0,5 m.
Član 28.
Visokoregalna skladišta u kojima se skladišti goriva
roba upakovana u gorivu ili negorivu ambalaţu
obezbeĊuje se stabilnim instalacijama za automatsko
gašenje poţara.
Član 29.
Skladišta moraju biti zaštićena gromobranskim
instalacijama.
Član 30.
Ako se skladišta materija koje mogu da stvore
eksplozivne smeše sastoje od više prostorija u posebno
izgraĊenom objektu, svaka od tih prostorija mora imati
zaseban eksplozioni odušak.
Član 31.
Skladišta koja se nalaze u objektu koji sluţi i za
druge namene moraju imati najmanje jedan spoljni zid
na kome se nalazi ulaz u skladište.
Skladišta iz stava 1. ovog ĉlana moraju biti odvojena
od ostalih prostorija poţarnim zidom.
Član 32.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaje
da vaţi pravilnik o tehniĉkim normativima za skladišta
zapaljivih i opasnih materija ("SI. list SFRJ", br. 14/80 i
9/81).
Član 33.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "SI. listu SFRJ".
Ovaj pravilnik je objavljen u "SI. listu SFRJ", br.
24/87, dana 03.04.1987. godine stupanjem na snagu
ovog pravilnika prestao je da vaţi Pravilnik o tehniĉkim
normativima za skladišta zapaljivih i opasnih materija
("SI. list SFRJ", br. 14/81 i 9/81).
Ovim pravilnikom su propisane tehniĉke mere
zaštite od poţara i eksplozije za zatvorena skladišta
koja sluţe za ĉuvanje robe. Odredbe ovog pravilnika ne
odnose se na:
I GRUPA
- skladišta kod kojih je noseća konstrukcija od
negorivog materijala, a sluţe za ĉuvanje nego-
rive robe u negorivoj ambalaţi;
-priruĉna skladišta u kojima se ĉuva roba za
jednodnevnu upotrebu;
- otvorena skladišta;
- skladišta eksploziva koja su regulisana
pravilnikom o zaštiti na radu pri izradi
eksploziva i baruta i manipuliranju eksplozivima
i barutima ("SI. list SFRJ, br. 55/69);
- skladišta zapaljivih gasova koja su regulisana
pravilnikom o izgradnji postrojenja na teĉni
naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju
26/71). Za druge zapaljive gasove koriste se
tehniĉki propisi tehniĉki razvijenih zemalja
(DIN, NFPA i si.), s obzirom da naših propisa
osim za teĉni naftni gas ne postoji;
- skladišta zapaljivih teĉnosti koja su regulisana
Pravilnikom o izgradnji postrojenja za zapaljive
teĉnosti i o uskladištavanju i pretakanju
teĉnosti ("SI. list SFRJ", br. 20/71 i 23/71) i
Pravilnikom o smeštaju i drţanju u|ja za loţenje
("SI. list SFRJ", br. 45/67);
- prenosna kontejnerska skladišta, i
- skladišta opasnih materija kod kojih opasnost
ne preti od pojave poţara i eksplozija (razne
vrste otrova i dr.).
Po Pravilniku zatvorena skladišta mogu biti:
a) skladišta u posebno izgraĊenom objektu, i
b) skladišta u prostoriji koja se nalazi u objektu koji
sluţi za druge namene.
Skladišta moraju da imaju prilaz za vatrogasna
vozila; mala skladišta najmanje sa jedne strane, srednja
najmanje sa dve strane, velika najmanje sa tri strane
(isto vaţi i za hladnjaĉe) i silosi sa sve ĉetiri strane.
Prilazni put mora da ima okretnicu ili plato za okretanje
vatrogasnog vozila. Prilazni put mora da ima minimalnu
širinu od 3,5 m, minimalnu slobodnu visini prolaza od
4,5 m, minimalni polupreĉnik krivine unutrašnji 11 m, a
spoljašnji 14,5 m, nagib najviše 10%. Nosivost puta
mora biti minimalno 10 tona osovinskog pritiska.
U ĉlanovima 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12. pravilnika
postavljeni su zahtevi za puteve za evakuaciju. Velika
skladišta i skladišta srednje veliĉine koja imaju
najmanje jedan nadzemni sprat moraju imati poţarno
stepenište. Ono mora osigurati neprekidan i neometan
put do površine koja predstavlja bezbedan prostor. One
mogu da budu:
a) spoljna
b) unutrašnja.
Spoljna poţarna stepeništa moraju imati slobodan
prilaz sa svih spratova skladišta, kao rešenje se ne
smeju koristiti spiralna stepeništa, a materijal od koga
su izraĊena mora biti negoriv (beton, ĉelik i dr.).
Unutrašnja poţarna stepeništa moraju biti opasana
zidom od negorivog materijala, otpornog na poţar 2
ĉasa, a oblaganje unutrašnjeg prostora gorivim
materijalom nije dozvoljeno. Stepenišni prostor mora biti
obezbeĊen od prodiranja vatre i dima za sve vreme
trajanja poţara u objektu i mora biti dostupno sa svakog
sprata skladišta. Širina stepeništa ne srne biti manja od
1,25 m. Konzolna i spiralna stepeništa nisu dozvoljena,
a stepenišni kraci i gazišta moraju se napraviti od
materijala koji obezbeĊuju otpornost na poţar najmanje
2 ĉasa. Poţarno stepenište mora da ima vrata iste
25
I GRUPA

otpornosti na poţar. Vrata moraju da imaju mehanizam Noseća ĉeliĉna konstrukcija u velikim i srednjim
za zatvaranje. Aktiviranje ovog mehanizma moţe se skladištima koja imaju visoko i srednje poţarno
vršiti na više naĉina, što je detaljno objašnjeno u opterećenje moraju biti zaštićeni negorivim materijalima
komentaru pravilnika o tehniĉkim normativima za u sluĉaju kad skladišta nisu zaštićena ureĊajima za
ureĊaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni automatsko gašenje poţara, tako da njihova otpornost
otpornih prema poţaru. prema poţaru zadovolji zahteve iz ĉl. 13. Pravilnika.
Stepen otpornosti konstruktivnih elemenata Ovu otpornost moţemo postići na više naĉina. Neki
skladišta prema poţaru dat je u tablici u okviru ĉlana primeri su dati na priloţenim crteţima.
13. Pravilnika. Stepen otpornosti zavisi od poţarnog
opterećenja skladišta. Poţarno opterećenje se odreĊuje
na osnovu JUS-a. Po JUS-u U.J. 1.030 postoje tri grupe
poţarnog opterećenja:
2
a) nisko poţarno opterećenje do 1 GJ/m ;
2
b)srednje poţarno opterećenje od 1 do 2 GJ/m , i
2
c) visoko poţarno opterećenje preko 2 GJ/m .

U zavisnosti od površine skladišta i njegovog

poţarnog opterećenja iz tablice i pravilnika biramo
stepen otpornosti konstruktivnih elemenata skladišta
prema poţaru. Skladište ili deo skladišta moţe imati
sledeći stepen otpornosti protiv poţara prema
standardnom tipu konstrukcije:
I stepen - bez otpornosti, Ĉeliĉni stub zabetoniran i zaštitni sloj lako armiran
II stepen - mala otpornost (vatrootpornosti 2 sata za debljinu sloja 5 cm i
vatrootpornosti 1 sat za debljinu sloja 2,5 cm).
III stepen - srednja otpornost
IV stepen - veća otpornost i
V stepen - velika otpornost.
UtvrĊivanje otpornosti skladišta protiv poţara ili dela
skladišta vrši se po JUS-u U.J 1.240, odnosno prema
standardnim tipovima konstrukcije skladišta što se vidi
iz priloţene tabele.

Vrsta kons- Metoda Poloţaj Stepen otpornosti prema poţaru

trukcije spitivanj (SOP) elemenata/konstrukcija zgrada
a JUS (u satima)

I(NO) II(MO III(SO W(VO V(WO

leznatn ) ) ) veća )
a mala srednj velika
Nosivi zid U.J1.090 Unutar 1/4 1/2 a
1 1,5 2
poţarnih Zaštita ĉeliĉnog stuba sa azbestnom izolacijom (za
Stub U.J1.100 sektora 1/4 1/2 1 1,5 2
a = 8 mm, vatrootpornost iznosi 1 sat, za a = 45 mm,
Greda U.J1.114 - 1/4 1/2 1 1,5 vatrootpornost iznosi 3 sata).

U.J1.110 - 1/4 1/2 1 1,5

MeĊuspratna
konstrukcija
Nenosivi zid U.J1.090 - 1/4 1/2 1/2 1

- 1/4 1/2 1/2 1

Krovna kons-
trukcija
Zid U.J1.092 Na granici 1/4 1 1,5 2 3
poţarnih
U.J1.110 sektora 1/4 1/2 1 1,5 2
MeĊuspratna
konstrukcija
Vrata i U.J1.160 1/4 1/4 1/2 1 1,5
klapne do 3,6
2
m
Zaštita ĉeliĉnog stuba sa azbestnom izolacijom,
U.J1.160 1/4 1/2 1 1,5 2
Vrata > 3,6 vatrootpornosti 2 sata, za a = 25 mm.
m2
Konstrukcija negoriv 1/2 1/2 1 1,5
evakuaciono materijal
g puta

Fasadni zid U.J1.092 Spoljna - 1/2 1/2 1 1

konstrukcij
U.J1.140 a - 1/4 1/2 3/4 1
Krovni pokri-
vaĉ

Ako je skladište opremljeno ureĊajima za

automatsko gašenje poţara, stepen otpornosti i
Ĉeliĉni stub zaštićen perlit-betonom, vatrootpornosti
konstrukcionih elemenata prema tablici 1 pravilnika
moţe se smanjiti za jedan. 2 sata za debljinu sloja od 25 do 30 cm.

26
 I GRUPA

Armiranobetonski stub, vatrootpornosti: 2 sata za

debljinu od 30 cm, 1 sat za debljinu od 25 cm i 30 minu-
ta za debljinu od 20 cm. Zid od opeke debljine 12 cm, neomalterisan, vatro-
otpornost 1 sat

Armiranobetonski stub sa oblogom, vatrootpornosti

2 sata za debljinu od 26 cm.
Zid od opeke debljine 12 cm, omalterisan s obe
strane (debljina maltera najmanje 2 x 1 , 5 cm), vatroot-
pornosti 2 sata

Ĉeliĉni stub obzidan opekom (prostor izmeĊu stuba

i opeke ispunjen betonom), vatrootpornosti 2 sata za
debljinu d = 5 cm.
Zid od nabijenog betona neomalterisan, agregat šljunak

Debljina u cm Vatrootpornost u ĉasovima

Radi spreĉavanja širenja poţara na ćelo skladište,
skladišta se u zavisnosti od robe koja se ĉuva u njima i
u zavisnosti od toga da li imaju ugraĊenu za automat- 2
12 10
sku dojavu i gašenje požara u skladu sa tabelom 2 iz 1 1/2
ĉlana 19. dele na poţarne sektore ograniĉene površine. 7,5
Poţarni sektor posmatramo kao deo skladišta koji će
eventualno poţarom biti potpuno uništen, ali se van tog
prostora poţar sigurno neće proširiti za odreĊeni vre-
menski period. Poţarni sektori se odvajaju poţarnim Agregat: smrvljena Opeka, šljaka
zidovima, ĉija se otpornost odreĊuje prema poţarnom
sektoru koji ima više poţarno opterećenje. Otpornost Debljina u cm Vatrootpornost u ĉasovima
poţarnih zidova na poţar se bira na bazi priloţene ta-
bele iz JUS-a U.JL.240. Na priloţenim crteţima je dat 10 2
naĉin postizanja otpornosti na poţar poţarnih zidova.

27
I GRUPA

Armiranobetonski zid debljine do 12 cm (agregat:

Zid od šuplje opeke šljunak, smrvljena opeka, šljakai i dr.).

Debljina u cm Vatrootpornost u ĉasovima Debljina u cm Vatrootpornost u ĉasovima

22 2 10 21
10 1 7,5

Zid od šupljih betonskih blokova (agregat: smrvljena Zid od periit-betona omalterisan sa obe strane
opeka, šljaka itd.) malterom od perlit-gipsa

Debljina u cm Vatrootpornost u Debljina u cm Debljina Vatrootpornost u

ĉasovima maltera u ĉasovima
mm
12 2
2
7,5 6 1 1/2 50 -60 2 x2 5 1
38 2x12,5

28

Pored zahteva koji je dat u 51. 15, a odnosi se na
poţarne zidove, gde se traţi da oni nadvisuju krov
skladišta, isti moraju da presecaju i fasadne zidove (vidi
sliku), ili sa jedne i druge strane poţarnog zida ne srne
da bude nikakvih otvora na fasadi. Vrata u poţarnim
zidovima moraju da imaju istu otpornost na poţar kao i
zid i moraju biti sa mehanizmom za zatvaranje.
I GRUPA
Skladišta moraju da imaju unutrašnju i spoljašnju
hidrantsku mreţu u skladu sa Pravilnikom o
mehaniĉkim normativima za spoljnu i unutrašnju
hidrantsku mreţu za gašenje poţara ("SI. list SFRJ", br.
44/83).
U prilogu dajemo i tabelu koja omogućava pravilan
izbor vatrogasnih aparata za gašenje poţara.

Površina POŢARNO OPTEREĆENJE JUS U.J.1030

objekta
NISKO SREDNJE VISOKO
(m2) do dol od 1 do 2 iznad 2

GJ/m2 GJ/m2 GJ/m2

50 2 2 2
100 2 2 3
150 2 3 3
200 3 3 4
300 3 3 5
400 3 4 6
500 3 4 7
750 4 6 9
1000 5 7 12
Skladišta u kojima postoji opasnost od stvaranja
eksplozivnih smeša moraju imati ventilaciju, prirodnu 2000 6 9 17
ako ista moţe da obezbedi max. 10% od donje granice 750 4 6 9
eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente.
1000 5 7 12
Otvori za prirodnu ventilaciju trebaju da budu
postavljeni na naspramnim zidovima, na jednom zidu 2000 6 9 17
pri podu, na drugom ispod plafona, tako da se omogući 3000 7 12 22
izmena celokupne koliĉine vazduha u skladištu. 4000 10 17 32
Skladišta kod kojih se prirodnim putem ne moţe
obezbediti max. 10% od DGE, moraju imati prinudnu 5000 12 22 42
ventilaciju. Kanali prinudne ventilacije moraju da budu 6000 15 27 52
od negorivog materijala, ventilator od materijala koji ne 7000 17 32 62
varniĉi, a elektromotor ako je u struji vazduha u
8000 20 37 72
protiveksplozionoj zaštiti. Na mestima prodora kanala
kroz poţarne zidove obavezno je postavljanje 9000 22 42 82
automatskih poţarnih klapni. 10000 27 52 102

29

PRAVILNIK
O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA
ZAPALJIVE TEĈNOSTI I O
USKLADIŠTENJU I PRETAKANJU
ZAPALJIVIH TEĈNOSTI
("Sluţbeni list SFRJ", br. 20/71 i 23/71)
Član 1.
Izgradnja postrojenja za zapaljive teĉnosti i
uskladištenje i pretakanje zapaljivih teĉnosti ĉija je
taĉka zapaljivosti ispod 100°C vrši se na naĉin odreĊen
Tehniĉkim propisima o izgradnji postrojenja za zapaljive
teĉnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih
teĉnosti, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i ĉine
njegov sastavni deo.
Član 2.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na uskla-
dištavanje i pretakanje:
1) produkata i poluprodukata od špiritusa desti
lacijom, koji sadrţe manje od 82% alkohola a upotre
bljavaju se u domaćinstvu i kozmetici;
2) organskih peroksida i njihovih rastvora;
3) ulja za loţenje kod potrošaĉa;
4) zapaljivih teĉnosti koje se upotrebljavaju u rudar
stvu i za vojne potrebe;
5) rastvora i homogenih smeša u nelomljive reze
rvoare ĉija je taĉka zapaljivosti 23°C ili veća, iz kojih se u
normalnim uslovima ne odvajaju zapaljive teĉnosti, a koje
prema odobrenom viskozimetru imaju sledeće vreme
isticanja:
- najmanje 90 sekundi;
- najmanje 60 do 90 sekundi, ako ne sadrţe više od
60% zapaljivih teĉnosti;
- najmanje 25 do 60 sekundi, ako ne sadrţe više od
20% zapaljivih teĉnosti.
Član 3.
U postojećim postrojenjima za zapaljive teĉnosti
moraju se mere obezbeĊenja odredbama ovog
pravilnika sprovesti u roku od tri godine od dana
njegovog stupanja na snagu.
Član 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Sluţbenom listu SFRJ".
TEHNIĈKI PROPISI
O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA
ZAPALJIVE TEĈNOSTI I O
USKLADIŠTENJU I PRETAKANJU
ZAPALJIVIH TEĈNOSTI
1. OBJAŠNJENJE POJMOVA
1.1 Niţe navedeni pojmovi, u smislu ovih propisa,
imaju sledeća znaĉenja.
1.2 Zapaljive teĉnosti ĉije se pare pale u dodiru
sa izvorom paljenja, i koje na temperaturi od
35°C nisu u ĉvrstom ili testastom stanju, a na
temperaturi od 50° C imaju parni pritisak do
3
3 kp/cm .
I GRUPA
1.3 Nestabilne teĉnosti su teĉnosti koje u ĉistom
stanju kao finalni proizvodi ili zbog transporta
mogu da polimeriziraju, raspadaju se,
kondenzuju ili da postanu samoreaktivne
potresanjem ili pramenom pritiska i
temperature.
1.4 Teĉnosti sa karakteristikom izbacivanja
(prekipljenja) su teĉnosti koje prilikom gorenja
u rezervoaru stvaraju toplotni talas koji se širi
prema dnu rezervoara, usled ĉega prisutna
voda prokljuĉa i izbacuje teĉnost iz
rezervoara.
1.5 Temperatura zapaljivosti je najniţa
temperatura na kojoj se iznad površine
teĉnosti nalazi toliko pare da u dodiru sa
vazduhom stvara zapaljivu smešu, a odreĊuje se
prema jugoslovenskim standardima B.H8.601
od 1962. godine, B.H8.047 od 1966. godine i
B.H8.048 od 1966. godine.
1.6 Postrojenje za zapaljive teĉnosti sastoji se od
rezervoara ili drugih zatvorenih posuda,
ureĊaja za pretakanje i drugih ureĊaja, koji
ĉine tehnološku celinu.
1.7 Uskladištavanje zapaljivih teĉnosti je svako
trajno ili privremeno drţanje ovih teĉnosti u
rezervoarima ili zatvorenim posudama (boce,
kante i burad) kod proizvodnje (skladišta pro
izvoĊaĉa), distribucije (skladišta distributera) i
potrošnje (skladišta potrošaĉa).
1.8 Otvoreni plamen je plamen koji se stvara u
pokretnim ili nepokretnim ureĊajima
sagorevanjem ĉvrstih, teĉnih ili gasovitih
goriva, kao i usijavanjem elektriĉnih
provodnika na mestima koja nisu izolovana
od neposrednih spoljnih uticaja.
1.9 Zona opasnosti od izbijanja i širenja poţara
podruĉje na kome postoji mogućnost
stvaranja zapaljive ili eksplozivne smeše
pare teĉnosti sa vazduhom tako da je
sposobna za sagorevanje
1.10 Atmosferski rezervoar je rezervoar ĉiji je radni
pritisak jednak atmosferskom pritisku i ne
2
prelazi vrednost 0,5 kp/cm natpritiska.
1.11 Rezervoar niskog pritiska je rezervoar ĉiji je
2
radni pritisak najmanje 0,5 kp/cm natpritiska.
1.12 Posuda pod pritiskom je posuda ili rezervoar
2
ĉiji je radni pritisak veći od 1,0 kp/cm
natpritiska.
1.13 Nelomljivi rezervoar je rezervoar koji pri
uskladištenju, transportu i rukovanju ostaje
nepropusan pod uobiĉajenim mehaniĉkim
uticajima.
1.14 Lomljivi rezervoar je rezervoar izraĊen od
lomljivog materijala, kao što su keramika,
staklo i drugi sliĉni materijal.
1.15 Oprema rezervoara je sva ona oprema koja je
neposredno ugraĊena u rezervoar i na reze
rvoaru i koja sa rezervoarom ĉini funkcionalnu
celinu.
1.16 Zadrţaĉi plamena su naprave koje štite
rezervoar od prodora plamena u njegovu
unutrašnjost.
1.17 Boca za zapaljive teĉnosti je prenosiva
zatvorena posuda ĉija zapremina nije veća od 51.
1.18 Kanta za zapaljive teĉnosti je prenosiva
zatvorena posuda izraĊena od ĉeliĉnog lima
ili drugog odgovarajućeg materijala rezi
stentnog na teĉnost koja se u njoj nalazi, a
ĉija zapremina nije veća od 501.
31
I GRUPA
1.19 Bure za zapaljive teĉnosti je prenosiva zatvo
rena posuda valjkastog oblika izraĊena od
materijala navedenog u taĉki 1.8 ovih propisa,
ĉija zapremina nije veća od 2501.
1.20 Pretakalište je posebno odreĊeno mesto
opremljeno ureĊajima trajno postavljenim za
prikljuĉivanje transportnih cisterni ili tankera
radi pretakanja zapaljivih teĉnosti.
1.21 Pod pretakanjem zapaljivih teĉnosti podra-
zumeva se pretakanje zapaljivih teĉnosti iz
rezervoara u transportne cisterne (auto-
cisterne, tankere i si.) i zatvorene posude ili
obrnuto.
1.22 Odobren (atestiran) rezervoar ili ureĊaj odno
sno odobrena (atestirana) oprema je svaki
rezervoar, ureĊaj ili oprema koji su ispitani od
strane domaće ustanove ili priznate inostrane
ustanove odnosno koji odgovaraju jugoslo-
venskom standardu.
1.23 Pouzdan ureĊaj ispitan i u praksi proveren od
ovlašćenih struĉnjaka.
2. OPŠTE ODREDBE O ZAPALJIVIM
TEĈNOSTIMA I POSTROJENJIMA ZA
ZAPALJIVE TEĈNOSTI
2.1 Zapaljive teĉnosti, u smislu ovih propisa, dele
se prema temperaturi zapaljivosti u tri
osnovne grupe, i to:
1) I grupa - teĉnosti ĉija je temperatura
zapaljivosti ispod 38°C;
2) II grupa - teĉnosti ĉija je temperatura
zapaljivosti od 38°C do 60°C;
3) III grupa - teĉnosti ĉija je temperatura
zapaljivosti preko 60°C do 100°C.
Teĉnosti iz I grupe dele se na tri podgrupe, i to:
1) li podgrupa - teĉnosti ĉija je temperatura
zapaljivosti ispod 23°C, a temperatura
kljuĉanja ispod 38°C;
2) b podgrupa - teĉnosti ĉija je temperatura
zapaljivosti ispod 23°C, a temperatura
kljuĉanja preko 38°C;
3)l3 podgrupa - teĉnosti ĉija je temperatura
zapaljivosti od 23°C do 38°C.
2.2 Radne i druge organizacije (u daljem tekstu:
korisnici) moraju imati atest o temperaturi
zapaljivosti teĉnosti uskladištenih u njihovim
prostorijama izdat od proizvoĊaĉa odnosno
isporuĉioca, i na zahtev nadleţnog organa
staviti ga na uvid.
2.3 Ako u roku koji odredi nadleţni organ,
korisnik posrtrojenja ne stavi na uvid atest o
temperaturi zapaljivosti uskladištene teĉnosti iz
podgrupe li.
2.4 Rezervoari, ureĊaji, instalacije i objekti unutar
postrojenja za zapaljive teĉnosti moraju biti
propisano zaštićeni od statiĉkog elektriciteta i
imati gromobransku zaštitu u skladu sa
odredbama Pravilnika o tehniĉkim propisima i
gromobranima ("SI. list SFRJ", br. 13/68).
2.5 Lica zaposlena na uskladištavanju i
pretakanju zapaljivih teĉnosti moraju biti
obuĉena u pravilnom rukovanju ureĊajima i
sredstvima za gašenje i moraju upoznati ostale
sigurnosne mere.
32
3. ZONE OPASNOSTI OD IZBIJANJA POŢARA
3.1 Prostor na kome se vrši uskladištavanje ili
pretakanje zapaljivih teĉnosti, zavisno od
stepena opasnosti od izbijanja i širenja poţara,
deli se na tri zone:
- zonu najveće opasnosti (zona I)
- zonu povećane opasnosti (zona II)
- zonu opasnosti (zonu III)
3.2 U zonama se ne smeju nalaziti materije i
ureĊaji koji mogu prouzrokovati poţar ili
omogućiti njegovo širenje.
3.3 U zonama je zabranjeno:
1) drţanje otvorenog plamena;
2) rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i
sliĉno) i sa uţarenim predmetima;
3) pušenje;
4) upotreba lokomotiva koje imaju vatreno
loţište;
5) rad sa alatom koji varniĉi;
6) postavljanje nadzemnih vodova bez obzira
na napon.
3.4 U zonama se na vidnim mestima moraju
postaviti natpisi kojima se upozorava na
zabrane iz taĉke 3.3 ovih propisa.
3.5 Pri vršenju radova u zonama, osim redovnog
tekućeg odrţavanja, korisnik postrojenja mora
preduzimati propisne sigurnosne mere.
3.6 IzvoĊenje elektriĉnih instalacija u zonama I i II
vrši se u skladu sa taĉkom 8, a u zoni III u
skladu sa taĉkom 11. Propisa o elektriĉnim
postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroţenim od eksplozivnih smeša.
(Dodatak "Sluţbenog lista SFRJ", br. 18/67),
koji su sastavni deo Pravilnika o elektriĉnim
postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroţenim od eksplozivnih smeša ("SI. list
SFRJ", br. 18/67 i 28/70).
3.7 Vozila koja imaju motor sa unutrašnjim sago-
revanjem mogu se upotrebljavati na preta-
kalištu samo ako na izduvnim cevima imaju
atestiran hvataĉ varnica.
4. REZERVOARI ZA ZAPALJIVE TEĈNOSTI
4.1 OPŠTE ODREDBE
4.1.1 Rezervoar za zapaljive teĉnosti mora biti
odobren.
4.1.2 Rezervoar mora na vidnom mestu imati
sledeće oznake:
- naziv proizvoĊaĉa;
- fabriĉki broj;
- godinu izrade;
- nominalnu i stvarnu zapreminu;
- maksimalni radni i ispitni pritisak;
- vrstu teĉnosti i grupu zapaljivosti;
- oznaku jugoslovenskog standarda ili broj
atesta po kom je rezervoar izraĊen.
4.1.3 Rezervoar moţe biti nadzemni ili podzemni.
4.1.4 Nadzemni rezervoar je nepokretni i nepro
pusni sud, postavljen odnosno izgraĊen na
površini zemlje, za smeštaj zapaljivih teĉnosti.

4.1.5 Nadzemni rezervoar u pogledu svoje
konstrukcije moţe biti sa:
- ĉvrstim krovom;
- oslabljenim spojem izmeĊu krovnog lima i
plašta;
- plivajućim krovom;
- sigurnosnim odušenim ventilom koji ne
dopušta pritisak veći od 1.750 mm V.S.;
- sigurnosnim ventilom koji dopušta pritisak
veći od 1.750 mm V.S.
4.1.6 Nadzemni rezervoar koji, pored unutrašnjeg
plivajućeg krova, ima i ĉvrsti krov, sa
odgovarajućom ventilacijom izmeĊu ĉvrstog i
plivajućeg krova, smatra se kao rezervoar sa
plivajućim krovom.
4.1.7 Nadzemni rezervoar, zavisno od radnog
pritiska moţe biti:
- atmosferski;
- niskog pritiska;
- posuda pod pritiskom.
4.1.8 Rezervoar niskog pritiska moţe se koristiti i
kao atmosferski rezervoar.
4.1.9 Nadzemni rezervoar i prikljuĉci moraju pre
upotrebe biti ispitani (ispitivanje nepropus-
nosti, rendgensko ispitivanje varova, merenje
dozvoljenih odstupanja od koniĉnosti i
vertikalnog plašta, sleganje terena i dr.) pri
ĉemu se sastavlja zapisnik koji se ĉuva kao
tajni dokument
4.1.10 Ispitivanje nepropusnosti atmosferskog rezer
voara i rezervoara pritiska vrši se merenjem
hidrostatskog pritiska internog gasa, pri ĉemu
najmanji ispitni pritisak u atmosferskom
2
rezervoaru mora iznositi 0,5 kp/cm za vreme
od 3 ĉasa, a najmanji ispitni pritisak u rezer
2 4.2.2
voaru niskog pritiska 1,0 kp/cm za vreme od
6 ĉasova.
4.1.11 Podzemni rezervoar je nepokretni sud sa svih
strana zaštićen nekorodivnim materijalom
(zemljom, peskom, šljunkom), postavljen
odnosno izgraĊen ispod površine zemlje za
smeštaj zapaljivih teĉnosti.
4.1.12 Podzemni rezervoar moţe, po pravilu, biti
leţeći i cilindriĉnog oblika sa sigurnosnim
odušnim ventilom. Sigurnosni odušni ventil
moţe biti takve konstrukcije da onemogućuje
pritisak veći od 1.750 mm V.S. odnosno da
omogućuje pritisak veći od 1.750 mm V.S.
4.1.13 Posuda pod pritiskom mora ispunjavati uslove
iz Pravilnika o tehniĉkim propisima za izradu i
upotrebu parnih kotlova, parnih sudova,
pregrejaĉa pare i zagrejaĉa vode. ("SI. list
FNRJ", br. 7/57 i 3/58) i Pravilnika o tehniĉkim
propisima za izradu i upotrebu pokretnih
zatvorenih sudova za komprimirane, teĉne i
pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list
FNRJ", br. 6/57 i 3/58).
4.1.14 Posuda pod pritiskom moţe se koristiti kao
atmosferski rezervoar ili kao rezervoar niskog
pritiska.
4.1.15 Rezervoar i njegovi cevovodi moraju biti
zaštićeni od korozije za vreme koje je
projektom odreĊeno kao vek trajanja
rezervoara. Zaštita od korozije obezbeĊuje se
prema jednoj od sledećih metoda:
1) upotrebom zaštitnih omotaĉa ili traka;
2) katodnom zaštitom;
3) materijalima rezistentnim na koroziju;
4) antikorozivnim bojama ili premazima, ako
je u pitanju nadzemni rezervoar.
I GRUPA
4.1.16 Na rezervoarima koji su zavareni ne srne
se vršiti mehaniĉko zaptivanje pukotina, osim
pukotina na krovu nadzemnih rezervoara.
4.2 NADZEMNI REZERVOARI
4.2.1 Zone opasnosti
4.2.1.1 Zona I obuhvata unutrašnjost nadzemnog
rezervoara
4.2.1.2 Zona II obuhvata;
1) prostor unutar zaštitnog bazena rezervoara
do 1 m visine iznad gornje ivice njegovog
zida ili nasipa;
2) vazdušni prostor iznad krova rezervoara
visine 3 m, mereno od najisturenijeg dela
krova ukljuĉujući armaturu i prstenasti
prostor oko rezervoara širine 3 m, mereno
od plašta rezervoara - ako je rezervoar sa
ĉvrstim krovom ili sa oslabljenim spojem
izmeĊu krovnog lima i plašta;
3) vazdušni prostor iznad gornje ivice plašta
rezervoara visine 1 m, ceo prostor unutar
plašta rezervoara iznad plivajućeg krova,
kao i prstenasti prostor oko rezervoara širine
3 m, mereno od plašta ako je rezervoar sa
plivajućim krovom;
4) vazdušni prostor širine 3 m, mereno od
plašta rezervoara, ako je rezervoar u
horizontalnom poloţaju.
4.2.1.3 Zona III obuhvata prostor iznad okolnog
terena širine 10 m od zone II, mereno hori
zontalno i visine 1 m, mereno od tla.
Lokacija i postavljanje
4.2.2.1 Nadzemni rezervoari se, zavisno od njihove
konstrukcije, vrste teĉnosti koja se u njima
uskladištava i sistema zaštite od poţara,
moraju locirati u skladu sa uslovima iz tabele
1. i 2. koje su odštampane uz ove propise i
ĉine njihov sastavni deo. Odstojanje se meri
horizontalno u svim pravcima od gabarita
rezervoara do gabarita objekta.
4.2.2.3 Odstojanja Ai iz tabele 1 mogu kod rezervo
ara bez sistema zaštite biti smanjena do 30%,
ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:
1) da zid objekta nema otvor prema
rezervoaru i da ima vatrootpornost
predviĊenu za najmanje 4 ĉasa;
2) da na objektu koji moţe ugroziti poţar
na rezervoaru postoji sistem za
hlaĊenje;
3) da se izmeĊu rezervoara i javnog puta ili
objekta postavi zid ĉija je vatro
otpornost predviĊena za najmanje 4
ĉasa.
4.2.2.4 Odstupanje izmeĊu dva rezervoara ne srne
biti manje od 1/3 zbira njihovih preĉnika, a
ako je preĉnik jednog rezervoara manji od
polovine preĉnika susednog rezervoara,
odstojanje ne srne biti manje od 1/2 preĉnika
većeg rezervoara.
4.2.2.5 Odstojanje izmeĊu dva rezervoara za
uskladištavanje nestabilnih teĉnosti ne srne
biti manje od polovine zbira njihovih preĉnika.
4.2.2.6 Odstojanje izmeĊu dva rezervoara ĉija je
3
ukupna zapremina do 300 m ne srne biti
manje od 1 m.
33
I GRUPA
4.2.2.7 Odstojanje izmeĊu dva rezervoara za
uskladištavanje teĉnosti sa karakteristikom
3
izbacivanja ĉija je zapremina do 500 m ne
srne biti manje od 1 m.
4.2.2.8 Odredbe taĉ. 4.2.2.4 i 4.2.2.5 ovih propisa
mogu se primenjivati i na rezervoare drugih
oblika, s tim da se pri izraĉunavanju odsto
janja izmeĊu rezervoara kao osnova uzima
preĉnik cilindriĉnog rezervoara zapremine
rezervoara ĉija se udaljenost izraĉunava i
visine:
1) 10 m za rezervoare zapremine do
3
1.000 m ;
2) 13 m za rezervoare zapremine preko
3
1.000 do 5.000 m ;
3) 15 m za rezervoare zapremine preko
3
5.000 m .
4.2.2.9 Nadzemni rezervoari se postavljaju u najviše
dva reda. Izuzetno, ako to odobri nadleţni
organ nadzemni rezervoari se mogu
postavljati u tri ili više redova, ili u
nepravilnom obliku, pod uslovom da su
prethodno odreĊena veća odstojanja izmeĊu
rezervoara ili preduzete druge propisane
sigurnosne mere.
4.2.2.10 Ako se rezervoari lociraju na trusnim
podruĉjima ili podruĉjima podloţnim plavljenju
moraju se preduzeti propisane graĊevinske
mere zaštite.
4.2.3 Konstrukcija
4.2.3.1 Konstrukcija nadzemnih metalnih rezervoara
mora biti u skladu sa odgovarajućim
propisima o ĉeliĉnim konstrukcijama.
4.2.3.2 Metalni nadzemni rezervoari mogu biti za
vareni, zakivani, lemljeni, spojeni zavrtnjima ili
kombinovane izrade.
4.2.3.3 Plivajući krov nadzemnih rezervoara mora biti
nepropustan i izgraĊen tako da se moţe
kretati nagore i nadole, a da pri tom ne doĊe
do okretanja ili iskliznuća iz leţišta, kao da se
njegova sposobnost kretanja ne umanjuje
usled sopstvene teţine odnosno teţine
atmosferskog taloga nakupljenog na njemu.
4.2.3.4. Rezervoar sa plivajućim krovom mora imati
spoj za odvoĊenje statiĉkog elektriciteta,
postavljen izmeĊu plivajućeg krova i plašta
rezervoara tako da ne umanjuje pokretljivost
plivajućeg krova, a da je zaštićen od
oštećenja.
4.2.3.5. Plašt nadzemnog rezervoara mora biti
nepropustan i postojan u odnosu na uskla
dištene teĉnosti i njihove pare u rezervoaru i
izgraĊen od materijala otpornog na
mehaniĉka i termiĉka naprezanja, i na hemijska
dejstva, koja se mogu pojaviti prilikom
upotrebe rezervoara. Za izgradnju plašta
upotrebljava se ĉelik ili drugi materijal koji je
postojan na dejstvo uskladištene teĉnosti.
4.2.3.6 Ako su betonski rezervoari neobloţeni u
njima se mogu uskladištavati samo zapaljive
teĉnosti ĉija je specifiĉna teţina veća od
0,825 gcrrr
4.2.3.7 Temelj nadzemnog rezervoara mora se
izvoditi tako da onemogući neravnomerno
sleganje rezervoara.
4.2.3.8 Podmetaĉi rezervoara moraju biti od betona,
opeke ili ĉelika zaštićenog od dejstva visokih
temperatura (vatrootpornosti predviĊene za
34
najmanje 2 ĉasa) i korozije, i postavljeni na
temelj rezervoara radi spreĉavanja njegovog
naginjanja ili pomeranja. Izuzetno, podmetaĉi .
rezervoara mogu biti i od drveta, s tim da se
postavljaju horizontalno i da njihova visina
nije veća od 30 cm mereno od najniţe taĉke
rezervoara.
4.2.3.9 Podmetaĉi rezervoara moraju biti takvi da ne
doĊe do prekoraĉenja dozvoljenih opterećenja
na poduprtom delu plašta rezervoara.
4.2.4 Zaštitni bazeni i drenaţni sistem
4.2.4.1 Radi prihvatanja sluĉajno ispuštenih zapaljivih
teĉnosti i radi zaštite okolnog zemljišta,
vodenih tokova, puteva i drugih objekata,
moraju se oko rezervoara izgraditi zaštitni
bazeni. Izuzetno, umesto zaštitnog bazena
moţe se izgraditi drenaţni sistem ako to
odobri nadleţni organ.
4.2.4.2 Zapremina zaštitnog bazena koji obuhvata
samo jedan rezervoar jednaka je najvećem
dozvoljenom punjenju rezervoara.
4.2.4.3 Ako zaštitni bazen obuhvata više od jednog
rezervoara, njegova zapremina se dobija kad
se od ukupne zapremine svih rezervoara
odbiju zapremine rezervoara ispod visine
nasipa ili zida ne raĉunajući zapreminu
najvećeg rezervoara.
4.2.4.4 Zapremina zaštitnog bazena koji obuhvata
više od jednog rezervoara ne srne biti manja
od zapremine teĉnosti u najvećem rezervoaru
osim ako su u pitanju teĉnosti iz taĉke ovih
propisa.
4.2.4.5 Zapremina zaštitnog bazena koji obuhvata
jedan ili više rezervoara koji sadrţe teĉnosti
sa karakteristikom izbacivanja, ne srne biti
manja od ukupne zapremine svih rezervoara
koji su obuhvaćeni bazenom.
3
4.2.4.6 Rezervoar ĉija je zapremina veća od 20.000 m
mora biti smešten u posebnom zaštitnom
bazenu.
4.2.4.7 Zaštitni bazeni u kome su smeštena dva ili
više rezervoara sa oslabljenim spojem
izmeĊu krovnog lima i plašta odnosno
rezervoara sa plivajućim krovom u kojima se
uskladištavaju stabilne teĉnosti ili sirova
nafta, mora biti pregradnim zidovima i
drenaţnim kanalima podeljen tako da svaki
3
rezervoar zapremine veće od 1.500 m ili
3
grupa rezervoara ukupne zapremine do 2.500 m
bude u jednom pregraĊenom delu, s tim da
zapremina bilo kog rezervoara odnosne
3
grupe ne prelazi 1.500 m .
4.2.4.8 Zaštitni bazen u kome su smeštena dva ili
više rezervoara za uskladištavanje stabilnih
teĉnosti, a na koji se ne odnose odredbe
taĉke 4.2.4.7 ovih propisa, mora biti
pregradnim zidovima i drenaţnim kanalima
podeljen tako da svaki rezervoar zapremine
3
veće od 350 m ili grupa rezervoara ukupne
3
zapremine do 500 m bude u jednom pre
graĊenom delu, s tim da zapremina bilo kog
3
rezervoara odnosne grupe ne prelazi 350 m .
4.2.4.9 Zaštitni bazen u kome su smeštena dva ili
više rezervoara za uskladištavanje nestabilnih
teĉnosti mora izmeĊu svakog rezervoara, bez
obzira na konstrukciju i zapreminu, imati
pregradni zid i drenaţne kanale.

4.2.4.10 Zidovi i unutrašnja površina zaštitnog bazena
moraju biti izgraĊeni od nepropusnog
materijala i projektovani tako da podnesu pun
hidrostatiĉki pritisak.
4.2.4.11 Zidovi zaštitnog bazena ne smeju imati
otvore, osim za cevovode, s tim da prostor
izmeĊu zidova i cevovoda bude zaptiven
materijalom postojanim na visoku tempera
turu. Zidovi zaštitnog bazena moraju biti naj
manje 10 m udaljeni od ograde skladišta.
4.2.4.12 Zidovi zaštitnog bazena moraju u prošeku
imati visinu do 2 m, a pregradni zidovi visinu
od 40 do 75 cm mereno do dna bazena. Izu
zetno, za rezervoare zapremine preko
3
10.000m , visina zidova zaštitnog bazena
moţe iznositi preko 2 m ako to odobri nadleţ
ni organ.
4.2.4.13 Dno zaštitnog bazena mora se izgraditi sa
nagibom najmanje 1% od rezervoara prema
zidovima zaštitnog bazena, radi odvoĊenja
atmosferskog taloga.
4.2.4.14 Sakupljanje atmosferskog taloga u taloţnike,
separatore ili druge sigurnosne ureĊaje vrši
se nepropusnim kanalima koji mogu biti otvo
reni ili prekriveni rešetkama.
4.2.4.15 Taloţnici, separatori ili drugi sigurnosni ure
Ċaji za skupljanje atmosferskog taloga, mora
ju biti locirani tako da ih poţar na rezervoaru
ne moţe ugroziti.
4.2.4.16 U zaštitnom bazenu nije dozvoljeno ispušta
nje zapaljivih tecnosti iz rezervoara ili drţanje
posuda i buradi.
4.2.4.17 U zaštitnom bazenu mogu se, pored rezervo
ara, nalaziti armature, cevovodi i prelazni mo
stovi.
4.2.4.18 Ako funkciju zaštitnog bazena vrši drenaţni
sistem, otvor iz rezervoara u pravcu tog sis
tema mora imati nagib od najmanje 1 %.
4.2.4.19 Drenaţni sistem mora se završavati na
slobodnom zemljištu, nekoj drugoj površini ili
u zatvorenom bazenu, ĉija je zapremina veća
od zapremine najvećeg rezervoara. Podruĉje
na kome se završava drenaţni sistem mora
biti na takvom odstojanju da se onemogući
širenje eventualnog poţara prema
rezervoarima i susednim objektima.
4.2.4.20 Drenaţni sistem, ukljuĉujući i automatske
drenaţne pumpe, mora biti izgraĊen tako da
ne izbacuje teĉnost na susedno zemljište, u
prirodne vodene tokove, otvorene kanale i
javnu kanalizaciju, osim ako je to bezopasno
ili ako je sistem izgraĊen tako da ne
dozvoljava oslobaĊanje tecnosti.
4.2.5 Oprema
4.2.5.1 Nadzemni rezervoari moraju imati sledeću
opremu:
1) normalni odušak;
2) sigurnosni odušak;
3) odušne cevovode;
4) zadrţaće plamena;
5) pokazivaĉe nivoa;
6) ureĊaje za punjenje i praţnjenje i ureĊaje
za obezbeĊenje protiv prepunjavanja;
7) otvore za ulaz i pregled.
4.2.5.2 Radi spreĉavanja stvaranja natpritiska ili
potpritiska za vreme punjenja i praţnjenja
rezervoara, kao i promene spoljne tempera
ture, rezervoar mora imati odgovarajući
normalni odušak.
I GRUPA
4.2.5.3 Odušak mora imati dimenzije većeg prikljuĉka
za punjenje ili praţnjenje, s tim što njegov
normalni unutrašnji preĉnik ne sme biti manji
od 320 mm.
4.2.5.4 Ako rezervoar ili posuda pod pritiskom ima
više od jednog prikljuĉka za punjenje ili
praţnjenje, veliĉina oduška se odreĊuje
prema predviĊenom najvećem istovremenom
protoku.
4.2.5.5. Izlazni otvor oduška mora biti izveden tako da
se u sluĉaju paljenja para rezervoar zaštiti od
lokalnih pregrejavanja.
4.2.5.6 Odušak rezervoara i posude pod pritiskom u
kome se uskladištavaju tecnosti I grupe mora
biti zatvoren,^ osim ako je pritisak viši od
radnog pritiska ili u sluĉaju potpritiska, a za
tecnosti podgrupe b i b ove grupe i u sluĉaju
da odušak ima odobreni zadrţaĉ plamena.
Odušak ili zadrţaĉ plamena nisu potrebni ako
bi njihova upotreba mogla da izazove štetu u
rezervoaru.
3
4.2.5.7 Rezervoar zapremine do 10 m u rafinerijama, u
kome se uskladištava sirova nafta i atmosferski
3
rezervoar zapremine do 4 m u kome se
uskladištavaju tecnosti podgrupe U. mogu
imati otvorene oduške.
4.2.5.8 Radi zaštite od prevelikog pritiska koji moţe
nastati zbog ugroţenosti od poţara, rezervoar
mora imati sigurnosni odušak odnosno mora
biti konstruisan tako da ima jedan od sledećih
elemenata: plivajući krov koji se moţe dizati ili
oslabljeni spoj izmeĊu krovnog lima i plašta
odnosno neku drugu odobrenu konstrukciju
oduška.
4.2.5.9 Ako se odušivanje u sluĉaju ugroţenosti od
poţara vrši putem sigurnosnog oduška,
kapacitet odušivanja oba ventila (normalnog i
sigurnosnog) mora biti toliki da zaštiti plašt ili
dno vertikalnog rezervoara odnosno da zaštiti
od loma plašt ili glavu horizontalnog
rezervoara.
4.2.5.10 Sigurnosni odušak moţe biti izveden kao
poklopac sa automatskim zatvaranjem
ulaznog otvora, kao vodilica koja dopušta
podizanje krova rezervoara pod unutrašnjim
pritiskom, ili kao dodatni veći odušni ventil
odnosno neka druga odobrena konstrukcija.
4.2.5.11 Ukupni kapacitet odušivanja svake zapaljive
tecnosti odreĊuje se na osnovu obrasca:
gdeje:
V - ukupni kapacitet odušivanja u m /h,
3
Vi - protok vazduha u m /h iz tabele 3, L
- latentna toplota isparavanja date te-
cnosti u Kcal/kg,
M - molekulska teţina date tecnosti.
Tabela 3. iz stava 1. ove taĉke, odštam-
pana je uz ove propise i ĉini njihov sas-
tavni deo.
4.2.5.12 Ukupni kapacitet odušivanja iz taĉke 4.2.5.11
ovih propisa moţe se smanjiti mnoţenjem
odgovarajućim faktorom posebno za svaki
rezervoar, i to ako je predviĊena sledeća
zaštita:
1) drenaţa prema taĉ. 4.2.4.18 do 4.2.4.20
3
ovih propisa za rezervoar preko 20 m
izloţene površine - sa 0,5;
2) odobrena vodena magla - sa 0,3;
35
I GRUPA
3) odobrena izolacija - sa 0,3;
4) odobrena vodena magla sa izolacijom -
sa 0,15.
4.2.5.13 Na ureĊaju sigurnosnog oduška mora biti
naznaĉen kapacitet odušivanju m3/h i pritisak
na koji je baţdaren.
4.2.5.14 Krajevi odušnih cevovoda moraju se nalaziti
na visini od najmanje 4 m iznad okolnog
terena i na odstojanju najmanje 1,5 m od
otvora na okolnim objektima.
4.2.5.15 Krajevi odušnih cevovoda moraju imati kosi
otvor koji omogućuje ekspanziju ispuštenih
para, vertikalno na gore ili horizontalno u
suprotnom pravcu od objekta odnosno javnog
puta, ako se nalaze u blizini nekog objekta ili
javnog puta.
4.2.5.16 Ako je odušak kolektorskog tipa, mora biti
dimenzionisan tako da omogući normalno
odušivanje para u okviru pritiska sistema, kao
i u sluĉaju da je sam podloţan ugroţenosti od
poţara.
4.2.5.17 Kolektor kao odušak rezervoara koristi se, po
pravilu, za oduzimanje pare, za konzerviranje
parom ili kontrolu zagaĊenosti vazduha, i za
odušivanje više rezervoara u kojima su
uskladištene teĉnosti iste grupe odnosno
podgrupe ili teĉnosti koje meĊusobno ne
mogu stvarati opasne spojeve.
4.2.5.18 Izlazi svih odušaka i odušnih kanala na
rezervoaru koji ima sigurnosni odušak, a koji
dozvoljava pritisak veći do 1.750 mm V. S,
moraju biti postavljeni tako da ispuštaju paru
u pravcu u kome su rezervoari zaštićeni od
mestimiĉnih pregrejavanja bilo kog dela
rezervoara u sluĉaju paljenja pare iz takvog
oduška.
4.2.5.19 Zadrţaĉi plamena su armature protiv
eksplozije, poţara i detonacije, koje se smeju
upotrebljavati samo ako su odobrene i moraju
biti u neposrednoj blizini rezervoara.
4.2.5.20 Armature protiv eksplozije i poţara
spreĉavaju prodor plamena pri eksploziji pri
ĉemu moraju izdrţati nastali pritisak, a
armature protiv poţara i direktan plamen za
vreme od 10 minuta.
4.2.5.21 Armature protiv detonacije spreĉavaju prodor
plamena pri detonaciji u cevovodu
prikljuĉenom ispred zadrţaĉa plamena pri
ĉemu moraju izdrţati nastali pritisak.
4.2.5.22 Koji će zadrţaĉ plamena biti upotrebljen
zavisi od konstrukcije rezervoara, kao i od
karakteristika uskladištene teĉnosti.
4.2.5.23 Zadrţaĉi plamena postavljaju se na otvore
rezervoara kroz koje bi mogao prodreti
plamen unutar rezervoara, osim na otvore za
merenje nivoa teĉnosti
4.2.5.24 Na armature protiv eksplozije i poţara, kao i
na spojeve tih armatura sa rezervoarom ne
smeju se prikljuĉivati drugi cevovodi.
4.2.5.25 Rezervoar mora imati pokazivaĉ nivoa
teĉnosti koji mora biti odobren.
4.2.5.26 Otvori za merenje nivoa teĉnosti moraju biti
izvedeni tako da se mogu zatvarati kapama ili
poklopcima nepropusnim za teĉnosti pare. Te
otvore ne mogu otvarati neovlašćena lica.
4.2.5.27 Pokazivaĉi nivoa teĉnosti koji rade mehaniĉki
ili na nekom drugom principu ali kontinuirano
smeju se upotrebljavati samo ako su
odobreni.
36
4.2.5.28 UreĊaji za punjenje i praţnjenje moraju
omogućiti siguran prikljuĉak stalno poloţenih
cevovoda ili savitljive cevi i iskljuĉiti
mogućnost nastajanja varnica pri priĉvrš
ćivanju ili skidanju cevovoda i opasnost zbog
praţnjenja statiĉkog elektriciteta.
4.2.5.29 Prikljuĉak na rezervoaru kroz koji protiĉe
teĉnost mora sa unutrašnje ili spoljne strane
rezervoara imati ventil. Prikljuĉak ventila sa
spoljne strane rezervoara mora biti od ĉelika,
osim ako uskladištene teĉnosti imaju takva
svojstva da reaguju na ĉelik. Ako prikljuĉak
ventila nije od ĉelika, ventil mora biti otporan
na hidrauliĉki pritisak i na pritiske konstrukcije
i temperaturu koji bi nastali zbog poţara na
susednom rezervoaru.
4.2.5.30 Prikljuĉak ispod nivoa teĉnosti kroz koji za
vreme punjenja ili praţnjenja rezervoara ne
protiĉe teĉnost, mora imati nepropusni
zaporni organ u obliku ventila ili zasuna,
slepe prirubnice odnosno, njihove
kombinacije.
4.2.5.31 Napojni cevovod za teĉnost iz podgrupe I2 i I3
kao i za sirovu naftu, benzin i asfalt, mora biti
instaliran tako da smanji na minimum
mogućnost nastajanja statiĉkog elektriciteta.
Ako napojni cevovod ulazi preko krova, kraj
cevovoda mora biti 15 cm udaljen od poda
rezervoara i instaliran tako da ne doĊe do
prekomernih vibracija.
4.2.5.32 Prikljuĉci za punjenje i praţnjenje koji nisu u
stalnoj upotrebi moraju kao takvi biti oznaĉeni
i moraju biti nepropusni i zatvoreni za vreme
dok nisu u upotrebi. Ti prikljuĉci se smeštaju
na otvorenom prostoru na kome nema izvora
toplote, i to na udaljenosti najmanje 1,5 m od
otvora na objektima.
4.2.5.33 Ako nadzemni rezervoar ima ureĊaj za
obezbeĊenje od prepunjavanja, takav ureĊaj
mora biti odobren i ispunjavati sledeće
uslove:
1) da ne smanjuje sigurnost rezervoara od
prodora plamena kroz cevovod za punjenje;
2) da u cevovodu za punjenje ne nastanu
opasnosti od statiĉkog elektriciteta.
4.2.5.34 Nadzemni rezervoar mora imati najmanje
jedan otvor za ulaz i pregled. Preĉnik otvora
za ulaz i pregled mora za rezervoare
3
zapremine do 16 m iznositi najmanje 500
mm, a za rezervoare zapremine preko 16 m -
3
najmanje 600 mm. Ako je preĉnik rezervoara
manji od 1 m, dovoljni su otvori kroz koje se
moţe nadzirati unutrašnjost rezervoara.
4.2.5.35 Ako postoje spojni delovi izmeĊu nadzemnih
rezervoara, ti delovi moraju biti izvedeni tako
da ne ugroţavaju sigurnost rezervoara i
spojnog cevovoda, a spojevi moraju biti
nepropusni.
4.2.6 Zaštita od poţara
4.2.6.1 Nadzemni rezervoar mora biti zaštićen od
svih izvora toplote hidrantskom mreţom i
sistemom zaštite od poţara koji mora biti
odobren.
4.2.6.2 Pod sistemom zaštite od poţara smatra se
sistem za gašenje i sistem za hlaĊenje plašta
rezervoara vodom ili raspršenom vodenom
maglom, radi zaštite od poţara sa susednih
rezervoara.

4.2.6.3 Sistem za gašenje mora imati svaki nadzemni
3
rezervoar zapremine preko 300 m , kao i
svaki nadzemni rezervoar zapremine do
3
300m ako se u njemu uskladištavaju
nestabilne teĉnosti ili teĉnosti sa karakte
ristikom izbacivanja i rezervoar lociran u
gusto naseljenim podruĉjima. Sistem za
hlaĊenje mora imati svaki nadzemni rezervoar.
4.2.6.4 Za nadzemne rezervoare kod kojih nije
predviĊen sistem za gašenje moţe se
zahtevati postavljanje odgovarajućeg broja
prevoznih aparata za gašenje poţara.
4.2.6.5 Za hlaĊenje plašta rezervoara u sluĉaju
poţara potrebno je najmanje 1,2 l/min vode
2
na m plašta u trajanju od najmanje 2 ĉasa.
4.2.6.6. Ako je rezervoar sa konusnim krovom,
koliĉina vode za hlaĊenje krova mora iznositi
2
najmanje 0,61 min na m površine krova u
trajanju od najmanje 2 ĉasa.
4.2.6.7 Za hlaĊenje leţećih cilindriĉnih nadzemnih
rezervoara, koliĉina vode mora iznositi
2
najmanje 1,61 min na m površine rezervoara
u trajanju od najmanje 2 ĉasa.
4.2.6.8. Sistem za gašenje moţe biti stabilni
automatski odnosno poluautomatski ureĊaj ili
stabilna instalacija sa priklju ĉcima
postavljanim na dostupnim mestima za
prikljuĉenje vatrogasnih vozila.
4.2.6.9 Hidrantska mreţa mora za jedan nadzemni
rezervoar imati najmanje dva standardna
hidranta. Za dva ili više rezervoara broj
hidranata se odreĊuje prema rasporedu
rezervoara, i to tako da udaljenost izmeĊu
hidranata nije veća od 50 m odnosno manja
od 25 m od rezervoara.
4.2.6.10 Hidranti se ne smeju postavljati nasuprot
podnice cilindriĉnih nadzemnih rezervoara.
4.2.7 Posebni uslovi za nadzemne rezervoare
u graĊevinskim objektima
4.2.7.1 Nadzemni rezervoari smeštaju se u
graĊevinske objekte, namenjene za:
1) industrijska postrojenja u kojima je
upotreba zapaljivih teĉnosti povremena
odnosno od sporednog znaĉaja za glavnu
delatnost;
2) tehnološke operacije kao što su: mešanje,
sušenje, isparavanje, filtriranje, destilisanje
i si.;
3) servisne stanice;
4) postrojenja u kojima se u radnom procesu
javljaju hemijske reakcije, kao što su
oksidacija, redukcija, halogenizacija,
hidrogenizacija, alkilacija, polimerizacija i si.;
5) rafinerijska postrojenja i destilaciju.
4.2.7.2 Prikljuĉci nadzemnih rezervoara u 4.3.3.2
graĊevinskim objektima moraju biti
nepropusni za paru i teĉnost i ispunjavati
uslove iz taĉ. 4.2.5.29, 4.2.5.31 i 4.2.5.32 ovih
propisa, radi zaštite kontinuiranog proticanja
u sluĉaju izbijanja poţara u blizini rezervoara.
4.2.7.3 Nadzemni rezervoari smešteni su u
graĊevinskim objektima, osim u objektima
projektovanim kao skladišta za zapaljive
teĉnosti, moraju imati automatske zaporne
ventile na svakom prikljuĉku za praţnjenje
ispod nivoa teĉnosti, koji se aktivira
pramenom temperature ili ventilom iz taĉke
4.2.5.29 ovih propisa.
I GRUPA
4.2.7.4 Otvor za priruĉno merenje na rezervoaru
mora pomoću opruţnog zapornog ventila ili
drugih odobrenih sredstava biti zaštićen od
prelivanja teĉnosti i mogućeg otpuštanja pare.
Ako otvor za priruĉno merenje nije zavisan od
napojnog cevovoda, mora imati nepropusnu
kapu za pare ili poklopac.
4.2.7.5 Na nadzemnom rezervoaru koji sadrţi
teĉnosti grupe I, ne srne se vršiti ruĉno
merenje.
4.2.7.6 Odušivanje nadzemnih rezervoara u
graĊevinskim objektima mora se vršiti u
skladu sa odredbama taĉ. 4.2.5.2 do 4.2.5.13
ovih propisa.
4.2.7.7 Nadzemni rezervoari sa oslabljenim spojem
izmeĊu krova i plašta ne mogu se smeštati u
graĊevinske objekte.
4.3 PODZEMNI REZERVOARI
4.3.1 Zone opasnosti
4.3.1.1 Zona I obuhvata unutrašnjost podzemnog
rezervoara, pristup na okna sa pripadajućom
armaturom i betonsko korito ukoliko je ono
izvedeno.
4.3.1.2 Zona II obuhvata prostor do 1 m visine iznad
pristupnog okna, odušnih cevovoda i ventila u
preĉniku od 5 m mereno od gabarita pri
stupnog okna odnosno odušnog cevovoda i
ventila.
4.3.1.3 Zona III obuhvata prostor iznad okolnog
terena širine 2 m od zone II, mereno hori
zontalno i visine 50 cm mereno od tla.
4.3.2 Lokacija
4.3.2.1 Odstojanje od gabarita podzemnog
rezervoara u kome se uskladištava teĉnost II
grupe od podzemnog dela bilo kog objekta,
ne srne biti manje od 1 m odnosno manje od
1,5 m od ivice postrojenja.
4.3.2.2 Odstojanje od gabarita podzemnog rezer
voara u kome se uskladištava teĉnost II grupe
ili grupe III do podzemnog dela bilo kog
objekta i ivice postrojenja ne srne biti manje
od 1 m.
4.3.2.3. Odstojanje izmeĊu podzemnih rezervoara ne
srne biti manje od 60 cm.
4.3.3 Konstrukcija
4.3.3.1 Konstrukcija podzemnih metalnih rezervoara
mora biti u skladu sa odgovarajućim
propisima o ĉeliĉnim konstrukcijama.
3
Podzemni rezervoari zapremine do 10 m
mogu se koristiti i kao nadzemni rezervoari.
4.3.3.3 Ako se rezervoar postavlja pored nekog
objekta, mora se rezervoar obezbediti od
prenošenja opterećenja sa objekta a temelj
objekta zaštititi od potkopavanja.
4.3.3.4 Pre spuštanja u zemlju mora se pregledati i
utvrditi da li su rezervoar i izolacija rezervo
ara neoštećeni.
4.3.3.5 Ako se rezervoar sastavlja iz delova u zemlji,
na svakom delu pre spuštanja u zemlju mora
se postaviti zaštitna izolacija sa mogućnošću
pouzdanog spajanja izolacije pojedinih delova
posle konaĉnog sastavljanja rezervoara.
37
I GRUPA
4.3.3.6 Postavljanje rezervoara vrši se spuštanjem
rezervoara na leţišta za rezervoar ugraĊena
na temeljima bez pada i kotrljanja da bi se
spreĉilo oštećenje rezervoara ili zaštitne
izolacije. Metalni delovi koji su sluţili za
manipulaciju sa rezervoarom a nalazili su se
izvan zaštitne izolacije, moraju se zaštititi od
korozije.
4.3.3.7 Pre prekrivanja zemljom rezervoar se mora
obloţiti slojem opranog i nabijenog suvog
peska ili šljunka debljine najmanje 15 cm, s
tim da se prilikom postavljanja takvog sloja ne
ošteti zaštitna izolacija.
4.3.3.8 Ako je potrebno spreĉiti zagaĊivanje
podzemne vode, rezervoar se izraĊuje tako
da ima dvostruki plašt, s tim da spoljni plašt
bude najmanje u visini najvećeg dozvoljenog
punjenja rezervoara, ili se postavlja u
nepropusno betonsko korito ĉija se gornja
ivica mora nalaziti najmanje 20 cm iznad
najvećeg nivoa podzemne vode. Zapremina
betonskog korita mora biti takva da moţe da
primi svu teĉnost iz rezervoara u sluĉaju
izlivanja.
4.3.3.9 Betonsko korito i rezervoar iz taĉke 4.3.3.8
ovih propisa, postavljaju se tako da uzduţni
nagib iznosi najmanje 1%.
4.3.3.10 Prostor oko rezervoara iz taĉke 4.3.3.7 ovih
propisa mora izvan sloja peska odnosno
šljunka biti ispunjen zemljom u kojoj ne srne
biti praznog prostora da ne bi došlo do
sakupljanja teĉnosti ili para u sluĉaju
propuštanja rezervoara.
4.3.3.11 Rezervoar mora biti prekriven slojem zemlje
debljine, najmanje 60 cm odnosno slojem
zemlje debljine najmanje 30 cm iznad kog se
mora postaviti armirano-betonska ploĉa
debljine najmanje 10 cm.
4.3.3.12 Ako se iznad rezervoara vrši promet vozila,
rezervoar mora biti zaštićen slojem zemlje
debljine najmanje 1m, odnosno slojem
nabijene zemlje debljine najmanje 50 cm i
armirano betonskom ploĉom debljine
najmanje 15 cm.
4.3.3.13 Rezervoar koji se postavlja na mesto na
kome je moguća pojava podzemne vode,
mora se zaštititi od potiska vode posebnim
priĉvršćivanjem (ankerovanjem) u temelje.
4.3.3.14 Pristupno okno na rezervoaru mora biti
izraĊeno od ĉelika, betona ili cigle i
obezbeĊeno od sakupljanja atmosferskih
padavina i pristupa neovlašćenih lica. Veliĉina
pristupnog okna mora biti takva da se u
njemu mogu nesmetano vršiti svi potrebni
radovi cevni prikljuĉci moraju biti pristupaĉni.
4.3.3.15 Temelj i podmetaĉi rezervoara moraju biti
izgraĊeni u skladu sa odredbama taĉ. 4.2.3.7
i 4.2.3.8 ovih propisa.
4.3.4 Oprema
4.3.4.1 Odušni cevovodi podzemnih rezervoara
moraju se završavati na udaljenosti od
najmanje 1m od zida bilo kog objekta, ako se
na njemu nalazi otvor prema odušnim
cevovodima.
38
4.3.4.2 Izlaz odušnog cevovoda mora biti na visini od
najmanje 30 cm iznad okolnog terena
odnosno iznad visine višegodišnjeg prošeka
, snega, ali ne srne biti na visini niţoj od otvora
cevovoda za punjenje rezervoara.
4.3.4.3 Na odušni cevovod ĉiji je unutrašnji preĉnik
do 50 mm ne smeju se ostavljati ureĊaji koji
bi mogli prouzrokovati prekoraĉenje pritiska u
rezervoaru. Izuzetno, ako je duţina odušnog
cevovoda manja od 3 m a unutrašnji preĉnik
je do 50 mm, postavlja se za drţaĉ plamena
ili na izlazu odušnog cevovoda ureĊaj koji
spreĉava stvaranje natpritiska ili potpritiska u
cevovodu.
4.3.4.4 Na izlazu odušnog cevovoda ĉiji je unutrašnji
preĉnik veći od 50 mm, bez obzira na duţinu
cevovoda, postavlja se ureĊaj koji spreĉava
stvaranje natpritiska ili potpritiska u re
zervoaru, odnosno zadrţaĉ plamena na
udaljenosti ne većoj od 4,5 m od izlaza
odušnog cevovoda.
4.3.4.5 Veliĉina unutrašnjeg preĉnika odušnog cevo
voda zavisi od dimenzija prikljuĉka za
punjenje ili praţnjenje rezervoara (od
prikljuĉka koji je većeg unutrašnjeg preĉnika),
duţine odušnog cevovoda i predviĊenog
pritiska rezervoara, ali ne sme biti manja
od 32 mm.
4.3.4.6 Za rezervoare kod kojih nije dozvoljen pritisak
veći od 1.750 mm V.S. unutrašnji preĉnik
odušnog cevovoda mora ispunjavati uslove iz
tabele 4. koja je odštampana uz ove propise i
ĉini njihov sastavni deo.
4.3.4.7 Odušni cevovod rezervoara postavlja se na
najvišoj taĉki rezervoara i mora biti zaštićen
od mehaniĉkih oštećenja.
4.3.4.8 Na rezervoare kod kojih je dozvoljen pritisak
veći od 1750 mm V.S. postavlja se sigurnosni
ventil ĉije se dimenzije odreĊuju na osnovu
proraĉuna.
4.3.4.9 Zadrţaĉi plamena, pokazivaĉi nivoa, ureĊaji
za punjenje i praţnjenje, obezbeĊenje protiv
prepunjavanja i otvori za ulaz i pregled
rezervoara, moraju biti u skladu sa
odredbama ovih propisa koje se odnose na
nadzemne rezervoare.
4.3.4.10 UreĊaji za otkrivanje propusnih mesta smeju
se upotrebljavati samo ako su odobreni.
4.3.5 Zaštita od poţara
4.3.5.1 Rezervoar mora biti zaštićen od svih izvora
toplote hidrantskom mreţom i prevoznim
aparatima za gašenje poţara.
4.3.5.2 Hidrantska mreţa skladišnog prostora rezer
voara mora biti izvedena u skladu sa
odredbama taĉke 4.2.6.9 ovih propisa.
4.3.5.3 Broj prevoznih aparata koji je potreban za
gašenje poţara odreĊuje se zavisno od
zapremine rezervoara.
4.3.5.4 Vatrogasna oprema mora se svakodnevno
vizuelno kontrolisati.
 I GRUPA

5. USKLADIŠTAVANJE POSUDA SA
ZAPALJIVIM TEĈNOSTIMA ZAPREMINE DO 5.3.2 Ako se zajedno uskladištavaju dve ili više
250 LITARA teĉnosti razliĉitih grupa zapaljivosti, ukupna
koliĉina svih teĉnosti ne srne biti veća od
zbira najvećih dozvoljenih koliĉina Qs za
5.1 OPŠTE ODREDBE svaku tu grupu, pridrţavajući se odnosa
koliĉina navedenih za Qm i Qs u taĉki 5.3.1
5.1.1 Posude, kao što su boce, kante i burad u ovih propisa.
kojima su zapaljive teĉnosti smeštene pod 5.3.3 Za pristup vatrogasnih vozila grupi uskla
atmosferskim pritiskom, mogu se uskladišta dištenih posuda mora postojati najmanje
vati na otvorenom prostoru ili u graĊevinskim jedan prilaz širine najmanje 3,5 m.
objektima.
5.3.4. Ako grupa uskladištenih posuda nema odgo-
5.1.2 Posude za zapaljive teĉnosti moraju imati
varajuće ureĊaje za zaštitu od poţara, a na
takav oblik koji neće uticati na njihovu
susednom zemljištu postoji objekt sa otvorenim
ĉvrstoću i stabilnost pri uskladištavanju.
plamenom, udaljenost uskladištenih posuda od
5.1.3 Na posudama u koje se smeštaju zapaljive
ivice susednog zemljišta, navedena u tabeli iz
teĉnosti moraju se nalaziti oznake o vrsti
taĉke 5.3.1 ovih propisa, mora biti dva puta veća.
teĉnosti, kapacitetu posude, nazivu proizvoĊaĉa
ili distributera i natpis: "Zapaljivo - ne prilazi sa 5.3.5 Na odstojanju 1 m od objekta namenjenog za
vatrom". uskladištavanje zapaljivih teĉnosti moţe se
drţati najviše 4.000 litara zapaljivih teĉnosti, i
to ako je objekt prizeman, iskljuĉivo namenjen
5.2 ZONE OPASNOSTI za uskladištavanje posuda i nema nikakav
5.2.1 Zona I obuhvata unutrašnjost posude sa otvor na udaljenosti 4 m od uskladištenih posuda.
zapaljivom teĉnošću. Zid takvog objekta mora imati vatrootpornost
5.2.2 Zona II obuhvata: predviĊenu za najmanje 2 ĉasa.
1) prostor na kome se uskladištavaju posude 5.3.6 Zapaljive teĉnosti u koliĉini većoj od 4.000 I
širine 3 m mereno horizontalno od krajnjih mogu se uskladištavati uz objekt iz taĉke
posuda i visine 1 m iznad ivice najviše 5.3.5 ovih propisa, ako udaljenost izmeĊu
posude, mereno od tla; najbliţe uskladištene posude u grupi i objekta
2) prostor oko posude, polupreĉnika 3 m, iznosi najmanje 4 m.
mereno horizontalno od plašta; 5.3.7 Udaljenost najbliţe uskladištene posude u
3) prostor u kome se vrši pretakanje zap grupi od objekta koji nije namenjen za
aljivih teĉnosti, polupreĉnika 5 m mereno uskladištavanje zapaljivih teĉnosti, mora
od najistaknutijeg mesta pretakanja; iznositi najmanje 15 m.
4) zatvorena prostorija koja se koristi za 5.3.8 Površina na kojoj se uskladištavaju posude
punjenje posuda ili za uskladištavanje za zapaljive teĉnosti ĉija koliĉina prelazi 1.000
posuda. litara mora biti ograĊena nepropusnim zidom
5.2.3. Zona III obuhvata prostor visine 1 m iznad visine najmanje 15 cm, a odvoĊenje even
površine okolnog terena i 12 m mereno hori- tualno prosute teĉnosti mora se obezbediti
zontalno od ivice zone II. putem drenaţnog sistema ili tehnološke
kanalizacije.
5.3 USKLADIŠTAVANJE NA 5.3.9 Prostor za uskladištavanje posuda, prostor
POSUDA izmeĊu grupa posuda i puteva unutar
OTVORENOM PROSTORU postrojenja odnosno javnog puta moraju biti
5.3.1 stalno ĉišćeni od korova i ostalih zapaljivih
Uskladištavanje posuda na otvorenom materija, kao i oznaĉeni vidljivim natpisom:
prostoru vrši se slaganjem posuda u grupe "Zapaljivo - ne prilazi sa vatrom".
prema uslovima iz sledeće tabele: 5.3.10 Posude se postavljaju sa otvorom prema
gore, na prethodno pripremljene temelje, be
Podgrupa Najveća Ukupna Udaljenost Udaljenost Udaljenost tonske grede ili palete uzdignute iznad terena
odnosno koliĉina po dozvoljena izmeĊu od javnih od puteva
grupa najmanje 15 cm, i one moraju biti obezbe-
jednoj koliĉina Qs grupa po- putevai unutar
zapaljivost grupi (I) suda (m) ivice »strojenja Ċene od nekontrolisanog pokretanja. Ako se
i posuda Qm zemljišta (m) posude postavljaju na drvene grede, takve
(I) koje
pripada
grede moraju biti zaštićene vatrootpornim
postrojenju premazima.
kao i od 5.3.11 Površina na kojoj se uskladištavaju posude
objekata
na mora biti zaštićena od dejstva sunĉevih zraka
susednom nadstrešnicom ili sistemom za polivanje
zemljištu vodom i na njoj se ne srne nalaziti drugi
koji ne
pripadaju materijal.
postrojenju 5.3.12 Na poljoprivrednim dobrima, seoskim imanji
li 4.000 24.000 2 (m)
20 3 ma i usamljenim gradilištima ukupna koliĉina
l2 8.000 48.000 2 20 3 uskladištene teĉnosti bez obzira na grupu za
I3
paljivosti, ne moţe biti veća od 2.000 litara.
16.000 96.000 2 20 3
II 32.000 192.000 2 15 1,5
III 64.000 384.000 2 15 1,5

39
I GRUPA

5.4 USKLADIŠTAVANJE POSUDA SA ZAPALJIVIM 5.4.7 Ako se posude postavljaju na police, stalke ili
sliĉne konstrukcije od drveta, debljina kon
TEĈNOSTIMA U GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA
strukcije odreĊuje se zavisno od predviĊenog
opterećenja ali ne srne biti manja od 2,5 cm.
5.4.1 Uskladištavanje posuda sa zapaljivim teĉno- Drvena konstrukcija mora biti zaštićena
stima u zatvorenoj prostoriji vrši se prema vatrootpornim premazom.
sledećoj tabeli:
5.4.8 Hermetiĉki zatvorene posude (limenke) mogu
Podgrupa PredviĊena Jediniĉno optere- Dozvoljena
se slagati jedna na drugu do visine koja ne
odnosno vatrootpornost ćenje i skladišne najveća koliĉina ugroţava njihovu ĉvrstoću i stabilnost
2
grupa zidova površine 1/m (1) naslage, ako se u njima nalaze zapaljive
zapaljivosti teĉnosti iste vrste. Hermetiĉki zatvorene
I, do 6 ĉasova 200 2.000 posude sa zapaljivim teĉnostima razliĉitih
vrsta moraju biti na meĊusobnom odstojanju
preko 6 ĉasova 400 8.000
I2 od najmanje 50 cm.
do 6 ĉasova 200 2.000
5.4.9 Posude se ne smeju uskladištavati u blizini
preko 6 ĉasova 600 12.000 ulaza, izlaza, stepeništa i prolaza.
I3
do 6 ĉasova 200 2.000 5.4.10 Zagrevanje prostorije za uskladištavanje
preko 6 ĉasova 800 16.000 posuda moţe se vršiti samo toplom vodom,
II do 6 ĉasova 400 8.000 parom niskog pritiska ili toplim vazduhom, s
preko 6 ĉasova 800 32.000
tim što se ureĊaji za zagrevanje medijuma za
III prenos toplote moraju nalaziti izvan zona
do 6 ĉasova 600 18.000
opasnosti odreĊenih ovim propisima.
preko 6 ĉasova 800 48.000 Temperatura prostorije za uskladištavanje
posuda ne srne biti veća od plus 18° C.
5.4.2 GraĊevinski objekt za uskladištavanje posuda 5.4.11 Hermetiĉki zatvorene posude zapremine do
mora ispunjavati sledeće uslove: 20 litara moraju se u pogonima i radionicama
1) da je vatrootpornost zidova, podova i uskladištavati u posebno za to izgraĊenim
stropova predviĊena za najmanje dva metalnim ormarićima, s tim da ukupna
ĉasa; koliĉina zapaljivih teĉnosti u tim posudama ne
2) da je krov izraĊen od laganog materijala srne biti veća od 200 I.
(najveća teţina konstrukcije krova
2 5.4.12 Metalni ormarić iz taĉke 5.4.11 ovih propisa
50 kg/m ); mora biti udaljen najmanje 3 m od otvorenog
3) plamena - mereno od gabarita i imati
da je obezbeĊena efikasna prirodna nepropusne spojeve, prag na vratima visine
ventilacija odnosno, izuzetno, veštaĉka najmanje 10 cm, bravu i ventilaciju sa izlazom
ventilacija u "S" izradi s tim da uklju- van prostora u kome se nalazi ormarić.
ĉivanje takvog ventilacionog sistema
5.4.13 Prostorije u kojima se uskladištavaju posude
mora biti van prostorije za
sa zapaljivim teĉnostima ĉije su pare teţe od
uskladištavanje;
vazduha, ne smeju imati drenaţne kanale koji
4 da se prozori i vrata otvaraju prema vani;
vode u javnu kanalizaciju ili u druge otvore
) da je elektriĉna instalacija izvedena u
ispod nivoa terena.
5) skladu sa odredbama Propisa 0 ele-
ktriĉnim postrojenjima na nadzemnim 5.4.14 Za odrţavanje opreme u hotelima, robnim
mestima ugroţenim od eksplozivnih kućama, trgovinskim radnjama, motelima i
smeša. drugim sliĉnim objektima moţe se pored ulja
5.4.3 Pod prostorije u kojoj se uskladištavaju posude za loţenje, drţati u posudama najviše do 20
mora biti nepropustan od spoja poda i zida do litara druge vrste zapaljivih teĉnosti.
visine koja odgovara najniţoj taĉki ulaza, 5.4.15 U apotekama i laboratorijama mogu se drţati
izraĊen od materijala koji ne varniĉi sa zapaljive teĉnosti u posudama zapremine do
nagibom od najmanje 1% od ulaznih vrata 20 I a u ukupnoj koliĉini po 200 I, i to u
prema suprotnom zidu duţ koga se mora prostoriji koja mora ispunjavati uslove iz taĉke
nalaziti kanal sa nagibom 2% u pravcu mesta 5.4.2 pod 1.3.4 i 5. ovih propisa.
prikupljanja prosutih teĉnosti u posebni sud ili 5.4.16 Posude sa zapaljivim teĉnostima se u
tehnološku kanalizaciju. Izlazna vrata iz apotekama i laboratorijama mogu drţati samo
5.4.4 prostorije u kojoj su uskladištene posude ne u ormarićima predviĊenim u odredbama taĉ.
smeju za vreme boravka zapošljenog osoblja 5.4.11 i 5.4.12 ovih propisa.
biti zakljuĉana odnosno izlaz ne srne biti 5.4.17 U prizemnim i jednospratnim zgradama u
zakrĉen. U prostoriji u kojoj su uskladištene kojima se nalaze trgovaĉke radnje i robne
5.4.5 posude mora se obezbediti glavni prolaz širine kuće koje se bave prometom zapaljivih
najmanje 2 m i potreban broj sporednih teĉnosti kao svojom osnovnom delatnošću i u
prilaza širine najmanje po 1 m. Podnoţja i garaţama i radionicama koje koriste zapaljive
temelji na kojima se postavljaju burad teĉnosti, a ispunjavaju uslove iz taĉke 5.4.2
5.4.6 zapremine do 250 I i zapaljive teĉnosti, moraju biti ovih propisa, osim uslova navedenog pod 2)
izgraĊeni od betonskih ili drvenih greda te taĉke mogu se drţati zapaljive teĉnosti, u
postavljenih horizontalno a uzdignutih iznad posudama, a u koliĉinama navedenim u
poda prostorije najmanje 15 cm. Drvene sledećoj tabeli, ako to odobri i nadleţni organ,
grede ili palete moraju biti zaštićene i to:
vatrootpornim premazom.

40
 I GRUPA
5.6 ZAŠTITA OD POŢARA
Podgrup Mesto Sa sistemom Bez sistema zaštite
a prostorije zaštite od poţara od poţara 5.6.1 Zaštita od poţara skladišta posuda na
odnosno
grupa Maksimum Maksimum otvorenom prostoru sastoji se od hidrantske
teĉnosti Koliĉina 1 visina Koliĉina visina mreţe i vatrogasne opreme.
naslage 1 naslag 5.6.2 Vatrogasna oprema moţe biti stabilna
u grupi eu
m grupi instalacija za raspršenu vodu ili bacaĉi vode
1, prizemlje i 1.000 1 ne dozvoljava se m postavljeni na hidrantskoj mreţi, ruĉni i
sprat uskladištavanje prevozni aparati za gašenje poţara pomoću
podrum ne dozvoljava praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za
se gašenje,
uskladištavanje 5.6.3 Broj hidranata odreĊuje se prema rasto-
l2 prizemlje i 2.000 2 ne dozvoljava se ------ janjima izmeĊu hidranata koja mogu iznositi
sprat ne dozvoljava uskladištavanje
podrum se najviše 30 m, s tim što broj hidranata ne srne
uskladištavanj biti manji od 2.
e 5.6.4 Broj ruĉnih aparata za gašenje poţara,
I3 prizemlje i 6.000 2 ne dozvoljava se kapaciteta punjenja 9 kg praha odnosno
sprat ne dozvoljava uskladištavanje drugog odgovarajućeg sredstva, odreĊuje se
podrum se tako da rastojanje izmeĊu dve grupe aparata
uskladištavanj
e iznosi najviše 10 m.
5.6.5 Na svaku grupu uskladištenih posuda koja
II prizemlje i 2,75 1.500 2,75
6.000 sadrţi preko 20.000 litara teĉnosti mora se
sprat
2.000 obezbediti najmanje jedan prevozni aparat za
podrum 2,75 ne dozvoljava se gašenje poţara kapaciteta punjenja 50 kg
uskladištavanje
praha ili drugog odgovarajućeg sredstva.
III prizemlje i 4,50 5.000 3,60 5.6.6 Na mestu pretakanja mora se postaviti
sprat
20.000 najmanje jedan aparat za gašenje poţara
podrum
2,75 ne dozvoljava se kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog
uskladištavanje odgovarajućeg sredstva.
3.000
5.6.7 Zaštita od poţara skladišta posuda u objektu
5.4.18 Ako se trgovinska radnja, robna kuća, garaţa postiţe se upotrebom šprinkler-ureĊaja, ras
ili radionica nalazi u sklopu stambene zgrade pršene vode, ugljendioksida, ili nekog drugog
uskladištavanje zapaljivih teĉnosti moţe se sistema koji odobri nadleţni organ.
vršiti samo u prizemlju a u koliĉinama i pod 5.6.8 U prostoriji za uskladištavanje posuda moraju se
uslovima koji su navedeni u taĉki 5.4.17. ovih postaviti ruĉni aparati za gašenje poţara
propisa. kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog
5.4.19 Ako je udaljenost izmeĊu objekta iz taĉke odgovarajućeg sredstva tako da rastojanje
5.4.17. ovih propisa i zida objekta na izmeĊu takva dva aparata ne bude veće od 10 m.
susednom zemljištu koji nema istu namenu 5.6.9 Vatrogasna oprema se mora svakodnevno
manja od 15 m, taj zid mora imati vatrootpo- vizuelno kontrolisati.
rnost predviĊenu za najmanje 2 ĉasa i ne
srne imati otvore.
5.4.20 Ako su posude uskladištene u grupi, najbliţa 6. PRETAKANJE ZAPALJIVIH TEĈNOSTI
posuda ne srne biti manje od 1 m udaljena
od nosivih greda objekta, ĉeliĉnih uţadi, 6.1 PRETAKALIŠTE
nosaĉa i od sistema za rasprskivanje vode ili
drugih sistema za gašenje.
5.4.21 Rastojanje izmeĊu grupa uskladištenih 6.1.1 Zone opasnosti
posuda u objektu mora iznositi najmanje 1m.
6.1.1.1 Zona II obuhvata:
5.5. KONSTRUKCIJA I ZAPREMINA POSUDA 1) armaturu i elemente koji ĉine celinu ure
Ċaja za pretakanje (pretovarnu ruku,
5.5.1 Posude sa zapaljivim teĉnostima moraju u automat za punjenje, savitljivu cev sa
pogledu konstrukcije i najveće zapremine prikljuĉkom, meraĉe protoka i dr.);
ispunjavati uslove iz sledeće tabele: 2) prostor oko ureĊaja za punjenje ili otvor
kroz koji se puni prikljuĉna transportna
Konstrukcija Grupa zapaljivosti cisterna polupreĉnika 5 m mereno od
posude gabarita i visine 1 m iznad
1 II III
gornjeg otvora
li I2 l3 - - 6.1.1.2 kroz koji se puni mereno od tla.
litara litara litara litara litara Zona III obuhvata prostor iznad okolnog
terena širine 15 m od zone II, mereno
Staklene 0,5 1 5 5 5 6.1.1.3 horizontalno i visine 1 m mereno od tla. Auto-
boce
cisterne i lokomotive sa dizel-motorom koje se
kreću u zonama opasnosti, moraju na izduvnoj
Kante od 5 20 20 30 50
cevi imati hvataĉ varnica.
lima ili
drugog 6.1.2
materijala Lokacija
6.1.2.1
Metalna 250 250 250 250 250 UreĊaji za pretakanje zapaljivih teĉnosti
burad moraju biti udaljeni od nadzemnih rezervoara

41
I GRUPA
u skladu sa odredbom taĉke 4.2.2.1. ovih propisa, a od
ostalih objekata koji nisu u sklopu pretakališta i javnih
puteva - najmanje 30 m. 6.1.2.2 Kad se pretakalište za
vagon-cisterne nalazi van skladišnog prostora,
pristupni kolosek mora biti od ostalih koloseka
udaljen najmanje 60 m ako se upotrebljava elektriĉna
lokomotiva ili lokomotiva sa otvorenim loţištem. Ako
se upotrebljavaju drugi tipovi lokomotiva, pristupni
kolosek mora biti od ostalih koloseka udaljen
najmanje 10 m mereno od simetrale koloseka.
6.1.3 Izgradnja
6.1.3.1 Delovi pretakališta koji sluţe za prikljuĉenje
transportnih cisterni moraju biti iznad zemlje.
6.1.3.2 Za prilaz transportnih cisterni do mesta
prikljuĉenja na pretakalištu radi pretakanja
zapaljivih teĉnosti, mora postojati pristupni
put ili pristupni kolosek koji je sastavni deo
pretakališta.
6.1.3.3 Pristupni put odnosno pristupni kolosek ne
srne biti u krivini, a duţina njegovog horizon
talnog dela manja od 12 m sa jedne i druge
strane ureĊaja za punjenje. Duţina pristu
pnog puta odnosno pristupnog koloseka mora
biti dva puta veća od ukupne duţine priklju
ĉnih cisterni.
6.1.3.4 Površina na kojoj se vrši pretakanje i pristupni
put moraju biti betonirani, vidljivo oznaĉeni i
dimenzionisani prema planiranom prometu, a
kretanje vozila mora biti u jednom smeru.
6.1.3.5 Pristup vozilima, koja nisu namenjena za
transport zapaljivih teĉnosti u zonu pretakali
šta, onemogućava se rampom, lancem,
iskliznicom na ţelezniĉkom koloseku i na
sliĉan naĉin koji se postavljaju na udaljenosti
najmanje 10 m od gabarita prikljuĉene
cisterne sa obe strane pristupnog puta
odnosno pristupnog koloseka.
6.1.3.6 UreĊaji za punjenje auto-cisterni moraju se
nalaziti na prostoru izdignutom najmanje 15 cm
iznad nivoa pristupnog puta i moraju biti
vidljivo oznaĉeni iviĉnjakom obojenim
narandţastom i belom bojom.
6.1.3.7 UreĊaji i objekti na pretakalištu za auto-
cisterne moraju biti udaljeni od iviĉnjaka naj
manje 60 cm i izvedeni tako da je iskljuĉena
mogućnost udara auto-cisterne pri normalnim
uslovima kretanja vozila.
6.1.3.8 Ako su ureĊaji za pretakanje postavljeni u dva
reda, širina pristupnog puta izmeĊu tih
ureĊaja mora da iznosi najmanje 7 m.
6.1.3.9 UreĊaji za pretakanje moraju biti izvedeni
tako da je iskljuĉena mogućnost prosipanja ili
propuštanja zapaljivih teĉnosti prilikom
pretakanja van prostora u kome se vrši pri-
hvatanje prosutih teĉnosti.
6.1.3.10 Izbaĉene ili na bilo koji naĉin prosute
zapaljive teĉnosti smeju se odvoditi samo u
tehnološku kanalizaciju, a njihovo prihvatanje
moţe se obezbediti posebnim sudovima iz
kojih se prosuta teĉnost odvodi u za tu svrhu
ureĊeni prostor.
6.1.3.11 Za smeštaj osoblja na pretakalištu moţe se
izgraditi poseban objekt koji se mora nalaziti
izvan zone II.
6.1.3.12 Ako se objekt iz taĉke 6.1.3.11 ovih propisa
koristi i za smeštaj zapaljivih teĉnosti pako-
42
vanih u hermetiĉki zatvorenim posudama do 5 litara,
takve posude moraju se nalaziti u posebnoj prostoriji
koja se smatra zonom II. 6.1.3.13 Prostorija objekta iz
taĉke 6.1.3.11 ovih propisa moţe se zagrevati samo
toplom vodom, parom niskog pritiska, toplim vazduhom
ili posebnim zatvorenim elektriĉnim grejaĉem.
6.1.4 Oprema
6.1.4.1 Pod opremom pretakališta podrazumevaju se
prikljuĉni cevovodi sa ugraĊenom armaturom,
prikljuĉne savitljive cevi, sigurnosni ureĊaji,
pumpe meraĉi protoka, oprema pristupnog
puta odnosno pristupnog koloseka, elektriĉne
instalacije, vatrogasna oprema hidrantska
mreţa.
6.1.4.2 Savitljiva cev ili pretakaĉka ruka mora biti na
siguran naĉin uĉvršćena i zatvorena zapornim
organom, ako nije u upotrebi.
6.1.4.3 Odušak cevovoda ne srne se postavljati na
stub na kome se nalazi pretakaĉka ruka ili na
koji se prikljuĉuje savitljiva cev.
6.1.4.4 Pumpa i njena oprema moraju biti izraĊene i
odobrene za pretakanje zapaljivih teĉnosti,
a postavljaju se na otvorenom prostoru ili u
graĊevinskom objektu posebno opremljenom
za tu svrhu, unutar skladišnog prostora ili
pretakališta.
6.1.4.5 Pumpa koja nije pokretna mora se postaviti i
priĉvrstiti na betonski temelj ĉiji je nivo
najmanje 10 cm izdignut od okolnog terena.
6.1.4.6 GraĊevinski objekt iz taĉke 6.1.4.4 ovih
propisa mora ispunjavati sledeće uslove:
1) zidovi i krov moraju imati vatrootpornost
predviĊenu za više od jednog ĉasa;
2) krov mora biti od laganog materijala;
3) otvaranje vrata i prozora mora biti
prema vani;
4) ventilacioni otvori moraju biti izvedeni
pri podu i tavanici prostorije i moraju
onemogućavati stvaranje zapaljive i
eksplozivne smeše;
5) unutar prostorije ne smeju se nalaziti
materijali koji mogu izazvati poţar.
6.1.4.7 Nezavisno od mesta postavljanja, pumpa se
mora propisno uzemljiti, a ako je na elektriĉni
pogon, instalacija mora biti izvedena prema
odredbama propisa o elektriĉnim postro
jenjima na nadzemnim mestima ugroţenim
od eksplozivnih smeša.
6.1.4.8. Cevovodi za transport zapaljivih teĉnosti od
skladišnih rezervoara do pretakališta i obrnu-
to mogu se postavljati iznad ili ispod zemlje i
po mogućnosti najkraćim putem.
6.1.4.9 Cevovodi se moraju odgovarajućim ureĊajima
zaštititi od prekomernog zagrevanja.
6.1.4.10 Ako cevovodi prelaze preko pristupnog puta
ili pristupnog koloseka, moraju biti postavljeni
iznad normalnog gabarita prevoznog
sredstva.
6.1.4.11 Nadzemni cevovodi moraju biti propisno
uzemljeni, zaštićeni od korozije i postavljeni
tako da im je omogućeno toplotno širenje.
6.1.4.12 Spajanje nadzemnih cevovoda moţe se vršiti
zavarivanjem, prirubniĉkim spojem, navojnim
spojem i ostalim vijĉanim vezama.
6.1.4.13 Podzemni cevovodi ukopavaju se u zemlju do
dubine od najmanje 80 cm, s tim da delovi
cevovoda na mestu ulaska u zemlju budu
izvedeni bez preloma.

6.1.4.14 Kad se polaţe ispod ţelezniĉkog koloseka ili
puta, cevovod se mora postaviti u betonske
kanale ili u cevi većeg preĉnika na dubini od
najmanje 80 biti ispod kolovozne konstrukcije
odnosno koloseka, a obloţiti suvim peskom.
6.1.4.15 Ukrštanje cevovoda sa kanalizacijom pod
uglom od 90° dozvoljeno je samo ako je
cevovod zaštićen cevima većeg preĉnika ĉiji
krajevi moraju biti zaliveni bitumenom. Duţina
zaštitnih cevi mora iznositi najmanje 2 m na
jednu i drugu stranu od spoljnjeg zida kana-
lizacione cevi.
6.1.4.16 Ako se ukrštanje cevovoda iz taĉke 6.1.4.15.
ovih propisa vrši pod oštrim uglom, kateta
normalna na kanalizacionu cev mora iznositi
najmanje 2 m.
6.1.4.17 Cevovodi se ne smeju polagati u rovove
predviĊene za polaganje uzemljenja,
parovoda, elektriĉnih vodova, vodova za
transport kiselina i si.
6.1.4.18 Pri ukrštanju cevovoda sa vodovima iz taĉke
6.1.4.17. ovih propisa mora se izvesti
mimoilaţenje na visinskoj razlici od 1 m i
cevovod zaštititi cevima većeg preĉnika.
6.1.4.19 Podzemni cevovodi moraju biti zaštićeni od
oštećenja i korozije.
6.1.4.20 Pre prekrivanja zemljom podzemnih cevo
voda, odnosno pre postavljanja zaštitne
izolacije nadzemnih cevovoda, mora se
izvršiti ispitivanje nepropusnosti u skladu sa
taĉkom. 4.1.10. ovih propisa, i o tome sasta
viti zapisnik koji se ĉuva kao trajan dokument.
6.1.5 Posebne odredbe o pretakalištu
6.1.5.1 Pretakanje se, po pravilu, vrši danju. Ako se
pretakanje vrši noću, pretakalište mora biti
osvetljeno elektriĉnim osvetljenjem prema
odredbama Propisa o elektriĉnim postro
jenjima na nadzemnim mestima ugroţenim
od eksplozivnih smeša.
6.1.5.2 Na pretakalištu se moraju nalaziti sledeći lako
uoĉljivi natpisi koji se postavljaju na poĉetku
pristupnog puta, odnosno pristupnog
koloseka: "Zabranjeno pušenje i pristup
otvorenim plamenom", "Nezaposlenima
pristup zabranjen", "Opasnost od poţara i
eksplozije", "Stop - cisterna prikljuĉena" i
"Obavezna upotreba alata koji ne varniĉi".
6.1.5.3 Za ĉišćenje i ispiranje transportnih cisterni
mora se izgraditi poseban prostor udaljen
najmanje 30 m od ostalih delova postrojenja,
objekata i javnih puteva.
6.1.5.4 Ako se u transportnoj cisterni i rezervoaru
pretaĉe teĉnost niţe grupe zapaljivosti od
grupe zapaljivosti koja se ranije nalazila u
cisterni odnosno rezervoaru, mora se
posebno voditi raĉuna da transportna cisterna
odnosno rezervoar i pripadajući cevovodi
budu potpuno ispraţnjeni.
6.1.5.5 Pod elektriĉnom instalacijom pretakališta
podrazumevaju se rasveta, uzemljenje svih
ureĊaja pretakališta, uzemljenje pristupnog
koloseka, uzemljenje auto-cisterne odnosno
plovila za vreme pretakanja, elektromotorni
pogon, prikljuĉna elektriĉna instalacija
sklopke za motore i rasvetu.
6.1.5.6 Prilikom pretakanja, vagon-cisterna mora biti
zakoĉena i obezbeĊena od pomeranja papu
ĉama postavljenim sa obe strane toĉkova, a
I GRUPA
pristupni kolosek obezbeĊen od nekontroli-
sanog prilaza vagona sa ostalih koloseka.
6.1.5.7 Na pristupnom koloseku ne srne se koristiti
elektriĉna vuĉa za manipulaciju. Ako se
pristupni kolosek nalazi u blizini drugih
ţelezniĉkih koloseka na kojima se koristi
elektriĉna vuĉa, mora se izvesti sigurna
zaštita od lutajućih struja.
6.1.5.8 Na rezervoarski prostor koji se nalazi izmeĊu
ureĊaja za pretakanje tankera i rezervoara za
uskladištavanje zapaljivih teĉnosti primenjuju
se odredbe ovih propisa koje se odnose na
nadzemne rezervoare.
6.1.5.9 Ako se pretakanje vrši sa obale u plovilo a
strujanje zapaljive teĉnosti postiţe gravita
cionim padom, na prikljuĉnom mestu mora biti
ugraĊen ventil koji se automatski zatvara radi
" spreĉavanja isticanja teĉnosti pri prekidu veze
izmeĊu ureĊaja za pretakanje i plovila.
6.1.5.10 Rukovanje ureĊajima na pretakalištu mora biti
povereno samo licima koja su posebno
osposobljena i obuĉena za taj posao.
6.1.6 Posebni uslovi za pretakalište i pretakanje
zapaljivih teĉnosti iz plovila i u plovilo na
moru
6.1.6.1 Objekti i ureĊaji za pretakanje zapaljivih teĉ
nosti moraju biti locirani u luci ili na plovećoj
plutaĉi i smešteni tako da predstavljaju
posebno luĉko postrojenje ili posebnu luku,
ĉija udaljenost od objekata koji nisu sastavni
deo pretakališta ne srne biti manja od 80 m
mereno od gabarita.
6.1.6.2 Udaljenost objekata i ureĊaja za pretakanje
od rezervoara za uskladištavanje zapaljivih
teĉnosti ne srne biti manja od 70 m.
6.1.6.3 Luke u kojima se iskljuĉivo vrši punjenje plovila
moraju imati ureĊaje za prihvatanje balasta.
6.1.6.4 UreĊaji za pretakanje mogu biti spojeni sa
rezervoarom, nadzemnim cevovodima u luci,
cevovodima poloţenim na dnu mora do
ureĊaja na obali ili plivajućim cevovodima na
površini mora do ureĊaja u luci. Cevovodi
moraju biti zaštićeni od mehaniĉkog
oštećenja i vremenskih nepogoda.
6.1.6.5 UreĊaji za pretakanje moraju imati zaporne
organe ugraĊene neposredno iza prikljuĉnog
mesta tako da pri vremenskim nepogodama
omogućavaju brzo odvajanje od plovila.
6.1.6.6 Ako je pretakalište izgraĊeno samo za
istakanje zapaljivih teĉnosti iz plovila, iza pri
kljuĉnog mesta mora se ugraditi protiv-
povratni ventil.
6.1.6.7 Pretakaĉka ruka ili savitljiva cev, ako nije
spojena sa plovilom, mora biti uĉvršćena i
zatvorena zapornim organom i postavljena
tako da ne ometa pristajanje, vezivanje ili
sidrenje plovila.
6.1.7 Posebni uslovi za pretakalište i pretakanje
zapaljivih teĉnosti iz plovila i u plovilo na
rekama
6.1.7.1 Objekti i ureĊaji za pretakanje moraju biti
locirani na posebno za to odreĊenom kanalu ili
bazenu, a izuzetno i na otvorenom vodotoku i
smešteni tako da predstavljaju posebno
pristanišno postrojenje ili posebno pristanište,
ĉija udaljenost od objekata koji nisu sastavni
deo pretakališta ne srne biti manja od 30 m.
43
I GRUPA _____________________________________
6.1.7.2 Objekti i ureĊaji za pretakanje na pristaništu, 6.2 PRETAKANJE ZAPALJIVIH TEĈNOSTI U
koje je izgraĊeno na otvorenom vodotoku a POSUDE
nije iskljuĉivo namenjeno za pretakanje
zapaljivih teĉnosti, moraju biti locirani
nizvodno od ostalih postrojenja. 6.2.1 Pretakanje zapaljivih teĉnosti iz jedne posude
6.1.7.3 Ako su objekti i ureĊaji za pretakanje pos u drugu vrši se gravitacionim sistemom ili
tavljeni na pristaništu koje je na otvorenom posredstvom pumpe na za to odreĊenom
vodotoku, moraju se zaštititi od otpadaka i mestu.
leda zaustavnom branom. 6.2.2 Ako se pretakanje zapaljivih teĉnosti vrši
gravitacionim sistemom, posude mogu imati
6.1.8 Zaštita od poţara
otvore na dnu ili na jednom svom kraju i
6.1.8.1 Pretakalište mora biti na siguran naĉin moraju biti uzdignute na odgovarajuću visinu.
zaštićeno od izvora toplote pomoću 6.2.3 Pretakanje zapaljivih teĉnosti ne srne se vršiti
vatrogasne opreme i hidrantske mreţe. sistemom koji bi mogao izazvati stvaranje
6.1.8.2 UreĊaji za pretakanje moraju imati samostalni natpritiska ili potpritiska u posudi.
sistem za gašenje poţara. Taj sistem moţe 6.2.4 Pri punjenju posude zapaljivom teĉnošću
biti i u sklopu celokupnog luĉkog odnosno posredstvom pumpe iz rezervoara, mora se
pristanišnog sistema za gašenje poţara. omogućiti nesmetano odušivanje i odvoĊenje
Sistem za gašenje poţara moţe biti stabilni gasova na naĉin koji omogućava bezbedan
automatski odnosno poluautomatski sistem ili rad zaposlenog osoblja.
stabilna instalacija, sa prikljuĉcima na
6.2.5 Cevovodi, cevni spojevi, armatura i oprema
dostupnim mestima, a izuzetno, moţe se
za punjenje moraju biti odrţavani i obe-
izvesti i pomoću topova za penu.
zbeĊeni od oštećenja i nekontrolisanog
6.1.8.3 Hidrantska mreţa pretakališta sastoji se od
isticanja zapaljive teĉnosti.
najmanje dva hidranta. Kapacitet jednog hidranta
6.2.6 Pristup uskladištenim posudama dozvoljen je
iznosi 200 l/min u trajanju od najmanje 2 ĉasa.
samo zaposlenom osoblju, a pretakanje
6.1.8.4 Uz svaki hidrant mora se postaviti ormarić sa
zapaljivih teĉnosti iz posuda moţe vršiti samo
dva creva od po 50 m, opremljena mlaznicom.
lice koje je za to obuĉeno.
6.1.8.5 Ukupan broj ruĉnih aparata za gašenje
poţara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili 6.2.7 Pretakanje zapaljivih teĉnosti ne srne se vršiti
drugog odgovarajućeg sredstva zavisi od na odstojanju bliţem od 2 m od objekta koji
površine koja se štiti i oni se moraju postaviti nije iskljuĉivo namenjen za uskladištavanje
tako da udaljenost izmeĊu dva aparata ne posuda.
bude veća od 15 m. 6.2.8 Na poljoprivrednim dobrima, seoskim imanjima
6.1.8.6 Za vreme pretakanja mora se uz transportnu i usamljenim gradilištima, pretakanje zapa
cisternu nalaziti najmanje još jedan prevozni ljivih teĉnosti moţe se vršiti na prostoru
aparat za gašenje poţara kapaciteta punjenja udaljenom najmanje 12 m od bilo kog objekta.
najmanje 50 kg praha ili drugog odgo 6.2.9 Posude sa zapaljivim teĉnostima ne smeju se
varajućeg sredstva za gašenje. prilikom pretakanja meĊusobno spajati
6.1.8.7 Vatrogasna oprema pretakališta mora se cevovodima.
svakodnevno vizuelno kontrolisati. 6.2.10 UreĊaji i oprema za pretakanje zapaljivih
teĉnosti u posude moraju biti uzemljeni i
obezbeĊeni od stvaranja statiĉkog elektriciteta.

Tabela 1
Konstrukcija rezervoara Rezervoar sa Rezervoar sa Vertikalni rezervoar sa Horizontalni i vertikalni: Horizontalni i vertikalni
plivajućim ĉvrstim krovom oslabljenim spojem rezervoar sa sigurnos- rezervoar sa sigurnos-
krovom izmeĊu krovnog lima i nim ventilom koji ne nim ventilom koji
plašta dozvoljava pritisakveći dozvoljava pritisak veći
od 1750 mm V.S. od 1750 mm V.S,

sa sis- bez sa sis- bez sa sistem, bez sa sistem, bez sistema šasištem; beţ sistema
tem, sistema tem, sistema zaštite sistema zaštite zaštite ■zaštite zaštite
zaštite zaštite zaštite zaštite zaštite

Zapaljive teĉnosti u A, 0,50 D 1,00 D - - 0,50 D 2,00 D 1,00 a, 2,00 a. - -

rezervoaru pritiska
A2 0,35 D 0,35 D - - 0,35 D 0,50 D 1,00 a2 1,50 a2 - -
do 1750mmV.S.
Zapaljive teĉnosti u rezervo- A, 1,50 a, 3,00 a. 1,50 a. 3,00 a, 1,50 a, 3,00 a. - - 1,50 a, 3,00 a,
aru pritiska preko 1750 mm
A2 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 - - 1,50 a2 1,50 a2
V.S.
Teĉnosti sa karakteristikom A, 1,00 D 2,00 D 1,00 D 4,00 D - - - - -
izbacivanja (kljuĉanja) A2 0,35 D 0,35 D 0,35 D 0,70 D - - - - - -
Nestabilne tećnosti A, - - - - - - 1,00 a, 5,00 a. 2,00 a. 8,00 a,
A2 - - - - - - 8,00 m 100,00 m 15,00 m 45,00 M

A, = najmanja udaljenost od javnog puta i ivice zemljišta koje pripada postrojenju, kao i od objekata na susednom zemljištu koji ne pripadaju postrojenju;
A2 = najmanja udaljenost od puteva unutar postrojenja i objekata koji pripadaju postrojenju;
a1: i a2, h vrednost iz tabele 2; D
= preĉnik rezervoara.

44
 I GRUPA
Tabela 2
Kapacitet rezervoara u Najmanja udaljenost Najmanja udaljenost od
m3 od javnog puta i ivice puteva unutar pos- Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti
zemljišta koje pripada trojenja i objekata koji i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih teĉnosti
postrojenju, kao i od pripadaju postrojenju
objekata na susednom (a2)m objavljen je u "Sluţbenom listu SFRJ" br. 20/71, a
zemljištu koji ne pripa- ispravke u "Sluţbenom listu SFRJ" br. 23/71. Sastavni
daju postrojenju (ai) m deo ovog Pravilnika ĉine Tehniĉki propisi o izgradnji
postrojenja za zapaljive teĉnosti i o uskladištavanju i
1 ili manje 1,5 1,5 pretakanju zapaljivih teĉnosti.
1 -3 3 1,5 Predmet ovog Tehniĉkog propisa su samo one
3-45 4,5 1,5 zapaljive teĉnosti koje imaju taĉku zapaljivosti do 100°C
s obzirom na realne opasnosti od nastanka poţara ili
45-100 6 1,5 eksplozije prilikom manipulacije njima. Ovo tumaĉenje
100-200 10 3 se meĊutim ne moţe u potpunosti primeniti i za teĉnost
200 - 350 15 4,5 s karakteristikom izbacivanja i nestabilne teĉnosti, s
obzirom na njihove osobine pri zagrevanju odnosno pri
350 - 2000 25 8 potresanju, promeni pritiska i temperature. Zbog toga
2000 - 4000 30 10 se za ove teĉnosti primenjuju odredbe ovog Tehniĉkog
4000 - 7500 40 14 propisa bez obzira na to kolika im je taĉka zapaljivosti.
Zapaljive teĉnosti na koje se ne odnose ovi Tehniĉki
7500-10000 50 17 propisi obuhvaćeni su ĉlanom 2. ovih propisa.
10000 ili više 55 20 Bez obzira na to, što prema definiciji zapaljivih
teĉnosti, većina ulja za loţenje i pojedine vrste dizel-go-
riva spada u zapaljive teĉnosti, na njih se odredbe ovog
Tabela 3 Pravilnika ne odnose bez obzira što im je taĉka
Zavisnost protoka vazduha (V,) u m3A/h pri pritisku od 760 zapaljivosti do 100°C. Loţ ulja i dizel-goriva su
mm Hg i temperature od 15,5°C - od površine rezervoara koja obuhvaćena Pravilnikom o smeštaju i drţanju ulja za
moţe biti ugroţena poţarom na susednom rezervoaru, loţenje ("Sluţbeni list SFRJ", br. 45/67).
korigovana koeficijentom K: JUS Z.C0.007 izvršio je klasifikaciju zapaljivih
m2 m3/h V, m2 m3/h m2 m3/h V, teĉnosti prema temperaturi paljenja i temperaturi
V, kljuĉanja.
1.858 0,5957 18,581 5,9749 92,903 14.8381
Zapaljive teĉnosti su teĉnosti ĉije se pare pale u
dodiru sa izvorom paljenja i koje na temperaturi od
2.787 0,8948 23,226 6,7678 111.484 15.7726 35°C nisu u ĉvrstom ili poluĉvrstom stanju, a na
3,716 1,1921 27,871 7,5040 130.064 16.6221 temperaturi od 50°C imaju parni pritisak 3 bara.
4.645 1,4923 32,516 8.1553 148,645 17,3866
Koncentracija para iznad površine zapaljive teĉnosti
menja se sa promenom temperature. Na niskim
5,574 1,7896 37,161 8,8349 167,225 18.0946 temperaturama koncentracije para su tako male da se
6,503 2,0870 46,452 10,0242 185.806 18,7459 pri prinošenju izvora paljenja iste neće zapaliti.
Povećavanjem temperature koncentracija para će rasti,
7,432 2.3843 55,742 11,1003 222,967 19,9352
a kod odreĊene temperature ta koncentracija će biti
8,361 2.6845 65,032 12.1197 260,128 21,0112 tolika da će se uz prinošenje izvora paljenja ista zapaliti.
9,290 2.9733 74,322 13.0825 i iznad Taĉka zapaljivosti kao vrednost, unosi se u atest o
11,148 3.5679 83,613 13.9603
ispitivanju zapaljive teĉnosti.
Prema temperaturi paljenja, zapaljive teĉnosti se
13,006 4,1626 92,903 14.8381 dele u osnovne grupe, i to:
14,864 4,7573 -1 grupa - teĉnosti ĉija je temperatura
16,722 5,3802
zapaljivosti ispod 38°C,
- II grupa - teĉnosti ĉija je temperatura
18,581 5,9749 zapaljivosti od 38°C do 60°C, i
- III grupa - teĉnosti ĉija je temperatura
Koeficijent K - 0,55 za sfere i sferoide. zapaljivosti od 60°C do 100°C.
Koeficijent K - 0,75 za horizontalne i vertikalne rezervoare.
Teĉnosti iz I grupe dele se na tri podgrupe, i to:
Napomena: MeĊuvrednosti se dobijaju interpolacijom. Za -h podgrupa - teĉnosti ĉija je temperatura
vertikalne rezervoare ukupna ugroţenost površina zapaljivosti ispod 23°C, a temperatura
izraĉunava se samo za prvih 10 m iznad zemlje. kljuĉanja ispod 38°C,
Tabela 4 -b podgrupa - teĉnosti ĉija je temperatura
Najveći protok Unutrašnji preĉnik odušnog cevovoda u mm zapaljivosti ispod 23°C, a temperatura
punjenja ili zavisno od njegove duţine kljuĉanja preko 38°C, i
praţnjenja do 15 m preko 15 preko 30 -13 podgrupa - teĉnosti ĉija je temperatura
rezervoara do30m do60m zapaljivosti od 23°C do 38°C.
l/min
350 32 32 32 Da bi došlo do paljenja zapaljive teĉnosti smeši
750 32 32 32 zapaljivih para sa zrakom treba dodati izvor paljenja koji
moţe biti otvoreni plamen, pregrejana površina nekog
1.150 32 32 38
tla, iskra i si.
1.500 32 38 50 Zapaljive teĉnosti ne gore, dok su u teĉnom
2.000 32 38 50 agregatnom stanju, nego gore pare zapaljive teĉnosti.
Dakle, teĉnosti gore plamenom iznad svoje površine.
Prema tome, ukoliko je zapaljiva teĉnost zagrejana na

45
I GRUPA
njenu temperaturu zapaljivosti, unošenjem izvora Nekoliko karakteristiĉnih sluĉajeva zona opasnosti
paljenja u sferu njenih para, iste će otpoĉeti goreti, a dato je na sledećim crteţima.
osloboĊena toplota koristiće se za zagrevanje S obzirom na definiciju zone opasnosti i kriterijuma
površinskog sloja sa kojega će se isparavati dovoljna kojima se one odreĊuju po pravilu je dopušteno
koliĉina zapaljivih para i na taj naĉin odvijati kontinuirani preklapanje podruĉja istih zona opasnosti.
proces gorenja.
Da bi došlo do procesa gorenja, potrebno je ispuniti
odreĊene uslove.
Tako su za gorenje potrebna tri uslova:
- prisustvo gorive materije;
- prisustvo materije koja potpomaţe gorenje
(kiseonik iz vazduha), i
- toplotna energija, koja je potrebna da se zapaljivi
materijal zagreje na njegovu temperaturu paljenja.

Navedena tri uslova ne samo da su neophodni za

poĉetak gorenja, nego su neophodni i za odrţavanje
procesa gorenja.
Eksplozija koja nastaje kao rezultat brzog, odnosno
trenutnog sagorevanja moţe nastati samo pod uslovom
da se para zapaljive teĉnosti u vazduhu nalazi u Zone opasnosti kod stabilnih rezervoara
odreĊenoj koliĉini, odnosno ove dve komponente
moraju biti u odreĊenom odnosu. Ako je ovaj uslov Predmet izvora opasnosti: zone Redn broj
ispunjen, smesa će eksplodirati samo onda ako doĊe u REZERV OARI 01 7
dodir sa izvorom paljenja. Izvori opasnosti: Otvori 2
slika prostor
Minimalna koncentracija para u smesi s vazduhom rezervoara, odušci 7 otvoreni
ispod koje ne dolazi do eksplozije sagorevanja, naziva Medij: Zapaljive teĉnosti s temperaturom zapaljivosti - ispod (*) s
se donja eksplozivna granica. obaveznim zaštitnim bazenom za sluĉaj
Volumen UGROŢENI PROSTOR (m)
m3 ZONA0 ZONA1 ZONA 2
Postoji i maksimalna koncentracija para u smesi sa
r I I, h L L, h
vazduhom iznad koje, takoĊe, ne dolazi do eksplo- < 100 Unutrašnjos 1 1,5 1,5 hi 6 4,5 >h,
zivnog sagorevanja. Ova maksimalna koncentracija 100- 1000 t rezervoara 3,0 3,0 h, 7,5 5,0 2,5
naziva se gornja granica eksplozivnosti. > 1000 5,0 3,0 h, 15 5 5,0
Mediji: Svi qasovi i pare bez zaštitnog bazena
Normalno je oĉekivati da su opasnije one pare Gustoća UGROŢENI PROSTOR m)
ZONAO ZONA1 ZONA 2
zapaljivih teĉnosti koje imaju niţu donju granicu r ) li L L,(-) h
eksplozivnosti, višu gornju granicu, odnosno šire < 0,5 (A) Unutrašnjos 1,5 5 oo
- 5 -
podruĉje eksplozivnosti. 0,5- 1,50 t rezervoara 1,5 7,5 4,5 15 >10 4,5
>1,5(B) 1,5 7,5 3,0 ţh, 20 >10 3,0
Podruĉje u kojem postoji mogućnost pojave
koncentracije zapaljive ili eksplozivne smeše para NAPOMENA: - Za gasove lakše od vazduha grupe A, prostor
zapaljivih teĉnosti sa vazduhom su "zone opasnosti". ispod rezervoara moţe biti samo zona 2.
Njihova podela je izvršena prema stepenu opasnosti - Za gasove i pare grupe B zone opasnosti I se proteţu na
prostor ispod rezervoara i na sve prostore ispod nivoa, koji u
na:
sluĉaju nedovoljne ventilacije, mogu biti i zona 0.
- zona najveće opasnosti (zona I), koja obuhvata - Visina h ima znaĉenje samo ako rezervoar ima zaštitni
prostor u kome su pare zapaljivih teĉnosti trajno bazen, kao i veliĉina L . (*) 65° za nenatkrivene rezervoare
prisutne u vazduhu kao u koncentraciji izmeĊu izloţene suncu, a 40° C za rezervoare zaštićene od delovanja
donje i gornje granice zapaljivosti ili eksplozivnosti sunca.
(unutrašnjost nadzemnog rezervoara, unutrašnjost
podzemnog rezervoara sa pristupnim oknom i
pripadajućom armaturom kao i unutrašnjost manjih
posuda sa zapaljivom teĉnosti zapremine do 250
litara),
- zona povećane opasnosti (zona II) koja obuhvata
prostor u kojem se ponekad mogu oĉekivati pare
zapaljivih teĉnosti prisutne u vazduhu u
koncentraciji izmeĊu donje i gornje granice
eksplozivnosti ili u normalnim pogonskim uslovima
ili naroĉito usled nekih smetnji u tehnološkom
procesu proizvodnje (kad doĊe do propuštanja ili
prolivanja zapaljivih teĉnosti),
- zona opasnosti (zona III) koja obuhvata prostor u
kome se u normalnim pogonskim uslovima samo u
izuzetnim sluĉajevima moţe oĉekivati pojava para
zapaljivih teĉnosti u vazduhu u koncentraciji NAPOMENA: (1) Kod otvorenih nenatkrivenih punilišta zona
izmeĊu donje i gornje granice zapaljivosti ili opasnosti se upisuje oko cisterni. U tom sluĉaju smatra se
eksplozivnosti. zonom opasnosti 2 prostor koji obuhvata I m oko kolona za
punjenje.

46

Zone opasnosti na pretakalištima
NAPOMENA: (1) Unutrašnjost pumpnog agregata je zona I, a
ako je agregat (potpuno) zatvoren, treba primeniti ograniĉenja
za upotrebu elektriĉnih ureĊaja u zatvorenom prostoru zone 1.
Zone opasnosti kod ukopanih rezervoara
NAPOMENA: Na tabelama i crteţima zone opasnosti su ozna-
ĉene kao O, 1 i 2. UporeĊujući ovako oznaĉene zone sa zo-
nama 1, 2 i 3 u Pravilniku o izgradnji postrojenja za zapaljive
teĉnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih teĉnosti, zoni
O odgovara zona 1 iz Pravilnika, zoni 1 odgovara zona 2 iz
Pravilnika, a zoni 2 odgovara zona 3 iz Pravilnika.
I GRUPA
Zone opasnosti kod uskladištenih posuda
U zonama opasnosti sve elektriĉne instalacije i
elektriĉni ureĊaji moraju biti izabrani u odgovarajućoj zaštiti.
U zonama opasnosti od izbijanja poţara zabranjeno
je:
- drţanje otvorenog plamena,
- rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i si.) i sa
uţarenim predmetima,
- pušenje i upotreba sredstava za paljenje (šibice,
upaljaĉi i si.),
- upotreba lokomotiva i drugih sredstava koja imaju
vatreno loţište,
- rad sa alatom koji varniĉi,
- postavljanje nadzemnih elektriĉnih vodova, bez
obzira na napon,
- rad motora vozila za vreme utakanja, pretakanja ili
istakanja zapaljivih teĉnosti, ako takvo vozilo na
izduvnim cevima nema hvataĉ varnica. Kod skladišta
zapaljivih teĉnosti potrebno je voditi raĉuna da se
zapaljiva teĉnost ne ispušta u otvore javne
kanalizacione mreţe ili kanale koji sluţe za smeštaj
instalacija.
Zabrane vaţe i onda kada se u postrojenjima za
skladištenje i pretakanje ili njihovim delovima nalaze još
samo ostaci zapaljivih teĉnosti ili samo njihova para.
Zabrane prestaju onog trenutka kad je izvršeno ĉišćenje
postrojenja za skladištenje i pretakanje u skladu sa
Pravilnikom o tehniĉkim normativima za zaštitu od
poţara i eksplozija pri ĉišćenju sudova za zapaljive
teĉnosti ("SI. list SFRJ", br. 44/83).
Lokacija nadzemnih rezervoara u odnosu na
susedne objekte, tako i u odnosu na susedne
rezervoare, odreĊuje se, pre svega, na osnovu
konstrukcije rezervoara, vrste teĉnosti koja se u njima
drţi, kao i naĉina projektovane zaštite od poţara. Svi
ovi elementi ukomponovani su u tablici 1. tehniĉkih
propisa.
S obzirom da su opasnosti od izbijanja poţara na
podzemnim rezervoarima neuporedivo manji od izbija-
nja poţara na nadzemnim rezervoarima, to su i uslovi
lociranja i zaštite znatno blaţi.
Praksa je pokazala da se opasnost od izbijanja
poţara kod uskladištavanja zapaljivih teĉnosti i
podzemnim rezervoarima relativno male, ali se ne
smeju ispustiti iz vida. Realne opasnosti od izbijanja
poţara mogu se najĉešće oĉekivati (u ili) oko ulaznog
okna, odušnih cevovoda i ventila, gde moţe doći do
stvaranja smese para sa vazduhom u granicama
upaljivosti.
47
I GRUPA
Podzemni rezervoari ukopavaju se na meĊusobnom
rastojanju od najmanje 60 cm, dok udaljenost do bilo
kog podzemnog objekta za teĉnosti I grupe iznosi
minimum 1 m, a 1,5 m od ivice postrojenja.
Kod izbora lokacije rezervoarskog prostora
investitor je duţan da pribavi rešenje o odobrenju
lokacije od nadleţnog organa za unutrašnje poslove.
Investitor je duţan da nadleţnom organu za unutrašnje
poslove shodno republiĉkim ili pokrajinskim propisima ili
zakonima uz zahtev za odobrenje lokacije priloţi
potrebna dokumenta, kao npr., shodno ĉlanu 29.
Zakona o eksplozivnim materijama, zapaljivim
teĉnostima i gasovima ("SI. glasnik SRS", br. 44/77,
45/84 i 18/89).
1. Situacioni plan terena na kome namerava graditi
objekat za koji traţi odobrenje, mesta sa ucrtanim
gabaritima već postojećih objekata.
2. Tehniĉki opis terena prikazanog na situacionom
planu.
3. Tehniĉki opis objekta koji namerava graditi i opis
tehnološkog procesa sa ucrtanim zonama opasnosti.
4. Popis vrste i koliĉine zapaljivih teĉnosti koje
namerava skladištiti sa svim potrebnim karakteristikama
(temperatura zapaljivosti) temperatura paljenja, kao i da
li je u pitanju stabilna, nestabilna ili zapaljiva teĉnost s
karakteristikama izbacivanja.
Korisnici zapaljivih teĉnosti uskladištenih u njihovim
postrojenjima moraju imati atest o temperaturi
zapaljivosti teĉnosti izdat od proizvoĊaĉa, odnosno
isporuĉioca. Ukoliko korisnik zapaljivih teĉnosti nema
atest ili ga u datom roku ne dostavi nadleţnom organu,
nadleţni organ sekretarijata unutrašnjih poslova moţe
zahtevati sprovoĊenje mera bezbednosti odreĊenih za
teĉnost iz grupe I podgrupe h, (te ĉnosti sa
temperaturom zapaljivosti ispod 23° C, a temperatura
kljuĉanja ispod 380° C).
5. Dokaz da je izvršeno prilagoĊavanje objekta
potrebama narodne odbrane u skladu sa propisima iz
oblasti narodne odbrane.
6. Projekat sistema za zaštitu od poţara.
7. Tip i konstrukciju rezervoara kao i njegov preĉnik.
Kao objekat u kojima se smeštaju zapaljive teĉnosti
3
zapremine do 500 m rešenje o odobrenju lokacije
izdaje nadleţni opštinski organ uprave za unutrašnje
3
poslove, dok za objekte ukupne zapremine preko 500 m
rešenje o odobrenju lokacije izdaje Republiĉki organ
uprave za unutrašnje poslove.
Iznad lokacije stanice za snabdevanje gorivom mo-
tornih vozila ne smeju da prolaze nadzemni elektriĉni
vodovi bez obzira na napon. Sigurnosno rastojanje
izmeĊu nadzemnih elektriĉnih vodova i stanice prema
Pravilniku o tehniĉkim normativima za izgradnju
nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona
od 1 kV do 400 kV ("SI. list SFRJ", br. 65/88) iznosi
minimalno 15 m, a u sluĉaju kada je visina stuba veća
od 15 m, iznosi visina stuba plus 3 m.
GraĊevinska dozvola za poĉetak izgradnje postro-
jenja ne moţe se dobiti dok se ne pribavi Rešenje o
odobrenju lokacije i saglasnost na investiciono-tehniĉku
dokumentaciju. Saglasnost na investiciono-tehniĉku
dokumentaciju sa aspekta zaštite od poţara daje organ
uprave nadleţan za unutrašnje poslove.
Upotrebna dozvola za puštanje objekta u pogon
moţe se i dobiti tek nakon obavljenog tehniĉkog pre-
gleda i prijema.
Predstavnik nadleţnog organa uprave za unutrašnje
poslove je ĉlan komisije ako se radi o objektima u
kojima se smeštaju ili proizvode zapaljive teĉnosti
3
ukupne zapremine do 500 m .
48
Predstavnik Republiĉkog organa uprave za
unutrašnje poslove je ĉlan komisije ako se radi o
objektima u kojima se smeštaju ili proizvode zapaljive
3
teĉnosti ukupne zapremine preko 500 m .
Prilikom korišćenja taĉke 4.1.13 u kojoj se govori o
uslovima koje moraju ispunjavati sudovi pod pritiskom
mora se uzeti u obzir da je izlaskom Pravilnika o tehniĉ-
kim normativima za stabilne posude pod pritiskom
("SI. list SFRJ", br. 16/83), prestao da vaţi ĉlan 3a Pra-
vilnika o tehniĉkim propisima za izradu i upotrebu par-
nih kotlova, parnih sudova, pregrejaĉa pare i zagrejaĉa
vode ("SI. list FNRJ", br. 7/57 i 3/58). Ovo praktiĉno
znaĉi da posude pod pritiskom moraju sada ispunjavati
odredbe Pravilnika o tehniĉkim normativima za stabilne
posude pod pritiskom. Posude pod pritiskom moraju
ispunjavati i uslove odredbi Pravilnika o tehniĉkim nor-
mativima za pokretne zatvorene sudove, za komprimi-
rane, teĉne i pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list
SFRJ", br. 25/80), kojim je stavljen van snage Pravilnik
o tehniĉkim propisima za izradu i upotrebu pokretnih
zatvorenih sudova za komprimirane, teĉne i pod pritis-
kom rastvorene gasove ("SI. list FNRJ", br. 6/57 i 3/58).
Prema odredbi taĉke 4.2.2.9 nadzemni rezervoari
se u pravilu postavljaju u dva reda. MeĊutim, u praksi
moţe biti sluĉajeva da se zbog konfiguracije terena ili
nekih drugih opravdanih razloga investitor mora odluĉiti
za postavljanje rezervoara u tri ili više redova, ili pak u
nepravilnom obliku. S obzirom na to da se ovakvo
postavljanje tretira u tehniĉkom propisu kao izuzetak,
prepušteno je nadleţnom organu da u svakom konkre-
tnom sluĉaju oceni opravdanost ovakvog postavljanja,
ali pri tom mora voditi raĉuna o tome, da osigura "veću
udaljenost izmeĊu rezervoara". Kod postavljanja
rezervoara u tri ili ĉetiri reda, ili u nepravilnom obliku
udaljenosti izmeĊu redova bi morale iznositi barem
dvostruku vrednost udaljenosti izmeĊu rezervoara
predviĊenih u taĉki 4.2.2.4, s tim što raspored
rezervoara kad su postavljeni u ĉetiri reda mora biti u
dva dvojna reda, izmeĊu kojih je predviĊena dvostruko
veća udaljenost od one navedene u taĉki 4.2.2.4.
U vezi sa praktiĉnom primenom tablica 1 i 2
tehniĉkih propisa treba svakako istaći i to, da je u njima
sadrţan i princip poštovanja prioriteta izgradnje, koji je
sadrţan u veliĉini A1, odnosno a1. Naime, prema
definicijama ovih veliĉina proizilazi da je, ukoliko na
predviĊenom zemljištu za izgradnju rezervoara ne
postoje izgraĊeni objekti, investitor rezervoara duţan
osigurati poštovanje potrebne udaljenosti rezervoara do
ivice zemljišta koje mu pripada, i taj se prostor više ne
moţe koristiti kao gradilište. Prema tome i nadleţni
organ za izdavanje dozvole za izgradnju objekata, koji
nisu u sklopu skladišnog prostora, mora voditi raĉuna o
blizini rezervoara za zapaljive teĉnosti. U obrnutom
sluĉaju, kad su takvi objekti već izgraĊeni, investitor
rezervoara mora garantovati predviĊenu sigurnu
udaljenost raĉunajući od već izgraĊenog objekta na
susednom zemljištu do rezervoara, s tim da se na toj
udaljenosti predvidi i ograda skladišta u skladu s
taĉkom 4.2.4.11.
Izuzetak naveden u taĉki 4.2.2.3 moţe se primeniti
u vrlo malom broju sluĉajeva, odnosno moţe se prime-
niti samo pri utvrĊivanju uslova lokacije rezervoara obi-
3
ma do 300 m , i to onda kad se u njima ne uskladišta-
vaju nestabilne teĉnosti ili teĉnosti s karakteristikom
izbacivanja (prekipljenja) odnosno kad rezervoar nije
lociran u gusto naseljenim podruĉjima.
 I GRUPA

OPREMA REZERVOARA
Tabela
m2 V, m3 /h m2 V, m3 /h
Oprema rezervoara u tesnoj je vezi s njegovom
konstrukcijom. To znaĉi da svaki rezervoar ne mora biti
1,850 0,5875 32,516 8,1553
snabdeven opremom iz taĉke 4.2.5.1, nego s obzirom
na konstrukciju rezervoara samo onom opremom koja 2.787 0.8948 37.161 8.8349
garantuje potrebnu sigurnost prilikom korišćenja
rezervoara. 3.716 1.1921 46.452 10.0242
a) Nadzemni rezervoari 4.645 1.4923 55,742 11.1003

Nadzemni rezervoari, iz razloga sigurnosti prilikom 5.574 1.7896 65.032 12.1197

korišćenja, moraju imati ugraĊenu sledeću opremu:
- normalni odušak (dišni ventil), 6.503 2.0870 74.322 13.0825
- sigurnosni odušak,
- odušne cevovode, 7.432 2.3843 83.613 13.9603
- zadrţaĉe plamena,
8.361 2.6845 92.903 14.8381
- pokazivaĉe nivoa teĉnosti,
- ureĊaj za punjenje i praţnjenje, kao i ureĊaje za 9.290 2.9733 111.484 15.7726
osiguranje protiv prepunjavanja, i
- otvore za ulaz i pregled 11.148 3.5679 130.064 16.6221
Uloga normalnog oduška je spreĉavanje natpritiska
ili potpritiska za vreme punjenja i praţnjenja rezervoara, 13.006 4.1626 148.645 17.3866
kao i za vreme promene spoljašnje temperature.
Veliĉina normalnog oduška odreĊuje se prema pre- 14.864 4.7573 167.225 18.0946
dviĊenom najvećem istovremenom protoku, s tim što
njegov najmanji unutrašnji preĉnik ne srne biti manji od 16.722 5.3802 185.806 18.7459
32 mm.
18.581 5.9749 222.967 19.9352
Normalni odušak na sudovima u kojima se uskladiš-
tavaju zapaljive teĉnosti mora biti zatvoren. 23.226 6.7678 260.128 21.0112
3
Sudovi zapremine do 10 m u kojima se drţi sirova
3
nafta i atmosferski rezervoari zapremine do 4 m u ko- 27.871 7.5040 i iznad
jima se drţe teĉnosti podgrupe li, mogu imati otvorene
oduške.
Sigurnosni odušak ugraĊuje se na rezervoare radi MeĊuvrednosti se dobijaju interpolacijom. Za vertikalne
zaštite od prevelikog pritiska koji moţe nastati zbog sudove ukupna ugroţenost površina izraĉunava se
ugroţenosti rezervoara od poţara. samo za prvih 10 m iznad zemlje.
Sigurnosni odušak moţe biti bilo kakvo konstrukcio-
no rešenje ĉija je efikasnost proverena. Ukupni kapacitet odušivanja moţe se smanjiti mno-
Na sigurnosnom odušku mora biti naznaĉen kapaci- ţenjem odgovarajućih faktora posebno za svaki sud i to
3
tet odušivanja u m Ih, kao i pritisak na koji je baţdaren ako je predviĊena sledeća zaštita:
i ispitan. 1. ako su za prihvatanje sluĉajno ispuštenih
Kapacitet odušivanja nadzemnih sudova u kojima zapaljivih teĉnosti oko sudova izgraĊeni zaštitni
se uskladištavaju zapaljive teĉnosti, za sluĉaj opasnosti bazeni - faktor iznosi 0,5,
od poţara, odreĊuje se na osnovu obrasca: 2. ako su postavljene instalacije za proizvodnju
vodene magle - faktor iznosi 0,3,
3. ako je izvedena izolacija sudova - faktor iznosi
LxM 0,3,
gdeje: 4. ako su postavljene instalacije za vodenu maglu
3
V = ukupni kapacitet odušivanja u m Ih, i izvedena izolacija sudova - faktor iznosi 0,15.
3
Vi = protok vazduha u m /h odreĊen prema tabeli
1 iz ĉlana 8. ovog pravilnika, Kapacitet odušivanja normalnog ili sigurnosnog ven-
L = latentna toplota isparavanja date teĉnosti izra- tila mora biti dovoljan da od loma zaštiti rezervoar. Ne-
ţena u KJ/kg, odrţavanje ovih ventila u ispravnom stanju, kao i pritis-
M = molekulska masa date teĉnosti. ka na koji su baţdareni, glavni je uzrok pucanju rezer-
3
voara.
Zavisnost protoka vazduha Vi u m /h pri pritisku Svi otvori, izuzev otvora za merenje nivoa teĉnosti,
1,01080 bar i temperaturi 288,65 K (15,5° C) od površi- kroz koje bi mogao prodirati plamen unutar rezervoara,
ne rezervoara koja moţe biti ugroţena poţarom na obezbeĊuju se zadrţavanjem plamena. Zadrţivaĉi
susednom rezervoaru data je u tabeli. plamena su armature protiv eksplozije, poţara i
detonacije.
Zavisnost protoka vazduha koriguje se koeficijentom
K, koji ima sledeće vrednosti: UreĊaji za osiguranje od prodora plamena u prostor
koji se štiti dele se u tri osnovne grupe i to:
1) Koeficijent K - 0,55 za sferne i sferoidne sudove 1. osiguraĉi od eksplozije,
2) Koeficijent K - 0,75 za horizontalne i vertikalne 2. osiguraĉi od detonacije,
sudove. 3. osiguraĉi za trajnije osiguranje od plamena.

49
I GRUPA
Osiguraĉ od eksplozije u potpunosti spreĉava pro-
dor plamena pri eksploziji i otporan je prema stvorenom
pritisku.
Osiguraĉ od detonacije spreĉava prodor plamena
pri detonaciji i otporan je prema nastalom pritisku i
toploti.
Ugradnja osiguraĉa za spreĉavanje prodora
plamena u prostor koji se štiti je obavezna, a izbor
zavisi od pogonskih uslova i materije koja se štiti.
Prema mestu ugradnje, osiguraĉi za zaštitu od
prodora plamena dele se na:
1. osiguraĉe postavljene kao vršni (krajnji) osiguraĉi,
2. osiguraĉe postavljene kao osiguraĉi na cevovodu.
Vršni osiguraĉi stavljaju se na kraj otvora koji se
osigurava, dok se osiguraĉi u cevovodu postavljaju na
pojedinim njegovim delovima (najĉešće odvojcima), ili
na spoju cevovoda sa sudom ĉiji se sadrţaj štiti.
Ako doĊe do paljenja para u okolini vršnog osigura-
ĉa sa spoljne strane suda, osiguraĉ mora da spreĉi
prodor plamena u unutrašnjost suda i da izdrţi pritisak
nastale eksplozije.
Vršni osiguraĉ mora biti tako konstruisan da i posle
zagrevanja sa spoljne strane ne stvori takvu temperatu-
ru u unutrašnjosti suda i dovede do paljenja para u
njemu.
Osiguraĉi postavljeni na cevovodu moraju biti sigur-
ni protiv eksplozije i detonacije.
Osiguraĉ protiv prodora plamena sadrţi zaustavljao
plamena koji spreĉava prodor zapaljenih gasova u pros-
tor koji se štiti.
Zaustavljaĉi plamena moraju biti sposobni da ap-
sorbuju toplotu nastalu pri gorenju i razbiju pravac pro-
dirućeg plamena, odnosno da gas ohlade ispod tempe-
rature paljenja.
Zaustavljaĉi plamena moraju imati taĉno odreĊene
granice razbijanja, odnosno cepanja plamena pri kojima
dalje prodiranje plamena nije moguće za odreĊenu vrstu
zapaljive teĉnosti.
Zaustavljaĉ plamena mora da bude namenjen za
odreĊeni medijum i kao takav tipski ispitan.
Zaustavljaĉi plamena moraju biti otporni prema
mehaniĉkim naprezanjima i u pogledu sigurnosno-
tehniĉkih uslova moraju biti provereni, naroĉito u
pogledu otpora pri strujanju i opasnosti od zapušavanja
ćelija.
Osiguraĉi od eksplozije štite prostor od spoljne eks-
plozije mešavine lakozapaljivih para sa vazduhom i ako
doĊe do eksplozije u zatvorenom prostoru, osiguraĉ
protiv eksplozije mora omogućiti smanjenje pritiska u
zatvorenom prostoru.
Osiguraĉ od eksplozije mora biti snabdeven i osigu-
raĉem protiv prodora plamena.
Osiguraĉi od eksplozije moraju biti snabdeveni tabli-
com na kojoj je oznaĉen potpritisak na kome se otvara-
ju, kao i podatak za koje teĉnosti se mogu primeniti.
Osiguraĉi od detonacije se primenjuju za spreĉava-
nje prodora plamena i toplote nastale pri detonaciji u
cevovodima, odnosno na mestima gde se cevovodi
prikljuĉuju na sudove.
Kao osiguraĉi od detonacije koriste se:
1. suvi osiguraĉi i
2. vlaţni (mokri) osiguraĉi.
Od suvih osiguraĉa od detonacije koristi se trostruki
filter plamena postavljen na osiguraĉu protiv eksplozije
tzv. hvataĉ udara.
Hvataĉ udara detonacije mora da smanji udarnu br-
zinu i snagu talasa detonacije i razbije plameni front.
50
Konstrukcija hvataĉa udara detonacije mora da
obezbedi sigurnost pri najvećoj snazi talasa detonacije.
Osiguraĉi od detonacije primenjuju se na cevovodi-
ma za gas i zapaljive teĉnosti.
Ako suvi osiguraĉi od detonacije, ugraĊeni na cevo-
vodima, stvaraju velike gubitke u pritisku koji mogu uti-
cati na funkcionalnost sistema, moraju se primeniti vla-
ţni osiguraĉi.
Kod vlaţnih osiguraĉa od detonacije visina stuba te-
ĉnosti odreĊuje se tako da pri rasprskavanju usled de-
tonacije ostane još dovoljna koliĉina teĉnosti koja će
spreĉiti paljenje u prostoru koji se štiti.
Kao vlaţni osiguraĉ od detonacije moţe se koristiti i
dvostruki protoĉni ventil kod kojeg talas detonacije mora
da savlada otpor opruge ventila teĉnosti koja se nalazi
u kućištu ventila.
Osiguraĉi za trajnije osiguranje od plamena postav-
ljaju se na postrojenjima koja je potrebno duţe vremena
štititi od prodora plamena sa spoljne strane.
Osiguraĉi za trajnije osiguranje od plamena moraju
ispunjavati sledeće uslove:
1. veliĉina otvora mora odgovarati vrsti zapaljive
teĉnosti koja se štiti i prodor plamena mora biti
sa sigurnošću onemogućen.
2. osloboĊena toplota pri gorenju zapaljive smeše
mora biti apsorbovana, a temperatura na strani
zaustavljaĉa plamena koja je u sudu mora biti
niţa od temperature paljenja teĉnosti koja se
nalazi u sudu.
Osiguraĉi za trajnije osiguranje od plamena
postavljaju se na krovu suda.
Sastavni deo osiguraĉa za trajnije osiguranje od
plamena moraju biti ventili za potpritisak koji su
smešteni u kućištu osiguraĉa.
Osiguraĉi sa ventilima za potpritisak i natpritisak
moraju obezbeĊivati sud protiv eksplozije i poţara.
Merna letva mora biti izraĊena od materijala koji ne
varniĉi u dodiru sa drugim metalom.
Ako je merna letva izraĊena od lakog metala mora
se postaviti vodilja od nemetala na gornjem kraju merne
cevi.
Ako je merna letva napravljena od mesinga, mora
se na kraju merne letve postaviti dodatni deo koji
sigurno spreĉava dodir letve sa dnom rezervoara, ili se
letva ne srne neprestano nalaziti u mernoj cevi.
UreĊaji za punjenje i praţnjenje sudova moraju
omogućavati siguran prikljuĉak stalno poloţenih
cevovoda ili savitljivih cevi i iskljuĉiti mogućnost
nastajanja varnica pri prikljuĉivanju ili raskidanju veze.
Prikljuĉak na sudu kroz koji protiĉe zapaljiva teĉnost
mora imati ventil za zatvaranje.
Prikljuĉak ventila mora biti od ĉelika osim u sluĉaju
kad uskladištena teĉnost ima takva svojstva da reaguje
sa ĉelikom.
Ako prikljuĉak nije od ĉelika ventil mora biti otporan
na hidrauliĉki udar, kao i na pritisak i temperaturu koja
bi nastala usled poţara na susednom sudu.
Prikljuĉak ispod nivoa teĉnosti u sudu za vreme
punjenja i praţnjenja suda, a kroz koji ne protiĉe
teĉnost, mora biti opremljen nepropusnim zapornim
organom u obliku ventila ili zasuna, slepe prirubnice,
odnosno njihove kombinacije.
Nadzemni sud mora imati ureĊaj za osiguranje od
prepunjavanja koji zadovoljava sledeće uslove:
1. da ne smanjuje sigurnost suda od prodora
plamena kroz cevovod za punjenje, i
2. da u cevovodu za punjenje ne moţe nastati
opasnost od stvaranja statiĉkog elektriciteta.

b) Podzemni rezervoari
Oprema podzemnih rezervoara bitno se ne razlikuje
od opreme koja je potrebna za sigurno funkcionisanje
nadzemnih rezervoara. Kod ovih rezervoara potrebno je
obratiti paţnju na mogućnost stvaranja potpritiska i
natpritiska, koji moţe nastati u rezervoaru za vreme
praţnjenja odnosno punjenja. Iz tog razloga potrebno je
obratiti naroĉitu paţnju na ispravnost ureĊaja za
odzraĉivanje ovih rezervoara.
Veliĉina unutrašnjeg preĉnika odušnog cevovoda
zavisi od dimenzije prikljuĉka za punjenje ili praţnjenje,
duţine odušnog cevovoda i predvidivog pritiska u
rezervoaru, ali ne srne biti manja od 32 mm.
Rezervoari za pritiske veće od 1.750 mm moraju
imati odgovarajući sigurnosni ventil.
U zavisnosti, od radnog pritiska, nadzemni
rezervoari mogu biti:
- atmosferski
- niskog pritiska i
- posude pod pritiskom.
U pogledu zaštite od poţara vrlo je znaĉajno
ispitivanje nepropusnosti rezervoara. Posude pod
pritiskom moraju ispunjavati zahtev iz Pravilnika o
tehniĉkim normativima za stabilne posude pod pritiskom
("SI. list SFRJ", br. 16/83) i Pravilnika o tehniĉkim
normativima za pokretne zatvorene sudove za
komprimirane, teĉne i pod pritiskom rastvorene gasove
("SI. list SFRJ", br. 25/80).
Samo rezervoar koji ima atest izdat od strane ov-
lašćene ustanove koji odgovara jugoslovenskom sta-
ndardu moţe se ugraditi u postrojenje za uskladištenje.
Rezervoari sa oslabljenim spojem izmeĊu krova i
plašta, kao i rezervoari sa plivajućim krovom izvode se
kao atmosferski rezervoari.
Rezervoari za ĉuvanje zapaljivih teĉnosti grade se
kao:
- nadzemni (kao nadzemni rezervoari smatraju se
i poluukopani i tzv. zagmuti) i
- podzemni.
Osnovni problem koji se postavlja kod konstrukcije,
postavljanja i eksploatacije rezervoara je kako da se
spreĉi rasipanje teĉnosti, kako da se spreĉi izlaz para
teĉnosti i stvaranje zapaljivih smeša u zone gde je
moguća pojava izvora paljenja i kako spreĉiti
mogućnost eksplozije rezervoara usled povećanog
pritiska unutar rezervoara usled porasta spoljne
temperature u letnjem periodu ili u sluĉaju poţara na
susednim rezervoarima.
Manja oštećenja na rezervoarima mogu se javiti
usled korozije (naroĉito kod podzemnih rezervoara),
mehaniĉkog udara, popuštanja varova, oštećenja na
zaptivaĉima prikljuĉnih spojeva za armaturu i ostalu
opremu a pre poĉetka korišćenja, rezervoar kao i svi
prikljuĉci i cevovodi moraju se ispitati na propustijivost
hidrauliĉnim pritiskom.
Podzemni rezervoari moraju imati besprekornu
zaštitu od korozije.
ZAŠTITA REZERVOARA OD POŢARA
Nadzemni rezervoari moraju biti zaštićeni od svih
izvora toplote hidrantskom mreţom, sistemom za
gašenje i sistemom za hlaĊenje.
Prema tehniĉkim propisima o izgradnji postrojenja
za zapaljive teĉnosti i o uskladištavanju i pretakanju
zapaljivih teĉnosti, svaki nadzemni rezervoar zapaljive
3
teĉnosti zapremine preko 300 m , ili ako se u njima
uskladištavaju nestabilne teĉnosti ili teĉnosti sa
I GRUPA
karakteristikom izbacivanja, i rezervoari locirani u gusto
naseljenim mestima, bez obzira na veliĉinu moraju imati
sistem za gašenje poţara. Sistem za hlaĊenje mora da
ima svaki nadzemni rezervoar.
'HlaĊenje rezervoara vrši se vodom ili raspršenom
vodenom maglom radi zaštite od sunĉane temperature
ili zaštite od poţara na susednim rezervoarima.
U tom smislu najpre, treba navesti zahtev da se
mora osigurati odgovarajuće hlaĊenje krova i plašta
rezervoara bez obzira na pravac vetra ili razvijanje
dima. Zatim je potrebno, da prikljuĉci za vodu za
hlaĊenje budu pristupaĉni i u dovoljnom broju, za sluĉaj
kad je potrebno hladiti bilo koji rezervoar zbog poţara
na susednom rezervoaru ili rezervoarima. Osim toga,
normalno, moraju uvek biti u ispravnom stanju i
spremni, kako bi ih mogli upotrebiti vatrogasci ili druga
ovlaštena lica u najkraćem mogućem vremenu od
poĉetka dojave poţara.
HLAĐENJE PLAŠTA REZERVOARA
Treba naglasiti, da u odredbama o zaštiti od poţara
nisu spomenuta niti propisana bilo kakva sredstva za
gašenje poţara, što izgleda opravdano s obzirom na
ĉinjenicu da izbor najpovoljnijeg sredstva za gašenje
zavisi od karakteristika zapaljive teĉnosti. Zbog toga
propis dopušta mogućnost da se izbor sredstava za
gašenje poţara vrši posebno za svaki pojedinaĉni
sluĉaj.
Za gašenje poţara u rezervoarima koristi se
vazdušna pena.
U savremenoj zaštiti od poţara vazdušna pena igra
znaĉajnu ulogu. Tome je doprinela ne samo
usavršenost aparature, već i niz novoosvojenih
ekstrakta koje proizvodi hemijska industrija, ĉime je
omogućeno dobijanje vazdušne pene razliĉitog broja
penušanja. Broj penušanja je 6 do 1000, a sama podela
vazdušne pene vrši se prema broju penušanja. Tako se
broj penušanja 6 do 12 naziva teškom, a 30 do 150
srednjom i 150 do 1000 lakom penom. Svaka od njih
ima svoje prednosti u odnosu na poţar i zahteve
gašenja.
Vazdušna pena se stvara postupkom koji ima dve
faze: prva faza je stvaranje smeše vode i odreĊenog
ekstrakta, a druga stvaranje pene od smeše. Prvu fazu
vrše ureĊaji takozvani mešaĉi, dozatori i
proporcionatori, dok drugu fazu, stvaranje pene, vrše
ureĊaji pod nazivom komet-cevi, mlaznice za penu
(mobilne i stabilne), bacaĉi - monitori pene (topovi),
rasipaĉi pene i generatori pene.
Laka pena je podesno sredstvo za gašenje poţara
klase B i E, a ograniĉeno podesno sredstvo za gašenje
poţara klase A.
51
I GRUPA
Teška pena je podesno sredstvo za gašenje poţara
klase B, a ograniĉeno podesno sredstvo za gašenje
poţara klase A
Kada se postavi pitanje koju penu primeniti u raznim
sluĉajevima gašenja, odnosno sa kojim brojem
penušanja, onda treba uzeti u obzir osobine pene
razliĉitog broja penušanja i zahteve gašenja. Ako se
traţi gašenje sa rastojanja (gašenje bacaĉima-
topovima) onda se mora koristiti teška pena, pri gašenju
rezervoara goriva moţe se desiti da uzgonske sile
plamena ponesu nagore laku penu, zbog njene manje
specifiĉne teţine, ĉime se oteţava stvaranje prekrivaĉa,
ako to već nije i sasvim nemoguće. Pored toga, koliĉina
izdvojene vode, odnosno odnos izmeĊu stvorene pene i
one koja se raspada moţe kod lake pene biti
nepovoljan. Ako se pored toga traţi teĉljivost-klizanje,
odnosno proticanje pene, onda se prednost daje teškoj
peni.
Teška pena ima najveću primenu pri gašenju
poţara svih vrsta zapaljivih teĉnosti (benzin, benzol,
eteriĉna ulja, masti, boje i lakovi), a posebno velikih
rezervoara. Ovo zbog toga što teška pena ima veće
rashladno dejstvo (zbog većeg sadrţaja vode), veću
sposobnost teĉenja-klizanja i veću specifiĉnu teţinu od
srednje i lake pene, što omogućuje prekrivanje površine
koja gori dovoljnim slojem pene za uspešno gašenje.
MeĊutim, to se postiţe samo ako se raspolaţe
dovoljnim kapacitetima da bi se, prema iskustvenim
normama, dovodila dovoljna koliĉina pena na jedinicu
površine i jedinicu vremena. Gašenje se najĉešće vrši
stabilnim ili polustabilnim sistemima za tešku penu.
Teška pena koristi se i kod onih gašenja gde se
traţi bacanje pena na daljinu bacaĉima pene. Jasno je
da domet opada sa brojem penušanja, pa se samim
zahtevom taktike gašenja odreĊuje broj penušanja koji
treba da sadrţi pena. Doduše, danas se u cilju
dovoĊenja lake pene na veća rastojanja koriste
plastiĉne i elastiĉne cevi velikog preĉnika, ali se one
koriste i pri gašenju pre svega, zatvorenih prostorija.
Kad je reĉ o gašenju rezervoara goriva, u novije
vreme, koristi se i srednja pena sa brojem penušanja 50
a o njenoj primeni postoji i tehniĉki propis.
Po svojoj nameni ekstrakti pene se dele na:
- Proteinski ekstrakti (samo za tešku penu),
proizvedeni na bazi belanĉevina.
Za proizvodnju proteinskih ekstrakta upotrebljavaju
se belanĉevine ţivotinjskog i biljnog porekla.
Belanĉevine ţivotinjskog porekla dobijaju se najĉešće iz
krvi rogate stoke i praha od kostiju, dok se za
proizvodnju sintetiĉkog ekstrakta upotrebljava
fetalkoholsulfat, organski sulfat, itd.
- Sintetiĉki višenamenski ekstrakti, ekstrakti za sve
opsege penušanja (tešku, srednju i laku penu). U
trgovini su poznati pod nazivima: Tutogen,
Kometekstrakt, Nicerol, Schumgeist, Purene, Foam-
compaund i drugi, a sovjetske oznake su Pol, Pol A, Pol
D. Kod nas u zemlji najširu primenu ima ekstrakt
"Tatogen U-30".
MeĊutim u poslednje vreme veliku primenu nalazi
specijalni sintetiĉki ekstrakt pod nazivom "Light VVater"
(laka voda), koga struĉnjaci svrstavaju u red najboljih za
stvaranje pene, gašenje poţara. Light VVater ima
specifiĉan efekat gašenja poţara, koji ga razlikuje od
ostalih pena. On pri gašenju stvara tanak sloj - film na
površini goruće materije i na taj naĉin izoluje gasni deo
od osnovne teĉnosti i to velikom brzinom. Zatim ne
dozvoljava ponovo paljenje već ugašene površine, pa i
u sluĉajevima, kada se plivajući sloj prekine i pojavi
plamen, brzo biva ugašen.
52
Instalacije za gašenje penom mogu biti:
1. Stabilne
Kod stabilnih instalacija u sklopu sistema je i izvor
vode, rezervoar penila, meĊumešalica i vazdušne ko-
more.
2. Polustabilne, gde se koristi prikljuĉak na vatroga
sno vozilo ili hidrantsku mreţu.
Vatrogasno vozilo vrši funkciju protivpoţarne stanice.
Aktiviranje instalacije na gašenja penom moţe biti:
- automatsko, rede se koristi (u pogonima gde je
tehnološki proces automatizovan), i
- poluautomatsko (ruĉno), koje se uglavnom koris
ti gde se aktiviranje vrši ruĉno - puštanjem pum
pi u rad i otvaranjem odgovarajućih ventila
Kroz mešaĉ (poz. f) pumpa za vodu (poz. b)
potiskuje vodu prema razvodniku (poz. g).
Istovremeno i pumpa za penilo (poz. c) potiskuje penilo
kroz mešaĉ.
Pumpa za penilo ima pritisak za 1-2 bara veći od
pritiska pumpe za vodu (pored otpora mora da
obezbedi minimum 5 bara na ulazu u mlaznice). U
mešaĉu se stvara smeša voda + penilo u odreĊenim
procentima (3-5%). Mešaĉi - dozatori su podešeni tako
da odreĊenim granicama promene uslove rada, odrţe
uvek odreĊen procentualni odnos mešanja. Stvorenu
smešu pumpa dalje, preko razvodnika upućuje prema
mlaznicama. Pri prolazu kroz mlaznice i platonske
rasipaĉe dolazi do duvanja vazduha i stvaranja
vazdušne pene, koja se ubacuje na mesto poţara.
Osnova za projektovanje nekog protivpoţarnog
postrojenja za gašenje poţara je površina koju treba
pokriti penom. Potreban protok vode za gašenje mora
stajati na raspolaganju min. 2 ĉasa.
Potrebna koliĉina vode za gašenje: prema DIN-u
14493, s obzirom da naši propisi ovu problematiku ne
rešavaju, je:
1. Vertikalni rezervoari sa ĉvrstim krovom, 6,6 lit/min
2
po 2m površine rezervoara za rezervoare do 20 m
preĉnika, za rezervoare preko 20 m preĉnika još po 0,2
2
l/min po 2 m površine rezervoara.
Proraĉun potrošnje pene bazira se na potrebnoj ko-
liĉini vode, koja se odreĊuje prema najvećem rezervoa-
ru i njegovom pripadajućem zaštitnom bazenu, jer su
samim tim poznate i koliĉine ekstrata s obzirom na to,
da se unapred zna procenat mešanja. S tim u vezi, a na
bazi stranih propisa mogu se dati sledeći osnovni nor-
mativi.
Princip rada stabilnih ureĊaja za vazdušnu penu je
sledeći:
a. Rezervoar penila (ekstrata),
b. Pumpa za vodu
c. Pumpa za penilo,
d. Nepovratni ventil
e. Voda za ispiranje,
f. Mešaĉ - dozator
g. Razvodnik
Šema protivpožarne stanice za penu
 I GRUPA
Potrošnja ekstrakta izraĉunava se iz protoka vode u
ZAŠTITA REZERVOARA SA ĈVRSTIM l/min, te postotka mešanja ekstrakta i vode, s tim da je
KROVOM potrebno osigurati zalihu u iznosu koji je dva puta veći
od. koliĉine ekstrakta potrebnog za najveći objekt, i to u
trajanju od najmanje 30 minuta, bez obzira da li se
2. Vertikalni rezervoari sa plivajućim krovom koristi teška ili srednje teška pena.
Aktiviranje sistema vrši se ruĉno, puštanjem pumpi
u rad i otvaranjem odgovarajućih ventila. S obzirom da
je aktiviranje ruĉno, protivpoţarna centrala treba da
bude tako postavljena da u sluĉaju poţara ne bude i
ona ugroţena i da joj je obezbeĊen pristup. Ona mora
biti udaljena najmanje 30 metara od rezervoara koji se
štite.
Pored DIN-a koriste se i ameriĉki NFPA propisi
(NFPA-11 i NFPA-12) pri odreĊivanju koliĉine vode za
gašenje poţara.
Prema NFPA 11 - poglavlje 3 koliĉina vode za re-
2
zervoare van objekta je 4,1 l/min po m površine zapa-
ljive teĉnosti u rezervoaru koji se štiti.
- 6,6 lit/min za svaki 2 m površine prstena
Za zaštitu zapaljivih teĉnosti koje se rastvaraju u
3. Za prihvatne bazene - tankvane
- 3 l/min po m2 neto površine kad se u bazenu nalaze vodi i zapaljivih teĉnosti koje razorno deluju na obiĉnu
vertikalni rezervoari penu koriste se tzv. "Alkoholne pene" s tim da se zah-
- 6 , 6 lit/mim po m2 površine kad su u bazenu horizontalni teva minimalna koliĉina vode:
rezervoari.
Ukupna količina zalihe punila treba da bude dva puta veća Vrsta teĉnosti l/min, m2
od količine koja se predviĎa za jednokratno dejstvo u gašenju,
koja je potrebna da se najveći objekt pokrije penom u trajanju metalni i etilni alkohol 4. 1
od 30 minuta.
akriloniteil 4.1
etilacentat 4. 1
metiletileton 4. 1
ZAŠTITA REZERVOARA SA PLIVAJUĆIM aceton 6. 1
KROVOM butilni alkohol 6. 1
izopropileter 6. 1

Osim toga potrebno je osigurati vodu za dodatne

mlaznice koje mogu biti fiksne ili prenosive, a za svaku
mlaznicu potrebno je osigurati najmanje 189 l/min, s tim
da minimalni broj mlaznica bude:

Preĉnik najvećeg Minimalni broj

rezervoara mlaznica

od 19,8 m od 19,8 12
do 35,5 m preko 3
36,6 m

Propisano je minimalno izbacivanje pena u skladu s

priloţenom tablicom:

Rezervoari koji sadrţe zapaljive teĉnosti Vrsta mlaznica

I II

Ulja za podmazivanje, suvi viskozni ostatak

više od 50 sekunda Saybolt-Fura (l.068x 10
m2 /s kod 50°C) te druge teĉnosti ĉija je
Za zaštitne bazene u kojima su smešteni stojeći taĉka zapaljivosti iznad 93.3°C 15 min 25 min
rezervoari: Ako je reĉ o teškoj peni, potrebno je Kerozin lako ulje za loţenje, dizel-gorivo te
2 druge tekućine s taĉkom izmeĊu 37.8 i
osigurati 3 l/min po m neto površine zaštitnog bazena,
koja se dobije kada se od bruto površine izmerene s 93.30C
Benzin, nafta, benzen i sliĉne tekućine s 20 min 30 min
gornje ivice zida odbije površina svih stojećih
taĉkom zapaljivosti ispod 37.80C
rezervoara u tom zaštitnom bazenu. Sirova nafta

Za zaštitne bazene s leţećim rezervoarima 30 min- 55 min

potrebno je osigurati, ako se za gašenje koristi teška
2
pena, 6,61 l/min, po m neto površine zaštitnog bazena,
30 min 55 min

53
I GRUPA
Mlaznica tipa I kojom se blago ispušta pena na
površinu teĉnosti bez uronjavanja pene ili mešanja na
površini.
Mlaznica tipa II koja penu ne ispušta blago na
površinu teĉnosti ali koja je projektovana tako da
smanjuje uronjavanje pene te mešanje teĉnosti na
površini.
Koliĉina sredstava za proizvodnju pene odreĊuje se
mnoţenjem ukupnog protoka u litrama na minutu za
svaki rezervoar s odgovarajućim vremenom iz gornje
tablice. Potrebno je još osigurati koliĉinu sredstava za
proizvodnju pene za dodatne mlaznice:
Preĉnik najvećeg Minimalno vreme
rezervoara delovanja
do 10,7 m od 10,7 10 min
do 29,0 m preko 20 min
29.0 m 30 min
I osigurati koliĉinu sredstava za proizvodnju pene
dovoljnu da se ispune cevovodi.
Ukupna koliĉina vode koja je potrebna jednaka je
zbiru vode potrebnom za proizvodnju pene u sistemu za
gašenje, vode za hlaĊenje rezervoara i vode potrebne
za napajanje hidrantske mreţe.
Dok se za zaštitu od poţara rezervoara koriste
većinom stabilni sistemi, kod zaštite bazena prednost bi
trebalo dati mobilnoj opremi (kombiniranim bacaĉima
voda-pena) u odnosu na stabilne instalacije za zaštitu
bazena jer su oni znatno skuplji ne samo prilikom
nabavke nego i u eksploataciji. Naime, prevozni bacaĉ
postavljen negde na skladišnom prostoru moţe se brzo
upotrebiU za gašenje manjih poţara u bilo kojem
zaštitnom bazenu, s tim da će se to obaviti uz znatno
manju potrošnju pena nego kod stabilnog sistema.
Bez obzira na postojeće sisteme za hlaĊenje
poţara, mora biti izgraĊena i hidrantska mreţa sa
odreĊenim brojem standardnih hidranata, shodno
Pravilniku o Tehniĉkim normativima za spoljašnju i
unutrašnju hidrantsku mreţu za gašenje poţara
("Sluţbeni list SFRJ", br. 44/83).
Kao preventivna zaštita od širenja eventualnih
poţara oko skladišnih rezervoara, izgraĊuju se zaštitni
bazeni ĉija je osnovna funkcija da zadrţe teĉnost iz
rezervoara, ili da spreĉe dolazak drugih zapaljivih
materijala do rezervoara.
Zidovi i unutrašnja površina zaštitnog bazena
moraju biti i izraĊeni od nepropusnog materijala za
naftine derivate.
Visina zidova zaštitnog bazena u prošeku mora biti
ograniĉena na 2 m. To znaĉi, da je ostavljena
mogućnost da ta visina bude i nešto veća, tako gde
postoje problemi s obzirom na raspoloţive površine što
će zavisiti od lokalnih konfiguracionih uslova, s tim da
visinska razlika izmeĊu donje ivice protivpoţarnog
puta
1 gornje ivice zidova zaštitnog bazena ne bude
veća od
2 m, kako bi se moglo intervenirati iz vatrogasnog vozila
pri gašenju poţara.
Izuzetno umesto zaštitnog bazena moţe se izgraditi
drenaţni sistem, ali po posebnom odobrenju nadleţnog
organa (po pravilu kod rezervoara malih zapremina).
Kod zaštitnog bazena svi ventili na taloţnicima,
separatorima i prikljuĉcima za odvoĊenje atmosferskih
padavina moraju da budu zatvoreni, osim za vreme
ispuštanja atmosferske vode i vode za hlaĊenje
rezervoara.
54
Prilikom odreĊivanja zapremine zaštitnog bazena u
kome se nalaze više rezervoara mora se voditi raĉuna o
tome da zapaljive teĉnosti uskladištene u rezervoarima
koje imaju zajedniĉki zaštitni bazen predstavljaju sliĉne
poţarne opasnosti, odnosno sliĉan rizik u sluĉaju
izbijanja poţara, s tim što se pretpostavlja, da neće
istovremeno doći do isticanja zapaljivih teĉnosti iz svih
rezervoara. Zbog toga zapremina zaštitnog bazena ne
mora prema taĉki 4.2.4.4. biti jednaka zbiru zapremine
svih rezervoara, nego mora biti veća od zapremine
najvećeg rezervoara.
Kad se u zaštitnom bazenu nalazi više rezervoara,
oni moraju biti meĊusobno odvojeni pregradnim
zidovima ili drenaţnim kanalima, kako bi se spreĉila
mogućnost da se zbog propuštanja ili prelivanja iz
jednog od rezervoara zapaljiva teĉnost raširi po ćelom
zaštitnom bazenu.
Zidovi zaštitnog bazena ne smeju imati bilo kakve
otvore. Zbog toga je neophodno zatvoriti materijalom
otpornim na visoke temperature sve prodore cevovoda
kroz zidove bazena.
Pretakališta zapaljivih teĉnosti
To su mesta gde se vrši pretakanje teĉnosti iz
rezervoara u vozilo i plovilo ili obratno. Pretakalište se
sastoji od pristupne platforme, prikljuĉnih cevovoda sa
ugraĊenom armaturom, savitljivih cevovoda, meraĉa
protoka i pumpi. Operacija pretakanja zapaljivih teĉnosti
krije u sebi mnoge opasnosti koje dolaze od mogućnosti
da u toku kretanja teĉnosti doĊe do njenog izlaska iz
sistema i paljenja nekih izvorom paljenja.
U zonama opasnosti pretakališta mora se iskljuĉiti
prisustvo otvorenog plamena i varnica. Vozila koja se
kreću u tim zonama moraju da imaju hvataĉ varnica na
izduvnoj cevi.
Rad na pretakalištu se po pravilu izvodi samo danju.
ZAŠTITA PRETAKALIŠTA OD POŢARA
UreĊaji za pretakanje moraju imati samostalni
sistem za gašenje poţara. Taj sistem moţe biti u sklopu
celokupnog sistema za gašenje poţara. Sistem za
gašenje poţara moţe biti stabilni automatski odnosno
poluautomatski sistem ili stabilna instalacija sa
prikljuĉcima na dostupnim mestima. Izuzetno moţe da
se izvede pomoću topova za penu.
Hidrantska mreţa mora biti od najmanje dva hidranta
kapaciteta od po 200 l/min u trajanju od 2 ĉasa.
Broj ruĉnih aparata kapaciteta punjenja od 9 kg
zavisi od površine koja se štiti.
Za vreme pretakanja uz cisternu mora biti najmanje
još po jedan prevozni aparat kapaciteta 50 kg.
Prema odredbi taĉke 6.1.2.1. ureĊaji za pretakanje
moraju biti udaljeni od nadzemnih rezervoara u skladu s
odredbama tablice 1. i tablice 2. MeĊutim, koja će se
udaljenost u svakom konkretnom sluĉaju odrediti
odnosno da li će se uzeti udaljenost navedena u
spomenutim tablicama pod A ili A2 zavisiće od toga da li
je pretakalište unutar ograĊenog skladišnog prostora za
nadzemne rezervoare (kad se uzima A2) ili je van tog
prostora (kad se uzima A1). Kod ovog drugog sluĉaja
zahtevana udaljenost pod A, se moţe smanjiti u meri i
na naĉin kako je to propisano u taĉki 4.2.2.3. tehniĉkih
propisa.
Da bi se omogućila primena odredbe taĉke 6.1.3.3.
da duţina pristupnog puta odnosno pristupnog koloseka
mora biti dva puta veća od ukupne duţine prikljuĉenih
 I GRUPA

auto odnosno vagon cisterni, biće potrebno da se za imati prag visine 10 cm, otvore za ventilaciju i bravu za
svako pretakalište u zavisnosti od njegovog kapaciteta zakljuĉavanje.
odredi maksimalan broj cisterni koje se mogu Na slici je prikazan naĉin postavljanja ovih ormara i
istovremeno prikljuĉiti za pretakanje, o ĉemu mora njihovo prikljuĉenje na prirodnu ventilaciju.
voditi raĉuna nadleţni organ.
S obzirom na to, da u taĉkama 6.1.3.11 i 6.1.3.12
nisu dati nikakvi posebni zahtevi u pogledu predu-
zimanja graĊevnih i drugih mera zaštite od poţara,
odredbom da se u ovoj prostoriji mogu drţati samo
hermetiĉki zatvorene posude zapremine najviše do 5
litara na izvestan naĉin je onemogućeno drţanje većih
koliĉina zapaljivih teĉnosti u posebnoj prostoriji objekta
za smeštaj zaposlenog ljudstva.
Zapaljive teĉnosti mogu se drţati i u posudama
zapremine do 250 litara. Zadatak je pravilnog drţanja ili
smeštaja ovih teĉnosti da se u prvom redu, spreĉi
eksplozija para, kao i širenje poţara na susedne
objekte.
Za drţanje zapaljivih teĉnosti koriste se baĉve,
limenke, boce i si. Sve ove posude u kojima se ĉuvaju
zapaljive teĉnosti moraju imati obavezne oznake iz kojih
će se videti koja se vrsta teĉnosti u njima nalazi,
kapacitet posude, naziv proizvoĊaĉa ili distributera i
natpis: "zapaljivo - ne prilazi sa vatrom".
Mora se voditi raĉuna da se pri skladištenju
zapaljivih teĉnosti u posudama zapremine do 250 I na
otvorenom da se u jednoj grupi posuda ne mogu
smestiti posude sa zapaljivim teĉnostima razliĉitih
grupa, odnosno podgrupa zapaljivosti, što znaĉi da se
mora obezbediti da se u jednoj grupi posuda nalaze
samo zapaljive teĉnosti iste grupe, odnosno podgrupe
MeĊutim, za odrţavanje opreme u hotelima, robnim
zapaljivosti.
kućama, trgovinama, motelima i drugim sliĉnim
Pravilnikom nije propisano da li je dozvoljeno da se
objektima, moţe se, osim ulja za loţenje, drţati u
posude drţe jedna iznad druge, ali se moţe zakljuĉiti da
posudama najviše do 20 litara druge vrste zapaljive
je to dozvoljeno uz uslov iz taĉke 5.1.2., da posude
teĉnosti. Isto tako, dozvoljeno je drţanje zapaljivih
imaju takav oblik koji neće uticati na njihovu ĉvrstoću i
teĉnosti u apotekama i laboratorijama u posudama do
stabilnost pri skladištenju.
20 litara, u ukupnoj koliĉini do 200 litara, s tim što takva
Relativno mala dozvoljena koliĉina skladištenja
prostorija mora imati odgovarajuće uslove, i to:
zapaljivih teĉnosti na otvorenom prostoru odreĊena je
- da otpornost poţara zidova, podova i stropova bu
zbog njihovog smeštaja u rezervoare, stoga se veće
de najmanje 2 sata,
koliĉine od propisom dozvoljenih moraju drţati u
- da je krov izraĊen od laganog materijala (najveća
rezervoarima. 2
teţina konstrukcije krova 50 kg/cm ),
Propis savetuje takva rešenja smeštaja za
- da je obezbeĊeno uspešno prirodno provetravanje
uskladištavanje na otvorenom prostoru, da on bude što
ili veštaĉko u "E" izvedbi, s tim što ukljuĉivanje ventila-
je moguće bliţe zatvorenoj prostoriji za uskladištavanje
cionog sistema mora biti izvan prostorija za uskladišta
posuda (ako postoji) ĉime praktiĉno dolazi do
vanje,
preklapanja zona opasnosti, a time i do smanjivanja
- da ima vrata i prozore koji se otvaraju prema vani,
veliĉine ugroţenih podruĉja, što bi trebalo da se, pored
-da ima elektriĉnu instalaciju izvedenu u odgova
ostalog, povoljno odrazi i na planiranje i sprovoĊenje
rajućoj "E" izvedbi,
organizacionih i tehniĉkih mera zaštite od poţara.
- da se zagrevanje prostorija moţe vršiti samo to
Uskladištavanje, zapaljivih teĉnosti u graĊevinskim
plom vodom, parom niskog pritiska ili toplim vazdu-
objektima, iskljuĉivo namenjenim za uskladištavanje
hom, s tim da se ureĊaji za zagrevanje toplotnog medija
zapaljivih teĉnosti u posudama, praktiĉno je
moraju nalaziti iznad same zone opasnosti,
neograniĉeno, s obzirom na to da nije propisan odreĊen
- da je maksimalno dozvoljena temperatura od plus
broj prostorija za uskladištavanje teĉnosti u takvom
18° C,
objektu. MeĊutim, ograniĉen je broj posuda koje se
mogu uskladištavati u jednoj prostoriji graĊevinskog Zapaljive teĉnosti u apotekama i laboratorijama mo-
objekta, namenjenog za uskladištavanje posuda za raju se kao i kod radionica i pogona drţati u posebno
zapaljive teĉnosti. Za razliku od otvorenog prostora, izgraĊenim ormarima.
neograniĉeno uskladištavanje u zatvorenim objektima Skladištenje zapaljivih teĉnosti se moţe vršiti i u
ima za cilj da omogući ekonomiĉnija rešenja kontejnerima zapremine do 5000 kg s tim što se za
skladištenja posuda sa zapaljivim teĉnostima kod kontejnere mora prethodno dobiti odobrenje za lokaciju.
proizvoĊaĉa, distributera i većih potrošaĉa. Lokaciju za postavljanje kontejnerskog skladišta za
U pogonima i radionicama mogu se drţati zapaljive smeštaj zapaljivih teĉnosti odobrava nadleţni organ za
teĉnosti u hermetiĉki zatvorenim posudama zapremine unutrašnje poslove.
do 20 litara u posebno izgraĊenim metalnim ormarima, Skladišta na otvorenom prostoru za zaštitu od
s tim da ukupna koliĉina zapaljivih teĉnosti u tom poţara moraju imati hidrantsku mreţu i vatrogasnu
ormariću ne srne biti veća od 200 litara. Ormarić mora opremu.
biti udaljen od otvorenog plamena najmanje 3 m, i mora Vatrogasna oprema moţe biti u vidu stabilne
instalacije za raspršavanje vode ili bacaĉa vode

55
I GRUPA _____________________________________
postavljenih na hidrantskoj mreţi, kao i ruĉnih i
prenosnih aparata za gašenje poţara.
Za zaštitu od poţara posuda sa zapaljivim
teĉnostima smeštenim u graĊevinskim objektima
obezbeĊuje se koliĉina sredstava za gašenje koja je
dovoljna za gašenje najvećeg poţara u tom objektu.
Kod toga, ako je za potpuno gašenje najvećeg poţara
dovoljan sadrţaj aparata za gašenje kojim mogu
rukovati dva lica, u tom sluĉaju nije potrebno instaliranje
automatskog medija za gašenje poţara. MeĊutim, ako
je udaljenost najbliţe vatrogasne jedinice od skladišta
tolika da vatrogasna jedinica ne moţe stići do skladišta
56
za 15 minuta, velika skladišta, i skladišta srednje
veliĉine se obezbeĊuju stabilnim instalacijama za
gašenje i javljanje poţara. Pored toga, skladišta sa
velikom površinom i poţarnim opterećenjem moraju
imati stabilne ureĊaje za gašenje poţara.
S obzirom da prilikom skladištenja, a naroĉito
prilikom pretakanja zapaljivih teĉnosti dolazi do
stvaranja statiĉkog elektriciteta, mora se posebna
paţnja posvetiti propisanom uzemljenju svih ureĊaja i
instalacija u kojima moţe doći do stvaranja i praţnjenja
statiĉkog elektriciteta.

PRAVILNIK
O IZGRADNJI STANICA ZA
SNABDEVANJE GORIVOM MOTORNIH
VOZILA I O USKLADIŠTAVANJU I
PRETAKANJU GORIVA
("SI. list SFRJ", br. 27/71)
Član 1.
Izgradnja stanica za snabdevanje gorivom motornih
vozila koja saobraćaju na putevima i uskladištavanje i
pretakanje goriva vrše se na naĉin odreĊen Tehniĉkim
propisima o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom
motornih vozila i o uskladištavanju i pretakanju goriva,
koji su odštampani uz ovaj pravilnik i ĉine njegov
sastavni deo.
Član 2.
Na rezervoare stanica iz ĉlana 1. ovog pravilnika, u
kojima se drţi gorivo kojim se snabdevaju motorna
vozila, primenjuju se u pogledu projektovanja,
konstrukcije, opreme i oznaĉavanja odgovarajuće
odredbe Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive
teĉnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih
teĉnosti ("Sluţbeni list SFRJ", br. 20/71) i Pravilnika o
izgradnji postrojenja za teĉni naftni gas i o
uskladištavanju i pretakanju teĉnog naftnog gasa
("Sluţbeni list SFRJ" br. 24/71), ako ovim pravilnikom
nije drukĉije odreĊeno.
Član 3.
Pojmovi dati u Tehniĉkim propisima o izgradnji
stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o
uskladištavanju i pretakanju goriva, koji ĉine sastavni
deo ovog pravilnika, imaju isto znaĉenje kao pojmovi iz
taĉke 1. Tehniĉkih propisa o izgradnji postrojenja za
zapaljive teĉnosti i o uskladištavanju i pretakanju
zapaljivih teĉnosti, koji ĉine sastavni deo Pravilnika o
izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti i o
uskladištavanju i pretakanju zapaljivih teĉnosti.
Član 4.
U postojećim stanicama za snabdevanje gorivom
motornih vozila moraju se mere obezbe Ċenja
predviĊene odredbama ovog pravilnika sprovesti u roku
od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.
TEHNIĈKI PROPISI
O IZGRADNJI STANICA ZA
SNABDEVANJE GORIVOM MOTORNIH
VOZILA I O USKLADIŠTAVANJU I
PRETAKANJU GORIVA
1. OPŠTE ODREDBE
1.1 Pod stanicom za snabdevanje gorivom
motornih vozila koja saobraćaju na putevima
(u daljem tekstu: stanica) podrazumevaju.
se: ureĊaji za snabdevanje motornih vozila
svim vrstama teĉnih goriva i teĉnim naftnim
gasom kad se koristi kao pogonsko gorivo,
kao i ureĊaji za snabdevanje uljem za
loţenje koje se upotrebljava u domaćinstvu,
cevovodi, rezervoari, objekti za smeštaj
zaposlenog osoblja i drugi prateći objekti.
I GRUPA
1.2 Snabdevanje gorivom motornih vozila vrši se
ureĊajima odreĊenim ovim propisima.
1.3 Lica zaposlena u stanicama moraju biti
obuĉena u pravilnom rukovanju ureĊajima na
stanici i sredstvima za gašenje poţara i
upoznata sa ostalim sigurnosnim merama.
2. ZONE OPASNOSTI OD IZBIJANJA POŢARA
2.1 Zone opasnosti odreĊene odredbama taĉ.
3.1, 3.2, 3.3, 3.4, 3.5 i 3.6 Tehniĉkih propisa
o izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti i
o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih
teĉnosti, koji ĉine sastavni deo Pravilnika o
izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti i o
uskladištavanju i pretakanju zapaljivih
teĉnosti, odnose se i na stanice predviĊene
ovim propisima.
2.2 Zona I obuhvata unutrašnjost rezervoara i
betonskog korita odnosno komore ukoliko
postoje, okno iznad ulaznog otvora
rezervoara, okno u kome su smešteni
prikljuĉci za punjenje (ako su locirani
odvojeno), automat za punjenje, meraĉ
protoka, armaturu i ostalu opremu koja ĉini
celinu ureĊaja za punjenje.
2.3 Zona II obuhvata:
1) prostor oko okna ulaznog podzemnog re
zervoara, okna u kome su smešteni prikljuĉci
za punjenje (ako su locirani odvojeno), oduš-
nog cevovoda i ventila, polupreĉnika 3 m me-
reno horizontalno i visine 1 m iznad odnos
nog okna, odušnog cevovoda i ventila mereno
od tla;
2) prostor oko automata za istakanje goriva
odnosno otvora za istakanje auto-cisterne,
polupreĉnika 2,5 m mereno horizontalno i vi
sine 1 m iznad tog automata odnosno otvora
mereno od tla;
3) prostor oko otvora za punjenje pogonskih
rezervoara motornih vozila koja se snabde
vaju gorivom na stanici i pokretnih sudova za
ulje za loţenje, polupreĉnika 1m mereno ho
rizontalno i visine 1 m iznad otvora mereno
od tla;
4) prostoriju objekta za smeštaj zaposlenog
osoblja u kojoj se drţe zapaljive teĉnosti gru
pa I, II i III.
2.4 Zona III obuhvata prostor iznad okolnog
terena, širine 5 m mereno horizontalno od
ivice zone II i visine 0,5 m mereno od tla.
2.5 U zoni II ne smeju se nalaziti kanalizacioni otvori
za odvoĊenje atmosferskog taloga, jame i
otvoreni kanali za kablove i cevovode.
2.6 Izuzetno od odredbe taĉke 3.7 Tehniĉkih
propisa o izgradnji i postrojenja za zapaljive
teĉnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih
teĉnosti, koji ĉine sastavni deo Pravilnika o
izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti i o
uskladištavanju i pretakanju zapaljivih teĉnosti, u
zonama II i III dozvoljava se ulazak i izlazak
motornog vozila bez hvataĉa varnica.
3. STANICA
3.1 IZGRADNJA STANICE
3.1.1 Stanica mora biti izgraĊena tako da zona III
bude udaljena od koloseka za parnu vuĉu
57
I GRUPA
najmanje 40 m, a od koloseka za dizel ili
elektriĉnu vuĉu i izlaza iz objekta u kojima se
skuplja veći broj ljudi - najmanje 20 m.
3.1.2 U zoni III ne smeju se nalaziti objekti koji ne
pripadaju stanici. Izuzetno moţe se dozvoliti
da zid nekog objekta koji ne pripada stanici
ulazi u zonu III ako taj zid nema otvore a ima
dimnjak sa hvataĉem varnica i vatrootpornost
predviĊenu za najmanje šest ĉasova.
3.1.3 U naseljenom mestu stanica se ne moţe
graditi na raskrsnici, niti na takvoj udaljenosti
od raskrsnice na kojoj bi ometala odvijanje
javnog saobraćaja.
3.1.4 Van naseljenih mesta stanica se moţe graditi
samo na prostoru na kome bi preglednost
ulaza i izlaza pristupnog puta bila
obezbeĊena iz oba pravca, s tim da ulaz i
izlaz tog puta budu najmanje 25 m udaljeni
od raskrsnice.
3.1.5 Stanica mora biti odvojena od puta na kome
se vrši javni saobraćaj zaštitnim ostrvom
širine najmanje 50 cm.
3.1.6 Izuzetno, u manje prometnim ulicama
naseljenog mesta stanica se moţe graditi i
bez zaštitnog ostrva ako to odobri nadleţni
organ.
3.1.7 Duţina zaštitnog ostrva ne srne biti manja od
rastojanja izmeĊu dva krajnja automata za
istakanje.
3.1.8 Ako se na zaštitnom ostrvu ostavljaju
automati za istakanje, širina zaštitnog ostrva
mora iznositi najmanje 3 m, a punjenje
pogonskih rezervoara motornih vozila moţe
se vršiti samo izvan puta namenjenog za
javni saobraćaj.
3.1.9 Deo stanice na kome se nalaze motorna
vozila za vreme punjenja gorivom ne srne se
nalaziti u krivini i mora biti betoniran i, po
pravilu, horizontalan, a izuzetno sa nagibom
do 2%.
3.2 UREĐAJI ZA SNABDEVANJE GORIVOM
MOTORNIH VOZILA.
3.2.1 Pod ureĊajima za snabdevanje gorivom
motornih vozila podrazumevaju se automati
za istakanje u ĉijem se kućištu nalazi pumpa
za gorivo i meraĉ protoka, a van kućišta
savitljiva cev sa pištoljem i automatskim
zapornim organom, koji moraju biti odobreni.
3.2.2 Automati za istakanje koji rade na principu
samoposluţivanja mogu se postavljati samo
na stanicama koje su pod stalnom kontrolom
zaposlenog osoblja i ako to odobri nadleţni
organ.
3.2.3 Automat za istakanje mora imati ventil za
automatsko zatvaranje u svim poloţajima
pištolja kad je on van upotrebe.
3.2.4 Pištolj automata za istakanje mora biti
izveden tako da bude obezbeĊeno od
prepunjavanja i da je onemogućeno njegovo
ispadanje pri automatskom zatvaranju
prilikom punjenja pogonskog rezervoara
vozila.
3.2.5 Automati za istakanje se postavljaju na
trotoaru, ostrvu ili zaštitnom ostrvu
uzdignutim iznad nivoa puta najmanje 14 cm,
i to na udaljenosti od najmanje 50 cm od
ivice trotoara, ostrva ili zaštitnog ostrva,
mereno od gabarita automata.
58
3.2.6 Automati za istakanje ne smeju se postavljati
na prostoru koji je ispod nivoa trotoara na
kome se nalazi stanica, niti unutar ili ispod
bilo kog objekta osim ispod nadstrešnice za
to namenjene.
3.2.7 Ako su automati za istakanje ostavljeni na
trotoaru bez zaštitnog ostrva, širina puta na
kome se nalazi motorno vozilo za vreme
punjenja mora iznositi najmanje 2,5 m, što se
izvodi proširenjem puta namenjenog za javni
saobraćaj.
3.2.8 Ako su automati za istakanje postavljeni na
trotoaru sa zaštitnim ostrvom ili na dva ili više
ostrva, rastojanje izmeĊu trotoara i zaštitnog
ostrva, izmeĊu ostrva i trotoara odnosno
izmeĊu ostrva mora biti najmanje toliko da je
omogućeno nesmetano mimoilaţenje
motornih vozila.
3.2.9 Ako je saobraćaj u stanici regulisan u jednom
smeru, rastojanje izmeĊu ostrva odnosno
izmeĊu trotoara i ostrva ne srne biti manje od 3
m.
3.2.10 Rastojanje izmeĊu dva automata za
istakanje mora iznositi najmanje 2 m, mereno
od osovine tih automata.
3.2.11 Automati za istakanje moraju biti
najmanje 5 m udaljeni od najbliţeg ureĊaja
za kontrolu pritiska u pneumaticima i izmeĊu
ulja u motoru odnosno od najbliţeg automata
za istakanje ulja za loţenje.
3.3 CEVOVODI
3.3.1 Cevovodi na stanici moraju u pogledu
projektovanja, konstrukcije, opreme,
ispitivanja i oznaĉavanja ispunjavati uslove
predviĊene odgovarajućim odredbama
Tehniĉkih propisa o izgradnji postrojenja za
zapaljive teĉnosti i o uskladištavanju i
pretakanju zapaljivih teĉnosti.
3.3.2 Cevovodi se polaţu podzemno i moraju biti
zaštićeni od korozije, a spajaju se
nepropusnim vezama koje moraju biti
odobrene.
3.3.3 Ako se cevovodi polaţu direktno u zemlju,
moraju se ukopati najmanje 80 cm i obloţiti
slojem peska debljine najmanje 15 cm. Ako
cevovodi prolaze ispod kolovoza, moraju se
zaštititi konstrukcijom koja je statiĉki
proraĉunata da izdrţi predviĊeno
opterećenje.
3.4 REZERVOARI
3.4.1 Gorivo za motorno vozilo, teĉni naftni gas i
ulje za loţenje u domaćinstvu moraju se
drţati u posebno za to izgraĊenim
podzemnim rezervoarima koji se iskljuĉivo
koriste kao skladište za potrebe stanice.
3.4.2 Okno iznad ulaznog otvora rezervoara
odnosno okno u kome su smešteni prikljuĉci
za punjenje rezervoara (ako su locirani odvo
jeno) zatvara se poklopcem koji se moţe
bezbedno zakljuĉati. Na unutrašnjoj strani
poklopca mora na vidan naĉin biti oznaĉena
vrsta goriva koja se smešta u rezervoar.
3.4.3 Okno iznad ulaznog otvora rezervoara ne
2
srne iznositi više od 300 m , s tim da se u
njima zapaljive teĉnosti grupe i mogu

uskladištavati od 150 m . Izuzetno, ukupna
zapremina rezervoara stanice izgraĊene van
naseljenog mesta moţe iznositi više od
3
300 m , ako to odobri nadleţni organ.
3.4.4 Ukupna zapremina rezervoara stanice ne
3
srne iznositi više cd 300 m , s tim da se u
njima zapaljive teĉnosti grupe i mogu
3
uskladištavati do 150 m Izuzetno, ukupna
zapremina rezervoara stanice izgraĊene van
naseljenog mesta moţe iznositi više od
3
300 m , ako to odobri nadleţni organ. Ukupna
3.4.5 zapremina rezervoara stanice u koji se
smešta teĉni naftni gas ne srne iznositi više
3
od 30 m .
3.4.6 Rezervoar za smeštaj teĉnog naftnog gasa
mora biti udaljen najmanje 10 m od najbliţeg
automata za istakanje zapaljivih teĉnosti.
3.5 3.5.1 OBJEKT ZA SMEŠTAJ ZAPOSLENOG
OSOBLJA
U objektu za smještaj zaposlenog osoblja
mogu se drţati ulja, maziva, sredstva protiv
3.5.2 zamrzavanja i sredstva auto-kozmetike,
pakovanja pojedinaĉno u hermetiĉki
zatvorenim posudama zapremine do 5 litara.
Ako u objektu za smeštaj zaposlenog osoblja
postoji samo jedna prostorija, najveća
koliĉina zapaljivih teĉnosti grupa I, II i III iz
taĉke 3.5.1. ovih propisa, koja se moţe drţati
3.5.3 u toj prostoriji, iznosi 200 litara, a najveća
koliĉina teĉnosti ĉija je temperatura
zapaljivosti preko 1000C iznosi 1000 litara. U
objektu za smeštaj zaposlenog osoblja
mogu se drţati zapaljive teĉnosti grupa I, II i
III iz taĉke 3.5.1. ovih propisa u koliĉini do
400 litara, a teĉnosti ĉija je temperatura
zapaljivosti preko 100"C u koliĉini do 2000
litara, ako u tom objektu postoji posebno
3.5.4
izgraĊena prostorija ĉiji pregradni zid nema
otvora prema prostoriji za zaposleno osoblje.
Posebna prostorija iz taĉke 3.5.3. ovih
propisa mora ispunjavati sledeće uslove:
1) da je vatrootpornost zidova predviĊena
za najmanje ĉetiri ĉasa;
2) da je pod od materijala koji ne varniĉi;
3) da je krov izgraĊen od laganog materijala
(najveća teţina konstrukcije krova 50
2
kg/m )
3.5.5
4)
da je obezbeĊena prirodna ili veštaĉka
ventilacija.
Prostorija objekta za smeštaj zaposlenog
osoblja moţe se zagrevati toplom vodom,
parom niskog pritiska ili toplim vazduhom.
Izuzetno, ako se u objektu za smeštaj
zaposlenog osoblja ne drţe zapaljive teĉnosti
grupa I, II i III, za grejanje takvog objekta
moţe se koristiti i peć na ulje za loţenje, s
tim da je objekt izvan zone II i da ima
4.
dimnjak snabdeven hvataĉem varnica.
4.1
PRETAKANJE GORIVA
4.1.1
PRETAKANJE GORIVA IZ AUTO-
CISTERNE U REZERVOAR
Za vreme pretakanja goriva iz auto-cisterne u
podzemni rezervoar stanice, gorivo se
I GRUPA
nesme izdavati, a prostor oko auto-cisterne i okna u
kome su smešteni prikljuĉci za punjenje rezervoara
mora biti pod stalnom kontrolom i obezbeĊen od
poţara. 4.T.2 Auto -cistema se spaja na
priklju ĉak podzemnog rezervoara spojnicama koje
moraju biti odobrene.
4.1.3 Za vreme pretakanja goriva, auto-cisterna
mora biti spojena sa sistemom za uzemljenje
rezervoara.
4.1.4 Podzemni rezervoar se moţe puniti gorivom
iz postrojenja za uskladištavanje zapaljivih
teĉnosti putem cevovoda, ako se stanica
nalazi u sklopu tog postrojenja.
4.1.5 Za vreme pretakanja goriva, motor auto-
cisterne mora biti ugašen a auto-cisterna
zakoĉena ruĉnom koĉnicom i obezbeĊena od
pokretanja podmetaĉima postavljenim pod
toĉkove.
4.1.6 Na prostor oko auto-cisterne i okna u kome
su smešteni prikljuĉci podzemnog rezerv
oara, za vreme pretakanja goriva, dozvoljen
je pristup samo zaposlenom osoblju.
4.2 SNABDEVANJE GORIVOM MOTORNOG
VOZILA
4.2.1 Za vreme punjenja gorivom pogonskog
rezervoara motornog vozila, motor vozila
mora biti ugašen a vozilo zakoĉeno.
4.2.2 Od otvora pogonskog rezervoara motornog
vozila koje se puni gorivom moraju sva
ostala vozila biti udaljena najmanje 1 m.
4.2.3 Punjenje pogonskog rezervoara motornog
vozila teĉnim naftnim gasom dozvoljeno je
samo ako vozilo ima odobrene ureĊaje i
instalacije za korišćenje takvog gasa.
4.2.4 Boca za teĉni naftni gas ne moţe se
upotrebljavati kao pogonski rezervoar
motornog vozila.
4.2.5 Pretakanje teĉnog naftnog gasa u pogonski
rezervoar motornog vozila vrši se samo iz
rezervoara.
4.2.6 Pretakanje teĉnog naftnog gasa mora se
vršiti na otvorenom prostoru izloţenom
prirodnom strujanju vazduha.
4.2.7 Za punjenje pogonskog rezervoara motornog
vozila teĉnim naftnim gasom mogu se
upotrebljavati samo elektriĉne ili ruĉne
pumpe.
4.2.8 Ako se prilikom punjenja pogonskog reze
rvoara motornog vozila gorivo prospe,
moraju se obrisati sve površine na koje se
gorivo prosulo. Sredstva za brisanje i
ĉišćenje stavljaju se u posebne, hermetiĉki
zatvorene kante, koje se ne smeju
transportovati sa ostalim otpacima.
5. ZAŠTITA OD POŢARA
5.1 Oprema za zaštitu od poţara sastoji se od
ruĉnih i prevoznih aparata za gašenje
poţara.
5.2 Uz svaka dva automata za istakanje mora se
nalaziti po jedan ruĉni aparat za gašenje
poţara kapaciteta punjenja najmanje 9 kg
praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za
gašenje poţara.
59
I GRUPA
5.3 Uz ureĊaj za izmenu ulja u motoru i kontrolu
pritiska u pneumaticima mora se nalaziti
jedan ruĉni aparat za gašenje poţara
kapaciteta punjenja najmanje 9 kg praha ili
drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje
poţara.
5.4 U prostoriji za smeštaj zaposlenog osoblja i u
posebnoj prostoriji iz taĉke 3.5.3. ovih
propisa mora se nalaziti najmanje po jedan
ruĉni aparat za gašenje poţara kapaciteta
punjenja najmanje 9 kg praha ili drugog
odgovarajućeg sredstva za gašenje poţara.
5.5 Za vreme pretakanja goriva iz auto-cisteme u
rezervoar, na mestu na kome se vrši
pretakanje mora se nalaziti pripremljen za
eventualnu upotrebu, jedan prevozni aparat
za gašenje poţara kapaciteta punjenja
najmanje 50 kg praha ili drugog
odgovarajućeg sredstva za gašenje poţara.
5.6 Izuzetno od odredbe taĉke 5.5. ovih propisa,
na mestu pretakanja goriva iz auto-cisteme u
rezervoar moţe se umesto prevoznog
aparata za gašenje poţara koristiti 6 ruĉnih
aparata za gašenje poţara kapaciteta
punjenja najmanje 9 kg praha ili drugog
odgovarajućeg sredstva za gašenje poţara s
tim da tim aparatima rukuju najmanje tri lica.
5.7 U blizini mesta na kojima je mogućnost
prosipanja zapaljivih teĉnosti na stanici
najveća, postavljaju se sanduci sa peskom
3
zapremine najmanje 30 m .
5.8 Oprema za zaštitu od poţara mora se
svakodnevno vizuelno kontrolisati.
Ovaj Pravilnik je objavljen u "Sluţbenom listu
SFRJ", broj 27/1971. Sastavni deo Pravilnika su
Tehniĉki propisi kojima se ureĊuje izgradnja stanica za
snabdevanje gorivom motornih vozila na putevima i u
naseljenim mestima i uskladištenje i pretakanje goriva.
S obzirom na opasnost od poţara kojima je stanica
izloţena prostor gde je smeštena stanica mora biti
opremljen i organizovan u skladu s ovim Tehniĉkim
propisima.
Tehniĉki propisi obuhvataju stanice za snabdevanje
motornih vozila svim vrstama teĉnih goriva (benzin,
dizel-gorivo i ulje za loţenje) i teĉnim naftnim gasom
koji se koristi kao pogonsko gorivo.
Kod izbora lokacije za stanicu za snabdevanje
gorivom motornih vozila u naseljenom mestu i izvan
njega mora se pribaviti rešenje o odobrenju lokacije od
nadleţnog organa za unutrašnje poslove. Investitor je
duţan da nadleţnom organu za unutrašnje poslove
shodno republiĉkim ili pokrajinskim propisima, uz
zahtev za odobrenje lokacije, priloţi potrebna
dokumenta, kao npr. shodno ĉlanu 29. Zakona o
eksplozivnim materijama, zapaljivim teĉnostima i
gasovima ("Sluţbeni glasnik SR Srbije"; br. 44/77,
45/84 i 18/89).
1. Situacioni plan terena na kome namerava graditi
stanicu za koju traţi odobrenje mesta sa
ucrtanim gabaritima već postojećih objekata.
2. Tehniĉki opis terena prikazanog na situacionom
planu.
3. Tehniĉki opis stanice koju namerava graditi i
opis tehnološkog procesa sa ucrtanim zonama
opasnosti.
60
4. Popis vrste i koliĉina zapaljivih teĉnosti i gasova
koje namerava skladištiti ili vršiti promet.
5. Dokaz da je izvršeno prilagoĊavanje objekta
potrebama narodne odbrane u skladu sa
propisima iz oblasti narodne odbrane.
Pri izboru lokacije stanice u naseljenom mestu mora
se voditi raĉuna da stanica ne ometa normalno i sigurno
odvijanje saobraćaja.
Iznad lokacije stanice za snabdevanje gorivom
motornih vozila ne smeju da prelaze nadzemni
elektriĉni vodovi bez obzira na napon. Sigurnosno
rastojanje izmeĊu nadzemnih elektriĉnih vodova i
stanice iznosi minimalno 15 m ili visina stuba koji nosi
nadzemni elektroenergetski vod plus 3 m.
Podzemni rezervoari na stanicama u kojima se
skladišti gorivo za motorna vozila, teĉni naftni gas i ulje
za loţenje u domaćinstvu koriste se iskljuĉivo za
potrebe stanica. Ukupna zapremina ovih rezervoara ne
srne iznositi više od 300 m . S obzirom na zapreminu
rezervoarskog prostora na stanici, odobrenje lokacije,
pregled investiciono-tehniĉke dokumentacije i tehniĉki
pregled i prijem sa aspekta zaštite od poţara vrši
opštinski organ za unutrašnje poslove.
Ako je stanica van naseljenog mesta i postoji
potreba da ima rezervoare ĉija je zapremina iznad 500
3
m nadleţan je republiĉki organ za unutrašnje poslove,
a na teritoriji SAP-a nadleţni pokrajinski organi.
Nadleţni organ unutrašnjih poslova daje i
saglasnost na investiciono-tehniĉku dokumentaciju sa
aspekta zaštite od poţara. U sastav komisije za tehniĉki
pregled i prijem objekata ulazi predstavnik nadleţnog
organa unutrašnjih poslova.
Ako se u rezervoarima na stanicama drţe teĉna
goriva za takve stanice se primenjuju odredbe
Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti i
o uskladištenju i pretakanju zapaljivih teĉnosti
("Sluţbeni list SFRJ", broj 20/1971). Pošto se na
stanicama koriste ukopani rezervoari to se primenjuju
taĉke 4.1.11, 4.1.12 i taĉka 4.3.
Ako se u rezervoarima na stanicama drţi teĉni
naftni gas za takve stanice se primenjuju odredbe
Pravilnika o izgradnji postrojenja za teĉni naftni gas i
uskladištavanje i pretakanje teĉnog naftnog gasa
("Sluţbeni list SFRJ", broj 24/1971 i 26/1971). Pošto se
na stanicama koriste podzemni rezervoari to se
primenjuje taĉka 2.1.3.
Stanica mora biti odvojena od puta na kome se
vrši javni saobraćaj zaštitnim ostrvom širine
najmanje 50 cm, kako bi se nesmetano mogao obavljati
saobraćaj. Naĉin izgradnje i odvajanja stanice od puta na
kome se vrši javni saobraćaj prikazan je na slici br. 1.
SI. br. 1. Stanica sa izgraĎenim zaštitnim ostrvom

Kad odobri nadleţni organ, izuzetno, u manjim
prometnim jednosmernim ulicama naseljenog mesta
stanica se moţe graditi i bez zaštitnog ostrva. U takvim
sluĉajevima mesto gde se nalazi vozilo pri uzimanju
goriva mora se osigurati proširenjem prometnog puta
najmanje 2,5 metra (si. br. 2).
SI. br. 2. Stanica bez zaštitnog ostrva
Na slici broj 3. prikazano je postavljanje automata
za istakanje na ostrvima za automate, koje je
regulisano taĉkama 3.2.5 i 3.2.9. Tehniĉkim propisima.
Slika br. 3.
Postavljanje automata na zaštitnom ostrvu u skladu
sa taĉkom 3.1.8. Tehniĉkih propisa prikazano je na slici
br. 4.
Slika br. 4.
I GRUPA
Gorivo za motorna vozila, teĉni naftni gas i ulje za
loţenje u domaćinstvu moraju se drţati u posebno za to
izgraĊene podzemne rezervoare koji su propisani JUS-om.
JUS M.Z3.010 Poloţeni ĉeliĉni rezervoari, ukopani
za skladištenje nafte i naftnih derivata.
JUS M23.014 Poloţeni ĉeliĉni rezervoari sa
dvostrukim zidovima, ukopani za skladištenje nafte i
naftnih derivata.
JUS M.Z2.600 Zatvoreni rezervoari za propan-butan
3
ţapremine 20, 30, 60, 100, 150 i 200 m .
U objektima za smeštaj zaposlenog osoblja na
stanici mogu se drţati i ulja, maziva, sredstva protiv
zamrzavanja i sredstva auto kozmetike, pakovana
pojedinaĉno u zatvorenim posudama, u koliĉinama koje
su propisane ĉlanovima 3.5.1, 3.5.2. i 3.5.3. Tehniĉkih
propisa.
Za vreme punjenja podzemnih rezervoara gorivom
iz auto-cisterne na stanici se ne srne izdavati gorivo,
motor auto-cisterne ne srne da radi, a auto-cisterna
mora da bude spojena sa sistemom za uzemljenje
rezervoara radi izbegavanja pojave statiĉkog
elektriciteta.
Sva elektriĉna oprema (motori, svetiljke i dr.) koja se
nalazi u zonama opasnosti mora se izvesti u skladu sa
standardom JUS N. S8.090. ("Sluţbeni list SFRJ", broj
31/82).
Radi spreĉavanja skupljanja statiĉkog elektriciteta
prilikom punjenja odnosno praţnjenja cisterne, dovede-
ne cevi moraju se uzemljiti. Na kraju kabla koji sluţi za
uzemljenje mora se postaviti izolovana ruĉica sa
ugraĊenim prekidaĉem, ĉiji se nepokretni deo spaja sa
pokretnim delom tek pošto se prikljuĉi kabl na cisternu.
Prekidaĉ i utikaĉ za kabl moraju da budu u "Ex" izvedbi
tipa Exd IIAT3.
Prilikom projektovanja prikljuĉnog mesta na kome
se auto-cisterna povezuje na uzemljivaĉ, prepo-
ruĉujemo postavljanje istog van zona opasnosti 2 tj. na
udaljenostima većim od 2,5 m od automata i 3 m od
utakaĉkog šahta, šahta rezervoara i odušnih cevi.
Kandelabri koji sluţe za spoljnu rasvetu stanica za
snabdevanje gorivom motornih vozila takoĊe se kao i
mesta za povezivanje auto-cisterni na uzemljenje
moraju postavljati van zone opasnosti 2 jer njihova
prikljuĉna mesta u stubovima nisu eksplozivno
zaštićena.
Kriterijum o vrednosti otpora uzemljivaĉa, koji za cilj
ima odvoĊenje statiĉkog elektriciteta, dat je u
objašnjenju uz Pravilnik o smeštaju i drţanju ulja za
loţenje.
Elektriĉni kablovi za napajanje potrošaĉa na stanici
za snabdevanje gorivom motornih vozila moraju se
voditi podzemno, odvojeno od podzemnih cevovoda za
gorivo, a na mestima ukrštanja elektriĉni kablovi moraju
se voditi iznad cevovoda, kako eventualno iscurelo
gorivo ne bi nagrizalo izolaciju kablova.
Osobe zaposlene na stanici moraju da imaju
uverenje o poloţenom ispitu za rukovaoca na stanici,
kojim se dokazuje da su obuĉeni za sigurno rukovanje
ureĊajima na stanici, opremom i sredstvima za gašenje
poţara.
Za zaštitu od poţara na stanici treba obezbediti
mobilnu opremu (ruĉne i prevozne aparate) i sanduke
sa peskom.
61

PRAVILNIK
O SMEŠTAJU I DRŽANJU ULJA ZA
LOŽENJE
1
("SI. list SFRJ ' br. 45/67)
Član 1.
Drţavni organi, radne i druge organizacije i
pojedinci, koji koriste ulje za loţenje duţni su da se pri
smeštaju i drţanju ulja za loţenje pridrţavaju odredaba
Tehniĉkih propisa za smeštaj i drţanje ulja za loţenje,
koji su odštampani uz ovaj pravilnik i ĉine njegov
sastavni deo.
Tehniĉki propisi iz stava 1. ovog ĉlana ne odnose se
na smeštaj i drţanje ulja za loţenje u tehnološkom
procesu proizvodnje, prerade i prometa nafte i naftinih
derivata.
Član 2.
Drţavni organi i radne i druge organizacije duţni su
da u postojećim skladištima za smeštaj ulja za loţenje
sprovedu mere obezbeĊenja predviĊene odredbama
ovog pravilnika u roku od dve godine od dana njegovog
stupanja na snagu.
Član 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Sluţbenom listu SFRJ".
TEHNIĈKI PROPISI
ZA SMEŠTAJ I DRŢANJE ULJA ZA
LOŢENJE
1. OPSTE ODREDBE
1.1 Pod uljima za loţenje u smislu ovih Tehniĉkih
propisa smatraju se smeše ugljovodonika
dobivene preradom sirove nafte, uglja i
škriljaca i drugi proizvodi ovih sirovina koje
imaju taĉku paljenja iznad 40°C.
1.2 Odredbe ovih tehniĉkih propisa odnose se na
smeštaj i drţanje:
a) ulja za loţenje u domaćinstvima i poslov
nim i drugim prostorijama ekstra lako (LD-
EL) JUS B.H2.432 (u daljem tekstu: ulje za
domaćinstvo) i dizel-gorivo lako (D2) JUS
B.H2.411 (u daljem tekstu: dizel-gorivo (D2).
b) ulja za loţenje za centralna grejanja i po
gonske potrebe:
- dizel-gorivo, kako (D2) JUS B.H2.411;
- ulje za domaćinstvo, ekstra lako (LD-EL)
JUS B.H2.432;
- ulje za loţenje, specijalno JUS B.H2.430;
- ulje za loţenje, srednje (L6B)
JUS B.H2.441;
- ulje za loţenje, teško JUS B.H2.442;
(Ulja: specijalno, lako, srednje i teško - u
daljem tekstu: ulje za loţenje)
2. ULJE ZA DOMAĆINSTVO
2.1 Ulje za domaćinstvo mora se drţati:
a) u posudama zapremine do 25 litara, od
nesalomljivog i za ulje nepropusnog materijala;
I GRUPA
b) baĉvama zapremine do 200 litara, od
ĉeliĉnog lima ili njemu odgovarajućeg materi-
jala;
v) u rezervoarima od ĉeliĉnog lima ili drugog
odgovarajućeg materijala.
2.1.1 Posude iz taĉke 2.1 ovih propisa smeju se
puniti najviše do 95% njihove zapremine.
2.2 Smeštaj ulja za domaćinstvo u stambenim
prostorijama
2.2.1 Ulje za domaćinstvo ne srne se smeštati u
zajedniĉkim prostorijama, prolazima, stepeni
štima, hodnicima, niti u nenastanjenim ta
vanskim prostorijama.
2.2.2 U prostorijama jednog stana srne se drţati
do 50 litara ulja za domaćinstvo, i to u posu
dama zapremine od najviše 25 litara.
2.2.3 Posude sa uljem za domaćinstvo ne smeju
se smeštati na mestima koja su izloţena di
rektnom uticaju izvora toplote.
2.3 Smeštaj ulja za domaćinstvo u
podrumima i prizemljima stambenih
zgrada
2.3.1 U podrumskim prostorijama stambenih zgra
da odnosno u prostorijama prizemlja koje ni
su namenjene za stanovanje srne se drţati
najviše do 200 litara ulja za domaćinstvo po
jednom stanu.
2.3.1.1 Ukupna koliĉina ulja za domaćinstvo za gre-
janje jedne stambene zgrade sa jednim ste-
peništem ne srne biti veća od 2.000 litara, a
kod stambenih zgrada sa više stepeništa
(blok) - ne srne biti veća od 2.000 litara po
svakom stepeništu.
2.3.2 Koliĉina ulja od 50 do 200 litara po stanu
moraju se skladištiti u zasebnim prostorijama
koje su odeljene punim zidovima izgraĊenim
od nezapaljivog materijala, a vrata tih pro
storija moraju biti iznutra zaštićena vatroot-
pornim materijalom.
2.3.2.1 Vatrootpornost skladišnih prostorija, ukljuĉu
jući njihova vrata, mora iznositi dva sata.
2.3.2.2 Pod skladišnih prostorija iz taĉke 2.3.1 ovih
propisa mora biti izgraĊen od nezapaljivog za
ulje nepropusnog materijala.
2 . 3 . 4 P r o s t o r i j e u k o j i m a s e d r ţ i u l j e za
domaćinstvo ne smeju imati otvore za
ĉišćenje dimnjaka i otvore spojene sa javnom
kanalizacijom.
2.3.5 Prostorija u kojoj se drţi posuda sa uljem za
domaćinstvo mora imati prag tolike visine da
se u|je, u sluĉaju prosipanja, ne razliva van
prostorije. Ako prostorija nema takav prag,
posuda sa uljem za domaćinstvo mora imati
prostor za prihvat, na primer: betonski bazen,
metalnu tavu ili sliĉnu posudu koja moţe
primiti sadrţinu svih posuda uvećanu za 10%
zapremine.
63
I GRUPA
2.3.6 U prostorijama gde je smešteno ulje za do-
maćinstvo ne smeju se drţati lakozapaljive
eksplozivne i druge opasne materije.
2.3.7 Prostorije za smeštaj ulja za domaćinstvo
moraju imati otvore za provetravanje, zašti-
ćene metalnom mreţom izraĊenom od ner-
2
Ċajuće ţice sa 33 okca na cm .
2.4 Smeštaj ulja za domaćinstvo u
prostorijama slobodnostojećih stambenih
zgrada sa najviše ĉetiri stana
2.4.1 U podrumskim prostorijama slobodno
stojećih stambenih zgrada sa najviše ĉetiri
stana odnosno u njihovim prostorijama
prizemlja koje nisu namenjene za
stanovanje, srne se drţati do 500 litara ulja
za domaćinstvo po jednom stanu - u
posudama, baĉvama ili rezervoarima. Baĉve i
2.4.2 rezervoari sa uljem za domaćinstvo moraju
imati odgovarajuće ureĊaje za punjenje i
praţnjenje, a rezervoari moraju biti uĉvršćeni.
Prostorije za smeštaj ulja za domaćinstvo iz
2.4.3 taĉke 2.4.1. ovih propisa moraju biti
izgraĊene u skladu sa odredbama taĉ. 2.3.2
do 2.3.7 ovih propisa.
Skladišta za smeštaj ulja za domaćinstvo
2.5 van stambenih zgrada
U skladištima van stambenih zgrada srne se
2.5.1 drţati u odvojenim prostorijama do 1.000
litara u|ja za domaćinstvo po jednom stanu.
Ova koliĉina mora se drţati u baĉvama
zapremine do 200 litara ili u rezervoarima.
Veće koliĉine ulja za domaćinstvo po jednom
2.5.1.1 stanu mogu se drţati u skladištima van
stambenih zgrada pod uslovima predviĊenim
u taĉ. 3.2 do 3.4.6 ovih propisa.
Prostorije za smeštaj ulja za domaćinstvo
2.5.2 van stambenih zgrada iz 2.5.1 ovih propisa
moraju biti udaljene od svih drugih nadzem-
nih zgrada najmanje 5 metara.
Prostorije iz taĉke 2.5.2 ovih propisa moraju
ispunjavati uslove predviĊene taĉ. 2.3.2. do
2.5.2.2
2.3.7 ovih propisa.
Rezervoari za smeštaj ulja za domaćinstvo
2.5.3. zapremine do 1.000 litara moraju imati:
a) prikljuĉak za punjenje i praţnjenje, sa od
govarajućim delovima za zatvaranje ili ka
pom;
b) odušnu cev, koja mora biti izvedena u
spoljni slobodni prostor na visini od najmanje
2,5 metra od nivoa terena. Gornji otvor odu-
šne cevi mora biti zaštićen metalnom mreţi
com (taĉka 2.3.7). Rezervoari moraju biti iz
raĊeni od ĉeliĉnog lima debljine najmanje 2
mm ili drugog odgovarajućeg materijala.
Rezervoari zapremine preko 1.000 litara
2.5.3.1. moraju odgovarati odredbi taĉke 3.2.5.1 ovih
propisa.
64
2.6 Smeštaj dizel-goriva D2 za poslovne
prostorije, ustanove i zanatske radnje
2.6.1 Dizel-gorivo D2 za poslovne prostorije,
ustanove i zanatske radnje smešta se prema
odredbama taĉ. 2.1 do 2.5.3.1 ovih propisa, s
tim što se jedna njihova prostorija u svemu
izjednaĉuje sa jednim stanom. Posude sa
dizel-gorivom D2 moraju se smeštati van
2.6.2
prostorije koje se greju.
3. ULJE ZA LOŢENJE ZA CENTRALNA
GREJANJA 1 POGONSKE POTREBE
3.1 Rezervoari za smeštaj ulja za loţenje za
centralna grejanja i pogonske potrebe
3.1.1 Prema nameni rezervoara za smeštaj ulja za
loţenje za centralno grejanje i pogonske
potrebe se dela na: skladišne i pogonske
(dnevne).
3.1.2. Skladišni rezervoari mogu biti:
a) ukopani;
b) poluukopani;
c) nadzemni;
d) u posebnim za tu svrhu izgraĊenim
objektima;
e) u zgradi potrošaĉa.
3.2 Ukopani skladišni rezervoari
3.2.1 Ukopani rezervoari postavljaju se tako da je
gornja ivica rezervoara jedan metar ispod
površine zemljišta, udaljena horizontalno
najmanje 2 metra od spoljnog zida zgrade u
kojoj se gorivo troši, susednog objekta,
vodovoda i plinovoda.
3.2.1.1 Pri skladištenju ulja za domaćinstvo i dizel-
goriva D2, udaljenost rezervoara od
navedenih objekata, osim od objekata koji ga
troše, povećava se na 4 metra, s tim da ovi
rezervoari ne mogu biti veće zapremine od
3
100 m .
3.2.2 Ako se ukopani rezervoar postavlja na mesto
preko koga se vrši saobraćaj vozilima,
pokrivaĉ iznad rezervoara mora imati
potrebnu nosivost utvrĊenu proraĉunom.
3.2.3 MeĊusobna udaljenost plašteva rezervoara
mora iznositi najmanje 70 cm.
3.2.4 Rezervoari se postavljaju sa uzduţnim
padom od 1 % prema otvoru za ispust.
Rezervoari se izgraĊuju od ĉeliĉnog lima
3.2.5 debljine najmanje 5 mm ili od drugog
odgovarajućeg materijala.
Rezervoari moraju imati:
3.2.5.1 a) otvor za ulaz, preĉnika najmanje 50 cm,
sa poklopcem koji nepropusno zatvara;
b) odušnu cev, unutrašnjeg preĉnika
najmanje 38 mm, izvedenu iznad nivoa
okolnog terena na najmanje 2,5 metra
visine. Završetak odušne cevi mora biti

zaštićen metalnom mreţicom (taĉka
2.3.7.) i udaljen od otvora na zgradi
(vrata, prozori) najmanje1,5 metar;
c) prikljuĉak za punjenje rezervoara, sa
poklopcem ili kapom sa navojem;
d) prikljuĉak za praţnjenje rezervoara, sa
poklopcem;
e) sistem za odstranjivanje taloga;
f) ureĊaj za merenje koliĉine ili nivoa ulja u
rezervoaru;
g) sistem za kontrolu eventualnog
propuštanja rezervoara, gde postoji
opasnost od zagaĊivanja vodonosnih
slojeva.
3.2.6 Otvori na zidu zgrade u kojoj se gorivo troši,
a kroz koje otvore prolaze cevovodi, moraju
biti izvedeni nepropusno za ulje.
3.2.7 Pre ukopavanja i izolovanja investitor mora
komisijski ispitati rezervoar i instalacije
vodenim pritiskom od 1 do 2 bar na
nepropusnost. Zapisnik o ispitivanju
rezervoara vodenim pritiskom ĉuva investitor
do ponovnog ispitivanja kad se za to ukaţe
potreba.
3.2.7.1 Pre ukopavanja rezervoar se mora propisno
izolovati protiv rĊanja.
3.2.7.2 Na terenima gde postoji podzemna voda na
dubini ukopa, rezervoari se moraju
obezbediti od potiska.
3.3 Poluukopani skladišni rezervoari
3.3.1. Poluukopani rezervoar je skladišni rezervoar
ĉija se osovina nalazi u nivou ili nešto ispod
nivoa okolnog zemljišta.
3.3.2. Iznad gornjeg plašta poluukopanog
rezervoara mora biti najmanje jedan metar
debeli sloj zemlje ili drugog materijala koji
pruţa odgovarajuću izolaciju (zaštitu).
3.3.3 Odredbe taĉ. 3.2.1. do 3.2.7.2. ovih propisa
odnose se i na poluukopane rezervoare.
3.4 Nadzemni skladišni rezervoari
3.4.1. Nadzemni skladišni rezervoari se izraĊuju od
ĉeliĉnog lima ili drugog odgovarajućeg mate-
rijala, a mogu se postaviti u leţećem ili stoje-
ćem poloţaju.
3 .4.2 N ad zemni r e zer voa r odnosn o g rup a
rezervoara za ulje za loţenje postavlja se
najmanje na udaljenosti od objekta korisnika
koji ne troše neposredno ova goriva:
3
a) rezervoari ukupne zapremine do 200 m -
na udaljenosti od 5 metara;
3
b) rezervoari preko 200 do 500 m - na uda
ljenosti od 8 metara;
3
v) rezervoari preko 500 m - na udaljenosti
od 10 metara.
U sluĉaju skladištenja ulja za domaćinstvo i
dizel-goriva D2, udaljenosti iz ove taĉke po-
većavaju se za 100%.
3.4.2.1 Od objekta kotlarnica industrijskih potrošaĉa
koji neposredno koriste ulje za loţenje,
udaljenost ne srne biti manja od 2 metra za
3
rezervoare zapremine do 200 m , i ne manja
od 5 metara za rezervoare zapremine preko
3
200 m , a pri korišćenju ulja za domaćinstvo
I GRUPA
i dizel-goriva D2, udaljenost se povećava za
50%.
3.4.3 Minimalne meĊusobne udaljenosti izmeĊu
plašteva nadzemnih leţećih rezervoara
moraju iznositi:
a) 0,7 metara za rezervoare zapremine do
3
50 m ;
b) 1 metar za rezervoare pojedinaĉnih zap-
3
remina preko 50 do 100 m .
3.4.3.1 Minimalne meĊusobne udaljenosti izmeĊu
plašteva nadzemnih vertikalnih rezervoara
moraju iznositi:
a) 1 metar za rezervoare pojedinaĉnih zap-
3
remina do 100 m ;
b) 6 metara za rezervoare pojedinaĉnih zap-
remina preko 100 do 3.000 m .
c) 15 metara za rezervoare pojedinaĉnih za-
3
premina preko 3.000 m .
3.4.3.2 Udaljenosti iz taĉ. 3.4.3. i 3.4.3.1. ovih
propisa odnose se na rezervoare u kojima je
smešteno ulje za loţenje, ulje za doma
ćinstvo i dizel-gorivo D2.
3.4.3.3 Ako se u jednoj grupi rezervoara nalaze
rezervoari razliĉitih zapremina, udaljenosti se
odreĊuju prema udaljenosti koja se zahteva
za veće rezervoare.
3.4.4 Nadzemno postavljeni pojedinaĉni rezervoari
3
ili grupe rezervoara zapremine preko 100 m
moraju imati zaštitni bazen, izraĊen od
nabijene zemlje ili betona odgovarajuće
ĉvrstoće i nepropusnosti.
3.4.4.1 Rezervoar odnosno grupa rezervoara ukup
3
ne zapremine do 3.000 m mogu se smeštati
u okviru istog zaštitnog bazena.
3
3.4.4.2 Rezervoar zapremine preko 3.000 m mora
imati sopstveni zaštitni bazen.
3.4.4.3 Zapremina zaštitnog bazena mora biti tolika
da moţe da primi:
- celokupnu sadrţinu jednog rezervoara;
- 80% od sadrţine dva rezervoara u istom
bazenu;
- 70% od sadrţine tri rezervoara u istom
bazenu;
- 60% od sadrţine ĉetiri ili više rezervoara u
istom bazenu.
3.4.5. Rezervoari koji se postavljaju nad zemljom
moraju imati:
a) otvor za ulaz u rezervoar, preĉnika najma
nje 50 cm, sa poklopcem koji nepropusno za
tvara, s tim da stojeći nadzemni rezervoari
moraju imati dva ovakva otvora, jedan na
plastu a drugi na krovu;
b) odušnu cev rezervoara izvedenu najmanje
na 2,5 metra iznad nivoa okolnog terena.
Odušne cevi rezervoara sa uljem za loţenje
moraju biti odgovarajućeg preĉnika, otvor
mora biti zaštićen metalnom mreţicom (taĉka
2.3.7). Rezervoari sa uljem za domaćinstvo i
dizel-gorivom D2 moraju imati propisani di-
sajni ventil;
c) prikljuĉak za punjenje rezervoara, sa po
klopcem;
d) prikljuĉak za praţnjenje rezervoara, sa
poklopcem;
e) prikljuĉak za ispuštanje taloga, sa poklop
cem;
f) ureĊaj za merenje koliĉine ili nivoa ulja u
rezervoaru.
65
I GRUPA
3.4.6 Otvori cevovoda kroz nasip bazena, zidovi
pumpne kuće i kotlarnice moraju biti izvedeni
nepropusno za ulje.
3.5 Skladišni rezervoari u posebnim za ta
svrha izgraĊenim objektima
3.5.1. Skladišni rezervoari se mogu smeštati i u
objektima posebno izraĊenim za tu svrhu
nad zemljom, spuštenim u zemlju ili pod
zemlju. Ovi objekti moraju biti izraĊeni od
nezapaljivog materijala.
3.5.2. Otpornost prema vatri objekta navedenih u
taĉki 3.5.1. ovih propisa, u koje se smeštaju
skladišni rezervoari mora iznositi najmanje 6
sati, ukljuĉujući tu i vrata.
3.5.3. Objekti iz taĉke 3.5.1. ovih propisa izgraĊeni
nad zemljom ili spušteni u zemlju - za smeš-
taj ulja za domaćinstvo i dizel-goriva D2, mo
raju biti udaljeni od drugih objekata najmanje
< 3 metra - sa rezervoarima zapremine do
3
200m , a sa rezervoarima zapremine preko
3
200m - 5 metara. Pri uskladištenju ulja za
loţenje u ovim objektima, udaljenost se
smanjuje najmanje na 1 metar.
3.5.3.1 Podzemni objekti iz taĉke 3.5.1. ovih propisa
moraju biti udaljeni od drugih objekata naj
manje 1 metar - sa rezervoarima zapremine
3 D2 i udaljen od otvora na zgradi (vrata, pro
do 500 m , a 3 metra sa rezervoarima zap
3 zori) najmanje 1,5 metar;
remine preko 500 m , bez obzira da li je u
njima smešteno ulje za domaćinstvo, dizel-
gorivo D2 ili ulje za loţenje.
3.5.3.2 Podzemni objekti su objekti ĉija je gornja
ivica u nivou ili ispod okolnog zemljišta.
3.5.3.3 Ako su objekti iz taĉke 3.5.3.1. ovih propisa
izgraĊeni na mestu preko koga se vrši
saobraćaj vozila, konstrukcija objekta mora
imati potrebnu nosivost utvrĊenu
proraĉunom.
3.5.4. Objekti iz taĉke 3.5.1. ovih propisa mogu biti
u sastavu kotlarnice odnosno uz kotlamicu,
ali u tom sluĉaju prostor kotlarnice od
prostora skladišta mora biti odvojen
vatrootpomim zidom i vratima na visini iznad
nivoa izliva.
3.5.5. Prostor u kome su smešteni rezervoari mora
imati odgovarajuće provetravanje.
3.5.6. Rezervoari smešteni u objektu, moraju
odgovarati ustavima odreĊenim za skladišne
rezervoare ukopane u zemlju (taĉ. 3.2.1 do
3.2.7.2) i skladišne rezervoare postavljene
nad zemljom (taĉ. 3.4.5 i 3.4.6), s tim što
odušna cev mora biti izvedena van objekta.
3.6 Skladišni rezervoari u zgradi potrošaĉa
3.6.1. Skladišni rezervoari se mogu smestiti u
zgradi potrošaĉa samo ako ne postoji
mogućnost za postavljanje rezervoara na koji
drugi naĉin predviĊen u taĉki 3.1.2. ovih
propisa.
3.6.2. Ukupna zapremina rezervoara smeštanih u
zgradi potrošaĉa ne srne biti veća od 30 m
3 biti zaštićen metalnom mreţicom;
66
ulja za domaćinstvo i dizel-goriva D2, ili od
3
100 m ulja za loţenje.
3.6.3. Prostorija u kojoj je smešten rezervoar mora
imati direktni izlaz u slobodni prostor i biti
protivpoţarno odeljena horizontalno i
vertikalno od svih susednih prostorija i
kotlarnice, a izraĊena prema odredbama taĉ.
3.5.2. i 3.5.4. ovih propisa.
3.6.3.1. Prostorije za smeštaj rezervoara moraju biti
izgraĊene prema odredbama taĉ. 2.3.3. do
2.3.7. ovih propisa.
3.6.3.2. Otvor u zidu kroz koji prolaze cevovodi iz
skladišnog prostora u kotlarnicu, mora biti iz
veden nepropusno za ulje.
3.6.3.3. Prostorija u kojoj su smešteni rezervoari mo
ra imati provetravanje.
3.6.4 Rezervoare treba smestiti, ako je to moguće,
u prostorije koje gledaju na ulicu ili dvorište.
3.6.5 Rezervoari moraju imati:
a) otvor za ulaz u rezervoar, preĉnika najma
nje 50 cm, sa poklopcem koji nepropusno za
tvara;
b) odušnu cev odgovarajućeg preĉnika, izve
denu van zgrade, najmanje 2,5 metra iznad
nivoa okolnog zemljišta, ĉiji otvor mora biti
zaštićen mreţicom odnosno disajnim venti
lom kod ulja za domaćinstvo i dizel-goriva
v) prikljuĉak za punjenje rezervoara, sa ka-
pom ili poklopcem, koji je smešten u limeni
zakljuĉani ormar na zgradi ili u oknu; g)
prikljuĉak za praţnjenje rezervoara, sa
poklopcem;
d) prikljuĉak za ispuštanje taloga, sa poklop-
cem;
Ċ) ureĊaj za merenje koliĉine ili nivoa ulja u
rezervoaru.
3.7 Pogonski rezervoari
3.7.1. Pogonski (dnevni) rezervoari mogu se
smestiti u prostoriji kotlarnice.
3.7.2. Zapremina pogonskih rezervoara ne srne biti
veća od dnevne potrošnje, a najveća do
2.000 litara u kotlamicama navedenim u
odredbama taĉke 3.6. ovih propisa, a u
kotlamicama van objekta - do 5.000 litara.
3.7.3. U industrijskim objektima moţe se postaviti
više pogonskih rezervoara u istoj prostoriji, s
tim da svaki pojedinaĉno ne moţe imati
zapreminu veću od 1.000 litara.
3.7.4. Kod potrošaĉa sa manjom potrošnjom
(hotelske i bolniĉke kuhinje, zanatski objekti,
laboratorije i dr.) moţe se smestiti pogonski
rezervoar za višednevnu potrošnju, a najviše
zapremine do 500 litara.
3.7.5. Pogonski rezervoari ispituju se prema taĉki
3.2.7. ovih propisa i moraju imati:
a) odušnu cev odgovarajućeg preĉnika, iz
vedenu van zgrade najmanje na 2,5 met
ra iznad okolnog zemljišta, ĉiji otvor mora
b) ureĊaj koji spreĉava prelivanje.
 I GRUPA

4. MERE SIGURNOSTI 1. ekstra lako, oznake "ET", taĉke paljenja iz

4.1. Ulje za loţenje moţe se zagrevati do
temperature koja je 20°C ispod taĉke
zapaljivosti, a ulja ĉija taĉka zapaljivosti
prelazi 100°C mogu se zagrevati najviše do
80°C.
4.1.1. Da bi se spreĉilo zagrevanje ulja za loţenje
iznad temperatura navedenih u taĉki 4.1.
ovih propisa moraju se postaviti automatski
regulatori ili termostati sa zvuĉnim upozore
njem.
4.1.2. Nije dozvoljeno zagrevanje ulja za loţenje
otvorenim plamenom.
nad 55° C,
2. lako specijalno, oznake "LS", taĉke paljenja
iznad 60° C,
3. lako, oznake "L", taĉke paljenja iznad 60°C,
4. lako niskosumporno, oznake "LNS", taĉke
paljenja iznad 60°C,
5. srednje, oznake "S", taĉke paljenja iznad
80° C,
6. srednje niskosumporno, oznake "SNS", taĉ
ke paljenja iznad 80°C,
7. teško, oznake "T", taĉke paljenja iznad
100° C,
8. teško niskosumporno, oznake "TNS", taĉke
paljenja iznad 100°C,
9. ekstra teško, oznake "ET", taĉke paljenja iz
nad 100°C.

4.2. Pogonske pumpe za gorivo mogu se smestiti Bez obzira na to što, prema definiciji zapaljivih
odvojeno od skladišnog prostora ulja za teĉnosti, većina ulja za loţenje spada u zapaljive
loţenje, ili u skladišni prostor - uz teĉnosti, na njih se odredbe Pravilnika o izgradnji
odgovarajuće sigurnosne ureĊaje. postrojenja za zapaljive teĉnosti i o uskladištavanju i
pretakanju zapaljivih teĉnosti ("SI. list SFRJ", broj
4.3. Za poĉetno gašenje poţara moraju se: 20/71) ne primenjuju.
a) ako u skladištu ima od 1.000 do 5.000 lita- Sa stanovišta zaštite od poţara veoma je vaţan
ra ulja za domaćinstvo ili dizel-goriva D2, na naĉin drţanja i skladištenja ulja za loţenje, kao i
prikladnom mestu postaviti dva ruĉna aparata
konstrukcija posuda u kojima se ulje drţi, što je ovim
za gašenje poţara suvim prahom, tipa "S-6";
b)ako u skladištu ima preko 5.000 do 30.000 Tehniĉkim propisima i regulisano.
litara ulja za domaćinstvo ili dizel-goriva U taĉki 2.3.2.1 kaţe se da otpornost prema poţaru
D2, na prikladnom mestu postaviti dva ruĉna skladišnih prostorija, u kojima se drţi ulje za loţenje,
aparata za gašenje suvim prahom, tipa "S- ukljuĉujući i njihova vrata, mora iznositi 2 sata.
9"; Otpornost prema poţaru zidova od 2 h, postiţe se
v) ako u skladištu ima preko 30.000 do na sledeći naĉin:
100.000 litara ulja za domaćinstvo ili dizel-
goriva D2, na prikladnom mestu postaviti
najmanje jedan aparat za gašenje poţara
suvim prahom, tipa "S-50".
4.3.1. Nadzemni rezervoari zapremine od 100.000
do 300.000 litara ulja za domaćinstvo ili di-
zel-goriva D2 moraju imati dva aparata tipa
"S-50", a nadzemni rezervoari zapremine
preko 300.000 litara ulja za domaćinstvo ili
dizel-goriva D2 moraju imati odgovarajući si-
stem za gašenje poţara i hidrantsku mreţu.

4.4. U kotlarnici i drugim pogonima mora biti

postavljen najmanje po jedan ruĉni aparat za
poĉetno gašenje poţara suvim prahom, tipa
"S-6", sanduk sa peskom sadrţine do
3
0,25 m sa lopatom i odgovarajući hidrant. Zid od opeke debljine 12 cm, omalterisan s obe strane (deblji-
na maltera najmanje 2 x 1 , 5 cm), vatrootpornost 2 časa

Pravilnik je objavljen u "Sluţbenom listu SFRJ", broj

45/67. Tehniĉki propisi za smeštaj i drţanje ulja za
loţenje, ĉije će odredbe u daljem tekstu biti
komentarisane, su sastavni deo Pravilnika o smeštaju i
drţanju ulja za loţenje u tehnološkom procesu
proizvodnje, prerade i prometa nafte i naftnih derivata.
Opštim odredbama Tehniĉki propisi za smeštaj i
drţanje ulja za loţenje smatraju se sme še
ugljovodonika dobijene preradom sirove nafte, uglja i
škriljaca i drugi proizvodi ovih sirovina koje imaju taĉku
paljenja iznad 40°C.
Prema Pravilniku o kvalitetu ulja za loţenje,
objavljenom u "Sluţbenom listu SFRJ", broj 49/83,
kojim se propisuju minimalni uslovi koje u pogledu
kvaliteta moraju ispunjavati proizvodi dobijeni preradom
nafte, koji nisu u gasovitom stanju u normalnim
uslovima, a koji su predviĊeni za sagorevanje radi
dobijanja toplotne energije za zagrevanje, ulja za
loţenje se svrstavaju u sledeće materije: Zid od šuplje opeke debljine 22 cm

67
I GRUPA
Zid od šupljih betonskih blokova (agregat smrvljena opeka,
šljunak itd.) debljine 12 cm
Zid od nabijenog betona neomalterisan, agregat šljunak
debljine12 cm, agregat smrvljena opeka, šljaka, debljine 10 cm
Šuplji pregradni zid (drvolit ploče s obe strane omalterisan
debljine od 12 mm) debljine 7,5 cm
^U.2 cm
Armiranobetonski zid debljine 10 cm (agregat šljunak, smrvlje-
na opeka, šljaka i dr.)
68
Vrata, u zavisnosti od konstrukcije, imaju razliĉite
otpornosti prema poţaru, koje se najĉešće kreću od 30
minuta do 2 ĉasa. Vrata otporna prema poţaru naj-
ĉešće še rade kao dvostruka metalna sa ispunom od
mineralne vune, azbesta i nekog drugog materijala sliĉ-
nih karakteristika. Ova vrata moraju se otvarati u smeru
evakuacije, a moraju imati i ureĊaj koji će ih uvek vraćati
u zatvoren poloţaj. Ovi ureĊaji su bliţe objašnjeni u
tekstu datom uz Pravilnik o tehniĉkim normativima za
ureĊaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpor-
nih prema poţaru.
Na priloţenim slikama data su dvokrilna vrata, ot-
porna prema poţaru u trajanju od 90 minuta.
Pri rešavanju ventilacije prostorija u kojima se drţe
ulja za loţenje, mora se uzeti u obzir da su pare ulja za
loţenje teţe od vazduha. Vrata otporna prema poţaru
koja spreĉavaju prodor vatre iz jedne prostorije u drugu,
ne smeju se perforirati u cilju dovoĊenja vazduha za
potrebe ventilacije.
Kada se ulje za domaćinstvo drţi u skladištima,
van stabilnih zgrada, pitanje ventilacije takoĊe mora biti
rešeno. Ovde kao i u svim ostalim sluĉajevima najbolje
je predvideti prirodnu ventilaciju, uz petostruku izmenu
vazduha na sat. Ovakvi objekti moraju biti štićeni od
atmosferskih prenapona, gromobranom.
Iznad objekata u kojima se drţe ulja za loţenje nije
dozvoljeno voĊenje nadzemnih elektroenergetskih
vodova. Na prolazu pored takvih objekata horizontalna
sigurnosna udaljenost jednaka je visini stuba uvećanoj
za 3 m, a iznosi najmanje 15 m.
Ulje za loţenje spada u zapaljive i loše provodljive
teĉnosti. Pri pretakanju ili protoku proizvodi statiĉki
elektricitet.
Bez obzira na to da li su skladišni rezervoari ukopa-
ni, poluukopani, nadzemni, u posebnim za tu svrhu iz-
graĊenim objektima ili u zgradi potrošaĉa, moraju biti
uzemljeni. Vrednost otpora uzemljenja raĉuna se na isti
naĉin na koji se proraĉunava i udarni otpor uzemljivaĉa.
Tako na primer kada je specifiĉni otpor zemlje manji od
250 ommetara, otpor uzemljenja ne srne biti veći od 20
oma. Kod vrednosti specifiĉnog otpora tla većoj od 250
ommetara, otpor uzemljenja ne srne biti brojno veći od
8% od izmerenog specifiĉnog otpora tla u ommetrima.

U zavisnosti od preĉnika ili duţine rezervoara, broj
prikljuĉaka rezervoara na uzemljivaĉ iznosi: do 3 m - 1
prikljuĉak, preko 3 do 20 m - 2 prikljuĉka i preko 20 m -
3 prikljuĉka.
Svi prirubniĉki spojevi i ventili na cevovodima koji-
ma ulje prolazi moraju biti premošćeni galvanskim pu-
tem, kako je prikazano na slici.
Prilikom pretakanja ulja za loţenje iz transportnog
sredstva, transportno sredstvo mora biti povezano na
uzemljivaĉ, posredstvom prikljuĉaka za uzemljenje koje
se za ovu svrhu mora predvideti.
Pre postavljanja rezervoara za drţanje ulja za loţe-
nje kao i pre poĉetka izgradnje ili adaptacije objekata u
kojima će se drţati ulje za loţenje, investitor je obave-
zan da. od nadleţnog organa unutrašnjih poslova, pri-
bavi rešenje o odobrenju lokacije, shodno ĉl. 28. Zako-
na o eksplozivnim materijama, zapaljivim teĉnostima i
gasovima ("SI. glasnik SR Srbije", br. 44/77).
Prema taĉki 4.2. pogonske pumpe za gorivo mogu
se smestiti odvojeno od skladišnog prostora za ulje za
loţenje, ili u skladišni prostor - uz odgovarajuće sigur-
nosne ureĊaje.
I GRUPA
Ovo podrazumeva upotrebu eksplozivno-zaštićenih
elektromotora, pumpi za gorivo, eksplozione grupe A,
temperaturne klase T3. Samim tim i celokupna elektriĉ-
na, instalacija u istom prostoru mora biti u "Ex" izvedbi,
eksplozione grupe A, temperaturne klase T3. Zahtev za
"Ex" izvedbu vaţi i za elektriĉne grejaĉe za predgreva-
nje ulja za loţenje.
Nadzemni rezervoari zapremine preko 300.000 lita-
ra ulja za domaćinstvo ili dizel-goriva "D2" moraju imati
odgovarajući sistem za gašenje poţara i hidrantsku
mreţu.
Odgovarajućim sistemom za gašenje poţara smatra
se stabilna instalacija za gašenje poţara na rezervoaru.
Vrsta sredstva za gašenje, koliĉina sredstava za gaše-
nje kao i izbor i naĉin postavljanja sistema za gašenje
obraĊen je u objašnjenjima uz Pravilnik o izgradnji pos-
trojenja za zapaljive teĉnosti i o uskladištavanju i preta-
kanju zapaljivih teĉnosti.
Objašnjenja u vezi hidrantske mreţe data su u pri-
logu uz Pravilnik o tehniĉkim normativima za
spoljasnju i unutrašnju hidrantsku mreţu za gašenje
poţara.
Na kraju ovog teksta daćemo osvrt na dnevne re-
zervoare dizel-elektriĉnih agregata. Dnevni rezervoari
za kotlarnice su precizno objašnjeni u poglavlju 3.7
Pravilnika o smeštaju i drţanju ulja za loţenje.
Dnevni rezervoar za dizel-elektriĉni agregat moţe
imati zapreminu koja mu obezbeĊuje neprekidan i nes-
metan rad u trajanju od najviše 6 ĉasova. Ukoliko je za
neprekidan rad dizel-elektriĉnog agregata u trajanju od
6 ĉasova dovoljna koliĉina goriva manja od 500 litara,
rezervoar za gorivo ne sme biti zapremine veće od 500
litara.
Ispod dnevnog rezervoara dizel-elektriĉnog agrega-
ta mora se postaviti kada za prihvat eventualno iscure-
log goriva iz rezervoara. Dnevni rezervoar mora imati
odušnu cev koja se obavezno izvlaĉi van prostorije di-
zel-elektriĉnog agregata, u spoljni prostor.
69

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA ZAŠTITU
OD POŢARA I EKSPLOZIJE PRI
ĈIŠĆENJU SUDOVA ZA ZAPALJIVE
TEĈNOSTI
("SI. list SFRJ", br. 44/83. i 60/86)
Član 1.
Ovim Pravilnikom propisuju se tehniĉki normativi za
zaštitu od poţara i eksplozije pri ĉišćenju sudova za
skladištenje zapaljivih teĉnosti koje se pri normalnom
pritisku i temperaturi nalaze u teĉnom stanju (u daljem
tekstu: sudovi).
Član 2.
Niţe navedeni izrazi imaju, u smislu ovog Pravilni-
ka, sledeća znaĉenja:
1) hemijsko ĉišćenje je ĉišćenje sudova raznim
hemijskim sredstvima;
2) grubo ĉišćenje je odstranjivanje iz sudova zapa
ljive teĉnosti i taloga;
3) inkrustacija (kamenac) je kamenasta kora kojom
su prekriveni zidovi sudova;
4) mehaniĉko ĉišćenje sudova struganjem raznim
priruĉnim sredstvima, spiranje jakim mlazevima vode i
si.;
5) potpuno ĉišćenje je odstranjivanje iz sudova osta
taka taloga (mulja), inkrustacije i zapaljivih para;
6) slepe prirubnice su ploĉe koje se stavljaju na ot
vore cevi radi njihovog hermetiĉkog zatvaranja;
7) talog ili mulj je ţitka masa koja se javlja kao osta
tak posle praţnjenja sudova gravitacijom.
Član 3.
Sudovi se. ĉiste grubo ili potpuno.
Grubo ĉišćenje obavlja se kad sudovi treba da se
pune istim sadrţajem ili kao prethodni postupak pri
potpunom ĉišćenju.
Potpuno ĉišćenje sudova obavlja se pri promeni sa-
drţaja u sudovima ili u sluĉaju kontrole popravke, zava-
rivanja ili baţdarenja sudova.
Član 4.
Pre poĉetka ĉišćenja sudova mora se proveriti
ispravnost ureĊaja, opreme i sredstava za: praţnjenje i
ispumpavanje, provetravanje, ispiranje toplom i hlad-
nom vodom, produvavanje i otparavanje vodenom pa-
rom, veštaĉko osvetljenje, stvaranje interne atmosfere u
sudovima, kontrolu eksplozivnosti atmosfere u unutraš-
njosti sudova, odvoĊenje statiĉkog elektriciteta, pokazi-
vanje pravca duvanja vetra, kao i liĉna zaštitna sreds-
tva, sredstva za gašenje poţara i druga potrebna opre-
ma (alat, lestve i dr).
Član 5.
Na 15 metara odstojanja od sudova koji se ĉiste
moraju se ukloniti ili iskljuĉiti svi izvori paljenja, kao što
su: motori sa unutrašnjim sagorevanjem, elektriĉne
instalacije koje nisu protiveksplozivno zaštićene i izvori
vamiĉenja, osim specijalnih vozila za prihvatanje i odstra-
njivanje mulja, koja moraju biti u protiveksplozionoj zaštiti.
Član 6.
Na 15 metara odstojanja od sudova koji se ĉiste,
kao i od prihvatnih sudova, moraju se postaviti odgova-
rajući znaci upozorenja: "OPASNOST OD POŢARA I
EKSPLOZIJA", "OBAVEZNA UPOTREBA ALATA KOJI
NE VARNlCl" i znaci zabrane: "ZABRANJENO
PUŠENJE I PRISTUP OTVORENIM PLAMENOM" i
"ZABRANJEN PRISTUP NEZAPOSLENIMA".
I GRUPA
Član 7.
Pri ĉišćenju sudova u zonama opasnosti smeju se
upotrebljavati samo svetiljke u protiveksplozionoj zaštiti
sa. naponom do 24 V, svetiljke sa hladnim svetlom i
prenosne svetiljke u protiveksplozionoj zaštiti.
Ako se za sniţenje napona koriste posebni ureĊaji,
ti ureĊaji moraju biti instalirani izvan zone opasnosti, a
njihovi metalni delovi ne smeju biti galvanski povezani
sa sudovima koji se ĉiste.
Delovi strujnog kola sniţenog napona ne smeju se
uzemljiti.
Član 8.
Elektriĉne instalacije i ureĊaji koji se koriste u zo-
nama opasnosti moraju biti u protiveksplozionoj zaštiti.
član 9.
Alat i pribor koji se koriste za otvaranje, odnosno za-
tvaranje sudova i za druge radove koji se obavljaju pri
ĉišćenju sudova, moraju biti izraĊeni od materijala koji
je ahtistatiĉan i antimagnetiĉan i koji ne varniĉi. Alat i
pribor moraju biti ĉisti.
Član 10.
Za provetravanje sudova koriste se komprimovani
vazduh, inertni gas ili vodena para niskog pritiska.
Ako su ventilatori i kompresori postavljeni u zoni
opasnosti, oni moraju biti u protiveksplozionoj zaštiti.
član 11.
Zaštitna odeća i obuća moraju biti izraĊeni od mate-
rijala na kome se ne stvara i ne skuplja statiĉki elektrici-
tet i koji ne varniĉi.
Član 12.
Lestve za spuštanje u sud moraju biti izraĊene od
materijala koji ne varniĉi i koji ne srne hemijski reagovati
sa muljem ili parom zapaljive teĉnosti.
Radi spreĉavanja opasnosti od klizanja, lestve na
svom donjem kraju moraju imati osiguraĉ koji ne varniĉi.
Član 13.
Pre poĉetka ĉišćenja sudova, moraju se obaviti sle-
deći radovi:
1) vizuelni pregled i utvrĊivanje tehniĉke ispravnosti
nadzemnih sudova;
2) utvrĊivanje fiziĉko-hemijskih osobina zapaljive te
ĉnosti;
3) merenje visine sloja taloga (mulja) u sudu, radi
utvrĊivanja njegove pribliţne zapremine;
4) preduzimanje mera za zaštitu od statiĉkog
elektriciteta:
5) uzemljenje svih sudova, ureĊaja i cevovoda na
kojima se moţe nagomilati statiĉki elektricitet,
6) premošćenje svih spojnih delova cevovoda, su
dova i ureĊaja na kojima se moţe stvarati statiĉki
elektricitet,
7) iskljuĉenje prekidaĉa ili uklanjanje topivih delova
iz elektriĉnog kola koje snabdeva energijom me
haniĉku aparaturu sudova (miksera, konvejera i
si.) elektriĉnih grejaĉa itd. i stavljanje na njima
natpisa "ISKLJUĈENO".
Član 15. Grubo ĉišćenje sudova
obavlja se na sledeći naĉin:
1) zatvore se svi ventili za dovod zapaljive teĉnosti,
vodene pare i si.
2) odstranjuje se zapaljiva teĉnost i talog (mulj)
gravitacijom ili ispumpavanjem uklanja se iz
sudova pomoću priruĉnih sredstava, i to odmah
posle odstranjivanja zapaljivih teĉnosti.
71
I GRUPA
Ako se posle grubog ĉišćenja predviĊa potpuno
ĉišćenje sudovi se, ako je potrebno, ispiraju vodom, a
zatim se moraju napuniti vodenom parom niskog
pritiska ili inertnim gasom ili vodom ili se moraju
provetriti veštaĉkim ili prirodnim putem.
Član 16.
Zapaljive pare odstranjuju se iz sudova prirodnim ili
veštaĉkim provetravanjem, vodenom parom niskog
pritiska, inertnim gasom ili potapanjem sudova.
Član 17.
Ostaci taloga (mulja) i inkrustacija odstranjuju se iz
sudova tretiranjem vodenom parom niskog pritiska,
toplom ili hladnom vodom, mehaniĉkim putem ili
hemijskim sredstvima za ĉišćenje i neutralizaciju.
Član 18.
Potpuno ĉišćenje sudova obavlja se sa unutrašnje
strane na sledeći naĉin:
1) odvajaju se sudovi od dovoda zapaljive teĉnosti,
vodene pare, kanalizacione mreţe i svih drugih
cevovoda i ureĊaja vezanih za sudove koji se ĉiste
zatvaranjem zapornih organa i obaveznim
postavljanjem slepih prirubnica;
2) uduvava se vodena para niskog pritiska, inertni
gas, pune se vodom ili se provetravaju veštaĉkim ili
prirodnim putem. Zabranjeno je punjenje i ispiranje
vodom sudova ĉiji je sadrţaj toksiĉan ako ne postoji
poseban tretman takvih otpadnih voda;
3) meri se koncentracija zapaljivih para u
unutrašnjosti sudova koja ne srne da iznosi više od 10
procenata donje granice eksplozivnosti;
4) sudovi se mehaniĉki ĉiste, pri ĉemu se posebna
paţnja mora obratiti na "mrtve" uglove i sliĉna teška
pristupaĉna mesta. Sudovi moraju biti pribliţno na
temperaturi okoline pre njihovog ĉišćenja;
5) sudovi se, po potrebi, ponovo ispiraju vodom pod
pritiskom i produvavaju vodenom parom niskog pritiska,
inertnim gasom ili se provetravaju veštaĉkim ili
prirodnim putem.
Ispiranje vodom, produvavanje vodenom parom i
mehaniĉko ĉišćenje naizmeniĉno se ponavlja sve dok
se ne ukloni ostatak taloga i inkrustacije;
6) ako se unutrašnji zidovi brišu krpama ili sliĉnim
materijalom, te krpe ili materijal ne smeju stvarati
statiĉki elektricitet niti varniĉiti. Krpa, odnosno drugi
materijal za brisanje ne srne se osipati.
Član 19.
Sudovi se odvajaju od prikljuĉnih cevovoda tako što
se prvo zatvore svi ventili, rastave veze, isperu svi
prikljuĉci toplom vodom ili vodenom parom niskog
pritiska i postave slepe prirubnice na sve spojeve.
Slepe prirubnice moraju biti otporne prema koroziji i
moraju izdrţati pritisak u cevovodima. Slepe prirubnice
moraju se postaviti što je moguće bliţe sudu da bi se
smanjila mogućnost doticanja teĉnosti u sud.
Otvori demontiranih cevi moraju se zaptivati tako da
se spreĉi svako doticanje u unutrašnjost sudova i svako
kapanje teĉnosti van sudova. Na sve ventile, koji su radi
izolacije zatvoreni moraju se postaviti znaci zabrane
upotrebe za vreme ĉišćenja sudova.
Član 20.
Vodena para ili inertni gas uduvavaju se pri dnu
suda u vazdušni prostor, a uvodnik parovoda ili
gasovoda mora se propisno uzemljiti i spojevi
premostiti.
Poklopac na krovu suda mora biti podignut i za
vreme tretiranja parom ili inertnim gasom i za vreme
hlaĊenja suda, ako je tretiran parom.
72
Član 21.
Za vreme ĉišćenja sudova mora se obezbediti
stalno provetravanje. Zapaljive pare ĉija je relativna
gustina veća od vazduha odsisavaju se sa dna suda, a
pare ĉija je relativna gustina niţa od vazduha
odsisavaju se sa vrha suda.
Mestimiĉno zaostali oĉvrsli talog (mulj) i inkrustacija,
koji se mehaniĉkim sredstvima ne mogu ukloniti,
tretiraju se vodenom parom ili vrućom vodom.
Član 22.
Kad sudovi nisu potpuno oĉišćeni od ostatka taloga
(mulja) i inkrustacije, a radovi na ĉišćenju sudova se
moraju prekinuti na kraće vreme, unutrašnji zidovi
sudova moraju se isprati jakim mlazevima vode i
ostatak taloga (mulja) prekriti slojem vode.
Član 24.
Za ĉišćenje sudova upotrebljavaju se i hemijska
sredstva za ĉišćenje i neutralizaciju.
Sredstva iz stava 1. ovog ĉlana ne smeju reagovati
egzotermno sa zapaljivom teĉnošću i talogom (muljem),
odnosno ne smeju izazvati bilo kakvu hemijsku ili fiziĉku
reakciju koja moţe da ugrozi bezbednost ljudi i imovine,
niti da korodivno dejstvuje na zidove sudova.
Član 25.
Peskarenje sudova mora se obavljati uz prethodno
efikasno provetravanje.
Pre peskarenja i za vreme peskarenja mora se
stalno kontrolisati koncentracija zapaljivih para. Ako
koncentracija zapaljivih para dostigne 10 procenata
donje granice eksplozivnosti, mora se odmah obustaviti
rad i nastaviti provetravanje dok koncentracija zapaljivih
para ne padne ispod te granice.
Kompresor i ureĊaj za sabijeni vazduh, kao i
ventilator za dovod i odvod vazduha, moraju biti
smešteni na slobodnom prostoru.
Član 26.
Prilikom ĉišćenja sudova moraju se oĉistiti i oprema
i instalacija na sudovima.
Član 27.
Prilikom potpunog ĉišćenja, popravke ili zatvaranja
jedne ili više komora u sudovima sa komorama, moraju
se najpre isprazniti i druge komore u tim sudovima i
ispuniti vodom ili inertnim gasom.
Član 28.
Sudovi se ne smeju ĉistiti za vreme vremenskih
nepogoda (grmljavine i si.).
Član 29.
Talog (mulj) iz sudova koji se ĉiste mora se odmah
ukloniti od svih susednih objekata i izvora paljenja na
bezbedno odstojanje koje ne srne biti manje od 30 m.
Član 30.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku jedne
godine od dana objavljivanja u "Sluţbenom listu SFRJ".
Pravilnik je objavljen u "Sluţbenom listu SFRJ, broj
44/83. i 60/86.
Pravilnikom se propisuju tehniĉki normativi za
zaštitu od poţara i eksplozije pri ĉišćenju sudova za
skladištenje ili prevoz zapaljivih teĉnosti koje se pri
normalnom pritisku i temperaturi nalaze u teĉnom
stanju.

Pravilnik je namenjen struĉnjacima koji se bave
odrţavanjem i eksploatacijom. Skoro da nema oblasti u
kojoj se ne primenjuju zapaljive teĉnosti. Vrlo ĉesti
sluĉajevi izbijanja poţara pa i eksplozija sudova uslovili
su donošenje ovog Pravilnika. Suština svih mera datih u
Pravilniku je u tome da se stvore takvi uslovi pri
ĉišćenju sudova koji će eliminisati sve uzroĉnike koji
mogu izazvati poţar.
Postupci koji su u pravilniku opisani preporuĉuju se
kao pouzdan naĉin odstranjivanja para zapaljivih
teĉnosti i samih zapaljivih teĉnosti iz sudova za
skladištenje i ĉuvanje zapaljivih teĉnosti. Posle ovakvih
postupaka dozvoljena je topla obrada (zavarivanje ili
seĉenje) na sudovima ili neki drugi radovi koji mogu
izazvati poţar ili eksploziju.
Ĉišćenje sudova radi popravke zavarivanjem, mora
biti izuzetno briţljivo izvedeno. Pre poĉetka zavarivanja,
pored ostalih priprema sadrţanih u Uredbi o merama
zaštite od poţara pri izvoĊenju radova zavarivanja,
rezanja i lemljenja ("Sluţbeni glasnik SR Srbije", broj
50/1979) obavezno je izvršiti merenje koncentracije
eksplozivnih gasova u sudu. Najbolje je da merenje
izvrši ovlašćena ustanova koja raspolaţe potrebnom
opremom i koja izdaje odgovarajući struĉni nalaz o
izvršenom merenju.
Radovima se pristupa samo ako je nalaz povoljan i
ako je ovlašćeno lice izdalo odobrenje za izvoĊenje
radova.
Ovi postupci su namenjeni samo za primenu pri
ĉišćenju ili odrţavanju metalnih sudova koji sadrţe
zapaljive teĉnosti.
Ĉišćenje se vrši u cilju:
a) da se otklone zapaljive ili eksplozivne mešavine
para zapaljivih teĉnosti - vazduh, koje se mogu zapaliti
ili eksplodirati i da se otklone ostaci zapaljive teĉnosti,
koje mogu i dalje otpuštati zapaljive pare, kako bi se
moglo pristupiti toploj obradi sudova (zavarivanju ili
seĉenju) ili nekim drugim radovima koji mogu biti uzroci
poţara ili eksplozije;
b) da se osigura da ostaci od prethodne upotrebe
ne zaostanu i zaprljaju proizvod koji treba da se stavi u
sud radi moguće izmene proizvoda koji se skladište.
Takvo ĉišćenje se svakako neće traţiti u sluĉajevima
kada se sigurno zna da je zapaljiva teĉnost koju je pos-
lednji sadrţavao sud identiĉna sa zapaljivom teĉnošću
koja se stavlja u sud. U drugim sluĉajevima, poţeljno je
a nekad i imperativno da se potpuno otklone svi tragovi
prethodno sadrţane zapaljive teĉnosti.
Ĉišćenje sudova u kojima su prethodno drţane
zapaljive teĉnosti, vrše radnici koji su obuĉeni da
sigurno i struĉno vrše potrebne operacije pod nadzorom
struĉnih lica.
Ĉišćenje radi otklanjanja mešavine para zapaljivih
teĉnosti - vazduh ili samih zapaljivih teĉnosti, usmereno
je da odrţi bezbednu atmosferu u sudovima za skladiš-
tenje i ĉuvanje zapaljivih teĉnosti.
Pre poĉetka ĉišćenja treba prikupiti potrebne infor-
macije i instrukcije od proizvoĊaĉa ili isporuĉioca zapa-
ljivih teĉnosti o ĉišćenju sudova.
Postupci bezbednog ĉišćenja zahtevaju paţnju pri
odabiranju sredstava za ĉišćenje i druge specijalne
mere predostroţnosti. Pre poĉetka radova na sudovima
koji su sadrţali zapaljivu teĉnost treba pregledati njiho-
vu unutrašnjost da bi se odredila efikasnost ĉišćenja.
Pre poĉetka rada na sudovima koji mogu biti pod pritis-
kom, pritisak se mora smanjiti na atmosferski, a sadrţaj
sudova treba ispustiti na bezbedno mesto.
Obzirom da se pri radovima ĉišćenja koriste i
elektriĉni ureĊaji potrebno je pre poĉetka radova
odrediti zone opasnosti koje nastaju prilikom izvoĊenja
I GRUPA
ĉišćenja (JUS N.S8.007) i shodno tome proveriti stepen
protiveksplozivne zaštite elektriĉnih instalacija koje se
nalaze u zonama opasnosti kao i one opreme koje će
se. koristiti pri radu u tim zonama (svetiljke, alat sa
elektriĉnim pogonom i si.).
Alat koji se koristi treba da bude od materijala koji
pri udaru o sud ne izaziva varnicu (aluminijum, bronza,
mesing, berilijum i dr.).
Da bi se u sudu osigurali bezbedni uslovi treba izvr-
šiti ispitivanje na prisutnost para zapaljivih teĉnosti:
- kontrolom koncentracije para zapaljivih teĉnosti u
sudu pomoću gasnih detektora;
- pre poĉetka izmena ili opravke;
- odmah posle poĉetka radova zavarivanja, seĉenja
ili zagrevanja;
- ĉesto u toku istih radova.
Ĉišćenje i odrţavanje se mora zaustaviti kad se ut-
vrdi prisustvo para zapaljivih teĉnosti, kada se dostigne
koncentracija para zapaljivih teĉnosti u sudu 10% od
donje granice eksplozivnosti. Tada se mora^pronaći
mesto ispuštanja para zapaljivih teĉnosti.
Radove ĉišćenja treba obavljati na otvorenom
prostoru, ukoliko je to moguće.
Ako se ĉišćenje obavlja u zatvorenom prostoru mora
se obezbediti prinudna ventilacija tog prostora kako bi se
pare zapaljivih teĉnosti otklonile na vreme i sigurno,
Pre poĉetka radova na sudovima treba:
- ukloniti sve izvore toplote iz blizine sudova;
-isprazniti sve produkte iz sudova. Ovo treba da
obuhvati i otklanjanje produkata iz svakog cevovoda
koji je u vezi sa sudovima;
- iskljuĉiti i zaĉepiti sve cevovode i druge prikljuĉke;
- bezbedno odstraniti ostatak zapaljivih teĉnosti.
Uklanjanje para zapaljivih teĉnosti moţe se vršiti na
nekoliko naĉina:
a) Zamena vodom (proĉišćavanje), kad se zna da je
teĉnost koja je prethodno bila u sudu lako rastvorljiva u
vodi, ista se moţe odstraniti potpunim punjenjem suda
vodom i otpuštanjem ponavljajući ovu operaciju nekoli
ko puta (Primeri teĉnosti rastvorljivih u vodi su aceton,
etilalkoholi dr.). Pod izvesnim okolnostima radovi uz
primenu toplote mogu se vršiti i na sudovima potpuno
napunjenim vodom.
b) Odstranjivanjem vazduhom (proĉišćavanje i ven
tilacije). OsloboĊenje para se moţe izvršiti proĉišćava
njem vazduhom, a bezbedna atmosfera se moţe odr
ţavati ventilacijom. Kod proĉišćavanja vazduhom kon
centracija para u vazduhu u sudu moţe preći granicu
zapaljivosti pre nego što se postigne bezbedna atmos
fera, stoga treba preduzeti sve mere predostroţnosti da
se obezbedi da je aparat koji se koristi za ubacivanje
vazduha povezan za sud kako bi se rizik od paljenja
statiĉkim elektricitetom sveo na najmanju meru.
c) Zamena inertnim gasom (proĉišćavanje), prvo
pomoću proĉišćavanja para zapaljivih teĉnosti iz sudo
va inertnim gasom, a onda produţetkom ventiliranjem
vazduha.
Od inertnih gasova najĉešće se koriste azot i ugljen-
dioksid u bocama koji se redukuju na potreban pritisak.
Zadatak inertnog gasa je da pri produvavanju ponese
sa sobom zapaljive pare tako da u sudu ostane znatno
manja koliĉina tih para koje su "razraĊene" inertnim
gasom.
d) Zamena vodenom parom (proĉišćavanje), kada
se u sudove uduvava vodena para. Para se moţe uves
ti u sud pumpom koja je ubaĉena kroz otvor i vezana za
sud, ili povezivanjem creva za paru direktno na jedan
od prikljuĉaka na sudu. Brzina dovoda pare treba da
bude dovoljna da prelazi brzinu kondenzacije tako da
73
I GRUPA
se ćeli sud zagreva do blizu taĉke kljuĉanja vode. Sud
mora isparavati dovoljno dugo da ispare ostaci iz svih
njegovih delova. Prilikom ispitivanja atmosfere u sudu
sa indikatorom sagorljivog gasa, uzorak treba provući
kroz cev za sušenje napunjenu kalcijum hloridom ili
drugim sredstvom za sušenje, da bi se obezbedilo da
vodena para ne ulazi u instrument. Ukoliko sredstvo za
sušenje nije raspoloţivo, sud se mora hladiti sve dok se
višak vodene pare ne kondenzuje.
e) Hemijskim ĉišćenjem, kada prethodna supstanca
nije rastvorljiva u vodi ili se ne moţe odstraniti parom,
sud se mora ĉistiti toplim hemijskim rastvorom.
U nekim sluĉajevima neće biti moguće odstraniti sve
potencijalno opasne teĉne i ĉvrste ostatke, tj. takve
ostatke koji će proizvesti zapaljive pare prilikom zagre-
vanja. Takvi ostaci mogu zapasti iza velikog kamenca ili
rĊe i ne mogu se lako otkriti.
Kad god pregled posle ĉišćenja pokaţe da ovaj rizi-
ĉni uslov postoji rad uz primenu toplote se ne moţe
vršiti bez preduzimanja dodatnih mera preduzimanja
74
dodatnih mera predostroţnosti. Treba upotrebiti jedan
od prethodnih metoda koji će obezbediti odrţavanje
inertne atmosfere u sudu dok je rad u toku.
Najvaţnija faza metode ĉišćenja je ispitivanje na
zapaljivosti koje se vrši posle ĉišćenja sudova, a odre-
Ċuje da li je ĉišćenje bilo efikasno. Ova ispitivanja se
vrše gasnim detektorom sagorljivog gasa. Oĉitavanja sa
detektora za najsagorljiviji gas daju procenat donje gra-
nice zapaljivosti para prisutnih u atmosferi.
Oĉitavanja mogu biti pogrešna kada atmosfera sa-
drţi manje od oko 5% zapremine kiseonika kao što je
sluĉaj u inertnom sudu. Bitno je da rukovalac detektora
bude obuĉen u rukovanju instrumentom i da vrši prove-
re koje preporuĉuje proizvoĊaĉ da bi se uverio da je
instrument u ispravnom stanju za rad. Sadrţaj pare u
gasu koji izlazi iz suda treba ispitivati povremeno dok se
vrši ventilacija ili preĉišćavanje vazduhom.
Svaka indikacija prisustva para zapaljivih teĉnosti
pomoću gasnog detektora zahteva ponovno ĉišćenje
suda jednom od navedenih metoda.

PRAVILNIK
O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TEĈNI
NAFTNI GAS I O USKLADIŠTAVANJU I
PRETAKANJU TEĈNOG NAFTNOG GASA
("Sluţbeni list SFRJ", br. 24/71 i 26/71)
Član 1.
Izgradnja postrojenja za teĉni naftni gas i
uskladištavanje i pretakanje teĉnog naftnog gasa vrše
se na naĉin odreĊen Tehniĉkim propisima o izgradnji
postrojenja za teĉni naftni gas i o uskladištavanju i
pretakanju teĉnog naftnog gasa, koji su odštampani uz
ovaj pravilnik i ĉine njegov sastavni deo.
Član 2.
U postojećim postrojenjima za teĉni naftni gas
moraju se mere obezbeĊenja predviĊene odredbama
ovog pravilnika sprovesti u roku od dve godine od dana
njegovog stupanja na snagu.
Član 3.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje
da vaţi Pravilnik o upotrebi teĉnih gasova u
domaćinstvima i ugostiteljskim, zanatskim i trgovinskim
radnjama ("Sluţbeni list FNRJ", br. 34/62).
Član 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Sluţbenom listu SFRJ".
TEHNIĈKI PROPISI
O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TEĈNI
NAFTNI GAS I O USKLADIŠTAVANJU I
PRETAKANJU TEĈNOG NAFTNOG GASA
1. OBJAŠNJENJE POJMOVA
1.1 ovih
Niţe navedeni pojmovi, u smislu
1.2 propisa, imaju sledeća znaĉenja:
Teĉni naftni gas (u daljem tekstu: gas) su
naftni ugljovodonici (propan, propen, butan,
buten i njihovi izomeri) i njihove smeše u
teĉnom ili gasovitom stanju, ĉiji parni pritisak
prelazi 1,25 bar pri 40°C, koji odgovaraju
jugoslovenskim standardima.
1.3 Parni pritisak je pritisak para gasa izraţen u
bar pri 40°C u ravnoteţnom stanju sa
teĉnošću.
1.4 Maksimalni dozvoljeni radni pritisak je
najveći dozvoljeni unutrašnji radni pritisak u
bar pri 40°C, za koji je posuda konstruisana
ili najveći unutrašnji radni pritisak koji
odobrava nadleţna inspekcija.
1.5 Ispitni pritisak je unutrašnji pritisak u bar koji
je za 50% veći od radnog pritiska pri 40°C.
1.6 Rezervoar za gas je svaka zatvorena posuda
izraĊena i odobrena za punjenje gasom (pre-
nosni rezervoar, stabilni rezervoar,
transportna cisterna), koja ispunjava uslove
predviĊene vaţećim jugoslovenskim
standardima.
I GRUPA
1.7 Postrojenje za gas je rezervoar, boca ili drugi
ureĊaj odnosno skup ureĊaja koji predstavlja
jednu tehnološku celinu.
1.8,, Boca za gas je posuda cilindriĉnog oblika
koja se moţe upotrebljavati samo u
vertikalnom poloţaju.
1.9. Prenosni rezervoari (kontejneri) su posude
specijalno izgraĊene i opremljene za
transport i uskladištavanje gasa, punjenja
250,500, 1000 i 2000 kg.
1.10 Oprema za gas je oprema otporna na dejstvo
gasa i nepropusna do pritiska koji je na njoj
oznaĉen.
1.11 Isparivaĉje ureĊaj za isparavanje gasa.
1.12 Pokrivaĉ nivoa je ureĊaj koji pokazuje nivo
teĉne faze gasa u posudi.
1.13 Primarni regulacioni krug su ureĊaji na
instalaciji ili postrojenju za gas, koji su pod
pritiskom jednakim ili većim od pritiska u
rezervoaru.
1.14 Sekundarni regulacioni krug su svi ureĊaji na
instalaciji ili postrojenju za gas, iza
prvostepene redukcije pritiska, koji su pod
pritiskom manjim od pritiska u rezervoaru.
1.15 Prvostepena redukcija pritiska su ureĊaji za
redukciju pritiska (smanjenje pritiska u
rezervoaru), koji mogu reducirati pritisak u
teĉnoj ili parnoj fazi gasa.
1.16 Drugostepena redukcija i regulacija pritiska
su ureĊaji za redukciju i regulaciju pritiska na
radni pritisak trošila.
1.17 UreĊaj za mešanje je postrojenje koje se
upotrebljava za prethodno mešanje
isparenog gasa sa vazduhom pre njegove
distribucije i potrošnje.
1.18 Stepen punjenja je procentualni odnos teţine
gasa u posudi i teţine vode, koju bi ta
posuda sadrţavala na temperaturi od 15°
C.
1.19 Uskladištenje gasa je svako trajno ili
privremeno drţanje gasa u rezervoarima i
bocama kod proizvodnje (skladišta
proizvoĊaĉa), distribucije (skladišta distribu
tera) i potrošnje (skladišta potrošaĉa).
1.20 Trajno drţanje gasa je uskladištavanje gasa
u trajanju duţem od 180 dana.
1.21 Privremeno drţanje gasa je uskladištavanje
gasa u pokretne posude (transportne
cisterne, prenosne rezervoare i boce).
1.22 Pretakalište su mesto i ureĊaji za prikljuĉenje
transportnih cisterni na stabilnu instalaciju.
1.23 Pristupni put je put odnosno kolosek
predviĊen za pristup transportnih cisterni
pretakalištu, koji je sastavni deo pretakališta.
1.24 Sigurnosni ureĊaj je ventil ili druga naprava
koja štiti delove postrojenja od pritiska iznad
propisanih vrednosti.
1.25 Pritisak otvaranja sigurnosnog ventila je
pritisak pri kojem poĉinje otvaranje ventila i
ispuštanje gasa. On mora biti za 10% veći
od maksimalno dozvoljenog radnog pritiska
posude odnosno cevovoda na kome je sigu
rnosni ventil instaliran.
1.26 Zaporni organ je ventil za zatvaranje, zasun,
slavina ili sliĉni ureĊaj postavljen na
postrojenju za zatvaranje teĉne ili parne faze
gasa.
1.27 Ventil protiv loma cevi je ventil koji odvaja
delove postrojenja (posude i cevovode)
zatvaranjem protoka gasa u sluĉaju loma
75
I GRUPA
spoja ispred njega i ne moţe se smatrati
zapornim organom.
1.28 Pokazivaĉ protoka je ureĊaj za pokazivanje
protoka teĉne faze gasa.
1.29 Regulator nivoa je ureĊaj koji reguliše visinu
nivoa teĉne faze gasa.
1.30 Odgovarajuća ventilacija je ventilacija koja
onemogućava stvaranje koncentracije gasa u
vazduhu veće od 25% od donje granice
zapaljivosti.
1.31 Transportna cisterna (auto-cisterna, cisterna
prikolica, vagon-cisterna i si.) je rezervoar
3
cilindriĉnog oblika zapremine do 80 m
ĉvrsto vezan za pokretno postolje koje se
upotrebljava za transport gasa.
1.32 Sistem sa bocama je svaka instalacija za
korišćenje gasa kod koje se za
uskladištavanje koriste boce.
1.33 Sistem sa rezervoarima je svaka instalacija
za korišćenje gasa kod koje se za
uskladištenje koriste rezervoari.
1.34 Odobren (atestiran) rezervoar ili ureĊaj
odnosno odobrena (atestirana) oprema je
svaki rezervoar ili ureĊaj odnosno oprema
koji su ispitani od strane ovlašćene domaće
ustanove ili priznate inostrane ustanove
odnosno koji ispunjavaju uslove predviĊene
vaţećim jugoslovenskim standardom.
1.35 Siguran ureĊaj je ureĊaj ispitan i u praksi
proveren od strane ovlašćenih struĉnjaka.
1.36 Znaĉajni objekti su najbliţi mogući izvori
paljenja ili objekti na susednom zemljištu koji
ne pripadaju postrojenju.
1.37 Punjenje po zapremini je sadrţaj posude
(rezervoara, transportne cisterne ili boce) koji
je dostigao odreĊenu zapreminu.
1.38 Punjenje po teţini je sadrţaj posude
(rezervoara, transportne cisterne ili boce) koji
je odreĊen merenjem posude pre i posle
punjenja.
2. POSTROJENJA ZA GAS
2.1 REZERVOARI ZA GAS
2.1.1 Zajedniĉke odredbe
2.1.1.1 Rezervoar za gas mora biti odobren.
2.1.1.2 Rezervoar moţe biti nadzemni i podzemni.
2.1.1.3 Nadzemni rezervoar moţe biti:
- cilindriĉnog ili kuglastog oblika;
- leţeći ili stojeći;
- stabilni (nepokretni) ili prenosni (pokretni).
2.1.1.4 Podzemni rezervoar moţe biti leţeći i
cilindriĉnog oblika.
2.1.1.5 Rezervoar mora imati sledeće oznake:
1. naziv proizvoĊaĉa;
2. fabriĉki broj;
3. godinu izrade;
4. debljinu plašta i podnice;
5. oznaku materijala od kojeg je izraĊen;
6. ţig ili druge oznake nadleţne inspekcije;
7. ukupni sadrţaj posude;
8. radni pritisak za koji je rezervoar izraĊen
u bar,
9. oznaku maksimalnog dozvoljenog pu
njenja gasom pri temperaturi od 40°C, a
u skladu sa tabelom 3. koja je odštampa-
76
na uz ove propise i ĉini njihov sastavni
deo, i to:
- za gas koji je samo butan,
-za gas koji je samo propan ili smeša
propana i butana. Oznake se ispisuju u
litrima ili kilogramima, a prema specifiĉ-
noj teţini gasa;
10. natpis: SAMO ZA TEĈNI NAFTNI GAS
ĈIJI PARNI PRITISAK NE PRELAZI 6,6
bar pri 40°C (ako je rezervoar odreĊen za
ĉist butan) odnosno 16,7 bar pri 40°C
(ako je rezervoar odreĊen za ĉist propan
ili smešu koja sadrţi propan);
11. oznaku: JUS (broj), ako je rezervoar izra
Ċen prema jugoslovenskim standardima
ili broj atesta, ako je rezervoar inostrane
proizvodnje;
12. natpis: ZAPALJIVI GAS - koji se ispisuje
crvenom bojom, i to samo na nadzem
nom rezervoaru blok-slovima veliĉine 1/6
preĉnika rezervoara, ali ne veće od 30
cm.
2.1.1.6 Oznake iz taĉke 2.1.1.5. pod 1 do 11 ovih
propisa unose se u natpisnu ploĉicu koja kod
nadzemnih i prenosnih rezervoara mora biti
priĉvršćena za rezervoar.
2.1.1.7 Ispitni pritisci za rezervoare iznose, i to za
butan - 10 bar, a za propan ili smešu
propana i butana - 25 bar.
2.1.1.8 MeĊusobno odstojanje rezervoara i
odstojanje rezervoara od znaĉajnih objekata,
javnog puta ili puteva unutar postrojenja,
moraju odgovarati najmanjim udaljenostima
iz tabele 1, koja je odštampana uz ove
propise i ĉini njihov sastavni deo (zaštitna
zona).
2.1.1.9 Odstojanja iz taĉke 2.1.1.8. ovih propisa
mere se horizontalno u svim pravcima od
gabarita nadzemnog rezervoara odnosno
okna podzemnog rezervoara do gabarita
objekata i na tom prostoru ne srne se nalaziti
bilo kakav izvor paljenja ili elektriĉni vodovi
bez obzira na napon. Ovaj prostor mora se
ĉistiti od zapaljivog materijala (korova, trave i
drugog rastinja).
2.1.2 Nadzemni rezervoari.
2.1.2.1 Lokacija i postavljanje.
2.1.2.1.1 Nadzemni rezervoari se, po pravtfu,
postavljaju van graĊevinskih objekata.
2.1.2.1.2 Nadzemni rezervoari se ne smeju postavljati
ispod javnih puteva i u udubljenja ispod nivoa
terena.
2.1.2.1.3 Ako ukupna zapremina dva ili više
nadzemnih rezervoara prelazi 3000 m ,
3
rezervoari moraju biti odvojeni u grupe
rezervoara, i to tako da zapremina svake
3
grupe moţe iznositi do 3000 m na
meĊusobnoj udaljenosti od 120 m.
2.1.2.1.4 Skladišta kod proizvoĊaĉa i skladišta kod
distributera mogu biti na udaljenostima
manjim od udaljenosti iz tabele 1, ali najviše
za 10%.
2.1.2.1.5 Nadzemni rezervoari moraju imati temelje
ĉija je vatrootpornost predviĊena za
najmanje 2 ĉasa.

2.1.2.1.6 Nadzemni rezervoar mora biti poduprt tako
da se spreĉi koncentracija suvišnog tereta na
plašt rezervoara, a mesto dodira plašta
rezervoara sa temeljom mora biti na
pogodan naĉin zaštićeno od korozije.
2.1.2.1.7 Nadzemni rezervoari moraju biti obojeni
svetlim reflektujućim aluminijumskim ili
sliĉnim lakom.
2.1.2.1.8 Nadzemni cilindriĉni rezervoari postavljaju se
najmanje na dva temelja od kojih je jedan
klizni sa nagibom od 0,5% do 1% u smeru
drenaţnog otvora i moraju biti priĉvršćeni na
naĉin koji im omogućava toplotnu dilataciju.
2.1.2.2 Konstrukcija.
2.1.2.2.1 Konstrukcija nadzemnih rezervoara mora biti
odobrena od strane nadleţne inspekcije.
2.1.2.2.2 Prikljuĉci, ako su to cevni nastavci na plastu i
podnicima, izvode se iskljuĉivo varenjem sa
pojaĉanjima na plastu duţine do 150 mm.
2.1.2.2.3 Svi nosaĉi za priĉvršćivanje penjalica,
podesti, natpisne ploĉice, drţaĉi za dizanje,
jastuci i sliĉno, moraju biti zavareni na
rezervoaru pre ispitivanja.
2.1.2.2.4 Natpisna ploĉica postavlja se na dostupno i
vidljivo mesto na podlogu plašta rezervoara
ĉvrstom vezom.
2.1.2.2.5 Varenje kod rezervoara na terenu vrši se
samo na ploĉama sedla ili nosaĉima.
2.1.2.2.6 Zapremina nadzemnog rezervoara cilindri
3
ĉnog oblika ne srne prelaziti 250 m
2.1.2.2.7 Podnice nadzemnih cilindriĉnih rezervoara
mogu biti poluokruglo ili duboko vuĉene.
2.1.2.2.8 Nadzemni cilindriĉni rezervoari, zapremine
3
veće od 3 m , moraju na mestima dodira
plašta i temelja imati ĉeliĉne jastuke (sedla)
za pojaĉanje, koji moraju biti zaokruţeni na
krajevima i variti se neprekinutim varom.
2.1.2.2.9 Pojaĉanje rezervoara iz taĉke 2.1.2.2.8. ovih
propisa mora po širini biti jednako najmanje
osmostrukoj debljini plašta, po debljini ne
srne biti manja od 5 mm niti veća od 10 mm,
a po duţini ne srne biti manja od 1/4 obima
plašta.
2.1.2.3 Oprema
2.1.2.3.1 Pod opremom nadzemnog rezervoara
podrazumeva se sva oprema koja je
neposredno ugraĊena u rezervoar i na
rezervoaru i koja sa njim ĉini funkcionalnu
celinu.
2.1.2.3.2 Oprema mora biti odobrena i ispitana na
pritisak najmanje jednak ispitnom pritisku
rezervoara.
2.1.2.3.3 Nadzemni stabilni rezervoar mora imati
sledeću regulacionu, mernu i sigurnosnu
armaturu:
1) najmanje dva pokazivaĉa nivoa teĉnosti,
koji rade na razliĉitom principu;
2) jedan manometar, opremljen slavinom sa
kontrolnim prikljuĉkom neposredno veza
nim na parni prostor rezervoara;
3) jedan termometar, ugraĊen u dţep i ne
posredno vezan sa teĉnom fazom u re
zervoaru;
4) ventil protiv loma, ako prikljuĉci za ar
maturu imaju preĉnik veći od 12 mm.
Ako takvi prikljuĉci imaju preĉnik do 12
mm, ventil mora imati prigušnice preĉnika
rupe do 1,2 mm;
I GRUPA
5) najmanje dva sigurnosna ventila ali tako
da zatvaranjem jednog ventila ne doĊe
do smanjenja ukupnog kapaciteta ispod
kapaciteta predviĊenog u tabeli 2, koja je
odštampana uz ove propise i ĉini njihov
sastavni deo.
2.1.2.3.4 Ventil protiv loma se, po pravilu, ugraĊuje
unutar nadzemnog rezervoara ili neposredno
na cevni prikljuĉak i ne moţe se smatrati
zapornim organom.
2.1.2.3.5 Ventil protiv loma mora se automatski
zatvarati, ako protok parne ili teĉne faze
gasa prelazi 1,5 do 2 puta granicu protoka
predviĊenog za prikljuĉak na kome je
ugraĊen.
2.1.2.3.6 Kapacitet ventila protiv loma mora biti manji
od mogućeg protoka koji daje svetli otvor
prikljuĉaka iza njega.
2.1.2.3.7 Iza svakog ventila protiv loma, ugraĊenog na
nadzemnom rezervoaru, mora postojati
jedan sigurni zaporni organ (ventil, slavina,
zasun ili sliĉno).
2.1.2.3.8 Ventil protiv loma ne moraju imati pokazivaĉi
nivoa, termometri i manometri, ĉiji slobodni
otvori nemaju preĉnik veći od 1,2 mm niti
sigurnosni ventil bez obzira na preĉnik
prikljuĉka.
2.1.2.3.9 IzmeĊu sigurnosnog ventila i nadzemnog
rezervoara ne srne se ugraĊivati zaporni
organ, osim kod zajedniĉke sabirne glave
koja omogućuje samo pojedinaĉno
zatvaranje sigurnosnog ventila bez
smanjenja predviĊenog kapaciteta
ispuštanja.
2.1.2.3.10 U zajedniĉku sabirnu glavu smeju biti
ugraĊena najviše ĉetiri sigurnosna ventila.
2.1.2.3.11 Na nadzemnim rezervoarima odušne cevi
sigurnosnih ventila moraju biti toliko duge da
se njihov završetak nalazi na 2 m iznad
gornjeg nivoa plašta rezervoara.
2.1.2.3.12 Završni krajevi odušnih cevi moraju imati
slobodni - okošeni otvor, koji omogućuje
ekspanziju ispuštenog gasa vertikalno
nagore.
2.1.2.3.13 Odušne cevi ne mogu se zatvarati
poklopcima ili ţicanim mreţicama, a gas se
ne srne usmeravati nadole.
2.1.2.3.14 Na svakoj odušnoj cevi mora postojati ispust
za vodu i kondenzat, koji se ne moţe
zatvoriti.
2.1.2.3.15 Na sigurnosnom ventilu moraju se naznaĉiti:
- pritisak otvaranja u bar;
- preĉnik otvora ili kapacitet ispuštanja;
- ţig kontrole i broj atesta;
- crveni prsten po obodu okruglog dela
ventila.
3
2.1.2.3.16 Nadzemni rezervoar zapremine veće od 3 m
mora imati najmanje jedan otvor za ulaz,
jedan otvor za ispuštanje taloga, kao i podest
sa penjalica za pristup do gornjeg nivoa
plašta.
2.1.2.4 Posebni uslovi za nadzemne rezervoare.
2.1.2.4.1 Nadzemni rezervoari moraju biti zaštićeni od
udara vozila na mestima na kojima su takvi
udari mogući, ali tako da to ne spreĉava
nesmetano provetravanje.
2.1.2.4.2 Ako postoji opasnost od oštećenja, ventili,
regulatori i merna i ostala oprema nadzemnih
77
I GRUPA
rezervoara moraju biti zaštićeni od
mehaniĉkih oštećenja.
2.1.2.4.3 Merno staklo se ne srne upotrebljavati kod
nadzemnih rezervoara, osim kad se gas crpi
u teĉnoj fazi.
2.1.2.4.4 Raspored nadzemnih cilindriĉnih rezervoara
mora biti takav da, u sluĉaju eksplozije,
podnice rezervoara ne ugroze objekte u
kojima boravi veći broj ljudi.
2.1.2.4.5 Elektriĉna instalacija na nadzemnim
rezervoarima mora biti izvedena u skladu sa
Propisima o elektriĉnim postrojenjima na
nadzemnim mestima ugroţenim od
eksplozivnih smeša (dodatak "Sluţbenog
lista SFRJ", br. 18/67), koji su sastavni deo
Pravilnika o elektriĉnim postrojenjima na
nadzemnim mestima ugroţenim od
eksplozivnih smeša ("Sluţbeni list SFRJ", br.
18/67. i 27/70).
2.1.2.4.6 Nadzemni rezervoari moraju biti uzemljeni.
2.1.2.4.7 Atmosferske padavine i voda za hlaĊenje
nadzemnih rezervoara moraju se odvoditi
tehnološkom kanalizacijom ili moraju
slobodno oticati, tako da se spreĉi taloţenje
vode oko temelja rezervoara.
2.1.2.4.8 Ispuštanje gasa dozvoljeno je samo u
tehnološku kanalizaciju.
2.1.2.4.9 Prikljuĉci za punjenje i praţnjenje nadzemnih
rezervoara moraju imati postavljene natpise
iz kojih se vidi da li su spojeni sa parnom ili
teĉnom fazom rezervoara.
2.1.2.4.10 Nadzemni rezervoari detaljno se pregledaju
najmanje dva puta godišnje od strane
korisnika postrojenja. O ovakvim pregledima
vodi se evidencija.
2.1.2.5 Zaštita ott poţara.
2.1.2.5.1 Nadzemni rezervoar mora biti na prikladan i
siguran naĉin zaštićen od direktnog uticaja
sunĉevih zraka a od drugih izvora toplote
pomoću hidrantske mreţe i vatrogasne
opreme.
2.1.2.5.2 Vatrogasna oprema moţe biti:
1) stabilna instalacija na nadzemnom
rezervoaru ili hidrantskoj mreţi;
2) prevozni aparati za gašenje poţara.
2.1.2.5.3 Stabilna instalacija mora imati kapacitet vode
2
od 101/min na m tlocrtne površine
rezervoara, sa pritiskom na izlazu iz sistema
od najmanje 3,5 bar u trajanju od najmanje 2
ĉasa.
2.1.2.5.4 Stabilna instalacija moţe biti izvedena:
1) kao sistem za raspršenu vodu - postavljen
iskljuĉivo na nadzemnom rezervoaru pri
ĉemu 50% kapaciteta vode sluţi za zaštitu
od sunĉeve insolacije, a ukupni kapacitet
vode - za hlaĊenje rezervoara u sluĉaju
pojave poţara na susednom rezervoaru;
2) kao stabilna instalacija na hidrantskoj
mreţi iskljuĉivo sa bacaĉima vode, ĉiji je
2
ukupni kapacitet 101/min na m tlocrtne
površine nadzemnog rezervoara, sa pritis
kom na bacaĉu od najmanje 8 bar u traja
nju od najmanje 2 ĉasa;
3) kao kombinovani sistem sa instalacijom
za raspršenu vodu, na nadzemnim rezer
voarima i bacaĉima vode stalno spojenim
na hidrantsku mreţu. U tom sluĉaju kapa
citeti sistema za raspršenu vodu iznosi
50% od ukupnog kapaciteta vode i sluţi
78
za zaštitu od sunĉeve insolacije, a zajed-
no sa bacaĉima - za zaštitu rezervoara u
sluĉaju pojave poţara na susednom re-
zervoaru.
2.1.2.5.5 Ako je izgraĊen samo jedan nadzemni
rezervoar, hidrantska mreţa mora imati
najmanje dva nadzemna hidranta kapaciteta
vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od
najmanje 2 ĉasa.
2.1.2.5.6 Za dva ili više nadzemnih rezervoara broj
hidranata se odreĊuje prema rasporedu
rezervoara ali tako da hidranti ne budu
meĊusobno udaljeni više od 50 m.
2.1.2.5.7 Hidranti se ne smeju postavljati bliţe od 25 m
niti dalje od 35 m gabarita rezervoara.
2.1.2.5.8 Hidranti se ne smeju postavljati nasuprot
podnica cilindriĉnih rezervoara.
2.1.2.5.9 Vatrogasnim vozilima se mora obezbediti
pristup nadzemnim rezervoarima iz najmanje
dva pravca, kao i prikljuĉenje na hidrante iz
tih pravaca.
2.1.2.5.10 Broj prevoznih aparata za gašenje poţara
odreĊuje se:
za jedan nadzemni rezervoar - jedan aparat kapaciteta
pu njenj a 50 kg p raha ili d rug og
odgovarajućeg sredstva za gašenje poţara:
za dva ili više nadzemnih rezervoara - po jedan aparat
kapaciteta punjenja 50kg praha ili drugog
odgovarajućeg sredstva za gašenje poţara
na svaka dva rezervoara.
2.1.2.5.11 Vatrogasna oprema mora se vizuelno
kontrolisati svakog dana.
2.1.3 Podzemni rezervoari
2.1.3.1 Opšte odredbe
2.1.3.1.1 Pod podzemnim rezervoarima
podrazumevaju se potpuno ukopani
rezervoari ili rezervoari postavljeni u komore,
ĉiji se nivo plašta nalazi najmanje 60 cm
ispod nivoa terena, kao i rezervoari smešteni
u podzemne pećine u kojima geološki uslovi
to dozvoljavaju.
2.1.3.1.2 Svi poluukopani ili delimiĉno ukopani
rezervoari smatraju se nadzemnim
rezervoarima i na njih se primenjuju
odgovarajuće odredbe ovih propisa koje se
odnose na nadzemne rezervoare.
2.1.3.2 Lokacija i postavljanje
2.1.3.2.1 Ako ukupna zapremina dva podzemna
3
rezervoara prelazi 3000 m , rezervoari
moraju biti odvojeni u grupe rezervoara, i to
tako da zapremina svake grupe moţe iznositi
3
do 3000 m na meĊusobnoj udaljenosti od
60 m.
2.1.3.2.2 Pri odreĊivanju dubine ukopavanja mora se
voditi raĉuna o dubini smrzavanja tla.
2.1.3.2.3 Za postavljanje potpuno ukopanog podze
mnog rezervoara moraju biti ispunjeni sledeći
uslovi:
1) da je izraĊen i opremljen za podzemnu
ugradnju;
2) daje pre ukopavanja ispitan;
3) da su mu spoljne površine zaštićene od
korozije izolacionim materijalom debljine
najmanje 6 mm. Zabranjena je upotreba
jute ili sliĉnih izolacionih materijala;

4) da je poloţaj u sloj opranog i nabijenog
peska debljine 20 cm, koji mora pri pola
ganju rezervoara biti suv, bez zemlje, ka
menja i šljunka;
5) da je obezbeĊen od pomeranja i potiska
podzemnih voda.
2.1.3.2.4 Posle postavljanja podzemni rezervoar se
oblaţe slojem peska prema odredbi taĉke
2.1.3.2.3. pod 4 ovih propisa, a zatim
prekriva zemljom.
2.1.3.2.5 Za postavljanje podzemnog rezervoara u
komore, pored uslova iz taĉke 2.1.3.2.3 pod
1 ovih propisa, moraju biti ispunjeni i sledeći
uslovi:
1) da su spoljne površine rezervoara zašti
ćene od korozije;
2) da je komora izvedena nepropusno na
spoju dna i vertikalnih zidova;
3) da je dno komore izvedeno u nagibu od
najmanje 1% prema taloţniku;
4) da je u komori obezbeĊena odgovarajuća
ventilacija.
2.1.3.2.6. Ispitivanje podzemnog rezervoara u komori,
postavljenog na temelje, moţe se vršiti i
posle njegovog ugraĊivanja.
2.1.3.3 Konstrukcija
2.1.3.3.1 U pogledu oznaĉavanja i konstrukcije
podzemnih rezervoara vaţe odredbe taĉ.
2.1.1.5 do 2.1.1.7, taĉKa 2.1.2.2.1 do
2.1.2.2.3, taĉke 2.1.2.2.5 i taĉke 2.1.2.2.7
ovih propisa.
2.1.3.3.2. Zapremina jednog podzemnog rezervoara ne
3
srne prelaziti 200 m za svaki gas kojim se
puni.
2.1.3.3.3 Podzemni rezervoar mora imati otvor za
ulaz.
2.1.3.3.4 Pri proraĉunu debljine zida podzemnog
rezervoara uzima se povećani dodatak na
koroziju od najmanje 1 mm.
Oprema.
2 rešeno tako da se spreĉi prodiranje gasa u
.1.3.4
2.1.3.4.1
Odredbe taĉ. 2.1.2.3.1 do 2.1.2.3.9. i taĉ.
2.1.2.3.12 do 2.1.2.3.16 ovih propisa koje se
odnose na opremu nadzemnih rezervoara
vaţe i za podzemne rezervoare.
3 nadzemnim
2.1.3.4.2 Podzemni rezervoari veći od 3 m moraju
imati ugraĊeneina oba kraja priĉvršćene
penjalice za ulaz, koje se postavljaju
neposredno u produţenju ulaza.
2.1.3.4.3 Podzemni rezervoari moraju na plastu imati
zavarene drţaĉe za dizanje, koji se
postavljaju na rezervoar pre njegovog
ispitivanja.
2.1.3.5 Posebni uslovi za podzemne rezervoare.
2.1.3.5.1 Podzemni rezervoari moraju se najmanje
jedanput u pet godina potpuno otkriti, radi
pregleda spoljnih površina.
2.1.3.5.2 Rok iz taĉke 2.1.3.5.1 ovih propisa moţe se
skratiti ili produţiti, ako je u blizini rezervoara
ukopana kontrolna ploĉica od onog
materijala od kog je izraĊen rezervoar.
2.1.3.5.3 Ako pregled ukopanih rezervoara vrši prema
taĉki 2.1.3.5.2 ovih propisa, svi ukopani
prikljuĉci ukoliko postoje, moraju se otkopati
radi pregleda
2.1.3.5.4 Pregled spoljnih površina rezervoara
postavljenog u komori vrši se najmanje
jedanput u tri godine.
I GRUPA
2.1.3.5.5 Rezervoar koji je upotrebljavan kao
podzemni rezervoar ne srne se upotrebljavati
kao nadzemni sve dok se ne utvrdi da
ispunjava uslove predviĊene za nadzemni
rezervoar.
2.1.3.5.6 Rezervoari graĊeni kao podzemni smatraju
se nadzemnim rezervoarima ako se koriste
pre ukopavanja.
2.1.3.5.7 Iznad podzemnih rezervoara ne mogu se
izgraĊivati bilo kakvi objekti i putevi.
2.1.3.5.8 Podzemni rezervoari se ne smeju postavljati
jedan iznad drugog.
2.1.3.5.9 Svi prikljuĉci na podzemnom rezervoaru
moraju se nalaziti na -gornjoj strani
rezervoara, po pravilu, na otvoru za ulaz.
2.1.3.5.10 Oprema podzemnih rezervoara postavlja se
u zaštitno okno od metala ili betona, koje
mora biti zaštićeno poklopcem snabdevenim
bravom. Vrh okna mora biti najmanje 20 cm
uzdignut od okolnog terena.
2.1.3.5.11 Dubina zaštitnog okna ne srne prelaziti 60
cm i ne srne imati slobodni prostor veći od
3
0,5 m .
2.1.3.5.12 Krajevi odušne cevi sigurnosnih ventila
podzemnih rezervoara moraju se sigurno
uĉvrstiti i nalaziti na visini od najmanje 2,5 m
iznad okolnog terena.
2.1.3.5.13 Kapacitet ispuštanja sigurnosnih ventila
podzemnih rezervoara mora biti najviše 30%
manji od kapaciteta ispuštanja sigurnosnih
ventila predviĊenog za nadzemne rezervoare
u tabeli 2.
2.1.3.5.14 Krajevi odušne cevi sigurnosnih ventila
podzemnih rezervoara ne smeju se
završavati bliţe od 2,5 m od bilo kog otvora
na zgradi koja se nalazi ispod tog otvora,
mereno horizontalno.
2.1.3.5.15 Natpisna ploĉica iz taĉke 2.1.1.6 ovih propisa
postavlja se iznad zemlje u neposrednoj
blizini podzemnih rezervoara.
2.1.3.5.16 Odvodnjavanje zaštitnih okana mora biti
kanalizaciju.
2.1.3.5.17 Odmuljivanje taloga mora se vršiti van
zaštitnog okna tako da se spreĉi prodiranje
gasa u kanalizaciju.
2.1.3.5.18 Elektriĉna instalacija iznad podzemnih
rezervoara mora ispunjavati uslove odreĊene
Propisima o elektriĉnim postrojenjima na
mestima ugroţenim od
eksplozivnih smeša.
2.1.3.5.19 Vatrogasna instalacija podzemnih rezervoara
sastoji se od hidrantske mreţe i prevoznih
aparata za gašenje poţara, koji moraju
ispunjavati uslove iz taĉ. 2.1.2.5.5 do
2.1.2.5.11 ovih propisa.
2.1.4 Prenosni rezervoari.
2.1.4.1. Lokacija i postavljanje.
2.1.4.1.1 Radne i druge organizacije ili pojedinci kao
potrošaĉi gasa (u daljem tekstu: potrošaĉi) ne
smeju drţati prenosne rezervoare u
graĊevinskim objektima.
2.1.4.1.2 Za potrošnju se moţe prikljuĉiti u seriji
najviše 5 rezervoara ĉija ukupna zapremina
3
ne prelazi 15 m
2.1.4.1.3 Prilikom pretakanja, manipulisanja i
transporta prenosni rezervoari moraju biti na
79
I GRUPA
prikladan naĉin obezbeĊeni od pomeranja i
prevrtanja.
2.1.4.2 Konstrukcija.
2.1.4.2.1 Konstrukcija i izrada prenosnih rezervoara za
gas, kao i pogonskih rezervoara motornih
vozila, mora biti odobrena i ispunjavati
uslove predviĊene Pravilnikom o Tehniĉkim
propisima za izradu i upotrebu zatvorenih
sudova za komprimirane, teĉne i pod
pritiskom rastvorene gasove ("Sluţbeni list
FNRJ", br. 6/57. i 3/58).
2.1.4.2.2 Prenosni rezervoari moraju biti konstruisani i
ispitani za gas koji je samo propan, bez
obzira kojim se gasom pune.
2.1.4.2.3 Pored ispunjavanja uslova iz taĉke 2.1.4.2.1
ovih propisa, prenosni rezervoari moraju
imati:
1) armaturu i opremu zaštićenu od meha
niĉkog oštećenja i eventualnog neovlaš-
ćenog korišćenja;
2) kontrolni otvor za unutrašnji pregled preĉ-
nika koji mora iznositi od 65 do 150 mm;
3) pokazivaĉ nivoa, bez obzira na naĉin i
mesto punjenja;
4) drţaĉe za dizanje i noţice za postavljanje.
2.1.4.3. Oprema.
2.1.4.3.1 Oprema prenosnog rezervoara sastoji se iz:
1) prikljuĉaka za spajanje parne faze sa
ugraĊenim zapornim organom, ventilom
protiv loma i zaštitnom navojnom kapom;
2) prikljuĉka za spajanje teĉne faze sa ugra
Ċenim zapornim organom, ventilom protiv
loma i zaštitnom navojnom kapom;
3) sigurnosnog ventila ĉiji je kapacitet ispuš
tanja odreĊen u tabeli 2;
4) prikljuĉaka za potrošnju teĉne faze sa
produţnom cevi do dna rezervoara, za
pornim organom, ventilom protiv loma i
zaštitnom navojnom kapom;
5) pokazivaĉa nivoa teĉne faze u rezervoaru
sa plovkom, fiksnom ili kliznom cevi;
6) manometra do 30 bar;
7) otvora sa ĉepom za ispuštanje taloga.
2.1.4.3.2 Oprema prenosnih rezervoara iz taĉke
2.1.4.3.1 ovih propisa mora biti odobrena.
2.1.4.4 Posebni uslovi za prenosne rezervoare.
2.1.4.4.1 Prikljuĉci za punjenje moraju imati ventile za
brzo zatvaranje.
2.1.4.4.2 Za prenosne rezervoare srne se upotrebiti
samo armatura sa navojnim prikljuĉcima.
2.1.4.4.3 Prenosni rezervoari ne smeju se puniti
unutar prostorije koja ima više od jednog
zatvorenog zida.
2.1.4.4.4 Prenosni rezervoari se, po pravilu, pune "po
zapremini".
2.1.4.4.5 Punjenje prenosnih rezervoara dozvoljeno je
samo postupkom ekspanzije teĉne faze u
parni prostor rezervoara.
2.1.4.4.6 U isto vreme srne se puniti samo jedan
prenosni rezervoar.
2.1.4.4.7 Prenosni rezervoari moraju biti uzemljeni za
vreme punjenja i praţnjenja gasa.
2.1.4.4.8 Ispusti iz sigurnosnih ventila prenosnih
rezervoara ne smeju imati cevne produţetke,
osim ako su stabilno instalirani. U tom
sluĉaju za produţetke se primenjuju odredbe
ovih propisa koje se odnose na nadzemno
80
odnosno podzemno instaliranje stabilnih
rezervoara.
2.1.4.4.9 Na prenosnim rezervoarima ne srne se
nalaziti elektriĉna instalacija
2.1.4.4.10 Vatrogasna oprema prenosnih rezervoara na
mestu lokacije su ruĉni aparati za gašenje
poţara odabrani tako da na svaki kubni
metar rezervoara bude obezbeĊeno 5 kg
praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za
gašenje poţara.
2.1.4.4.11 Ne srne se vršiti pretakanje gasa iz jednog u
drugi prenosni rezervoar, kao ni punjenje
boca gasom iz prenosnih rezervoara, ako ne
postoji odgovarajuća instalacija.
2.1.5 Pogoni za punjenje boca i prenosnih
rezervoara.
2.1.5.1 Opšte odredbe.
2.1.5.1.1. Pod pogonom za punjenje boca i prenosnih
rezervoara gasom podrazumeva se u smislu
ovih propisa, postrojenje kod distributera,
izraĊeno i opremljeno za punjenje boca i
prenosnih rezervoara gasom iz stabilnih
skladišnih rezervoara a radi daje distribucije
od potrošaĉa.
2.1.5.1.2 Pogoni za punjenje boca i prenosnih
rezervoara gasom mogu u svom sastavu
imati:
1) skladišne rezervoare;
2) pretakališta za transportne cisterne (za
dopremu i otpremu gasa);
3) instalacije za punjenje pogonskih
rezervoara motornih vozila koja troše gas
kao pogonsko gorivo;
4) skladišta boca i prenosnih rezervoara.
5) pomoćne ureĊaje i objekte za rad,
odrţavanje pogona i pregled boca.
2.1.5.2 Lokacija prostorije za punjenje.
2.1.5.2.1 Prostorija za punjenje boca i prenosnih
rezervoara, mereno od gabarita te prostorije,
mora biti udaljeno od:
1) skladišnih rezervoara - najmanje 7,5 m;
2) granice susednog zemljišta (regulacione
graĊevinske linije) - najmanje 15 m;
3) pretakališta za transportne cisterne - van
zaštitne zone pretakališta;
4) drugih stalnih izvora paljenja - najmanje 15
m.
2.1.5.3 Izgradnja prostorija za punjenje.
2.1.5.3.1 UreĊaji za punjenje mogu se smestiti u
graĊevinski objekt, ako taj objekt ispunjava
sledeće uslove:
1) da je izgraĊen od materijala koji obezbe-
Ċuje vatrootpornost konstrukcije predviĊe
nu za najmanje šest ĉasova;
2) da je krov lagane konstrukcije;
3) da je pod od materijala koji ne varniĉi i
uzdignut od okolnog terena najmanje
20 cm, a po mogućnosti do visine 1,10 m
radi lakšeg utovarivanja boca i prenosnih
rezervoara u otpremna vozila;
4) da se u prostoriji za punjenje moţe vršiti
prirodna cirkulacija vazduha. Ako to nije
moguće, cirkulacija vazduha se postiţe

ureĊajima za veštaĉku ventilaciju koja
mora biti u "S" izradi i pod pritiskom;
5) da se ventilacioni otvori nalaze pri podu i
tavanici prostorije za punjenje, a po mo
gućnosti na najmanje dva suprotna zida;
6) da su ventilacioni otvori pri podu izvedeni
tako da je omogućeno gravitaciono izla-
ţenje gasa van objekta;
7) da površina ventilacionih otvora prostorije
za punjenje nije manja od 10% tlocrtne
površine poda prostorije, od ĉega površina
otvora koja se ne moţe zatvoriti ne srne biti
2
manja od 2 m ;
8) da prostorija za punjenje ima najmanje
dvoja vrata, postavljena na dva susedna
zida, od kojih jedna moraju imati direktni
izlaz iz objekta;
9) da se vrata i prozori otvaraju upolje.
2.1.5.4 Posebni uslovi za prostoriju za punjenje.
2.1.5.4.1. Boce i prenosni rezervoari mogu se puniti
ako su izraĊeni i kontrolisani prema
odredbama Pravilnika o Tehniĉkim propisima
za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih
sudova za komprimirane, teĉne i pod
pritiskom rastvorene gasove, i to gasom za
koji su oznaĉene.
2.1.5.4.2 Rad u prostoriji za punjenje mora se vršiti
pod neposrednim nadzorom struĉnog lica.
2.1.5.4.3 Zagrevanje prostorije za punjenje ne moţe
se vršiti otvorenim plamenom i usijanim
grejnim telima.
2.1.5.4.4 Boce i prenosni rezervoari u prostoriji za
punjenje ne smeju biti izloţeni temperaturi
višoj od temperature u toj prostoriji.
2.1.5.4.5 Boce i prenosni rezervoari za punjenje
gasom ispituju se samo na predviĊenom i za
to opremljenom prostoru.
2.1.5.4.6 Spajanje boca i prenosnih rezervoara
prilikom punjenja vrši se savitljivim cevima
koje na krajevima imaju ventile za brzo
zatvaranje.
2.1.5.4.7 Boce se pune "po teţini", a prenosni
rezervoari "po zapremini", i to postupkom
ekspanzije teĉnosti u prani prostor posude.
2.1.5.4.8 Prenosni rezervoari ne smeju se puniti u
prostoriji koja ima više od jednog potpuno
zatvorenog zida.
2.1.5.4.9 Prostorija za punjenje mora biti dobro
osvetljena, a elektriĉna instalacija mora biti
izvedena u skladu sa odredbama Propisa o
elektriĉnim postrojenjima na nadzemnim
mestima ugroţenim od eksplozivnih smeša.
2.1.5.4.10 Nepokretni cevovodi na koje su spojene
savitljive cevi za punjenje boca i prenosnih
rezervoara moraju imati ventil protiv loma
cevi.
2.1.5.4.11 Za vreme punjenja boce i prenosni rezervoari
moraju biti obezbeĊeni od prevrtanja.
2.1.5.4.12 U prostoriji za punjenje mogu se nalaziti
samo boce ili prenosni rezervoari koji su
prikljuĉeni na ureĊaje za punjenje.
2.1.5.4.13 U prostoriji za punjenje ne smeju se
istovremeno puniti boce i prenosni
rezervoari.
2.1.5.4.14 Boce i ventili odnosno prikljuĉna armatura
prenosnih rezervoara moraju neposredno
posle punjenja biti ispitani na nepropusnost,
a ispravnost ventila boca na prikladan naĉin
oznaĉena.
I GRUPA
2.1.5.4.15 Popravljanje, bojenje i ispitivanje na pritisak
boca mora se vršiti izvan prostorije za
punjenje, a praţnjenje neispravnih boca
mora se vršiti na posebnom ureĊaju.
2.1.5.4.16 Veće popravke ureĊaja za punjenje boca i
prenosnih rezervoara mogu se vršiti samo
posle potpunog praţnjenja tih ureĊaja i
uklanjanja svih posuda iz prostorije i
provetravanja.
2.1.5.4.17 Pre punjenja, boce i prenosni rezervoari
moraju biti vizuelno pregledani i iz njih
pumpama za gas odstranjeni u za to
odreĊeni rezervoar teško isparljivi ostaci ili
voda.
2.1.5.4.18 Odstranjivanje teško isparljivih ostataka iz
boce i prenosnih rezervoara ne moţe se
vršiti kod potrošaĉa.
2.1.5.4.19 Neispravne boce i prenosni rezervoari ne
smeju se puniti, a ako su već napunjeni,
treba ih na sigurnom mestu isprazniti, odvojiti
od ispravnih i oznaĉiti vidljivim natpisom:
"NEISPRAVNO - NE SME SE PUNITI".
2.1.5.4.20 Napunjene boce i prenosne rezervoare treba
odmah posle punjenja otpremiti prvenstveno
u otvoreno ili natkriveno skladište koje mora
postojati u sklopu svakog pogona za
punjenje.
2.1.5.4.21 U jednom objektu mogu postojati prostorije
za uskladištavanje punih i praznih boca i
prostorije za punjenje, ako su prostorije za
uskladištavanje odvojeno locirane odnosno
ako obe prostorije nemaju nijedan zajedniĉki
zid.
2.1.5.4.22 IzmeĊu prostorije za uskladištavanje punih
boca i prostorije za punjenje mora postojati
zid vatrootpornosti predviĊene za najmanje
šest ĉasova, u kome ne srne biti više od
jednog otvora za transport boca iz prostorije
za punjenje u skladište.
2.1.5.4.23 Prostorija za uskladištavanje punih boca koja
se nalazi u objektu u kome je prostorija za
punjenje mora biti izgraĊena i opremljena u
skladu sa odredbama taĉke 3.2 ovih propisa,
1 u tu prostoriju moţe se uskladištavati
najviše 3000 kg gasa.
2.1.5.4.24 Puni i prazni prenosni rezervoari ne smeju se
uskladištavati u objektu u kome se nalazi
prostorija za punjenje.
2.1.5.4.25 Vatrogasna oprema prostorije za punjenje
sastoji se od ruĉnih aparata za gašenje
poţara odabranih i postavljenih tako da na
svakih 100 kg gasa doĊe 5 kg praha ili
drugog odgovarajućeg sredstva za boce,
odnosno da na svaki kubni metar gasa doĊe
5 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva
za prenosne rezervoare.
2.1.5.4.26 Oko objekta iz taĉke 2.1.5.4.21. ovih propisa
postavlja se hidrantska mreţa sa najmanje
ĉetiri nadzemna hidranta kapaciteta vode od
po 10 litara u sekundi u trajanju od najmanje
2 ĉasa.
2.1.5.4.27 Cevovodi parne i teĉne faze gasa, kao i
cevovodi pomoćnih medijuma, u prostoriji za
punjenje moraju biti obojeni odgovarajućom
bojom po celoj duţini i vidljivo oznaĉeni.
2.1.5.4.28 U prostoriji za punjenje moraju se nalaziti
uputstva za rukovanje i znaci upozorenja.
2.1.5.4.29 Transportni putevi unutar prostorije za
punjenje moraju biti vidno oznaĉeni i
slobodni.
81
I GRUPA

2.1.5.4.30 U pogonima za punjenje ne moţe se susednog zemljišta, koje moţe biti

upotrebljavati alat koji varniĉi. upotrebljeno kao gradilište.
2.1.5.4.31 Distributer gasa mora potrošaĉima dati
uputstva o rukovanju sa bocama i pismeno ih 3.1.2 Uslovi za sigurnost skladišta
upozoriti na opasnosti koje mogu proizaći iz
nepravilnog rukovanja. 3.1.2.1 Skladište na slobodnom prostoru mora biti
ograĊeno pletenom ţiĉanom ogradom visine
2 metra, sa najmanje dva prolaza za pristup
2.1.6 Kontrola i ispitivanje postrojenja. vatrogasnih vozila.
ZA.2.2 Boce i prenosni rezervoari ne smeju se
2.1.6.1 Pre puštanja u rad postrojenja za gas, postavljati neposredno uz ogradu, nego
moraju se u prisustvu projektanta i izvoĊaĉa moraju biti sloţeni u posebne grupe od po
radova izvršiti ispitivanje i kontrola njegove 5000 kg, sa slobodnim i oznaĉenim putevima
ispravnosti i funkcionisanja. O ispitivanju unutar skladišta.
postrojenja sastavlja se zapisnik u najmanje 3.1.2.3 Pod na kome se postavljaju boce i prenosni
dva primerka od kojih jedan primerak ostaje rezervoari mora biti uzdignut od okolnog
kod korisnika postrojenja a drugi kod organa terena najmanje 20 cm, i izraĊen od betona
nadleţnog za puštanje u rad postrojenja sa premazom koji ne varniĉi.
3.1.2.4 Teren oko ograde skladišta, u širini od
najmanje 7,5 metara, mora biti posut
šljunkom ili tucanikom i ne srne imati korov,
3 USKLADIŠTAVANJE GASA
travu i rastinje.
3.1.2.5 Otvoreno ili natkriveno skladište mora biti
3.1 USKLADIŠTAVANJE BOCA I PRENOSNIH osvetljeno, a elektriĉna ilustracija izraĊena
REZERVOARA ZA GAS NA SLOBODNOM prema odredbama Propisa o elektriĉnim
ILI NATKRIVENOM PROSTORU postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroţenim od eksplozivnih smeša.
3.1.2.6 Boce i prenosni rezervoari ne smeju se
3.1.1 Lokacija skladišta postavljati jedni iznad drugih, osim ako se
koriste palete koje obezbeĊuju od prevrtanja.
3.1.1.1 Skladište boca i prenosnih rezervoara mora 3.1.2.7 Skladišta moraju imati odgovarajuća
biti locirano na ravnom prostoru sa prirodnim sredstva za unutrašnji transport, koja se drţe
provetravanjem, a po mogućnosti izvan unutar skladišnog prostora na posebnom za
naselja. tu svrhu odreĊenom i oznaĉenom mestu.
3.1.1.2 Boce i prenosni rezervoari uskladištavaju se 3.1.2.8 Unutar ograde skladišta dozvoljen je ulazak
kod distributera u koliĉini koja moţe iznositi samo specijalno opremljenim kamionima i
najviše 30.000 kg. vozilima za unutrašnji transport.
3.1.1.3 Skladišta boca i prenosnih rezervoara moraju 3.1.2.9 Prazne boce i prenosni rezervoari ne smeju
ispunjavati uslove predviĊene u sledećoj se uskladištavati unutar ograde skladišta.
tabeli: 3.1.2.10 Vatrogasna oprema otvorenih ili natkrivenih
skladišta sastoji se od ruĉnih aparata za
Najmanja udaljenost od skladišta boca i gašenje poţara odabranih tako da na svaki
prenosnih rezervoara kubni metar uskladištenog gasa bude 5 kg
skladišta do skladišta skladišta praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za
2000 kg preko 2000 do preko 10.000 gašenje poţara, koji se postavljaju na
10.000 kg do 30.000 kg dostupna mesta.
Skladišnog 7,5 m 15m 20 m 3.1.2.11 Skladišta moraju imati natpise koji
rezervoara upozoravaju na opasnost. Prilazni put
Pogona za 7,5 m 7,5 m 15m skladištu mora se obezbediti tako da vozila
punjenje koja nisu namenjena za transport gasa ne
Pretakališta 7,5 m 15m 30 m ulaze u skladište.
3.1.2.12 Otvorena ili natkrivena skladišta moraju biti
Granice 15m 15m 30 m pod stalnim nadzorom struĉnog osoblja
susednog distributera.
zemljišta
Javnog puta 15m 30 m 50 m
3.2 USKLADIŠTAVANJE BOCA I PRENOSNIH
Bilo kog mogućeg 15m 30 m 50 m REZERVOARA ZA GAS U GRAĐEVINSKIM
stalnog izvora OBJEKTIMA
paljenja
3.2.1 Lokacija graĊevinskog objekta

3.2.1.1 U graĊevinskim objektima kod distributera

3.1.1.4 Skladišta boca i prenosnih rezervoara ne
smeju se locirati u blizini objekata u kojima
boravi veći broj ljudi (škola, bolnica, stadiona,
i si.), kao i na prostoru na kome postoji
opasnost od poplave.
3.1.1.5 U sluĉaju potrebe, postavljaju se zaštitni
zidovi prema javnom putu ili granici
gas se uskladištava i to:
1) u pogonima za punjenje boca i prenosnih
rezervoara do 3000 kg, ako je prostorija
za uskladištavanje u zajedniĉkom objektu
sa prostorijom za punjenje;
2) u posebno izgraĊenim objektima do
10.000 kg.

82
 I GRUPA

3 .2.1 .2 G ra Ċ e vinski obj ekt namen jen za tako da na svaki kubni metar gasa bude 5 kg
uskladištavanje gasa u bocama ili prenosnim praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za
rezervoarima mora biti lociran prema gašenje poţara.
uslovima predviĊenim u sledećoj tabeli: 3.2.3.2 Boce i prenosni rezervoari moraju biti na
prikladan naĉin obezbeĊeni od pomeranja i
prevrtanja, a pune boce se moraju drţati
Najmanja udaljenost od skladišta boca i vertikalno.
prenosnih rezervoara 3.2.3.3 U istom objektu mogu se uskladištavati
skladišta preko prazne boce i prenosni rezervoari samo u
skladišta do
3000 kg posebnim prostorijama pod uslovom da zid
3000kg izmeĊu tih prostorija bude bez otvora i da
Skladišnog 7,5 m 15m ima vatrootpornost predviĊenu za najmanje 2
rezervoara ĉasa.
Pogona za punjenje 7,5 m 10m 3.2.3.4 Objekti za uskladištavanje boca i prenosnih
rezervoara moraju imati odgovarajuća
Pretakališta izvan zaštitne zone izvan zaštitne zone prevozna sredstva za unutrašnji transport.
pretakališta pretakališta 3.2.3.5 Objekti za uskladištavanje boca i prenosnih
Granice susednog 10m 20 m rezervoara moraju imati natpise koji
zemljišta upozoravaju na opasnost.
Javnog puta 15 m 30 m

Bilo kog mogućeg 15 m 30 m 4 PRETAKANJE GASA

stalnog izvora
paljenja
4.1 NAĈIN PRETAKANJA

3.2.1.3 Ako se ne mogu ispuniti uslovi iz tabele
navedene u taĉki 3.2.1.2 pod 4, 5 i 6 ovih
propisa, udaljenost se moţe smanjiti do 50%,
ali se u tom sluĉaju moraju postaviti posebni
zaštitni zidovi izvan objekata.
3.2.1.4 GraĊevinski objekt u kome se uskladištavaju
boce i prenosni rezervoari mora u pogledu
lokacije ispunjavati i uslove iz taĉke 3.1.1.4
ovih propisa.
3.2.1.5 Ako je opasnost od poţara za skladište ili za
okolne objekte povećana postavlja se
stabilna instalacija za gašenje poţara u
skladu sa uslovima iz taĉ. 2.1.2.5.3 do
2.1.2.5.7 ovih propisa.
3.2.2 Izgradnja objekta.
3.2.2.1 Objekt za uskladištavanje gasa mora biti
takav da je njegova vatrootpornost
predviĊena za najmanje 2 ĉasa.
3.2.2.2 Objekt za uskladištavanje moţe imati najviše
tri zatvorena zida.
3.2.2.3 Pod objekta za uskladištavanje mora biti od
okolnog terena uzdignut najmanje 20 cm, a
po mogućnosti do visine otpremnih vozila
kojim se transportuju boce i prenosni
rezervoari (1.10 m).
3.2.2.4 Krov objekta za uskladištavanje mora biti
izraĊen od laganog materijala prema
uslovima iz taĉke 4.3.4.1.7 pod 3 ovog
propisa.
3.2.2.5 Elektriĉna instalacija objekta za uskla
dištavanje mora ispunjavati uslove
predviĊene Propisima o elektriĉnim
postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroţenim od eksplozivnih smeša.
3.2.3 Posebni uslovi za sigurnost objekata.
3.2.3.1 Vatrogasna oprema objekta za
uskladištavanje gasa koji je lociran u skladu
sa uslovima iz taĉke 3.2.1.1 ovih propisa
sastoji se od najmanje ĉetiri nadzemna
hidranta sa po 10 litara u sekundi vode i
ruĉnih aparata za gašenje poţara odabranih
4.1.1 Pretakanje gasa iz jedne posude u drugu
mora se vršiti na jedan od sledećih naĉina:
1) razlikom pritiska (kompresijom gasa ili
ekspanzijom teĉnosti);
2) izjednaĉavanjem pritiska;
3) gravitacijom.
4.1.2 Naĉin pretakanja razlikom pritiska sastoji se
iz:
1) stvaranja većeg pritiska u posudi koja se
prazni kompresijom gasa iznad teĉnosti u
njoj;
2) stvaranja manjeg pritiska u posudi koja
se puni ekspanzijom teĉnosti u njenom
gasnom prostoru;
3) kompresije gasa u punoj posudi, a
ekspanzije teĉnosti u praznoj posudi.
4.1.3 Razlika pritiska izmeĊu posuda ne srne se
postizati:
1) smanjenjem pritiska ispuštanjem gasa u
atmosferu;
2) komprimovanjem vazduha ili bilo kog
drugog gasa u posudi osim teĉnog naft
nog gasa;
3) bilo kakvim drugim pumpama i kompreso
rima, osim onim odobrenim za pretakanje
4.1.4 Naĉin pretakanja izjednaĉavanjem pritiska
sastoji se iz izjednaĉavanja pritiska izmeĊu
posuda, a postiţe .'se meĊusobnim spajanjem
gasnih prostora posuda. Teĉna faza gasa
pretaĉe se pumpom i moţe se vršiti bez
meĊusobnog spajanja gasnih prostora.
4.1.5 Naĉin pretakanja gravitacijom sastoji se iz
stvaranja dovoljne visinske razlike izmeĊu
posuda.
4.2 STEPEN PUNJENJA POSUDA
4.2.1 Rezervoari i boce pune se gasom samo do
odreĊenog stepena punjenja.
4.2.2 Posude se pune gasom prema uslovima iz
tabele 3, kao i tabele 4 koja je odštampana
uz ove propise i ĉini njihov sastavni deo.
4.2.3 Najveća dozvoljena koliĉina gasa u litrima,
kojom se posuda srne napuniti, izraĉunava
se putem sledeće formule:

83
I GRUPA
Sx Vp
Vmaks = --------------------- (litara)
s xKx100
gde je:
Vmaks - najveća dozvoljena koliĉina gasa u teĉnom
stanju, kojom se posuda srne napuniti u litrima; S -
stepen punjenja gasa prema tabeli 3; Vp- zapremina
posude u litrima; K - korekcioni faktor zapremine
prema tabeli 4; S - gustina gasa u teĉnom stanju
3
pri temperaturi od 15°C (kg/dm ).
4.3 PRETAKALIŠTE GASA
4.3.1 Opšte odredbe
4.3.1.1 Pretakalište je posebno opremljeno mesto sa
ureĊajima trajno postavljenim za priklju
ĉivanje transportnih cisterni, radi pretakanja
gasa.
4.3.1.2 Pretakalište moţe biti locirano kod distri
butera ili kod potrošaĉa.
4.3.2 Zaštitna zona pretakališta.
4.3.2.1 Zaštitna zona pretakališta je pojas širine
najmanje 7,5 m, mereno od gabarita
prikljuĉenih cisterni.
4.3.2.2 U zaštitnoj zoni pretakališta ne srne se
nalaziti oprema niti materijal, koji mogu biti
izvor paljenja.
4.3.2.3 Ako se pretakalište nalazi unutar zaštitne
zone skladišnih rezervoara, udaljenost
izmeĊu prikljuĉene cisterne i skladišnih
rezervoara mora iznositi najmanje 7,5 m
raĉunajući do gabarita.
4.3.3 Izgradnja i oprema pretakalište.
4.3.3.1 Svi prikljuĉni delovi pretakališta moraju biti
izvedeni nadzemno.
4.3.3.2 U zoni pretakališta ne smeju postojati
nikakva udubljenja na terenu u kojima bi se
mogao skupljati gas.
4.3.3.3 Završetak nepokretnih cevovoda mora biti
sigurno uĉvršćen (u betonskom bloku ili
sliĉno) tako da se onemogući lom cevi u
sluĉaju pomeranja transportnih cisterni pre
nego što se savitljivi spojevi rastave.
4.3.3.4 Prikljuĉci za spajanje transportnih cisterni na
pretakalištu moraju imati natpise odnosno
oznake koje pokazuju da su spojeni sa
prostorom parne odnosno teĉne faze
skladišnih rezervoara.
4.3.3.5 Odušne cevi ventila pretakališta moraju biti
usmerene vertikalno na gore, visine
najmanje 2,5 m iznad nivoa terena i moraju
biti Izvedene prema odredbama taĉ.
2.1.2.3.12 do 2.1.2.3.14 ovih propisa.
4.3.3.6 Sigurnosni ventil na nepokretnom cevovodu
u zoni pretakališta ne mora imati odušnu cev.
4.3.3.7 Pod opremom pretakališta podrazumevaju
se:
1) prikljuĉni cevovodi parne i teĉne faze ga
sa sa ugraĊenom armaturom;
2) prikljuĉne savitljive cevi;
3) pumpe i kompresori (ako se nalaze u sa
stavu pretakališta);
84
4) pristupni put sa opremom;
5) elektriĉna instalacija pretakališta;
6) vatrogasna oprema pretakališta.
4.3.3.8 Sva oprema pretakališta mora biti odobrena
za gas.
4.3.3.9 Armatura i cevovodi pretakališta moraju biti
ispitani na pritisak od najmanje 25 bar
hladnim vodenim pritiskom.
4.3.3.10 U sastavu cevovoda teĉne faze gasa nalaze
se zaporni organ, ventil protiv loma cevi,
sigurnosni ventil, pokazivaĉ protoka,
manometar i odušni ventil.
4.3.3.12 Prikljuĉivanje transportnih cisterni na
pretakalištu mora biti elastiĉno izvedeno
pomoću savitljivih cevi u jednom komadu.
Duţina tih cevi zavisi od koliĉine gasa, koja
ne srne prelaziti 60 litara.
4.3.3.13 Savitljive cevi ispituju se jedanput u tri
meseca hladnim vodenim pritiskom sa 25
bar. Pri tom se na cev stavlja nalepnica ţute
boje s datumom ispitivanja o ĉemu se vodi
posebna evidencija.
4.3.3.14 Kod spoja za pretakanje mora biti prisutno
odgovorno struĉno lice, i to od momenta kad
su spojevi uspostavljeni pa do njihovog
rastavljanja.
4.3.4 Pumpe i kompresori za pretakanje gasa.
4.3.4.1 Lokacija i postavljanje.
4.3.4.1.1 Pumpe i kompresori odobreni za pretakanje
gasa mogu se postavljati unutar skladišnog
prostora, na pretakalištu, a pogon za
punjenje boca i prenosnih rezervoara, na
auto-cisternu i na reĉna i pomorska plovila.
4.3.4.1.2 Pumpe i kompresori, mereno od gabarita,
moraju se nalaziti na udaljenosti, i to od:
1) skladišnih rezervoara - najmanje 1 m;
2) prikljuĉnog ureĊaja za transportne
cisterne - najmanje 1 m;
3) prikljuĉnog ureĊaja za prenosne
rezervoare - najmanje 3 m;
4) pristupnog puta pretakališta - najmanje 2 m;
5) javnog puta - najmanje 15 m;
6) bilo kojeg mogućeg izvora paljenja
- najmanje 15 m;
7) graĊevinskih i drugih objekata ĉija je
vatrootpomost predviĊena za manje od
jednog ĉasa, a u kojima moţe postojati
otvoreni plamen - najmanje 7,5 m.
4.3.4.1.3 Pumpe i kompresori ne smeju se, po pravilu,
postavljati ispod nivoa terena niti u bilo kakva
udubljenja.
4.3.4.1.4 Pumpe i kompresori ne smeju biti
neposredno postavljeni na prikljuĉak
skladišnih rezervoara.
4.3.4.1.5 Ako nisu pokretni, pumpe i kompresori
moraju biti postavljeni i priĉvršćeni na
betonski temelj, ĉiji nivo mora biti najmanje
10 cm iznad okolnog terena.
4.3.4.1.6 Pumpe i kompresori mogu biti ostavljeni na
otvorenom prostoru ili u graĊevinskim
objektima (pumpnim kompresorskim stani
cama) posebno opremljenim za tu svrhu.
4.3.4.1.7 GraĊevinski objekt u kome su postavljene
pumpe i kompresori mora ispunjavati sledeće
uslove:
1) zidovi moraju imati vatrootpomost
predviĊenu za najmanje šest ĉasova;

2) pod mora biti uzdignut od okolnog terena
najmanje 10 cm;
3) krov mora biti od laganog materijala, ispod
kog mora biti priĉvršćena zaštitna mreţa;
4) otvaranje vrata i prozora mora biti upolje;
5) mora biti dobro osvetljen;
6) mora imati ventilaciju sa prirodnom
cirkulacijom vazduha;
7) ventilacioni otvori moraju biti postavljeni
pri podu i tavanici prostorija;
8) ventilacioni otvori pri podu moraju biti
izgraĊeni tako da ne ometaju gravitaci-
ono izlaţenje gasa;
9) 9) veliĉina ventilacionih otvora ne srne biti
manja od 10% tlocrtne površine poda.
4.3.4.2 Posebni uslovi za konstrukciju pumpi i
kompresora.
4.3.4.2.1 Pumpe i kompresori moraju imati sledeću
mernu, regulacionu i sigurnosnu opremu:
1) zaporne organe na ulazu i izlazu;
2) sigurnosni obilazni ventil, ĉvrsto spojen na
parni prostor posude iz koje se prazni gas
odnosno na usisni cevovod pumpe kojim
se omogućava ispuštanje gasa;
3) manometar na ulazu i izlazu;
4) filter na usisnoj strani.
4.3.4.2.2 Kompresori moraju biti spojeni na posude
tako da uvek prazne i pune samo parnu fazu,
a pumpe samo teĉnu fazu gasa
4.3.4.2.3 Spajanje pumpi i kompresora na nepokretni
cevovod mora biti elastiĉno izvedeno
pomoću kratke savitljive cevi na usisnom
prikljuĉku.
4.3.4.2.4 Pumpe i kompresori sa elektriĉnim pogonom,
bez obzira na mesto postavljanja, moraju
imati motor i elektriĉnu instalaciju u skladu sa
odredbama Propisa o elektriĉnim
postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroţenim od eksplozivnih smeša.
4.3.4.2.5 Pumpe i kompresori moraju biti uzemljeni
bez obzira na mesto postavljanja.
4.3.4.2.6 Prikljuĉni cevovodi pumpi i kompresora
moraju biti oznaĉeni brojem, a sigurnosni
ventil crvenim prstenom na svom prikljuĉku.
4.3.4.2.7 Uz pumpe i kompresore mora se nalaziti
uputstvo za rukovanje i znaci ili natpisi
upozorenja.
4.3.5 Pristupni put sa opremom.
4.3.5.1 Za pristup transportnih cisterni do mesta
prikljuĉenja na pretakalištu mora postojati
pristupni put ili pristupni kolosek.
4.3.5.2 Pristupni put odnosno pristupni kolosek je
sastavni deo pretakališta i koristi se samo
radi pretakanja gasa.
4.3.5.3 Pristupni put odnosno pristupni kolosek mora
biti bez nagiba.
4.3.5.4 Duţina horizontalnog dela pristupnog puta
odnosno pristupnog koloseka mora biti
dvostruko veća od ukupne duţine
prikljuĉenih cisterni.
4.3.5.5 Na pristupnom koloseku moraju postojati
odgovarajući trajno postavljeni zaustavljaĉi.
4.3.5.6 Podmetaĉi za obezbeĊenje vozila od
pokretanja za vreme pretakanja moraju imati
ĉeliĉnu uţad duţine najmanje 15 m.
4.3.5.7 Pristup vozilima koja nisu namenjena za
transport gasa se onemogućava rampom,
I GRUPA
lancem, iskliznicom na ţelezniĉkom koloseku i si., koji
se postavljaju sa obe strane pristupnog puta
odnosno koloseka na 10 m od gabarita prikljuĉenog
vozila. 4.3.5.8 Na poĉetku pristupnog puta
postavljaju se sledeći vidni natpisi:
1) "ZABRANJENO PUŠENJE I PRISTUP
OTVORENIM PLAMENOM",
2) "NEZAPOSLENIM PRISTUP
ZABRANJEN";
3) "OPASNOST OD POŢARA I
EKSPLOZIJE";
4) "STOP, CISTERNA PRIKLJUĈENA";
5) "OBAVEZNA UPOTREBA ALATA KOJI NE
VARNIĈI"
4.3.6 Elektriĉna instalacija.
4.3.6.1 Pod elektriĉnom instalacijom pretakališta
podrazumevaju se: rasveta, uzemljenje
elektromotorni pogon, prikljuĉna elektriĉna
instalacija i sklopke za motore i rasvetu.
4.3.6.2 Elektriĉna instalacija pretakališta mora biti
ispitana i odobrena a izgraĊena u skladu sa
odredbama Propisa o elektriĉnim postro
jenjima na nadzemnim mestima ugroţenim od
eksplozivnih smeša, ako se nalazi u zaštitnoj
zoni pretakališta.
4.3.7 Saobraćaj vozila i mere bezbednosti.
4.3.7.1 Saobraćaj cisterni na pretakalištu mora se
odvijati u jednom smeru na za to odreĊenim i
oznaĉenim putevima.
4.3.7.2 U zoni pretakališta nije dozvoljen za vreme
pretakanja pristup vozilima koja nisu
namenjena za transport gasa.
4.3.7.3 Pretakalištu smeju pristupiti samo ispravne
cisterne.
4.3.7.4 Sve cisterne prispele za punjenje ili
praţnjenje moraju se pre i posle pretakanja
nalaziti van pristupnog puta.
4.3.7.5 Punjenje ili praţnjenje auto-cistemi srne se
vršiti samo ako je motor vozila ugašen.
4.3.7.6 Auto-cisterne smeju pristupiti pretakalištu
samo sa hvataĉem varnica postavljenim na
izduvnoj cevi motora.
4.3.7.7 Toĉkovi transportnih cisterni moraju za
vreme pretakanja biti ukoĉeni i obezbeĊeni
za tu svrhu izraĊenim podmetaĉima.
4.3.7.8 Pristupni kolosek mora biti stalno uzemljen, a
cisterne samo za vreme pretakanja.
4.3.7.9 Pre i posle pretakanja mora se utvrditi
ispravnost transportnih cisterni, i to od strane
struĉnog i odgovornog lica pod ĉijim se
nadzorom vrše sve manipulacije na
pretakalištu.
4.3.7.10 Uţad ventila za brţe zatvaranje na
cisternama moraju za vreme pretakanja biti
izvuĉena izvan zaštitne zone pretakališta.
4.3.8 Zaštita od poţara.
4.3.8.1 Pretakalište mora biti na prikladan i siguran
naĉin zaštićeno od izvora toplote pomoću
vatrogasne opreme i hidrantske mreţe.
4.3.8.2 Pretakalište mora imati odgovarajuću
vatrogasnu opremu, i to:
1) stabilnu instalaciju za raspršenu vodu;
2) prevozne aparate za gašenje poţara.
85
I GRUPA
4.3.8.3 Instalacija za raspršenu vodu mora imati
2
kapacitet od 10 litara u minuti na m tlocrtne
površine svih prikljuĉenih cisterni
od najmanje 2 ĉasa i pritisak
mlaznicama od najmanje 3,5 bar.
4.3.8.4 Stabilna instalacija za raspršenu vodu moţe
biti izvedena sa bacaĉima vode, stalno
prikljuĉenim na hidrantsku mreţu, ĉiji
pritisak ne srne biti manji od 8 bar.
4.3.8.5 Hidrantska mreţa pretakališta mora imati
najmanje dva nadzemna hidranta kapaciteta
vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od
najmanje 2 ĉasa, namenjena zaštiti
pretakališta.
4.3.8.6 Broj prevoznih aparata za gašenje poţara
odreĊuje se tako da za svaku prikljuĉenu
cisternu bude obezbeĊeno 50 kg praha ili
drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje
poţara.
4.3.8.7 Vatrogasna oprema pumpi i kompresora
sastoji se od ruĉnog aparata za gašenje
poţara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili
drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje
poţara, smeštenog uz agregat.
4.3.8.8 Vatrogasna oprema pretakališta mora se
svakodnevno vizuelno kontrolisati.
4.3.8.9 Vatrogasnim vozilima mora biti obezbeĊen
nesmetan pristup pretakalištu iz najmanje
dva pravca, kao i mogućnost prikljuĉenja
na hidrante iz tih pravaca.
4.3.9 Posebni uslovi za pretakalište kod
distributera.
4.3.9.1 Pretakalište kod distributera mora se
nalaziti iskljuĉivo na terenu distributera i
locirati zavisno od frekvencije pretakanja i
mogućnosti pristupa transportnih cisterni skladišnom
prostoru.
4.3.9.2 Pretakalište, mereno od gabarita, mora biti
udaljeno od:
1) skladišnih rezervoara - najmanje 7,5 m;
2) pristupnog puta - najmanje 2 m;
3) javnog puta - najmanje 30 m;
4) ostalih objekata u kojima moţe postojati
stalni izvor paljenja - najmanje 15 m.
4.3.9.3 Ako se pretakanje vrši u auto-cisternu i
vagon-cisternu, moraju postojati dva
posebna pretakališta za auto-cisternu
odnosno vagon-cisternu, s tim da odstojanje
izmeĊu njih iznosi najmanje 15 m
4.3.9.4 Na pretakalištu nije dozvoljena upotreba
motora sa unutrašnjim sagorevanjem za
pogon pumpi i kompresora.
4.3.9.5 Na pretakalištu srne istovremeno biti
prikljuĉeno najviše ĉetiri transportne cisterne.
4.3.9.6 Na pretakalištu za transportne cisterne nije
dozvoljeno puniti boce.
4.3.9.7 Uţad ventila za brzo zatvaranje i podmetaĉa
transportnih cisterni moraju za vreme
pretakanja biti izvuĉena van zaštitne zone
pretakališta.
4.3.9.8 Prikljuĉna armatura za transportne cisterne
na pretakalištu ne mora biti smeštena u
zaštitno kućište.
4.3.9.9 Pretakalište mora imati detektore gasa i
meraĉ otpora za uzemljenje.
86
4.3.10 Posebni uslovi za pretakalište kod
u trajanju potrošaĉa.
vode na
4.3.10.1 Pretakalište kod potrošaĉa locira se zavisno
od uĉestalosti dopreme gasa i mogućnosti
pristupa transportnih cisterni na teren
potrošaĉa.
4.3.10.2 Pretakalište, mereno od gabarita, mora biti
udaljeno od:
1) skladišnih rezervoara - najmanje 7,5 m;
2) pristupnog puta - najmanje 2 m;
3) javnog puta - najmanje 15 m;
4) ostalih objekata u kojima moţe postojati
stalni izvor paljenja - najmanje 15 m.
4.3.10.3 Na pretakalištu srne biti prikljuĉena samo
jedna transportna cisterna. Na pretakalištu
4.3.10.4 se smeju upotrebljavati motori sa
unutrašnjim sagorevanjem za pogon
pumpi i kompresora, samo ako su
smešteni na auto-cisterni i snabdeveni
hvataĉem varnica na izduvnoj cevi motora. Na
4.3.10.5 pretakalištu nije dozvoljeno punjenje
prenosnih rezervoara i boca. Ako se gas
4.3.10.6 doprema auto-cisternom i vagon-cisternom,
pretakalište mora biti opremljeno tako da ih
moţe primati. Prikljuĉna armatura za
4.3.10.7 transportne cisterne na pretakalištu mora biti
smeštena u zaštitno kućište tako da se
onemogući eventualno neovlašćeno
korišćenje.
5 SISTEM SA BOCAMA I SISTEM SA
REZERVOARIMA
5.1 OPŠTE ODREDBE
5.1.1 Gas se koristi pomoću sistema sa bocama i
sistema sa rezervoarima, s tim što se
prethodno vrši priprema za njegovo
korišćenje (isparavanje, redukcija i regulacija
pritiska i mešanje sa vazduhom). Redukcija i
5.1.2 regulacija pritiska isparenog gasa sprovodi
se u jednom stepenu ili u više stepeni.
Jednostepena redukcija i regulacija pritiska
se, po pravilu, primenjuje kod sistema sa
bocama, a dvostepena redukcija i regulacija
pritiska kod sistema sa rezervoarima.
Pri dvostepenoj redukciji i regulaciji pritiska u
5.1.3 prvom stepenu smanjuje se pritisak koji
vlada u rezervoaru za uskladištavanje gasa
odnosno u isparivaĉu na 0,8 do 2 bar a u
drugom stepenu na radni pritisak trošila (2,94
do 4,9 kPa).
Najveći dozvoljeni pritisak gasa koji se moţe
5 -j 4 koristiti u objektima, koji nisu namenjeni
iskljuĉivo za smeštaj ureĊaja za pripremu
gasa, iznosi 1,4 bar.
U domaćinstvima se mogu drţati najviše tri
515 boce kapaciteta punjenja do 10 kg ili dve
boce kapaciteta punjenja do 15 kg gasa. U
prostoriji u kojoj se nalazi trošilo za
5.1.6 kuvanje ili grejanje moţe se drţati samo
jedna boca kapaciteta punjenja do 15 kg
gasa.

3
5.1.7 U poslovnoj prostoriji zapremine do 70 m
moţe se drţati samo jedna boca kapaciteta
punjenja do 10 kg, a u poslovnoj prostoriji
3
zapremine veće od 70 m na svakih daljih
3
50 m zapremine još po jedna boca
kapaciteta punjenja do 10 kg. Pored koliĉine i
5.1.8 broja boca za gas iz taĉke 5.1.5 ovih
propisa, moţe se drţati još jedna posuda ĉiji
kapacitet punjenja ne prelazi 2 kg gasa, s tim
da se on koristi iskljuĉivo za rasvetu.
Ako se gas koristi za laboratorijske potrebe
5.1.9 na malim laboratorijskim plamenicima, u istoj
prostoriji se mogu koristiti više boca
kapaciteta punjenja manjeg od 10 kg, ali
ukupna koliĉina gasa ne srne prelaziti 30 kg.
Ako su u domaćinstvima, ugostiteljskim ili
5.1.10 zanatskim radnjama i laboratorijama
potrebne koliĉine gasa veće od koliĉina iz
taĉ. 5.1.5 i 5.1.9 ovih propisa, mora se izvesti
stabilna instalacija koja se napaja iz sistema
sa bocama.
SISTEM SA BOCAMA
5.2
Izrada i oprema.
5.2.1
Sistem sa bocama sastoji se od boca za gas
5.2.1.1 i nepokretne ili savitljive instalacije, ureĊaja
za isparavanje, redukciju i regulaciju i razvod
gasa do trošila.
Instalacije za gas moraju biti izvedene od
5.2.1.2 ĉeliĉnih bešavnih atestiranih ili po kvalitetu
njima odgovarajućih cevi koje se spajaju
zavarivanjem.
Na mestima na kojima se ugraĊuju armatura
5.2.1.3 i instrumenti dozvoljeno je spajanje
prirubnicama i cevnim navojnim spojevima.
Spojevi prirubnicama i cevnim navojnim
5.2.1.4 spojevima zaptivaju se sredstvima koja su
odobrena za gas i ne korodiraju. Boca koja
je instalirana za gas mora biti spojena na
5.2.1.5 stabilni vod pomoću bakarne ili armirane
savitljive cevi. U primarnom regulacionom
krugu na cevovodima teĉne faze gasa,
5.2.1.6 kod dela instalacije visokog pritiska, izmeĊu
svaka dva zaporna organa mora se
postaviti ventil sigurnosti.
Teĉna faza gasa se moţe koristiti pomoću
sifonske cevi ili prevrtanjem boce sa ventilom
5.2.1.7 okrenutim prema dole. Tako postavljene
boce pored natpisa "TEĈNA FAZA TEĈNOG
NAFTNOG GASA", moraju imati i vertikalno
u smeru ose uoĉljive oznake na ĉetiri strane.
U sistemu sa bocama mogu se upotrebljavati
ruĉni ili automatski inverzori (ureĊaji za
iskljuĉivanje praznih i ukljuĉivanje punih
5.2.1.8
boca).
Postrojenjem za gas moţe rukovati samo
struĉno za to osposobljeno lice, što se
dokazuje pismenom potvrdom distributera.
5.2.1.9
Postavljanje boca i njihova zamena vrši se
pod nadzorom distributera ili od njega
ovlašćenog struĉnog lica. Zamena boca
5.2.1.10 moţe se poveriti i potrošaĉu gasa, ako
distributer oceni da je on struĉno
osposobljen za rukovanje bocama.
5.2.1.11
I GRUPA
5.2.1.12 Pre zamene boca, svi ventili boca moraju se
zatvoriti.
5.2.1.13 Boce moraju imati sigurni i odobreni ventil za
zatvaranje i izdrţati probni pritisak od 25 bar.
5.2.1.14 Boce ĉije punjenje ne prelazi 0,5 kg gasa, a
koriste se za punjenje upaljaĉa ili za osve-
tljenje moraju imati ventil koji se automatski
zatvara.
5.2.1.15 Ventil za zatvaranje boca i njegovi spojni
delovi moraju se zaštititi od oštećenja
smeštanjem u udubljenje na boci ventilskom
kapom ili obruĉem priĉvršćenim na boci
odobrene konstrukcije.
5.2.1.16 Boca kapaciteta punjenja većeg od 15 kg
gasa, pored ventila za zatvaranje, mora imati
i ventil sigurnosti. Ventil sigurnosti na boci
mora da ima konstrukciju sa oprugom da je
obezbeĊen od udara i plombiran i da izmeĊu
njega i boce nije ugraĊen nikakav drugi
ventil.
5.2.1.17 Sistem sa bocama koji je prikljuĉen na
stabilnu instalaciju mora imati odušnu cev
preko ventila sigurnosti na kolektoru.
5.2.1.18 Kraj odušne cevi iz taĉke 5. 2.1. 17 ovih pro
pisa mora biti udaljen 2,5 m od bilo kog
otvora na objektu. Ako se sistem sa bocama
nalazi u objektu, kraj odušne cevi mora biti
izveden van tog objekta na visini od 50 cm
iznad najviše taĉke krova.
5.2.1.19 Završni kraj odušne cevi mora imati okošeni
otvor, koji omogućava ekspanziju ispuštenog
gasa vertikalno na gore.
5.2.1.20 Odušne cevi ne mogu se zatvarati
poklopcem ili ţiĉanom mreţicom. Na svakoj
odušnoj cevi mora postojati ispust za vodu i
kondenzat koji se ne moţe zatvoriti.
5.2.1.21 Boca koja se spaja na kolektor priĉvršćuje se
preko ventila ugraĊenog na kolektoru.
5.2.2 Sistem sa bocama u graĊevinskom
objektu.
5.2.2.1 Boce se ne smeju smeštati u prostorije koje
sluţe za spavanje, podrumske prostorije,
zajedniĉke prostorije, na stepeništa, kao i u
prostorije koje su niţe od nivoa terena.
5.2.2.2 U prostoriji koja sluţi za drţanje rezervnih
boca mora se obezbediti odgovarajuća
ventilacija (taĉka 1,30).
5.2.2.3 Ako je trošilo sistema sa bocama smešteno u
podrumskoj prostoriji, mora postojati stabilna
instalacija od bešavnih atestiranih ili po
kvalitetu njima odgovarajućih cevi, a boce se
moraju nalaziti van te prostorije.
5.2.2.4 Prostorija iz taĉke 5.2.2.3 ovih propisa mora
imati odgovarajuću ventilaciju.
5.2.2.5 Ako se sistem sa bocama nalazi unutar
objekta, a ne koristi isparivaĉ, taj objekt
moţe biti prislonjen uz zid nekog drugog
objekta na kome nema prozora ili drugih
otvora.
5.2.2.6 Sistem sa bocama moţe se instalirati i u
jednoj od prostorija objekta koji nije iskljuĉivo
za to namenjen.
5.2.2.7 Objekt u kome se instalira sistem sa bocama
mora biti izgraĊen od materijala koji
obezbeĊuje vatrootpomost konstrukcije
predviĊenu za najmanje 2 ĉasa.
5.2.2.8 Pored uslova iz taĉke 5.2,2.7 ovih propisa,
slobodno stojeći objekt ili objekt prislonjen uz
87
I GRUPA
zid nekog drugog objekta,
instaliranje sistema sa bocama,
ispunjavati i sledeće uslove:
1) krov mora biti od laganog materijala, a ve
za izmeĊu krova i zidova mora biti takva da u
sluĉaju eksplozije bude lako odbaĉen;
2) vrata moraju biti od materijala koji ne var-
niĉi i otvarati se upolje;
3) pod mora biti od materijala koji ne varniĉi;
4) ventilacija mora biti izvedena u nivou poda
i tavanice prostorije; a po mogućnosti na dva
suprotna zida.
5.2.2.9 Ako je objekt, u koji se instalira sistem sa
bocama, prislonjen uz neki drugi objekt koji
ima podrum ili prostorije ispod nivoa terena,
prozori takvih prostorija moraju se zazidati na
udaljenosti 3 m od objekta u kome se nalazi
sistem sa bocama ili stakla prozora zameniti
armiranim staklima pri ĉemu se spojevi
stakla moraju nepropusno zatvoriti.
5.2.2.10 Kod objekata u kojima se instalira sistem sa
bocama, a koji su prislonjeni uz neki drugi
objekt, moraju se preduzeti mere koje
onemogućavaju širenje poţara sa jednog
objekta na drugi.
5.2.2.11 Prostorija u kojoj se instalira sistem sa
bocama, a sastavni je deo objekta koji nije
iskljuĉivo za to namenjen (taĉka 5.2.2.6),
pored uslova iz taĉke 5.2.2.7 ovih propisa,
mora ispunjavati i sledeće uslove:
1) da se u prostoriju ulazi neposredno spolja;
2) da vrata, prozori i drugi otvori nisu okrenuti
prema bilo kojoj drugoj prostoriji u odnos
nom objektu;
3) da je spoljni zid, na kome se moraju nala
ziti vrata za ulaz, izraĊen od laganog materi
jala da bi u sluĉaju, eksplozije bio lako odba
ĉen;
4) da konstrukcija tavanice ispunjava uslove
predviĊene za zidove prostorije;
5) da se iznad i ispod prostorije ne nalaze
prostorije namenjene za duţi boravak ljudi;
6) da visina prostorije ne iznosi manje od 2,2
m.
5.2.2.12 U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa
bocama, a koja se nalazi u objektu koji nije
iskljuĉivo za to namenjen, moţe se instalirati
najviše šest boca, ukljuĉujući i radne i
rezervne boce.
5.2.2.13 Ventilacioni otvori prostorije u kojoj je
instaliran sistem sa bocama moraju biti
zaštićeni ţiĉanom mreţom. Zbir površina
ventilacionih otvora mora iznositi 10%
tlocrtne površine.
5.2.2.14 U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa
bocama elektriĉna instalacija mora biti
izvedena u skladu sa odredbama Propisa o
elektriĉnim postrojenjima na nadzemnim
mestima ugroţenim od eksplozivnih smeša,
a gromobranska instalacija - u skladu sa
odredbama Pravilnika 0 tehniĉkim propisima
o gromobranima ("Sluţbeni list SFRJ",
br. 13/68).
5.2.2.15 U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa
bocama ne moţe se drţati materijal koji
moţe postati izvor paljenja.
5.2.2.16 U slobodno stojećem objektu ili prislonjenom
objektu u kome se nalazi sistem sa bocama
koji ne koristi isparivaĉ, taj sistem moţe imati
88
namenjen za najviše 28 boca ukljuĉujući i radne i rezervne
mora boce.
5.2.2.17 Sistem sa bocama koji koristi isparivaĉ moţe
se nalaziti samo u slobodno stojećem
objektu koji mora biti udaljen najmanje 7,5
m od bilo kog stalnog izvora paljenja. Sistem
5.2.2.18 sa bocama koji koristi isparivaĉ moţe imati
najviše 20 boca ukljuĉujući i radne i rezervne
boce.
5.2.3 Sistem sa bocama na otvorenom prostoru
5.2.3.1 Sistem sa bocama na otvorenom prostoru
mora ispunjavati sledeće uslove:
1) da sadrţi najviše 28 boca. ukljuĉujući i
radne i rezervne boce;
2) da je udaljen od granice susednog zemljiš
ta, javnog puta ili bilo kog stalnog izvora pa
ljenja - najmanje 15 m.
Vatrogasna oprema
5.2.4 Zaštita od poţara sistema sa bocama
sastoji se od ruĉnih aparata za gašenje,
5.2.4.1
poţara, s tim da na svakih 100 kg gasa
dolazi 5 kg praha ili drugog odgovarajućeg
sredstva za gašenje poţara.
5.2.5 Znakovi upozorenja
5.2.5.1 Prostorije i mesta na kojima su instalirani
sistemi sa bocama moraju biti oznaĉeni lako
uoĉljivim sledećim natpisima: "ZABRANJENO
PUŠENJE I PRISTUP OTVORENIM
PLAMENOM", "NEZAPOSLENIMA PRISTUP
ZABRANJEN", OPASNOST OD POŢARA I
EKSPLOZIJE", "OBAVEZNA UPOTREBA
ALATA KOJI NE VARNIĈI".
5.3 SISTEM SA REZERVOARIMA
Izrada i oprema
5.3.1
5.3.1.1 Sistem sa rezervoarima sastoji se od
rezervoara, nepokretne instalacije ureĊaja za
isparavanje, redukciju i regulaciju pritiska i
razvodne mreţe gasa do trošila. Sistem sa
5.3.1.2 rezervoarima mora ispunjavati uslove iz taĉ
2. i 4. ovih propisa.
5.4 ISPARIVAĈI ZA GAS
Isparivaĉ sa
5.4.1 Lokacija i postavljanje opremom mora biti
odobren. Isparivaĉ moţe biti postavljen na
5.4.1.1
otvorenom prostoru, u objektu izraĊenom u
5.4.1.2 tu svrhu (isparivaĉka stanica), u objektu
koji nije iskljuĉivo graĊen za postavljanje
isparivaĉa i u objektu koji je prislonjen uz
neki drugi objekt.
Najmanja udaljenost isparivaĉa mora iznositi
5.4.1.3 (vidi tabelu na str. 58).
Isparivaĉ kapaciteta do 15 kg/h isparenog
5.4.1.4 gasa mora se postaviti u prostoriju u kojoj je
instaliran sistem sa bocama, na mestu na
kome postoji dobro provetravanje i što dalje
od sistema sa bocama.
 I GRUPA

5.4.1.5 Isparivaĉ se ne srne postaviti ispod nivoa 2) isparivaĉ u koji se gas uvodi kroz cevi oko
terena, u bilo kakva udubljenja unutar niti kojih struji medijum kojim se gas zagreva.
ispod skladišnog rezervoara. 5.4.2.5. Isparivaĉ mora imati najmanje jedan
sigurnosni ventil na oprugu, ĉiji se slobodni
5.4.2 Konstrukcija isparivaĉa
otvor odreĊuje putem sledeće formule:
5.4.2.1 Isparivaĉ mora biti konstruisan i izraĊen u 2
skladu sa Tehniĉkim propisima za izradu i A = 2,5 x S x M —(cm ),
upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za gde je: A - najmanja površina
komprimirane, teĉne i pod pritiskom rastvore- ispuštanja
ne gasove. Ako se zagreva elektriĉnom sigurnosnog ventila u cm , S - spoljna
površna isparivaĉa u m , koja
energijom, isparivaĉ mora biti konstruisan i
moţe biti izloţena poţaru, M - konstanta,
izraĊen u skladu sa Propisima o elektriĉnim zavisna od radnog pritiska
postrojenjima na nadzemnim mestima isparivaĉa prema sledećoj tabeli:
ugroţenim od eksplozivnih smesa.
Radni pritisak Konstanta
Udaljenost isparivaĉa zavisno od kapaciteta isparivaĉa* isparivaĉa M
do 10 bar 0,058
do 25 od 25 preko
kg/h do 500 500 preko 10 bar 0,46
kg/h kg/h

Od sistema sa bocama: - u poseb. - -

5.4.2.6 Sigurnosni ventil mora se otvarati na pritisku
u objektu - na otvor, prostoriji
prostoru 7,5 m većem za 10% od najvećeg dozvoljenog
radnog pritiska.
Od sistema sa rezervoarima: - 7,5 m 15m 5.4.2.7 Ne srne se upotrebljavati sigurnosni ventil na
rezervoar ukupne zapremine od 12 3 3m uteg i topljivi osiguraĉ na isparivaĉu.
m3 - rezervoar ukupne zapremine 5.4.2.8 Sigurnosni ventil isparivaĉa mora biti
veće od12m 3 neposredno spojen sa parnim prostorom
isparivaĉa i konstruisan tako da
Od pretakališta izvan zaštitne zone
onemogućava eventualno njegovo korišćenje
pretakališta
od strane neovlašćenih lica. Ako je isparivaĉ
Od graĊevinskog objekta 7,5 m 15m 30 m 5.4.2.9 smešten u objektu, odušna cev mora biti
ĉija je vatrootpornost izvedena van objekta tako da se njen
predviĊena do 2 ĉasa završni kraj nalazi najmanje 40 cm iznad
Od graĊevinskog objekta ĉija je 1,5 m 3m 7,5 m najviše taĉke krova objekta, a najmanje
vatrootpornost kontaktnog zida
2,5 m udaljen od bilo kog otvora na objektu
predviĊena za više od 2 ĉasa**)
koji se nalazi ispod završnog kraja cevi
Od javnog puta 7,5 m 15m 30 m
mereno horizontalno. Ako je isparivaĉ
Od susednog zemljišta 7,5 m 15m 30 m 5.4.2.10 smešten na otvorenom prostoru, završni
kraj odušne cevi mora biti najmanje 2,5 m
iznad nivoa okolnog terena a najmanje 2,5 m
udaljen od bilo kog otvora na objektu koji se
*) Sve udaljenosti mere se najkraćim putem od gabarita nalazi ispod završnog kraja cevi mereno
isparivaĉa do gabarita objekta.
horizontalno. Izrada odušne cevi u pogledu
**) Kontaktni zid je najbliţi zid graĊevinskog objekta uz koji
5.4.2.11 ispuštanja gasa mora biti u skladu sa taĉ.
je isparivaĉ postavljen i na koji se direktno prenosi toplota u
sluĉaju pojave poţara. 5.2.1.19 i 5.2.1.20 ovih propisa.

5.4.2.2 Isparivaĉ, bez obzira na kapacitet, GraĊevinski objekt u kojem se smeštaju

konstrukciju i naĉin zagrevanja mora biti na
efikasan i siguran naĉin obezbeĊen od
prevelikog priliva teĉne faze gasa, od
prevelikog pritiska i od pregrejavanja teĉne
faze gasa.
5.4.2.3 Isparivaĉ mora imati natpisnu ploĉicu
priĉvršćenu na vidnom mestu, sa sledećim
podacima:
1) naznaĉenje propisa odnosno standarda
po kome je izraĊen;
2) naziv proizvoĊaĉa;
3) fabriĉki broj;
4) godina izrade;
5) oznaka atesta (broj i oznaka ovlašćene
organizacije);
6) najveći dozvoljeni radni pritisak u bar,
7) ispitni pritisak u bar;
8) kapacitet isparavanja za dati gas u kg/h.
5.4.2.4. Za isparavanje gasa moţe se upotrebiti
samo indirektno grejan isparivaĉ sledeće
konstrukcije:
1) isparivaĉ u koji se gas uvodi u prostor
izmeĊu plašta i grejnih cevi;
5.4.3. isparivaĉi
GraĊevinski objekt odnosno prostorija u koju
5.4.3.1 se smešta isparivaĉ mora, pored uslova iz
taĉke 4.3.1.7 pod 1 do 8 ovih propisa,
ispunjavati sledeće uslove:
1) veliĉina ventilacionih otvora ne srne biti ma-
nja od 10%, tlocrtne površine poda prostori-
je u kojoj su postavljeni isparivaĉi, od ĉega
najmanji otvor pri podu koji se ne moţe
zatvoriti ne srne iznositi manje od 1 m ;
2
2) prostorija moţe imati najviše dva potpuno
zatvorena zida.
Posebni uslovi za isparivaĉe za gas
5.4.4.
Isparivaĉi se smeju zagrevati samo vodom,
zasićenom vodenom parom niskog pritiska,
5.4.4.1
elektriĉnom energijom i dijatermiĉkim uljem.
UreĊaji za zagrevanje medijuma, kojim se
vrši isparavanje gasa, postavljaju se u
5.4.4.2
posebnu prostoriju ili na otvoreni prostor.

89
I GRUPA
5.4.4.3 UreĊaji iz taĉke 5.4.4.2 ovih propisa ne
smeju se postavljati u prostoriju u kojoj se
nalazi isparivaĉ ako ne ĉine njegov sastavni
deo odnosno u prostoriju u kojoj se nalaze
pumpe, kompresori i ureĊaji za mešanje
gasa.
5.4.4.4 IzmeĊu prostorije u kojoj se nalazi isparivaĉ i
prostorije u kojoj se nalaze ureĊaji za
zagrevanje isparivaĉa, ako su te prostorije
smeštene u istom objektu, mora postojati zid
nepropusan za gasove ĉija je vatrootpornost
predviĊena za najmanje 2 ĉasa.
5.4.4.5 UreĊaji za zagrevanje isparivaĉa putem
gasnog loţenja moraju imati termostatsku
regulaciju ili drugi odobreni automatski
sigurnosni ureĊaj za zatvaranje radi
spreĉavanja isticanja gasa u sluĉaju da se
plamen ugasi.
5.4.4.6 Udaljenost najbliţeg otvora izmeĊu prostorije
isparivaĉa od ureĊaja za zagrevanje
isparivaĉa iz taĉke 5.4.4.5 ovih propisa mora
iznositi najmanje 7,5 m mereno horizontalno.
5.4.4.7 U sastavu isparivaĉa mogu se postaviti
ureĊaji za redukciju i regulaciju pritiska
isparenog gasa.
5.4.4.8 Isparivaĉ mora biti takav da onemogući ulaz
teĉne faze u gasni vod trošila.
5.4.4.9 Uz svaki isparivaĉ mora se nalaziti ruĉni
aparat za gašenje poţara kapaciteta
punjenja 6 kg praha ili drugog odgovarajućeg
sredstva za gašenje poţara.
5.5 UREĐAJI ZA REDUKCIJU I REGULACIJU
PRITISKA GASA
5.5.1 Lokacija i postavljanje
5.5.1.1 UreĊaji za redukciju i regulaciju pritiska
moraju biti odobreni.
5.5.1.2 Redukcija i regulacija pritiska moţe se izvršiti
u više stepeni.
5.5.1.3 UreĊaji za redukciju i regulaciju pritiska
postavljaju se u prvom stepenu neposredno
na prikljuĉak gasnog prostora, na izlaz iz
isparivaĉa i na ulaz, teĉne faze gasa u
isparivaĉ, a u drugom stepenu postavljaju se
neposredno iza prvostepene redukcije
odnosno regulacije (uz isparivaĉe ili
mešalište gasa) ili ispred trošila.
5.5.1.4 UreĊaji za redukciju i regulaciju pritiska
moraju biti postavljeni nadzemno na prostor
koji se provetrava.
5.5.2 Konstrukcija ureĊaja i graĊevinskih
objekata za postavljanje ureĊaja za
redukciju i regulaciju
5.5.2.1 UreĊaji za redukciju i regulaciju pritiska
moraju biti izraĊeni od nepropusnog i na gas
otpornog materijala.
5.5.2.2 UreĊaji za redukciju i regulaciju pritiska
moraju biti na prikladan naĉin obezbeĊeni od
prekoraĉenja dozvoljenog pritiska i lokaciju isparivaĉa.
eventualnog korišćenja od strane neov-
lašćenog lica.
5.5.2.3 UreĊaji za redukciju i regulaciju pritiska
moraju imati manometar na ulaznoj i izlaznoj
strani i filter na ulaznoj strani. Na izlaznoj
strani instalacije niskog pritiska do 4,9 kPa
90
moţe biti postavljen samo prikljuĉak za
manometar.
5.5.2.4 UgraĊivanje ureĊaja za redukciju i regulaciju
,, pritiska vrši se prirubniĉkim ili navojnim spojem.
5.5.2.5 Reduktor ili regulator pritiska mora imati
priĉvršćenu natpisnu ploĉicu sa sledećim
podacima:
1) naziv proizvoĊaĉa;
3
2) kapacitet reduktora u m /h ili kg/h;
3) najveći ulazni pritisak u bar ili kPa;
4) izlazni pritisak u bar ili kPa;
5) broj standarda ili atesta;
6) oznaka kontrole proizvodnje.
5.5.2.6 GraĊevinski objekt odnosno prostorija u kojoj
se nalazi reduktor ili regulator pritiska mora
biti izvedena tako da omogućava bezopasno
odvoĊenje eventualno ispuštenog gasa iz
reduktora ili regulatora.
5.5.3 Posebni uslovi za reduktore i regulatore
pritiska gasa
5.5.3.1 Reduktor i regulator pritiska ne smeju biti
postavljeni na mestima na kojima moţe doći
do njihovog oštećenja i eventualnog
korišćenja od strane neovlašćenih lica.
5.5.3.2 Ako su reduktor i regulator pritiska smešteni
u zatvoreno kućište, takvo kućište mora imati
dobro provetravanje.
5.5.3.3 Ako postoji opasnost od visokih temperatura,
reduktor i regulator pritiska treba smestiti na
takvu udaljenost od izvora toplote da tempe
ratura okoline ne bude veća od 40°C.
5.5.3.4 Reduktor i regulator pritiska treba ugraditi
tako da se onemogući ulazak konde-
nzovanog gasa u reduktor i regulator.
Odmrzavanje reduktora i regulatora dozvo
ljeno je samo toplom vodom ili parom.
5.5.3.5 Reduktor i regulator pritiska koji se koriste u
domaćinstvu mogu imati izlazni pritisak do
4,9 kPa uz odstupanje do 20%.
5.5.3.6 Reduktor i regulator pritiska plombiraju se
samo ako nisu sastavni deo trošila za gas. U
tom sluĉaju prvo plombiranje vrši proizvoĊaĉ
ili struĉno lice koje on ovlasti.
5.6 UREĐAJI ZA MEŠANJE GASA
5.6.1 Lokacija i konstrukcija
5.6.1.1 UreĊaj za mešanje isparenog gasa sluţi kao
ureĊaj za pripremu gasa pre upotrebe na
trošilu radi odrţavanja konstantne kaloriĉne
vrednosti.
5.6.1.2 UreĊaj za mešanje gasa moţe biti instaliran
kao zamena ili dopuna gradskom odnosno
zemnom gasu ili kao deo sopstvenog
postrojenja industrijskih potrošaĉa.
5.6.1.3 UreĊaj za mešanje gasa sa vazduhom ili
drugim gasom je sastavni deo isparivaĉko-
redukcione stanice i locira se u skladu sa
odredbama ovih propisa koje se odnose na
5.6.1.4 UreĊaji za mešanje mogu biti stabilne ili
pokretne konstrukcije.
5.6.1.5 GraĊevinski objekt u koji se postavlja ureĊaj
za mešanje gasa mora ispunjavati uslove iz
taĉke 5.4.3.1 ovih propisa.
5.6.2 Posebni uslovi

5.6.2.1 Mešani gas mora pre ulaska u distributivni
cevovod biti odoziran.
5.6.2.2 U daljinskim cevovodima pritisak mešanog
gasa ne srhe prelaziti 3,5 bar, a u objektima
potrošaĉa moţe se koristiti ako ima pritisak
od 2,94 kPado 1,5 bar.
5.6.2.3 Odnos gasa i vazduha u mešavini mora uvek
biti iznad gornje granice eksplozivnosti.
5.7 CEVOVODI
5.7.1 Lokacija i postavljanje
5.7.1.1 Pod cevovodima se podrazumevaju svi
cevovodi parne i teĉne faze gasa bez obzira
na pritiske.
5.7.1.2 Cevovod se postavlja najkraćim putem, po
mogućnosti u ravnim potezima i van javnih
puteva i komunikacija.
5.7.1.3 Cevovod se postavlja izvan zgrada
nadzemno ili podzemno, s tim da dubina
ukopavanja bude najmanje 80 cm ispod
nivoa terena.
5.7.1.4 Cevovodi moraju biti postavljeni tako da ne
ometaju saobraćaj i da nisu izloţeni
prekomernoj toploti ili oštećenju.
5.7.1.5 Cevovodi kod kojih je pritisak gasa do 4,9
kPa mogu se ukopavati i ugraĊivati ispod
maltera, ako su na pogodan naĉin zaštićeni
od korozije i ako je preĉnik cevi manji od 1/2
cola.
5.7.1.6 Ako su cevovodi ukopani ispod maltera,
spajanje cevi se vrši iskljuĉivo zavarivanjem,
a armatura na cevovodima se mora postaviti
u posebne lako dostupne ormariće.
5.7.1.7 Instrumenti, armature i prikljuĉci trošila gasa
na gasni vod spajaju se cevnim navojima
spojem.
5.7.1.8 Cevovodi spojeni prirubnicama i ostalim
vijĉanim vezama ne smeju se ukopavati u
zemlju.
5.7.1.9 Cevovodi kroz zidove i stropove moraju se
zaštititi cevima većeg preĉnika.
5.7.1.10 U izuzetnim sluĉajevima cevovodi se mogu
polagati ispod poda u posebni kanal koji ima
ventilaciju ili je posle ispitivanja na pritisak
zaliven bitumenom. Ako se vrši ovakvo
postavljanje cevovoda, cevi moraju biti bez
spojeva i armatura.
5.7.1.11 Cevovodi se mogu postavljati kroz podrumske
prostorije, ako nema mogućnosti da se na
drugi naĉin postave, s tim što se u takvim
prostorijama ne smeju ugraĊivati armature i
instrumenti a spajanje cevi mora se vršiti
iskljuĉivo zavarivanjem.
5.7.1.12 Cevovodi koji prolaze preko ţelezniĉkog
koloseka podiţu se na visinu od najmanje
1,5 m iznad normalnog ţelezniĉkog gabarita.
5.7.1.13 Cevovodi koji se polaţu ispod ţelezniĉkog
koloseka ili puta moraju se postavljati u
armiranobetonski kanal na dubinu od
najmanje 0,80 m ispod kolovozne
konstrukcije.
5.7.1.14 Ukrštanje cevovoda sa kanalizacijom pod
uglom od 90° vrši se samo ako je cevovod
zaštićen cevima većeg preĉnika, ĉija duţina
mora iznositi najmanje 2 m sa jedne i druge
strane od spoljnjeg zida kanalizacionih cevi.
I GRUPA
5.7.1.15 Ako se ukrštanje cevovoda i kanalizacije vrši
pod oštrim uglom, kateta normalna na
kanalizacionu cev mora imati vrednost iz
taĉke 5.7.1.14 ovih propisa.
5.7.1.16 Krajevi zaštitne cevi zalivaju se bitumenom i
takve cevi moraju imati odušak.
5.7.1.17 Podzemni cevovodi ne smeju prolaziti ispod
temelja graĊevinskog objekta.
5.7.2 Konstrukcija i izrada
5.7.2.1 Cevovodi stabilnih instalacija za gas moraju
biti izvedeni od atestiranih ĉeliĉnih bešavnih
cevi ili cevi njima odgovarajućih kvaliteta, a
daljinski cevovodi moraju biti izvedeni od
srednje teških i teških ĉeliĉnih bešavnih cevi
ĉija je debljina zidova povećana.
5.7.2.2 Bakarne, mesingane i aluminijumske bešavne
cevi mogu biti upotrebljene za parnu fazu gasa
i unutar objekta kao pomoćni vodovi duţine
1,5 m i unutrašnjeg preĉnika do 10 mm.
5.7.2.3 Trošila za gas ĉiji kapacitet potrošnje ne
prelazi 0,8 kg/h a radni pritisak ne prelazi
4,9 kPa mogu se spajati savitljivom cevi koja
na svojim krajevima mora imati zadebljanje
od gume radi sigurnog zaptivanja. Duţina tih
cevi ne srne iznositi više od 1,5 m, a preĉnik -
više od 8 mm.
5.7.2.4 Cevovodi izraĊeni od ĉeliĉnih bešavnih cevi
spajaju se zavarivanjem, prirubnicima ili
cevnim navojnim spojevima, a daljinski
cevovodi iskljuĉivo zavarivanjem odnosno
pojedine sekcije prirubniĉkim spojem koji
mora biti premošten.
5.7.2.5 Spajanje cevovoda prirubnicama vrši se pri
ugraĊivanju armatura, pri pripajanju savitljivih
cevi preĉnika većeg od 15 mm i pri ugradnji
instrumenata, ako postoji potreba za ĉišćenje
i odmuljivanje cevovoda.
5.7.2.6 Cevovodi moraju biti uzemljeni i zaštićeni
odgovarajućim sredstvima protiv korozije.
5.7.2.7 Armatura cevovoda mora se zaštititi od
mehaniĉkog oštećenja i eventualnog
korišćenja od strane neovlašćenih lica.
5.7.2.8 Cevovod preĉnika većeg od 50 mm mora
imati ventil protiv loma cevi na svim
prelazima, prolazima ?. i. ostalim kritiĉnim
mestima. Takvi ventili se postavljaju izmeĊu
dva zaporna organa.
5.7.2.9 IzmeĊu dva zaporna organa mora biti
postavljen sigurnosni ventil dovoljnog
kapaciteta, za odnosnu sekciju cevovoda.
5.7.2.10 Sigurnosni ventil se postavlja na cevovode
teĉne faze, a na cevovode gasovite faze
samo na mestima na kojima se moţe
oĉekivati kondenzacija gasa.
5.7.3 Sigurnosne i zaštitne mere
5.7.3.1 Cevovod mora biti obezbeĊen od ekspanzije,
kontrakcije, potresa, vibracije i sleganja tla.
5.7.3.2 Mere katodne zaštite, kao i mere, zaštite od
korozije, odreĊuju se zavisno od vrste i stanja
tla.
5.7.3.3 Cevovod ispod ţelezniĉkog koloseka mora
biti postavljen u zaštitnu cev na dubinu od
1,2 m, raĉunajući od donjeg nivoa praga do
gornjeg nivoa plašta zaštitne cevi.
5.7.3.4 Polaganje cevovoda ispod puta izvodi se isto
kao polaganje cevovoda ispod ţelezniĉkog
91
I GRUPA

koloseka s tim što se dubina meri od gornjeg 5.8.2 Lokacija i postavljanje

nivoa puta.
5.7.3.5 Polaganje cevovoda iznad puta, ţelezniĉkog
koloseka, potoka, reke i si., izvodi se cevnim
mostovima.
5.7.3.6 Savitljive cevi za autogeno rezanje i zava
rivanje ne smeju biti kraće od 15 m niti duţe
od 25 m.
5.7.3.7 Pri pretakanju gasa ili pripajanja stabilne
gasne instalacije na trošilo gasa ili neki drugi
stroj koji u toku rada vibrira, moraju se
koristiti armirane savitljive cevi.
5.7.3.8 Spojevi izmeĊu stabilnog i savitljivog
cevovoda ili trošila za gas moraju biti
izvedeni tako da se onemogući njihovo
razdvajanje bez upotrebe alata.
5.7.3.9 Na stabilnom cevovodu ispred spoja sa
savitljivim cevovodom mora se nalaziti ventil
za zatvaranje.
5.7.3.10 Na savitljivom cevovodu ne srne se nalaziti
zaporni organ.
5.7.3.11 Cevovod se ne srne postavljati u otvore
liftova, otvore podruma, ventilacione otvore i
dimovodne kanale.
5.7.3.12 Cevovodi se ne smeju polagati u rovove
predviĊene za polaganje uzemljenja,
elektriĉnih vodova, parovoda, vodova za
transport kiseline i sliĉno.
5.7.3.13 Ako se cevovod ukršta sa vodovima iz taĉke
5.7.3.12 ovih propisa, mora se izvesti njihovo
mimoilaţenje na visinskoj razlici od 0,5 m, s
tim što se cevovod mora zaštititi cevi ma
većeg preĉnika.
5.7.3.14 Odmrzavanje cevovoda i pripadajuće
armature dozvoljeno je samo toplom vodom
ili vodenom parom niskog pritiska.
5.7.3.15 IzmeĊu svaka dva zaporna organa mora se
postaviti sigurnosni ventil.
5.7.3.16 Cevovodi teĉne faze gasa moraju se
obezbediti sigurnosnim ventilima tako da na
svakih 25 litara teĉne faze gasa dolazi jedan
sigurnosni ventil.
5.7.3.17 Cevovodi iza poslednjeg stepena redukcije i
regulacije pritiska moraju se obezbediti
sigurnosnim ventilom koji se moţe nalaziti i
na kućištu reduktora.
5.7.3.18 Pre puštanja u rad gasne instalacije, mora se
iz nje izduvati vazduh inertnim gasom.
5.7.3.19 Cevovodi se mogu polagati nadzemno ili
podzemno, po mogućnosti najkraćim putem.
5.7.3.20 Cevovodi moraju biti postavljeni tako da im je
omogućena toplotna dilatacija.
5.7.3.21 Cevovodi mogu ulaziti u graĊevinski objekt u
kome su smeštena trošila za gas samo preko
ventila za zatvaranje koji se postavlja sa
spoljne strane objekta - najmanje 0,20 m od
fasade.
5.8.2.1 Gas se srne upotrebljavati samo putem
trošila za gas, koja imaju plamenike izraĊene
za ovu vrstu gasa.
5.8.2.2 Prepravku trošila sa jedne na drugu vrstu
gasa moţe vršiti samo proizvoĊaĉ ili za to
ovlašćeno struĉno lice.
5.8.2.3 Ako je na sistem za gas prikljuĉeno više
trošila, ispred svakog trošila se mora na
cevovod postaviti ventil za zatvaranje, bez
obzira što je na trošilu ugraĊen takav ventil.
5.8.2.4 UreĊaji za gas koji se koriste u kampovima, a
ĉija potrošnja ne prelazi 0,2 kg/h, mogu se
instalirati na bocu za gas ako njen kapacitet
punjenja ne prelazi 2 kg.
5.8.2.5 Trošila za gas namenjena za upotrebu u
pokretu ili za upotrebu uz premeštanje
moraju se spajati sa sudom za gas pomoću
savitljive cevi. Njihova potrošnja ne srne
prelaziti 0,8 kg/h ako se koriste u zatvorenim
prostorijama.
5.8.2.6 Korišćenje gasa u prostorijama koje su niţe
od okolnog terena dozvoljava se samo ako
su boce odnosno rezervoari sa gasom
smešteni van tih prostorija U tom sluĉaju
trošila za gas moraju imati pilostatsku
automatiku, a ispred trošila mora biti ugraĊen
ventil za zatvaranje.
5.8.2.7 U prostoriji zapremine manje od 40 m
3
u
kojoj je potrošnja gasa veća od 07 kg/h
zabranjena je upotreba trošila za gas, ako
trošilo nije spojeno na dimnjak ili poseban
ventilacioni otvor.
5.8.2.8 U prostoriji domaćinstva zapremine manje od
3
15 m zabranjena je upotreba trošila za gas,
ako je potrošnja veća od 250 g/h a trošilo nije
spojeno na dimnjak ili poseban ventilacioni
otvor.
5.8.2.9 Ako se koristi dimnjak koji je namenjen za
odvoĊenje gasova nastalih pri sagorevanju
drugih vrsta goriva, trošila moraju imati
osiguraĉ koji zatvara dovod gasa u sluĉaju
gašenja plamena.
5.8.2.10 Ventilacioni otvor odnosno dimnjak mora
imati takav kapacitet koji omogućava brzo i
potpuno odvoĊenje gasova nastalih
sagorevanjem.
5.82.11 U kupatilu i sobi za spavanje ne srne se
upotrebljavati grejalica ili prenosna gasna
infragrejalica u ĉijem ormariću se nalazi sud
za gas.
5.8.2.12 UreĊaji za zagrevanje vode u domaćinstvu
moraju ispunjavati uslove predviĊene u
sledećim tabelama:
1) Protoĉni ureĊaji za zagrevanje vode (bojler) sa otvorenim
plamenom kapaciteta do 627 kJ/min

Zapremina Upotreba OdvoĊenje sagorelih gasova

5.8 TROŠILA prostorije m3 putem putem vent.
dimnjaka otvora
5.8.1 Opšta odredba do 5 nije dozvoljena - -

5.8.1.1 Odredbe ovih propisa o trošilima ne odnose preko 5 do 8 dozvoljena obavezno obavezno
se na industrijske kotlove i peći.
preko 8 do 12 dozvoljena nije obavezno obavezno

preko 12 dozvoljena nije obavezno nije obavezno

92
 I GRUPA
2) Protoĉni ureĊaj za zagrevanje vode (bojler) sa otvorenim
plamenom kapaciteta preko 1254 kJ/min 5.8.3 Konstrukcija

5.8.3.1 Trošilo za gas mora biti odobreno.

Zapremina Upotreba OdvoĊenje sagorelih gasova 5.8.3.2. Trošilo za gas inostrane proizvodnje moţe se
prostorije m3 koristiti, ako su mu radni pritisak, kapacitet
putem putem vent. potrošnje i izgradnja dimovoda u skladu sa
dimnjaka otvora odredbama ovih propisa.
od 6 do 8 dozvoljena do obavezno obavezno*) 5.8.3.3. Trošila za gas u poslovnim prostorijama
kapaciteta
moraju imati pilostatsku automatiku.
1254kJ/min

preko 8 do 12 dozvoljena do obavezno obavezno 5.8.4 Kontrola trošila za gas

kapaciteta
1630 kJ/min 5.8.4.1 Ispitivanje ispravnosti opreme za korišćenje
gasa (instalacije, aparata za kuvanje,
preko 12 dozvoljena do obavezno obavezno**) grejanje, osvetljenje i si.) pre prve upotrebe i
kapaciteta periodiĉna ispitivanja i kontrolu, vrši
preko 1630 distributer ili struĉno lice koje on za to ovlasti.
kJ/min 5.8.4.2 Pri ispitivanju trošila prikljuĉenih neposredno
na bocu za gas mora se utvrditi ispravnost
* Ako ventilacioni otvor vodi u susednu prostoriju, ukupna (fosila i spojeva savitljivog cevovoda sa
zapremina susedne prostorije i prostorije u kojoj se nalazi protoĉni bocom i trošilom.
ureĊaj za zagrevanje vode ne srne iznositi manje od 12 m3. 5.8.4.3 Van garantnog roka kontrola trošila vrši se
** Ventilacioni otvor nije potreban, ako je zapremina prostorije prema odredbama taĉ. 5.8.4.1 i 5.8.4.2 ovih
najmanje 7,5 puta veća od prikljuĉne vrednosti protoĉnog ureĊaja propisa.
za zagrevanje vode izraţene u kg/h.
5.8.4.4 Pregled ureĊaja i trošila za gas vrši se
periodiĉno na poziv korisnika ali najmanje
3) Akumulacioni ureĊaj za zagrevanje vode (bojler)
jedanput godišnje, a u domaćinstvu -
najmanje jedanput u dve godine.
5.8.4.5 Lice koje vrši pregled ureĊaja trošila
Zapremina Upotreba OdvoĊenje sagorelih gasova sastavlja zapisnik o utvrĊenom stanju, i to u
prostorije m3 putem putem vent. dva primerka od kojih jedan primerak predaje
dimnjaka otvora korisniku a drugi zadrţava za sebe.
do 5 dozvoljena do neobavezno neobavezno*
5 litara

preko'5 do 12 dozvoljena do neobavezno obavezno 5.9 KONTROLA INSTALACIJA

preko 5 do 10
litara 5.9.1 Ako se cevovodi ukopavaju ispod maltera,
preko 12 dozvoljena obavezno neobavezno ispitivanje instalacija mora se izvršiti pre
preko 10 litara malterisanja.
5.9.2 Ispitivanje instalacija i ureĊaja pre prvog
puštanja u rad vrši se u prisustvu izvoĊaĉa
* Za prostorije ĉija je zapremina najmanje 30 puta veća od radova.
prikljuĉne vrednosti akumulacionog ureĊaja za zagrevanje 5.9.3 Pregled i opravku isparivaĉa i reduktora vrši
vode izraţene u kg/h. proizvoĊaĉ odnosno struĉno lice koje on za
to ovlasti.
5.8.2.13 Protoĉni ureĊaji za zagrevanje vode sa
otvorenim plamenom kapaciteta do 627
kJ/min, koji se upotrebljava u kupatilima i 5.10 KONTROLA I ISPITIVANJE CEVOVODA
prostorijama visine do 2,3 m, moraju biti
prikljuĉeni na dimnjak. 5.10.1 Cevovodi moraju biti ispitani na ĉvrstoću i na
5.8.2.14 Akumulacioni ureĊaji za zagrevanje vode propusnost zavisno od radnog pritiska
zapremine preko 10 litara moraju biti predviĊenog u sledećoj tabeli:
prikljuĉeni na dimnjak. Zapremina prostorije
u kojoj se koriste takvi ureĊaji ne srne biti
manja od 7,5 puta prikljuĉne vrednosti Radni pritisak Ispitivanje
akumulacionog ureĊaja za zagrevanje vode
izraţene u kg/h. na ĉvrstoću na propus-
5.8.2.15 U domaćinstvu u kome ne postoji stabilna (bar) nost (bar)
instalacija za gas, ne srne se u jednoj Niski pritisak do 0,05 bar za cevo- 3 1
prostoriji nalaziti više od tri trošila za gas. vod preĉnika otvora preko 150 mm
5.8.2.16 U kuhinjama ugostiteljskih objekata u kojima Srednji pritisak preko 0,05 do 3 bar 4 1
je veći broj trošila za gas instaliran u jednoj
prostoriji, mora se postaviti ureĊaj za prekid Visoki pritisak preko 3 do 6 bar 7,5 6
prikljuĉka izmeĊu trošila i dimnjaka. Visoki pritisak preko 6 do 12 bar 15 12
5.8.2.17 Ako se koriste na otvorenom prostoru ili u
industrijskim halama koje se intenzivno Visok pritisak preko 12 bar 1,2 x radni 1,25 x manji
prirodno ili veštaĉki provetravaju, trošila na pritisak radni pritisak
gas ne moraju se pripajati na dimnjak.

93
 I GRUPA
5.10.2 Cevovodi niskog pritiska do 0,05 bar i preĉ-nika
do 150 mm koji se upotrebljavaju u kućnim Tabela 2.
instalacijama ispituju se samo na propusnost. DxL P DxL P
Ispitivanju podleţe potpuna armatura, osim
3 2 2
reduktora. m / min.m m m /min.m2
3

5.10.3 Ispitivanje na ĉvrstoću izvodi se posle izjed-

naĉenja temperature u trajanju od jednog ĉa- do 10 25 30-32 17,1
sa, a ispitivanje na propusnost posle izjedna- 10-12 24,8 32-34 16,5
ĉenja temperature u trajanju od najmanje 30
12-14 24,6 34-36 16,0
minuta, a vrše se prema tabeli iz taĉke
14-16 24,2 36-38 15,6
5.10.1 ovih propisa.
5.10.4 Cevovodi niskog pritiska do 0,05 bar i preĉ-nika 16-18 23,6 38-40 15,3
otvora do ISO mm ispituju se samo na 18-20 22,8 40-42 15,0
propusnost, s tim da se prvo ispitivanje vrši 20-22 21,8 42-44 14,7
sa pritiskom od I bar u trajanju od 10 minuta 22-24 20,8 44-46 14,4
posle izjednaĉenja temperature, a pre zaštit- 24-26 19,6 46-48 14,2
nog premazivanja odnosno prekrivanja cevo- 26-28 18,6 48-50 14,0
voda. Drugo ispitivanje vrši se pri dvostru- 28-30 17,6 preko 50 13,8
kom radnom pritisku, a najmanje pri 11,77
kPa natpritiska. Instalacija se smatra nepro- Radni pritisak rezervoara
bar 7 8,75 10,5 2,3 preko 14
pusnom ako posle 10 minuta pritisak u nare-
dnih 10 minuta ostane konstantan. Ispitivanje
5.10.5 nepropusnosti cevovoda stabilnih instalacija
vrši se vazduhom, ugljen-dioksidom ili drugim
inertnim gasom. Ispitivanje ureĊaja u radu vrši se f 1.162 1,142 1,113 1,078 1,01
5.10.6 stavljanjem u pogon svih trošila u trajanju od 15
minuta, pri ĉemu se kontroliše sagorevanje gasa
plamenom razliĉite jaĉine, kao i opšta ispra-
vnost trošila.
Tabela 1.
Najmanja udaljenost Udaljenost Tabela 3.
Gustina gasa u Pre- od 0 do preko Pod- : Vagb- Vagohske
rezervoara od zna- teĉnom stanju nosni 5000 5000 zemni nške cisterne sa
Ukupna geomet. ĉajnih objekata jav- izmeĊu rezervoara na I5°C kg/dm3 rezer- litaru litara reuervor. cisterne zaštitom
mereno od voari i zapre- ari svili izolovan protiv sunce*
zaprem,3 rezerv. u nog puta puteva boce mine « veliĉina e sa : vih: zraka %
m - • ■ unutar postrojenja u yetu 3flt3 :
% % Kn
m U m f 0,426
VWi#k;
nadzem. podzem. nadzem. podzem.

do 0,5 3,0 3,0 .

0,51 -2,0 3,0 3,0 0,75 0,75 0,473 - 0,480 38 38 41 42 42 41
2,10-10,0 7,5 5,0 0,75 0,75 0,481 - 0,488 39 39 42 43 43 42
10,10-60,0 15,0 10,0 1,5 1,0 0,489 - 0,495 40 40 43 44 44 43
60,10-120 20,0 12,0 2,0 1,0 0,496 - 0,503 41 41 44 45 45 44
120,10-200 25,0 20,0 2,0 1,5
0.504-0,510 42 42 45 46 46 45
200,10-500 35,0 25,0 2,5 1,5
500,10-1000 50,0 30,0 2,5 1,5 0,511 -0,519 43 43 46 47 47 46
1000,10-3000 75,0 35,0 2,5 1,5 0,520 - 0,527 44 44 47 48 48 47
0,528 - 0,536 45 45 48 49 49 48
0,537 - 0,544 46 46 49 50 50 49
KAPACITET ISPUŠTANJA SIGURNOSNIH
0.545 - 0,552 47 47 50 51 51 50
VENTILA STABILNIH NADZEMNIH REZERVOARA
0,553 - 0,560 48 48 51 52 52 52

Sigurnosni ventil mora ispuštati pri pritisku otvaranja 0,561 - 0,568 49 49 52 53 53 52

3
najmanje 2 m /min vazduha, raĉunajući pri 101 kPa i 0,569 - 0,576 50 50 53 54 54 53
15°C. 0,577 - 0,584 51 51 54 55 55 54
Koliĉina Z izraĉunava se po formuli: 0.585 - 0,592 52 52 55 56 56 55
0,593 -0,600 53 53 56 57 57 56
Z = P xD xL x f ,
0,601 - 0,608 54 54 57 58 57 57
gdeje:
3 0,609-0,617 55 55 58 59 58 58
P x D x L - ukupna koliĉina ispuštanja gasa u m
/min, raĉunajući pri 101 kPa i 15°C; f - korekcioni faktor 0,618-0,626 56 56 59 60 59 59
za vazduh koji se uzima iz 0,627 - 0,634 57 57 60 61 60 60
donje tabele zavisno od radnog pritiska u posudi; D
- preĉnik posude u metrima; L - duţina posude u
2 NAJVEĆI DOZVOLJENI STEPEN PUNJENJA
metrima; P - koliĉina ispuštanja gasa po m projekcije,
površine D x L u m pri 101 kPa i 15°C na min i m
2 STABILNIH REZERVOARA I TRANSPORTNIH
CISTERNI

94
 I GRUPA

FAKTOR "K" ZA KOREKCIJU ZAPREMINE GASA

Tabela 4.
Izmer. Gus t i na g a s a u t e čn o m s t a nj u
temp.

°C 0,500 0,510 0,520 0,530 0,540 0,550 0,560 0,570 0,580 0,590 0,600 0,610 0,620 0,630
-20 1,097 1,093 1,088 1,084 1,040 1,076 1,073 1,069 1,066 1,064 1,061 1,058 1,056 1,054
-10 1,072 1,063 1,066 1,062 1,039 1,056 1,053 1,051 1,049 1,046 1,044 1,042 1,041 1,039
0 1,046 1,043 1,041 1,038 1,036 1,035 1,033 1,031 1,030 1,028 1,027 1,026 1,025 1,024
+10 1,017 1,016 1,015 1,014 1,013 1,013 1,012 1,011 1,011 1,010 1,010 1,009 1,009 1,009
15 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000
18 0,993 0,994 0,994 0,994 0,994 0,995 0,995 0,995 0,996 0,996 0,996 0,996 1,996 0,996
20 0,986 0,987 0,987 0,988 0,989 0,990 0,990 0,990 0,991 0,991 0,992 0,992 0,992 0,993
22 0,979 0,981 0,981 0,982 0,983 0,984 0,985 0,986 0,987 0,987 0,988 0,988 0,989 0,989
24 0,974 0,975 0,976 0,978 0,979 0,980 0,981 0,982 0,983 0,984 0,985 0,985 0,986 0,986
26 0,967 0,969 0,971 0,973 0,974 0,976 0,977 0,978 0,979 0,980 0,981 0,982 0,983 0,983
28 0,961 0,963 0,966 0,968 0,969 0,971 0,972 0,974 0,976 0,977 0,978 0,979 0,980 0,980
30 0,954 0,956 0,959 0,961 0,964 0,966 0,967 0,969 0,971 0,972 0,973 0,975 0,976 0,977
32 0,947 0,950 0,953 0,955 0,958 0,960 0,962 0,964 0,967 0,968 0,969 0,971 0,972 0,974
34 0,940 0,944 0,947 0,950 0,953 0,955 0,958 0,960 0,963 0,965 0,966 0,968 0,969 0,971
36 0,933 0,937 0,941 0,945 0,948 0,951 0,953 0,956 0,958 0,960 0,962 0,964 0,965 0,967
38 0,927 0,932 0,936 0,940 0,943 0,946 0,949 0,952 0,594 0,957 0,959 0,961 0,962 0,064
40 0,910 0,925 0,929 0,933 0,934 0,940 0,944 0,947 0,950 0,952 0,954
45 0,901 0,908 0,912 0,918 0,923 0,928 0,932 0,935 0,939 0,942 0,946
50 0,883 0,890 0,896 0,9o3 0,908 0,915 0,920 0,925 0,929 0,932 0,936
55 0,863 0,871 0,878 0,886 0,893 0,900 0,907 0,912 0,917 0,922 0,925
60 0,824 0,852 0,861 0,870 0,879 0,886 0,893 0,900 0,905 0,910 0,915

Pravilnik je objavljen u "Sluţbenom listu SFRJ", br.
24/1971, a ispravke u br. 26/1971. U ovoj zbirci dat
je ispravljen tekst
Sastavni deo Pravilnika ĉine Tehniĉki propisi o
izgradnji postrojenja za teĉni naftni gas i o uskladištenju
i pretakanju teĉnog naftnog gasa.
Pravilnikom se reguliše izgradnja postrojenja za
teĉni naftni gas i za uskladištavanje i pretakanje teĉnog
naftnog gasa. Pravilnik je stupio na snagu 16. 06. 1971,
prilagoĊivanje postojećih postrojenja u pogledu
bezbednosti moralo se izvesti do 16. 06. 1973. godine.
Pod teĉnim naftnim gasom podrazumevaju se
ugljovodonici: propan, propen, butan, buten i njihovi
izomeri kao i njihove smese u teĉnom i gasovitom
stanju ĉiji pritisak prelazi 1,25 bar pri temperaturi od
40°C. Ovi ugljovodonici moraju odgovarati uslovima iz
sledećih jugoslovenskih standarda:
JUS B.H2.130 Teĉni naftni gas - Propan (PN)
JUS B.H2.132 Teĉni naftni gas - Butan (BN)
JUS B.H2.134 Teĉni naftni gas - Propan-Butan
smeša (PBS)
Ispitivanje teĉnih naftnih gasova vrši se prema
sledećim standardima:
JUS B.H8.118 Uzimanje uzoraka
JUS B.H8.116 OdreĊivanje relativne gustine aero-
metrom
JUS B.H8.117 Ogled otparavanja propan-butan
smeše
JUS B.H8.118 OdreĊivanje sadrţaja ulja i smole i
kvalitativno ispitivanje prisustva amonijaka, vode i
alkalija
JUS B.H8.119 OdreĊivanje korozivnosti
JUS B.H8.120 OdreĊivanje hemijskog sastava (Me-
toda destilacije)
JUS B.H8.121 OdreĊivanje pritiska para
JUS B.H8.122 OdreĊivanje ukupnog sumpora
JUS B.H8.123 OdreĊivanje hemijskog sastava
(Metoda gasne hromatografije)
Navedeni teĉni naftni gasovi koriste se kao goriva
za proizvodnju toplote i za osvetljenje.
Njegova specifiĉna teţina u gasovitom stanju je
pribliţno dva puta veća od vazduha. To znaĉi da se
ovaj gas zadrţava u nivou poda i da lako ispunjava
udubljenja i prostore koji su ispod nivoa okolnog terena,
stvarajući sa vazduhom opasnu eksplozivnu smešu u
duţem vremenskom periodu.
Pri normalnim termodinamiĉkim okolnostima on se
nalazi u gasovitom stanju, a pri promeni ovih okolnosti
(parametra) tj. malim povećanjem pritiska prelazi u
teĉno stanje i obrnuto, smanjenjem pritiska prelazi u
gasovito stanje. Pri povećanju temperature pritisak
gasa u posudi brzo raste, pa je zbog toga opasno drţati
posude sa gasom izloţene povišenoj temperaturi.
Teĉna faza teĉnog naftnog gasa ima visoki
koeficijent prostornog širenja. To svojstvo gasa utiĉe na
to, da se u posudama u kojima se drţi teĉni naftni gas

95
I GRUPA
mora uvek ostaviti slobodan prostor za gasovitu fazu.
(Pri temperaturama od 40° C punjenje posude teĉnom
fazom gasa dopušteno je max 83%, a pri višim
temperaturama te se vrednosti smanjuju).
Teĉni naftni gas predstavlja veliku poţarnu
opasnost zbog svog svojstva zapaljivosti i svojstva da
sa vazduhom pravi eksplozivne smeše. Pri eksploziji
gasa brzina širenja plamena obiĉno dostiţe nekoliko
stotina metara u sekundi.
Donja granica eksplozivnosti predstavlja odreĊeni
procenat gasa odnosno pare u vazduhu iznad kojeg je
eksplozivna atmosfera. Gornja granica eksplozivnosti
predstavlja odreĊen procenat gasa odnosno pare u
vazduhu ispod kojeg je eksplozivna atmosfera.
Eksplozivna atmosfera je takva smeša zapaljivih
gasova koja posle paljenja naglo sagoreva u obliku
eksplozije do raspoloţive koliĉine zapaljive materije ili
kiseonika u smeši. Definicija granica eksplozivnosti je
data u JUS N.S8.007 a vrednosti granica za pojedine
materije u JUS Z.CO.010.
Donja granica eksplozivnosti propana je 2,1
procenata zapremine vazduha, a butana 1,5 procenata.
Gornja granica eksplozivnosti propana iznosi 9,5
procenata zapremine vazduha, a butana 8,5 procenata.
Radi lakšeg otkrivanja svih njegovih mešavina sa
vazduhom, naroĉito kad se upotrebljava u domaćinstvu
gas mora imati dovoljno intenzivan miris. Pravovremeno
otkrivanje prisustva gasa u vazduhu, te brzo i taĉno
utvrĊivanje mesta njegovog izlaska, u svrhu otklanjanja
mogućih opasnosti, predstavlja osnovnu sigurnost pri
korišćenju gasa.
Prema jugoslovenskom standardu JUS B.H2.134
intenzivan miris gasa, mora se normalno osetiti već kod
jedne petine donje granice eksplozivnosti gasa. Taj
intenzivan miris postiţe se u toku proizvodnje, odnosno
u toku skladištenja, kod distributera, dodavanjem
odreĊene koliĉine sredstava za doziranje, a to je
najĉešće etilmerkaptan (C2H5SH).
Za utvrĊivanje prisustva teĉnog naftnog gasa u
vazduhu koriste se i gasni detektori kojih ima više
tipova i rade na razliĉitim principima. Oni registruju
svako prekoraĉenje koncentracije gasa u vazduhu 20%
iznad donje granice eksplozivnosti.
U zavisnosti od naĉina upotrebe gasne detektore
delimo na:
1. Pokretne - oni koji se nose pri ispitivanju
ugušenog prostora,
2. Stacionarne - sa detektorskom sondom, koji su
fiksno postavljeni u odreĊenu prostoriju.
Detektorska sonda ima funkcionalno prilagoĊeno
kućište sa nosaĉem, predviĊeno za montaţu na tvrdu
podlogu. Na gornjem delu kućišta je rebrasti otvor koji
omogućava slobodnu cirkulaciju vazduha do gasnog
senzora, smeštenog u unutrašnjost kućišta. Metalno
kućište ima mehaniĉku zaštitu IP 30, a detektorska
sonda je protiveksplozijski zaštićena.
Detektorske sonde su prikljuĉene na alarmnu
centralu koja se montira izvan zone opasnosti, tamo
gde je ĉovek prisutan svih 24 ĉasa. U sluĉaju detekcije
gasa ukljuĉuje se svetlosni i zvuĉni signal alarma.
Istovremeno signal preko izlaznog releja prenosi
informaciju nekoj perifernoj jedinici (sirena, svetlosni
efekat, ukljuĉivanje ventilacije, iskljuĉivanje tehnološkog
procesa i dr.).
Teĉni naftni gas moţe u sebi sadrţati vodu, što s
obzirom na mogućnost stvaranja leda i kamenca, moţe
dovesti do havarije na postrojenju (naroĉito u zimsko
vreme). Zbog toga je neophodno u procesu proizvodnje
odstraniti vlagu iz gasa.
96
Na priloženoj slici prikazana je veza izmeĎu gasnih
detektora i sistema ventilacije koji se aktivira pobuĎivanjem
gasnog detektora. Istovremeno dolazi do aktiviranja
svetlosnog i zvučnog signala.
TNG se u industrijskim objektima ĉuva u specijalno
izgraĊenim rezervoarima, a u širokoj potrošnji se koristi
iz ĉeliĉnih boca pod pritiskom.
TNG se transportuje sa mesta proizvodnje u
specijalno izraĊenim cisternama.
Rezervoar je svaka zatvorena posuda izraĊena i
odobrena za punjenje gasom. Takvi su prenosni
rezervoari, stabilni rezervoari i transportne cisterne.
Jugoslovenskim standardom JUS M.Z2.250 propisani
su oblik i mere kao i tehniĉki uslovi za izradu i isporuku
zavarenih ĉeliĉnih baĉvi za smeštaj i transport teĉnih
naftnih gasova u industriji ĉija su nazivna punjenja od
150 do 2000 kg. Jugoslovenskim standardom JUS
M.Z2.600 propisani su oblik i mere kao i uslovi za
izradu i isporuku horizontalnih zavarenih ĉeliĉnih
3
rezervoara za propan-butan zapremine 20-200 m , a
standardom JUS M.Z2.620 propisani su oblik i mere
kao i uslovi za izradu i isporuku vertikalnih zavarenih
ĉeliĉnih rezervoara za propan-butan zapremine od
3
60,100, i 150 m . Ovi standardi se odnose na
cilindriĉne rezervoare dok za kuglaste vaţe propisi
razvijenih zemalja.
Već pri samoj konstrukciji rezervoara moramo
preduzeti mere koje će otkloniti ili smanjiti opasnost od
paljenja ili eksplozije. Te mere su:
- rezervoari za gas imaju ograniĉenu zapreminu (za
3 3
cilindriĉne Vmax. 250 m , kuglaste Vmax- - 500 m ,
- svaki rezervoar mora da ima najmanje dva
sigurnosna ventila sa istim pritiskom otvaranja,
- kraj odušne cevi rezervoara mora se udaljiti
minimumom 30 m od mesta gde se u procesu koristi
otvoren plamen i 1,5 m iznad najviše taĉke objekta ako se
isti nalazi u blizini,
- svaki rezervoar mora da ima najmanje dva nivometra,
koji mere nivo na raznim principima,
- svaki rezervoar mora da ima manometar, termometar
i ventil za zatvaranje u sluĉaju loma cevovoda.
Konstrukcija i izrada prenosnih rezervoara za gas
kao i pogonskih rezervoara motornih vozila, iz taĉke
2.1.4.2.1, mora biti odobrena i ispunjavati uslove
predviĊene Pravilnikom o tehniĉkim normativima za
pokretne zatvorene sudove za komprimirane, teĉne i
pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list SFRJ", br.
25/80). Izlaskom navedenog Pravilnika prestao je da
vaţi Pravilnik 0 tehniĉkim propisima za izradu i
upotrebu pokretnih sudova za komprimirane, teĉne i
pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list FNRJ", br.
6/57 i 3/58 i "SI. Ifst SFRJ", br. 35/72), na ĉije odredbe
se poziva Pravilnik 0 izgradnji postrojenja za teĉni naftni
 I GRUPA
gas i o uskladištenju i pretakanju teĉnog naftnog gasa,
u taĉki 2.1.4.2.1. ELEMENTI TEHNOLOŠKE INSTALACIJE ZONE Redni
Rezervoari za teĉni naftni gas mogu da budu (zatvorenog sistema) 0| 2 broj
4

nadzemni i podzemni. Oni se postavljaju na mesta koja Izvori opasnosti: SLIKA PROSTOR
Prirubnice sa zaptivaĉima, spojni Proizvoljan
su odobrena. Odobrenje za lokaciju neće se izdati pribor, cevi, spojke, ventili kojima se 4 (otvoreni i ( smeĊeni)
ukoliko se pored ostale dokumentacije ne podnese u toku procesa ne rukuje, i si. prirodno ventiliran
dokaz da je izvršeno prilagoĊavanje objekata Mediji: svi gasovi i pare, te zapaljive teĉnosti radne temperature
potrebama narodne odbrane u skladu sa propisima iz iznad temperature zapatjivosti
Gustina (g) Radni pritisak Izvor (2) UGROŢENI PROSTOR (m)
oblasti narodne odbrane. U ĉlanu 47. zakona o vazduh = 1 i temperatura opasnos ZONA 2
narodnoj odbrani ("Sluţbeni list SFRJ", broj 21/82), ti (D L I h
odreĊeno je da organ koji je nadleţan za izdavanje do 30 bara i
odobrenja za gradnju objekata za skladištenje gasova, 100°C
do 3,0 4,0 7,5
mora prethodno da pribavi saglasnost nadleţnog <0,5 (A) >30 bara ili
>100°C S 5,0 4,5 10,0
vojnog organa odnosno drugog organa koji je za te > 100 bara 7,5 5,0 15,0
poslove nadleţan. U praksi je najĉešći sluĉaj da sam do 30 bara i
investitor prvo pribavi saglasnost nadleţnog vojnog 100°C
do 5,0 5,0 4,5
organa a zatim saglasnost organa unutrašnjih poslova i 0,5-1,5 >30 bara ili
>100°C S 7,5 5,0 4,5
tek posle toga se pristupa izradi tehniĉke dokumentacije >100 bara 10,0 5,0 4,5
na osnovu koje se dobija odobrenje za izgradnju. Uz do 30 bara i
zahtev za odobrenje lokacije rezervoara za gas koji se 100°C
do 10,0 3,0 3,0

podnosi organu unutrašnjih poslova, prilaţu se >1,5(B) >30 bara ili

>100°C S 15,0 4,0 3,0
potrebna dokumenta, shodno republiĉkim ili > 100 bara 20,0 4,5 3,0
pokrajinskim propisima. Tako npr. shodno ĉlanu 29.
Zakona o eksplozivnim materijama i zapaljivim
NAPOMENA:
teĉnostima i gasovima ("SI. glasnik SRS", br. 47/77,
(1) S - znaĉi sekundarni izvor opasnosti (samo kod
45/84M8/89) u SR Srbiji je uz zahtev za odobrenje kvara).
lokacije potrebno priloţiti tehniĉki opis terena kao i (2) Vrednosti su date za nezaštićene .elemente koji,
samog objekta i opis tehnološkog postupka. Prilikom u sluĉaju kvara, ispuštaju sadrţinu u prostor u izdašnoj
odreĊivanja mesta za rezervoar, rastojanja od znaĉajnih koliĉini.
objekata, javnih puteva, internih puteva i ta rastojanja
Zone opasnosti za gasove lakše, odnosno teţe od
se usklaĊuju sa podacima iz tabele 1 ovog Pravilnika.
vazduha proteţu se u pravilu do prepreke, ali ne preko
dvostrukih vrednosti navedenih u tabeli.
Iznad objekata sa teĉnim naftnim gasom nije
dozvoljeno voĊenje nadzemnih elektroenergetskih
vodova. Na prolazu pored takvih objekata horizontalna
sigurnosna udaljenost jednaka je visini stuba uvećanoj
za 3 m, a iznosi najmanje 15 m.
GraĊevinska dozvola za poĉetak izgradnje
postrojenja ne moţe se dobiti dok se ne pribavi rešenje
o odobrenju lokacije i saglasnost na investiciono-
tehniĉku dokumentacija Saglasnost na investiciono-
tehniĉku dokumentaciju sa aspekta zaštite od poţara
daje organ uprave nadleţan za unutrašnje poslove.
Upotrebna dozvola za puštanje u pogon moţe se dobiti
tek nakon obavljenog tehniĉkog pregleda i prijema.
Predstavnik nadleţnog organa uprave za unutrašnje
poslove je obavezan ĉlan komisije za tehniĉki prijem.

Rezervoari za gas (podzemni i nadzemni) moraju

biti odobreni što znaĉi da moraju biti ispitani od strane
ovlašćene domaće ustanove ili priznate inostrane
ustanove pri ĉemu moraju zadovoljavati vaţeće jugo-
slovenske standarde. Da bi se izbegle eventualne
posledice loše konstrukcije rezervoara po završenoj
izradi konstruktivne dokumentacije ista se podnosi na
Zone opasnosti elemenata tehnološke instalacije
odobrenje nadleţnoj inspekciji. Za ovu vrstu sudova
pod pritiskom nadleţna je inspekcija parnih kotlova.
U zonama opasnosti obavezno je izvršiti pravilan
Kod nadzemnih rezervoara za TNG postoji
izbor elektriĉne opreme i uklanjanje svih izvora toplote.
mogućnost izlaţenja gasa iz instalacije i stvaranje
U taĉki 2.1.4.5 navedeno je da elektriĉna instalacija
eksplozivnih smeša u okolini rezervoara.
na nadzemnim rezervoarima mora biti izvedena u
Preventivne mere se moraju tako preduzeti kao da skladu sa Pravilnikom o elektriĉnim postrojenjima na
je zapaljiva smeša, uvek prisutna. Naroĉito se velika nadzemnim mestima ugroţenim od eksplozivnih smeša
paţnja mora posvetiti spojnim mestima rezervoara sa ("SI. list SFRJ", br. 18/67). MeĊutim, ovaj Pravilnik kao i
cevovodima i armaturom. Pravilnik o konstrukciji i ispitivanju elektriĉnih ureĊaja za
rad u atmosferi eksplozivnih smeša ("SI. list SFRJ" br.
Zone opasnosti 0, 1 i 2 oko objekata sa teĉnim 52/68) stavljeni van snage donošenjem Pravilnika o
naftnim gasom su odreĊene standardom JUS jugoslovenskim standardima za protiv-ekspiozivnu.
N.S8.007, a elektriĉna instalacija odnosno stepen njene zaštitu ("SI. list SFRJ", br. 18/81). Ovaj Pravilnik
zaštite odreĊuje standard JUS N.S8.090. obuhvata sledeće standarde:
JUS N.S8.003, JUS N.S8.007, JUS N.S8.011,

97
I GRUPA
JUS N.S8.041, JUS N.S8.051, JUS N.S8.052,
JUS N.S8.101, JUS N.S8.121, JUS N.S8.143,
JUS N.S8.201, JUS N.S8.221, JUS N.S8.224,
JUS N.S8.301, JUS N.S8.321, JUS N.S8.401,
JUS N.S8.421, JUS N.S8.501, JUS N.S8.621,
JUS N.S8.701, JUS N.S8.721.
Naroĉito je opasno povećanje temperature, jer sa
povećanjem temperature dolazi do povećanja pritiska
unutar rezervoara. U cilju izbegavanja povećanja
pritiska u rezervoarima preduzimaju se potrebne mere:
- rezervoari se ne pune do vrha teĉnošću, uvek se
ostavlja gasni prostor, koji sluţi za kompenzaciju
promene pritiska.
- nadzemni rezervoari moraju da imaju stabilnu
instalaciju za spoljno hlaĊenje a instalacija se sastoji od
cevnog razvoda i mlaznica kroz koje prolazi raspršena
voda po spoljašnjoj površini zidova rezervoara. Stabilna
2
instalacija mora imati kapacitete vode od 10 l/min na m
tlocrtne površine rezervoara, sa pritiskom na izlazu iz
mlaznice od najmanje 3,5 bara u trajanju od najmanje 2
ĉasa. Stabilna instalacija moţe biti izvedena kao:
- sistem za raspršenu vodu (50% kapaciteta vode
sluţi za zaštitu od sunĉanih zraka a ukupan kapacitet
vode za hlaĊenje u sluĉaju poţara na susednom
rezervoaru),
- stabilna instalacija na hidrantskoj mreţi iskljuĉivo
2
sa bacaĉima vode kapaciteta 10 l/min na m tlocrtne
površine rezervoara sa pritiskom od 8 bara u trajanju od
2 ĉasa,
- kombinovani sistem (instalacije za raspršenu vodu
i bacaĉ vode. Instalacija sluţi za zaštitu od sunĉanih
zraka a zajedno sa bacaĉima za hlaĊenje rezervoara
kad doĊe do poţara na susednom rezervoaru).
Pored stabilne instalacije potrebno je imati i po dva
hidranta za svaki rezervoar i odreĊeni broj prevoznih
aparata za gašenje poţara, kapaciteta od 50 kg.
Pri projektovanju bilo kog od ovih sistema zaštite
potrebno je pouzdano utvrditi raspoloţivi kapacitet vode
iz gradske vodovodne mreţe; moraju se izvršiti merenja
pritiska i kapacitet u najnepovoljnijem periodu. Tehniĉki
normativi za hidrantsku mreţu propisani su u Pravilniku
o tehniĉkim normativima za spoljnu i unutrašnju
hidrantsku mreţu za gašenje poţara ("SI. list SFRJ", br.
44/83).
Oprema koja je ugraĊena u sam rezervoar ili je
postavljena na njemu tako da zajedno ĉine funkcionalnu
celinu mora biti odobrena tj. atestirana. Tu opremu ĉine
pokazivaĉi nivoa, manometri, termometri, ventili
sigurnosti, ventili protiv loma cevi itd. Atestiranie
opreme mogu da vrše ovlašćene organizacije
udruţenog rada.
Kod podzemnih rezervoara pored opasnosti od
probijanja gasova iz instalacije postoji opasnost od
oštećenja rezervoara usled pomeranja tla i usled
protoka podzemnih voda u prostor gde su oni smešteni.
Zbog toga se kod izgradnje podzemnih rezervoara vodi
raĉuna da:
- prostor za smeštaj rezervoara mora da bude tako
izraĊen da ne doĊe do mehaniĉkog oštećenja
rezervoara,
- prostor iznad rezervoara mora se obezbediti od
otvorenog plamena,
- rezervoari moraju biti zaštićeni od korozije.
Podzemni rezervoari moraju imati hidrantsku mreţu
u blizini i odreĊen broj prevoznih aparata za gašenje
poţara.
Pokretni rezervoari za TNG sluţe za transport gasa
sa mesta proizvodnje do mesta potrošnje a obiĉno se
postavljaju na vozila drumskog, ţelezniĉkog i vodenog
98
saobraćaja. Ovi sudovi moraju da zadovolje odreĊene
uslove jer u sluĉaju njihove eksplozije dolazi i do
paljenja gasa.
Konstrukcija i izrada prenosnih rezervoara za gas i
pogonskih rezervoara motornih vozila mora biti
odobrena. To znaĉi da se moraju poštovati uslovi
predviĊeni Pravilnikom o tehniĉkim normativima za
pokretne zatvorene sudove za komprimirane, teĉne i
pod pritiskom rastvorene gasove ("SI. list SFRJ", br.
25/80), ĉijim je donošenjem stavljen van snage Pravilnik
koji še pominje u taĉkama 2.1.4.2.1 i 2.1.5.4.1 ovog
Pravilnika.
GraĊevinski objekat namenjen za smeštaj ureĊaja
za punjenje treba da zadovolji niz uslova iz taĉke
2.1.5.3.1. Prvi od tih uslova je da bude izgraĊen od
materijala koji obezbeĊuje otpornost konstrukcije na
poţar predviĊenu za najmanje 6 ĉasova i da ima krov
lagane konstrukcije. Jugoslovenskim standardom JUS
U.J1.240 utvrĊena je otpornost zgrada protiv poţara
(otpornost na poţar) prema standardnim tipovima
konstrukcije zgrada. Postupci ispitivanja otpornosti
protiv poţara dati su u JUS U.J1.040, JUS UJ1.090,
JUS U.J1.100, JUS U.J1.110, JUS U.J1.114, JUS
U.J1.140, JUS U.J1.160, JUS UJ1.170 i JUS UJ1.172.
Pojam "lagane krovne konstrukcije" u ovom propisu nije
definisan, ali se smatra da je to krov ĉija je ukupna
2
teţina 50 kg/m , tako da u sluĉaju eksplozije
obezbeĊuje da krov odleti u vazduh oslobaĊajući
gasove pod pritiskom koji nastaju tom prilikom.
Ventilacioni ureĊaji u prostorijama za punjenje se
primenjuju ukoliko nije moguće ostvariti prirodnu
cirkulaciju vazduha. Zadatak ventilacionih ureĊaja je da
onemoguće stvaranje koncentracije gasa u vazduhu
veće od 10% od donje granice eksplozivnosti. Pri tome
svi ureĊaji moraju biti izraĊeni tako da ne mogu ni pod
kojim uslovima biti izazivaĉi poţara. Elektriĉna
instalacija i elektriĉni ureĊaji (motori, sklopke i dr.)
moraju biti izraĊeni u skladu sa jugoslovenskim
standardima za protiveksplozijsku zaštitu. Takvi ureĊaji
nose oznaku "Ex" koja ukazuje da je izraĊen i odobren
(atestiran) za upotrebu u ugroţenom prostoru u jednoj
od vrsta protiveksplozijske zaštite. Sam ventilator mora
da bude izraĊen tako da ventilaciono kolo ili kućište
bude nevarniĉećeg materijala kako u sluĉaju havarije
ne bi došlo do varniĉenja. Osim toga moraju se
predvideti mere da se spreĉi prodor stranih tela u blizini
ventilacionog kola koja bi mogla izazvati varniĉenje. To
se postiţe postavljanjem prepreka od pletene ţice.
Ukoliko se pogon ventilatora vrši preko kaiša isti moraju
biti tako izraĊeni da ne dovode do pojave statiĉkog
elektriciteta. KaiŠevi se ne smeju nalaziti u ventilacionim
kanalima. Ventilatori i kaiševi moraju biti atestirani za
uslove pod kojima će raditi. Atestiranje mogu vršiti sami
proizvoĊaĉi ili ovlašćene ustanove.
U pogonima za punjenje ne moţe se upotrebljavati
alat koji varniĉi. Alati koji pri udaru u neki predmet ne
izazivaju varnicu prave se od bakra, legure bakar-
berilijum i sliĉnih materijala.
Pod trajnim drţanjem gasa u smislu ovog Pravilnika
podrazumeva se uskladištavanje gasa u trajanju duţem
od 180 dana. Ako se gas uskladištava u kraćem
vremenskom periodu i ako se nalazi u transportnim
cisternama, prenosnim rezervoarima i bocama tada se
radi o privremenom uskladištavanju.
Skladišta boca i prenosnih rezervoara na
slobodnom i natkrivenom prostoru lociraju se na
ravnom terenu sa prirodnim provetravanjem a po
mogućnosti izvan naselja. Pri tome skladište ne srne da
ugroţava bliţu i dalju okolinu. Osim uslova za lokaciju iz
taĉke 3.1.1 i uslova za sigurnost iz taĉke 3.1.2 iz ovog
 I GRUPA
Pravilnika moraju se primeniti odredbe Pravilnika o
tehniĉkim normativima za zaštitu skladišta od poţara i t izvora opasnosti: KOMPRESORI zone Redni broj 2
eksplozija ("SI. list SFRJ", br.24/87). 01 |2
Izvori opasnosti: aĉi, slika prostor
U graĊevinskim objektima se moţe vršiti Zaptiv radni i regulacioni 2 Otvoreni i prirodno ventilirani
ventili otvori za drenaţu, itd. u velikim omeĊenim prosto-
uskladištenje gasa pod uslovima iz taĉke 3.2. Lokacija rima
objekta je uslovljena razdaljinom od pogona za Medij: Svi gasovi i pare 3 OmeĊeni prostor (zgrade)
punjenje, skladišnog rezervoara, javnog puta, mogućeg Gustina Radni Izvor ugroţeni PROSTOR
(g) pritisak i opasnosti zonal zona 2
izvora paljenja i granice susednog zemljišta. Ako nije temperatur (1)
zrak=1
moguće ispuniti gornje uslove udaljenost se moţe a r L I h L h
smanjiti za 50% ukoliko se izmeĊu objekta javnog puta
do 30 bara S 0,5 (2)
J2
7,5 7,5 4,5
ili izvora paljenja i susednog zemljišta postave zaštitni <0,5 - -
(A) do 100°C L
zidovi izvan objekta. Pravilnik ne odreĊuje dimenzije tih > 30 bara ili P 1,0 - -
zidova niti njihovu otpornost na po ţar. Prema 100°C
iskustvima ovi zidovi imaju za cilj da spreĉe da plamen > 100 bara P 1,5 - -
obiĊe oko njih i prenese se na druge objekte. Visina 0,5-1,5 do 30 bara S 0,5 - - - 15,0 3,0 4,5
do 100°C
zida treba da bude veća od najviše taĉke uskladištenih > 30 bara ili > P - 3,0 1,5 1,5
boca ili prenosnih rezervoara kako bi se plamen 100°C
usmerio uvis. Otpornost na poţar bi trebala da bude za > 100 bara P - 5,0 3,0 3,0
najmanje dva ĉasa kako je propisano za objekte za > 1,5 do 30 bara s 0,5 - - - 30, 3,0 3,0
(B) do> 100°C 0
uskladištavanje.
> 30 bara ili p - 5,0 1,0 1,0
>100°C
U taĉki 3.1.2.3 propisano je da pod na kome se > 100 bara p - 7,5 1,5 1,5
postavljaju boce i prenosni rezervoari, mora biti od
betona sa premazom koji ne varniĉi dok za graĊevinske NAPOMENA: (1) Izvori opasnosti znaĉe: P -
objekte u taĉki 3.2.2.3 to nije predviĊeno što ne znaĉi primarni izvor opasnosti. S - sekundarni
da nije potrebno. Kada se radi o nevarniĉećim izvor opasnosti.
podovima bitno je da oni pored te osobine imaju i (2) Zona opasnosti se proteţe u visini od visine h
osobinu da su elektroprovodljivi kako bi se olakšalo zone opasnosti 2.
odvoĊenje statiĉkog elektriciteta Sa aspekta (3) Za gasove i pare grupe (B) ova udaljenost se
eksploatacije poţeljno je da bude izdrţljiviji na habanje. proteţe 3 km iza bilo koje prepreke ili ograde, unutar
Sredstva unutrašnjeg transporta koja se koriste u zone opasnosti na nivou, koja ometa kretanje gasa ili
objektima za uskladištenje boca i prenosnih rezervoara pare.
moraju odgovarati za tu namenu. Ukoliko su ta sredstva
sa elektriĉnim pogonom (elektro, viljuškar, paletna
kolica i si.) moraju biti izraĊeni u protiveksplozijskoj
zaštiti ĉiji stepen odgovara usiovima u objektu. Ukoliko
transportna sredstva imaju pogon sa motorom sa
unutrašnjim sagorevanjem, na izduvnoj grani stavlja se
hvataĉ varnica.

Pretakanje TNG-a je prebacivanje njegove teĉne

faze iz jedne posude u drugu. Prilikom pretakanja
prisutne su i opasnosti od poţara i eksplozija. Pri
obavljanju ove operacije postoji vrlo velika opasnost od
izbijanja poţara i zato je u Pravilniku vrlo detaljno
obraĊena sa aspekta bezbednosti. Pretakanje gasa iz
jedne posude u drugu mora se vršiti na jedan od
sledećih naĉina: razlikom pritiska, izjednaĉavanjem
pritiska ili gravitacijom. Pri toj operaciji se koriste pumpe
ili kompresori. Ovi ureĊaji moraju biti izraĊeni i odobreni
za tu svrhu.

Pumpe i kompresori moraju biti projektovani, Zona opasnosti za kompresore

izraĊeni, montirani i korišćeni u skladu s odredbama
Pravilnika o tehniĉkim normativima za pumpe i
kompresore ("SI. list SFRJ", br. 32/74).
Pumpe i kompresori se moraju postavljati na
otvorenom prostoru ili u graĊevinskim objektima
(pumpnim i kompresorskim stanicama). Pretakalište
kod distributera mora imati detektore gasa i meraĉ
otpora uzemljenja. Detektori gasa imaju zadatak da
signaliziraju prisustvo gasa ĉim koncentracija dostigne
20% od donje granice eksplozivnosti. Pri tome je veoma
vaţan razmeštaj gasnih detektora u zoni pretakališta.
Zone opasnosti za kompresore date su na slici, a
veliĉine tih zona u tabeli.
Prilikom pretakanja teĉnog naftnog gasa iz
transportnog sredstva u rezervoar, kao i obrnuto,
transportno sredstvo mora biti uzemljeno na isti naĉin
na koji je to objašnjeno u objašnjenjima uz Pravilnik o
izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih
vozila o uskladištavanju i pretakanju goriva. Prilikom
odreĊivanja mesta na kom će se transportno sredstvo
vezati na uzemljivaĉ, poţeljno se opredeliti za mesto
koje će od bilo kog mesta na kom je moguć izlazak para
(rezervoara, pretakaĉkog mesta, transportnog sredstva
i otvora na njegovom rezervoaru, i si.) biti udaljeno
najmanje 7,5 m. Prikljuĉno mesto na kom se
transportno sredstvo veţe na uzemljivaĉ, mora biti
postavljeno na betonskom stubiću, a ne srne se

99
I GRUPA
postavljati u šahtu (šahtovi nisu dozvoljeni u blizini
skladišta sa teĉnim naftnim gasom).
Potrebno je preduzeti sledeće mere za zaštitu
pretakališta TNG-a:
svako pretakalište mora imati stabilnu instalaciju za
2
raspršenu vodu kapaciteta 10 l/mm po 2 m tlocrtne
površine svih prikljuĉnih cisterni u najmanjem trajanju
od 2 ĉasa, uz minimalni pritisak od 3,5 bara,
ako se koristi stabilna instalacija sa bacaĉima vode,
koja je stalno prikljuĉena na hidrantsku mreţu pritisak
vode mora biti 8 bara,
- hidrantska mreţa za zaštitu pretakališta mora imati
najmanje dva nadzemna hidranta kapaciteta 10 l/sek. u
trajanju min. 2 sata
- za svaku prikljuĉenu cisternu mora biti osiguran
prevozni aparat za gašenje poţara kapaciteta 50 kg
praha,
- za svaki kompresor ili pumpu TNG-a mora biti
osiguran ruĉni aparat za gašenje poţara kapaciteta 9
kg. praha,
- istovremeno je dozvoljeno pretakanje iz 4 cisterne,
zabranjena je upotreba pumpi i kompresora sa
pogonskim motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.
Gas se pre upotrebe priprema odnosno, isparava a
zatim se vrši redukcija i regulacija pritiska i mešanje sa
vazduhom. Boce koje se koriste za teĉni naftni gas
moraju da zadovolje uslove iz jugoslovenskih standarda
JUS M.Z2.510, JUS M.Z2.511, JUS M.Z2.515,
JUSM.Z2 550 i JUS M.Z2 555 instalacije za gas izvode
se od ĉeliĉnih bešavnih cevi (JUS C.B5.023) ili od
šavnih cevi (JUS C B5.027). Sistem sa bocama se
moţe smeštati u graĊevinskim objektima pod uslovima
propisanim u taĉki 5.2.2. Vrlo vaţan uslov je
obezbeĊehje ventilacije kako za prostoriju u kojoj je
trošilo tako i za prostoriju u kojoj su rezervne boce.
Vrata na tim prostorijama moraju biti od materijala koji
ne varniĉi što se u praksi postiţe oblaganjem ĉeliĉnih
vrata od profila i limova, bakarnim, mesinganim ili
aluminijumskim trakama i limovima naroĉito po ivicama
gde dolazi u kontakt sa okvirom. Sistem na otvorenom
prostoru moţe da se sastoji od najviše 28 boca (radne i
rezervne).
Sistem sa rezervoarima mora da ispunjava uslove iz
taĉke 2. i 4. ovog Pravilnika.
U taĉki 5.4 propisani su uslovi za isparivaĉe kako u
pogledu lokacije tako i u pogledu konstrukcije i
posebnih uslova.
U taĉki 5.5 propisani su uslovi za ureĊaje, za
regulaciju i redukciju pritiska gasa. Reduktor i regulator
pritiska ne smeju biti postavljeni na mestima na kojima
moţe doći do njihovog oštećenja i eventualnog
korišćenja od strane neovlašćenih lica.
U taĉ. 5.6 propisani su uslovi za ureĊaje za mešanje
gasa sa vazduhom koji sluţi kao ureĊaj za pripremu
gasa na trošilu radi odrţavanja konstantne kaloriĉne
vrednosti. Mešani gas pre ulaska u distributivni cevovod
mora biti odoziran, odnosno kako bi se kod nas kazalo
"namirisan". Cilj ovog postupka je da se oseti njegovo
prisustvo u vazduhu već u koncentracijama koje su
manje od 20% od donje granice eksplozivnosti.
100
U taĉki 5.7 propisani su uslovi za cevovode parne i
teĉne taze bez obzira na pritiske.
U taĉki 5.8 propisani su uslovi za trošila ali se ove
odredbe ne odnose na industrijske kotlove i peći.
U praksi se vrlo ĉesto susreću peći za grejanje bez
prikljuĉka na dimnjak koje kao gorivo koristi teĉni naftni
gas u bocama i sluţe za povremeno grejanje pojedinih
prostorija. Za ove peći vaţi Pravilnik o tehniĉkim
normativima za pokretne gasne peći za grejanje bez
prikljuĉka na dimnjak ("SI list SFRJ", br. 43/80).
Trošila za gas namenjena za upotrebu u pokretu ili
za upotrebu uz premeštanje moraju se spajati sa
sudom za gas pomoću savitljive cevi. Jugoslovenskim
standardom JU S G.C6.031 propisani su tehniĉki uslovi
za creva sa propan-butanom za gasne instalacije.
U Pravilniku za izgradnju postrojenja za teĉni naftni
gas i o uskladištenju i pretakanju teĉnog naftnog gasa
na više mesta se pominju struĉna lica koja su
ovlašćena za izvršavanje odreĊenih poslova. Tako se
rad u prostoriji za punjenje mora vršiti pod
neposrednom kontrolom struĉnog lica (taĉ. 2.1.5.4.2.7,
a kod spoja za pretakanje gasa mora biti odgovorno
struĉno lice i to od momenta kada su spojevi
uspostavljeni do njihovog rastavljanja (taĉ. 4.3.3.14).
Sliĉno je i u taĉki 4.3.9.7 gde stoji da se pre i posle
pretakanja mora utvrditi ispravnost transportnih cisterni i
to od stane struĉnog i odgovornog lica pod ĉijim se
nadzorom vrše sve manipulacije na pretakalištu. Pošto
u Pravilniku nisu date bliţe odredbe u vezi struĉne
spreme, mišljenja smo da je zakonodavac imao u vidu
Pravilnik o struĉnoj spremi i drugim uslovima za vršenje
poslova u radnim organizacijama koje imaju
elektroenergetska, kotlovska i druga energetska
postrojenja i sudove pod pritiskom ("Sf. list SFRJ" br.
47/64). U tom pravilniku utvrĊeni su uslovi koje moraju
ispunjavati punioci sudova tehniĉkim gasovima kako bi
mogli da obavijaju samostalno punjenje sudova
tehniĉkim gasovima i uskladištenje takvih sudova.
Pored uslova u vezi školske spreme predviĊeno je
da ta lica moraju imati poloţen odgovarajući struĉni
ispit.
Boce za gas su posude cilindriĉnog oblika koje se
mogu upotrebljavati u vertikalnom poloţaju u
domaćinstvima, industriji, laboratorijama itd. Boce
moraju biti izraĊene u skladu sa Pravilnikom o
tehniĉkim normativima za pokretne zatvorene sudove
za komprimirane, teĉne i pod pritiskom rastvorene
gasove ("SI. list SFRJ", br. 25/80). Ovim propisom
ureĊen je naĉin ispitivanja boce, ţigosanje i izdavanje
odgovarajućih potvrda. Za zavarne ĉeliĉne boce sa
ventilom koje se pune propanom, butanom ili
mešavinom propana ili butana u koliĉinama od 1,
2,3,5,10,15,25 i 35 kg. i koje su namenjene ponovnom
punjenju primenjuje se i Naredba o obaveznom
atestiranju ĉeliĉnih boca za propan-butan gas sa
ventilom ("SI. list SFRJ", br. 53/83). U ovoj Naredbi
odreĊen je naĉin atestiranja boca domaće proizvodnje i
boca iz uvoza, naĉin utvrĊivanja karakteristika kvaliteta
boca i uslovi koje treba da zadovoljava organizacija
udruţenog rada koja se bavi atestiranjem boca.

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA ZAŠTITU
99 POŢARA I EKSPLOZIJE PRI
ĈIŠĆENJU SUDOVA ZA ZAPALJIVE
TEĈNOSTI
("SI. list SFRJ, br. 44/83. i 60/86)
Član 1.
Ovim Pravilnikom propisuju se tehniĉki normativi za
zaštitu od poţara i eksplozije pri ĉišćenju sudova za
skladištenje zapaljivih teĉnosti koje se pri normalnom
pritisku i temperaturi nalaze u teĉnom stanju (u daljem
tekstu: sudovi).
Član 2
Niţe navedeni izrazi imaju, u smislu ovog Pravilnika,
sledeća znaĉenja:
1) hemijsko ĉišćenje je ĉišćenje sudova raznim he-
mijskim sredstvima;
2) grubo ĉišćenje je odstranjivanje iz sudova
zapaljive teĉnosti i taloga;
3) inkrustacija (kamenac) je kamenasta kora kojom
su prekriveni zidovi sudova;
4) mehaniĉko ĉišćenje sudova struganjem raznim
priruĉnim sredstvima, spiranje jakim mlazevima
vode i si.;
5) potpuno ĉišćenje je odstranjivanje iz sudova
ostataka taloga (mulja), inkrustacije i zapaljivih
para;
6) slepe prirubnice su ploĉe koje se stavljaju na
otvore cevi radi njihovog hermetiĉkog zatvaranja;
7) talog ili mulj je ţitka masa koja se javlja kao
ostatak posle praţnjenja sudova gravitacijom.
Član 3.
Sudovi se ĉiste grubo ili potpuno.
Grubo ĉišćenje obavlja se kad sudovi treba da se
pune istim sadrţajem ili kao prethodni postupak pri
potpunom ĉišćenju.
Potpuno ĉišćenje sudova obavlja se pri promeni
sadrţaja u sudovima ili u sluĉaju kontrole popravke,
zavarivanja ili baţdarenja sudova.
Član 4.
Pre poĉetka ĉišćenja sudova mora se proveriti
ispravnost ureĊaja, opreme i sredstava za: praţnjenje i
ispumpavanje, provetravanje, ispiranje toplom i
hladnom vodom, produvavanje i otparavanje vodenom
parom, veštaĉko osvetljenje, stvaranje interne
atmosfere u sudovima, kontrolu eksplozivnosti
atmosfere u unutrašnjosti sudova, odvoĊenje statiĉkog
elektriciteta, pokazivanje pravca duvanja vetra, kao i
liĉna zaštitna sredstva, sredstva za gašenje poţara i
druga potrebna oprema (alat, lestve i dr.).
Član 5.
Na 15 metara odstojanja od sudova koji se ĉiste
moraju se ukloniti ili iskljuĉiti svi izvori paljenja, kao što
su: motori sa unutrašnjim sagorevanjem, elektriĉne
instalacije koje nisu protiveksplozivno zaštićene i izvori
varniĉenja, osim specijalnih vozila za prihvatanje i
odstranjivanje mulja, koja moraju biti u
protiveksplozionoj zaštiti.
Član 6.
Na 15 metara odstojanja od sudova koji se ĉiste,
kao i od prihvatnih sudova, moraju se postaviti odgova-
I GRUPA
rajući znaci upozorenja: "OPASNOST OD POŢARA I
EKSPLOZIJA", "OBAVEZNA UPOTREBA ALATA KOJI
NE VARNIĈI" i znaci zabrane: "ZABRANJENO
PUŠENJE I PRISTUP OTVORENIM PLAMENOM" i
"ZABRANJEN PRISTUP NEZAPOSLENIMA".
Član 7.
Pri ĉišćenju sudova u zonama opasnosti smeju se
upotrebljavati samo svetiljke u protiveksplozionoj zaštiti
sa naponom do 24 V, svetiljke sa hladnim svetlom i
prenosne svetiljke u protiveksplozionoj zaštiti.
Ako se za sniţenje napona koriste posebni ureĊaji,
ti ureĊaji moraju biti instalirani izvan zone opasnosti, a
njihovi metalni delovi ne smeju biti galvanski povezani
sa sudovima koji se ĉiste.
Delovi strujnog kola sniţenog napona ne smeju se
uzemljiti.
Član 8.
Elektriĉne instalacije i ureĊaji koji se koriste u
zonama opasnosti moraju biti u protiveksplozionoj
zaštiti.
Član 9.
Alat i pribor koji se koriste za otvaranje, odnosno
zatvaranje sudova i za druge radove koji se obavljaju
pri ĉišćenju sudova, moraju biti izraĊeni od materijala
koji je antistatiĉan i antimagnetiĉan i koji ne varniĉi. Alat
i pribor moraju biti ĉisti.
Član 10.
Za provetravanje sudova koriste se komprimovani
vazduh, inertni gas ili vodena para niskog pritiska.
Ako su ventilatori i kompresori postavljeni u zoni
opasnosti, oni moraju biti u protiveksplozionoj zaštiti.
Član 11.
Zaštitna odeća i obuća moraju biti izraĊeni od
materijala na kome se ne stvara i ne skuplja statiĉki
elektricitet i koji ne varniĉi.
Član 12.
Lestve za spuštanje u sud moraju biti izraĊene od
materijala koji ne varniĉi i koji ne srne hemijski reagovati
sa muljem ili parom zapaljive teĉnosti.
Radi spreĉavanja opasnosti od klizanja, lestve na
svom donjem kraju moraju imati osiguraĉ koji ne varniĉi.
Član 13.
Pre poĉetka ĉišćenja sudova, moraju se obaviti
sledeći radovi:
1) vizuelni pregled i utvrĊivanje tehniĉke ispravnosti
nadzemnih sudova;
2) utvrĊivanje fiziĉko-hemijskih osobina zapaljive
teĉnosti;
3) merenje visine sloja taloga (mulja) u sudu, radi
utvrĊivanja njegove pribliţne zapremine;
4) preduzimanje mera za zaštitu od statiĉkog
elektriciteta:
- uzemljenje svih sudova, ureĊaja i cevovoda na
kojima se moţe nagomilati statiĉki elektricitet,
- premošćenje svih spojnih delova cevovoda,
sudova i ureĊaja na kojima se moţe stvarati
statiĉki elektricitet,
- iskljuĉenje prekidaĉa ili uklanjanje topivih delova
iz elektriĉnog kola koje snabdeva energijom
mehaniĉku aparaturu sudova (miksera,
konvejera
i si.) elektriĉnih grejaĉa itd. i stavljanje na njima
natpisa "ISKLJUĈENO".
101
I GRUPA
Član 15.
Grubo ĉišćenje sudova obavlja se na sledeći naĉin:
1) zatvore se svi ventili za dovod zapaljive teĉnosti,
vodene pare i si.
2) odstranjuje se zapaljiva teĉnost i talog (mulj)
gravitacijom ili ispumpavanjem uklanja se iz
sudova pomoću priruĉnih sredstava, i to odmah
posle odstranjivanja zapaljivih teĉnosti.
Ako se posle grubog ĉišćenja predviĊa potpuno
ĉišćenje sudovi se, ako je potrebno, ispiraju vodom, a
zatim se moraju napuniti vodenom parom niskog
pritiska ili inertnim gasom ili vodom ili se moraju
provetriti veštaĉkim ili prirodnim putem.
Član 16.
Zapaljive pare odstranjuju se iz sudova prirodnim ili
veštaĉkim provetravanjem, vodenom parom niskog
pritiska, inertnim gasom ili potapanjem sudova.
Član 17.
Ostaci taloga (mulja) i inkrustacija odstranjuju se iz
sudova tretiranjem vodenom parom niskog pritiska,
toplom ili hladnom vodom, mehaniĉkim putem ili
hemijskim sredstvima za ĉišćenje i neutralizaciju.
Član 18.
Potpuno ĉišćenje sudova obavlja se sa unutrašnje
strane na sledeći naĉin:
1) odvajaju se sudovi od dovoda zapaljive teĉnosti,
vodene pare, kanalizacione mreţe i svih drugih
cevovoda i ureĊaja vezanih za sudove koji se
ĉiste zatvaranjem zapornih organa i obaveznim
postavljanjem slepih prirubnica;
2) uduvava se vodena para niskog pritiska, inertni
gas, pune se vodom ili se provetravaju veštaĉkim
ili prirodnim putem. Zabranjeno je punjenje i
ispiranje vodom sudova ĉiji je sadrţaj toksiĉan
ako ne postoji poseban tretman takvih otpadnih
voda;
3) meri se koncentracija zapaljivih para u
unutrašnjosti sudova koja ne srne da iznosi više
od 10 procenata donje granice eksplozivnosti;
4) sudovi se mehaniĉki ĉiste, pri ĉemu se posebna
paţnja mora obratiti na "mrtve" uglove i sliĉna
teška pristupaĉna mesta. Sudovi moraju biti
pribliţno na temperaturi okoline pre njihovog
ĉišćenja;
5) sudovi se, po potrebi, ponovo ispiraju vodom pod
pritiskom i produvavaju vodenom parom niskog
pritiska, inertnim gasom ili se provetravaju
veštaĉkim ili prirodnim putem
6) Ispiranje vodom, produvavanje vodenom parom i
mehaniĉko ĉišćenje naizmeniĉno se ponavlja sve
dok se ne ukloni ostatak taloga i inkrustacije;
7) ako se unutrašnji zidovi brišu krpama ili sliĉnim
materijalom, te krpe ili materijal ne smeju stvarati
statiĉki elektricitet niti varniĉiti. Krpa, odnosno
drugi materijal za brisanje ne srne se osipati.
Član 19.
Sudovi se odvajaju od prikljuĉnih cevovoda tako što
se prvo zatvore svi ventili, rastave veze, isperu svi
prikljuĉci toplom vodom ili vodenom parom niskog
pritiska i postave slepe prirubnice na sve spojeve.
Slepe prirubnice moraju biti otporne prema koroziji i
moraju izdrţati pritisak u cevovodima. Slepe prirubnice
moraju se postaviti što je moguće bliţe sudu da bi se
smanjila mogućnost doticanja teĉnosti u sud.
Otvori demontiranih cevi moraju se zaptivati tako da
se spreĉi svako doticanje u unutrašnjost sudova i svako
102
kapanje teĉnosti van sudova. Na sve ventile, koji su radi
izolacije zatvoreni moraju se postaviti znaci zabrane
upotrebe za vreme ĉišćenja sudova.
Član 20.
Vodena para ili inertni gas uduvavaju se pri dnu
suda u vazdušni prostor, a uvodnik parovoda ili
gasovoda mora se propisno uzemljiti i spojevi
premostiti.
Poklopac na krovu suda mora biti podignut i za
vreme tretiranja parom ili inertnim gasom i za vreme
hlaĊenja suda, ako je tretiran parom. Član 21.
Za vreme ĉišćenja sudova mora se obezbedili
stalno provetravanje. Zapaljive pare ĉija je relativna
gustina veća od vazduha odsisavaju se sa dna suda, a
pare ĉija je relativna gustina niţa od vazduha
odsisavaju se sa vrha suda.
Mestimiĉno zaostali oĉvrsli talog (mulj) i inkrustacija, koji
se mehaniĉkim sredstvima ne mogu ukloniti,
tretiraju se vodenom parom ili vrućom vodom. Član 22.
Kad sudovi nisu potpuno oĉišćeni od ostatka taloga
(mulja) i inkrustacije, a radovi na ĉišćenju sudova se
moraju prekinuti na kraće vreme, unutrašnji zidovi
sudova moraju se isprati jakim mlazevima vode i
ostatak taloga (mulja) prekriti slojem vode. Član 24.
Za ĉišćenje sudova upotrebljavaju se i hemijska
sredstva za ĉišćenje i neutralizaciju.
Sredstva iz stava 1. ovog ĉlana ne smeju reagovati
egzotermno sa zapaljivom teĉnošću i talogom (muljem),
odnosno ne smeju izazvati bilo kakvu hemijsku ili fiziĉku
reakciju koja moţe da ugrozi bezbednost ljudi i imovine,
niti da korodivno dejstvuje na zidove sudova.
Član 25.
Peskarenje sudova mora se obavljati uz prethodno
efikasno provetravanje.
Pre peskarenja i za vreme peskarenja mora se
stalno kontrolisati koncentracija zapaljivih para. Ako
konce-ntracija zapaljivih para dostigne 10 procenata
donje granice eksplozivnosti, mora se odmah obustaviti
rad i nastaviti provetravanje dok koncentracija zapaljivih
para ne padne ispod te granice.
Kompresor i ureĊaj za sabijeni vazduh, kao i
ventilator za dovod i odvod vazduha, moraju biti
smešteni na slobodnom prostoru.
Član 26.
Prilikom ĉišćenja sudova moraju se oĉistiti i oprema
i instalacija na sudovima.
Član 27.
Prilikom potpunog ĉišćenja, popravke ili zatvaranja
jedne ili više komora u sudovima sa komorama, moraju
se najpre isprazniti i druge komore u tim sudovima i
ispuniti vodom ili inertnim gasom. Član 28.
Sudovi se ne smeju ĉistiti za vreme vremenskih
nepogoda (grmljavine i si).
Član 29.
Talog (mulj) iz sudova koji se ĉiste mora se odmah
ukloniti od svih susednih objekata i izvora paljenja na
bezbedno odstojanje koje ne srne biti manje od 30 m.
Član 30.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku jedne godi-
ne od dana objavljivanja u "Sluţbenom listu SFRJ".
1
Pravilnik je objavljen u "Sluţbenom listu SFRJ",
broj 44/1983. i 60/86.

Pravilnikom se propisuju tehniĉki normativi za zaštitu
od poţara i eksplozije pri ĉišćenju sudova za skladiš-
tenje ili prevoz zapaljivih teĉnosti koje se pri normalnom
pritisku i temperaturi nalaze u teĉnom stanju.
Pravilnik je namenjen struĉnjacima koji se bave
odrţavanjem i eksploatacijom. Skoro da nema oblasti u
kojoj se ne primenjuju zapaljive teĉnosti. Vrlo ĉesti
sluĉajevi izbijanja poţara pa i eksplozija sudova uslovili
su donošenje ovog Pravilnika. Suština svih mera datih u
Pravilniku je u tome da se stvore takvi uslovi pri
ĉišćenju sudova koji će eliminisati sve uzroĉnike koji
mogu izazvati poţar.
Postupci koji su u pravilniku opisani preporuĉuju se
kao pouzdan naĉin odstranjivanja para zapaljivih
teĉnosti i samih zapaljivih teĉnosti iz sudova za
skladištenje i ĉuvanje zapaljivih teĉnosti. Posle ovakvih
postupaka dozvoljena je topla obrada (zavarivanje ili
seĉenje) na sudovima ili neki drugi radovi koji mogu
izazvati poţar ili eksploziju.
Ĉišćenje sudova radi popravke zavarivanjem, mora
biti izuzetno briţljivo izvedeno. Pre poĉetka zavarivanja,
pored ostalih priprema sadrţanih u Uredbi o merama
zaštite od poţara pri izvoĊenju radova zavarivanja,
rezanja i lemljenja ("Sluţbeni glasnik SR Srbije", broj
50/1979) obavezno je izvršiti merenje koncentracije
eksplozivnih gasova u sudu. Najbolje je da merenje
izvrši ovlašćena ustanova koja raspolaţe potrebnom
opremom i koja izdaje odgovarajući struĉni nalaz o
izvršenom merenju.
Radovima se pristupa samo ako je nalaz povoljan i
ako je ovlašćeno lice izdalo odobrenje za izvoĊenje
radova.
Ovi postupci su namenjeni samo za primenu pri
ĉišćenju ili odrţavanju metalnih sudova koji sadrţe
zapaljive teĉnosti.
Ĉišćenje se vrši u cilju:
a) da se otklone zapaljive ili eksplozivne mešavine
para zapaljivih teĉnosti - vazduh, koje se mogu zapaliti
ili eksplodirati i da se otklone ostaci zapaljive teĉnosti,
koje mogu i dalje otpuštati zapaljive pare, kako bi se
moglo pristupiti toploj obradi sudova (zavarivanju ili
seĉenju) ili nekim drugim radovima koji mogu biti uzroci
poţara ili eksplozije;
b) da se osigura da ostaci od prethodne upotrebe
ne zaostanu i zaprljaju proizvod koji treba da se stavi u
sud radi moguće izmene proizvoda koji se skladište.
Takvo ĉišćenje se svakako neće traţiti u sluĉajevima
kada se sigurno zna daje zapaljiva teĉnost koju je pos-
lednji sadrţavao sud identiĉna sa zapaljivom teĉnošću
koja se stavlja u sud. U drugim sluĉajevima, poţeljno je
a nekad i imperativno da se potpuno otklone svi tragovi
prethodno sadrţane zapaljive teĉnosti.
Ĉišćenje sudova u kojima su prethodno drţane
zapaljive teĉnosti, vrše radnici koji su obuĉeni da
sigurno i struĉno vrše potrebne operacije pod nadzorom
struĉnih lica.
Ĉišćenje radi otklanjanja mešavine para zapaljivih
teĉnosti - vazduh ili samih zapaljivih teĉnosti, usmereno
je da odrţi bezbednu atmosferu u sudovima za
skladištenje i ĉuvanje zapaljivih teĉnosti.
Pre poĉetka ĉišćenja treba prikupiti potrebne
informacije instrukcije od proizvoĊaĉa ili isporuĉioca
zapaljivih teĉnosti o ĉišćenju sudova.
Postupci bezbednog ĉišćenja zahtevaju paţnju pri
odabiranju sredstava za ĉišćenje i druge specijalne
mere predostroţnosti. Pre poĉetka radova na sudovima
koji su sadrţali zapaljivu teĉnost treba pregledati i nji-
I GRUPA
hovu unutrašnjost da bi se odredila efikasnost ĉišćenja
Pre poĉetka rada na sudovima koji mogu biti pod pritis-
kom, pritisak se mora smanjiti na atmosferski, a sadrţaj
sudova treba ispustiti na bezbedno mesto.
Obzirom da se pri radovima ĉišćenja koriste i
elektriĉni ureĊaji potrebno je pre poĉetka radova
odrediti zone opasnosti koje nastaju prilikom izvoĊenja
ĉišćenja (JUS N.S8.007) i shodno tome proveriti stepen
protiv-eksplozivne zaštite elektriĉnih instalacija koje se
nalaze u zonama opasnosti kao i one opreme koje će
se koristiti pri radu u tim zonama (svetiljke, alat sa
elektriĉnim pogonom i si.).
Alat koji se koristi treba da bude od materijala koji
pri udaru o sud ne izaziva varnicu (aluminijum, bronza,
mesing, berilijum i dr.).
Da bi se u sudu osigurali bezbedni uslovi treba
izvršiti ispitivanje na prisutnost para zapaljivih teĉnosti:
- kontrolom koncentracije para zapaljivih teĉnosti u
sudu pomoću gasnih detektora;
- pre poĉetka izmena ili opravke;
- odmah posle poĉetka radova zavarivanja, seĉenja
ili zagrevanja;
- ĉesto u toku istih radova.
Ĉišćenje i odrţavanje se mora zaustaviti kad se
utvrdi prisustvo para zapaljivih teĉnosti, kada se
dostigne koncentracija para zapaljivih teĉnosti u sudu
10% od donje granice eksplozivnosti. Tada se mora
pronaći mesto ispuštanja para zapaljivih teĉnosti.
Radove ĉišćenja treba obavljati na otvorenom
prostoru, ukoliko je to moguće.
Ako se ĉišćenje obavlja u zatvorenom prostoru
mora se obezbediti prinudna ventilacija tog prostora
kako bi se pare zapaljivih teĉnosti otklonile na vreme i
sigurno.
Pre poĉetka radova na sudovima treba:
- ukloniti sve izvore toplote iz blizine sudova;
- isprazniti sve produkte iz sudova. Ovo treba da
obuhvati i otklanjanje produkata iz svakog
cevovoda koji je u vezi sa sudovima;
- iskljuĉiti i zaĉepiti sve cevovode i druge prikljuĉke;
- bezbedno odstraniti ostatak zapaljivih teĉnosti.
Uklanjanje para zapaljivih teĉnosti moţe se vršiti na
nekoliko naĉina:
a) Zamena vodom (proĉišćavanje), kad se zna da
je teĉnost koja je prethodno bila u sudu lako rastvorljiva
u vodi, ista se moţe odstraniti potpunim punjenjem su
da vodom i otpuštanjem ponavljajući ovu operaciju ne
koliko puta (Primeri teĉnosti rastvorljivih u vodi su ace
ton, etil alkohol i dr.). Pod izvesnim okolnostima radovi
uz primenu toplote mogu se vršiti i na sudovima potpu
no napunjenim vodom.
b) Odstranjivanjem vazduhom (proĉišćavanje i ven
tilacije). OsloboĊenje para se moţe izvršiti proĉišćava
njem vazduhom, a bezbedna atmosfera se moţe odr
ţavati ventilacijom. Kod proĉišćavanja vazduhom kon
centracija para u vazduhu u sudu moţe preĉi granicu
zapaljivosti pre nego što se postigne bezbedna atmos
fera, stoga treba preduzeti sve mere predostroţnosti da
se obezbedi da je aparat koji se koristi za ubacivanje
vazduha povezan za sud kako bi se rizik od paljenja
statiĉkim elektricitetom sveo na najmanju meru.
c) Zamena inertnim gasom (proĉišćavanje), prvo
pomoću proĉišćavanja para zapaljivih teĉnosti iz sudo
va inertnim gasom, a onda produţetkom ventiliranjem
vazduha.Od inertnih gasova najĉešće se koriste azot i
ugljendioksid u bocama koji se redukuju na potreban
pritisak. Zadatak inertnog gasa je da pri produvavanju
ponese sa sobom zapaljive pare tako da u sudu ostane
103
I GRUPA _____________________________________
znatno manja koliĉina tih para koje su "razreĊene" iner-
tnim gasom.
d) Zamena vodenom parom (proĉišćavanje), kada
se u sudove uduvava vodena para. Para se moţe uves
ti u sud pumpom koja je ubaĉena kroz otvor i vezana za
sud, ili povezivanjem creva.za paru direktno na jedan
od prikljuĉaka na sudu. Brzina dovoda pare treba da
bude dovoljna da prelazi brzinu kondenzacije tako da
se ćeli sud zagreva do blizu taĉke kljuĉanja vode. Sud
mora isparavati dovoljno dugo da ispare ostaci iz svih
njegovih delova. Prilikom ispitivanja atmosfere u sudu
sa indikatorom sagorljivog gasa, uzorak treba provući
kroz cev za sušenje napunjenu kalcijum hloridom ili
drugim sredstvom za sušenje, da bi se obezbedilo da
vodena para ne ulazi u instrument. Ukoliko sredstvo za
sušenje nije raspoloţivo, sud se mora hladiti sve dok se
višak vodene pare ne kondenzuje.
e) Hemijskim ĉišćenjem, kada prethodna supstanca
nije rastvorljiva u vodi ili se ne moţe odstraniti parom,
sud se mora ĉistiti toplim hemijskim rastvorom.
U nekim sluĉajevima neće biti moguće odstraniti sve
potencijalno opasne teĉne i ĉvrste ostatke, tj. takve
ostatke koji će proizvesti zapaljive pare prilikom zagre-
vanja. Takvi ostaci mogu zapasti iza velikog kamenca ili
rĊe i ne mogu se lako otkriti.
104
Kad god pregled posle ĉišćenja pokaţe da ovaj rizi-
ĉni uslov postoji rad uz primenu toplote se ne moţe
vršiti bez preduzimanja dodatnih mera predostroţnosti.
Treba upotrebiti jedan od prethodnih metoda koji će
obezbeiditi odrţavanje inertne atmosfere u sudu dok je
rad u toku. .
Najvaţnija faza metode ĉišćenja je ispitivanje na
zapaljivost koje se vrši posle ĉišćenja sudova, a odre-
Ċuje da li je ĉišćenje bilo efikasno. Ova ispitivanja se
vrše gasnim detektorom sagorljivog gasa. Oĉitavanja sa
detektora za najsagorljiviji gas daju procenat donje gra-
nice zapaljivosti para prisutnih u atmosferi. Oĉitavanja
mogu biti pogrešna kada atmosfera sadrţi manje od
oko 5% zapremine kiseonika kao što je sluĉaj u inert-
nom sudu. Bitno je da rukovalac detektora bude obuĉen
u rukovanju instrumentom i da vrši provere koje prepo-
ruĉuje proizvoĊaĉ da bi se uverio da je instrument u
ispravnom stanju za rad. Sadrţaj pare u gasu koji izlazi
iz suda treba ispitivati povremeno dok se vrši ventilacija
ili preĉišćavanje vazduhom.
Svaka indikacija prisustva para zapaljivih teĉnosti
pomoću gasnog detektora zahteva ponovno ĉišćenje
suda jednom od navedenih metoda.

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA
UREĐAJE U KOJIMA SE NANOSE I SUŠE
PREMAZNA SREDSTVA
("SI. list SFRJ", br. 57/85)
I OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniĉki normativi za
ureĊaje u kojima se nanose i suše premazna sredstva,
kao i za graĊevinske objekte, odnosno prostorije u koje se
postavljaju ti ureĊaji.
Odredbe ovog pravilnika odnose se i na ureĊaje za
pripremu premaznih sredstava.
Član 2.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na:
1) nanošenje i sušenje premaznih sredstava na
otvorenom prostoru;
2) nanošenje i sušenje premaznih sredstava u
unutrašnjim prostorijama graĊevinskih
objekata, brodova, rezervoara i dr.;
3) nanošenje boja štamparskim ureĊajima u
grafiĉkoj industriji;
4) nanošenje i sušenje nezapaljivih premaznih
sredstava;
5) nanošenje i peĉenje praha.
Član 3.
Niţe navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, ima-
ju sledeća znaĉenja;
1) premazna sredstva su zapaljive teĉne materije ĉije
komponente u stanju pare mogu s vazduhom obrazovati
eksplozivne smeše;
2) nitrocelulozna premazna sredstva su premazna
sredstva koja sadrţe više od 5% nitroceluloze u suvom
ostatku;
3) ureĊaj u kome se nanose premazna sredstva je
svaki prinudno ventilirani, zatvoren ili poluzatvoren pros
tor, opremljen odgovarajućom opremom;
4) ureĊaj za nanošenje premaznih sredstava je svaki
ureĊaj ili alat kojim se nanose premazna sredstva na povr
šinu radnih komada;
5) radni komadi su finalni proizvodi ili poluproizvodi
na ĉiju se površinu nanose premazna sredstva;
6) šarţa je koliĉina radnih komada koja se odjednom
ili u jedinici vremena unosi u radni prostor ureĊaja;
7) ureĊaj za predsušenje premaznih sredstava (pred-
sušara) je svaki prinudno ventiliran zatvoren ili poluzatvo
ren prostor u kome se radni komadi suše na temperaturi
okoline, bez zagrevanja;
8) ureĊaj za sušenje i peĉenje (sušara) je svaki prinud
no ventilirani zatvoreni ili poluzatvoreni prostor, opremljen
odgovarajućom opremom za kontrolu ventilacije i tempera
ture, u kome se suše i peku premazna sredstva;
9) radni prostor ureĊaja u kome se nanose ili suše
premazna sredstva su unutrašnji prostor, vazdušni kanali
i cevovodi u kojima se nalaze pare rastvaraĉa;
10) srednje vreme predsušenja jedne šarţe je polovina
vremena utrošenog za nanošenje premaznog sredstva na
sve radne komade jedne šarţe, sa dodatkom vremena ĉeka
nja do unošenja šarţe u sušaru;
11) gubitak rastvaraĉa za vreme predsušenja je koliĉi
na rastvaraĉa izraţena u procentima, koja ispari sa povr
šine šarţe u toku srednjeg vremena predsušenja;
I GRUPA
12) vreme isparavanja je vreme za koje celokupna koli
ĉina rastvaraĉa unesena u radni prostor sušare ispari, pod
uslovom da je poĉetna brzina isparavanja nepromenljiva za
sve vreme sušenja i da se pri tom radni prostor sušare
nalazi na temperaturi sušenja;
13) kabina je ureĊaj u kome se premazna sredstva
nanose na radne komade;
14)zatvorena (komorna) kabina je kabina koja je od
okolnog prostora odvojena tavanicom, podom, boĉnim
stranama i vratima;
15) poluzatvorena kabina je kabina koja je od okolnog
prostora odvojena samo tavanicom podom ili tavanicom,
podom i jednom boĉnom stranom, sa dve boĉne strane ili
sa tri boĉne strane;
16) pištolj je ureĊaj za nanošenje premaznih sredsta
va na radne komade, raspršivanjem;
17) postrojenja lakimice su ureĊaji u kojima se nanose i
suše premazna sredstva, kao i ureĊaji za pripremu radnih
komada zajedno sa pratećim transportnim ureĊajima i
instalacijama;
18) prostorija je graĊevinski objekt ili deo graĊevin
skog objekta;
19) prostor lakirnice je deo prostorije u kome je
smešteno postrojenje lakirnice;
20) prostorija lakirnice je ćela prostorija u kojoj su
smešteni samo ureĊaji lakirnice;
21) nadgleţna ventilacija je prinudno provetravanje ra
dnog prostora u kome je strujanje vazduha nadgledano
radom elektromotora ventilatora i vremenskog davaĉa tako
da se pri ispadanju iz rada bilo kog elektromotora ventila
tora iskljuĉuju ureĊaji koji predstavljaju opasnost, a pono
vo se mogu ukljuĉiti tek kad se pet puta izmeni vaz-
duh u radnom prostoru;
22) kontrolisana ventilacija je prinudno provetravanje
radnog prostora u kome je strujanje vazduha kontrolisano
kontrolnim ureĊajem i vremenskim davaĉem tako da se pri
smanjenju ili prestanku strujanja vazduha isklju ĉuju iz
rada ureĊaji koji predstavljaju opasnost, a ponovo se
mogu ukljuĉiti tek kad se pet puta izmeni vazduh u
radnom prostoru;
23) neugroţeni prostor je svaki prostor u kome koncen
tracija pare rastvaraĉa ni u kom sluĉaju ne moţe dostići
vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti.
II LOKACIJA I KONSTRUKCIONE
KARAKTERISTIKE PROSTORA ILI
PROSTORIJE LAKIRNICE
1. Lokacija prostora ili prostorije lakirnice
Član 4.
Prostorija lakirnice, po pravilu, postavlja se u posebno
izgraĊene prizemne objekte, udaljene od drugih objekata
najmanje 5 m i sa pristupnom saobraćajnicom koja se moţe
koristiti kao poţarni put
Ako objekt lakimice ima prozore na zidu prema
susednom objektu, udaljenost od drugih objekata iznosi
najmanje 7 m.
Član 5.
Ako se prostorija lakirnice postavlja u graĊevinski
objekt koji sluţi i za druge tehnološke procese, ona mora
biti pristupaĉna spolja, a od ostalih prostorija mora biti
odvojena zidovima otpornim prema poţaru najmanje 3h.
Član 6.
Nivo poda prostora ili prostorije lakirnice ne srne
biti ispod kote terena. U objektu sa više spratova, prostor
105
I.GRUPA
ili prostorija'lakirnice postavlja se na najviši sprat pod
uslovom:
1) da je ugraĊen stabilni ureĊaj za gašenje poţara,
sa automatskim aktiviranjem;
2) da je stepenište odvojeno od prostora ili prostorije
lakirnice zidom otpornim prema poţaru 3 h, ventilirano sa
ĉetiri izmene vazduha na 1 h, ili da postoji spoljno
pomoćno poţarno stepenište;
3) da je pod prostorije nepropustljiv za vodu i
povezan sa sistemom za odvoĊenje vode;
4) da rastojanje od najudaljenijeg radnog mesta do
izlaza nije veće od 25 m.
Član 7.
Prostor ili prostorija lakirnice ne srne se postavljati u
javne objekte (stambene zgrade, škole, bioskope i si.).
Član 8.
Prostor ili prostorija lakirnice mora imati najmanje
jedan spoljni zid i slobodan prostor za nesmetan prilaz
vatrogasnih vozila.
Ispred spoljnjeg zida prostora ili prostorije lakirnice
moraju se ugraditi hidranti do kojih je prilaz uvek
moguć.
Član 9.
Prostor lakirnice moţe se postaviti u zajedniĉku
prostoriju sa opremom za druge tehnološke procese ako je
u pitanju nerazdvojna tehnološka celina, pod uslovom da
postoji dovoljan razmak u pogledu zona opasnosti, da
oprema za druge tehnološke procese ne proizvodi vamice i
da se ne radi otvorenim plamenom.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ĉlana, prostor
lakirnice moţe se postaviti u istu prostoriju i sa opremom za
druge tehnološke procese koja proizvodi varnice, ili se radi
otvorenim plamenom, a koji predstavljaju nerazdvojnu
tehnološku celinu, pod uslovom da postoji dovoljan
razmak u pogledu zona opasnosti i da se izvori opasnosti
iz drugih vrsta tehnološkog procesa uĉine bezopasnim za
prostor lakirnice.
2. Konstrukcione karakteristike prostora ili
prostorije lakirnice
Član 10.
Noseća konstrukcija posebno izgraĊenog objekta
lakirnice mora biti otporna prema poţaru 2 h, a nenoseći
pregradni i fasadni zidovi, kao i krov, moraju biti izraĊeni
od negorivog materijala i otporni prema poţaru 1/2 h.
Noseća konstrukcija prostora ili prostorije lakirnice
koja je u sastavu prostorija za druge tehnološke procese
mora biti otporna prema poţaru 3 h, a nenoseći pregradni
zidovi i krov moraju biti negorivi i otporni prema poţaru 1h.
Nije dozvoljeno da se u zidove ugraĊuju dimni kanali
za opremu koja ne pripada postrojenju iakirnice.
Član 11.
Pod prostora ili prostorije lakirnice mora biti gladak,
izraĊen od negorivog materijala i u zonama opasnosti
mora provoditi statiĉki elektricitet.
Član 12.
Unutrašnja vrata moraju biti izraĊena od negorivog
materijala i otporna prema poţaru najmanje 1,5 h, a ako
ta vrata vode neposredno napolje, moraju biti otporna
prema poţaru najmanje 1/2 h.
Prostor ili prostorija lakirnice mora imati najmanje dvoja
vrata, koja se otvaraju prema spolja. Ako se vrata nalaze
u zoni opasnosti, pri otvaranju i zatvaranju ne smeju
stvarati varnice.
106
Član 13.
Prozori se ne smeju postavljati na unutrašnje zidove.
Površina svih prozora ne srne biti manja, od 0,025 m
2
3
po 1 m zapremine prostora ili prostorije lakirnice.
Prozori moraju biti izraĊeni od negorivog materijala, a
u zoni opasnosti pri otvaranju i zatvaranju ne smeju
stvarati varnice.
Član 14.
Sve saobraćajnice u prostoru ili prostoriji lakirnice
moraju biti široke najmanje 1,5 m i moraju biti vidno
obeleţene.
3. Grejanje i ventilacija prostora ili prostorije
lakirnice
Član 15.
Za zagrevanje prostora ili prostorije lakirnice koriste se
samo indirektni sistemi zagrevanja, ĉiji se ureĊaji za
proizvodnju toplote nalaze van zone opasnosti.
Na površini grejnih tela ne srne se dostići temperatura
koja je 10° C niţa od temperature samopaljenja para
upotrebljenih rastvaraĉa.
Član 16.
Ako se prostor ili prostorija lakirnice zagreva toplim
vazduhom iz centralnog izvora, kanali za razvoĊenje toplog
vazduha i izduvne rešetke moraju biti izgraĊeni od
negorivog materijala. U glavni dovodni kanal toplog
vazduha mora se ugraditi protivpoţarna klapna sa
automatskim aktiviranjem u sluĉaju poţara, koja
spreĉava dovod vazduha u prostor ili prostoriju
lakirnice.
Član 17.
Grejne komore za centralno pripremanje toplog
vazduha ili kaloriferi instaliraju se po pravilu, van zone
opasnosti. Ako se postavljaju u zonama opasnosti, grejne
komore moraju biti izvedene tako da se obezbedi
protiveksplozivna zaštita.
Član 18.
Prostor ili prostorija lakirnice mora imati sistem za
prinudno odsisavanje vazduha, izveden u kombinaciji
lokalne i opšte ventilacije.
Lokalna ventilacija postavlja se na sva mesta na
kojima je moguće izdvajanje para rastvaraĉa.
Opštom ventilacijom provetrava se ceo prostor ili
prostorija lakirnice.
4. Elektriĉne instalacije u prostoru ili prostoriji
lakirnice
Član 19.
Elektriĉne instalacije u prostoru ili prostoriji lakirnice,
kao i na ureĊajima postrojenja lakirnice, ako se nalaze u
zonama opasnosti, moraju biti izvedene tako da se
obezbedi protiveksplozivna zaštita.
Član 20.
U prostoru ili prostorijama lakirnice mora biti izvedena
instalacija za opšte, parniĉno i orijentaciono osvetljenje, a
na pristupnim saobraćajnicama za straţarsko osvetljenje.
Ruĉne svetiljke koje se upotrebljavaju za vreme ĉišćenja
i odrţavanja ureĊaja moraju biti izvedene tako da se
obezbedi protiveksplozivna zaštita.

III UREĐAJI U KOJIMA SE NANOSE
PREMAZNA SREDSTVA
1. Kabine
Član 21.
Prema konstrukcionom rešenju, kabine mogu biti
zatvorene ili poluzatvorene. Kao pod kabine moţe se
koristiti i pod graĊevinskog objekta u koje je postavljena
kabina.
Član 22.
U kabini je dozvoljeno istovremeno ruĉno i
automatsko nanošenje premaznih sredstava.
Član 23.
Radni prostor kabine mora biti prilagoĊen radnim
komadima i naĉinu nanošenja premaznih sredstava.
Kabina mora imati ureĊaje za prinudnu ventilaciju.
Član 24.
Svi konstrukcioni elementi kabine, ukljuĉujući i sistem
za odsisavanje i filtriranje otpadnog vazduha, moraju biti
izraĊeni od negorivog materijala, osim filtra za vodu i
vazduh.
Član 25.
Unutrašnje površine kabine i ventilacionih
cevovoda moraju biti glatke. Unutrašnje površine kabine
mogu se premazivati odgovarajućim sredstvima koja
spreĉavaju vezivanje i oĉvršćavanje premaznih
sredstava.
Kabina mora biti konstruisana tako da se pri ĉišćenju i
odrţavanju omogući nesmetan pristup pojedinim njenim
delovima.
Član 26.
Vrata zatvorenih kabina za ulaz i izlaz šarţe ne
smeju se otvarati prema radnom prostoru.
Za ulaz i izlaz posluţioca moraju se obezbediti
najmanje jedna vrata koja se otvaraju prema spolja.
Ispred ulaza za posluţioca u radni prostor kabine mora
se obezbediti slobodan prostor širine najmanje 1,5 m. Na
tom prostoru nije dozvoljeno drţati bilo kakve predmete,
osim neophodne opreme.
Član 27.
Transportni ureĊaji u kabini moraju biti izgraĊeni
od negorivog materijala.
Član 28.
U kabini se moraju nalaziti ureĊaj i instalacija za
formiranje mokrog filtra u odsisnom prostoru kabine. Iza
mokrog filtra u kabini mora da se nalazi eliminator
kapi.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ĉlana, dozvoljena
je upotreba suvog filtra u kabini pod uslovom da se
ugrade stabilni ureĊaji za gašenje poţara, sa
automatskim aktiviranjem.
Član 29.
Ventilacioni sistem mora da spreĉava širenje ĉestica
premaznih sredstava i para rastvaraĉa u prostor oko kabine.
Član 30.
Za osvetljavanje korisnog prostora kabine, u kabinu
se mogu ugraĊivati svetiljke odgovarajuće izrade, prema
ugroţenosti prostora. Ako postoji mogućnost da se pri
radu premazno sredstvo taloţi na svetiljke, one se
moraju posebno zaštititi.
I GRUPA
Član 31.
Na vidno mesto na svakoj kabini mora se postaviti
tablica izraĊena od negorivog materijala koja sadrţi
podatke o:
1) proizvoĊaĉu;
2) fabriĉkom broju;
3) godini proizvodnje;
4) oznaci kabine;
5) prikljuĉnoj elektriĉnoj snazi, u kVV;
6) prikljuĉnom naponu i uĉestalosti u V, odnosno
Hz;
2
7) zapremini radnog prostora, u m ;
8) maksimalnoj radnoj temperaturi, u ° C;
3
9) koliĉini sveţeg vazduha, u m /h;
10) koliĉini odsisnog vazduha, u m /h.
3
2. Kada za uranjanje
Član 32.
Kada za uranjanje, ukljuĉujući i sistem ventilacije, osim
unutrašnje zaštitne obloge, mora biti izraĊena od
negorivog materijala.
Gornja ivica kade mora biti izdignuta najmanje 15
cm iznad nivoa poda prostorije.
Nivo premaznog sredstva u kadi mora biti
najmanje 20 cm ispod gornje ivice kade.
3
Kada zapremine veće od 200 dm , koja nije
postavljena u nepropustan bazen, mora imati prihvatni
rezervoar koji moţe da primi svu koliĉinu premaznog
sredstva.
Član 33.
Mešanje premaznog sredstva direktnim uvoĊenjem
vazduha u kadu nije dozvoljeno.
Član 34.
Za zagrevanje premaznog sredstva u kadi za uranjanje
koristi se indirektni sistem grejanja ili elektriĉni grejaĉi
izvedeni tako da se obezbedi protiveksploziona zaštita.
UreĊaj za zagrevanje premaznog sredstva mora
omogućavati kontrolisanje, regulisanje i ograniĉavanje
temperature.
Član 35.
Kada za uranjanje koja nema zaštitni tunel ili komoru
mora imati poklopac od jednog segmenta ili više
segmenata od negorivog materijala kojim se kada pokriva
kad se ne koristi ili u sluĉaju poţara.
Član 36.
Pri mehanizovanom uranjanju radnih komada u kadu
za uranjanje mogu se koristiti i zajedniĉki transportni
ureĊaji koji se koriste za transport radnih komada kroz
ćelo postrojenje lakirnice.
Član 37.
Za otkapavanje viška premaznog sredstva sa radnih
komada mora se postaviti ureĊaj za otkapavanje.
Pod ureĊaja za otkapavanje mora biti izraĊen sa
nagibom prema kadi za uranjanje ili prema sabirniku
otkapanog premaznog sredstva.
UreĊaj za otkapavanje mora biti izraĊen od negorivog
materijala i konstruisan tako da se pri njegovom ĉišćenju i
odrţavanju omogućava nesmetan pristup slivnom
sistemu.
Član 38.
Prostor iznad kade za uranjanje i ureĊaj za
otkapavanje moraju imati prinudnu ventilaciju koja
spreĉava širenje para rastvaraĉa u prostor ili prostoriju
lakirnice.
107
I GRUPA
Član 39.
Upotreba prevoznih kada za uranjanje, zapremine
3
veće od 200 dm , nije dozvoljena.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ĉlana, pri specifiĉ-
nim zahtevima tehnologije, dozvoljeno je pomicanje kada
svih veliĉina na vodilicama radi postizanja odgovarajućeg
poloţaja za uranjanje.
Kada za uranjanje otvara se samo na za to predvi-
Ċenom provetravanom mestu.
Član 40.
Na kadu za uranjanje mora se postaviti tablica sa
tehniĉkim karakteristikama, prema ĉlanu 31. ovog pra-
vilnika.
3. UreĊaj za oblivanje
Član 41.
Svi elementi ureĊaja za oblivanje, ukljuĉujući i sistem
ventilacije, moraju biti izraĊeni od negorivog materijala.
Pod ureĊaja za oblivanje mora biti izraĊen sa nagibom
prema sabimiku u kome se nalazi premazno sredstvo.
UreĊaj za oblivanje mora biti konstruisan tako da se
omogući nesmetan pristup pri njegovom ĉišćenju i odrţa-
vanju.
Član 42.
Ako se za cirkulaciju premaznog sredstva i obrazovanje
laminarnih mlazeva za oblivanje radnih komada koristi
pumpa sa elektromotornim pogonom, elektromotori mo-
raju biti izvedeni Tako da se obezbedi protiveksplozivna
zaštita.
Član 43.
Za transport radnih komada kroz ureĊaj za oblivanje
moţe se koristiti i zajedniĉki transportni ureĊaj kojim se
radni komadi transportuju kroz ćelo postrojenje lakirnice, s
tim da u ureĊaju za oblivanje transportni ureĊaj bude
zaštićen tako da se na njega ne mogu nanositi premaz-
na sredstva.
Član 44.
Ako tehnološki proces oblivanja zahteva zagrevanje
premaznog sredstva, primenjuju se odredbe ĉlana 34.
ovog pravilnika.
Član 45.
Ako je sabirna kada za premazno sredstvo izraĊena u
sklopu ureĊaja za oblivanje, deo koji se nalazi van gabari-
ta ureĊaja za oblivanje mora biti zatvoren poklopcem.
Član 46.
Za otkapavanje viška premaznog sredstva mora se po-
staviti ureĊaj za otkapavanje, u skladu sa ĉlanom 37.
ovog pravilnika.
Član 47.
Ventilacija ureĊaja za oblivanje i ureĊaja za otkapava-
nje mora spreĉavati širenje para rastvaraĉa u prostoriju
lakirnice.
Član 48.
Na svaki ureĊaj za oblivanje mora se postaviti tablica
sa tehniĉkim karakteristikama, prema ĉlanu 31. ovog
pravilnika.
108
4. UreĊaji za valjanje ili nalivanje
Član 49.
UreĊaj za valjanje ili nalivanje mora biti konstruisan ta-
ko da se omogući nesmetan pristup pri njegovom ĉišćenju
i odrţavanju.
Član 50.
Prostor ureĊaja za valjanje ili nalivanje mora se
provetravati.
Ako se u radnom prostoru ureĊaja za valjanje ili nali-
vanje nalazi i ureĊaj za brušenje, radni prostor ureĊaja
mora biti projektovan kao neugroţen prostor sa kontro-
lisanom ventilacijom.
Član 51.
Ako tehnološki proces zahteva zagrevanje premaznog
sredstva, primenjuju se odredbe ĉlana 4. ovog pravilnika.
Član 52.
Ako se za cirkulaciju premaznog sredstva koriste pum-
pe sa elektromotornim pogonom, pumpe i elektromotori
moraju biti izvedeni tako da se obezbedi protiveksplo-
zivna zaštita.
Član 53.
Ako je sabirna kada za premazno sredstvo izraĊena u
sklopu ureĊaja za valjanje ili nalivanje, deo koji se nalazi
van gabarita tog ureĊaja mora biti zatvoren poklop-
cem.
Član 54.
Na ureĊaj za valjanje itf nalivanje 'mora se postaviti tab-
lica sa tehniĉkim karakteristikama, prema ĉlanu 31. ovog
pravilnika.
5. Elementi ventilacije ureĊaja u kojima se
nanose premazna sredstva
Član 55.
Ventilatori koji se ugraĊuju u ureĊaje u kojima se nano-
se premazna sredstva moraju biti izvedeni tako da se
obezbedi protiveksplozivna zaštita.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ĉlana, ventilatori za
ubacivanje sveţeg vazduha u radni prostor ureĊaja u ko-
jima se nanose premazna sredstva mogu biti normalne
izrade pod sledećim uslovima:
1) da nisu u zoni opasnosti;
2) da se mogu pustiti u rad posle provetravanja rad
nog prostora odsisnim ventilatorima, što se uslovljava
odgovarajućom blokadom.
Član 56.
Ako ureĊaji u kojima se nanose premazna sredstva
imaju više ventilatora, ventilacioni cevovodi odsisnog
vazduha moraju biti posebno izvedeni.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ĉlana, odsisni ce-
vovod moţe se spojiti sa zajedniĉkim cevovodom pod
uslovom da je postavljena kontrolisana ventilacija.
Nije dozvoljeno spajanje odsisnih cevovoda iz stava 1.
ovog ĉlana sa odsisnim cevovodima drugih sistema ven-
tilacije niti sa dimnjacima.
Član 57.
Izduvni otvori ventilacionih cevovoda moraju imati
zaštitne kape za spreĉavanje prodiranja atmosferskih

padavina u ureĊaje u kojima se nanose premazna sreds-
tva. Izduvni otvori ventilacionih cevovoda kabine sa mo-
krim filtrom ne moraju imati zaštitne kape.
Član 58.
Usisni otvori za sveţ vazduh na cevovodima svih venti-
lacionih sistema ne smeju se postavljati u zoni opasnosti
izduvnih otvora ureĊaja u kojima se nanose premazna
sredstva niti u blizini dimnjaka, odnosno prostora u ko-
me se radi otvorenim plamenom ili se moţe javiti varni-
ĉenje.
Član 59.
U usisne i izduvne cevovode mogu se ugraĊivati leptiri
za regulisanje protoka vazduha, koji moraju biti izraĊeni
od negorivog materijala.
Leptiri za regulisanje protoka vazduha moraju biti kon-
struisani tako da se omogući sigurno fiksiranje leptira u
potrebnom poloţaju. Potreban poloţaj svih leptira odreĊuje
se pre prvog puštanja ureĊaja u rad na osnovu merenja
koliĉine vazduha.
Na svim mehanizmima za pokretanje leptira mora biti
trajno i ĉitljivo oznaĉen poloţaj "otvoreno", odnosno "za-
tvoreno".
Član 60.
Svi ventilacioni cevovodi koji rade sa natpritiskom u
odnosu na okolni prostor moraju biti dobro zaptiveni.
6. Ruĉni i automatski ureĊaji za nanošenje
premaznih sredstava
Član 61.
U kabinama se upotrebljavaju ruĉni i automatski ureĊaji
za nanošenje premaznih sredstava. Za rasprašivanje
premaznih sredstava mogu se koristiti sledeći sistemi:
1) sistem pneumatskog raspršivanja;
2) sistem raspršivanja premaznih sredstava pod priti
skom;
3) sistem mehaniĉko-elektrostatiĉkog raspršivanja;
4) sistem pneumatsko-elektrostatiĉkog raspršivanja.
Član 62.
Pri korišćenju ureĊaja za elektrostatiĉko nanošenje
premaznih sredstava, visokonaponski generatori moraju
se postavljati van zone opasnosti.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ĉlana, u radni pros-
3
tor kabine ĉija je unutrašnja zapremina veća od 60 m ,
visokonaponski generatori mogu se postavljati pod
sledećim uslovima:
1) da kabina ima kontrolisanu ventilaciju sa neugro-
ţenim radnim prostorom;
2) da je rad ureĊaja za nanošenje premaznih sred
stava uslovljen radom ventilacije;
3) da u kabini sa ruĉnim nanošenjem premaznih
sredstava postoje najmanje tri ruĉna protivpoţarna apa
rata, a pri automatskom nanošenju - i stabilni ureĊaj za
gašenje poţara, sa automatskim aktiviranjem.
Član 63.
Pri ugradnji automatskih elektrostatiĉkih ureĊaja kod
poluzatvorenih kabina, prostor ispred kabine mora biti
zaštićen ogradom visine najmanje 1 m, sa tablicom na kojoj
je ispisano upozorenje: "Zabranjen pristup pre iskljuĉiva-
nja napona na generatoru".
Član 64.
Ako se nitrocelulozna, poliesterska, nitroepoksidna i
pertilorvinilna premazna sredstva koriste u elektrostatiĉkim
ureĊajima, ti ureĊaji moraju biti opremljeni ureĊajima za
I GRUPA
spreĉavanje vamica i automatsku kontrolu otpora uzem-
ljenja pištolja.
Član 65.
' Za raspršivanje premaznih sredstava ne smeju se
upotrebljavati kiseonik i zapaljivi gasovi.
7. Premazna sredstva
Član 66.
Koliĉina premaznih sredstava u neposrednoj blizini
kabina ne srne iznositi više od koliĉine potrebne za rad u
jednoj smeni.
U najveću dozvoljenu koliĉinu potrebnu za rad u jed-
noj smeni spada i koliĉina premaznog sredstva koje se
nalazi u posudi ureĊaja za nanošenje premaza.
Posude u kojima se nalaze premazna sredstva moraju
biti izraĊene od negorivog i nesalomljivog materijala i
moraju imati nepropustljiv poklopac.
Član 67.
Premazna sredstva mogu se dopremiti iz prostorije u
kojoj se pripremaju do mesta njihovog nanošenja samo u
zatvorenim posudama ili instalacijama za transport
premaznih sredstava.
U prostoru ili prostoriji lakirnice nije dozvoljeno dr-
ţanje praznih posuda.
Član 68.
Zabranjeno je pripremanje premaznih sredstava u
prostoru lakirnice.
Izuzetno, odredba stava 1. ovog ĉlana ne odnosi se
na kade za uranjanje, ureĊaje za oblikovanje i ureĊaje za
valjanje ili nalivanje, ako se vrši korekcija premaznih
sredstava.
Član 69.
Posude i instalacije ureĊaja za nanošenje premaznih
sredstava moraju imati ureĊaje za kontrolu r regulaciju
pritiska i ventile sigurnosti.
Član 70.
Premazna sredstva zagrevaju se prema odredbama
ĉlana 34. ovog pravilnika.
8. Mere za zaštitu ureĊaja u kojima se nanose
premazna sredstva
Član 71.
Ako sistem za odsisavanje i filtriranje zagaĊenog vaz-
duha prestane da radi, moraju se automatski iskljuĉiti
ureĊaji u kojima se unose premazna sredstva.
Član 72.
U kabinama sa nadglednom ventilacijom smeju se ko-
ristiti samo ruĉni pištolji koji ne varniĉe ili ruĉni elektrosta-
tićki pištolji izvedeni tako da se obezbedi protiveksplo-
ziona zaštita.
Član 73.
Komandni ormar ureĊaja u kojima se nanose premaz-
na sredstva mora imati svetlosnu signalizaciju za kontroli-
sanje ispravnosti rada tih ureĊaja.
Član 74.
Za nuţno iskljuĉivanje transportnih ureĊaja moraju
se na pogodnim mestima ugraditi tasteri "stop".
Transportni ureĊaji koji opsluţuju više ureĊaja lakirni-
ce ukljuĉuju se tasterom koji se zakljuĉava.
109
I GRUPA
Član 75. Član 83.
U kabini se ne sme koristiti veći broj pištolja od Leptiri za regulaciju koliĉine vazduha u sistemu venti-
broja za koji je kabina projektovana. lacije sušare moraju odgovarati odredbama ĉlana 59.
ovog pravilnika, uz sledeće dopunske uslove:
Član 76. 1) potreban poloţaj svih leptira odreĊuje se pri prvom
Pre puštanja u rad ureĊaji se moraju snabdeti po puštanju sušare u rad, na osnovu merenja koliĉine sve-
dacima o: ... , ţeg, odnosno odsisnog vazduha pri radnim uslovima,
1) uslovima za projektovanje; ali bez šarţe;
2) opisu tehnološkog procesa; 2) leptiri za regulaciju u poloţaju "zatvoreno" moraju
3) tehniĉkim karakteristikama ureĊaja; obezbeĊivati koliĉinu sveţeg, odnosno odsisnog vazduha,
4) tehniĉkom opisu ureĊaja i instalacija; tako da u radnom prostoru koncentracija para rastvaraĉa
5) specifikaciji ugraĊene opreme; pri radu ventilacionog sistema ne prelazi vrednost od
6) proraĉunu ventilacije; 80% od donje granice eksplozivnosti.
7) odreĊenosti kapaciteta i broja pištolja; Član 84.
8) predviĊenim merama zaštite elektriĉnih instalacija; Vrata sušare ne smeju se otvarati prema radnom
9) odreĊenosti lokacije ili uslova za lociranje i zona prostoru.
opasnosti; Na vratima sušare nije dozvoljeno ugraĊivanje termo-
10) sigurnosnim merama; regulatora, pokazivaĉa temperature i ostale merne i si-
11) mernoj skici ureĊaja; gurnosne opreme.
12)šemi instalacija.
Član 85.
UreĊaji za transport šarţe kroz sušaru moraju biti
izraĊeni od negorivog materijala.
IV UREĐAJI ZA SUŠENJE I PEĈENJE Član 86.
PREMAZNIH SREDSTAVA Konstrukcionim rešenjem mora biti omogućen pristup
svim grejnim telima pri povremenom pregledu i ĉišćenju.
Grejna tela moraju biti zaštićena od neposrednog do-
1. Klasifikacija sušara
dira sa šarţom, kao i od slivanja ili kapanja premaznih
sredstava sa radnih komada. Posude za prihvatanje kapi
Član 77. premaznih sredstava ne smeju ometati pravilnu cirkulaciju
Prema konstrukcionom rešenju i naĉinu unošenja šar- vazduha.
ţe u radni prostor sušare, mogu se koristiti sledeći tipovi Član 87.
sušara:
1) komorne sušare; Sušara mora biti opremljena mernim, regulacionim i
2) tuneJske sušare sa kontinuiranim ili taktnim pro sigurnosnim ureĊajima koji se nalaze na pristupaĉnom
tokom šarţe; mestu.
3) kombinovani komorni ureĊaji koji se naizmeniĉno Član 88.
koriste za nanošenje i sušenje premaznih sredstava. Zabranjeno je ugraĊivanje gorionika ispod otvora za
Član 78. ulaz šarţe.
Za razmenu toplote izmeĊu grejnih ureĊaja i šarţe u Član 89.
radnom prostoru sušara mogu se koristiti sledeći sistemi: Ako se sušara zagreva uljem za loţenje, rezervoar za
1) konvenkcioni; gorivo ne sme se postaviti u istu prostoriju graĊevinskog
2) radijacioni; objekta u kojoj se nalazi sušara.
3) kombinovani. Izuzetno od odredbe stava \. ovog ĉlana, ako nije mo-
guće drugaĉije tehniĉko rešenje, rezervoar za gorivo moţe
se postaviti u istu prostoriju pod uslovom da koliĉina gori-
2. Opšti zahtevi za izgradnju sušare va odgovara jednodnevnoj potrošnji i da nije veća od
1000 I po jednom rezervoaru.
Član 79. Član 90.
Konstrukcioni elementi sušare moraju biti izraĊeni Potrebna koliĉina sveţeg vazduha za komornu suša-
od negorivog materijala. Kao pod sušare moţe se koris- ru izraĉunava se prema sledećim obrascima:
titi i pod graĊevinskog objekta na koji je sušara postavlje-
na.
Član 80.
Ventilacioni sistem sušare mora spreĉavati širenje
para rastvaraĉa u okolni prostor.

Član 81.
Ventilatori sušare moraju biti izvedeni tako da se
obezbedi protiveksplozivna zaštita.

Član 82.
Elementi ventilacionih cevovoda sušare moraju odgo-
varati odredbama ĉl. 56, 57, 58. i 60. ovog pravilnika.

110

gdeje:
3
Vs - ukupna zapremina radnog prostora sušare, u dm ;
k - koeficijent sigurnosti ĉija se vrednost bira
izmeĊu vrednosti 1 i 2, zavisno od nera-
vnomernosti i brzine isparavanja rastvaraĉa kao i ne-
homogenosti temperaturskog polja u radnom prostoru
sušare;
Tw - vreme potrebno za jednokratnu izmenu vazdu-
ha u radnom prostoru sušare, u min; L - dotok
sveţeg vazduha u radni prostor sušare, u
3
dm /min;
To - vreme potrebno za isparavanje celokupne koli-
ĉine rastvaraĉa unesene u radni prostor sušare, pri
poĉetnoj brzini isparavanja, u min; ts - maksimalna
temperatura vazduha za sušenje, u °C; Vr - ukupna
zapremina para rastvaraĉa unesena u radni prostor
3 3
sušare, u dm ; m - ukupna masa rastvaraĉa
unesena u radni prostor sušare, u g;
M - srednja molarna masa rastvaraĉa, u g/mol; Cr -
koncentracija para rastvaraĉa u radnom prostoru
sušare, posle isparavanja ukupne koliĉine rastva-
raĉa, unesena u radni prostor bez obnavljanja vazduha,
3 3
u dm para rastvaraĉa po dm radnog prostora sušare;
Cdoz - maksimalno dozvoljena koncentracija para ras-
3 rad sušare srne da iznosi najviše 50% od donje granice
tvaraĉa u radnom prostoru sušare, u dm para rastva-
3 eksplozivnosti.
raĉa po dm vazduha.
Funkcija
Član 91.
Ukupna masa rastvaraĉa, unesena u radni prostor su-
šare, izraĉunava se na osnovu sledećih tehnoloških para-
metara:
1) ukupna masa premaznog sredstva koja se na
površini šarţe unese u radni prostor sušare,
uzimajući u obzir gubitak pri predsušenju;
2) procentualnog sadrţaja rastvaraĉa u
premaznom sredstvu.
Gubitak pri predsušenju na temperaturi okoline moţe
se utvrditi laboratorijskim merenjem u funkciji srednjeg
vremena predsušenja ili na osnovu sledećih iskustvenih
podataka:
1) gubitak 25% - pri srednjem vremenu
predsušenja od 10 min;
2) gubitak 45% - pri srednjem vremenu
predsušenja od 20 min;
3) gubitak 50% - pri srednjem vremenu
predsušenja od 30 min.
Funkcija
Član 92.
Potrebna koliĉina sveţeg vazduha za konvekcionu
tunelsku sušaru sa kontinuiranim prolazom šarţe kroz
radni prostor odreĊuje se prema sledećim obrascima:
I GRUPA
gde je:
V - maksimalni zapreminski dotok para rastvaraĉa^
3
u radni prostor sušare, u dm /min; mr - maksimalni
dotok mase rastvaraĉa u radni prostor sušare, u
g/min;
M - srednja molarna masa rastvaraĉa, u g/mol; qr -
specifiĉna popunjenost konvejera - ukupna po-
2
vršina radnih komada, u m , po duţnom metru kon-
vejera;
qm - masa rastvaraĉa po jedinici lakirane površine,
u g/m2;
v - brzina transportnog ureĊaja, u m/min; L - dotok
3
sveţeg vazduha u radni prostor sušare, u dm /min;
ts -maksimalna temperatura vazduha za sušenje, u °C;
Cdoz - maksimalno dozvoljena koncentracija para ra-
stvaraĉa u radnom prostoru sušare, u dm para ras-
tvaraĉa po dm vazduha; k - koeficijent sigurnosti
ĉija se vrednost bira izmeĊu vrednosti 1 i 2, zavisno
od neravnomernosti i brzine isparavanja rastvaraĉa,
kao i nehomogenosti temperaturnog polja u radnom
prostoru sušare.
Član 93.
Projektovana koncentracija para rastvaraĉa za normalan
Član 94.
Potrebna koliĉina sveţeg vazduha za tunelsku sušaru
sa radijacionim zagrevanjem šarţe odreĊuje se na osnovu
odredba ĉlana 92. ovog pravilnika, s tim što se raĉuna sa
temperaturom odsisnog vazduha merenom na izlazu iz
radnog prostora, uvećanom za 50°C.
Član 95.
Na vidno mesto sušare mora se postaviti tablica izraĊena
od trajnog materijala, koja sadrţi podatke o: 1)
proizvoĊaĉu; fabriĉkom broju; godini proizvodnje; oznaci
2) sušare;
3) prikljuĉnoj elektriĉnoj snazi, u kW; ukupnom
3
4) radnom prostoru, u m ; maksimalno dozvoljenoj
5) radnoj temperaturi, u °C;
6) koliĉini sveţeg vazduha, u m /h;
7)
8)
111
I GRUPA
9) najvećoj dozvoljenoj koliĉini rastvaraĉa za
jednu šarţu (kod komornih sušara), u g;
10) maksimalnom dotoku mase rastvaraĉa (kod
tunelskih sušara), u g/min;
11) klasi protiveksplozione zaštite.
Pored podataka iz stava 1. ovog ĉlana, na tablicu iz tog
stava ili na posebnu tablicu, zavisno od vrste grejanja,
moraju se uneti sledeći podaci:
1) pri grejanju elektriĉnom strujom - šema veziva
nja grejaĉa;
2) pri grejanju gasom:
3
- prikljuĉna vrednost gasnog gorionika, u m /h;
- pritisak gasa, u Pa;
3
- donja toplotna moć gasa, u kJ/m ;
3) pri grejanju uljem za loţenje:
- prikljuĉna vrednost gorionika, u kg/h;
- donja toplotna moć ulja za loţenje, u kJ/kg;
4) pri kaloriferskom grejanju preko grejnih fluida:
- instalisana snaga grejaĉa, u kW;
- maksimalna temperatura grejnog fluida, u °C.
3. Mere za zaštitu sušare
Član 96.
Sušara mora biti opremljena najmanje jednim poka-
zivaĉem temperature. Ako ureĊaj za automatsku regu-
laciju temperature radnog prostora istovremeno pokazuje
i temperaturu, nije obavezna ugradnja pokazivaĉa
temperature.
Član 97.
Za automatsku regulaciju temperature radnog prostora,
sušara mora imati po jedan automatski termoregulacioni
ureĊaj za svaku grejnu grupu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ĉlana, dozvoljena je
ugradnja jednog termoregulacionog ureĊaja za više grejnih
grupa samo ako se sušara zagreva preko grejnog fluida,
pod uslovom da se sva grejna tela napajaju istim grej-
nim fluidom.
Član 98.
Sušara mora imati po jedan graniĉni termo-
regulacioni ureĊaj za svaku grejnu grupu.
Ako se sušara zagreva grejnim fluidom, dozvoljena je
ugradnja jednog graniĉnog termoregulacionog ureĊaja za
više grejnih grupa, pod uslovom da se sve grejne grupe
zagrevaju istim grejnim fluidom i da se temperatura regu-
liše preko istog regulacionog ureĊaja.
Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog ĉlana, u sušaru
zagrevanu grejnim fluidom, ĉija je temperatura niţa od
temperature samopaljenja para rastvaraĉa, nije obavezna
ugradnja graniĉnog termoregulacionog ureĊaja, pod uslo-
vom da je termoregulacioni ureĊaj instaliran na ureĊaju
za proizvodnju grejnog fluida.
Član 99.
Otpadni vazduh iz sušare mora se odvoditi kontro-
lisanom ventilacijom. Izuzetno od odredbe stava 1.
ovoga ĉlana, u tunelskoj sušari, koja se zagreva grej-
nim fluidom, dozvoljena je nadgledana ventilacija pod
uslovom:
1) da je temperatura grejnog fluida niţa od tempera
ture samopaljenja para rastvaraĉa;
2) da su ventilatorska kola neposredno spojena sa
pogonskim elektromotorima;
3) da sušara ima više od jednog ventilatora.
112
Član 100.
Ako se ventilacija prekine ili smanji, ureĊajem za kon-
trolu sistema za odvoĊenje otpadnog vazduha mora se:
1) .iskljuĉiti dovoĊenje energije za grejanje sušare;
2) prekinuti rad ureĊaja za nanošenje premaznih
sredstava na radne komade, samo pri ruĉnom
ulaganju šarţe;
3) prekinuti rad ureĊaja za transport radnih koma
da u sušaru;
4) ukljuĉiti alarmni ureĊaj;
5) ukljuĉiti servo-ureĊaj mehanizma leptira kod ko
mornih sušara na zauzimanje poloţaja "otvoreno"
(ako su servo-ureĊaji ugraĊeni).
Odredba taĉke 1. stava 1. ovog ĉlana ne odnosi se sa-
mo na sušare zagrevane grejnim fluidom ĉija je tempera-
tura niţa od temperature samopaljenja para rastvaraĉa.
Član 101.
Komandni ormar mora imati svetlosnu signalizaciju
za signaliziranje ispravnosti rada i otkrivanje nastalih
kvarova na sušari.
Član 102.
Za vreme sušenja šarţe u komornim sušarama pro-
ces sušenja moţe se odvojiti od procesa peĉenja po-
moću automatskog prebacivanja mehanizma leptira iz
poloţaja "otvoreno" u poloţaj "zatvoreno", pod uslovom:
1) da je mehanizam za istovremeno pokretanje svih
leptira snabdeven servo-ureĊajem koji ne moţe zauzi
mati meĊupoloţaje, već samo krajnje poloţaje "otvo
reno", odnosno "zatvoreno";
2) da su vrata komorne sušare snabdevena
ureĊajem za kontrolu poloţaja "otvoreno", odnosno
"zatvoreno";
3) da je komandni ureĊaj sušare snabdeven doda
tnim vremenskim relejnim ureĊajem, sa podešenim
vremenom od najmanje 10 min, koji u bilo kom sluĉaju
prekida procesa rada odbrojavanje zapoĉinje uvek od
nule;
4) da je sušara snabdevena dodatnim automat
skim termoregulacionim ureĊajem koji je podešen na
vrednost od najmanje 90% temperature peĉenja. Pri
temperaturi peĉenja višoj od 140°C podešena vrednost
temperature iznosi najmanje 125°C;
5) da je komandni ureĊaj sušare izveden tako da:
a) pri svakom otvaranju vrata servo-ureĊaj me
hanizma leptira automatski mora zauzeti poloţaj
"otvoreno" i vremenski relej vraća se na poĉetni poloţaj;
b) pri zatvaranju vrata servo-ureĊaj mehanizma
leptira ostaje u otvorenom poloţaju i vremenski relej
se aktivira;
v) servo-ureĊaj mehanizma leptira zauzima auto-
matski poloţaj "zatvoreno" tek po isteku vremena od
najmanje 10 min, pod uslovom da je postignuta tem-
peratura koja je zadata na dodatnom termoregulacio-
nom ureĊaju iz taĉke 4) ovog ĉlana.
Član 103.
U radnom prostoru sušare nije dozvoljeno nanoše-
nje premaznih sredstava.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ĉlana, radni pro-
stor sušare moţe se koristiti i za nanošenje premaznih
sredstava, pod uslovom da je ta sušara projektovana i
napravljena za dvonamensku upotrebu, za naizmeniĉno
nanošenje ili sušenje (kombinovani komorni ureĊaj).

Član 104.
Na kombinovani komorni ureĊaj primenjuju se
sledeće mere zaštite:
1) maksimalna temperatura sušenja ne srne biti
viša od 80°C;
2) premazna sredstva ne smeju se nanositi ako tem
peratura radnog prostora ureĊaja nije niţa od 45°C;
3) UreĊaj mora imati kontrolisanu ventilaciju;
4) svaki reţim rada mora imati svoj graniĉni termo-
regulacioni ureĊaj i svoj ureĊaj za kontrolu ventilacije;
5) za vreme korišćenja komore za nanošenje pre-
maznih sredstava ventilacijom se mora obezbediti dovod
100% sveţeg vazduha, a pištolj za raspršivanje moţe se
pustiti u rad tek po ispunjavanju sledećih uslova:
a) ako je ukljuĉena kontrolisana ventilacija;
b) ako su svi leptiri za regulisanje ventilacije u polo
ţaju za rad kabine;
v) ako su vrata ureĊaja zatvorena;
g) ako je sistem za filtriranje otpadnog vazduha uk-
ljuĉen;
d) ako graniĉna vrednost temperature od 45°C nije
dostignuta;
6) pre prelaska na fazu sušenja iz ureĊaja se mora
ukloniti kompletan ureĊaj za nanošenje premaznih
sredstava;
7) za vreme korišćenja ureĊaja za sušenje premaz
nih sredstava, ventilacija se moţe prebaciti na recirkula-
ciju, s tim da svi leptiri u poloţaju "recirkulacija" sigurno
obezbeĊuju dovod sveţeg vazduha u koliĉini dovoljnoj
da koncentracija para rastvaraĉa ne preĊe vrednost od
50% donje granice eksplozivnosti.
UreĊaj za grejanje kombinovanog komornog ure-
Ċaja mora biti izraĊen tako da se moţe ukljuĉiti tek
ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) ako je ukljuĉena kontrolisana ventilacija;
2) ako su vrata ureĊaja zatvorena.
Član 105.
Upotreba automatskih ureĊaja za nanošenje pre-
maznih sredstava u kombinovanim komornim ureĊajima
nije dozvoljena.
Radijaciono zagrevanje kombinovanih komornih
ureĊaja nije dozvoljeno.
Član 106.
Korišćenje sopstvenog motornog pogona vozila za
ulaţenje i izlaţenje iz kombinovanog komornog ureĊaja,
odnosno komornih kabina za špricanje, kao i komornih
sušara, dozvoljeno je samo pod sledećim uslovima:
1) ako je ventilacija ukljuĉena najmanje pet minuta
pre ulaska vozila;
2) ako su iskljuĉeni svi elektropotrošaĉi na vozilu i
motor za vreme nanošenja, odnosno sušenja
premaznog sredstva;
3) ako je ventilacija ukljuĉena najmanje 10 minuta
pre ukljuĉenja motora vozila za izlazak i ako su
prostor za motor i kabina vozila produvani kom-
primovanim vazduhom.
Član 107.
Ako se upotrebljavaju premazna sredstva na bazi
nitroceluloze, temperatura na površini radnih komada
ne srne biti veća od 80° C.
I GRUPA
Član 108.
Pre ulaganja šarţe na poĉetku smene komorna su-
šara mora biti prethodno zagrejana do radne temperature.
Član 109.
Sušara se ne srne koristiti bez tehniĉkog uputstva,
koje mora da sadrţi podatke, i to:
1) o premaznom sredstvu:
a) radnu temperaturu sušenja;
b) vreme sušenja;
v) maksimalnu koliĉinu premaznog sredstva koja
se moţe naneti na površinu radnih komada u
2
jednom sloju, u g/m ;
g) maksimalnu koliĉinu rastvaraĉa u premaznom
sredstvu pri nanošenju, u % mase;
d) srednju molekulsku masu rastvaraĉa;
Ċ) donju granicu eksplozivnosti para rastvaraĉa, u
zapreminskim procentima;
e) taĉku zapaljivosti rastvaraĉa;
ţ) temperaturu samopaljenja rastvaraĉa; z)
grupu eksplozivnosti; i) toplotu isparavanja;
2) za komornu sušaru:
a) broj radnih komada svakog asortimana šarţe
koji srne da se unese u radni prostor;
b) temperaturu sušenja;
v) vreme sušenja;
3) za tunelsku sušaru:
a) broj radnih komada svakog asortimana šarţe
koji srne da se šarţira na duţni metar transpor
tnog ureĊaja;
b) maksimalnu projektovanu brzinu transportnog
ureĊaja;
v) temperaturu sušenja.
Ni jednom asortimanu radnih komada ne srne se
povećati maksimalno dozvoljena koliĉina rastvaraĉa
koja se srne uneti u radni prostor sušare, kao ni maksi-
malno dozvoljena temperatura sušenja.
Član 110.
Pre puštanja sušare u rad moraju se obezbediti po-
daci o:
1) uslovima za projektovanje;
2) opisu tehnološkog postupka;
3) tehniĉkim karakteristikama sušare;
4) tehniĉkom opisu sušare i pripadajuće instalacije;
5) specifikaciji ugraĊene opreme;
6) raĉunu za ventilaciju sušare;
7) odreĊivanju lokacije ili uslova za lociranje i
zona opasnosti;
8) merama za zaštitu elektriĉnih instalacija;
9) sigurnosnim merama;
10) mernoj skici sušare;
11) šemi instalacija.
V ISPITIVANJE UREĐAJA U KOJIMA SE
NANOSE I SUŠE PREMAZNA SREDSTVA
Član 111.
Ispitivanje ureĊaja u kojima se nanose i suše pre-
mazna sredstva obuhvata:
1) pregled lokacije ureĊaja u odnosu na druge ureĊa
je i instalacije koji ne pripadaju ispitivanom ureĊaju;
2) pregled celokupnog ureĊaja i instalacije ureĊaja;
3) ispitivanje i podešavanje mernoregulacionih i si
gurnosnih ureĊaja;
4) ispitivanje ureĊaja zagrevanjem na maksimalnu
radnu temperaturu, ali bez šarţe;
113
I GRUPA
5) podešavanje i utvrĊivanje poloţaja svih leptira za
regulaciju koliĉina vazduha i merenje koliĉine sveţeg i
otpadnog vazduha pri maksimalnoj radnoj temperaturi;
6) ispitivanje i merenje elektriĉnih instalacija;
7) ispitivanje rada svih mernih, signalnih, regulaci-
onih i sigurnosnih kola, ukljuĉujući i blokadne sisteme
opreme koja ne pripada ispitivanom ureĊaju, ali sa njim
ĉini tehnološku celinu;
8) utvrĊivanje ispravnosti podataka upisanih na tablici
sa tehniĉkim karakteristikama ispitivanog ureĊaja;
9) ispitivanje rada ureĊaja sa probnom šarţom.
Član 112.
Izveštaj o ispitivanju ureĊaja u kojima se nanose i suše
premazna sredstva mora da sadrţi potrebne podatke o
izvršenim pregledima, metodama merenja, upotrebljenim
instrumentima, rezultatima merenja i ispitivanja, podatke o
proizvoĊaĉu, odnosno o organizaciji udruţenog rada koja
vrši ispitivanje ovih ureĊaja, kao i ocenu podobnosti za
upotrebu.
Član 113.
Ispitivanje ureĊaja u kojima se nanose i suše premazna
sredstva mora se obavljati u sledećim sluĉajevima:
1) pre puštanja u rad novih ureĊaja;
2) posle rekonstrukcije postojećih ureĊaja;
3) posle promene lokacije ureĊaja;
4) posle zamene ventilatora na ureĊajima;
5) posle svih popravki na ureĊaju u cevovodima pri
kojima je pomeren leptir za regulaciju protoka va
zduha.
VI ZONE OPASNOSTI KOD UREĐAJA U
KOJIMA SE NANOSE I SUŠE PREMAZNA
SREDSTVA
1. Zone opasnosti kod ureĊaja u kojima se
nanose premazna sredstva
Član 114.
Kriterijumi za odreĊivanje zona opasnosti kod ureĊaja
u kojima se nanose i suše premazna sredstva jesu:
1) izvori opasnosti kod kabina:
a) pištolj za raspršivanje;
b) radni komadi na ĉiju je površinu naneseno prema-
zno sredstvo;
2) izvori opasnosti kod kada za uranjanje:
a) slobodna površina premaznog sredstva u kadi;
b) radni komadi na ĉiju je površinu naneseno prema-
zno sredstvo;
3) izvori opasnosti kod ureĊaja za oblivanje;
a) sve unutrašnje površine radnog dela ureĊaja;
b) radni komadi na ĉiju je površinu naneseno prema-
zno sredstvo;
4) izvori opasnosti kod ureĊaja za otkapavanje;
a) ukupna površina poda ureĊaja;
b) radni komadi na ĉiju površinu je naneseno prema-
zno sredstvo;
5) izvori opasnosti kod ureĊaja za valjanje ili na-
livanje:
a) sistem za cirkulaciju premaznog sredstva;
b) radni komadi na ĉiju površinu je naneseno prema-
zno sredstvo.
114
Član 115.
UreĊaji u kojima se nanose ili otkapavaju premazna
sredstva, sa kontrolisanom ventilacijom i koliĉinom vazduha
koja obeţbeĊuje koncentraciju para rastvaraĉa ispod vred-
nosti od 10% od donje granice eksplozivnosti, nemaju
zone opasnosti pod uslovom:
1) da se projektovana koliĉina vazduha potvrdi ispi
tivanjem;
2) da se raĉunski dokaţe da u svim sluĉajevima prestan
ka rada ventilacionog sistema koncentracija zaostalih para
rastvaraĉa neće prelaziti vrednost od 25% od donje gra
nice eksplozivnosti.
Ako se raĉunski ne mogu dokazati uslovi iz taĉke 2.
stava 1. ovog ĉlana, smatra se da je radni prostor ureĊaja
zona opasnosti 2, a prostor oko ureĊaja je neugroţen.
Član 116.
Za ureĊaje u kojima se nanose ili otkapavaju premazna
sredstva koji imaju nadgledanu ventilaciju koja obeţbeĊuje
koncentraciju para rastvaraĉa ispod vrednosti od 10% od
donje granice eksplozivnosti, zone opasnosti se odreĊu-
ju na sledeći naĉin:
1) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa niţa od 38°C i
temperatura u radnom prostoru niţa od 38°C ili jednaka
toj temperaturi:
a) zona opasnosti 1 obuhvata ukupan radni prostor
ureĊaja;
b) zona opasnosti 2 je prostor oko ureĊaja i obuhva
ćena je sfemim radijusom od 5 m od ivica svih ot
vora ureĊaja;
2) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa viša od 38°C i
temperatura vazduha u ureĊaju niţa od 38°C:
a) zona opasnosti 2 obuhvata radni prostor ureĊaja;
b) prostor oko ureĊaja je neugroţen.
Član 117.
Za ureĊaje u kojima se nanose ili otkapavaju premazna
sredstva, koji imaju kontrolisanu ventilaciju koja obeţbeĊuje
koncentraciju para rastvaraĉa izmeĊu vrednosti 10% i
50% donje granice eksplozivnosti, zone opasnosti se
odreĊuju na sledeći naĉin:
1) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa niţa od 38°C i
temperatura u radnom prostoru niţa od 38°C ili jednaka
toj temperaturi:
a) zona opasnosti 1 obuhvata radni prostor ureĊaja;
b) zona opasnosti 2 je prostor oko ureĊaja obuhvaćen
sfemim radijusom od 5 m od ivica svih otvora ure
Ċaja;
2) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa viša od 38°C i
temperatura vazduha u ureĊaju niţa od 38°C:
a) zona opasnosti 2 obuhvata radni prostor ureĊaja;
b) prostor oko ureĊaja je neugroţen.
Član 118.
Za ureĊaje u kojima se nanose ili otkapavaju premazna
sredstva, koji imaju nadgledanu ventilaciju koja obeţbeĊuje
koncentraciju para rastvaraĉa izmeĊu vrednosti 10% i 50%
od donje granice eksplozivnosti, zone opasnosti odre-
Ċuju se na sledeći naĉin:
1) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa niţa od 38°C i
temperatura u radnom prostoru niţa od 38°C ili jednaka
toj temperaturi:
a) zona opasnosti 1 obuhvata radni prostor ureĊaja i
okolni prostor u sfernom radijusu od 5 m od ivica
svih otvora ureĊaja;
b) zona opasnosti 2 je prostor oko ureĊaja u nastavku
zone 1 do sfemog radijusa od 10 m od ivica svih
otvora ureĊaja;

2) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa viša od 38°C i
temperatura vazduha u ureĊaju niţa od 38°C:
a) zona opasnosti 1 obuhvata radni prostor ureĊaja;
b) zona opasnosti 2 je prostor oko ureĊaja obuhvaćen
sfernim radijusom od 5 m od ivica svih otvora ure
Ċaja.
Član 119.
Za ureĊaje u kojima se premazna sredstva nanose na
radne komade valjanjem ili nalivanjem, i ti ureĊaji nisu
zatvoreni u radne komore, zone opasnosti odreĊuju
se na sledeći naĉin:
1) ako ureĊaj nema lokalnu ventilaciju, već se pro-
vetravanje obavlja opštom ventilacijom prostorije, zone
opasnosti su:
a) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa niţa od 38°C i tem
peratura vazduha u okolini ureĊaja niţa od 38°C ili jedna
ka toj temperaturi:
- zona opasnosti 1 obuhvata ureĊaj i okolni prostor u
sfemom radijusu od 5 m od gabarita ureĊaja;
- zona opasnosti 2 prostire se izmeĊu zone opasno
sti 1 i sfemog radijusa od 10 m od gabarita ureĊaja;
b) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa viša od 38°C i tem
peratura vazduha u okolini niţa od 38°C:
- zona opasnosti 1 obuhvata ureĊaj i okolni prostor
u sfernom radijusu od 1,5 m od gabarita ureĊaja;
- zona opasnosti 2 prostire se izmeĊu zone opasno
sti 1 i sfernog radijusa od 7,5 m od gabarita ureĊaja;
2) ako ureĊaj ima izvedenu lokalnu ventilaciju koja
obezbeĊuje koncentraciju para rastvaraĉa izmeĊu vred-
nosti 10% i 50% donje granice eksplozivnosti, zone
opasnosti su:
a) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa niţa od 38°C i tem
peratura vazduha u okolini niţa od 38°C ili jednaka toj
temperaturi:
- zona opasnosti 1 obuhvata ureĊaj i okolni prostor
u sfernom radijusu od 1,5 m od gabarita ureĊaja;
- zona opasnosti 2 prostire se izmeĊu zone opasno
sti 1 i sfernog radijusa od 7,5 m od gabarita ureĊaja;
b) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa viša od 38°C i tem
peratura vazduha u okolini niţa od 38°C:
- zona opasnosti 2 obuhvata ureĊaj i okolni prostor u
sfernom radijusu od 5 m od gabarita ureĊaja;
3) ako ureĊaj ima izvedenu lokalnu kontrolisanu ven
tilaciju koja obezbeĊuje koncentraciju para rastvaraĉa
izmeĊu vrednosti 10% i 50% donje granice eksploziv
nosti, zone opasnosti su:
a) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa niţa od 38°C i tem
peratura vazduha u okolini niţa od 38° C ili jednaka toj
temperaturi - zona opasnosti 2 obuhvata ureĊaj i okolni
prostor u sfernom radijusu od 5 m od gabarita ureĊaja;
b) ako je taĉka paljenja rastvaraĉa viša od 38°C i tem
peratura vazduha u okolini ureĊaja niţa od 38°C - zona
opasnosti 2 obuhvata ureĊaj.
Član 120,
Zone opasnosti oko otvora ventilacionih cevovoda
odreĊuju se na sledeći naĉin:
1) ako je u cevovodu zona opasnosti 1:
a) prostor oko otvora ventilacionog cevovoda je zona
opasnosti 1 i obuhvaćen je sfernim radijusom od 1,5 m
od ivica otvora;
b)zona opasnosti 2 je prostor oko otvora ventilaci-
onog cevovoda u nastavku zone opasnosti 1 do gra-
nice sfernog radijusa od 1,5 m od ivica otvora.
2) ako je u ventilacionom cevovodu zona opasnosti 2,
ta zona prostire se i oko otvora cevovoda do granice
sfernog radijusa od 1.5 m od ivica otvora.
I GRUPA
2. Zone opasnosti kod sušara
Član 121.
Kriterijumi za odreĊivanje zona opasnosti kod suša-
ra su:
1) izvor opasnosti kod sušara, odnosno radni koma
di na ĉiju je površinu naneseno premazno sredstvo;
2) neugroţen prostor sušare, odnosno radni prostor
sušare u kome koncentracija para rastvaraĉa pri mak
simalnoj temperaturi sušenja ne moţe ni u kom sluĉaju
preći vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti;
3) prelazni prostor sušare, odnosno radni prostor
sušare u kome se zapreminska koncentracija para ras
tvaraĉa pri maksimalnoj temperaturi sušenja nalazi iz
meĊu vrednosti 10% i 80% donje granice eksplozivnos
ti, zavisno od ukupnog trajanja svih kvarova u toku go
dine, koji bi mogli imati za posledicu mogućnost pojave
eksplozivne smeše.
Dozvoljene granice prelaznog prostora sušara, u
smislu stava 1. ove taĉke, ne mogu biti veće od 50%
vrednosti donje granice eksplozivnosti;
4) sušare sa neugroţenim radnim prostorom, odno
sno sušare koje su projektovane sa dozvoljenom kon
centracijom para rastvaraĉa u vrednosti od 10% od
donje granice eksplozivnosti pod uslovom:
a) da je projektovana koliĉina sveţeg vazduha pot
vrĊena ispitivanjem;
b) da imaju kontrolisanu ventilaciju;
v) da se raĉunski dokaţe da u svim sluĉajevima
prestanka rada ventilacionog sistema sušare koncen-
tracija zaostalih para rastvaraĉa neće prirodnom venti-
lacijom u radnom prostoru preći dozvoljenu granicu
prelaznog prostora;
5) sušare sa prelaznim prostorom koje su projekto
vane sa dozvoljenom koncentracijom para rastvaraĉa u
vrednosti od 10% do 50% donje granice eksplozivnosti,
pod uslovom:
a) da je projektovana koliĉina sveţeg vazduha pot
vrĊena ispitivanjem;
b) da imaju kontrolisanu ventilaciju.
Član 122.
Ako se radni komadi izmeĊu ureĊaja u kome se na-
nosi premazno sredstvo i sušare transportuju preko
transportnog ureĊaja koji nije zaštićen ureĊajem za
predsušenje, zone opasnosti odreĊuju se na sledeći
naĉin:
1) ako je taĉka zapaljivosti rastvaraĉa niţa od 38°C i
temperatura u prostoriji niţa ili jednaka 38°C;
a) zona opasnosti I obuhvaćena je sfernim radiju
som od 5 m od gabarita radnih komada;
b) zona opasnosti 2 prostire se izmeĊu zone opas
nosti 1 i sfernog radijusa od 10 m od gabarita radnih
komada;
2) ako je taĉka zapaljivosti rastvaraĉa viša od 38°C i
temperatura u prostorijii niţa od 38°C:
a) zona opasnosti 1 obuhvaćena je sfernim radiju
som od 1,5 m od gabarita radnih komada;
b) zona opasnosti 2 prostire se izmeĊu zone opas
nosti 1 i sfernog radijusa od 7,5 m od gabarita radnih
komada.
115
I GRUPA
Član 123.
Transport radnih komada na koje je naneseno pre-
mazno sredstvo kroz prostor lakirnice bez ureĊaja za
predsušenje, u smislu odredaba ĉlana 122. ovog pravil-
nika, dozvoljeno je samo ako prostor lakirnice ima opštu
ventilaciju sa najmanje 10 izmena vazduha na ĉas.
Ako se predsušenje šarţe, do unošenja u komornu
sušaru, obavlja u prostoru lakirnice, vaţe u svemu od-
redbe ĉlana 122. ovog pravilnika, s tim što se za grani-
ce gabarita uzima gabarit ćele šarţe.
Član 124.
Kod sušara i predsušara koje su projektovane sa
neugroţenim prostorom, u smislu ĉlana 121. taĉka 4.
ovog pravilnika, ne postoje zone opasnosti ni u radnom
prostoru ni u prostoru oko sušare.
Ako se raĉunski ne moţe dokazati da koncentracija za-
ostalih para rastvaraca prirodnom ventilacijom neće preći
dozvoljenu granicu prelaznog prostora, radni prostor
sušare je zona opasnosti 2, a oko sušare je neugroţen
prostor.
Član 125.
Za sušare i predsušare koje su projektovane sa prelaz-
nim prostorom u smislu ĉlana 121. taĉka 5. ovog pravilni-
ka, zone opasnosti odreĊuju se na sledeći naĉin:
1) za komornu sušaru, predsušaru i tunelsku sušaru:
a) zona opasnosti 1 je radni prostor sušare;
b) zona opasnosti 2 je prostor oko otvora sušare i obu
hvaćen je sfernim radijusom od 5 m od ivica otvora sušare;
2) za tunelsku sušaru kod koje je radna temperatura
viša od 140°C ili je jednaka toj temperaturi:
a) zona opasnosti 1 je ulazni deo radnog prostora suša
re i prostire se od ulaznog otvora do 3/4 duţine radnog
prostora sušare;
b) zona opasnosti 2 je izlazni deo radnog prostora
sušare (1/4 duţine sušare), kao I prostor oko ulaznog
otvora sušare obuhvaćen sfernim radijusom od 5 m od
ivica ulaznog otvora. Ako sušara ima i druge otvore koji
su u zoni opasnosti 1, zona opasnosti 2 prostire se i oko
tih otvora u sfernom radijusu od 5 m;
3) ako su otvori tunelskih sušara opremljeni vazduš-
nim zavesama, zona opasnosti 2 smanjuje se na sferni
radijus od 1,5 m.
Član 126.
Izuzetno od odredaba ĉlana 125. ovog pravilnika, ako
su u pitanju sušare koje su projektovane za rad u prelaz-
nom prostoru, a koje imaju dva ventilaciona sistema ili
više ventilacionih sistema opremljenih svojim ureĊajima
za kontrolu ventilacije, stepen opasnosti umanjuje se
tako da:
1) zona opasnosti 1 postaje zona opasnosti 2;
2) zona opasnosti 2 postaje neugroţeni prostor.
Član 127.
Za tunelske sušare projektovane za rad u prelaznom
prostoru koje imaju nadglednu ventilaciju u smislu odre-
daba ĉlana 99. ovog pravilnika, za odreĊivanje zona opa-
snosti primenjuju se odredbe ĉlana 125. ovog pravilnika.
Član 128.
Na odreĊivanje zona opasnosti oko otvora ventilacionih
cevovoda sušare primenjuju se odredbe ĉlana 120. ovog
pravilnika.
116
Član 129.
Sušare sa radijacionim zagrevanjem i sušare kod ko-
jih temperatura na površini grejnog tela prelazi tempera-
turu samopaljenja para rastvaraca moraju se projektova-
ti i izvoditi za rad u neugroţenom prostoru.
Odredba stava 1. ovog ĉlana primenjuje se i na sušare
projektovane sa temperaturom grejnog tela niţom od tem-
perature samopaljenja para rastvaraca, kod kojih se ne
moţe raĉunski i ispitivanjem dokazati da temperatura povr-
šine grejnog tela u svim taĉkama nije viša od temperatu-
re samopaljenja para rastvaraca.
Član 130.
Zone opasnosti celog postrojenja lakirnice ucrtavaju se
u tehniĉku dokumentaciju postrojenja.
VII PREGLEDI I ODRŢAVANJE UREĐAJA U
KOJIMA SE NANOSE I SUŠE PREMAZNA
SREDSTVA
Član 131.
Redovni pregledi obavljaju se na poĉetku, u toku i na
kraju svake radne smene. Pri redovnim pregledima, ĉim
se uoĉi bilo kakva nepravilnost u radu ureĊaja i instalaci-
je, mora se prekinuti nanošenje premaznih sredstava i
šarţiranje ureĊaja.
VIII MERE ZA ZAŠTITU
Član 132.
Prostor ili prostorija lakirnice mora imati odgo-
varajuću spoljnu i unutrašnju protivpoţarnu hidrantsku
mreţu i prenosne protivpoţarne aparate.
Član 133.
Prostor ili prostorija lakimice mora imati instalaciju za
signalizaciju poţara ruĉnim aktiviranjem.
Član 134.
U prostoru ili prostoriji lakirnice, kao i na svim prilazi-
ma lakirnici, moraju se na vidno mesto postaviti table na
kojima su ispisana sledeća upozorenja i zabrane:
1) "Opasnost od poţara i eksplozije";
2) "Zabranjeno pušenje i pristup sa otvorenim pla
menom";
3) "Zabranjena upotreba alata koji varniĉi".
Član 135.
Kabine za automatsko nanošenje premaznih sredsta-
3
va, ĉija je zapremina radnog prostora veća od 60 m , mo-
raju biti opremljene stabilnim ureĊajem za gašenje poţara
sa automatskim aktiviranjem.
Član 136.
Kada za uranjanje u kojoj je slobodna površina prema-
2
znog sredstva veća od 1 m mora imati stabilni ureĊaj za
gašenje poţara, sa automatskim aktiviranjem.
Mlaznice stabilnog ureĊaja za gašenje poţara kod
kade za uranjanje moraju biti izvedene tako da sredstvo
za gašenje obezbeĊuje sigurno pokrivanje celokupne
slobodne površine premaznog sredstva.
 I GRUPA
Kada se prostor lakirnice postavlja u zajedniĉku
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE prostoriju sa opremom za druge tehnološke procese,
mora se vodili raĉuna o zonama opasnosti. . Zone
Član 137. opasnosti celog postrojenja lakirnice ucrtavaju se u
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na objekte i tehniĉkoj dokumentaciji (moraju biti sastavni deo
ureĊaje za nanošenje i sušenje premaznih sredstava ĉija je tehniĉke dokumentacije). Zone opasnosti diktiraju izbor
izgradnja, izrada ili rekonstrukcija zapoĉeta posle dana opreme kao i naĉin i stepen zaštite iste.
stupanja na snagu ovog pravilnika.
1. Zone opasnosti kod ureĊaja u kojima se
Član 138. nanose premazna sredstva
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da a. UreĊaji gde se premazna sredstva nanose ili ot-
vaţi Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊaje za laki-
kapavaju (izvori opasnosti su: pištolj za raspršivanje,
ranje prskanjem ili potapanjem i za ureĊaje za sušenje
radni komadi na ĉijoj je površini naneseno premazno
("Sluţbeni list SFRJ, br. 12/79 i 69/80).
sredstvo i ukupna površina poda ureĊaja).
Član 139. a.1.a koji imaju kontrolisanu ventilaciju koja obez-
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana beĊuje koncentraciju para rastvaraca ispod 10% od
objavljivanja u "Sluţenom listu SFRJ". donje granice eksplozivnosti nemaju zone opasnosti
pod uslovom da se projektovana koliĉina vazduha do-
kaţe ispitivanjem i da se raĉunski dokaţe da pri pres-
tanku rada ventilacije koncentracija para rastvaraca ne
Pravilnik je objavljen u "Sluţbenom listu SFRJ", prelazi vrednost od 25% od donje granice eksplozivnosti.
broj 57/85. Ako se gore navedene vrednosti ne mogu raĉunski
Odredbe ovog Pravilnika primenjuju se na sve objekte i dokazati, onda je radni prostor ureĊaja zona opasnosti 2,
ureĊaje za nanošenje i sušenje premaznih sredstava ĉija je dok se prostor oko ureĊaja smatra neugroţenim (slika 1).
izgradnja, izrada ili rekonstrukcija zapoĉeta posle 02.
11.1985. godine. Istoga dana prestao je da vaţi Pravilnik o
tehniĉkim normativima za ureĊaje za lakiranje prskanjem
ili potapanjem i za ureĊaje za sušenje ("Sluţbeni list
SFRJ", broj 12/79. i 69/80).
Za postojeće ureĊaje za lakiranje prskanjem ili potapa-
njem i za ureĊaje za sušenje, mere zaštite od poţara do
prve rekonstrukcije sprovodiće se na bazi Zakona o zaštiti
od poţara Republika i Pokrajina kao i na bazi drugih
vaţećih tehniĉkih propisa i standarda
Pravilnikom se reguliše izgradnja, rekonstrukcija,
odrţavanje i kontrola objekata za smeštaj ureĊaja za Slika 1.
lakiranje i sušenje, konstrukciona izgradnja svih ureĊaja, a.2. a koji imaju nadgledanu ventilaciju koja obez-
kao i mere koje se moraju primenjivati prilikom pripreme beĊuje koncentraciju para rastvaraca ispod. 10% od
premaznih sredstava i nanošenje i sušenje premaznih donje granice eksplozivnosti zona opasnosti je:
sredstava. a.2.1. za rastvaraĉe ĉija je taĉka paljenja niţa od
Odredbe ovog Pravilnika se ne odnose na 38°C i temperatura u radnom prostoru niţa i jednaka
nanošenje i sušenje premaznih sredstava na otvorenom 38°C, zona opasnosti 1 obuhvata ukupan radni prostor
prostoru, u unutrašnjim prostorijama graĊevinskih ureĊaja, a zona opasnosti 2 je prostor oko ureĊaja obu-
objekata, brodova, rezervoara, nanošenje boja hvaćen sfernim radijusom od 5 metara od ivice svih
štamparskim ureĊajima u grafiĉkoj industriji, nanošenje i otvora ureĊaja (slika 2 i slika 3).
sušenje nezapaljivih premaznih sredstava kao i
nanošenje i peĉenje praha.
Lokacija prostora ili prostorije za lakiranje bira se ta-
ko da se u sluĉaju poţara isti ne prenese na susedne
prostore i prostorije. Po pravilu kao najbolje rešenje
smatra se ono po kom se prostorija lakirnice smešta u
posebno izgraĊenom prizemnom objektu koji je najma-
nje 5 metara udaljen od susednih objekata, pod uslo-
vom da zid lakirnice prema susednom objektu nema
nikakvih otvora.
Slika 2.
Kada se prostorija lakirnice postavlja u graĊevinski
objekat koji sluţi i za druge tehnološke procese ona
mora biti od ostalih prostorija odvojena zidovima
otpornim na poţar u trajanju od najmanje 3 sata i mora
imati direktan pristup iz spoljnjeg prostora. Vrata koja se
nalaze u zidovima ĉija je otpornost na poţar 3 sata,
takoĊe moraju biti otporna na poţar u trajanju od
najmanje 3 sata a na njima se moraju postaviti
zatvaraĉi koji će ista uvek vraćati u zatvoren poloţaj. U
kanalima za ventilaciju i klimatizaciju, u delu u kom isti
prelaze kroz protivpoţarne zidove moraju se postaviti
protivpoţarne klapne (etektromagnetne ili
elektromotorne) otporne na poţar u trajanju od 3 sata. tunclska kabina
Prostorije i prostore za lakiranje nije dozvoljeno pos- Slika 3.
tavljati u javnim i stambenim objektima.

117
I GRUPA

a.2.2. za rastvaraĉe ĉija je taĉka paljenja viša od

38°C i temperatura vazduha u ureĊaju niţa od 38°C,
zona opasnosti 2 obuhvata radni prostor ureĊaja, a
prostor oko ureĊaja nije ugroţen eksplozivnim smeša-
ma (slika 1).
a.3. a koji imaju kontrolisanu ventilaciju koja obez-
beĊuje koncentraciju para rastvaraĉa izmeĊu vrednosti
10% i 50% donje granice eksplozivnosti zone opasnosti
je:

Slika 6.

Zone opasnosti oko otvora ventilacionih cevovoda

prikazane su na slikama 6 i 7. Na slici 6 prikazan je
sluĉaj kada je u cevovodu zona opasnosti 1, na slici 7
sluĉaj kada je u cevovodu zona opasnosti 2.

Slika 4.
a.3.1. za rastvaraĉe ĉija je taĉka paljenja niţa od
38°C i temperatura u radnom prostoru niţa ili jednaka
38°C prikazana na slikama 2. i 3.
a.3.2. za rastvaraĉe ĉija je taĉka paljenja viša od
38°C i temperatura vazduha u ureĊaju niţa od 38°C,
prikazana na slici 1.
a.4. a koji imaju nadglednu ventilaciju koja obezbe-
Ċuje koncentraciju para rastvaraĉa izmeĊu 10% i 50%
od donje granice eksplozivnosti zona opasnosti je:
a.4.1. za rastvaraĉe ĉija je taĉka paljenja niţa od Slika 7.
38° C i temperatura u radnom prostoru niţa ili jednaka
38° C, prikazana na slici 4 i slici 5.
a.4.2. za rastvaraĉe ĉija je taĉka paljenja viša od
38°C i temperatura vazduha u ureĊaju niţa od 38°C, 2. Zone opasnosti kod sušara
prikazana je na slikama 2 i 3. U lakimicama gde se transport radnih komada na
Za ureĊaje u kojima se premazna sredstva nanose koje je naneseno premazno sredstvo vrši kroz prostor
na radne komade valjanjem ili nalivanjem, a ti ureĊaji lakirnice bez ureĊaja za predsušenje, transportni ureĊaj
nisu zatvoreni u radne komore zone opasnosti odreĊuju nije zaštićen, zone opasnosti su:
se prema ĉlanu 119. ovog Pravilnika. a. kod rastvaraĉa taĉke zapaljivosti niţoj od 38° C i
temperature prostorije niţe ili jednake 38° C, prikazane
su na slici 8.

Slika 5. Slika 8.

118

b. Kod rastvaraĉa ĉija je taĉka zapaljivosti viša od
38°C i temperatura u prostoriji niţa od 38°C zone opas-
nosti su prikazane na slici 9.
Ako se predsušenje šarţe obavlja u prostoru lakirni-
ce, granice gabarita ćele šarţe, a ne komada, se uzi-
maju za odreĊivanje zona opasnosti koje su iste kao na
slikama 8 i 9.
jzona 1 Slika
9.
Kod sušara i predsušara gde se ne moţe raĉunski
dokazati da koncentracija para rastvaraĉa ne prelazi
10% od donje granice eksplozivnosti, zona opasnosti je
prikazana na slici 10.
Slika 10.
Kod sušara gde je koncentracija para rastvaraĉa od
10% do 50% od donje granice eksplozivnosti (projekto-
vana koliĉina sveţeg vazduha je potvrĊena ispitivanjem
pri ĉemu postoji kontrolisana ventilacija) zone opasnosti
su prikazane na slikama 11 i 12.
Slika 11. Komorska sušara
I GRUPA
Slika 12. Tunelska sušara
Kod tunelskih sušara kod kojih je radna temperatura ve-
ća ili jednaka 140°C, zone opasnosti su date na slici 13.
Slika 13. Tunelska sušara
Kada su otvori tunelskih sušara opremljeni vazduš-
nim zavesama, radijus zone opasnosti 2 sa 5 m oko
otvora smanjuje se na 1,5 m.
U zonama opasnosti zabranjeno je sledeće:
- drţanje otvorenog plamena,
- rad sa otvorenim plamenom,
- pušenje i
- rad sa alatom koji varniĉi.
Pod u zonama opasnosti mora da bude od materija-
la koji ne varniĉi i isti mora da je elektroprovodan.
Vrata i prozori u zonama opasnosti moraju da budu
od materijala koji ne varniĉi.
Elektriĉne instalacije u zonama 1 i 2 izvode se u
skladu su standardima JUS N.S8.090.
Sva oprema u zonama opasnosti mora da bude
uzemljena, kako bi se otklonila opasnost od statiĉkog
elektriciteta kao mogućeg uzroĉnika nastanka poţara i
eksplozije.
Prostor ili prostorija lakirnice mora imati odgovaraju-
ću spoljnu i unutrašnju hidrantsku mreţu.
Svaka kabina za automatsko nanošenje premaznih
sredstava, zapremine prostora veće od 60 m , kao i
3
kada za uranjanje kojima je slobodna površina premaz-
2
nog sredstva veća od 1 m , moraju imati stabilne auto-
matske ureĊaje za gašenje poţara. Najĉešće se prime-
njuju stabilne automatske instalacije sa ugljendioksi-
dom, koje moraju biti izvedene u skladu sa Pravilnikom
o tehniĉkim normativima za stabilne ureĊaje za gašenje
poţara ugljendioksidom ("Sluţbeni list SFRJ, broj
44/83. i 31/89), priloţenom u I grupi ove Zbirke. Na os-
novu pomenutog Pravilnika o tehniĉkim normativima za
stabilne ureĊaje za gašenje poţara ugljendioksidom
(ĉlan 28.), Stabilnu automatsku instalaciju za gašenje
poţara mora imati i svaki suvi filter kabine.
Primena automatskih instalacija za gašenje poţara
ne iskljuĉuje obavezu postavljanja ruĉnih i prevoznih
vatrogasnih aparata.
119

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA
SISTEME ZA VENTILACIJU ILI
KLIMATIZACIJU
("Sluţbeni list SFRJ", broj 38/89)
Član 1.
Ovim pravilnikom odreĊuju se tehniĉki normativi koji
moraju biti ispunjeni pri izgradnji sistema za ventilaciju
ili klimatizaciju prostorija.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na siste-
me za ventilaciju u rudniĉkim jamama i na sisteme za
lokalno odsisavanje zapaljivih gasova, para zapaljivih
teĉnosti i zapaljive prašine koji se sa mašina i ureĊaja u
proizvodnim procesima odvode na dalju tehnološku
obradu (kondenzacija, filtracija, apsorpcija i si.).
Član 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sle-
deća znaĉenja:
1) kanal za vazduh je kanal kojim se u prostoriju
dovodi obraĊeni vazduh ili se iz prostorije odvodi zaga
Ċeni vazduh;
2) klapna je zaklopac koji automatski zatvara prolaz
dima i toplote u jednom delu kanala za vazduh i spre
ĉava širenje poţara iz jednog poţarnog sektora u drugi,
i to u oba smera:
3) komora za ventilaciju ili klimatizaciju je vazdušna
komora koja je povezana sa više kanala tako da ĉini
sastavni deo ureĊaja za ubacivanje sveţeg vazduha ili
za izbacivanje zagaĊenog vazduha;
4) prostorija ugroţena eksplozivnom smešom je
prostorija u kojoj koncentracija komponenata koje ĉine
eksplozivnu smešu premašuje vrednost od 10% donje
granice eksplozivnosti bilo koje od komponenata ili pos
toji stalna opasnost da se obrazuje eksplozivna smeša;
5) sistem za klimatizaciju je sklop ureĊaja namenjen
za stvaranje i odrţavanje zadatih parametara vazduha
u prostorijama (temperatura, vlaţnost, ĉistoća vazduha i
sliĉno);
6) sistem za ventilacija je sklop ureĊaja pomoću ko
jih se provetravaju prostorije;
7) spoljna obloga je omotaĉ oko osnovnog materija
la sistema za ventilaciju ili klimatizaciju koji obuhvata
lepila, izolaciona sredstva, dekorativnu, akustiĉnu i zaš
titnu oblogu.
Član 3.
Sistem za klimatizaciju vazduha sa recirkulacijom
ne srne se primeniti u prostorijama u kojima se obavlja-
ju tehnološki procesi ili radne operacije, pri kojima se
koriste:
1) materije koje se mogu zapaliti ili eksplodirati u
dodiru sa vodom ili kiseonikom iz vazduha;
2) zapaljive teĉnosti sa taĉkom paljenja ispod 60°C;
3) zapaljivi gasovi koji u smeši sa vazduhom grade
eksplozivne smeše;
4) materije koje pri obradi stvaraju prašinu koja sa
vazduhom pravi eksplozivnu smešu.
Član 4.
Ako kod sistema za klimatizaciju postoji mogućnost
prodora zapaljivih gasova, para zapaljivih teĉnosti ili
zapaljive prašine do izmenjivaĉa toplote, njegova tem-
peratura mora biti niţa;
I GRUPA
1) za najmanje 20% od najniţe temperature samo-
paljenja prisutnih zapaljivih gasova i para zapaljivih
teĉnosti;
, 2 ) za najmanje 75°C od najniţe temperature tinja-
nja prisutne zapaljive prašine.
Ako postoji mogućnost da se na izmenjivaĉu toplote
taloţe, lepe ili na drugi naĉin skupljaju bilo kakve mate-
rije, površina izmenjivaĉa mora biti pogodna za lako
ĉišćenje.
Član 5.
U prostorijama gde se obavljaju tehnološki procesi
ili radne operacije pri kojima se koriste materije predvi-
Ċene u ĉlanu 3. ovog pravilnika, mora postojati moguć-
nost za kontrolu sistema za ventilaciju ili klimatizaciju sa
jednog mesta, odakle bi se korigovala reakcija na dete-
ktovanu pojavu (zapaljivi gas, pare zapaljivih teĉnosti,
prašina i dr.).
Član 6.
U sistemu za ventilaciju vazduha zagaĊenog zapa-
ljivim materijama koje obrazuju eksplozivnu smešu,
koncentracija zapaljivih komponenata ne srne da preĊe
50% od vrednosti donje granice eksplozivnosti, a tem-
peratura ne srne dostići 80% vrednosti temperature
paljenja komponente sa najniţom temperaturom paljenja.
Član 7.
' Svi delovi sistema za ventilaciju ili klimatizaciju mo-
raju biti napravljeni od negorivog materijala, sa glatkim
unutrašnjim površinama i bez isturenih delova na koje
bi se mogla skupljati masnoća i prljavština.
Član 8.
Komore sistema za ventilaciju ili klimatizaciju name-
njene za opsluţivanje prostorija u kojima se koriste ma-
terije iz ĉlana 3. ovog pravilnika smeštaju se u posebne
prostorije izgraĊene od materijala otpornog prema po-
ţaru najmanje 2 h.
U prostorije iz stava 1. ovog ĉlana, nije dozvoljeno
zajedniĉko postavljanje komora za ventilaciju ili klimati-
zaciju prostorija u kojima se ne pojavljuju zapaljive ma-
terije koje sa vazduhom mogu obrazovati zapaljivu
smešu.
Član 9.
Prostorija u koju se smeštaju komore za ventilaciju
ili klimatizaciju mora biti prostrana, tako da se nesmeta-
no obavlja kontrola i odrţavanje komora, a elektriĉna
oprema i ureĊaji u toj prostoriji moraju biti izvedeni u
protiveksplozionoj zaštiti ako komora opsluţuje prostori-
je u kojima se koriste materije iz ĉlana 3. ovog pravilnika.
Član 10.
Komora za klimatizaciju kojom se ubacuje vazduh
koji se zagreva, hladi ili vlazi mora biti postavljena van
zone opasnosti i mora biti opremljena:
1) detektorom koji je povezan sa ureĊajem za dava
nje akustiĉnog signala pri promeni pritiska struje vazdu
ha zbog prestanka rada ventilatora, prekida elektriĉne
struje, zatvaranja klapni, havarija i si.;
2) ureĊajem za merenje stepena zaprljanosti filtra
koji daje zvuĉni signal kad je filtar zaprljan i automatski
iskljuĉuje izmenjivaĉ toplote.
Član 11.
Ako se komora za ventilaciju ili klimatizaciju, preko
koje se ubacuje sveţ vazduh u zonu opasnosti 1, nalazi
u samoj zoni opasnosti, ona mora imati opremu predvi-
Ċenu ĉlanom 10. ovog pravilnika i mora biti izvedena u
protiveksplozionoj zaštiti.
121
I GRUPA
Rad komore iz stava 1. ovog ĉlana mora biti pode-
šen tako da se pogonski elektromotor ne greje do tem-
perature koja je 20°C niţa od temperature paljenja
komponente sa najniţom temperaturom paljenja, da se
izmenjivaĉ toplote ukljuĉi najmanje 10 min posle uklju-
ĉenja ventilatora, a da se komora iskljuĉi najmanje 10
min pre iskljuĉenja ventilatora.
Član 12.
Izlazi iz prostorije u koju su smeštene komore za
ventilaciju ili klimatizaciju moraju da vode:
1) neposredno u slobodan prostor;
2) neposredno u hodnike ili stepeništa ako smeša
nije eksplozivna, a ako je smeša eksplozivna - preko
pretprostora u kojem vlada natpritisak;
3) u prostoriju koja se opsluţuje, ako nije ugroţena
eksplozivnom smešom.
Član 13.
Ako se ventilator koristi u prostorijama u kojima se
stvaraju eksplozivne smeše, materijal za izradu kućišta i
ostalih elemenata pri radu ne srne da stvara varnice.
Ako iz konstrukcionih razloga legura za izradu delo-
va ventilatora sadrţi više od 0,4% magnezijuma,
kućište i ostali delovi moraju biti prevuĉeni materijalom
koji ne stvara varnice pri udaru ĉvrstih ĉestica.
Član 14.
Ventilatori koji se koriste za provetravanje prostorija
u kojima postoji mogućnost za stvaranje eksplozivne
smeše moraju da imaju usisni deo izveden od bakra ili
mesinga ili obloţen tim materijalom.
Član 15.
Ventilator koji se koristi u zonama opasnosti mora
biti napravljen od materijala koji je postojan prema dejs-
tvu agresivnih komponenata u zagaĊenom vazduhu koji
se usisava.
Delovi ventilatora koji se u sluĉaju kvara uzajamno
dodiruju moraju biti napravljeni od materijala koji ne
stvara varnice pri trenju ili udaru.
Član 16.
Ventilatorske komore za provetravanje prostorija u
kojima se nalazi zapaljiva prašina moraju na ulazu imati
odgovarajuće filtre za prašinu koji se moraju redovno
kontrolisati, ĉistiti i odrţavati, a leţajevi na ventilatoru
moraju biti zaptiveni.
Zapaljiva komponenta u vidu magle mora se ods-
traniti pre ulaska vazduha u ventilator.
Član 17.
Ventilatori i njihovi delovi moraju biti izraĊeni tako da
prilikom rada, ukljuĉivanja i iskljuĉivanja ne doĊe do:
1) stvaranja elektriĉnog luka ili varnice (kontakti pre
kidaĉa, sklopki i si.);
2) zagrevanja provodnika elektriĉne struje na moto
ru, prigušnici, zavojnici i si.;
3) stvaranja statiĉkog elektriciteta;
4) stvaranja mehaniĉke varnice usled udara stranog
tela ili meĊusobnog trenja pojedinih delova ventilatora.
Član 18.
Klizni leţajevi na ventilatoru mogu se upotrebljavati
samo onda ako je utvrĊeno da temperatura leţaja u
normalnim pogonskim uslovima i kod mogućih smetnji
122
ne prelazi 80% temperature paljenja gasova ili para
zapaljivih teĉnosti koje se nalaze u vazduhu.
Kod ovih leţajeva, pri maksimalnom broju obrtaja,
ne srne doći do smanjenja efekta zaptivanja na zap-
:
tivaĉima.
Član 19.
Leţajevi na ventilatorima kojima se provetrava pros-
tor u kome se javljaju zone opasnosti, po pravilu, mora-
ju biti predviĊeni za rad od najmanje 40 000 h.
Ako su predviĊeni za rad od 20 000 h do 40 000 h,
ventilatori moraju biti posebno oznaĉeni.
Član 20.
Osovine sa malim ugibom (krute osovine) na venti-
latorima moraju se tako dimenzionisati da njihov kritiĉan
broj obrtaja bude najmanje 30% manji od normalnog
pogonskog broja obrtaja.
Kod osovina sa većim ugibom (elastiĉne osovine)
na ventilatorima kritiĉan broj obrtaja mora iznositi naj-
manje 60% iznad normalnog pogonskog broja obrtaja.
Leţajevi i pogonski mehanizmi ventilatora moraju biti
osigurani od prodora i taloţenja prašine i druge prljav-
štine.
Član 21.
Rotor ventilatora mora biti na osovini statiĉki i dina-
miĉki izbalansiran, osiguran od pomicanja i zakretanja i
mora posedovati ĉvrstu konstrukciju koja ne podleţe
zamaranju i koja moţe izdrţati mehaniĉke udare.
Kućište, rotor, zaštitna kapa i druge obloge moraju
biti tako graĊeni i uĉvršćeni da je iskljuĉena svaka de-
formacija ili pomeranje ventilatora.
Član 22.
Ventilatori se moraju obezbediti od upadanja stranih
tela tako što se na ulaznom i izlaznom otvoru postavi
negoriva mehaniĉka zaštitna rešetka sa otvorima oka
ĉija je strana najviše 8 mm, odnosno ĉija je dijagonala
najviše 12 mm i moraju biti obezbeĊeni od vertikalnog
upada stranih tela zaštitnim poklopcem.
Rešetka i zaštitni poklopac moraju biti galvanski
spojeni sa ostalim delovima ventilacionog sistema i
uzemljeni.
Član 23.
Ventilatori moraju biti zaštićeni od korozije i termiĉ-
kih i mehaniĉkih naprezanja.
Ako se ventilatori postavljaju na otvorenom prosto-
ru, moraju biti zaštićeni od prodora vode.
Ako se ventilatori koriste u prostoru gde okolna
temperatura iznosi više od 40°C, moraju biti prilagoĊeni
za povećane temperature i na njima moraju biti ozna-
ĉeni maksimalna temperatura i vreme u toku kojeg se
mogu koristiti.
Član 24.
Mesto postavljanja ventilatora za provetravanje, kao
i prateće opreme mora biti tako izabrano da bude olak-
šan pristup radi opravke, ĉišćenja, pregleda i podmazi-
vanja.
Član 25.
Ako je prostorija koja se provetrava zona opasnosti
0, mogu se koristiti samo centrifugalni ventilatori, a po-
gonski motor mora biti u protiveksplozivnoj zaštiti i pos-
tavljen van zone opasnosti 0.
Za provetravanje prostorija zone opasnosti 0 koriste
se ventilatori sa zaptivenom osovinom i motorom.

Član 26.
U zoni opasnosti 0 nije dozvoljena upotreba ventila-
tora sa pogonom preko remena.
U zoni opasnosti 1 i zoni opasnosti 2 dozvoljena je
upotreba ventilatora sa pogonom preko remena, s tim
da su remeni antistatiĉni, a izmerena elektriĉna, otpor-
6
nost ne prelazi 10 fi/cm.
Član 27.
Razmak kod aksijalnih i radijalnih ventilatora izmeĊu
obrtnih kola i kućišta ne srne biti manji od 2 mm.
U toku rada ventilatora dozvoljeno je smanjenje ra-
zmaka do 1 mm, pod uslovom da pri probnom pogonu
sa 1,5-strukim brojem obrtaja većim od normalnog obrt-
no kolo ne doĊe u dodir sa nepokretnim delovima venti-
latora pri ispitivanju koje mora trajati najmanje 24 h.
Član 28.
Mehaniĉka ĉvrstoća rotirajućih delova i otkrivanje
mogućih grešaka u materijalu ili izradi kod ventilatora
ispituju se povećanim brojem obrtaja u toku 15 min, i to:
1) za 1,2 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za
zonu opasnosti 2;
2) za 1,4 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za
zonu opasnosti 1;
3) za 1,6 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za
zonu opasnosti 0.
Član 29.
Kod sistema za ventilaciju ukupnog kapaciteta pre-
3 u prostorije, ali ne manje od 15 m po horizontali i 6 m po
ko 8 500 m /h ugraĊuju se termostatski prekidaĉi za
ventilator, koji ga iskljuĉuju pri porastu temperature va-
zduha. Termostatski prekidaĉi iz stava 1. ovog ĉlana
moraju da imaju:
1) regulaciju na najviše 52°C i da su smešteni u po
vratnoj struji vazduha ili ispred mesta izbacivanja vaz-
duha iz objekta;
2) regulaciju od najviše 28°C iznad maksimalne ra
dne temperature i da su smešteni u glavnom kanalu za
snabdevanje sveţim vazduhom.
Član 30.
Materijal za izolaciju kanala za vazduh, lepak, mate-
rijal za zvuĉnu izolaciju i materijal za vešanje kanala o
konstrukciju mora biti negoriv. Ako je predviĊeno da
ventilacija ili klimatizacija rade u toku poţara, njihov rad
mora da bude obezbeĊen u trajanju od najmanje 90 min.
Član 31.
Kanali za vazduh sistema za ventilaciju ili kli-
matizaciju moraju biti nepropusni i moraju imati otvore
za odrţavanje ureĊaja, klapni i drugih armatura.
Član 32.
Kanali za odvoĊenje zagaĊenog vazduha iz prosto-
rija ugroţenih eksplozivnom smešom moraju biti herme-
tizovani, termiĉki izolovani negorivim materijalom i vidno
postavljeni i ne smeju prolaziti kroz prostorije namenje-
ne za evakuaciju iz objekta u sluĉaju poţara.
Član 33.
Kanali za odvoĊenje zagaĊenog vazduha iz prosto-
rija iste poţarne opasnosti mogu se meĊusobno
spajati i prikljuĉivati na isti sistem za ventilaciju ili
klimatizaciju u sluĉajevima kada su prostorije:
1) poseban poţarni sektor;
2) meĊusobno odvojene zidovima otpornim prema
poţaru u trajanju od 1,5 h i ako ukupna površina prosto
rije ne prelazi 1000 m .
I GRUPA
Član 34.
MeĊusobno povezivanje kanala za odvoĊenje za-
gaĊenog vazduha iz prostorija, iz ĉlana 33. ovog pravil-
nika, nije dozvoljeno ako se u tim prostorijama odvijaju
tehnološki procesi pri kojima se pojavljuju:
1) gasovi, pare i prašina koji u meĊusobnom dodiru
egzotermno reaguju;
2) materije koje mogu stvarati zapaljive smeše;
3) zapaljive materije koje se mogu kondenzovati i
taloţiti u kanalima.
Povezivanje kanala sistema za lokalno odsisavanje
u kojima se pojavljuju materije, iz stava 1. ovog ĉlana,
sa kanalima sistema za opštu ventilaciju nije dozvoljeno.
Član 35.
Rastojanje izmeĊu kanala u kojima je temperatura
vazduha iznad 80° C i kanala kojima se transportuju
zapaljivi gasovi, pare zapaljivih teĉnosti ili zapaljiva pra-
šina, mora biti najmanje 1,0 m.
Kanali ĉija je temperatura vazduha iznad 80° C pos-
tavljaju se iznad kanala kojima se transportuju zapaljivi
gasovi, pare zapaljivih teĉnosti ili zapaljiva prašina.
Član 36.
Rastojanje izmeĊu otvora za izbacivanje zagaĊenog
vazduha iz prostorija ugroţenih eksplozivnom smešom
u atmosferu i otvora za usisavanje sveţeg vazduha za
sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju mora biti takvo da
se onemogući povratak izbaĉenih opasnih komponenata
vertikali.
Oko otvora za izbacivanje vazduha iz prostorija
ugroţenih eksplozivnom smešom ne srne se nalaziti
izvor paljenja u radijusu od najmanje pedesetostrukog
preĉnika otvora ako je kruţnog pfešeka> odnosno od
kraće strane ako je pravougaonog preseka.
Otvori za izbacivanje zagaĊenog i usisavanje sve-
ţeg vazduha zaštićuju se mreţom od negorivog materi-
2
jala koja ima najmanje 5 okaca po 1 cm , ako se ti otvori
nalaze na visini niţoj od 2,20 m od poda.
Član 37.
Izlazni i ulazni otvori sistema za ventilaciju ili klima-
tizaciju mogu se vezivati sa kanalima fleksibilnim spoje-
vima koji nisu napravljeni od negorivog materijala pod
uslovom:
1) da su izraĊeni od materijala koji ne šire plamen;
2) da je duţina fleksibilnog dela kanala manja od
3,5 m;
3) da ne prolaze kroz graniĉni zid izmeĊu dva po
ţarna sektora;
4) da u toku instaliranja ne moţe doći do njihovog
oštećenja, odnosno do deformacija u toku upot
rebe.
Član 38.
Ako je odnos zapreminskih masa zapaljivih gasova i
para zapaljivih teĉnosti prema zapreminskoj masi vaz-
duha do 0,8, isisavanje se vrši iz gornjih zona prostorije,
što bliţe mestu formiranja mešavine gasova, a dovod
sveţeg vazduha mora biti što dalje od mesta nastanka
mešavine.
Ako je odnos zapreminskih masa zapaljivih gasova i
para zapaljivih teĉnosti prema zapreminskoj masi vaz-
duha iznad 0,8, isisavanje se vrši iz donjih zona prosto-
rije, što bliţe mestu formiranja mešavine.
123
I GRUPA
Član 39.
U prostorijama u kojima se stvara zapaljiva prašina
ili para masnoća koje se mogu taloţiti, kondenzovati i
lepiti na zidove kanala za vazduh, moraju se na tim
kanalima obezbediti otvori za ĉišćenje i odrţavanje. Ako
je presek kanala manji od 45 cm x 65 cm, otvori za
ĉišćenje postavljaju se na razmaku od najviše 6 m.
Otvori za ĉišćenje i odrţavanje kanala za vazduh
koji su smešteni na visini do 2,20 m moraju biti obezbe-
Ċeni od otvaranja u toku rada.
Član 40.
Prilikom postavljanja kanala za vazduh na konstruk-
cione elemente objekta ne srne se oštetiti obloga koja je
postavljena na te elemente radi povećanja otpornosti
prema poţaru.
Postavljanje kanala za vazduh izmeĊu konstrukcio-
nog elementa i zaštitne obloge tog elementa dozvoljeno
je samo u sluĉajevima kad su kanali ozidani i kad oblo-
ga kanala ima istu otpornost prema poţaru kao i kons-
trukcioni element uz koji se kanal postavlja.
Član 41.
Pri prolazu kroz gorive konstrukcione elemente ob-
jekta, kanal za vazduh se zaštićuje oblaganjem negori-
vim termoizolacionim materijalom tako da temperatura
na spoljnoj površini kanala ne prelazi 70°C ili da rasto-
janje izmeĊu spoljne površine kanala i konstrukcionog
elementa iznosi najmanje 100 mm.
Član 42.
Pri prolazu kroz konstrukcione elemente (zidove,
meĊuspratne konstrukcije i si.) odreĊene otpornosti
prema poţaru, kanali za vazduh oblaţu se negorivim
izolacionim materijalom iste otpornosti prema poţaru
kao i konstrukcioni elementi, a najmanja duţina obloţe-
nog dela kanala ne srne biti manja od 50 cm sa svake
strane konstrukcionog elementa.
Mesta prolaza kanala za vazduh, iz stava 1. ovog
ĉlana, moraju biti zaptivena negorivim materijalom iste
otpornosti prema poţaru, kao i konstrukcioni element.
Član 43.
Ako kanali za vazduh koji povezuju spratove prolaze
kroz posebno napravljene šahtove, u kojima se ne na-
laze druge instalacije, njihovo oblaganje i zaptivanje nije
potrebno pod uslovom da je u horizontalne kanale, koji
se odvajaju na pojedinim spratovima, postavljena klap-
na otporna prema poţaru.
Klapna iz stava 1. ovog ĉlana mora biti otporna
prema poţaru;
1) u zgradama do ĉetiri nadzemna sprata, najma
nje 0,5 h;
2) u zgradama preko ĉetiri nadzemna sprata do vi
sine zgrade od 22 m, najmanje 1 h;
3) u zgradama višim od 22 m, najmanje 1,5 h.
Član 44.
Kanali za odsisavanje zagaĊenog vazduha iz kuhi-
nja i sanitarnih prostorija prave se od negorivog materi-
jala, a odsisavanje se moţe vršiti sa ili bez ventilatora.
Član 45.
Otvori za izbacivanje, usisavanje ili recirkulaciju va-
zduha postavljaju se najmanje 10 cm iznad poda pros-
torije.
U prostorijama u kojima se sakuplja veći broj lica
(pozorišta, bioskopi, koncertne dvorane i si.) i u kojima
su postavljena nepomiĉna sedišta, zaštićeni ulazni ot-
vori mogu se postavljati u podu ispod sedišta.
124
Član 46.
Ako se ulazni ili izlazni otvori za vazduh nalaze na
visini do 2,25 m od poda, moraju biti zaštićeni rešetka-
ma ili ţicanim mreţama sa okcima manjim od 10 min.
Ulazni otvori za ĉist vazduh zaštićuju se mreţama
koje su otporne prema koroziji.
Član 47.
Rešetke na ulaznim otvorima za vazduh prave se
od negorivog materijala.
Član 48.
Mesto za postavljanje rešetki u odnosu na gorivi
materijal u prostoriji odreĊuje se tako da ne moţe doći
do prenošenja poţara preko rešetki.
Član 49.
Rešetke za ubacivanje vazduha (anemostati), kao i
kanali iznad njih moraju biti zaštićeni od toplote koja se
prenosi zraĉenjem.
Član 50.
Sistem za ventilaciju ili klimatizaciju u prostorijama u
kojima se stvaraju zapaljiva prašina ili pare masnoće
mora se redovno pregledati, a nataloţena prašina ili
masnoća uklanjati najmanje svaka tri meseca.
Ako u kanalima za vazduh postoje grejna ili rashla-
dna tela, ona se moraju demontirati, a svi kontakti i gre-
jaĉi oĉistiti.
Pri promeni namene pojedinih prostorija, sistem za
ventilaciju ili klimatizaciju mora se oĉistiti pre ponovne
upotrebe.
Član 51.
Klapne, leţišta klapni, zglobovi, opruge i drugi vitalni
delovi klapne prave se od negorivog materijala koji mo-
ra biti zaštićen od korozije.
Član 52.
Klapne moraju biti otporne prema mehaniĉkim nap-
rezanjima prilikom transporta, ugradnje, ispitivanja, odr-
ţavanja i normalnog korišćenja i moraju biti stabilno
postavljene tako da im se smer zatvaranja poklapa sa
smerom vazdušne struje i da izdrţe natpritisak od
2
10 MPa/m , a da ne doĊe do poremećaja u radu klapne.
Član 53.
U kanale za vazduh, klapne se postavljaju:
1) na mestu gde kanal prolazi kroz konstrukcione
elemente koji ĉine granicu poţarnog sektora;
2) na mestu gde kanal prolazi kroz zid za koji se po
stavlja uslov u pogledu njegove otpornosti prema poţa
ru, a takav zid ne ĉini granicu poţarnog sektora;
3) na mestu gde kanal ulazi ili izlazi iz glavnog ka
nala za vazduh;
4) na mestu gde vertikalni kanal za vazduh, koji po
vezuje horizontalni kanal sa pojedinog sprata, prolazi
kroz meĊuspratnu konstrukciju ili na mestu gde se hori
zontalan kanal za vazduh, koji prolazi samo kroz zid koji
predstavlja granicu izmeĊu dva poţarna sektora, spaja
sa vertikalnim kanalom;
5) na usisnom otvoru za sveţ vazduh;
6) na kraju kanala za izbacivanje zagaĊenog vaz
duha u okolinu;
7) na ulazu cirkulacionog vazduha u komoru;
8) na ulazu i izlazu kanala iz šahta;
9) na ulazu kanala u meĊuprostor pri prolazu kanala
kroz duple podove.
Izuzetno od stava 1. ovog ĉlana, klapne se ne mora-
ju postaviti:

2
1) u kanal ĉija je površina preseka do 130 cm i ta
kav kanal snabdeva samo jedan sprat, a vazduh se
ubacuje na visini manjoj od 1,25 m od poda;
2
2) u kanal ĉija je površina preseka do 130 cm , koji
prolazi kroz meĊuspratnu konstrukciju samo na jednom
mestu i sluţi samo za jedan sprat, a vazduh se izbacuje
sa visine manje od 1,25 m od poda;
3) u kanal koji sluţi za odvoĊenje vazduha samo sa
jednog sprata u slobodan prostor, a koji ne prolazi kroz
graniĉne konstrukcije poţarnih sektora;
4) u horizontalan kanal koji je spojen sa vertikalnim
odsisnim kanalom u kome vazduh struji prema gore,
pod uslovom da je horizontalni kanal produţen u unut
rašnjost vertikalnog kanala i da mu je otvor okrenut
prema gore na najmanje 60 cm.
Član 54.
Kanali za odvoĊenje vazduha iz prostorija u kojima
se stvaraju pare masnoća moraju pripadati zasebnom
sistemu za ventilaciju i u njih se ne smeju postavljati
klapne.
Član 55.
Klapne se obavezno postavljaju u sredinu debljine
zida ili tavanice, tako da se kućište klapne nalazi u jed-
noj i drugoj prostoriji dva susedna poţarna sektora.
Ako nije moguće ugraditi klapne na mestima iz sta-
va 1. ovog ĉlana, klapne se postavljaju izvan zida, ali
tako da se deo kanala izmeĊu zida i klapne obloţi zašti-
tnom oblogom koja ima isti stepen otpornosti prema
poţaru kao i sam zid ili tavanica.
Član 56.
Rastojanje izmeĊu klapne i izlazne rešetke na kana-
lu za izbacivanje zagaĊenog vazduha, kao i klapne i
usisne rešetke na ulazu sveţeg vazduha ne srne da
bude manje od 1,5 d, gde je d preĉnik kanala (ako je
kruţnog preseka), odnosno kraća strana preseka kana-
la (ako je pravougaonog preseka).
Član 57.
Klapna na strani potisnog kanala komora za ventila-
ciju ili klimatizaciju mora biti obezbeĊena dvostrukom
komandom za automatsko zatvaranje u sledećim sluĉa-
jevima;
1) kad poţar nastane u prostoriji koju opsluţuje ko
mora za ventilaciju ili klimatizaciju;
2) kad poţar nastane u samom postrojenju sistema
za ventilaciju ili klimatizaciju.
Član 58.
Naslage prašine i prljavštine ne smeju ometati nor-
malan rad klapni.
Član 59.
Pravac vazdušne struje mora se trajno oznaĉiti na
kućištu klapne i mora biti vidljiv i kad je klapna ugraĊena.
Član 60.
Kućište klapne mora da. bude hermetiĉki izvedeno i
u sluĉaju poţara mora da bude stabilno, a konstrukcio-
no mora da bude podešeno tako da sva opterećenja
koja klapna prima u zatvorenom poloţaju prenose na
spoljne graĊevinske elemente.
Član 61.
Klapne moraju biti opremljene ureĊajima za auto-
matsko zatvaranje u trenutku otkrivanja poţara, a u isto
vreme ventilatori se moraju automatski iskljuĉiti izrada.
Pored automatskog iskljuĉivanja mora postojati i taster
I GRUPA
za ruĉno iskljuĉivanje ventilatora koji se postavlja na
pristupaĉno mesto.
U sluĉaju kvara na ureĊajima za automatsko zatva-
ranje klapni, sve klapne moraju se odmah zatvoriti.
Član 62.
Ako se ureĊaj za zatvaranje klapni aktivira pomoću
dimnih detektora, ti detektori se postavljaju na usisnu
rešetku, na mesto gde se oĉekuje najviša koncentracija dima.
Ako se za aktiviranje ureĊaja za zatvaranje klapni
koriste temperaturni detektori, oni se postavljaju tako da
stupaju u rad kad se temperatura poveća na 70°C
Posle automatskog zatvaranja, klapne koje se kon-
trolišu sa jednog mesta otvaraju se ili zatvaraju prema
potrebi.
Član 63.
Ako u objektu postoji sistem za automatsko otkriva-
nje i javljanje o poţaru ili sistem za automatsko gašenje
poţara, aktiviranje ureĊaja za zatvaranje klapni mora
biti uslovljeno aktiviranjem ovih sistema.
Član 64.
Ako se sistem za ventilaciju ili klimatizaciju koristi za
stvaranje bezbednih uslova za evakuaciju ili gašenje
poţara, mora postojati mogućnost za zatvaranje i otva-
ranje klapni sa jednog mesta.
Član 65.
Preĉnik klapne mora biti veći od preĉnika kanala u
koji se postavlja.
Član 66.
Klapne se moraju ĉistiti zavisno od zagaĊenosti va-
zduha koji se izvlaĉi iz prostorija, a najmanje jedanput u
šest meseci.
Član 67.
Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti op-
remljeni ureĊajima za automatsko iskopĉavanje u sluĉa-
ju preopterećenosti, kratkog spoja ili spoja sa zemljom.
UreĊaji za iskopĉavanje moraju biti dimenzionisani
tako da:
1) mogu prekinuti maksimalno moguću struju krat
kog spoja;
2) zaštita od kratkog spoja bude aktivirana minimal
nom strujom kratkog spoja u vremenu ne duţem od 0,1
s za elektriĉne instalacije u zoni opasnosti 0 i 1 i ne
duţem od 0,5 s za elektriĉne instalacije u zoni opasnosti 2.
Član 68.
Ako se zona opasnosti u prostoriji koja se provetra-
va povremeno menja, sistem za ventilaciju ili klimatiza-
ciju projektuje se prema zoni najveće opasnosti.
Član 69.
Elektriĉni ureĊaji i instalacije u zonama, opasnosti
moraju biti izvedeni u protiveksplozivnoj zaštiti.
Ako su ureĊaji iz stava 1. ovog ĉlana postavljeni u
prostorijama ugroţenim prašinom, moraju biti obezbe-
Ċeni od prodora prašine.
Član 70.
UreĊaji koji se koriste u zonama opasnosti moraju
biti oznaĉeni posebnim oznakama iz kojih su vidljivi
vrsta protiveksplozivne zaštite i podruĉje primene.
125
I GRUPA
Član 71.
Za ureĊaje za ventilaciju ili klimatizaciju koji su u
zoni opasnosti mora se izraditi:
1) opis tehnološkog procesa;
2) opis utvrĊene zone opasnosti u pojedinim obje
ktima;
3) proraĉun zaštitne mreţe za spoj sa zemljom, kra
tak spoj, zaštitu od dodirnog napona i zaštitu od atmos
ferskog praţnjenja;
4) specifikacija i opis ureĊaja u protiveksplozivnoj
zaštiti.
Član 72.
Kablovi kojima se povezuju elektriĉni ureĊaji siste-
ma za ventilaciju ili klimatizaciju u zoni opasnosti 0 mo-
raju biti elektriĉki stalno kontrolisani, a smeju se koristiti
samo ako je otpornost izolacije viša od 1000 il po 1 V
nazivnog napona.
Ako iz bilo kojih razloga doĊe do smanjenja otpor-
nosti ispod dozvoljene vrednosti, takav kabl mora od-
mah biti iskljuĉen iz izvora napajanja.
Član 73.
Elektriĉni kablovi koji snabdevaju energijom ureĊaje
koji rade za vreme poţara, moraju biti otporni prema poţa-
ru ili se moraju zaštiti tako da rade koliko i ti ureĊaji.
Član 74.
Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti
uzemljeni.
Član 75.
Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju predviĊeni da
rade u uslovima poţara moraju imati nezavisni rezervni
izvor za napajanje elektriĉnom strujom koji obezbeĊuje
neprekidan rad sistema u trajanju od 100 min.
Član 76.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku jedne godi-
ne od dana objavljivanja u "Sluţbenom listu SFRJ".
Ovaj pravilnik je objavljen u "Sluţbenom listu SFRJ",
br. 38/89, dana 30. 06.1989. godine, a stupio na snagu
dana 30. 06. 1990. godine.
Ovim pravilnikom su propisane tehniĉke mere zaštite
koje moraju biti ispunjene pri izgradnji sistema za
ventilaciju i klimatizaciju prostorija. Odredbe pravilnika
ne primenjuju se na sisteme za ventilaciju u rudniĉkim
jamama i na sistemima za lokalno odsisavanje zapalji-
vih gasova, para zapaljivih teĉnosti i zapaljive prašine
koji se sa mašina i ureĊaja u proizvodnim procesima
odvode na dalju tehnološku obradu.
Sistemi za ventilaciju i klimatizaciju moraju da budu
tako izvedeni da ne budu uzroĉnici poţara, da ne budu
putevi za prenošenje dima i toplote po vertikali i hori-
zontali objekta i na kraju da obezbede uslove za spaša-
vanje ljudi.
Klimatizacioni i ventilacioni sistemi moraju da zado-
volje dva osnovna zahteva:
1. Ne smeju da budu putevi za širenje poţara.
2. Delovi ventilacionih i klimatizacionih sistema ne
smeju da budu uzroĉnici poţara.
Klimatizacioni i ventilacioni sistemi treba da su izve-
deni tako da se što bolje spreĉi širenje poţara i dima. U
cilju stvaranja takvih uslova potrebno je predvideti sle-
deće mere:
- Po mogućnosti za svaki poţarni sektor predvideti
razdvojeni sistem klimatizacije odnosno ventilacije.
126
- Ukoliko se ne moţe izbeći spajanje dva ili više po
ţarna sektora klimatizacionim ili ventilacionim kanalima,
potrebno je na mestima prodora kroz poţarne prepreke
postaviti poţarne automatske klapne koje se zatvaraju
pri pojavi dima ili toplote.
- Sve vrste izolacionih materijala koje se koriste za
toplotnu ili zvuĉnu izolaciju klimatizacionih ili ventilacio
nih komora ili kanala treba izvesti od negorivog materijala.
- Pri aktiviranju ureĊaja za dojavu poţara ili pri akti
viranju nekog ureĊaja u sistemu ventilacije i klimatizaci
je koji spreĉava kretanje dima i vatre dovod sveţeg
vazduha mora se odmah iskljuĉiti a usisavanje smanjiti.
Kanali ventilacionog i klimatizacionog sistema, mo-
raju biti po celoj duţini nepropusni, sigurni u radu, pou-
zdano funkcionisati, preko njih se ne srne širiti poţar po
objektu i moraju zadovoljiti tri bitna uslova:
a) Njihovo izvoĊnje ne srne prouzrokovati veliki ot
por strujanju vazduha.
b) Moraju da budu pristupaĉni radi ĉišćenja na sva
kom mestu.
c) Moraju biti napravljeni od negorivog materijala.
Radi smanjenja otpora zidovi kanala treba da su
potpuno glatki bez isturenih delova, a promena pravaca
da je izvedena sa blagim krivinama ili pod malim uglo-
vima.
Prašina u kanalima se taloţi kada je ureĊaj u pogo-
nu a pogotovu kada se ne koristi. Zbog toga kanali mo-
raju da budu pristupaĉni i da imaju otvore za ĉišćenje.
Kanali se prave od lima. Materijal je aluminijum ili
pocinkovani ĉelik. Lim je negoriv materijal, najlakše se
odrţava, lako se oblikuje i zauzima, najmanje prostora.
Izolacija ventilacionih i klimatizacionih kanala, lep-
kovi, ili delovi za spreĉavanje prenosa buke preko kana-
la moraju biti od negorivih materijala.
Najpoznatiji negorivi izolacioni materijali koji se mo-
gu naći na našem trţištu su:
Mineralna vuna "Tervol"
Mineralna vuna "Vunizol"
Prskana limpet mineralna vuna HT
Prskana limpet mineralna vuna GP
Mineralna vuna "Tervol" je jedan od najkvalitetnijih
izolacijskih materijala koji ima dobru toplotnu provodlji-
vost, ne gori i zadrţava vatru. Postojana je na visokim
temperaturama preko 800°C. Temperaturne promene
uopšte ne utiĉu na "Tervol". Dobar je zvuĉni izolator.
Mineralna vuna "Vunizol" postojana je na tempera-
turi od 100°C.
Limpet mineralna vuna je naziv za postupak nano-
šenja vlakana od mineralne vune na odreĊene površine
u svrhu izolacije. To je mešavina mineralnih vlakana i
anorganskih veziva - cement sa dodatnim aditivima za
bolje vezivanje i prijanjanje. Njena je prednost što daje
jednoliĉan izolacioni sloj, neposredni kontakt sa podlo-
gom i nema spojeva.
Temperaturna granica upotrebe je 650°C za limpet
mineralnu vunu HT i 250 °C za GP. Koristi se za toplot-
nu, protivpoţarnu i zvuĉnu izolaciju.
Ventilacioni i klimatizacioni kanal ne smeju se ugra-
Ċivati tako da smanjuju efikasnost zaštitne obloge kons-
truktivnog elementa koja je postavljena radi povećanja
stepena otpornosti prema poţaru.
Dozvoljeno je postavljanje ventilacionih i klimatiza-
cionih kanala izmeĊu konstruktivnog elementa i zaštitne
obloge samo u sluĉajevima kada su kanali ozidani i
obloga ima isti stepen otpornosti prema poţaru kao što
je zahtevani stepen otpornosti konstruktivnog elementa
uz koji se postavlja kanal.
Pri prolazu kanala kroz gorive konstruktivne ele-
mente objekta mora se kanal termiĉki zaštiti i to:
 I GRUPA
Oblaganjem negorivim termoizolacionim materija- Klapne se postavljaju u sredinu poţarne prepreke,
lom tako da temperatura na spoljnoj površini kanala ne tako da se kućište klapne nalazi u jednoj i drugoj pros-
prelazi 70° C ili obezbeĊenjem rastojanja od najmanje toriji dva susedna poţarna sektora. Ako klapnu nije
100 mm izmeĊu spoljne površine kanala i graĊevinske moguće postaviti na ovaj naĉin, već one moraju biti
konstrukcije. postavljene izvan poţarne prepreke, tada deo kanala
Kod kanala sistema za ventilaciju ili klimatizaciju koji izmeĊu poţarne prepreke i klapne, kao i deo kanala koji
prolaze kroz zidove otporne prema poţaru, mesta pro- prolazi kroz zid ima istu otpornost na poţar kao i poţar-
laza moraju biti zaptivena negorivim materijalom koji na prepreka (slika broj 2).
obezbeĊuje isti stepen otpornosti kao što je za zid.
Pri prolazu kroz zidove otporne prema poţaru, ka-
nali se oblaţu negorivim izolacionim materijalom sa
odgovarajućim stepenom otpornosti prema poţaru kao i
zidovima.
Najmanja duţina obloţenog dela kanala ne srne biti
manja od 50 cm.
Za spreĉavanje prenošenja vatre, dima i toplote iz
jednog u drugi poţarni sektor, po horizontali i vertikali
objekta u oba smera, u kanale za voĊenje vazduha
postavljaju se klapne otporne na povišenu temperaturu.
Pored spreĉavanja širenja dima i toplote, klapne spre-
ĉavaju i dotok sveţeg vazduha na mesto poţara.
U ĉlanu 53. Pravilnika taĉno su odreĊena mesta gde
se moraju postaviti klapne.
Klapne se postavljaju na mestima gde kanal prolazi
kroz konstruktivne elemente (zidove, podove, tavanicu)
koji ĉine granicu poţarnog sektora i na mestima gde
kanali prolaze kroz konstruktivne elemente za koje je
postavljen uslov u pogledu njegove otpornosti na poţar.
Klapne se postavljaju na ulazu i izlazu iz graĊevin-
skog šahta koji sluţi za prolaz kanala koji spajaju više
etaţa. Ako ovi kanali sluţe i za odvoĊenje dima i toplote
za vreme trajanja poţara moraju da budu otporni na
poţar minimalno 90 minuta, ali onda nije potrebno pos-
tavljanje klapni.

Slika broj 1: Način postavljanja požarnih klapni

Klapne se postavljaju na mestima gde vertikalni ka-

nal za vazduh, koji povezuje horizontalne kanale sa
pojedinih etaţa prolazi kroz meĊuspratnu konstrukciju ili
na mestima gde se horizontalni kanali spajaju sa verti-
kalnim kanalom s tim da pri tom vertikalni kanal po celoj
duţini mora biti otporan na poţar minimalno 90 minuta
(slika broj 1).
Klapne se postavljaju na ulazu u klima komoru, na
kanalu cirkulacionog vazduha, jer klima komora ne srne
da bude povezana kanalima sa dimom i visokim tempe-
raturama.
Klapne se postavljaju na usisnim kanalima spoljnog
vazduha u objektima specijalne namene, u objektima
smeštenim u blizini mesta ugroţenih od poţara, u blizini
stovarišta, skladišta, rafinerija i sliĉno.
Na kanalu gde izlazi klimatizovani vazduh, treba ta-
koĊe postaviti klapne i to klapne za dvosmerno kretanje
vazduha. Dvosmerna klapna je potrebna zbog moguć-
nosti vraćanja dima iz instalacije usled povišenog pritis-
ka u prostorijama gde je izbio poţar.
Na kanalima za odvoĊenje vazduha iz kuhinja u ko-
jima se stvaraju pare masnoća ne treba postavljati kla-
pne, jer bi to doprinelo skupljanju masnoće na usisnom
delu kanala.
Slika broj 2: Način postavljanja klapni i prolaz kanala kroz
vatrootporni zid
Klapne se prave od negorivog materijala otpornog
na poţar. Moraju biti tako postavljene da im se smer
zatvaranja poklapa sa smerom vazdušne struje. Smer
vazdušne struje mora biti oznaĉen na kućištu klapne.
Klapne moraju da zadovolje uslove zaptivenosti i
otpornosti na poţar i na te uslove da budu atestirane.
Maksimalna provodljivost klapni u zatvorenom poloţaju
3
ne srne da preĊe vrednost od 10 m /h dima.
Klapne moraju da izdrţe odreĊeni pritisak u zavis-
nosti od planiranog strujanja vazduha, koji iznosi mini-
2
malno 4 kp/m .
Vreme otpornosti na poţar klapni koje se ugraĊuju u
graniĉne konstruktivne elemente poţarnog sektora mo-
ra iznositi minimalno 90 minuta. Vreme otpornosti na
poţar klapni zavisi i od visine objekta. U objektima do 4

127
I GRUPA
sprata klapne moraju biti otporne na poţar najmanje 30 Zatvaranje klapni za vreme poţara odvija se kao na
minuta, u objektima preko 4 sprata od visine objekta od dijagramu prikazanom na slici broj 3. .
22 metra, najmanje 60 minuta, a u objektima preko tih 0 10 20 30 40 50

visina postavljaju se klapne otporne na poţar najmanje

90 minuta.
Svaka klapna mora da ima atest. Atestirana klapna
je ona klapna koja sa sigurnošću, potvrdom od instituta
za ispitivanje materijala, obavlja svoju funkciju onoliko
vremena koliko je institut garantovao. Prilikom testiranja
klapni vodi se raĉuna o mestu gde se klapna postavlja
(pod, zid ili plafon) i za svaki od ovih sluĉajeva treba
posebno obaviti atestiranje.
Ispitivanje izdrţljivosti klapni vrši se u saglasnosti sa
JUS-omU.J1.160.
Klapne moraju imati ureĊaj za automatsko zatvara-
nje u skladu sa Pravilnikom o tehniĉkim normativima za
ureĊaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpor-
nih prema poţaru ("Sluţbeni list SFRJ", br. 35/80).
Osnovni zahtev koji se postavlja pred ovakav ureĊaj Slika broj 3: Zatvaranje klapni u funkciji od vremena i
je da on ni u kom sluĉaju ne srne da zataji, odnosno da temperature
svaka promena poţarnih veliĉina, bilo da je stvarna ili Dijagram predstavlja srednju vrednost rasta tempe-
laţna, bude propraćena zatvaranjem klapni. Ovi ureĊaji rature vazduha koji je prošao klapnu u funkciji vremena.
po svojoj konstrukciji mogu da budu sa mehaniĉkim ili Za eksplozivno ugroţene prostorije i za sisteme za
sa elektriĉnim aktiviranjem. Zatvaranje klapni kod ure- odvod smesa vazduha i para zapaljivih teĉnosti i gaso-
Ċaja sa mehaniĉkim aktiviranjem rešeno je sa topljivim va potrebno je predvideti eksplozivno sigurnosne klap-
elementom - termiĉke klapne, koji na temperaturi od ne ili iste izvući iz zona opasnosti.
70°C zatvara klapnu, pošto je došlo do topljenja ĉlanka Ako se sistemi za ventilaciju i klimatizaciju koriste za
na termiĉkom osiguraĉu i prekida veze koja je drţala vreme poţara za stvaranje bezbednih uslova za evaku-
klapnu u otvorenom poloţaju. U praksi se ovaj naĉin aciju onda oni moraju biti otporni na poţar minimalno 90
nije pokazao kao dobar, jer odreĊena koliĉina dima se minuta. Kod ovih sistema mora da postoji mogućnost za
lako prenosi po ĉitavom objektu kanalima pre nego što zatvaranje i otvaranje klapni sa jednog mesta. Ovi sis-
doĊe do zatvaranja klapne. temi moraju da imaju rezervni izvor za napajanje elek-
UreĊaj za automatsko zatvaranje klapni sa elektriĉ- triĉnom energijom, koji obezbeĊuje neprekidan rad sis-
nim aktiviranjem vrši svoje dejstvo pomoću elektromag- tema u trajanju od minimalno 90 minuta. Svinapojni
neta, elektromotora ili pneumatskim putem. U zavisnosti kablovi ovih sistema moraju biti zaštićeni od visokih
od naĉina dejstva imamo elektromagnetne, elektromo- temperatura.
torne i pneumatske klapne. Klimatizacioni i ventilacioni sistemi treba da su izve-
Za aktiviranje ureĊaja za zatvaranje najĉešće se ko- deni tako da oni ne budu uzroĉnici poţara preko svojih
risti sistem za automatsku dojavu poţara. Njihovi detek- ureĊaja i opreme i da smanje mogućnost nastanka po-
tori se postavljaju ili u kanale ili u prostore gde je posta- ţara i eksplozija u samom skladištu U cilju stvaranja
vljen sistem ventilacije ili klimatizacije. Idealno rešenje takvih uslova potrebno je predvideti sledeće:
bi bilo da se zatvaranje klapni vrši preko dimnog detek- - UreĊaji i oprema (klapne, ventilatori, elektromotori
tora postavljenog na usisnoj rešetki na mestu gde se i dr.) treba tako da budu izabrani da ne postoji moguć-
oĉekuje veća koncentracija dima. nost da isti budu uzroĉnici poţara.
Prednost kod elektromotornih i pneumatskih klapni
je što se sa njima moţe upravljati sa jednog mesta. Ove
klapne se mogu otvoriti u toku poţara, što daje moguć-
nost vatrogascima i obuĉenom osoblju da odaberu naj-
bolji naĉin korišćenja sistema za ventilaciju pri spaša-
vanju ljudi i imovine. Ove klapne mogu lako da se kon-
trolišu sa centralnog mesta, a u isto vreme mogu biti
povezane i sa raĉunarom koji je programiran za sluĉaj
poţara.
Elektromagnetne klapne se aktiviraju preko elek-
tromagneta (220V, 50Hz). Eektromagnet u otvorenom
poloţaju klapne nije pod naponom, a impuls sa poţarne
centrale oslobaĊa kotvu elektromagneta i klapna se
zatvara. Aktiviranje klapne ovog tipa je moguće i preko
termiĉkog okidaĉa koji je ugraĊen kao alternativna mo-
gućnost.
U zadnje vreme se sve više koriste klapne tipa "role-
tne" naroĉito u instalacijama gde ima prašine i neĉisto-
će u kanalima. Kod ovih klapni je mnogo manji otpor
strujanju vazduha u kanalima i nema taloţenja prašine i
neĉistoće, s obzirom da su "roletne" smeštene u kućište
van kanala (slika broj 4). Slika broj 4: Klapne tipa "roletne"
Za ureĊaje za automatsko zatvaranje klapni moraju
se obezbediti najmanje dva nazivna izvora snabdevanja
elektriĉnom energijom, sa mogućnošću automatskog
ukljuĉivanja drugog izvora napajanja.

128

- Redovno odrţavanje i ĉišćenje sistema za ventila
ciju i klimatizaciju sa svim njihovim ureĊajima i opre
mom.
- Pravilno dimenzionisanje sistema tako da ne pos
toji mogućnost pojave povećane koncentracije prašine,
gasova i para zapaljivih teĉnosti u vazduhu.
Delovi ventilacione klimatizacione opreme mogu biti
uzroĉnici poţara, s obzirom da u njima ima pokretnih
delova. Mora se pretpostaviti da moţe doći do loma tih
delova, njihova varniĉenja ili pojave statiĉkog elektricite-
ta. U normalnim uslovima to bi retko dovelo do pojave
poţara ali u atmosferi eksplozivnih smeša to bi sigurno
izazvalo poţar. Ventilatori koji se koriste u prostorijama
ugroţenim od eksplozivnih smeša iz tih razloga po kon-
strukciji i izvedbi moraju biti izraĊeni u protiveksplozij-
skoj zaštiti i zadovoljavati odreĊene zahteve. JUS-om
N.S8.901 utvrĊeni su zahtevi za konstrukciju, izradu i
ispitivanje aksijalnih i radijalnih ventilatora s elektromo-
tornim pogonom namenjenih za upotrebu u prostorija-
ma ugroţenim eksplozivnom atmosferom. Zato je vaţno
prvo odrediti zone opasnosti u kojima se nalazi ventila-
tor.
Kod instaliranja ventilatora u zoni opasnosti dva,
ako su graĊeni prema opštim tehniĉkim normama, nije
potrebno voditi raĉuna o posebnim merama zaštite od
eksplozije. U zoni opasnosti dva nije dozvoljeno stalno
prisustvo statiĉkog elektriciteta s mogućnošću iskrećeg
praţnjenja i pojava stalne prekomerne temperature na
pogonu.
Kod instaliranja ventilatora u zoni opasnosti jedan,
radi proveravanja podruĉja zone opasnosti jedan, treba
izbegavati po mogućnosti i ugradnju ventilatora u eks-
plozivno ugroţenom prostoru, a mogućnost izvora pa-
ljenja treba svesti na najmanju moguću meni.
Ventilatore ne treba instalirati u zoni opasnosti nula,
jer na do sada poznatim ventilatorima nije moguće ot-
kloniti s dovoljnom sigurnošću izvore paljenja kod retko
nastalih pogonskih kvarova, kao što su: tarna, klizna i
udarna iskra. U tom sluĉaju preporuĉuje se instaliranje
ventilatora koji odgovaraju zahtevima zone opasnosti
jedan radi otklanjanja eksplozivne smeše gasova iz
zone opasnosti nula, ali tako što se ventilatori nalaze
ugraĊeni izvan zone opasnosti nula.
Ako se karakter zone stalno menja, unutar i oko
ventilatora, primenjuju se zaštitne mere prema višoj
zoni opasnosti.
Treba nastojati ako je moguće da se ventilatori pos-
tave izvan eksplozivno ugroţenih podruĉja.
U ventilacionim kanalima je ista ili viša zona opas-
nosti od one koja je klasifikacijom odreĊena za prostoriju
iz koje se odsisava eksplozivna smeša gasova ili
para zapaljivih teĉnosti sa vazduhom (na primer: ako se
odsisava iz zone opasnosti dva u ventilacionom kanalu
je zona opasnosti jedan).
Slika 1
I GRUPA
Izlazni otvor ventilatora smatra se izvorom opasnos-
ti, te se oko njega prostire zona opasnosti odreĊena
taĉkom 4 prema JUS.u N.S8.007. Zone opasnosti oko
ventilacionih kanala prikazane su na slikama broj 1 i 2.
Na slici broj 1 prikazan je sluĉaj kada je kanal zona
opasnosti 1, a na slici broj 2 kada je u kanalu zona opa-
snosti 2.
Slika 2
Prilikom upotrebe ventilatora potencijalno su u
ugroţenim prostorijama mogući sledeći izvori paljenja
eksplozivne smeše:
- vruće površine (na primer usled zaribavanja leţa
jeva ili rotora ventilatora),
- tama, klizna ili udarna iskra usled dodira rotora s
ugraĊenim nepokretnim delovima,
- iskra usled praţnjenja elektrostatiĉko nabijenih
neprovodljivih delova, na primer plastiĉnih površina.
U svrhu smanjenja mogućnosti paljenja, ventilatori
moraju biti izvedeni tako:
- da delovi ventilatora koji mogu u pogonu doći u
dodir ne smeju da stvaraju varnice. Kao sigurno rešenje
moţe se primeniti ĉelik, ili liveno gvoţĊe kombinovano s
bronzom, mesingom, bakrom ili drugim teško oksidira-
jućim materijalom velike toplotne provodljivosti. Ne tre
baju se koristiti legure lakih metala koje u svom sastavu
imaju više od 0,4% magnezijuma i titana,
- da ne doĊe do zaribavanja leţajeva. Zbog toga se
leţajevi ventilatora moraju sa velikom paţnjom odabrati.
Njihov vek trajanja mora biti prema DIN. u 622 40.000
sati. U sluĉaju da su proraĉunati na manji vek trajanja o
tome se mora obavestiti korisnik ventilatora. Takvi ven
tilatori se mogu odobriti za rad pod uslovom da se kon
trola i vremensko servisiranje obavlja u mnogo kraćem
vremenskom roku,
- da razmak kod aksijalnih i radijalnih ventilatora
izmeĊu rotora i statora ne srne da bude manji od 2 mm,
- da rotor na osovini bude statiĉki i dinamiĉki izba
lansiran, osiguran od pomicanja i zakretanja i da pose-
duje ĉvrstu konstrukciju koja ne podleţe zamaranju i
koja moţe da izdrţi mehaniĉke udare.
- da kućište, rotor, zaštitna kapa i druge obloge mo
raju biti tako graĊene i uĉvršćene da je iskljuĉena svaka
deformacija i pomeranje. Ovaj zahtev se smatra ispu
njenim ukoliko ventilator na najslabijem mestu izdrţi
bez vidljive deformacije udarno ispitivanje prema taĉki
22.4.3. JUS-aN.S8.011,
- da se ventilatori osiguraju od upadanja stranih tela
tako da se na ulaznom i izlaznom otvoru postavi nego-
riva mehaniĉka zaštitna rešetka,
- da materijal koji se koristi za izradu ventilatora, po
pravilu bude postojan na delovanje agresivnih kompo
nenata zagaĊenog vazduha koji se isisava,
129
I GRUPA
- da se osovine sa malim ugibom (krute osovine)
moraju tako dimenzionisati da njihov kritiĉan broj obrta
ja bude najmanje 30% iznad normalnog pogonskog
broja obrtaja, dok kod osovina sa većim ugibom (meke
osovine) taj broj mora da iznosi 60-70% iznad normal
nog pogonskog broja obrtaja,
- da pogonski mehanizmi i leţajevi budu osigurani
od prodora i taloţenja prašine i druge prljavštine,
- da se po pravilu ne koriste ventilatori sa remenom,
a ako se isti upotrebljavaju onda elektriĉna otpornost
klinastog remena moţe iznositi najviše 106 oma, što se
dokazuje atestom ovlašćenog instituta ili radne organi
zacije.
ProizvoĊaĉ ventilatora mora obratiti posebnu paţnju
na uslove gde će ventilator raditi Tehniĉka dokumenta-
cija kao i podrobna objašnjenja moraju uvek biti pripre-
mljena i proveravana prilikom ugradnje ovakvih ureĊaja.
Svi delovi ventilacionog i klimatizacionog sistema
(komore, ventilatori, kanali, izlazne i ulazne rešetke i
dr.) moraju se prenositi i uzemljiti u svrhu izjednaĉava-
nja mogućih razlika potencijala i odvoĊenja elektriciteta
u zemlju. Otpor uzemljenja svih metalnih delova ne sme
biti veći od 10,6 oma.
Svaki ventilator je potrebno pre isporuke prema ta-
ĉki 23. JUS-a N.S8.011 pojedinaĉno ispitati i to potvrditi
izveštajem o pojedinaĉnom ispitivanju koje mora da
sadrţi:
- tip ventilatora i osnovne tehniĉke podatke
- proveru dimenzija i materijala prema vaţećoj
dokumentaciji
- ispitivanje okretanja sa 1,2 strukom nazivnom
brzinom okretanja od 2 minuta za svo podruĉ
je primene
- proveru mehaniĉke ĉvrstoće prema taĉki
22.4.3. JUS-a N.S8.011
- zagrevanje leţajeva u trajnom radu
- test statiĉke i dinamiĉke balansiranosti.
Izveštaj o ispitivanju mora imati broj i oznaku. "Ven-
tilatori u protiveksplozionoj izvedbi oznaĉavaju se ploĉi-
com i atestnim znakom, prema taĉki 25.2. JUS-a
N.S8.011. Vrsta protiveksplozijske zaštite Exe ili Exd zavisi
od vrste pogonskog elektromotora. ProizvoĊaĉ je duţan
da za svaki isporuĉeni ventilator izda dokument
"pojedinaĉno ispitivanje".
130
Upotreba pogonskih motora ventilatora u zonama
opasnosti dozvoljena je sa motorom u eksplozivnoj zaš-
titi prema JUS-u N.S8.101 za odgovarajuće grupe ga-
sova koji se provetravaju i klase zavisno o klasifikaciji
eksplozivne smeše u prostoriji koja se provetrava pre-
ma temperaturi paljenja. Motori eksplozivne zaštite mo-
raju biti ispitani i atestirani odgovarajućim pojedinaĉnim
atestom.
Smeštaj ventilacionih i klima ureĊaja vrši se u pose-
bnoj prostoriji izgraĊenoj od materijala koji je otporan
prema poţaru najmanje 2 ĉasa. Vrata na toj prostoriji
moraju biti otporna na poţar 2 ĉasa. Ova prostorija se
ne sme koristiti ni za kakvu drugu namenu, a na mesti-
ma prodora ventilacionih i klimatizacionih kanala kroz
poţarne prepreke moraju se postaviti poţarne klapne.
Izlazi iz prostorije u kojoj su smeštene ventilacione i
klimatizacione komore mogu voditi:
a) direktno u slobodan prostor,
b) u hodnike preko pretprostora u kome vlada nat-
prttisak,
c) u prostoriju koja se opsluţuje ako ona nije ugro
ţena eksplozivnom smešom.
Prostorija u koju se smeštaju ventilacione i klimati-
zacione komore mora biti dovoljno prostrana da se ne-
smetano obavlja kontrola i odrţavanje komore.
Rastojanje izmeĊu otvora za izbacivanje zagaĊenog
vazduha iz prostorija ugroţenih eksplozivnom smešom
u atmosferu i otvora za usisavanje sveţeg vazduha za
sisteme za ventilaciju i klimatizaciju mora biti takvo da
se onemogući povratak izbaĉenih opasnih komponenata
u prostorije, ali ne manje od 15 metara po horizontali i
6 metara po vertikali.
Oko otvora za izbacivanje vazduha iz prostorija
ugroţenih eksplozivnom smešom ne sme se nalaziti
izvor paljenja u radijusu od najmanje pedesetostrukog
preĉnika otvora ili ako je pravougaoni, manje stranice.
Vrlo ĉesto se sistemi za ventilaciju i klimatizaciju ko-
riste za stvaranje bezbednih uslova za nesmetanu eva-
kuaciju ljudi za vreme poţara. Kod takvih sistema mora
postojati mogućnost za rukovanje sistemima sa jednoga
mesta (zatvaranje klapni, iskljuĉenje ventilatora i dr.)
Kod ovih sistema, pošto moraju da rade u uslovima
poţara mora se obezbediti nezavisan izvor za snabde-
vanje elektriĉnom energijom koji obezbeĊuje nepreki-
dan rad sistema u trajanju od najmanje dva ĉasa. Ceo
sistem mora biti napravljen od materijala koji će omogućiti
rad sistemu u uslovima poţara najmanje 90 minuta.

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA
UREĐAJE ZA AUTOMATSKO
ZATVARANJE VRATA ILI KLAPNI
OTPORNIH PREMA POŢARU
("SI. list SFRJ" br. 35/80)
Član 1.
Ovim pravilnikom se propisuju tehniĉki normativi za
primenu, projektovanje, ugradnju, ispitivanje i periodiĉ-
nu kontrolu ureĊaja za automatsko zatvaranje vrata ili
klapni otpornih prema poţaru, koja u sluĉaju pojave
dima i poţara spreĉavaju prodor dima i plamena u su-
sednu prostoriju, kao i ureĊaja koji se ukljuĉuju ili isklju-
ĉuju pramenom nekih od poţarnih veliĉina.
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju
sledeće znaĉenje:
1) ureĊaji za automatsko zatvaranje vrata ili klapni
su ureĊaji koji vrata ili klapne, otporne prema poţaru,
drţe otvorene i zatvorene i pri promeni neke od poţar
nih veliĉina automatski ih zatvaraju ili otvaraju;
2) poţarne veliĉine su veliĉine koje se u okolini
mesta nastajanja poţara mogu menjati i ĉiju pramenu je
moguće izmeriti posebnim ureĊajima (temperatura,
pramena koncentracije aerosola u vazduhu, veliĉina
toplotnog zraĉenja i dr.);
3) graniĉna vrednost poţarne veliĉine je merna vre-
dnost usled ĉijeg prekoraĉenja nastaje ukljuĉivanje ure
Ċaja za automatsko zatvaranje vrata ili klapni.
Član 3.
UreĊaji za automatsko zatvaranje ugraĊuju se na
svim vratima ili klapnama otpornim prema vatri i nepro-
pusnim za dim.
Član 4.
Pomoću ureĊaja za automatsko zatvaranje, vrata ili
klapne mogu se drţati otvorenim onoliko dugo koliko je
potrebno radi brze evakuacije. U svim ostalim sluĉaje-
vima vrata ili klapne moraju se drţati zatvorena.
Član 5.
Prostor potreban za zatvaranje vrata ili klapni koji su
opremljeni ureĊajima za automatsko zatvaranje mora
biti stalno slobodan.
Prostor iz stava 1. ovog ĉlana mora biti na podu vi-
dno obeleţen i ĉist, bez otpadaka koji bi mogli spreĉa-
vati zatvaranje vrata ili klapni.
Član 6.
U prostorijama u kojima moţe doći do eksplozije,
prskanja ili drugih vidova brzog sagorevanja, ureĊaji za
automatsko zatvaranje vrata ili klapni mogu se primeniti
samo ako su osigurani od mehaniĉkog oštećenja usled
ovih pojava.
Član 7.
Ako su vrata ili klapne postavljene na putevima za
evakuaciju, za aktiviranje ureĊaja za automatsko zatva-
ranje vrata ili klapni moraju se upotrebiti dimni detektori.
Član 8.
Detektori automatskih ureĊaja za identifikaciju po-
ţarnih veliĉina moraju se postaviti na mesta na kojima
se pri poţaru najpre pojavljuju odreĊene karakteristiĉne
poţarne veliĉine.
I GRUPA
Član 9.
Detektori za aktiviranje ureĊaja za automatsko zat-
varanje vrata ili klapni postavljaju se na zid u kome se
nalazi zaštićen otvor, i to sa obe strane tog otvora pos-
tavlja se najmanje po jedan detektor boĉno udaljen od
otvora najviše 50 cm, ili iznad gornje ivice otvora uda-
ljen najviše 2 m ili neposredno ispod zaštićenog otvora.
Član 10.
Jednim detektorom, odnosno parom detektora kon-
troliše se otvor širine najviše 2,20 m.
Ako se prostorije sa obe strane zaštićenog otvora
štite automatskim ureĊajima za gašenje poţara, ureĊaji
za automatsko zatvaranje vrata ili klapni prikljuĉuju se
neposredno na ureĊaj za gašenje, tako da pri aktivira-
nju ureĊaja za gašenje dolazi i do aktiviranja ureĊaja za
automatsko zatvaranje vrata ili klapni.
Član 11.
UreĊaji za automatsko zatvaranje vrata ili klapni
upotrebljavaju se samo ako su opremljeni automatskim
ureĊajima za iskljuĉivanje ili ukljuĉivanje.
UreĊaji za automatsko zatvaranje vrata ili klapni mo-
raju biti izvedeni tako da se mogu iskljuĉiti i ruĉno. Deo
ureĊaja koji sluţi za podešavanje na ruĉno otvaranje
mora se nalaziti neposredno u blizini ureĊaja koji sluţi
za podešavanje za ruĉno otvaranje mora se nalaziti
neposredno u blizini ureĊaja za zatvaranje i mora biti
vidljiv i jednostavan za upotrebu.
Član 12.
Ako je automatski ureĊaj za identifikaciju poţarnih
veliĉina ispravan, ureĊaj za automatsko zatvaranje vra-
ta ili klapni mora se automatski zatvoriti.
Automatski ureĊaj za identifikaciju poţarnih veliĉina
mora biti postavljen tako da bude zaštićen od Korozije,
potresa, zamašćivanja i mehaniĉkog oštećenja.
Član 13.
Za automatsko zatvaranje vrata ili klapni mogu se
primeniti samo ureĊaji koji funkcionišu najmanje godinu
dana bez regulisanja.
Član 14.
Sredstva koja se koriste za priĉvršćivanje ureĊaja
za automatsko zatvaranje vrata ili klapni moraju biti
takva da se njihovim postavljanjem ne promene tehniĉ-
ka svojstva vrata ili klapni.
Ako je ukljuĉen ureĊaj za aktiviranje ureĊaja za au-
tomatsko zatvaranje vrata ili klapni, ureĊaj za automat-
sko zatvaranje vrata ili klapni mora da oslobodi utvrĊe-
na vrata ili klapnu.
Celokupno postrojenje mora biti izvedeno tako da je
u potpunosti zaštićeno od bilo kakvog oštećenja.
Član 15.
Za ureĊaje za aktiviranje ureĊaja za automatsko za-
tvaranje vrata ili klapni i ureĊaje za automatsko zatva-
ranje vrata ili klapni moraju se obezbediti najmanje dva
nezavisna izvora snabdevanja elektriĉnom strujom, pri
ĉemu se, sa nestankom napona u prvom, drugi izvor
napajanja automatski ukljuĉuje.
UreĊaji iz stava 1. ovog ĉlana moraju biti izvedeni
tako da sigurno rade i pri varijacijama napona od
± 10%.
Član 16.
Ako se ureĊaji za automatsko zatvaranje vrata i kla-
pni ukljuĉuju ili iskljuĉuju pomoću temperaturnih detek-
tora, graniĉne vrednosti parametara tih detektora moraju
biti podešene tako da poţar ne zahvati ureĊaj za
131
I GRUPA
automatsko zatvaranje pre nego što taj ureĊaj zatvori
vrata ili klapnu.
Temperaturni detektor mora aktivirati ureĊaj za au-
tomatsko zatvaranje vrata ili klapni najkasnije onda kad
temperatura vazduha u neposrednoj blizini otvora koji
se zaštićuje dostigne vrednost 75° C.
Član 17.
Ako se ureĊaji za automatsko zatvaranje vrata ili
klapni aktiviraju pomoću dimnih detektora, graniĉne
vrednosti detektora sadrţaja dima u vazduhu moraju biti
podešene tako da zadimljavanje zaštićene prostorije ne
ometa normalno kretanje ljudi.
Automatski detektori dima moraju reagovati najkas-
nije onda kada na ulaznom otvoru gustina dima dostig-
ne vrednost pri kojoj slabljenje svetlosti iznosi najviše
11% na I m merene duţine svetlosti.
Član 18.
Ako se za aktiviranje ureĊaja za automatsko zatva-
ranje vrata ili klapni koriste druge vrste detektora, grani-
ĉne vrednosti njihovih parametara moraju se podesiti
tako da se sa sigurnošću spreĉi prodor dima i vatre u
zaštićene prostorije.
Detektori sa regulisanim graniĉnim vrednostima mo-
raju se zaštiti tako da ih ne mogu dohvatiti neovlašćena
lica.
Član 19.
Ispitivanje ureĊaja za automatsko zatvaranje vrata ili
klapni i ureĊaja za njihovo aktiviranje, sastoji se od:
1) ispitivanja sposobnosti;
2) prijemne kontrole;
3) periodiĉne kontrole.
Član 20.
Ispitivanjem sposobnosti ureĊaja za aktiviranje ure-
Ċaja za automatsko zatvaranje vrata ili klapni i ureĊaja
za automatsko zatvaranje vrata ili klapni utvrĊuje se
usaglašenost mera i konstrukcionih pojedinosti sa kons-
trukcionim crteţima, proverava se da li je elektriĉna
instalacija predviĊena za prikljuĉenje u skladu sa insta-
lacionim rešenjima prema tehniĉkoj dokumentaciji i kon-
troliše funkcionisanje tih ureĊaja.
Član 21.
Detektori za aktiviranje ureĊaja za automatsko zat-
varanje vrata ili klapni moraju se ispitati u pogledu:
1) rada u uslovima vazdušnih strujanja;
2) vlaţne atmosfere;
3) vibracije i udara;
4) temperature okoline;
5) korozije.
Član 22.
UgraĊen ureĊaj za automatsko zatvaranje vrata ili
klapni ispituje se tako što se podvrgne otvaranju i zatva-
ranju u 1000 ponovljenih ciklusa, pri ĉemu ni jedanput
ne srne otkazati. Pri ispitivanju se mora meriti i sila ko-
jom ureĊaj deluje na vrata ili klapnu koja ne srne biti
manja od 100 kN.
Član 23.
Na ureĊajima sa prionljivim magnetima mora se
proveravati sila pritiska, odnosno da li je po iskljuĉenju
napajanja strujom kod takvih magneta nastala rema-
nencija (zadrţavanje magnetizma i posle prekida struje)
koja moţe spreĉiti funkcionisanje ureĊaja za automat-
sko zatvaranje vrata ili klapni.
132
Član 24.
Prijemnom kontrolom ureĊaja za aktiviranje ureĊaja
za automatsko zatvaranje vrata ili klapni i ureĊaja za
automatsko zatvaranje vrata ili klapni proverava se,
preko detektora, rad celokupnog ureĊaja prema tehniĉ-
kom uputstvu proizvoĊaĉa.
Član 25.
Celokupan ureĊaj za aktiviranje i automatsko zatva-
ranje vrata ili klapni mora se u upotrebi kontrolisati naj-
manje jedanput u dva meseca.
Član 26.
ProizvoĊaĉ ureĊaja za automatsko zatvaranje vrata
ili klapni i ureĊaja za aktiviranje duţan je da navede
raspon temperatura okoline u kojoj postrojenje moţe
bezbedno da radi.
Član 27.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku dvanaest
meseci od dana objavljivanja u "Sluţbenom listu SFRJ".
Pravilnik je objavljen u "Sluţbenom listu SFRJ", br.
35/1980, a stupio je na snagu 20. juna 1981. godine.
Ovim Pravilnikom su propisani tehniĉki normativi za
projektovanje, primenu, ugradnju, zaštitu od mehaniĉ-
kog oštećenja, zaštitu od korozije, ispitivanje, periodiĉ-
nu kontrolu i odrţavanje ureĊaja za automatsko zatva-
ranje vrata ili klapni otpornih prema poţaru kao i ureĊa-
ja koji se ukljuĉuju promenom neke od poţarnih veliĉina.
Osnovni zahtev koji se postavlja pred ovakve auto-
matske ureĊaje za zatvaranje vrata ili klapni je taj da
ureĊaj ni u kom sluĉaju ne zataji, odnosno da svaka
promena poţarnih veliĉina, bilo da je stvarna ili laţna,
bude propraćena zatvaranjem vrata ili klapni. Svi ostali
uslovi predviĊeni navedenim Pravilnikom uglavnom su
podreĊeni ovom osnovnom i rad ureĊaja za zatvaranje
je usko vezan za zadovoljenje takvih zahteva kako u
pogledu konstrukcije, tako i u pogledu ispitivanja i sta-
lnog odrţavanja.
Mehanizmi za zatvaranje vrata imaju veliki znaĉaj,
jer vrata otporna na poţar, koja su ugraĊena u zidu
otpornom na poţar ako za vreme poţara ostanu otvo-
rena nemaju nikakvu funkciju zaštite od poţara. S obzi-
rom da se u većini sluĉajeva kroz takva vrata vrši i eva-
kuacija ljudi potrebno je u svakom sluĉaju da se vrata
zatvore posle prolaska ljudi, a ne da se osiguravamo na
to da poslednje lice koje prolazi za sobom zatvori vrata
(imajući u vidu psihiĉko stanje lica koja se evakuišu na
takvo rešenje zatvaranja vrata se ne srne raĉunati).
Mehanizmi za zatvaranje vrata se postavljaju i na
vratima prostorija koje se štite automatskom stabilnom
instalacijom za gašenje poţara ugljendioksidom ili balo-
nom radi postizanja potrebne koncentracije ovih gasova
u štićenom prostoru.
Pomoću ureĊaja za automatsko zatvaranje, vrata ili
klapne mogu se drţati otvorenim onoliko dugo koliko je
potrebno radi brţe evakuacije. U svim ostalim sluĉaje-
vima vrata ili klapne moraju se drţati zatvorena.
U Pravilniku o tehniĉkim normativima za zaštitu
skladišta od poţara i eksplozija ("Sluţbeni list SFRJ",
br. 24/1987) propisano je da se vrata izmeĊu protivpo-
ţarnih sektora, u protivpoţarnom zidu i na protivpoţar-
nom stepeništu moraju automatski zatvarati ili biti snab-
devena mehanizmom koji ih stalno drţi zatvorenim.
 I GRUPA
Istim Pravilnikom je propisano da se u klapne za
provetravanje i klima kanale, na mestima kroz protivpo-
ţarne prepreke (zidove i meĊuspratne konstrukcije)
moraju ostaviti protivpoţarne klapne.
UreĊaji za automatsko zatvaranje ugraĊuju se na
svim vratima, ili klapnama koje treba da budu otporne
prema vatri i nepropusne za dim. Ovi ureĊaji po svojoj
konstrukciji mogu du budu:
- sa mehaniĉkim aktiviranjem
- sa elektriĉnim aktiviranjem.
UreĊaji sa mehaniĉkim aktiviranjem mogu se koristiti
za manje otvore, a aktiviraju se pri maksimalnoj tem-
peraturi do 75° C.
Na toj temperaturi se topi ĉlanak na termiĉkom osi-
guraĉu i prekida veza koja je drţala vrata ili klapnu ot-
vorenim tako da se oni zatvaraju.
UreĊaj za automatsko zatvaranje vrata ili klapni sa Vrata opremljena sa automatskim zatvaračem
elektriĉnim aktiviranjem vrše svoje dejstvo pomoću
elektromagneta, preko elektromotornog pogona i preko 1. Detektor požarnih veličina
elektromagnetnih ventila koji aktiviraju pneumatsku ili 2. Zatvarač vrata na krilu
hidrauliĉnu instalaciju. Elektromagneti se koriste uglav- 3. Prijemnik impulsa iz detektora i slanje impulsa u
automatski zatvarač
nom za manje otvore, najĉešće kod protivpoţamih kla-
pni i kod protivpoţamih vrata, pa ĉak i za vrata većih
Ovakav zatvaraĉ vrata omogućava koĉenje vrata u
dimenzija, dok se pneumatski i hidrauliĉni pogon koristi
zoni (ugao 85° -180° ), Što znaĉi da u tom polju gde
za zatvaranje vrata.
god da se vrata zaustave ostaće otvorena sve dok ih
Za ureĊaje za aktiviranje ureĊaja za automatsko za-
automatski zatvaraĉ ne zatvori. U polju (ugao do 85°)
tvaranje vrata ili klapni i ureĊaja za automatsko zatva-
vrata se bez ikakvog impulsa od detektora sama zatva-
ranje vrata ili klapni moraju se obezbediti najmanje dva
raju. Vrata ostavljena u bilo kojem poloţaju se sama
nezavisna izvora snabdevanja elektriĉnom strujom, sa
zatvaraju ili zaustavljaju tako da ih ureĊaj za automat-
mogućnošću automatskog ukljuĉivanja drugog izvora
sko zatvaranje uvek moţe zatvoriti.
napajanja.
Za napajanje komandnog ureĊaja i detektora koristi b) Podni zatvaraĉ sa ureĊajem za blokiranje
se radni napon koji iznosi najviše do 24 volta tako da se
vrata
moţe koristiti i sistem sa akumulatorima kao rezervni
izvor napajanja elektriĉnom strujom. Podni zatvaraĉ se postavlja u podu i zaštićen je od
Poseban zahtev kod ovih ureĊaja kad se postavljaju mehaniĉkog oštećenja. Aktivira se na isti naĉin kao i
na vrata se traţi radi njihove efikasnosti da se vrata zatvaraĉ na krilu vrata Ovi zatvaraĉi se koriste za vrata
mogu zatvoriti otvoriti i ruĉno, a pri prekidu svih izvora ĉija teţina ne prelazi 250 kg <sila zatvaranja vrata se
snabdevanja ureĊaj mora biti tako konstruisan da sam kreće u granicama od 20-45 N). Prednost ovog tipa
vrata postavi u zatvoreni poloţaj. zatvaraĉa je u tome što je isti znatno bolje zaštićen od
Za aktiviranje ureĊaja za zatvaranje najĉešće se ko- delovanja poţara i njegova funkcija u takvim uslovima
risti sistem za automatsku dojavu poţara preko koga se će biti manje ugroţena.
povezu vrata ili protivpoţarne klapne ili sopstveni sis-
tem za registrovanje poţarnih veliĉina. U tom sluĉaju
detektori se postavljaju u neposrednoj blizini vrata (naj-
više udaljeni 50 cm boĉno ili najviše 2,0 metara iznad
otvora koji se zatvara vratima sa automatskim zatvara-
ĉem). Jedan detektor u tom sluĉaju pokriva najviše je-
dan otvor maksimalne širine 2,20 m.
Ukoliko se prostor ugroţen od poţara štiti automat-
skim ureĊajima za gašenje sa ugljen-dioksidom ili halo-
nom, automatski zatvaraĉi se povezuju sa sistemom za
gašenje tako da se vrata zatvaraju sa zakašnjenjem
koje obezbeĊuje izlazak osoblja (zakašnjenje se kreće
najviše 30 sekundi).
UreĊaji za zatvaranje vrata, ureĊaji za blokiranje i fi-
ksiranje i regulatori zatvaranja, u zavisnosti od mesta
gde se postavljaju i u zavisnosti od namene dele se na:

a) Automatske zatvaraĉe postavljene na krilo vrata

b) Podne zatvaraĉe sa ureĊajem za blokiranje vrata
c) UreĊaje za blokiranje i fiksiranje vrata
d) Regulatore zatvaranja dvokrilnih vrata. Vrata opremljena podnim zatvaračem i sistemom za
aktiviranje
a) Automatski zatvaraĉ postavljen na krilo vrata
1. Detektor požarnih veličina
Automatski zatvaraĉ postavljen na krilo vrata aktivi- 2. Komandni ureĎaj
ra se pomoću impulsa dobijenog sa detektora poţarnih 3. Podni zatvarač
veliĉina.

133
I GRUPA
c) UreĊaj za blokiranje i fiksiranje vrata
Kada je u praksi potrebno da se neka vrata drţe za-
tvoreno ili se prilikom automatskog zatvaranja moraju
zabraviti kako ne bi došlo do prodora plamena ili dima u
ugroţeni prostor. U tim sluĉajevima se koriste ureĊaji za
blokiranje vrata. Ovi ureĊaji se mogu primeniti na svim
vrstama vrata. UreĊaj za blokiranje takoĊe se napaja
strujom istog napona kao i ureĊaj za zatvaranje vrata.
Svaki ureĊaj za blokiranje pored mogućnosti da se
aktivira preko komandnog ureĊaja ima mogućnost i
ruĉnog aktiviranja (pored poluge koja blokira vrata nalazi
se i posebno dugme za ruĉno aktiviranje.
UreĎaj za blokiranje vrata postavljen u kombinaciji sa
zatvaračem.
1. Detektor požarnih veličina
2. Automatski ureĎaj za zatvaranje vrata
3. Komandni ureĎaj
4. UreĎaj za blokiranje vrata
Da bi ovaj ureĊaj odgovorio svojoj nameni vrata mo-
raju biti izvedena tako da po zatvaranju dobro dihtuju uz
dovratnik i da budu tako konstrukciono rešena da ne
doĊe do vitoperenja pri jednostranom zagrevanju.
d) Regulator zatvaranja dvokrilnih vrata
Kod zatvaranja dvokrilnih vrata problem je redosled
zatvaranja vrata koji je vrlo bitan. Ukoliko se desi da se
prethodno zatvore vrata koja treba da zaptiju drugo krilo
vrata doći će do nepotpunog zatvaranja, odnosno takva
vrata neće imati ovu funkciju koja im je inaĉe data (nep-
ropusna za dim ili otporna protiv poţara).
Iz tog razloga potrebno je obezbediti da se ureĊaji-
ma za automatsko zatvaranje koji istovremeno zatvara-
ju oba krila resi pitanje redosleda zatvaranja.
134
UreĊaj za regulisanje redosleda zatvaranja vrata
postavlja se na krilo koje treba da se kasnije zatvori što
je regulisano sistemom poluga koje vrše koĉenje tog
krila vrata.
Za izradu zatvaraĉa koriste se materijali koji nisu
osetljivi na koroziju ili moraju biti zaštićeni od korozije. I
ostali delovi mehanizma za automatsko zatvaranje vra-
ta moraju biti otporni na delovanje korozije, moraju se
ĉešće kontrolisati, ĉistiti i podmazivati i s obzirom da se
postavljaju na prostorima gde se odvijaju opasni tehno-
loški procesi.
Za ispravno korišćenje i funkcionisanje automatskih
ureĊaja za zatvaranje vrata, kao i regulisanje redosleda
zatvaranja krila vrata bitno je odrţavanje ovih ureĊaja i
njihova stalna kontrola.
Kod prijema ureĊaja vrši se ispitivanje funkcionisa-
nja ureĊaja na zatvaranje. Funkcionalnost ureĊaja se
ispituje ponavljanim otvaranjem i zatvaranjem vrata i to
tako da se ureĊaj aktivira najmanje 1000 puta i pri tome
ne srne nijedanput da ne zatvori vrata.
Kontrola celokupnog ureĊaja za aktiviranje i auto-
matsko zatvaranje vrata ili klapni mora se vršiti najma-
nje jedanput u dva meseca, a o naĉinu izvršene kontro-
le i vremena kontrolisanja mora se napraviti zapisnik.
Automatski zatvaraĉi o kojima je bilo reći postavljaju
se na vratima koja u tehnologiji korišćenja objekta mo-
raju biti u otvorenom poloţaju.
Kod objekata kod kojih vrata koja su u zatvorenom
poloţaju ne ometaju tehnologiju rada i korišćenja, pos-
tavljaju se mehaniĉki zatvaraĉi koji vrata stalno vraćaju
u zatvoreni poloţaj. Ovi zatvaraĉi su samostalni i ne
vezuju se sa ureĊajima za automatsko aktiviranje.
UreĎaj za regulisanje redosleda zatvaranja dvokrilnih vrata
1. UreĎaj za zatvaranje
2. UreĎaj za regulisanje redosleda zatvaranja

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA
SISTEME ZA ODVOĐENJE DIMA I
TOPLOTE NASTALIH U POŢARU
("Sluţbeni list SFRJ, br. 45/83)
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniĉki normativi za
sisteme za odvoĊenje, prirodnim putem, dima i toplote
nastalih u poţaru, koji se postavljaju na krovove zatvo-
renih prizemnih objekata i na krovove poslednjeg sprata
u objektima sa više spratova, u kojima je tavanica ujed-
no i krov.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na:
1) stepeništa;
2) objekte koji se štite ureĊajima za gašenje poţara
inertnim gasovima;
3) skladišta sa visokim regalima i skladišta materi
jala skladištenog iznad maksimalne visine skladištenja
prema tabeli br. 4, i
4) dimnjake i ventilacione ureĊaje, koji se koriste za
postizanje odreĊenih mikroklimatskih uslova u radnim
prostorijama.
Član 2.
Niţe navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, ima-
ju sledeća znaĉenja:
1) debljina bezdimne zone je srednja konstrukciona
visina objekta umanjena za raĉunsku debljinu dimne
zone;
2) dimni podsektor je deo prostora koji zahvataju
vezni i drugi graĊevinski elementi ispod krova, koji se
spuštaju više od 25% raĉunske debljine dimne zone i
ograniĉavaju širenje dima i toplote;
3) dimni sektor je prostor ispod tavanice ili krova koji
je oformljen zavesama za dim i toplotu;
4) efektivna površina otvora na ureĊajima za odvo
Ċenje dima i toplote je površina koja se, kad su ti ureĊaji
otvoreni, moţe aerodinamiĉki izraĉunati i odrediti;
5) efektivna površina otvora na sistemu za odvoĊe
nje dima i toplote je zbir svih efektivnih površina pojedi
naĉnih ureĊaja za odvoĊenje dima i toplote;
6) raĉunska debljina dimne zone je debljina dima
prema tabeli br. 5;
7) sistem za odvoĊenje dima i toplote su svi ureĊaji
koji namenski sluţe za to da, u sluĉaju poţara, od od
reĊenog trenutka poĉinju da odvode dim i toplotu u od
reĊenom obimu;
8) srednja konstrukciona visina je rastojanje od gor
njeg nivoa poda do sredine izmeĊu najniţe i najviše
taĉke tavanice ili krovne konstrukcije;
9) ureĊaji za odvoĊenje dima i toplote su otvori ĉiji
se poklopci otvaraju automatski, ruĉno ili kombinovano i
sluţe za odvoĊenje dima i toplote prirodnim putem;
10) zavesa za dim i toplotu je element od negorivog
materijala koji vertikalno deli prostor od donje strane
krova nadole do odreĊene visine iznad poda i onemo
gućava širenje dima i toplote.
Član 3.
UreĊaji za odvoĊenje dima i toplote postavljaju se
tako da onemoguće prelazak vatre sa jednog objekta
na drugi.
Najmanji razmak ureĊaja za odvoĊenje dima i toplo-
te od zida otpornog prema poţaru do 3 h iznosi 5 m, od
I GRUPA
zida otpornog prema poţaru preko 3 h iznosi 7 m, a od
fasadnog zida iznosi 1/8 srednje konstrukcione visine
objekta.
Razmak ureĊaja za odvoĊenje dima i toplote meĊuso-
bno i od fasadnog zida ne srne biti veći od 20 m.
UreĊaji za odvoĊenje dima i toplote u odnosu na ob-
jekte na krovu moraju biti postavljeni tako da vetar ne
ometa njihov rad.
Član 4.
Otvori ureĊaja za odvoĊenje dima i toplote postav-
ljeni su preteţno prema pravcu duvanja vetra ali tako da
obezbeĊuju nesmetano odvoĊenje dima i toplote bez
obzira na pravac duvanja vetra.
Član 5.
Ako je nagib krova do 12° postavlja se najmanje je-
dan ureĊaj za odvoĊenje dima i toplote na svakih
2
200m površine poda, na visini iznad srednje konstruk-
cione visine krova.
Ako je nagib krova od 12° do 30°, postavlja se naj-
manje jedan ureĊaj za odvoĊenje dima i toplote na sva-
2
kih 400 m površine poda, što je moguće više prema
gornjoj konstrukcionoj visini krova, pri ĉemu ravan povr-
šine otvora mora biti u vodoravnom poloţaju.
Ako krovna konstrukcija obrazuje dimne podsektore,
na svaki podsektor postavlja se najmanje jedan ureĊaj
za odvoĊenje dima i toplote.
UreĊaji za odvoĊenje dima i toplote ugraĊuju se u
šed-krovove tako da vetar ne ometa njihov rad.
Član 6.
Duţina stranice ili preĉnik otvora ureĊaja za odvo-
Ċenje dima i toplote ne srne biti veći od 2,50 m.
Član 7.
Ako se sistem za odvoĊenje dima i toplote aktivira i
pomoću ureĊaja za ruĉno aktiviranje, takvo aktiviranje
mora se izvoditi sa bezbednog mesta.
Na ureĊaju za ruĉno aktiviranje sistema za odvoĊe-
nje dima i toplote mora biti vidno naznaĉeno za koji
dimni sektor je namenjen i da li je aktiviran ili nije.
UreĊaj za ruĉno aktiviranje sistema za odvoĊenje
dima i toplote mora biti za'štićen tako da ne postoji mo-
gućnost za nenamerno aktiviranje.
Član 8.
Pri grupnom aktiviranju sistema za odvoĊenje dima i
toplote, istovremeno se otvaraju samo ureĊaji za odvo-
Ċenje dima i toplote iz jednog dimnog sektora.
Pri automatskom grupnom aktiviranju sistema za
2
odvoĊenje dima i toplote predviĊa se na svakih 400 m
najmanje jedan dimni ili dva termiĉka detektora, osim
na mestima sa visokim poţarnim opterećenjem ili sa
materijama koje pospešuju poţar, na koje se postavlja
dodatni detektor.
Detektori moraju biti postavljeni tako da su izloţeni
poţarnim veliĉinama.
Član 9.
U prostorijama koje se štite šprinkler-ureĊajima za
gašenje poţara, ureĊaji za odvoĊenje dima i toplote
smeju se otvarati samo posle aktiviranja šprinkler-
ureĊaja.
Pri aktiviranju sistema za odvoĊenje dima i toplote
pomoću termiĉkih detektora poţara, nazivna temperatu-
ra termiĉkog detektora poţara za aktiviranje tog sistema
mora biti za najmanje 18°C veća od nazivne temperatu-
re za aktiviranje šprinkler-ureĊaja.
135
I GRUPA
Član 10.
U dimnim sektorima opremljenim šprinkler-
ureĊajima i drenĉer-ureĊajima, detektori poţara za sis-
teme za odvoĊenje dima i toplote moraju se zaštititi od
neposrednog prskanja vodom.
Član 11.
2
Dimni sektori ne smeju biti veći od 1600 m , a duţi-
na sektora ne srne iznositi više od 60 m.
Član 12.
UreĊaji za odvoĊenje dima i toplote moraju biti
konstruisani i odrţavani tako da funkcionišu bez obzira
na opterećenje usled vetra, snega ili leda.
Član 13.
UreĊaji za odvoĊenje dima i toplote moraju raditi i
ako nastane prekid u snabdevanju energijom.
Aktiviran ureĊaj za odvoĊenje dima i toplote mora
ostati otvoren i ako je oštećena instalacija za snabde-
vanje energijom.
Član 14.
Instalacije za napajanje i aktiviranje ureĊaja za od-
voĊenje dima i toplote moraju biti rasporeĊene tako da
su što manje izloţene vatri i da izdrţe povećanu tempe-
raturu za vreme dok se ureĊaj ne otvori.
Član 15.
Oko ureĊaja za odvoĊenje dima i toplote mora biti
ugraĊen takav materijal koji u pogledu širenja plamena
po površini ima najmanje iste karakteristike kao i mate-
rijal od kog je napravljen krovni pokrivaĉ.
Član 16.
Zavese za dim i toplotu moraju biti stabilne i nepro-
pusne za dim i toplotu i pri porastu temperature okoline
od 298 ± 5 K (25 ± 5°C na 773 K (500°C) u toku 30
minuta.
Član 17.
Zavese za dim i toplotu moraju ĉiniti nepropusnu
vezu sa tavanicom ili krovnim pokrivaĉem. Viseće tava-
nice ne smeju spreĉavati funkcionisanje zavese za dim i
toplotu i ne smeju ometati odvoĊenje dima i toplote.
Zavesa za dim i toplotu spušta se u prostor najma-
nje toliko koliko iznosi raĉunska visina dimne zone.
Član 18.
Prostorija koja je opremljena sistemom za odvoĊe-
nje dima i toplote mora imati otvore za dovoĊenje sve-
ţeg vazduha ĉiji se poklopci, u sluĉaju poţara, moraju
što pre otvoriti.
Član 19.
Geometrijska površina preseka otvora za dovoĊenje
sveţeg vazduha mora biti najmanje dva puta veća od
geometrijske površine otvora sistema za odvoĊenje
dima i toplote iz sektora sa najvećom efektivnom povr-
šinom otvora.
Član 20.
Prozori i vrata ispod jedne polovine srednje konstru-
kcione visine objekta, koji se u sluĉaju poţara mogu
otvoriti i sa spoljašnje strane, smatraju se otvorima za
dovoĊenje sveţeg vazduha.
Svaka zastakljena površina koja se nalazi u donjem
delu konstrukcione visine objekta i na kojoj se staklo
moţe razbiti smatra se otvorom za dovoĊenje sveţeg
vazduha.
136
Član 21.
Efektivna površina otvora na ureĊajima za odvoĊe-
nje dima i toplote ne srne se zbog deformisanja ureĊaja
prilikom poţara smanjiti u toj meri da se dovede u pita-
nje njena osnovna namena.
Član 22.
Ukupna efektivna površina otvora sistema za odvo-
Ċenje dima i toplote za razliĉite uslove, prema veliĉini
prostorije, vrsti proizvodnje ili materijala koji se skladišti,
raĉuna se prema obrascima iz ĉl. 23, 24 i 25. ovog pra-
vilnika i tabelama br. 1 do br. 5.
Tabele br. 1 do br. 5 iz stava 1. ovoga ĉlana odš-
tampane su uz ovaj pravilnik i ĉine njegov sastavni deo.
Član 23.
2
Za prostorije ĉija je površina poda veća od 1600 m ,
ukupna efektivna površina otvora na sistemu za odvo-
Ċenje dima i toplote izraĉunava se prema sledećem
obrascu:
Avs= P • Fp
gdeje:
Avs - ukupna efektivna površina otvora sistema za
2
odvoĊenje dima i toplote, u m ;
p - tabelarne veliĉine efektivne površine otvora refe-
rentnih grupa zavisno od srednje konstrukcione visine
prostorije i raĉunske debljine dimne zone (date u tabeli
br. 5) u %;
Fp - površina poda prostorije za koju se izraĉunava
2
efektivna površina za odvoĊenje dima i toplote, u m .
Član 24.
Za prostorije ĉija je površina poda preko 800 do
2
1600 m , ukupna efektivna površina otvora na sistemu
za odvoĊenje dima i toplote izraĉunava se prema sle-
dećem obrascu:
Avs = px 1600
gde oznake Avs i p imaju isto znaĉenje kao u ĉlanu
23. ovog pravilnika.
Član 25.
2
Za prostorije ĉija je površina poda do 800 m , ukup-
na efektivna površina otvora sistema za odvoĊenje di-
ma i toplote izraĉunava se prema sledećem obrascu:
p-Fp-1600
*"" 800
gde oznake Avs, p i Fp imaju isto znaĉenje kao u
ĉlanu 23. ovog pravilnika.
Član 26.
Na mestu na kome je opasnost od poţara povećana
usled visokog poţarnog opterećenja ili zbog materija
opasnih po poţar, a takav sluĉaj nije posebno obuhva-
ćen tabelom br. 1 ili tabelom br. 2 efektivna površina
sistema za odvoĊenje dima i toplote iznosi najmanje 6%
površine poda takvog mesta.
Član 27.
Za višenamenske prostorije sa više razliĉitih katego-
rija opasnosti od poţara efektivna površina otvora na
sistemu za odvoĊenje dima i toplote izraĉunava se za
svaki pojedini dimni sektor.
Ako zbog tehnološkog procesa u višenamenskoj
prostoriji nije moguća podela na dimne sektore, za izra-
ĉunavanje se uzima najveća kategorija opasnosti od
poţara i dobijena efektivna površina otvora sistema za
odvoĊenje dima i toplote prema tabeli br. 5 povećava se
 I GRUPA
za 30% za krovove sa nagibom do 12°, a za 50° za celuloze 3,3
krovove sa nagibom preko 12° do 30°. ĉokolade 2,2
Pri odreĊivanju tabelarne vrednosti iz stava 2. ovog drvenih I plastiĉnih prozora 2,3
ĉlana uzima se najmanje raĉunska debljina dimne zone , dušeka bez penastog mater. 2,3
prema tabeli br. 5. dušeka sa penastim mater. 3,2
Član 28. elektriĉnih mašina 2,3
elektriĉnog alata *
Za prostorije, odnosno dimni sektor sa promenljivom elektronskih ureĊaja 2,3
kategorijom opasnosti od poţara, za izraĉunavanje efe- foto-materijala 2,2
ktivne površine otvora sistema za odvoĊenje dima i friţidera 2,2
toplote uzima se kategorija najveće opasnosti od poţara. furnira 2,2
Član 29. gramofonskih ploĉa 2,2
U prostorijama srednje konstrukcione visine do 6 m gumenih proizvoda 2,3
najmanja debljina bezdimne zone iznosi 3 m, a u pros- hemijskih boja *
torijama srednje konstrukcione visine preko 6 m - naj- hleba 2,2
manje polovinu srednje konstrukcione visine prostorije. hrane 2,3
U prostorijama do 6 m raĉunska visina dimne zone kablova 2,3
iznosi najmanje 25% srednje konstrukcione visine, a u kartona 2,3
prostorijama preko 6 m srednje konstrukcione visine keramike 2,1
- najmanje 2 m. konzervi 2,1
kozmetike *
Član 30. koţnih proizvoda 2,2
Sistem za odvoĊenje dima i toplote mora imati teh- krovne lepenke 3,2
niĉko uputstvo koje mora sadrţavati tehniĉke i druge lepka *
podatke znaĉajne za ispravno montiranje, puštanje u likera 3,1
pogon i upotrebu i za otklanjanje smetnji kvarova, upo- limenih proizvoda 2,1
zorenje na opasnost pri upotrebi i uputstvo za otklanja- linoleuma 3,1
nje tih opasnosti, kao i uputstvo za rukovanje tim siste- masti i pasta 3,1
mom i odrţavanje tog sistema. mašina 2,2
mleka u prahu 2,2
Član 31. montaţnih kuća 2,3
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku jedne godi- motocikla 2,2
ne od dana objavljivanja u "SI. listu SFRJ". municije *
nameštaja 2,3
nitroceluloze *
RAZVRSTAVANJE OBJEKATA PREMA obuće 2,3
OPASNOSTI OD POŢARA odeće 2,3
oruţja 2,3
Tabela br. 1.
papira 2,3
Namena Kategorija opasnosti
parketa 2,3
od poţara piva 2,1
peciva 2,1
1 2
penaste gume 3,2
Arhivi filmova 2,2
penastog materijala 3,2
Auto-radionice 2,2 porculana 2,1
Bioskopi 2,1
posteljine *
Bojadisaonice 2,2 radijatora 2,3
Ciglane 2,1 razreĊivaĉa 3,1
Destilacija alkohola 3,1 satova 2,2
Garaţe 2,1 sintetiĉkih tkanina 2,2
Grafitna industrija 2,3 sirćetne kiseline 2,1
Hangari * sredstava za pranje 2,2
Hemijske ĉistionice 3,1 sode 2,1
Knjigoveţnice 2,3 stakla 2,2
Koncertne sale 2,1 stoĉne hrane 3,3
Konfekcije 2,2
sušenog povrća 2,3
Mlinovi 3,1 svile (priroda i vest.) 2,3
Predionice 2,3 šećera 2,3
Raĉunski centri 2,1 šibica 3,1
Robne kuće 2,2 tekstila *
Studiji 3,1 tepiha (negumiranih) 2,3
Vulkanizacija gume 2,3
tepiha (gumiranih) 3,1
Fabrike za proizvodnju:
testenina 2,2
akumulatora * toĉkova 2,2
alkoholnih pića 3,1
ukrasa 2,1
aluminijuma 3,2
vagona 2,3
aluminijumskih prozora 3,2
veša 2,3
aparata za gašenje poţara * veštaĉke supe 2,3
aviona * voska 2,3
boja I lakova 3,1
vrata (metalnih) 2,2
brizgane plastike 3,2
vrata (drvenih I plastiĉnih) 2,3

137
I GRUPA
Prerada: Papir u tabacima 2
Penasta guma 4
aluminijuma * Pivo 2
bitumena 3,1 Platno- 2
drveta 2,3
Plast, mater, (gran.prah, fol.) 2
duvana 2,2
Plast, mater, (penasti) 3
gume 3,1
Pluta 4
jute 3,1
kafe 2,2 Porculan 2
kakaa 2,2 Prirodna koţa 1
katrana, smola 3,1 Prirodna vlakna 2
konoplje 3,1 Proizvodi drveni 2
krzna 2,1 Proizvodi metalni 2
lakog metala 2,2 Proizvodi plastiĉni 1
starog papira 2,2 Proizvodi od lima 3
starog ulja 2,3 Proizvodi od papira 1
ugija 3,3
Sapun 2
vune 3,1
Sredstva za pranje 2
*OdreĊivanje kategorije opasnosti od poţara prema stvarnim
Staklo 2
kategorijama opasnosti od poţara
Stoĉna hrana 1
Suve baterije 2
Šibice 2
RAZVRSTAVANJE PREMA GRUPI
Šper-ploĉe 3
SKLADIŠNOG MATERIJALA
Špiritus 2
Tabela br. 2. Ulje rastvoreno u vodi 2
Skladišni materijal Grupa skladišnog Ulje nerastv. u vodi 2
materijala
Ulje jestivo 3
1 2 Valovita lepen.(vert.sklad.) 3
Akumulatori 2 Vrata metalna 2
alkoholno piće 1 Vrata drvena I plastiĉna 3
Asfalt 2 Vosak 1
Bitumen 3 Ţica izolovana 2
Boce 2 Ţica neizolovana 2
Brašno 2 Ţito 2
Celuloid 3
Drvena vuna 4
Drvo - balvani 2 RAZVRSTAVANJE SKLADIŠTENOG
Drvo - cepanice, letve i si. 3 MATERIJALA U KATEGORIJE OPASNOSTI OD
Duvanski proizvodi 2 POŢARA ZAVISNO OD GRUPE AMBALAŢE
Elektriĉni aparati 2
Tabela br. 3.
Elektriĉni materijal 2 Skladišteni Grupa ambalaţe
Elektriĉni ureĊaji 2
materijal P1 P2 P3 P4
Filc 2
S1 4,1 4,2 4,3 4,4
Gumeni proizvodi (kompak.) 3
Gumeni proizvodi (penasti) 4 S2 4,2 4,2 4,3 4,4
Hemijska sredstva, negoriva 1 S3 4,3 4,3 4,3 4,4
Hrana u ĉašama I konzer. 1
S4 4,4 4,4 4,4 4,4
Hrana u ostaloj ambalaţi 2
Iverice 2
Juta 2
Kabl 2 Grupa skladištenog materijala:
Knjige 2
Keramika 1 S1
Konac od prirodnih vlakana 2 Nezapaljiv skladišteni materijal i prehrambeni proizvodi
Konac od sintet. vlakana 3
u ĉašama I konzervama
Krovna lepenka 2
S2
Masti 2
Teško i srednje teško zapaljiv skladišteni materijal, kao
Mašine za pranje 2 što su drvo, papir, karton i sintetiĉki materijal u
Materijal od ĉelika 1 masivnom obliku. Penasti materijal moţe biti do 15%
Metalni proizvodi 1 bruto-zapremine prevuĉen nezapaljivim materijalom.
Mleko u prahu 2 Izuzeti su papir i karton u rolnama skladišteni vertikalno.
Nameštaj koji nije od plastike 2
Palete 3 S3
< Pamuk 2 Lako zapaljivi skladišteni materijal (papir i karton u rol-
Papir lepen. (u rolnama vert.) 3 nama skladišten vertikalno), sloţeno drvo koje propušta
PS&ir lepen. (u rolnama hor.) 2 vazduh, skladišteni materijal sa penastim materijalom

138
 I GRUPA
do 15% bruto-zapremine ili nezapaljiv materijal prevu- P3
ĉen penastim materijalom do 30% bruto-zapremine. Pakovanje na naĉine predviĊene pod P1 I P2 u odnosu
na penasti materijal. Zapremina penastog materijala za
S4 pakovanje u odnosu na zapreminu skladištenog materi-
Skladišteni materijal sa većim delom penastog materija- jala ne srne biti veća od 15%. Zapremina penastog ma-
la nego što je predviĊeno za grupu S3. terijala izmeĊu kutije ili kartona i skladištenog materijala
ne srne biti veća od 30%.

GRUPA AMBALAŢE P4
Pakovanje sa većim delom penastog materijala nego
P1 što je predviĊeno za grupe P1 do P3.
Nezapaljiva ambalaţa, drvene palete i zapaljiv zaštitni
ram ĉija površina ne srne biti veća od 20% površine
pakovanog materijala. Ako je zaštitni ram od penastog
materijala, površina rama ne srne prelaziti 5% površine
skladištenog materijala. Ako je zaštitni ram od penastog TABELA EFEKTIVNIH OTVORA ZA ODVOĐENJE DIMA
materijala prekriven zapaljivim ili nezapaljivim materija- I TOPLOTE NASTALIH U POŢARU DATA JE U
lom, površina rama ne srne prelaziti 10% površine skla- OSTACIMA % POVRŠINE PODA PROSTORIJE
dištenog materijala. ZAVISNO OD SREDNJE KONSTRUKCIONE VISINE
OBJEKTA I RAĈUNSKE DEBLJINE DIMEN ZONE I OD
P2 IZMERENE GRUPE DOBIJENE U TABELI BR. 4
Drvene kutije, drvene palete, ambalaţa od drveta, papi-
ra, talasastog kartona i veštaĉkog materijala koji nije Tabel br. 5.
penast. Penast materijal upotrebljava se kao zaštitni a p%
ram do 5% površine pakovanog materijala, a ako je
zaštitni ram izmeĊu kutije i kartona, površina penastog Referentna grupa
materijala moţe iznositi do 10% površine pakovanog A B 1 2 3 4 5 6 7
materijala. 4,0 1,00 0,30 0,43 0,61 0,86 1,05 1,29 1,46
A 5 1,50 0,25 0,35 0,50 0,70 0,86 1,05 1,19
1,25 0,31 0,43 0,61 0,87 1,06 1,30 1,47
2,00 0,21 0,30 0,43 0,61 0,74 0,91 1,03
5,0 1,75 0,26 0,37 0,52 0,73 0,90 1,10 1,24
RASPORED KATEGORIJA OPASNOSTI OD POŢARA ZA 1,50 0,31 0,44 0,63 0,88 1,08 1,33 1,50
REFERENTNU GRUPU IZ TABELE BR. 5 1,25 0,38 0,54 0,76 1,07 1,32 1,61 1,82
2,50 0,19 0,27 0,38 0,54 0,67 0,82 0,92
Tabela br. 4. 2,25 0,23 0,32 0,46 0,65 0,79 0,97 1,10
Kategorija 5,5 2,00 0,27 0,38 0,54 0,77 0,94 1,15 1,30
Maksimalna visina Refe^fTa|Wpa 1,75 0,32 0,45 0,64 0,91 1,11 1,36 1,54
opasnosti od skladištenja um 1,50 0,38 0,54 0,76 1,08 1,32 1,62 1,83
poţara 3,00 0,18 0,25 0,35 0,50 0,61 0,74 0,84
■ 1 : ■ ■ ■ ■ ■ ■ : : . ; ■ - ■ ■ ■ ■ ■ ■ . . . . 2 y
2,75 0,21 0,29 0,41 0,58 0,72 0,88 0,99
6,0 2,50 0,24 0,34 0,48 0,69 0,84 1,03 1,16
2,1 1 2,25 0,28 0,40 0,57 0,80 0,98 1,20 1,36
2,00 0,33 0,47 0,66 0,94 1,15 1,40 1,59
2,2 2 3,25 0,19 0,27 0,38 0,54 0,66 0,81 0,91
2,3 3 3,00 0,22 0,31 0,44 0,63 0,77 0,94 1,06
ft C 2,75 0,26 0,36 0,51 0,72 0,89 1,09 1,23
3,1 0,0 2,50 0,30 0,42 0,59 0,84 1,03 1,26 1,42
3,2 4 2,25 0,34 0,48 0,68 0,97 1,18 1,45 1,64
3,3 2,00 0,39 0,56 0,79 1,12 1,37 1,66 1,79
3,50 0,20 0,29 0,41 0.58 0,71 0,87 0,98
4,1 5,3 3 3,25 0,24 0,33 0,47 0,67 0,82 1,00 1,13
4,1 7,6 4 3,00 0,27 0,38 0,54 0,76 0,94 1,15 1,30
7,0 2,75 0,31 0,44 0,62 0,87 1,07 1,31 1,48
4,2 4,1 '3 2,50 0,35 0,50 0,71 1,00 1,22 1,50 1,69
4,2 5,9 4 2,25 0,40 0,57 0,81 1,14 1,40 1,71 1,94
2,00 0,46 0,65 0,93 1,31 1,60 1,96 2,22
4,2 7,5 5 3,75 0,22 0,31 0,44 0,62 0,76 0,93 1,05
4,3 2,9 3 3,50 0,25 0,35 0,50 0,71 0,87 1,06 1,20
3,25 0,28 0,40 0,57 0,80 0,98 1,21 1,36
4,3 4,1 4 7^ 3,00 0,32 0,46 0,64 0,91 ,12 1,37 1,55
4,3 5,2 5 2,75 0,37 0,52 0,73 1,03 ,26 1,55 1,75
4,3 6,3 6 2,50 0,41 0,59 0,83 1,17 ,43 1,76 1,98
2,25 0,47 0,66 0,94 1,33 ,62 1,99 2,25
4,3 7,7 7 2,00 0,53 0,75 1,07 1,51 ,85 2,26 2,56
4,4 1,6 3 4,00 0,23 0,33 0,47 0,66 ( ),81 0,99 1,12
3,75 0,26 0,37 0,53 0,75 ( ),92 1,12 1,27
4,4 2,3 4 3,50 0,30 0,42 0,60 0,84 ,03 1,27 1,43
4,4 3,0 5 3,25 0,34 0,47 0,67 0,95 ,16 1,42 1,61
8,0 3,00 0,38 0,53 0,76 1,07 ,31 1,60 1,81
4,4 3,6 6 2,75 0,42 0,60 0,85 1,20 ,47 1,80 2,04
4,4 4,4 7 2,50 0,48 0,67 0,95 1,35 ,65 2,02 2,29
2,25 0,54 0,76 1,08 1,52 1,86 2,28 2,58
2,00 0,61 0,86 1,22 1,72 2,11 2,58 2,92
4,25 0,25 0,35 0,50 0,70 0,86 1,05 1,19
4,00 0,28 0,39 0,56 0,79 0,97 1,18 1,34
3,75 0,31 0,44 0,63 0,88 1,08 1,33 1,50
8,5 3,50 0,35 0,49 0,70 0,99 1,21 1,48 1,68
3,25 0,39 0,55 0,78 1,10 1,35 1,66 1,87
3,00 0,44 0,62 0,87 1,23 1,51 1,85 2,09
2,75 0,49 0,69 0,97 1,38 1,68 2,06 2,33

139
I GRUPA
p% p%
Referentna grupa Referentna grupa

A B 1 2 3 4 5 6 7 A B 1 2 3 4 5 6 7
2,50 0,54 0,77 1,09 1,54 1,88 2,31 2,61 6,00 0,35 0,50 0,70 0,99 1,22 1,49 1,68
2,25 0,61 0,86 1,22 1,72 2,11 2,59 2,92 5,75 0,38 0,54 0,76 1,08 1,32 1,62 1,83
2,00 0,69 0,97 1,37 1,94 2,37 2,91 3,29 5,50 0,41 0,58 0,83 1,17 1,43 1,75 1,98
4,50 0,26 0,37 0,53 0,74 0,91 1,12 1,26 5,25 0,45 0,63 0,90 1,27 1,55 1,90 2,15
4,25 0,29 0,42 0,59 0,83 1,02 1,25 1,41 5,00 0,54 0,69 0,97 1,37 1,68 2,06 2,32
4,00 0,33 0,46 0,65 0,92 1,13 1,39 1,57 4,75 0,58 0,74 1,05 1,48 1,82 2,22 2,51
3,75 0,36 0,51 0,73 1,03 1,26 1,54 1,74 4,50 0,63 0,80 1,13 1,60 1,96 2,40 2,72
3,50 0,40 0,57 0,81 1,14 1,40 1,71 1,93 4,25 0,68 0,87 1,22 1,73 2,12 2,60 2,93
9,0 3,25 0,45 0,63 0,89 1,27 1,55 1,90 2,15 12,0 4,00 0,74 0,94 1,32 1,87 2,29 2,81 3,17
3,00 0,50 0,70 0,99 1,40 1,72 2,11 2,38 3,75 0,81 1,01 1,43 2,03 2,48 3,04 3,43
2,75 0,55 0,78 1,10 1,56 1,91 2,34 2,64 3,50 0,88 1,10 1,55 2,19 2,68 3,29 3,72
2,50 0,61 0,87 1,23 1,73 2,12 2,60 2,94 3,25 0,95 1,19 1,68 2,38 2,91 3,56 4,03
2,25 0,68 0,97 1,37 1,93 2,37 2,90 3,28 3,00 1,04 1,29 1,82 2,58 3,16 3,87 4,37
2,00 0,85 1,08 1,53 2,17 2,65 3,25 3,67 2,75 1,14 1,40 1,99 2,81 3,44 4,21 4,76
4,75 0,28 0,39 0,56 0,79 0,96 1,18 1,33 2,50 1,25 1,53 2,17 3,06 3,75 4,60 5,20
4,50 0,31 0,44 0,62 0,87 1,07 1,31 1,48 2,25 1,37 1,87 2,37 3,36 4,11 5,04 5,69
4,25 0,34 0,48 0,68 0,97 1,18 1,45 1,64 2,00 1,52 2,06 2,62 3,70 4,53 5,55 6,27
4,00 0,38 0,53 0,75 1,07 1,31 1,60 1,81 6,25 0,37 0,52 0,73 1,03
3,75 0,42 0,59 0,83 1,18 1,44 1,77 2,00 6,00 0,40 0,56 0,79 1,12
QR
3,50 0,46 0,65 0,92 1,30 1,59 1,95 2,20 5,75 0,43 0,61 0,86 1,21
y,D 3,25 0,51 0,72 1,01 1,43 1,76 2,15 2,43 5,50 0,51 0,65 0,92 1,31
3,00 0,56 0,79 1,12 1,58 1,94 2,37 2,68 5,25 0,56 0,70 1,00 1,41
2,75 0,62 0,88 1,24 1,75 2,14 2,63 2,97 5,00 0,60 0,76 1,07 1,52
2,50 0,76 0,97 1,37 1,94 2,37 2,91 3,29 4,75 0,65 0,82 1,16 1,64
2,25 0,85 1,08 1,52 2,15 2,64 3,23 3,65 4,50 0,70 0,88 1,25 1,77
2,00 0,95 1,20 1,70 2,40 2,94 3,61 4,07 12,5 4,25 0,76 0,95 1,34 1,90
5,00 0,29 0,41 0,58 0,83 1,01 1,24 1,40 4,00 0,82 1,03 1,45 2,05
4,75 0,32 0,46 0,65 0,91 1,12 1,37 1,55 3,75 0,89 1,11 1,56 2,21
4,50 0,36 0,50 0,71 1,01 1,23 1,51 1,71 3,50 0,96 1,19 1,69 2,39
4,25 0,39 0,55 0,78 1,11 1,35. 1,66 1,88 3,25 1,04 1,29 1,83 2,58
4,00 0,43 0,61 0,86 1,22 1,49 1,82 2,06 3,00 1,14 1,40 1,98 2,80
3,75 0,47 0,67 0,94 1,34 1,64 2,00 2,26 2,75 1,24 1,69 2,15 3,04
10,0 3,50 0,52 0,73 1,04 1,47 1,79 2,20 2,48 2,50 1,36 1,84 2,34 3,31
3,25 0,57 0,80 1,14 1,61 1,97 2,41 2,73 2,25 1,50 2,02 2,56 3,62
3,00 0,70 0,88 1,25 1,77 2,17 2,65 3,00 2,00 1,66 2,22 2,82 3,98
2,75 0,77 0,97 1,38 1,95 2,39 2,92 3,30 6,50 0,38 0,54 0,76 1,08
. 2,50... - 0,85 1,07 1,52 2,15 2,63 3,22 3,64 6,25- 0,41 0,58 0,82 1,16
2,25 0,94 1,19 1,68 2,38 2,91 3,57 4,03 6,00 0,49 0,63 0,88 1,25
2,00 1,05 1,32 1,87 2,65 3,24 3,37 4,49 5,75 0,53 0,67 0,95 1,35
5,25 0,31 0,43 0,61 0,87 1,06 1,30 1,47 5,50 0,57 0,72 1,02 1,45
5,25 0,62 0,78 1,10 1,56
5,00 0,34 0,48 0,67 0,95 1,17 1,43 1,62
4,75 0,37 0,52 0,74 1.05 1,28 1,57 1.77 5,00 0,66 0,84 1,18 1,67
4.75 0,72 0,90 1,27 1,80
4,50 0,41 0,57 0,81 1.15 1,40 1,72 1,94
4,25 0,44 0,63 0,89 1,25 1,54 1,88 2,13 4,50 0,77 0,97 1,37 1,93
4,00 0,48 0,69 0,97 1,37 1,68 2,06 2,32 13,0 4,25 0,83 1,04 1,47 2,08
ine 3,75 0,53 0,75 1,06 1,50 1,84 2,25 2,54 4,00 0,90 1,12 1,58 2,23
3,50 0,64 0,82 1,16 1,64 2,01 2,46 2,78 3,75 0,97 1,20 1,70 2,40
3,50 1,05 1,29 1,83 2,59
3,25 0,71 0,90 1,27 1,79 2,19 2,69 3,04
3,25 1,14 1,55 1,98 2,79
3,00 0,77 0,98 1,39 1,96 2,40 2,94 3,33
3,00 1,24 1,68 2,14 3,02
2,75 0,85 1,08 1,52 2,15 2,64 3,23 3,65
2,75 1,35 1,82 2,32 3,27
2,50 0,94 1,18 1,67 2,37 2,90 3,55 4,01
2,25 1,04 1,31 1,85 2,61 3,20 3,92 4,43 2,50 1,48 1,99 2,52 3,56
2,00 1,16 1,45 2,05 2,90 3,55 4,35 4,92 2,25 1,63 2,17 2,75 3,89
2,00 1,80 2,39 3,02 4,27
5,50 0,32 0,46 0,64 0,91 1,11 1,37 1,54
5,25 0,35 0,50 0,70 1,00 1,22 1.49 1,69 6,75 0,39 0,56 0,79 1,12
6,50 0,47 0,60 0,85 1,20
5,00 0,38 0,54 0,77 1,09 1,33 1,63 1,84
4,75 0,42 0,59 0,84 1,19 1,45 1,78 2,01 6,25 0,51 0,65 0,91 1,29
6,00 0,55 0,69 0,98 1,39
4,50 0,46 0,65 0,91 1,29 1,58 1,94 2,19
5,75 0,59 0,74 1,05 1,49
4,25 0,50 0,70 1,00 1,41 1,72 2,11 2,39
5,50 0,63 0,80 1,13 1,60
4,00 0,60 0,77 1,08 1,53 1,88 2,30 2,60
11,0 3,75 0,66 0,83 1,18 1,67 2,04 2,50 2,83 5,25 0,68 0,86 1,21 1,71
5,00 0,73 0,92 1,30 1,83
3,50 0,72 0,91 1,28 1,82 2,22 2,72 3,08
3,25 0,78 0,99 1,40 1,98 2,42 2,97 3,36 4,75 0,79 0,98 1,39 1,97
3,00 0,86 1,08 1,53 2,16 2,65 3,24 3,66
■i O C 4,50 0,85 1,05 1,49 2,11
2,75 0,94 1,18 1,67 2,36 2,90 3,55 4,01 1 o,0 4,25 0,91 1,13 1,60 2,26
2,50 1,04 1,30 1,83 2,59 3,18 3,89 4,40 4,00 0,99 1,21 1,71 2,42
2,25 1,14 1,43 2,02 2,86 2,50 4,28 4,84 3,75 1,06 1,45 1,84 2,60
2,00 1,27 1,58 2,23 3,16 3,87 4,74 5,36 3,50 1,15 1,56 1,98 2,80
3,25 1,25 1,68 2,13 3,01
5,75 0,34 0,48 0,67 0,95 1,16 1,43 1,61 3,00 1,35 1,81 2,30 3,25
5,50 0,37 0,52 0,73 1,04 1,27 1,56 1,76
2,75 1,47 1,96 2,49 3,52
5,25 0,40 0,56 0,80 1,13 1,38 1,69 1,91
2,50 1,61 2,14 2,70 3,82
5,00 0,43 0,61 0,87 1,23 1,50 1,84 2,08
2,25 1,76 2,33 2,94 4,16
4,75 0,47 0,67 0,94 1,33 1,63 2,00 2,26
2,00 1,95 2,56 3,23 4,56
4,50 0,57 0,72 1,02 1,44 1,77 2,17 2,45
4,25 0,62 0,78 1,11 1,57 1,92 2,35 2,66 7,00 0,46 0,58 0,82 1,16
<j r
4,00 0,67 0,85 1,20 1,70 2,08 2,55 2,88 6,75 0,49 0,62 0,88 1,24
11,0 3,75 0,73 0,92 1,30 1,84 2,26 2,77 3,13 6,50 0,53 0,67 0,94 1,33
3,50 0,79 1,00 1,41 2,00 2,45 3,00 3,39 6,25 0,56 0,71 1,01 1,43
3,25 0,87 1,09 1,54 2,17 2,66 3,26 3,69 6,00 0,61 0,76 1,08 1,53
3,00 0,95 1,18 1,67 2,37 2,90 3,55 4,01 14,0 5,75 0,65 0,82 1,16 1,63
2,75 1,04 1,29 1,83 2,58 3,16 3,87 4,38 5,50 0,70 0,87 1,24 1,75
2,50 1,14 1,41 2,00 2,83 3,46 4,24 4,79 5,25 - 0,75 0,93 1,32 1,87
2,25 1,26 1,55 2,19 3,10 3,80 4,65 5,26 5,00 0,80 1,00 1,41 2,00
4,75 0,86 1,07 1,51 2,14
2,00 1,39 1,71 2,42 3,43 4,20 5,14 5,81
4,50 0,93 1,14 1,62 2,28

140
 I GRUPA
p% p%
Referentna grupa Referentna grupa

A B 1 2 3 4 5 6 7 .A B 1 2 3 4 5 6 7
4,25 1,00 1,36 1,73 2,44 8,00 0,52 0,66 0,94 1,32
4,00 1,08 1,46 1,85 2,62 7,75 0,56 0,70 1,00 1,41
3,75 1,16 1,56 1,98 2,80 7,50 0,60 0,75 1,06 1,50
3,50 1,25 1,68 2,13 3,01 7,25 0,64 0,80 1,12 1,59
3,25 1,35 1,81 2,29 3,23 7,00 0,68 0,84 1,19 1,69
3,00 1,47 1,95 2,46 3,49 6,75 0,73 0,90 1,27 1,79
2,75 1,60 2,11 2,66 3,77 6,50 0,77 0,95 1,34 1,90
2,50 1,74 2,29 2,89 4,08 6,25 0,82 1,12 1,42 2,01
2,25 1,91 2,50 3,14 4,44 6,00 0,88 1,19 1,51 2,14
2,00 2,10 2,75 3,44 4,86 5,75 0,94 ,26 1,60 2,26
7,25 0,47 0,60 0,85 1,20 5,50 1,00 ,34 1,70 2,40
7,00 0,51 0,64 0,91 1,28 5,25 1,07 ,42 1,80 2,55
6,75 0,54 0,69 0,97 1,37 16,0 5,00 1,14 ,51 1,91 2,70
6,50 0,58 0,73 1,04 1,47 4,75 1,21 ,61 2,03 2,87
6,25 0,62 0,78 1,11 1,57 4,40 1,30 ,71 2,15 3,04
6,00 0,67 0,84 1,18 1,67 4,25 1,39 ,82 2,29 3,23
5,75 0,72 0,89 1,26 1,79 4,00 1,49 ,94 2,43 3,44
5,50 0,77 0,95 1,35 1,91 3,75 1,59 2,08 2,59 3,66
5,25 0,82 1,02 1,44 2,03 3,50 1,71 2,22 2,76 3,91
5,00 0,88 1,08 1,53 2,17 3,25 1,84 2,38 2,95 4,18
A i C
4,75 0.95 1,29 1,63 2,31 3,00 1,99 2,56 3,17 4,48
4,50 1,01 1,37 1,74 2,47 2,75 2,15 2,76 3,40 4,81
4,25 1,09 1,47 1,86 2,63 2,50 2,34 2,99 3,67 5,19
4,00 ,17 1,57 1,99 2,81 2,25 2,55 3,25 4,42 5,62
3,75 ,26 1,68 2,13 3,01 2,00 2,80 3,56 4,82 6,13
3,50 ,36 1,80 2,28 3,23 8,25 0,54 0,68 0,97 1,37
3,25 ,47 1,94 2,45 3,46 8,00 0,58 0,72 1,03 1,45
3,00 ,59 2,09 2,63 3,73 7,75 0,62 0,77 1,09 1,54
2,75 ,73 2,26 2,84 4,02 7,50 0,66 0,82 1,15 1,63
2,50 1,88 2,46 3,08 4,35 7,25 0,70 0,86 1,22 1,73
2,25 2,06 2,68 3,34 4,73 7,00 0,74 0,92 1,29 1,83
2,00 2,26 2,94 3,66 5,17 6,75 0,79 1,08 1,37 1,94
7,50 0,49 0,62 0,88 1,24 6,50 0,84 1,14 1,45 2,05
7,25 0,52 0,66 0,94 1,33 6,25 0,90 1,21 1,54 2,17
7,00 0,56 0,71 1,00 1,41 6,00 0,96 1,28 1,63 2,30
6,75 0,60 0,75 1,07 1,51 5,75 1,02 1,36 1,72 2,43
6,50 0,64 0,80 1,14 1,61 5,50 1,08 1,44 1,82 2,57
6,25 0,69 0,86 1,21 1,71 16 5 5,25 1,15 1,53 1,93 2,73
6,00 0,73 0,91 1,29 1,82 5,00 1,23 1,62 2,04 2,89
5,75 0,79 0,97 1,37 1,94 4,75 1,31 1,72 2,16 3,06
5,50 0,84 1,03 1,46 2,07 4,50 1,40 1,83 2,29 3,24
5,25 0,90 1,22 1,55 2,20 4,25 1,50 1,95 2,43 3,44
5,00 0,96 1,30 1,65 2,34 4,00 1,60 2,08 2,59 3,66
15,0 4,75 1,03 1,39 . 1,76 . 2,49 3,75 1,72 2,22 2,75 3,89
4,50 1,10 1,48 1,88 2,65 3,50 1,84 2,37 2,93 4,15
4,25 1,18 1,58 2,00 2,83 3,25 1,98 2,54 3,13 4,43
4,00 1,27 1,69 2,13 3,02 3,00 2,13 2,73 3,35 4,74
3,75 1,37 1,81 2,28 3,22 2,75 2,31 2,94 4,00 5,09
3,50 1,47 1,94 2,44 3,45 2,50 2,50 3,18 4,31 5,48
3,25 1,59 2,08 2,61 3,70 2,25 2,73 3,46 4,67 5,93
3,00 1,72 2,24 2,81 3,97 2,00 2,99 3,78 5,09 6,46
2,75 1,86 2,42 3,03 4,28 8,50 0,56 0,70 0,99 1,41
2,50 2,03 2,63 3,27 4,63 8,25 0,60 0,75 1,05 1,49
2,25 2,21 2,86 3,55 5,02 8,00 0,64 0,79 1,12 1,58
2,00 2,43 3,14 3,88 5,48 7,75 0,68 0,84 1,18 1,67
7,75 0,51 0,64 0,91 1,28 7,50 0,72 0,88 1,25 1,77
7,50 0,54 0,68 0,97 1,37 7,25 0,76 1,04 1,32 1,87
7,25 0,58 0,73 1,03 1,46 7,00 0,81 1,10 1,40 1,98
7,00 0,62 0,77 1,10 1,55 6,75 0,86 1,16 1,48 2,09
6,75 0,66 0,82 1,17 1,65 6,50 0,92 1,23 1,56 2,21
6,50 0,71 0,88 1,24 1,75 6,25 0,98 1,30 1,65 2,33
6,25 0,75 0,93 1,32 1,86 6,00 1,04 1,38 1,74 2,46
6,00 0,80 0,99 1,40 1,98 5,75 1,10 1,46 1,84 2,60
5,75 0,86 1,17 1,49 2,10 5,50 1,17 1,55 1,95 2,75
5,50 0,92 1,24 1,58 2,23 17,0 5,25 1,25 1,64 2,06 2,91
5,25 0,98 1,32 1,68 2,37 5,00 1,33 1,74 2,18 3,08
15,5 5,00 1,05 1,40 1,78 2,52 4,75 1,42 1,84 2,30 3,26
4,75 ,12 1,49 1,89 2,68 4,50 1,51 1,96 2,44 3,45
4,50 ,20 1,59 2,01 2,85 4,25 1,61 2,08 2,58 3,65
4,25 1,28 1,70 2,14 3,03 4,00 1,72 2,22 2,74 3,88
4,00 1,38 1,81 2,28 3,23 3,75 1,84 2,37 2,91 4,12
3,75 1,48 1,94 2,43 3,44 3,50 1,97 2,53 3,10 4,39
3,50 1,59 2,08 2,60 3,68 3,25 2,12 2,70 3,68 4,68
3,25 1,71 2,23 2,78 3,83 3,00 2,.28 2,90 3,94 5,00
3,00 1,85 2,40 2,99 4,22 2,75 2,47 3,13 4,22 5,37
2,75 2,00 2,59 3,21 4,54 2,50 2,67 3,38 4,55 5,78
2,50 2,18 2,80 3,47 4,91 2,25 2,91 3,67 4,93 6,25
2,25 2,38 3,06 3,76 5,32 2,00 3,19 4,01 5,36 6,80
2,00 2,61 3,34 4,10 5,80

141
I GRUPA
p% p%
Referentna grupa Referentna grupa

A B 1 2 3 4 5 6 7 A .B 1 2 3 4 5 6 7
8,75 0,58 0,72 1,02 1,45 2,25 3,51 4,36 5,74 7,23
8,50 0,62 0,77 1,08 1,53 2,00 3,84 4,75 6,24 7,84
8,25 0,66 0,81 1,15 1,62 9,50 0,64 0,79 1,11 1,57
8,00 0,70 0,86 1,21 1,71 9,25 0,68 0,92 1,17 1,66
7,75 0,74 1,01 1,28 1,81 9,00 0,72 0,97 1,23 1,74
7,50 0,79 1,06 1,35 1,91 8,75 0,76 1,02 1,30 1,84
7,25 0,83 1,12 1,43 2,02 8,50 0,80 1,08 1,37 1,93
7,00 0,89 1,19 1,50 2,13 8,25 0,85 1,13 1,44 2,03
6,75 0,94 1,25 1,59 2,24 8,00 0,90 1,19 1,51 2,13
6,50 1,00 1,32 1,67 2,37 7,75 0,95 1,26 1,59 2,24
6,25 1,06 1,40 1,77 2,50 7,50 1,00 1,32 1,67 2,36
6,00 1,12 1,48 1,86 2,63 7,25 1,06 1,39 1,75 2,47
5,75 1,19 1,57 1,97 2,78 7,00 1,12 1,47 1,84 2,60
1 7 G 5,50 1,27 1,66 2,07 2,93 6,75 1,19 1,55 1,93 2,73
I I ,0 5,25 1,35 1,75 2,19 3,10 6,50 1,26 1,63 2,03 2,87
5,00 1,43 1,86 2,31 3,27 6,25 1,33 1,72 2,13 3,01
4,75 1,52 1,97 2,44 3,46 6,00 1,41 1,81 2,24 3,17
4,50 1,62 2,09 2,59 3,66 19,0 5,75 1,49 1,91 2,35 3,33
4,25 1,73 2,22 2,74 3,87 5,50 1,58 2,02 2,47 3,50
4,00 1,85 2,36 2,90 4,10 5,25 1,67 2,13 2,90 3,68
3,75 1,98 2,52 3,43 4,36 5,00 1,77 2,25 3,05 3,88
3,50 2,11 2,69 3,64 4,63 4,75 1,88 2,38 3,21 4,08
3,25 2,27 2,88 3,89 4,94 4,50 1,99 2,52 3,39 4,31
3,00 2,44 3,09 4,15 5,27 4,25 2,12 2,67 3,58 4,55
2,75 2,64 3,32 4,46 5,65 4,00 2,26 2,83 3,79 4,81
2,50 2,85 3,59 4,80 6,08 3,75 2,41 3,02 4,02 5,09
2,25 3,11 3,89 5,19 6,57 3,50 2,57 3,21 4,27 5,40
2,00 3,40 4,25 5,65 7,14 3,25 2,75 3,43 4,54 5,74
9,00 0,60 0,74 1,05 1,49 3,00 2,95 3,67 4,85 6,11
8,75 0,64 0,79 1,11 1,57 2,75 3,18 3,94 5,19 6,54
8,50 0,68 0,83 1,18 1,66 2,50 3,44 4,25 5,58 7,01
8,25 0,72 0,98 1,24 1,75 2,25 3,73 4,60 6,03 7,56
8,00 0,76 1 03 1,31 1,85 2,00 4,07 5,02 6,55 8,20
7,75 0,81 1,09 1,38 1,95 9,75 0,66 0,90 1,14 1,61
7,50 0,86 1 15 1,45 2,06 9,50 0,70 0,94 1,20 1,70
7,25 0,91 1,21 1,53 2,17 9,00 0,78 1,05 1,33 1,88
7,00 0,96 1,28 1,61 2,28 8,50 0,87 1,16 1,46 2,07
6,75 1,02 1,35 1,70 2,40 8,00 0,97 1,28 1,61 2,28
6,50 1,08 1,42 1,79 2,53 7,50 1,09 1,42 1,78 2,51
6,25 1,14 1 50 1,88 2,67 7,00 1,21 1,57 1,95 2,76
6,00 " 1,21 1,59 1,99 2,81 6,50 1,35 1,74 2,15 3,04
5,75 1,29 1,68 2,09 2,96 19,5 6,00 1,51 1,93 2,37 3,35
18,0 5,50 1,37 1,77 2,20 3,12 5,50 1,69 2,14 2,91 3,70
5,25 1,45 1,87 2,33 3,29 5,00 1,89 2,39 3,22 4,09
5,00 1,54 1,98 2,45 3,47 4,50 2,13 2,67 3,58 4,53
4,75 1,64 2,10 2,59 3,66 4,00 2,40 3,00 3,99 5,05
4,50 1,74 2,23 2,74 3,87 3,50 2,73 3,40 4,49 5,66
4,25 1,85 2,37 3,22 4,09 3,00 3.14 3,88 5,10 6,40
4,00 1,98 2,51 3,41 4,33 2,50 3,64 4,49 5,86 7,34
3,75 2,11 2,68 3,62 4,60 2,00 4,31 5,29 6,87 8,57
3,50 2,26 2,86 3,85 4,88 10,00 0,68 0,92 1,17 1,65
3,25 2,42 3,05 4,10 5,20 9,50 0,76 1,02 1,29 1,83
3,00 2,61 3,27 4,38 5,55 9,00 0,85 1,13 1,42 2,01
2,75 2,81 3,52 4,69 5,94 8,50 0,94 1,24 1,57 2,21
2,50 3.04 3,80 5,05 6,39 8,00 1,05 1,37 1,72 2,43
2,25 3,31 4,12 5,46 6,89 7,50 1,17 1,52 1,89 2,67
2,00 3,62 4,50 5,94 7,49 7,00 1,30 1,68 2,07 2,93
9,25 0,62 0,77 1,08 1,53 6,50 1,45 1,85 2,28 3,22
9,00 0,66 0,81 1,14 1,61 20,0 6,00 1,62 2,05 2,78 3,54
8,75 0,70 0,95 1,20 1,70 5,50 1,36 2,28 3,07 3,90
8,50 0,74 1,00 1,27 1,79 5,00 2,02 2,54 3,39 4,30
8,25 0,78 1,05 1,34 1,89 4,50 2,27 2,83 3,76 4,76
8,00 0,83 1,11 1,41 1,99 4,00 2,56 3,18 4,20 5,29
7,75 0,88 1,17 1,48 2,09 3,50 2,90 3,59 4,72 5,93
7,50 0,93 1,23 1,56 2,20 3,00 3,33 4,09 5,35 6,70
7,25 0,98 1,30 1,64 2,32 2,50 3,86 4,73 6,15 7,66
7,00 1,04 1,37 1,72 2,44 2,00 4,56 5,57 7,20 8,94
6,75 1,10 1,44 1,81 2,57
6,50 1,17 1,52 1,91 2,70 A - srednja konstrukciona visina objekta u m. B
6,25 1,23 1,61 2,01 2,84 - raĉunska debljina dimne zone u m.
jn c 6,00 1,31 1,70 2,11 2,99
1 0,0 5,75 1,39 1,79 2,22 3,14
5,50 1,47 1,89 2,34 • 3,31
5,25 1,56 2,00 2,46 3,48 Ovaj Pravilnik je objavljen u "Sluţbenom listu
5,00 1,65 2,11 2,60 3,67 SFRJ", br. 45/83 i u njemu su propisani tehniĉki norma-
4,75 1,75 2,24 3,04 3,87
4,50 1,87 2,37 3,21 4,09 tivi i smernice za projektovanje i ugradnju sistema za
4,25 1,98 2,51 3,40 4,32 odvoĊenje dima i toplote nastalih u poţaru prirodnim
4,00 2,11 2,67 3,60 4,57 putem iz prizemnih objekata, objekata sa više spratova,
3,75 2,26 2,84 3,82 4,84
3,50 2,41 3,03 4,05 5,14
a naroĉito iz velikih industrijskih hala u kojima je tavani-
3,25 2,58 3,24 4,32 5,47 ca ujedno i krov.
3,00 2,78 3,47 4,61 5,83 Odredbe ovog Pravilnika ne odnose se na objekte u
2,75 2,99 3,73 4,94 6,24 kojima se poţar gasi automatskim ureĊajima za gaše-
2,50 3,23 4,02 5,31 6,70

142

nje poţara ugljendioksidom, halonom, lakom penom ili
vodenom parom i objekte obuhvaćene ĉlanom 1. ovog
Pravilnika.
Pod sistemom za odvoĊenje dima i toplote podra-
zumevaju se svi ureĊaji i instalacije koje u sluĉaju poja-
ve poţara od odreĊenog trenutka treba da obezbede
odvoĊenje dima i toplote u odreĊenom obimu (odreĊe-
nog kapaciteta).
UreĊaji za odvoĊenje dima i toplote su otvori ĉiji se
poklopci otvaraju automatski, ruĉno ili kombinovano i
sluţe za odvoĊenje dima i toplote prirodnim putem.
Šematski prikaz požara u prostoriji bez otvora
Produkti sagorevanja - dim, vrući i nesagoreli gasovi
i dr. - dospevaju termiĉkim uzgonom do krovne konstru-
kcije i tu zaustavljeni poĉinju da se šire na sve strane
dok ne ispune ćelu prostoriju. Njihova koliĉina i brzina
stvaranja zavisi od vrste, oblika, koliĉine i toplotne vre-
dnosti materijala što gori, veliĉine i oblika prostorije u
kojoj je nastao poţar, priliva sveţeg vazduha itd. Ognji-
šte poţara postaje nevidljivo, osloboĊena toplota za-
greva okolne predmete i proširuje poţar, velika koliĉina
dima, otrovnih i zagušljivih gasova onemogućava direk-
tnu akciju vatrogasaca.
Ukoliko se na krovu nalaze otvori za odvod dima i
toplote, produkti sagorevanja će nesmetano izlaziti u
atmosferu.
Proces teĉe zavisno od ostvarene ravnoteţe izmeĊu
sloja vrućih gasova i sloja nadirućeg sveţeg vazduha.
Ovo stanje zavisi od broja, veliĉine i razmeštaja otvora
na objektu u kojem je nastao poţar.
Dobro dimenzionisanim i dobro razmeštenim otvo-
rima za odvoĊenje dima i toplote postiţe se:
1. Ograniĉenje širenja poţara; dim i toplota termiĉ
kim uzgonom izlaze najkraćim putem kroz otvore na
krovu, u prostoriji se smanjuje toplota, vidljivost se po
većava a na taj naĉin se omogućava brza i efikasna
intervencija vatrogasaca.
2. Umanjuje se šteta od poţara; brzim izlaskom di
ma i toplote smanjuje se njihov štetni uticaj na predme
te u blizini centra poţara.
3. Umanjuje se opasnost od eksplozije jer zajedno
sa dimom izlaze i nesagorivi eksplozivni gasovi.
Šematski prikaz požara u prostoriji sa otvorima
I GRUPA
4. HlaĊenje vazduha u prostoriji pošto dolazi do ula
ska veće koliĉine sveţeg vazduha, a time brţe sagore-
vanje i zadrţavanje manje koliĉine dima i toplote.
5. Brzo i neposredno gašenje pošto vatrogasci nisu
prinuĊeni da sami prave otvore na krovu.
6. Zaštita od prodora dima do evakuacionih puteva
i evakuacionih izlaza.
Ovim Pravilnikom nije regulisana obaveza postav-
ljanja sistema za odvoĊenje dima i toplote nastalih u
poţaru. MeĊutim, u ĉl. 19. i 23. Pravilnika o tehniĉkim
normativima za zaštitu visokih objekata od poţara ("SI.
list SFRJ", br. 7/84) stoji da stepenišni prostor u visokim
objektima mora da ima ureĊaje za odvoĊenje dima i
toplote. Ovi sistemi su još naroĉito poţeljni i u svim
onim objektima gde bi ruĉno gašenje poţara moglo biti
oteţano, zatim kod industrijskih objekata velikih površi-
na, objekata bez prozora, podzemnih delova objekata u
kojima se obavljaju opasni tehnološki procesi.
UreĊaji za odvoĊenje dima i toplote mogu da budu
razne konstrukcije:
a) Nadsvetla
Ova vrsta ureĊaja zavisi od prskanja obiĉnog stakla
debljine do 3,2 mm postavljenih u boĉnim stranama
objekta koji sluţi kao rasveta. Ako osvetljenje nije bitno,
umesto stakla se mogu koristiti metalne ploĉe koje su
izvedene tako da se automatski otvaraju kad doĊe do
poţara.
Jednostavan ureĎaj za odvoĎenje dima i toplote pri-
kazan na slici aktivira se silom teže kontra tega. Okviri
ureĎaja se otvaraju pod uticajem kontra tega kad usled
temperature doĎe do kidanju topljivog elementa.
Ako se prostorije ne trebaju zagrevati, kao ureĊaji
za odvoĊenje dima i toplote mogu se koristiti ţaluzine.
b) Otvori za prirodnu ventilaciju
Ovi otvori se sastoje iz uskog vazdušnog otvora sa
zaštitnim krovom, postavljaju se duţ vrha kosih krovova
industrijskih objekata. Ako zbog regulisanja temperature
u halama imaju poklopce, ovi se moraju automatski
otvoriti u sluĉaju poţara.
c) Ventilacioni otvori relativno male površine, obiĉno
1,2 x 1,2 do 3,0 x 3,0 m, rasporeĊeni po krovu prema
potrebi koju odreĊuje vrsta tehnološkog procesa u obje
ktu. Imaju poklopce koji se u sluĉaju poţara otvaraju
ruĉno ili automatski.
d) Nadsvetla kod krova
Mogu se koristiti kao ureĊaji za odvoĊenje dima i
toplote. Ako su od obiĉnog stakla, ili ako su im okviri od
143
I GRUPA
armiranog stakla ali se mogu zakretati i opremljeni su
ureĊajima za automatsko otvaranje u sluĉaju poţara.
e) Prozori na spoljnim zidovima kad se nalaze ispod
samog krova.
UreĊaji za odvoĊenje dima i toplote će biti efikasni
samo u sluĉaju kad se na vreme, neposredno nakon
izbijanja poţara aktiviraju. Zbog toga oni moraju da
imaju mehanizme za aktiviranje koji omogućuju njihovo
otvaranje od samog poĉetka izbijanja poţara. Mehani-
zam za aktiviranje moţe biti automatski vezan za cen-
tralu za dojavu poţara sa koje dobija komandu i ruĉni
koji ĉovek aktivira.
Svi delovi automatskog mehanizma za aktiviranje
koji se napajaju elektriĉnom energijom moraju biti sna-
bdeveni elektriĉnom energijom iz dva nezavisna izvora,
kako se ne bi dovodio u pitanje rad mehanizma pri nes-
tanku elektriĉne energije.
Automatski mehanizmi za ukljuĉivanje ureĊaja za
odvoĊenje dima i toplote (podrazumevajući i njihove
kablove) moraju biti tako konstruisani i ugraĊeni da u
sluĉaju izbijanja poţara njihova funkcija ne bude ome-
tena, za vreme trajanja poţara u kom isti moraju biti
aktivirani.
Ruĉni mehanizam za aktiviranje mora da se postavi
na bezbedno mesto, sa koga ĉovek moţe da aktivira
ureĊaj, ali to mesto ne srne da bude smešteno u prosto-
riji u kojoj je postavljen ureĊaj za odvoĊenje dima i to-
plote. Na istom mestu gde je postavljen mehanizam za
ruĉno aktiviranje mora biti jasno vidljivo oznaĉeno da li
je mehanizam za otvaranje uspeo da otvori otvore za
odvoĊenje dima i toplote ili istovremeno svi ureĊaji dim-
nog sektora.
Preporuĉuje se automatsko otvaranje otvora za od-
voĊenje dima i toplote kako bi se izbegla nepouzdanost
ljudskog faktora.
UreĊaje za odvoĊenje dima i toplote treba po mogu-
ćnosti ugraĊivati u dimne sektore tj. prostore ispod kro-
va ili tavanice koji je oformljen zavesama za dim i toplo-
tu. Uglavnom je povoljnije da se ugradi veći broj manjih
otvora, nego manji broj većih otvora.
U kosim krovovima ĉija je kosina strmija od 13% ot-
vore za odvoĊenje dima i toplote treba ugraĊivati što je
moguće više pod vrh krova. Ni jedna dimenzija otvora
ne srne biti veća od 2,5 metara.
UreĊaji za odvoĊenje dima i toplote moraju biti tako
konstruisani da prirodna evakuacija dima i toplote ne
bude onemogućena ni u sluĉaju kad duva boĉni vetar iz
bilo kog smera, ni u sluĉaju kad ima snega i mraza.
Zbog toga u halama koje imaju tzv. "testerasti" krov,
otvore za odvoĊenje dima i toplote ne treba ugraĊivati u
vertikalne zidove testerastog krova.
Otvore za odvoĊenje dima i toplote koji su ugraĊeni
u krov od gorivog materijala treba obuhvatiti (zaštititi)
pojasom od negorivog materijala.
U prostorijama sa sprinkler ureĊajima za gašenje
poţara ili opremljenim sa ureĊajima za stvaranje vode-
nih zavesa, treba paziti da se ureĊaji za odvoĊenje di-
ma i toplote ne ukljuĉe pre nego što se otpoĉne sa au-
tomatskim gašenjem pomoću vode, tj. treba obezbediti
da se prvo ukljuĉe ureĊaji za automatsko gašenje vo-
dom pa tek onda ureĊaji za odvoĊenje dima i toplote.
To se moţe postići npr. blokiranjem ureĊaja za od-
voĊenje dima i toplote u vremenu dok se ne aktivira
ureĊaj za automatsko gašenje. Budući da ureĊaji za
gašenje kao i ureĊaji za odvoĊenje dima i toplote reagu-
ju na toplotu (njihov sistem za ukljuĉivanje) prag za
ukljuĉivanje odnosno temperatura pri kojoj gašenje po-
144
ĉinje mora biti podešena za 18° C niţe od temperature,
kod koje se aktiviraju ureĊaji za odvoĊenje dima i toplote.
Elementi za ukljuĉivanje ureĊaja za odvoĊenje dima
i toplote moraju biti zaštićeni od direktnog polivanja
vodom od šprinklera i drenĉera. Zbog toga ne smeju biti
postavljeni direktno iznad njih.
Otvori za odvoĊenje dima i toplote ne predstavljaju
zamenu za aktivne mere gašenja (sprinkler, CCb, pena i
si.), njihova namena je da objekat oslobode od dima i
toplote.
UreĊaje za odvoĊenje dima i toplote treba tako pro-
raĉunati da se u sluĉaju izbijanja poţara dim i toplota
mogu dovesti bez poteškoća kako ovi ne bi u potpunosti
ispunili prostoriju ti. da se na taj naĉin u prostoriji saĉu-
va jedna nezadimljena zona.
Efektivna površina otvora ureĊaja za odvoĊenje di-
ma i toplote mora se izraĉunavati u skladu sa ovim Pra-
vilnikom. Tako dobijene vrednosti treba smatrati mini-
malnima.
Kod preraĉunavanja efektivne površine ureĊaja za
odvoĊenje dima i toplote ne treba uzimati u obzir ostale
otvore za ventilaciju i provetravanje koji se nalaze u
tavanu odnosno krovu prostorija osim ako se njihova
korisna površina u sluĉaju izbijanja poţara moţe otvoriti
(aktivirati) na isti naĉin kao i površina ureĊaja za odvo-
Ċenje dima i toplote i dokazati da je njihova efikasnost
jednaka efikasnosti ureĊaja za odvoĊenje dima i toplote.
Ukupna efektivna površina otvora ureĊaja za odvo-
Ċenje dima i toplote za razliĉite uslove raĉuna se prema
obrascima priloţenim u ĉlanovima 23, 24, 25, 26, 27. i
28. ovog Pravilnika, koristeći se pri tom i priloţenim
tabelama koje su sastavni deo Pravilnika.
Koeficijent "p" (u %) koji se pojavljuje u svim obras-
cima pri izraĉunavanju efektivne površine otvora ureĊaja
za odvoĊenje dima i toplote zavisi od prirode aktivnosti
koja se odvija u dotiĉnoj prostoriji i to u skladu sa
tabelom br. 5. Koeficijent "p" se bira iz priloţene tabele,
a njegova vrednost zavisi od srednje konstrukcione
visine prostorije A (m) ĉija je definicija data u ĉlanu 2.
taĉ. 8. ovog Pravilnika, raĉunarske debljine dimne zone
B (m) i referentne grupe.
Raĉunska debljina dimne zone B (m) je razlika iz-
meĊu srednje konstrukcione .visine prostorije i visine
skladištenja u metrima. Kategorija opasnosti od poţara
u zavisnosti od tehnološkog procesa data je u tabeli br.
1, a kategorija opasnosti od grupe skladištenog materi-
jala data je u tabelama br. 2 i br. 3.
Za prostorije koje su podeljene ispod tavanice ili
krova na dimne sektore za svaki od ovih sektora moţe
se primeniti koeficijent "p" koji odgovara pojedinom sek-
toru u skladu sa tabelom br. 5.
Za proizvodne pogone sa razliĉitim tehnološkim
procesom proizvodnje prilikom odreĊivanja efektivne
površine otvora za odvoĊenje dima i toplote treba iz
tabele uzimati podatke za najvišu kategoriju opasnosti i
prema njoj odrediti koeficijent "p".
Svaki ureĊaj za odvoĊenje dima i toplote mora da
ima atest za toplotne deformacije.
Ispitivanje ureĊaja za odvoĊenje dima i toplote u us-
lovima simuliranog poţara mogu se smatrati zadovolja-
vajućim ako je za vreme provoĊenja ispitivanja udovo-
ljeno sledećim zahtevima:
- da je aktiviranje ureĊaja za automatsko ukljuĉi-
vanje (simulaciju otvaranja) sistema za odvoĊenje dima
i toplote izvršeno 15 minuta nakon poĉetka ispitivanja,
odmah izazove osloboĊenje odnosno otvaranje celoku-
pne efektivne površine otvora za odvoĊenje dima i to-
plote;
 I GRUPA
- da na završetku ispitivanja (nakon 30 minuta) otvor Skladište u preseku ima sledeći izgled:
ureĊaja za odvoĊenje dima i toplote ne pretrpi nikakvo
oštećenje koje bi imalo nepovoljan uticaj na efektivnu Iz navedene definicije za parametar B proizilazi da je
površinu tog otvora;
- da ureĊaji za odvoĊenje dima i toplote sa ruĉnim i
automatskim ukljuĉivanjem imaju mogućnost da se zat
vore, otvore i nakon završetka ispitivanja ponovo zatvo
re ruĉno i to što je moguće brţe.

Instalacije za odvoĊenje dima i toplote treba odrţa-

vati u pravilnim vremenskim razmacima (najmanje jed-
nom godišnje) i to od strane specijalizovanog preduze-
ća za ugraĊivanje tih ureĊaja.
Na kraju ovog objašnjenja dajemo primer za izraĉu- Iz navedene definicije za parametar A proizilazi da je
navanje potrebne površine otvora za efikasno odvoĊe-
nje dima i toplote u jednom skladištu površine poda do
2
2000 m , najviše taĉke tavanice 7 m, najniţe taĉke ta-
vanice 5 m, u kome se roba skladišti do najviše visine
od 4,4 m. B = hbz
gde je:
Ukupna efektivna površina otvora na sistemu za od- Hbz - visina bezdimne zone, koja na osnovu ĉlana
voĊenje dima i toplote Avs, za skladišta površine poda 29, za skladišta srednje konstrukcione visine do 6 m
2
preko 1600 m , izraĉunava se prema obrascu: iznosi minimalno 3 m, što je najnepovoljniji sluĉaj koji
ćemo i usvojiti za proraĉun.
Avs = p x Fp, pri
B = A -hbz = 6 -3 = 3 m
ĉemu je:
Referentna grupa za maksimalnu visinu skladištenja
p - tabelarna veliĉina efektivne površine otvora re- od 4,4 m, prema tabeli broj 4 je 7, pa na osnovu para-
ferentnih grupa zavisno od srednje konstrukci- metara A, B i referentne grupe 7 iz tabele broj 5 proizlazi
one visine prostorija i raĉunske debljine dimne da koeficijent p iznosi 0,84 procenata.
zone u procentima, a Prema tome ukupna efektivna površina otvora sis-
Fp - površina poda prostorije za koju se izraĉunava tema za odvoĊenje dima i toplote za navedeno skladište
efektivna površina za odvoĊenje dima i toplote iznosi:
2
um . 2
A vs = pxFp = x 2000 = 16,8 m
100
Koeficijent p (u procentima) bira se iz tablice broj 5
a njegova vrednost zavisi od parametara A i 6.

145

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA
PROJEKTOVANJE, GRAĐENJE, POGON I
ODRŢAVANJE GASNIH KOTLARNICA
("Sluţbeni list SFRJ", broj 10/90, 52/90)
I OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniĉki uslovi za
projektovanje, graĊenje, pogon i odrţavanje gasnih
kotlarnica, ukupnog kapaciteta iznad 50 kW.
Član 2.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na kotlarnice u
kojima se koristi najmanje jedno gasovito gorivo
utvrĊeno jugoslovenskim standardom JUS H.F1.001,
relativne gustine do 1,3, ukljuĉujući i 1,3, i na kotlarnice
u kojima se koristi više vrsta goriva.
Član 3.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na:
1) kotlarnice koje se nalaze u sastavu stambenog ili
sliĉnog objekta u kome se zadrţava ili boravi veći broj
ljudi, u kojima najveći dozvoljeni radni pritisak gasa
iznosi 100 mbar;
2) kotlarnice koje se nalaze u posebnim
graĊevinskim objektima, u kojima najveći dozvoljeni
radni pritisak gasa iznosi 4 bar;
3) kotlarnice u kojima se koriste mešavine gasa i
vazduha sa najvećim dozvoljenim radnim pritiskom 0,6
bar.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na gasna
postrojenja kao što su:
1) generatori toplote u kojima, pored gasovitog
goriva, istovremeno sagorevaju i druga goriva;
2) industrijska loţišta (npr. peći u industriji, kotlovi
za spaljivanje smeća, industrijske sušare i si.);
3) postrojenja koja delimiĉno ili potpuno sluţe za
proizvodnju elektriĉne energije;
4) postrojenja kod kojih jediniĉno opterećenje
gorionika prelazi 30 MW;
5) instalacije za gasove u teĉnoj fazi.
Član 4.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju
sledeća znaĉenja;
1) generator toplote je ureĊaj u kome gasovito
gorivo trajno ili povremeno sagoreva radi predaje
energije nosiocima toplote kao što su kotlovi za
proizvodnju pare i zagrevanje vode i ulja, gasni bojleri i
2) pouzdani ureĊaj za regulaciju, upravljanje i
nadziranje je ureĊaj ĉija je pouzdanost dokazana
tipskim ili pojedinaĉnim ispitivanjem;
3) gasna instalacija je cevovod gasa od mesta
prikljuĉenja do gasnih gorionika;
4) mesto prikljuĉenja je izlazna izolaciona spojnica
prijemne (merne) regulacione stanice ili prikljuĉak voda
na distributivni sistem kad se prijemna (merna)
regulaciona stanica ne koristi. Mesto prikljuĉenja na
distributivni sistem za proizvedene gasove je prvi
zaporni organ iz kompresora i/ili rezervoara tog gasa;
5) glavni zaporni organ je ventil ili slavina na
zajedniĉkom gasnom cevovodu kotlarnice, namenjena
za brzo zatvaranje dovoda gasa;
I GRUPA
6) dovod gasa je glavni vod kojim se gas dovodi u
kotlarnicu. Na njemu se izvan kotlarnice nalazi glavni
zaporni organ;
7) razvod gasa je vod kojim se gas razvodi po
kotlarnici;
8) cevovodni ogranak je deo gasnog cevovoda
namenjen za jedan gasni gorionik;
9) gasna rampa je skup ureĊaja i cevi na
cevovodnom ogranku od prvog zapornog organa do
prikljuĉne prirubnice na gasnom gorioniku;
10) gasna loţišna instalacija je skup ureĊaja i cevi,
loţišta i dimovodnih kanala od prvog zapornog organa
na gasnoj rampi do izlaza iz dimnjaka;
11) nepropusni prolaz je prolaz cevi ili kabla kroz
zid, izveden zaptivno za vodu i gas;
12) pritisak snabdevanja je pritisak gasa iza prvog
zapornog organa na gasnoj rampi, pri maksimalnom
kapacitetu generatora toplote;
13) radni pritisak gasa je pritisak ispred prvog
zapornog organa u kotlarnici;
14) prijemna (merna) regulaciona stanica je skup
ureĊaja koji iskljuĉivo sluţi za regulisanje pritiska (i
merenje utroška) gasa;
15) kapacitet je koliĉina toplotne energije predata
nosiocu toplote;
16) opterećenje je koliĉina energije koja se gorivom
dovodi u gorionik, odnosno proizvod koliĉine
potrošenog gasa u jedinici vremena i donje toplotne
vrednosti gasa;
17) automatski gasni gorionici su gorionici koji su
opremljeni samostalno delujućim ureĊajima za paljenje,
nadziranje plamena, upravljanje i regulaciju. Paljenjem,
nadziranjem plamena, ukljuĉivanjem i iskljuĉivanjem
upravlja se zavisno od vrednosti regulacione veliĉine,
bez intervencije rukovaoca;
18) poluautomatski gasni gofioriići SU goribhici koji
su opremljeni samostalno delujućim ureĊajima za
paljenje, nadziranje plamena i upravljanje, pomoću kojih
se paljenje (puštanje u pogon) izvodi ruĉno, a posle
iskljuĉivanja plamenika nije moguće ponovno
automatsko paljenje;
19) regulatori su ureĊaji koji sluţe za odrţavanje
podesive regulacione veliĉine (npr. pritisak ili
temperatura) prema unapred zadatoj vrednosti;
20) ureĊaji za upravljanje su ureĊaji kojima se
ukljuĉuje ili iskljuĉuje gorionik prema unapred zadatom
programu na signal koji dolazi od regulatora, ureĊaja za
nadziranje, graniĉnih ureĊaja, prekidaĉa ili drugih sliĉnih
naprava;
21) ureĊaji za nadziranje su ureĊaji koji sluţe za
automatsku kontrolu odreĊenog pogonskog stanja ili
uslova (prisustvo plamena, otvoren ili zatvoren poloţaj
zapornih ili regulacionih ureĊaja, rad ventilatora ili
pumpe, dostizanje donje ili gornje granice pritiska ili
temperature gasa, vazduha, vode i pare);
22) disajni vod je vod koji spaja disajni otvor nekog
gasnog ureĊaja sa atmosferom;
23) ispušni vod je vod koji spaja ispušni otvor sa
atmosferom;
24) odušni vod je vod koji spaja izlazni otvor
sigurnosnog odušnog ventila sa atmosferom;
25) vod za izduvavanje je vod koji sluţi da se delovi
postrojenja rasterete pritiska, ispiraju, inertizuju ili odzraĉe;
26) vod propuštenog gasa je vod preko koga se
odvodi propušteni gas izmeĊu dva automatska ventila;
27) upravljaĉki vod je vod preko koga gorivi gas
pod pritiskom mehaniĉki izvršava mehaniĉki odreĊene
upravljaĉke funkcije;
147
I GRUPA

28) relativna gustina je bezdimenzionalna veliĉina Tabela br. 1. Mere u m

koja predstavlja odnos gustine nekog gasa i gustine Karakteristiĉna veliĉina Minimalna vrednost
vazduha;
29) gorivi gas je jedan gas ili smeša gasova koja u
Visina kotlarnice "N" za
odreĊenom odnosu sa vazduhom ili kiseonikom moţe ukupni kapacitet "Q"
da sagoreva;
30) produkti sagorevanja su gasovi koji su predali
korisnu toplotu, a nastali su u procesu sagorevanja u 50<Q<100kW 2,0
loţištu generatora toplote; (ventilatorski gorionici)
31) zaštitno dejstvo je dejstvo koje nastaje ako se 50<Q<100kW 2,2
sigurnosni elementi, odnosno zaštitne sprave aktiviraju; (atmosferski gorionici)
32) poseban graĊevinski objekt je objekt sa svih 100< Q < 200kW 2,8
strana okruţen slobodnim prostorom.
200 < Q < 600 kW 3,2
600 < Q < 1000 kW 3,6

2. LOKACIJA I DIMENZIJE KOTLARNICA 1000<Q<4000kW 4,0

Član 5.
Kotlamica moţe biti izgraĊena ili kao poseban
graĊevinski objekt, ili kao prislonjeni objekt, ili u sastavu
objekta druge osnovne namene.
Ako kotlamica nije izgraĊena kao poseban
graĊevinski objekt, dozvoljene su sledeće lokacije:
Visina objekta Dozvoljena lokacija
do 22 m od 22 proizvoljna krov,
do 40 m iznad prislonjeni
40 m poseban objekt
Ako su kotlarnice u sastavu objekta druge osnovne
namene, jedan zid mora biti postavljen prema
otvorenom prostoru.
Kotlarnice se smeju smeštati u podrum ako
prostorija nije ukopana više od 2/3 visine, a gornja
trećina mora biti u slobodnom prostoru.
Kotlamica sa periodiĉnim nadzorom ne mora biti
smeštena u zatvorenom objektu ako je njena oprema
na drugi naĉin obezbeĊena od oštećenja i ako je
predviĊena za ugradnju na slobodnom prostoru.
Član 6.
U objektima u kojima se stalno ili povremeno
okuplja veći broj ljudi, kao što su: pozorišta, bioskopi,
dvorane za razne priredbe, bolnice, deĉiji domovi i
staraĉki domovi, kotlarnice se smeštaju u prostorije koje
nisu ispod nivoa okolnog terena, a ĉija su najmanje dva
zida u slobodnom prostoru.
Član 7.
Kotlarnice se ne smeju smeštati u prostorije bez
spoljnog zida.
Član 8.
Prostorije kotlarnice moraju biti takvih dimenzija da
se zadovolje zahtevi montaţe, rukovanja i odrţavanja
za sve delove postrojenja. Minimalne vrednosti su date
u tabeli 1.
Komunikacioni prolazi i slobodan prostor za prilaz
opremi ne smeju biti uţi od 0,8 m.
4000 < Q < 8000 kW 4,5
8000<Q<10000kW 5,0
preko 10000 kW zavisno od
odabrane opreme
- udaljenost kotla od boĉnog zida 0,7
- udaljenost kotla sa ventilatorskim 0,5
gorionikom od zadnjeg zida
- udaljenost kotla s atmosferskim 1,0
gorionikom I osiguraĉem strujanja od
zadnjeg zida
- rastojanje izmeĊu kotlova 0,5
Udaljenost ĉela kotla do prednjeg zida, odnosno
instalacije na njemu mora biti tolika da se servis i
odrţavanje gorionika i kotla mogu besprekorno
obavljati, pri ĉemu u bilo kojoj fazi rada mora ostati
slobodan prolaz od 0,8 m.
Pod udaljenošću podrazumeva se slobodan prostor
izmeĊu najisturenijih delova. Ako se kotlovi postavljaju
u parovima, mogu se postaviti neposredno jedan uz
drugi boĉnim stranama na kojima nema armature i
revizionih otvora i koje se pri remontu ne moraju skidati.
Tehniĉko rešenje kotlarnice mora biti takvo da je
osigurano jednostavno unošenje i iznošenje opreme.
3. TEHNIĈKE MERE ZAŠTITE OD POŢARA
Član 9.
Za konstrukciju i obloge kotlarnice moraju se
upotrebiti negorivi elementi. Prodor poţara kroz
konstrukcione elemente kotlamica spreĉava se izborom
elemenata sa potrebnom otpornošću prema poţaru.
Otpornost konstrukcije i obloge kotlamice prema
poţaru ispituje se prema jugoslovenskim standardima
JUS U.J1.090, JUS U.J1.100, JUS U.J1.110, JUS
U.J1.114, JUS U.J1.140 i JUS U.J1.160.
Za spreĉavanje preskoka poţara potrebno je da što
veći deo spoljnih površina objekta ĉiji je kotlamica deo
ili koji se nalazi u blizini kotlamice bude nezapaljiv, tako
da ne moţe postati izvor plamena, "leteće vatre" ili
zraĉenja toplote.
Staklene površine (na primer, prozori) koje su slabe
taĉke prema preskoku poţara, moraju se postavljati
tako da onemogućavaju preskok poţara.

148

Član 10.
Zidovi i krov kotlarnice moraju biti otporni prema
poţaru najmanje 1/2 h ako postoji opasnost od
preskoka ili prodora poţara.
Član 11.
Ako se ispod kotlarnice ne nalazi prostorija, pod se
izraĊuje samo od nezapaljivog materijala.
Ako se ispod poda kotlarnice nalazi prostorija, pod
mora biti otporan prema poţaru najmanje 1/2 h.
Član 12.
Generatori toplote moraju imati postolje, koje je
uzdignuto od poda najmanje 5 do 10 cm.
Član 13.
Vrata i prozori na zidovima otpornim prema poţaru
moraju biti najmanje jednako otporni prema poţaru kao
i zidovi na kojima se nalaze.
Vrata kotlarnice moraju se otvarati upolje.
Vrata moraju biti izraĊena tako da se sama zatvaraju.
Za spoljna vrata mora da se predvidi mogućnost
fiksiranja u otvorenom poloţaju. Ako se vrata
automatski zatvaraju, koristi se ĉeliĉna opruga, a ne
uljni zatvaraĉ. To vaţi i za vrata susedne prostorije.
Na izlazna vrata postavlja se jasno uoĉljivo i trajno
upozorenje "IZLAZ".
Na ulazna vrata, sa spoljne strane, postavlja se
natpis: "KOTLARNICA - NEZAPOSLENIMA ULAZ
ZABRANJEN".
Kotlarnica mora imati najmanje jedan prozor, i to na
spoljnom zidu. Slobodna površina prozora mora iznositi
najmanje 1/8 površine poda kotlarnice, a najmanje 30%
te površine mora biti izvedeno tako da se moţe otvarati.
Staklena površina jednog prozora ne srne biti veća
2
od 1,5 m .
Član 14.
IzmeĊu prostorije kotlarnice i drugih prostorija ne
smeju postojati otvori koji se ne mogu zatvoriti.
Član 15.
Kanali za dovod vazduha prema zagrejaĉu vazduha
i kanali za transport zagrejanog vazduha moraju se
nalaziti na rastojanju najmanje 1 m od zagrejaĉa i
moraju biti izraĊeni od nezapaljivog materijala otpornog
prema poţaru najmanje 1/2 h.
Član 16.
Na mestima na kojima kanali za dovod vazduha
prolaze kroz zidove otporne prema poţaru moraju biti
postavljene automatske protivpoţame klapne.
Protivpoţarne klapne i njihov okvir moraju biti otporni
prema poţaru najmanje kao i zid u koji se ugraĊuju.
Protivpoţarne klapne postavljene u sistem kanala
za grejanje vazduha moraju biti konstruisane tako da se
postigne automatsko zatvaranje ako je temperatura
vazduha koja prolazi najviše za 20°C veća od
oĉekivane maksimalne temperature. Temperatura
zatvaranja klapni mora biti izmeĊu 75°C i 130°C.
Član 17.
Cevi i kanali za transport toplote postavljaju se i
opremaju tako da ne mogu prouzrokovati poţar na
materijalu koji se nalazi u blizini.
Sistem grejanja vazduha ili sistem cirkulacije
vazduha izvodi se tako da ne moţe uticati na širenje
poţara i dima nastalog od poţara u prostoriji u kojoj je
uskladišten zapaljivi materijal ili u kojoj se rukuje tim
materijalom. Prolazi cevi u podovima i zidovima, pod
I GRUPA
se, pored ostalog, podrazumevaju prolazi gasnih cevi,
cevi centralnog grejanja, cevi za transport teĉnih goriva,
cevi hladne i tople vode, kanalizacionih cevi i
elektriĉnih i telefonskih kablova, moraju biti nepropusni
za gas.
Prolazi moraju biti takvi da se cevi mogu slobodno
širiti i skupljati.
Prolazi cevi u zidovima i podovima izmeĊu
kotlarnica i nepristupaĉnih prostora i u zidovima izmeĊu
kotlarnica i prostora za dovod gasa dozvoljeni su samo
ako su nepristupaĉni prostor i prostor za dovod gasa
ventilisani.
Ventilacioni otvori postavljaju se tako da ne postoji
opasnost od preskoka ili prodora poţara.
Otvori ili kanali za dovod vazduha, kao i ventilacioni
odvodni otvori ili kanali moraju biti izraĊeni od
nezapaljivog materijala.
Član 18.
U kotlarnici mora da postoji najmanje jedan
bezbedan izlaz. Bezbedan izlaz je i izlaz iz prostorije
kotlarnice u prostoriju na istom nivou, pod uslovom da
iz te prostorije postoji izlaz u slobodan prostor.
2
Ako je površina kotlarnice veća od 40 m ili ako je
kapacitet kotlarnice veći od 350 kW, u kotlarnici mora
da postoji i drugi izlaz na pogodnom mestu. Kao drugi
izlaz moţe posluţiti i dovoljno veliki i pristupaĉan
prozor, minimalnih dimenzija 60 cm x 90 cm, do kog se
moţe doći ugraĊenim penjalicama. Taj prozor se mora
otvarati u polje.
Član 19.
U kotlarnici ne smeju da se nalaze predmeti ili
sredstva koji povećavaju opasnost od poţara ili
eksplozije, na primer:
1) boce ili posude u kojima je gas uteĉnjen pod
pritiskom većim od atmosferskog;
2) drvo, papir, boja i razreĊivaĉi.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ĉlana, u
kotlarnici se mogu nalaziti boce ili posude sa
nezapaljivim gasom: membranske, ekspanzione
posude ako se pri temperaturi vazduha u kotlarnici od
20°C pritisak u posudama ne moţe povećati više od 6
bar; posude pod pritiskom koje pripadaju hidroforskoj
instalaciji; protivpoţarna sredstva; boce zapaljivih
gasova koji sluţe za potpalu goriva; boce zapaljivih
gasova potrebne za zavarivanje i rezanje u kotlarnici u
vreme izvoĊenja tih radova i pogonski rezervoari teĉnog
goriva sadrţaja do 1000 I.
Član 20.
Svaka kotlarnica mora biti snabdevena opremom za
gašenje poţara, koju ĉine hidrantska mreţa i mobilna
oprema.
Član 21.
Mobilna oprema za gašenje poţara u kotlarnici
sadrţi:
2
1) za kotlarnice površine poda do 50 m - dva S-6
aparata i jedan CO2 -5 aparat;
2 2
2) za kotlarnice površine poda od 50 m do 400 m -
dva S-9 aparata, jedan S-6 aparat i jedan CO 2 -5
aparat.
2
Za kotlarnice površine poda preko 400 m , mobilna
oprema bira se na osnovu proraĉuna.
Aparati se postavljaju na uoĉljivo i lako pristupaĉno
mesto uz zid i neposredno pored vrata, a najviše do
1,5 m iznad tla. MeĊusobna udaljenost aparata ne srne
biti veća od 20 m. Ako se osim gasovitog goriva koristi i
teĉno gorivo, u kotlarnici se mora nalaziti i sanduk sa
peskom.
149
I GRUPA
4. VENTILACIJA I VAZDUH ZA SAGOREVANJE
Član 22.
Prostor kotlarnice mora se provetravati tako da se
osigura potrebna koliĉina vazduha za sagorevanje i
odrţavanje standardnih radnih uslova. Provetravanje
mora biti prvenstveno prirodno, a ako to nije moguće,
moraju se stvoriti tehniĉki uslovi za prinudnu ventilaciju.
Kotlarnice sa atmosferskim gorionicima moraju imati
iskljuĉivo prirodnu ventilaciju.
Prilikom rada kotlarnice, prostor kotlarnice ĉija venti-
lacija ispunjava odredbe 61. 22. do 34. ovog pravilnika,
pod uslovom da su spojevi na cevovodu gasa kvalitetno
izvedeni i da kvalitet odrţavanja i eksploatacije odgova-
ra zahtevima iz poglavlja 9. i 10. ovog pravilnika, smatra
se neugroţenim prostorom prema jugoslovenskom sta-
ndardu JUS N.S8.007.
4.1 Prirodna ventilacija
Član 23.
Prirodnom ventilacijom prostora kotlarnice mora se
osigurati popreĉno ispiranje prostora kotlarnice, a
dimenzije i poloţaj, dovodnih i odvodnih otvora moraju
zadovoljavati zahteve iz ĉl. 24.do 29. ovog pravilnika.
Član 24.
Minimalna efektivna površina dovodnog otvora za
ventilaciju i vazduh za sagorevanje iznosi:
1) za kotlarnice kapaciteta do 1200 kW - Ao = 5.8 Q;
2) za kotlarnice kapaciteta većeg od 1200 kW -
Ao = 200 Q, gde je:
Ao - minimalna efektivna površina dovodnog otvora,
2
u cm ;
Q - ukupni kapacitet kotlarnice, u kW.
Član 25.
Minimalna efektivna površina odvodnog otvora
iznosi:
Ai = 1/3 Ao gde je:
Ai - minimalna efektivna površina odvodnog otvora,
2 Ventilacioni šaht mora biti izveden sa
u cm ;
Ao - minimalna efektivna površina dovodnog otvora
2 Otvori u rešetkama ventilacionih otvora ne smeju
iz ĉlana 24 u cm
Član 26.
Ako se vazduh za sagorevanje uzima direktno
spolja, a ne iz prostora kotlarnice, dovodni i odvodni
otvori su jednaki i iznose:
1) za kotlarnice kapaciteta do 1200 kVV
- Ao= At = 2 Q;
2) za kotlarnice kapaciteta većeg od 1200 kW
. Ao = A, = 67 Q
Član 27.
Za vreme rada kotlarnice sa maksimalnim kapa-
citetom, brzina vazduha na dovodnom otvoru ne srne
biti veća od 3 m/s ako se vazduh za sagorevanje uzima
iz prostora kotlarnice, a ako kotlovi ne rade ili ako se
vazduh za sagorevanje uzima direktno spolja, brzina
vazduha na dovodnom otvoru ne srne biti veća od 1 m/s.
Član 28.
Bez obzira na proraĉunatu vrednost, efektivna povr-
2
šina dovodnog otvora ne srne biti manja od 500 cm , a
2
odvodnog od 250 cm .
150
Član 29.
Odvodni otvori moraju biti izvedeni tako da ne
postoji mogućnost njihovog zatvaranja.
Dovodni i odvodni otvori moraju biti izvedeni tako da je
u svim okolnostima osigurana njihova efektivna površina.
Fiksni deo efektivne površine dovodnog otvora mora
biti najmanje jednak efektivnoj površini odvodnog otvora.
Vazduh za ventilaciju mora ulaziti nisko u kotlarnicu,
ali ne niţe od 30 cm iznad poda i ne više od 1/3 ukupne
unutrašnje visine kotlarnice.
Ako vazduh ulazi preko ventilacionog dovodnog
kanala, izlaz kanala izvodi se sa skošenjem od 45°.
Ako se izvode pravougaoni otvori, odnos manje i ve-
će strane moţe biti maksimalno 1:1,5. Ako se iz
konstrukcionih razloga izvode otvori sa odnosom strana
većim od 1 : 1,5, do odnosa 1 : 5, slobodni presek mora
se povećati najmanje za 10%, a do odnosa 1:10 - naj-
manje za 25%. Kraća strana ne srne biti manja od 10 cm.
Odvodni otvori moraju biti na što većoj visini,
direktno na suprotnom spoljnom zidu u odnosu na
dovodne otvore, ili prikljuĉeni na vertikalni odvodni
kanal. Izuzetno za kotlarnice sa atmosferskim
gorionicima kapaciteta do 1000 kW, odvodni otvor
moţe se postaviti na isti zid kao i dovodni otvor. U tom
sluĉaju efektivna površina odvodnog otvora mora biti
jednaka efektivnoj površini dovodnog otvora.
Odnos stranica odvodnog kanala pravougaonog
preseka ne srne prelaziti vrednost 2:1. a kanala
smeštenog neposredno uz dimnjak - 2,5:1, s tim što
kraća strana ne srne biti manje od 10 cm. Na odvodni
otvor vertikalnog odvodnog kanala ne postavljaju se
rešetke ili mreţice.
Najmanja visina na koju se postavlja odvodni otvor
iznosi 2/3 ukupne unutrašnje visine kotlarnice,
raĉunajući od poda do donje ivice odvodnog otvora.
Ako se koriste rešetke, ukupni otpor rešetki u
otvorima prikljuĉnih kanala ne srne biti veći od otpora
koji izazivaju sami otvori, što se dokazuje proraĉunom.
Ventilacioni otvori se moraju nalaziti najmanje 30
cm iznad nivoa tla ako se postavljaju u vertikalne zidove
ili 30 cm iznad poda ventilacionog šahta.
Zidovi ventilacionog šahta moraju biti izdignuti iznad
okolnog terena najmanje 30 cm.
odvodnjavanjem.
imati dimenzije manje od 10 mm.
Na ventilacione otvore koji se ne mogu zatvarati
stavljaju se protivkišne rešetke.
4.2 Prinudna ventilacija
Član 30.
Prinudna ventilacija kotlarnica izvodi se ugradnjom
odnosnog - ventilatora, a dovod vazduha je prirodan -
bez ventilatora. Potpritisak u kotlarnici ne srne preći
vrednost od 0.2 m bar
Član 31.
Odsisni ventilator iz ĉlana 30. ovog pravilnika
dimenzioniše se u odnosu na kapacitet kotlarnice tako
da koliĉina odsisnog vazduha iz kotlarnice iznosi:
L = (0,7-0,9) Q - ako se vazduh za sagorevanje
uzima iz prostora kotlamice;
L = Q - ako se vazduh za sagorevanje uzima
direktno spolja, gde je:
3
L - kapacitet odsisnog ventilatora, u m Ih,
Q - ukupni kapacitet kotlarnice, u kVV.
 I GRUPA
Član 32. Član 39. Glavni zaporni
Pri neispravnom radu ili prekidu rada ureĊaja za organ mora biti jasno obeleţen.
prinudnu.ventilaciju morale obustaviti rad gorionika.
Neispravnim radom prinudne ventilacije smatra se 6.2 Merenje protoka gasa
odstupanje nadziranog parametra za 30% od zadate
vrednosti u trajanju duţem od 1 min. Prinudna Član 40.
ventilacija mora biti kontrolisana i izvedena tako da Oprema za merenje protoka gasa (meraĉ protoka i
nijedan elektriĉni ureĊaj u kotlarnici, osim opreme za pripadajući zaporni organi) prioritetno se smešta u
prinudnu ventilaciju, ne bude pod elektriĉnim naponom odgovarajuću prostoriju uz kotlarnicu, a ako to nije
pre nego što odsisni ventilator ispravno radi najmanje 5 moguće, u merno regulacionu stanicu ili u kotlarnicu.
min. Izuzetak su instalacije nuţnog osvetljenja i pumpi Ako se oprema za merenje protoka gasa postavlja u
napojnog sistema postrojenja, jer bi iznenadni pad kotlarnicu, ona mora biti neposredno iza ulaza gasne
pritiska doveo do nepoţeljnog isparavanja napojne cevi u kotlarnicu.
Sva elektriĉna oprema za prinudnu ventilaciju koja Oprema mora biti zaštićena od mehaniĉkog
je smeštena u prostor kotlarnice ili je odsisnim oštećenja i toplotnog zraĉenja.
ventilacionim kanalom povezana sa prostorom
kotlarnice mora biti izvedena u odgovarajućoj 6.3 Cevovodni razvod
protiveksplozivnoj zaštiti elektriĉnih ureĊaja koji su
Član 41.
namenjeni za upotrebu u prostorima ugroţenim od
eksplozivnih smeša. Razvod gasnog cevovoda mora biti takav da gasna
Član 33. instalacija ne bude izloţena riziku od mehaniĉkog
Prinudna ventilacija kontroliše
oštećenja, toplotnog naprezanja ili hemijskih uticaja.
se nadziranjem potrebnog protoka ili potrebnog pritiska
Cevi se ne smeju postavljati ni delimiĉno ni potpuno u
u ventilacionim kanalima.
podove, stubove, grede, zidove i si.
Prilikom aktiviranja bilo kog od zaštitnih ureĊaja
Cevi se ne smeju postavljati u skladišta ili kroz
kojima se vrši nadziranje, svi elektriĉni ureĊaji u
skladišta teĉnih i ĉvrstih goriva, odvodne kanale,
kotlarnici moraju ostati bez elektriĉnog napona, osim
kanalizacione otvore, vozna okna za lift, ventilacione
nuţnog osvetljenja, i pumpi napojnog sistema gde bi
Cevi se ne smeju postavljati na mesta koja, nisu
iznenadni pad pritiska doveo do nepo ţeljnog
ventilisana ili su nedovoljno ventilisana, kao što su:
isparavanja vode.
cevovodni tuneli, podrumi, prizemlja, prostori
Nuţno osvetljenje iz ĉlana 33. ovog pravilnika mora nedovoljno visoki za kretanje ljudi, spuštene tavanice
biti izvedeno u odgovarajućoj protiveksplozivnoj zaštiti. itd. Cevi ne mogu saĉinjavati sastavni deo konstrukcije
niti sluţiti kao njeno ojaĉanje.
Član 42.
5. DETEKCIJA GASA Razvod gasnog cevovoda mora biti izveden tako da
se obezbedi dovoljan razmak izmeĊu cevi za gas i
drugih vodova. Razmak oslonaca i udaljenost cevovoda
Član 35.
od zida odreĊuju se prema tabeli 2.
Sistem za detekciju gasa obavezno se ugraĊuje u
kotlarnice koje se nalaze ispod nivoa okolnog terena i
kotlarnice iz ĉlana 6. ovog pravilnika.
Tabela 2.
Član 36. br.
Preĉnik cevi, Debljina zida
Detekcija gasa je u funkciji kontrole, sa zaštitnim u mm u mm Razmak Udaljenost
dejstvom na nivou zvuĉnog i optiĉkog alarma. oslonaca od zida
Detekcija gasa se ne srne koristiti u drugim oblicima nazivni spoljni glatke cevi sa um u mm
zaštitnih dejstava, kao što je blokada ili zabravljivanje. cevi navojem
15 21,3 2,6 3,25 2,5 40
20 26,9 2,6 3,25 2,7 50
6. GASNA OPREMA 25 33,7 2,6 3,25 3,0 80
40 48,3 2,6 3,25 3,5 90
6.1 Glavni zaporni organ 50 60,3 2,9 3,65 4,1 110
65 76,1 2,9 5,2 120
Član 37. 80 88,9 3,2 5,6 130
Na cevovodu, na sigurnom i uvek pristupaĉnom 100 114,3 3,6 6,2 150
mestu izvan prostora kotlarnice, mora se obezbediti 125 139,7 4,0 6,9 160
zaporni organ za brzo ruĉno zatvaranje dovoda gasa u 150 168,3 4,5 7,6 180
kotlarnicu. 200 219,1 5,9 8,7 210
250 273,0 6,3 9,7 250
Član 38.
300 323,9 7,1 12,2 275
Manipulaciju glavnim zapornim organom za brzo
350 355,6 7,1 13,0 300
zatvaranje dovoda gasa i rukovanje i ĉuvanje sredstava
400 406,4 7,1 14,5 350
za nesmetanu manipulaciju tim organom mogu obavljati
samo za to struĉno osposobljena lica. 450 457,2 7,1 15,5 400
500 508,0 7,1 16,0 400

151
I GRUPA
Gasne cevi se ni pod kakvim uslovima ne smeju po-
stavljati na mesta ispod cevi koje sadrţe agresivne flui-
de ili ispod cevi na kojima moţe doći do kondenzacije.
Prolaz kroz zid izvodi se sa zaštitnom cevi. U kotlarnici,
cevovodi se vode slobodno uz zidove, ispod plafona,
odnosno uz bok kotla, ispred gasne rampe mora se
predvideti mesto za ispuštanje kondenzata i drugih
neĉistoća.
Član 43.
Spojevi na gasnim cevovodima mogu biti zavareni,
sa prirubnicama i navojni.
Spojevi sa prirubnicom dozvoljavaju se za postavlja-
nje armatura na cevovod i kad se zahteva rastavljiv
spoj.
Navojni spojevi se smeju izvoditi samo kod
nadzemnih cevovoda. U tabeli 3 dati su najveći nazivni
preĉnici cevi koje se mogu spajati pomoću navojnih
spojeva zavisno od radnog pritiska gasa.
Tabela br. 3.
Dozvoljeni radni pritisak uNazivni preĉnik cevi u mm
bar
14 50
40
Član 44.
Svi zavareni spojevi moraju biti izvedeni, u pogledu
klasa kvaliteta, prema jugoslovenskom standardu
JUSS.T3.010.
Član 45.
Kontrola gasnog cevovoda sastoji se od sledećih
faza:
1) vizuelni pregled cevovoda;
2) kontrola zavarenih spojeva;
3) ispitivanje ĉvrstoće cevovoda;
4) ispitivanje zaptivenosti cevovoda.
Član 46.
Ĉvrstoća gasnog cevovoda do 100 mbar ispituje se
vazduhom ili azotom. Ispitni pritisak je veći od radnog
pritiska za 1 bar. Ispituju se novopoloţeni cevovodi bez
armature i pre bojenja. Pošto se izjednaĉi temperatura
cevovoda i okoline, ispitni pritisak ne srne da opadne u
toku 30 min.
Zaptivenost gasnog cevovoda pritiska do 100 mbar
ispituje se vazduhom ili azotom posle ugradnje
armature. Ispitni pritisak mora biti veći za 10% od
maksimalnog radnog pritiska, ali najmanje 50 mbar.
Pošto se izjednaĉi temperatura cevovoda i okoline,
ispitni pritisak ne srne pasti u toku 10 min. Takvom
ispitivanju, osim novih cevovoda, podvrgavaju se i
cevovodi koji su bili van upotrebe duţe od šest meseci,
kao i cevovodi posle rekonstrukcije.
Merni instrument mora biti takve taĉnosti da se
moţe oĉitati pad pritiska od 0,1 mbar.
Član 47.
Cevovodi radnog pritiska iznad 100 mbar mogu se
ispitivati istovremeno na ĉvrstoću i na zaptivenost.
Cevovodi radnog pritiska od 100 mbar do 1 bar ispi-
tuju se vazduhom ili azotom. Ispitni pritisak je za 3 bar
veći od radnog pritiska. Posle ĉekanja od 3 h, radi izje-
dnaĉenja temperature, ispitivanje traje 2 h. U tom peri-
odu oĉitava se pritisak svakih 10 min i beleţe vrednosti
radi upisivanja u ispitni dokument. Ispitivanje zadovolja-
152
va ako u tom periodu nema vidljivog pada pritiska. Me-
renje se vrši manometrom klase 0,6 preĉnika skale min.
150 mm, a mernog podruĉja 50% iznad ispitnog pritiska.
Za cevovode radnog pritiska od 1 bar do 4 bar
ispitivanje se sprovodi na isti naĉin kao za cevovode
radnog pritiska do 1 bar, s tim što je ispitni pritisak za 2
bar veći od radnog pritiska gasa. Svi zavareni spojevi
na ovim cevovodima moraju biti snimljeni.
Za vreme ispitivanja termometrima se kontroliše
izjednaĉenje temperature i eventualne promene
tempera-ture okoline.
Član 48.
Nepropusnost gasne rampe ispituje se prema
uputstvu proizvoĊaĉa gorionika. Ispitni pritisak je dva
puta veći od radnog pritiska, a najmanje 100 mbar.
Gasna rampa se smatra nepropusnom ako posle 5 min
pad pritiska nije veći od 1 mbar.
6.4. Disajni ispušni i odušni vod, vod za
izduvavanje i vod propuštenog gasa
Član 49.
Završeci disajnog, ispušnog i odušnog voda, voda
za izduvavanje i voda za odvod propuštenog gasa
moraju biti izvedeni u spoljnu atmosferu.
Ispušni otvori disajnog, ispušnog i odušnog voda;
voda za izduvavanje i voda propuštenog gasa moraju
biti udaljeni od prozora i drugih otvora na zgradama
najmanje 1 m.
Nazivni preĉnici disajnog, ispušnog i odušnog voda
za izduvavanje i voda propuštenog gasa moraju iznositi
najmanje DN 20.
Ne dozvoljava se izvoĊenje ispušnog voda zajedno
sa odušnim vodom, vodom za izduvavanje i (ili) vodom
za odvod propuštenog gasa.
Na izlaznom otvoru vodova iz ovog ĉlana mora se
ugraditi zaštitna mreţica.
6.5 Gasni gorionici
Član 50.
Gasni gorionici mogu biti izvedeni kao sastavni deo
generatora toplote ili kao zasebni deo gasne opreme.
Gasnim gorionicima moraju se postizati deklarisani
parametri sagorevanja u radu s generatorom toplote na
koga se ugraĊuju ili ĉiji su sastavni deo.
Vrednosti temperature, toplotnih opterećenja i
preuzete toplote u karakteristiĉnim delovima loţišnog
prostora generatora toplote u radu sa odabranim
gasnim gorionikom ne smeju biti veće od vrednosti
datih u termiĉkom proraĉunu ili drugoj dokumentaciji
generatora toplote.
Na dimovodnom prikljuĉku generatora toplote u
radu sa odabranim gasnim gorionikom ne srne se javiti
natpritisak u toku pogona. To se ne odnosi na
dimovodne sisteme za koje je predviĊeno da rade pod
stalnim natpritiskom. Ventilatorski gasni gorionici
moraju odgovarati sigurnosno-tehniĉkim zahtevima i biti
ispitani u skladu sa standardom JUS M.E3.432.
Pri izboru gasnih gorionika i njihove opreme za
odreĊeni generator toplote kapaciteta iznad 120 kVV, u
skladu sa standardom JUS M.E3.439, obavezno se
izraĊuje funkcionalna šema sigurnosne zaštite gasne
loţišne instalacije. Funkcionalna šema sigurnosne
zaštite gasne loţišne instalacije mora da sadrţi:
1) uslove za obezbeĊenje sigurnosnog rada gasne
loţišne instalacije;
2) periode nadziranja zadatih uslova u toku ciklusa
rada gasne loţišne instalacije;

3) vrstu iskljuĉivanja gasnog gorionika ako se ne is-
pune zadati uslovi.
Ugradnja ventilatorskog gasnog gorionika na
generator toplote ne srne izmeniti oblik niti dimenzije
loţišnog prostora generatora toplote.
Član 51.
Za generatore toplote nazivnog toplotnog
opterećenja do 350 kW dozvoljava se ugradnja gasnog
gorionika sa jednostepenom regulacijom (ukljuĉeno-
Za generatore toplote nazivnog toplotnog optereće-
nja iznad 350 kW zahteva se dvostepena regulacija
(maksimalno-minimalno-iskljuĉeno), iznad 1200 kW -
dvostepena klizna regulacija, a iznad 2400 kVV - konti-
nuirana regulacija.
6.6 Generator toplote
Član 52.
Konstrukcija, izbor materijala i izrada generatora
toplote moraju biti takvi da generator toplote moţe
izdrţati sve uslove rada predviĊene tehniĉkim
zahtevima, a da se ne pokaţu trajne deformacije ili
Ako u generatoru toplote mogu sagorevati i druga
goriva (ĉvrsta ili teĉna), on mora ispunjavati i zahteve
koji se postavljaju za svaku vrstu -goriva posebno.
U tehniĉkoj dokumentaciji svakog generatora toplote
moraju biti definisani sledeći parametri:
1) nazivni kapacitet u radu sa gasovitim gorivom;
2) minimalni kapacitet u radu sa gasovitim gorivom;
3) nazivni kapacitet u radu sa alternativnim gorivom:
4) minimalni kapacitet u radu sa alternativnim gori
vom;
5) radni pritisak i temperatura nosioca toplote;
6) dozvoljen maksimalni radni pritisak i temperatura
nosioca toplote;
7) dozvoljen koeficijent viška vazduha;
8) gubitak na strani dimnih gasova;
9) minimalna i maksimalna temperatura izlaznih di
mnih gasova;
10) maksimalni sadrţaj CO2;
11) dozvoljeni sadrţaj 62 ;
12) stepen korisnog dejstva;
13) dozvoljena temperatura dimnih gasova u karak
teristiĉnim defovima loţišnog prostora;
14) dozvoljena koliĉina preuzete toplote u karakteri
stiĉnim delovima loţišnog prostora.
Član 53.
Zavisno od vrste nosioca toplote i izrade loţišta
generatora toplote, u sistem se ugraĊuju pouzdani
ureĊaji za regulaciju, upravljanje i nadziranje najmanje
za sledeće veliĉine:
1) temperaturu i/ili pritisak nosioca toplote;
2) minimalni nivo teĉnog nosioca toplote (pad nivoa
ispod utvrĊenog);
3) nedovoljan protok nosioca toplote;
4) pritisak u loţištu.
Graniĉne vrednosti nabrojanih veliĉina ispod ili iz-
nad kojih generator toplote moţe bezbedno izdrţati sve
predviĊene uslove rada moraju biti utvrĊene tehniĉkim
uputstvima ili drugom dokumentacijom generatora to-
plote, prema jugoslovenskim standardima JUS M.
E3.439, JUS M.E6. 120, JUS M.E6.200, JUS M. E6.201,
JUS M.E6.202 i JUS M.E6.203.
I GRUPA
6.7. Odvod produkta sagorevanja
Član 54.
Ceo sistem za odvod produkata sagorevanja, od
prikljuĉka na generator toplote do ispuštanja produkata
sagorevanja u atmosferu, mora biti u skladu sa
odgovarajućim jugoslovenskim standardima.
7. POSEBNI ZAHTEVI ZA PRATEĆE
INSTALACIJE
Član 55.
Obavezno je ugraĊivanje glavnog prekidaĉa za
nuţno iskljuĉivanje elektriĉne energije. Glavni prekidaĉ,
odnosno distributivni ormar kotlarnice mora biti smešten
van prostora kotlarnice.
Taster za nuţno iskljuĉivanje instalira se najmanje
na jednom mestu, i to na izlazu iz kotlarnice i/ili u
neposrednoj blizini evakuacionih puteva. Tasterom za
nuţno iskljuĉivanje svi potrošaĉi moraju se dovesti u
beznaponsko stanje, osim instalacija nuţnog osvetljenja
i pumpe napojnog sistema postrojenja, gde bi iznenadni
pad pritiska doveo do nepoţeljnog isparavanja napojne
vode.
Član 56.
Obavezno je ugraĊivanje utiĉnice napona 24 V za
prikljuĉak prenosive ruĉne svetiljke.
Član 57.
Vodovod i kanalizacija moraju se izvesti u sklopku
ĉitave instalacije objekta, s tim što u kotlarnici mora da
se nalazi umivaonik sa slivnikom i nastavkom za
gumenu cev nazivnog otvora DN 20.
Član 58.
Kanalizacioni odvodi i odvodi za umivaonik i sliĉno
moraju biti izraĊeni tako da se ne moţe doći do direktne
veze izmeĊu kotlarnice i glavne kanalizacije.
Smatra se da su uslovi zadovoljeni ako je odvodna
cev opremljena sifonom i ako je prikljuĉena na
ventilisanu cev glavne kanalizacije ili na odvodni šaht
koji se nalazi izvan kotlarnice i koji se direktno ventiliše.
Član 59.
Pravilnim lociranjem kotlarnice i po potrebi,
dodatnom ugradnjom zvuĉne izolacije mora se spreĉiti
nastajanje i širenje buke i vibracija iznad dozvoljenih
8. PROJEKTOVANJE, GRAĐENJE I PRVO
PUŠTANJE U POGON
Član 60.
Tehniĉka dokumentacija gasne kotlarnice sastoji se od:
1) projektne dokumentacije;
2) projektne dokumentacije izvedenog stanja:
3) izveštaja 0 ispitivanju za elektroradove;
4) zapisnika 0 ispitivanju na ĉvrstoću;
5) zapisnika o ispitivanju na zaptivenost;
6) izveštaja 0 vizuelnom pregledu;
7) zapisnika o funkcionalnom ispitivanju;
8) dokumenta 0 prvom puštanju u pogon.
153
I GRUPA
Član 61.
U projektnoj dokumentaciji gasne kotlarnice definišu se:
1) vrsta goriva;
2) vrsta nadgledanja;
3) maksimalno opterećenje;
4) radni pritisci gasa;
5) lokacja objekta;
6) trasa cevovoda;
7) tehniĉki podaci o opremi;
8) dispozicija opreme;
9) sistem ventilacije;
10) sistem odvoĊenja produkata sagorevanja;
11) postupak u sluĉaju grešaka u toku pogona;
12) zaštita od poţara i eksplozije;
13) zaštitna i radna dejstva;
14) zaštitna vremena sigurnosnih ureĊaja.
Član 62.
Za elektroradove moraju se pribaviti izveštaji o
ispitivanju:
1) otpornosti petlje;
2) otpornosti uzemljenja;
3) otpornosti izolacije:
4) stepena mehaniĉke zaštite komandnog ormara;
5) funkcionalne kontrole komandnog ormara, koju
vrši proizvoĊaĉ;
4) ugraĊene opreme u sklopu elektriĉne instalacije
kotlarnice (rasvetna tela, utiĉnice, motori, tasteri za
nuţno iskljuĉenje, rasklopni aparati, termostati,
presostati, sonde, graniĉne sklopke, sistem detekcije,
kaloriferi).
Za svaki deo opreme gasne instalacije mora da
postoji tehniĉko uputstvo.
Član 64.
Uputstvo o rukovanju i odrţavanju gasne kotlarnice
mora se postaviti na vidno mesto u kotlarnici.
Sastavni deo uputstva iz stava 1. ovog ĉlana ĉini
uputstvo o rukovanju gasnom loţišnom instalacijom.
Uputstvo o rukovanju gasnom loţišnom instalacijom
mora da sadrţi:
1) šeme izvedenog stanja gasne loţišne instalacije i
elektriĉne opreme;
2) funkcionalnu šemu sigurnosne zaštite gasne lo
ţišne instalacije;
3) opis gasne loţišne instalacije i njenih sigurnosnih
tehniĉkih ureĊaja;
4) naĉin rukovanja elektriĉnom instalacijom;
5) postupak prilikom puštanja u pogon;
6) postupak prilikom pojave smetnji;
7) postupak pri duţem prekidu rada postrojenja;
8) postupak kontrole za sigurnost i zaštitu gasne
loţišne instalacije;
9) postupak u sluĉaju opasnosti.
Postupci vršenja kontrole sistema za sigurnost i
zaštitu gasne loţišne instalacije iz taĉke 8. stava 3.
ovog ĉlana utvrĊuje se u skladu sa tehniĉkim uputstvom
proizvoĊaĉa gasnog gorionika i generatora toplote, a
periodi vršenja kontrole moraju biti u skladu sa ĉlanom
73. ovog pravilnika.
Član 65.
Kad je gasna instalacija završena, a pre nego što se
gas pusti u instalaciju, pristupa se ispitivanju instalacije
na ĉvrstoću i zaptivenost prema odredbama ĉl. 46, 47. i
48. ovog pravilnika, o ĉemu se saĉinjavaju zapisnici.
154
Član 66.
Ako instalacija zadovoljava uslove u pogledu
ĉvrstoće i zaptivnosti, pristupa se vizuelnom pregledu
kojim se proverava da li su oprema i ureĊaji isporuĉeni i
ugraĊeni prema odobrenoj projektnoj dokumentaciji o
ĉemu se sastavlja izveštaj.
Član 67.
Posle vizuelnog pregleda, proverava se pravilnost
funkcionisanja gasne instalacije. Posebno se proverava
ispravnost podešavanja i povezivanja sigurnosne i
regulacione opreme, posle ĉega se pristupa izradi
zapisnika o izvršenom funkcionalnom ispitivanju.
Član 68.
Posle završenih pregleda, provera i ispitivanja,
sastavlja se dokument o prvom puštanju u pogon gasne
instalacije, koji sadrţi: rezultate ispitivanja, zakljuĉke o
usaglašenosti sa ovim pravilnikom, opis ureĊaja i
opreme za ispitivanje, imena i struĉnu spremu lica koja
su vršila ispitivanja i datum ispitivanja.
9. EKSPLOATACIJA
Član 69.
Rad gasne loţišne instalacije u fazi eksploatacije
moţe nadgledati lice sa proverenom struĉnom
osposobljenošću za rad na konkretnoj opremi i
U toku nadgledanja mora se izvršiti sledeće:
a) puštanje u pogon i kontrola ispravnosti rada i
zaustavljanja, u skladu sa uputstvom za rukovanje;
b) pri ukljuĉivanju gasne loţišne instalacije, a posle
ispada koji moţe biti posledica radnje rukovaoca ili
dejstva zabravljivanja, mora se nadgledati tok ĉitavog
programa od poĉetka "zahteva u toploti", prema
funkcionalnoj šemi;
v) pregled gasne lo ţišne instalacije sa
odgovarajućim priborom radi obezbeĊenja njenog
pravilnog rada i taĉnog funkcionisanja, posebno radi
obezbeĊenja zaptivnosti spojeva, cevi i armatura, u
skladu sa zahtevima ĉlana 73. ovog pravilnika;
g) kontrola sistema za sigurnost i zaštitu gasne
loţišne instalacije prema utvrĊenoj proceduri, koja se
definiše u uputstvu za rukovanje;
d) blagovremeno izveštavanje o svim uoĉenim
nedostacima i izvršenim prepravkama na gasnoj
loţišnoj instalaciji;
Ċ) voĊenje dnevnika loţenja.
Član 70.
U dnevnik loţenja treba ĉitko i neizbrisivo upisati
sva zapaţanja o uoĉenim nedostacima i popravkama
gasne loţišne instalacije u toku nadgledanja, kao i
sledeće podatke, sa taĉno naznaĉenim vremenom
njihovog uzimanja:
1) opterećenje gasnog gorionika;
2) pritisak gasa ispred i iza regulatora pritiska na
gasnoj rampi;
3) temperatura produkata sagorevanja na izlazu iz
generatora toplote;
4) temperatura i/ili pritisak nosioca toplote;
5) izgled sagorevanja;
6) stabilnost plamena.
U dnevnik loţenja upisuju se i rezultati postupaka
sprovedenih prema odredbama ĉlana 73. ovog pravilnika.
 I GRUPA
Član 71. Ako je predviĊeno da se pregledi izvrše dva puta
Stalno nadgledanje gasne loţišne instalacije obave- godišnje, jedan pregled se obavezno vrši na poĉetku
zno je za kotlarnice sa: sezone loţenja, a drugi u toku sezone loţenja.
1) generatorima toplote na koje se odnosi propis za P Za kotlarnice. koje rade neprekidno više od sedam
izradu i upotrebu parnih kotlova, jja^jjjj^gudova, pregre- rheseci, kontrolni pregledi i ispitivanja vrše se posle
jaĉa pare i zagrejaĉa vode; " ~ redovnog remonta i servisa.
2) vrelouljnim kotlovima;
3) poluautomatskim gasnim gorionicima. Tabela br. 4.
Stalno nadgledanje obavlja se u neposrednoj blizini Predmet provere, pregleda, Provera Pregled Kontrola
gasne loţišne instalacije ili u kontrolnoj prostoriji. kontrole i ispitivanja i
U kontrolnoj prostoriji moraju se nalaziti zvuĉni ispitivanj
alarm i svetlosna signalizacija, koji se moraju ukljuĉiti 1 2 3 4e
prilikom svakog zabravljivanja gasne loţišne instalacije. 1. Gasni gorionik (glavni godišnje
Pre otklanjanja kvara na gasnoj loţišnoj instalaciji koji je gorionik i gorionik za
doveo do iskljuĉivanja gasnog plamenika moţe se is- potpaljivanje) 1.1. Ispravnost:
kljuĉiti zvuĉni alarm. Ako se nadgleda više od jedne a) vatrostalnog materijala
gasne loţišne instalacije, u kontrolnoj prostoriji mora biti (plamene glave) b) prozora za
osmatranje v) ureĊaja za
izvedena svetlosna signalizacija za svaku instalaciju
stabilizaciju g)otvora za
posebno. ispuštanje gasa i vazduha d)
Član 72 Plamene glave gorionika
(metalni deo)
Periodiĉno nadgledanje gasnih loţišnih instalacija
dozvoljeno je za kotlarnice u kojima se nalaze automat-
ski regulisane, upravljane i nadzirane gasne loţišne
instalacije koje nisu obuhvaćene ĉlanom 71. ovog pra- 2. Sistem za potpaljivanje godišnje godišnje
vilnika. 2.1 Ispravnost a) elektorda i
Periodiĉno nadgledanje moţe biti najmanje sedmo- izolacije b) kablovi
dnevno i jednodnevno. Sedmodnevno nadgledanje do- (spoljašnji) c) transformator
zvoljeno je za gasne loţišne instalacije koje udovoljava- d) prikljuĉaka 2.2.
ju sledećim zahtevima. Funkcionalnost: a) udaljenost
elektroda b) radne faze
1) da je omogućeno programirano ili daljinsko uklju
ĉivanje - iskljuĉivanje na poĉetku i kraju dnevnog pogo
na; 3. Zaštita od nestanka godišnje godišnje
2) da pojedinaĉno opterećenje generatora toplote plamena 3.1 Ispravnost: a) dva puta
nije veće od 1200 kW; ureĊaja za otkrivanje godišnje
3) da instalisani kapacitet kotlarnice, ako su instali- plamena b) oţiĉenja i
sane gasne loţišne instalacije, nije veći od 2400 kW. prikljuĉaka 3.2
Za ostale kotlarnice koje ispunjavaju uslove iz stava Funkcionalnost
1. ovog ĉlana zahteva se najmanje jednodnevno perio-
diĉno nadgledanje.
4. Sagorevanje 4.1 Izgled dva puta godišnje
Nadgledanjem u smislu stava 2. ovog ĉlana ne sma- sagorevanja 4.2 Opterećenje godišnje
tra se nadgledanje radnji i postupka prilikom ukljuĉiva- (gorionik) 4.3 Stabilnost godišnje
nja i iskljuĉivanja gasne loţišne instalacije. plamena 4.4 Sadrţaj dimnih
Periodiĉna nadgledanja obavljaju se u objektu gas- gasova (CO2, CO, O2,NO3) 4.5
ne loţišne instalacije. Vrednost temperature izlaznih
dimnih gasova-na
maksimalnom i minimalnom
opterećenju 4.6 Dinamika
10. PROVERE, PREGLEDI, KONTROLE I pregleda rukovaoca prema
ISPITIVANJA zahtevima ĉl. 71. i 72. ovog
pravilnika
Član 73.
Obavezne su redovne provere, pregledi, kontrole i 5. Regulacija protoka godišnje godišnje
ispitivanja gasne loţišne instalacije radi postizanja i vazduha i gasa 5.1 Stanje
odrţavanja pouzdanosti i sigurnosti rada. ureĊaja za rad podesive
Minimalni obim i maksimalni rokovi provere, pregle- klapne vazduha 5.2
da i kontrola, sa ispitivanjem funkcionalnosti zaštitnih Zaprljanost
kola, dat je u tabeli 4. 6. Ventilator vazduha za godišnje
Preglede vrši struĉno lice osposobljeno za puštanje sagorevanje 6.1 Za ispravno godišnje
u pogon i odrţavanje postrojenja odreĊenog tipa. stanje pokretnog mehanizma: godišnje
Kontrole i ispitivanja obavezni su za postrojenja je- a) remen i prenosni kaiš b) godišnje
spojnice 6.2 Zaprljanost 6.3
diniĉnog opterećenja većeg od 350 kW, a vrše ih zajed- Leţišta (Zamena leţišta vrši
no lica mašinske i elektrotehniĉke struke, posebno stru- se prema uputstvima
ĉno osposobljena za tu vrstu poslova. Kontrole i ispiti- proizvoĊaĉa) 6.4
vanja obuhvataju proveru svih uslova utvrĊenih funkci- Priĉvršćivanje obrtnog kola
onalnom šemom sigurnosne zaštite gasne loţišne in- ventilatora na pogonsku
stalacje. osovinu
Godišnji pregledi i ispitivanja gasne loţišne instala-
cije moraju se izvršiti pre poĉetka sezone loţenja.

155
I GRUPA
Predmet provere, pregleda, Provera Pregled Kontrola i Predmet provere, pregleda, Provera Pregled Kontrola i
kontrole i ispitivanja ispitivanj kontrole i ispitivanja spitivanje
e
1 2 3 4 1 2 3 4
7. Gasni cevovodi sa dva godišnje godišnje 15. Prekidaĉ na pritisak godišnj godišnje godišnje
opremom za merenje, puta (gasa i vazduha) 15.1 e
regulaciju i sigurnosnu zaštitu godišnje Funkcionalnost 15.2
7.1 Zaptivnost (Pre ispitivanja Pravilno podešavanje
zaptiveno-ti gasnih cevovoda. 16. Sigurnosna vremena godišnje
mora se ispitati interna 16.1 Vreme pretprove- dva puta
zaptivenost prvog ruĉnog travanja 16.2 Graniĉno vreme godišnje
ventila.) 7.2 Funkcionalnost: a) potpa-Ijivanja mešavine vaz- dva puta
sistema za ventilaciju duha i gasa gorionika za godišnje godišnje
kotlarnice b) sistema disajnih i potpaljivanje 16.3 Graniĉno
ispušnih vodova c) sistema vreme potpaljivanja mešavine
odušnih vodova, voda za vazduha i gasa glavnog
izduvavanje i voda plamenika 16.4 Ukupno
propuštenog gasa 7.3 Stanje vreme zatvaranja
priĉvršćenja i oslanjanje
godišnje
cevovoda

17. Graniĉni prekidaĉi godišnje godišnje

17.1 Funkcionalnost
17.2 Podešenost 17.3
Ispravnost
8. Ruĉni zaporni organ dva godišnje godišnje 18. Deo gasne loţišne inst. godišnje
Unutrašnja zaptivnost puta na dimovodnoj strani 18.1 (nadleţna
8.2 Lako i jednostavno godišnj Zaprljanost (Viša temp. dimniĉarsk
prilaţenje i upotreba e sagorelih gasova od temp. a
koja je zabeleţena prilikom RO)
9. Filtri 9.1 dva godišnje prethodne kontrole moţe biti godišnje
Zaprljanost puta znaĉajna indikacija o (nadleţna
godišnje zaprijanosti.) 18.2 Spoljašnja dimniĉarsk
10. Regulatori pritiska zaptivenost (Taĉke a RO)
10.1 Funkcionisanje i posmatranja su prikljuĉak
podešenost 10.2 Stanje godišnje gorionika na prednjoj strani
godišnje
radnih delova 10.3 kotla, dimovodna vratanca i
Zaprljanost 10.4 spojevi dimovodnih kanala na
Podešavanje godišnje strani nosioca toplote.)
11. Sigurnosni zaporni meseĉn dva puta godišnje
godišnje
ureĊaji 11.1 Funkcionalnost o godišnje
(Rukovalac vrši kontrolu na godišnje
osnovu uputstva za rukovanje) 19. UreĊaji za upravljanje meseĉn godišnje godišnje
11.2 Unutrašnja zaptivenost regulaciju i nadziranje o
11.3 Ispravnost: a) zaptivnog (integralni deo generatora
materijala b) površine toplote) 19.1 Nivo teĉnosti a)
naleganja c) ventila d) radnog funkcionalnost b) podešenost
sistema (Ako se primenjuje 19.2 Protok a) Funkcionalnost
automatsko ispitivanje b) Podešenost
zaptivenosti sigurnosno- 19.3.Temperatura a)
zapornih ureĊaja, neće se Funkcionalnost b)
primenjivati taĉ. 11.1 i 11.2) Podešenost 19.4 Pritisak a)
Funkcionalnost b)
Podešenost

12. Oprema za automatsko dva puta godišnje

ispitivanje zaptivenosti 12.1 godišnje
Funkcionalnost 12.2 20. Regulaciona i/ili zaporna godišnje godišnje
Ispravnost dimovodna klapna
20.Uspravnost: a) taĉke
13. Sigurnosni prekidni ventili godišnje godišnje vešanja ili rotacije b) sistema
13.1 Funkcionalnost 13.2 za upravljanje klapnom 20.2
Unutrašnja zaptivenost 13.3 Zaprljanost (Ako podešavanje
Ispravnost: a) zaptivnog ne daje zadovoljavajući
materijala b) površine rezultat, odgovarajući delovi
naleganja c) ventila g) radnog moraju se oĉistiti) 20.3
sistema Pravilno zabravljivanje
Napomena: To se odnosi na
zabravljivanje stalno
14. Sigurnosni odušni ventil godišnje godišnje podešenih regulacionih
14.1. Funkcionalnost 14.2. dimovodnih klapni
Unutrašnja zaptivenost 14.3
Ispravnost: a) zaptivnog
materijala b) površine
naleganja v) ventila g) radnog
sistema

156

Predmet provere, pregleda,
kontrole i ispitivanja
1 2
21. Dimna promaja i ureĊaji
za nadziranje pritiska u loţištu
21.1 Funkcionalnost
21.2Podešenost
22. Elektrokomandni panel
sa opremom koja je ugraĊena
23. Signalne sijalice
23.1 Funkcionalnost
24. Sistem za detekciju
gasa 24.1 Vizuelni
pregled 24.2
Funkcionalnost 24.3
Baţdarenje
11. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
I GRUPA
Provera Pregled Kontrola i radni pritisak kotlarnica se mora smestiti u poseban
ispitivanje graĊevinski objekat.
Odredbe pravilnika ne odnose se na generatore
3 4 toplote (kotlove, gasne bojlere i grejaĉe vazduha) u
godišnje godišnje kojima pored gasovitog goriva istovremeno sagorevaju i
druga goriva. MeĊutim, pravilnik se odnosi na kotlove
koji imaju kombinovani gorionik (na primer: gas-mazut)
jer u njima sagoreva jedna vrsta goriva (ili gas ili
mazut). Pravilnik se ne odnosi na industrijska loţišta
godišnje godišnje (sušare, rotacione peći i si.), postrojenja koja delimiĉno
ili potpuno sluţe za proizvodnju elektriĉne energije
(gasne turbine i gasni motori spregnuti sa
godišnje godišnje
elektrogeneratorima), postrojenja kod kojih jediniĉno
opterećenje gorionika prelazi 30 MVV i na instalacije za
kvartalno godišnje
Gasna kotlarnica moţe biti izgraĊena kao poseban
kvartalno godišnje
objekat ili moţe biti u sastavu objekta druge namene.
kvartalno godišnje
Kad je kotlarnica u objektu druge namene a objekat nije
viši od 22 m kotlarnica moţe biti u bilo kom delu
objekta. U objektima visine od 22 do 40 m kotlarnica
moţe biti na krovu objekta ili u posebnom objektu koji je
prislonjen uz visoki objekat. Gasna kotlarnica za objekte
visine iznad 40 m mora biti u posebnom objektu pored
visokog objekta.

Član 74.
Na gasne kotlarnice izgraĊene i stavljene u pogon
pre stupanja na snagu ovog pravilnika primenjuje se
samo odredba ĉlana 73. ovog pravilnika.
Član 75.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku šest meseci
od dana objavljivanja u "Sluţbenom listu SFRJ".

Pravilnik o tehniĉkim normativima za projektOVaTijš,«-

graĊenje, pogon i odrţavanje gasnih kotlarnica
objavljene u "Sluţbenom listu SFRJ", broj 10/1990 a
izmene i dopune u broju 52/1990. U zbirci je dat
ispravljen i dopunjen tekst. Ovaj pravilnik je stupio na
snagu 23. avgusta 1990. godine.
Pravilnikom se propisuju tehniĉki uslovi za
kotlarnice ukupnog kapaciteta iznad 50 kW. Ukupni
kapacitet odnosi se samo na kotlove koji kao gorivo
troše gas. Ukoliko se u kotlarnici nalaze i kotlovi koji
troše ĉvrsta goriva a kapacitet gasnih kotlova prelazi 50
kVV ćela kotlarnica mora se tretirati kao gasna.
Najĉešće se kao gasovito gorivo koristi prirodni gas.
Gustina prirodnog gasa iznosi 0,55 do 0,70 od
gustine vazduha što znaĉi da je on lakši od vazduha i
da ima osobinu da se skuplja u gornjim delovima
Smeša propan-butana rede se koristi kao gorivo u
većim kotlarnicama. Relativna gustina (odnos prema
gustini vazduha) smeše propan-butan-vazduh iznosi
1,15 do 1,22 što znaĉi da je ta smeša teţa od vazduha i
skuplja se u donjim zonama prostorija kao i u
udubljenjima u podu.
Relativna gustina gasova koji se koriste kao gorivo
utiĉe na definisanje uslova za ventilaciju odnosno na
odreĊivanje zona opasnosti u kotlarnici.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na kotlarnice
koje se nalaze u sastavu stambenog ili sliĉnog objekta
u kome se zadrţava ili boravi veći broj ljudi u kojima
najveći dozvoljeni radni pritisak gasa iznosi 100 mbar.
Ova odredba ukazuje da gasne kotlarnice u stambenim
objektima, bolnicama, školama, pozorištima, bioskopi-
ma, hotelima, poslovnim zgradama, trgovaĉkim centri-
ma i sliĉnim objektima ne mogu koristiti gas ĉiji je radni
pritisak veći od 100 mbar. Ukoliko kotlovi zahtevaju veći

157
I GRUPA
f) Lokacija
kotlarnice
a. Kotlamica kao slobodnostojeći objekat
b. Kotlarnica u podrumu
c. Kotlarnica u suterenu
d. Kotlarnica na poslednjoj etaţi
e. Kotlarnica u potkrovlju
f. Kotlarnica na krovu
Mesto za gasnu kotlarnicu mora biti odreĊeno tako
da u sluĉaju izbijanja poţara u kotlarnici ne bude ugro-
ţen ceo objekat a posebno deo gde borave ljudi Pod
odreĊenim okolnostima u kotlarnici moţe doći i do eks-
plozije gasa. Zbog toga kotlarnica treba da bude smeš-
tena tako da se obezbedi rasterećenje pritiska nastalog
pri eksploziji u cilju spreĉavanja rušenja celog objekta.
Zato je najpovoljnije da kotlamica ima jedan spoljni zid
postavljen prema otvorenom prostoru. Prozori i otvori
na tom zidu sluţe kao odušni otvori. Iz istih razloga
kotlarnica ne srne da bude ukopana više od 2/3 svoje
158
visine a gornja trećina mora biti u slobodnom prostoru.
Iz navedenih uslova proizlazi da kotlarnica ne srne biti u
sredini objekta jer bi eksplozija u njoj izazvala rušenje
celog objekta.
Zbog opasnosti od eksplozije, kotlarnica u objektima
u kojima se stalno ili povremeno okuplja veći broj ljudi
mora imati najmanje dva zida u slobodnom prostoru i
ne mogu ni u kom sluĉaju biti ispod nivoa okolnog
terena.
Pored gornjih uslova u pogledu lokacije koji proizla-
ze iz primene gasa kao goriva, kod kotlarnica sa parnim
kotlovima moraju se primenjivati i uslovi koji proizlaze iz
opasnosti od eksplozije samih kotlova (sudova pod pri-
tiskom). Ti uslovi sadrţani su u Pravilniku o tehniĉkim
propisima za izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih
sudova, pregrejaĉa pare i zagrejaĉa vode ("Sluţbeni list
SFRJ", broj 7/1957, 22/1957, 3/1958, 56/1972 i
61/1972). Pravilnikom je odreĊeno da se srednji i veliki
parni kotlovi mogu smeštati u objektima koji su prislo-
njeni uz neki drugi objekat ili u poseban objekat. Kotlar-
nice sa velikim parnim kotlovima ne smeju se smeštati
u zgrade namenjene za stanovanje.
Preporuĉuje se da kotlarnice koje proizvode paru
iznad 0,5 bara natpritiska, kao i one koje proizvode vre-
lu vodu iznad 110 °C budu napravljene kao poseban
graĊevinski objekat.
Kotlarnice koje sluţe iskljuĉivo za centralno
grejanje i pripremu tople vode, po pravilu se postavljaju
u prostoriju koja je u sastavu objekta.
Pravilnikom o tehniĉkim normativima za zaštitu vi-
sokih objekata od poţara ("Sluţbeni list SFRJ", broj
7/1984) definisani su posebni uslovi za lokaciju kotlarni-
ca. Ako se u kotlarnicama za zagrevanje vode na cen-
tralno grejanje koristi gas kotlarnica se obavezno pos-
tavlja na najviši sprat. Ova odredba vaţi za sve zgrade
sa prostorijama za boravak ljudi ĉiji se podovi najvišeg
sprata nalaze najmanje 22 m iznad najniţe kote terena
na koji je moguć pristup vatrogasnim lestvama ("visoki.
objekti"). U prostoriju kotlarnice postavljene na krovu
mora se ulaziti samo sa terase. Takva kotlarnica snab-
deva se gasom pomoću cevovoda koji se postavlja sa
spoljne strane objekta na zidu bez otvora, a ako je zid
sa otvorom cevovod se postavlja 2 m od otvora i zašti-
ćuje od uticaja kiše, snega i visokih temperatura. Ako
kotlarnica radi sa gasovima teţim od vazduha ventilaci-
oni otvori treba da budu uz pod kotlarnice ispod ĉijeg
nivoa ne smeju biti prozori i drugi otvori koji pripadaju
stanovima zadnjih spratova.
Pravilnik o gasnim kotlarnicama dozvoljava da kot-
larnice budu smeštene u objektu koji je prislonjen uz
visoki objekat. U tom sluĉaju moraju biti ispunjeni sle-
deći uslovi:
- zid objekta uz koji se prislanja kotlarnica ne srne
da ima otvore na visini od najmanje 5 m iznad kotlar
nice,
- zid kotlarnice prema objektu treba da bude otporan
prema poţaru najmanje 180 minuta,
- krovna konstrukcija i krovni pokrivaĉ kotlarnice
moraju biti izraĊeni samo od negorivog materijala,
- na zidu kotlarnice prema objektu ne srne postojati
veza sa objektom.
U gasnim kotlarnicama postoji izrazita opasnost od
poţara i eksplozije jer su prisutna sva tri faktora poţara.
Prisutne su gorive materije (gorivi gas), izvor toplote
(plamen i usijane površine) i vazduh u koliĉini dovoljnoj
za sagorevanje. Da bi se spreĉila opasnost od poţara
moraju se preduzeti sledeće mere:

- eliminisanje gorivih materija iz prostorije kotlarnice,
- spreĉavanje kontakta gorive materije i otvorenog
plamena ili usijanih površina.
Prva mera se ostvaruje spreĉavanjem curenja gasa
na prirubniĉkim i drugim spojevima cevovoda i opreme
(ventili i dr.). Sve druge gorive materije (mazivo, boje,
razreĊivaĉi, sredstva za pranje i dr.) ne smeju se drţati
u kotlarnici.
Konstrukcija kotlarnice i njene obloge moraju biti
napravljene od negorivog materijala.
Pravilnikom je odreĊeno da se u kotlarnici mogu ko-
ristiti iskljuĉivo negorivi materijali. Sam graĊevinski ob-
jekat (zidovi, krov, podovi, vrata i dr.) treba da ima ot-
pornost prema poţaru od najmanje 30 minuta. Ukoliko
je kotlarnica prislonjena uz drugi objekat, na zidu izme-
Ċu kotlarnice i objekta ne srne biti otvora. Ako su oba
objekta iste visine taj zid treba da nadvisi krovnu kons-
trukciju za 50 cm radi spreĉavanja preskoka poţara.
Otpornost graĊevinske konstrukcije prema poţaru utvr-
Ċuje se na naĉin propisan u Pravilniku o obaveznom
atestiranju elemenata tipskih graĊevinskih konstrukcija
na otpornost prema poţaru i o uslovima koje moraju
ispunjavati organizacije udruţenog rada ovlašćene za
atestiranje tih proizvoda ("Sluţbeni list SFRJ", broj
24/1990).
Svi prodori gasnih, toplovodnih, vodovodnih i drugih
cevi, kao i elektriĉnih i drugih instalacija kroz zidove,
pod ili strop kotlarnice moraju biti dobro zadihtovani, a
meĊuprostor zazidan negorivim materijalom iste otpor-
nosti na poţar.
Pošto se za gasne kotlarnice zahteva da zidovi i
krov moraju imati otpornost prema poţaru od 30 minu-
ta, na svim mestima gde kanali prolaze kroz zidove
otporne prema poţaru treba da budu postavljene proti-
vpoţarne klapne. Otpornost klapni treba da bude jed-
naka otpornosti protivpoţarnog zida. Naĉin postavljanja
klapni i ostali uslovi za njihovo funkcionisanje odreĊeni
su u Pravilniku o tehniĉkim normativima za sisteme za
ventilaciu ili klimatizaciju.
2
Kotlarnice veće od 40 m ili kapaciteta većeg od
350kW moraju imati najmanje dva izlaza, po mogućnos-
ti na suprotnim stranama prostorije, od kojih mora naj-
manje jedan voditi direktno u slobodan prostor.
Vrata kotlarnice koja vode prema slobodnom prosto-
ru moraju biti od negorivog materijala, dok vrata koja
vode u susedne prostorije moraju biti od vatrootpornog
materijala iste otpornosti na poţar kao i zid na kome se
nalaze. Vrata na izlazima se moraju otvarati u smeru
izlaska iz kotlarnice.
Kotlarnica mora da ima najmanje jedan prozor i to
na spoljašnjem zidu.
Navedene mere su preventivnog karaktera i imaju
za cilj da spreĉe nastajanje poţara. Za gašenje poţara
pravilnikom je predviĊena mobilna oprema i hidrantska
mreţa. Hidrantska mreţa u gasnoj kotlarnici mora da
zadovoljava uslove iz Pravilnika o tehniĉkim normativi-
ma za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mreţu za gašenje
poţara ("Sluţbeni list SFRJ", broj 30/1991).
Svaka kotlarnica mora biti snabdevena i mobilnom
opremom za gašenje poţara, koju ĉine:
- dva S - 6 i jedan CO2 - 5 aparat, za kotlarnice po
2
vršine do 50 m ,
- dva S - 9, jedan S-6 i jedan CO2 - 5 aparat, za kot
2
larnice površine od 50-400 m ,
2
- za kotlarnice površine veće od 400 m izbor apa
rata treba vršiti prema objašnjenju koje je priloţeno uz
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu skladišta
od poţara i eksplozija, koji je sastavni deo prvog dela
ove zbirke.
I GRUPA
U gasnim kotlarnicama moţe doći do eksplozije a to
je sluĉaj kada doĊe do paljenja gasa koji je iscurio u
prostoriju kotlarnice u koliĉini dovoljnoj da stvori eksplo-
zivnu smešu sa vazduhom.
Eksplozivna smeša je smeša odreĊene koliĉine go-
rivog gasa sa vazduhom kod koje nakon inicijalnog pa-
ljenja nastaje lanĉano sagorevanje u formi eksplozije.
Donja granica eksplozivnosti je najveći procenat zap-
reminskog odnosa eksplozivnog gasa u smeši gasa i
vazduha ispod stehiometrijske koncentracije, kod koga
još ne dolazi do eksplozije nakon inicijalnog paljenja.
Eksplozivne granice za prirodni gas koji se uvozi iz
SSSR-a su od 4 do 16% (zapreminskih) a za smešu
propan-butana su od 1,9 do 9,5% (zapreminskih).
U cilju zaštite od eksplozije prvenstveno treba spre-
ĉiti curenje gasa u prostor kotlarnice i stvaranje eksplo-
zivne smeše. To se postiţe kvalitetnim zaptivanjem
prirubniĉkih i navojnih spojeva i kvalitetnom izradom
ureĊaja kroz koje prolazi gas (ventili, regulatori, gorio-
nik i dr.).
Druga mera za spreĉavanje eksplozije je obezbe-
Ċenje efikasne ventilacije sa ciljem da se izvrši razreĊi-
vanje smeše gasa i vazduha tako da se procenat gasa
u smeši spusti ispod donje granice eksplozivnosti. U
takvoj situaciji smeša je siromašna i nema uslova za
eksplozivno sagorevanje. Ukoliko se procenat gasa u
smeši sa vazduhom spusti ispod 10 % od donje granice
eksplozivnosti moţe se smatrati da u kotlarnici nema
opasnosti od eksplozije i da je tada kotlarnica zona si-
gurnosti, u tom sluĉaju ne moraju se primeniti posebne
mere za zaštitu od eksplozije.
Ventilacija gasne kotlarnice moţe biti prirodna i pri-
nudna.
Da bi se spreĉile neţeljene posledice eksplozije ga-
sna kotlarnica treba da ima takozvane odušne površine
ĉijim se otvaranjem smanjuje dejstvo udarnog talasa
(pritiska) koji nastaje pri eksploziji. Odušne površine su
prozori, ţaluzine, lanterne, i si. Odušne površine ne
smeju biti okrenute prema susednim objektima u kojima
borave ljudi niti prema javnim površinama (ulice, trgovi,
šetališta). Vrlo ĉesto se kao rešenje za rasterećenje
pritiska eksplozije koriste lake krovne konstrukcije. U
propisu koji se odnosi na parne kotlove definisani su
uslovi za izvoĊenje krovnih konstrukcija jer u tim kotlar-
nicama postoji opasnost od eksplozije samih kotlova.
Prema taĉki 2.9. JUS-a N.S8.007 kotlarnica se sma-
tra "zonom opasnosti 2", tj. zona sa blaţim zahtevima,
što znaĉi da se normalno u kotlarnici ne oĉekuje pojava
gasa osim u sluĉaju pojave kvara na gasnoj instalaciji.
"Zona opasnosti 2" se proteţe i u sve zatvorene prosto-
rije bez ventilacije koje imaju otvore prema kotlarnici.
Zona opasnosti se moţe ograniĉiti samo na prostor
kotlarnice, ako se taj prostor odvoji od okolnog prostora
tampon zonom u kojoj vlada natpritisak od minimalno
50 Pa ili ako se stvori potpritisak u ĉitavom prostoru
kotlarnice.
Provetravanje gasnih kotlarnica vrši se u cilju obez-
bedivanja standardnih radnih uslova, dovoĊenje vazdu-
ha za sagorevanje i razraĊivanje eventualno iscurelog
gasa do ispod donje granice eksplozivnosti. Provetra-
vanje mora biti prirodno a ako to nije moguće vrši se
prinudno provetravanje. Kotlarnice u kojima su kotlovi
sa atmosferskim gorionicima odnosno gorionicima bez
ventilatora provetravaju se samo prinudnim putem. Pri-
rodna ventilacija se ostvaruje na bazi razlike u gustini
vazduha. Da bi se obezbedilo efikasno provetravanje
potrebno je da dovodni otvori budu pri podu i to po mo-
gućnosti .po celoj duţini kotlarnice a odvodni otvori pri
plafonu takoĊe po celoj duţini kotlarnice. Odvodni otvori
mogu biti i na plafonu i to na više mesta. Takvim raspo-
159
I GRUPA
redom otvora obezbeĊuje se potpuno provetravanje
svih delova kotlarnice i spreĉava se stvaranje zona u
kojima bi moglo doći do skupljanja gasova što je karak-
teristika gasova teţih od vazduha.
Kod kotlarnica većih kapaciteta u zimskom periodu
dolazi do intenzivnog strujanja vazduha kroz prostorije
sa kotlovima. Ukoliko se vazduh za sagorevanje uzima
iz prostorije, njegova niska temperatura se odraţava na
rad kotlova. Ţaluzine na dovodnim otvorima treba da
budu fiksne tako da je onemogućeno njihovo zatvaranje
i ometanje prirodne ventilacije.
Pravilnikom je data mogućnost da se kotlarnice pos-
tavljaju u prostorije koje su ukopane do 2/3 svoje visine
ali za njih nisu precizirani uslovi provetravanja. U takvim
sluĉajevima dovod vazduha se vrši kroz okno (šaht) ĉija
površina popreĉnog preseka treba da bude za 50%
veća od izraĉunate potrebne površine dovodnog otvora.
Donja ivica otvora za dovod treba da bude najmanje 0,3
m iznad dna okna. Otvor okna mora biti zaštićen rešet-
kom. Dovod vazduha se moţe ostvariti i pomoću venti-
lacionog kanala sa ţaluzinom na boĉnom zidu ili plafo-
nu. Kraj kanala treba da bude skošen pod uglom od 45
a gornji kraj takvog otvora treba sa bude najmanje 0,3
m od poda kotlarnice. Otvori za odvod vazduha treba
da budu ispod plafona (vidi sliku).
Dovod i odvod vazduha u
kotlarnice ispod nivoa terena
Prinudna ventilacija primenjuje se samo kad nije
moguće izvesti prirodnu ventilaciju. Kod takvog naĉina
ventilacije odvod vazduha vrši se ventilatorom a vazduh
se u prostoriju dovodi prinudnim putem preko otvora sa
ţaluzinama. Pošto mnoge kotlarnice rade sa prekidom
u toku noći moţe se dogoditi da u tom periodu doĊe do
curenja gasa. Zbog toga se kotlarnica u takvoj situaciji
klasifikuje kao zona opasnosti 2 shodno odredbama
sadrţanim u JUS N.S8.007. Da bi se kotlarnica pretvori-
la u zonu sigurnosti potrebno je da se pre starta kotlova
izvrši predventilacija kotlarnice i odstranjivanje prisut-
nog gasa. Smatra se da je dovoljno da se izvrši petos-
truka izmena vazduha u kotlarnici da bi se odstranila
gasna smeša i postigla koncentracija ispod 10% od
donje granice eksplozivnosti. Trajanje predventilacije
zavisi od odabranog kapaciteta ventilatora i veliĉine
kotlarnice.
Elektriĉni ureĊaji koji treba da rade u uslovima kada
je prisutna eksplozivna smeša gasova treba da budu u
protivekspiozivnoj zaštiti, To se odnosi na svetiljke nuţ-
nog osvetljenja, odsisni ventilator i ureĊaj za kontrolu
rada ventilatora. Svi ostali ureĊaji koji mogu biti u obiĉ-
noj izvedbi moraju biti blokirani. Elektriĉni ureĊaji koji su
u protivekspiozivnoj zaštiti treba da odgovaraju slede-
ćim standardima:
- JUS N. S8.011 - Opšti zahtevi za konstrukciju
protiveksplozijski zaštićenih elektriĉnih ureĊaja name-
160
njenih za upotrebu u prostorima ugroţenim od eksplozi-
vne atmosfere
- JUS N.S8.090 - Zahtevi za elektriĉne instalacije i
ureĊaje u prostorima ugroţenim od eksplozivne atmos-
fere (izuzev rudnika).
Ventilator za predventilaciju treba da bude izveden
u skladu sa odredbama Pravilnika o tehniĉkim normati-
vima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Sluţbeni
list SFRJ", broj 38/1989).
Ukoliko se vazduh iz kotlarnice ventilatorom potisku-
je u kanal do mesta izbacivanja u atmosferu potisni deo
kanala ne srne prolaziti kroz pomoćne prostorije (garde-
robe, kupatila i dr.).
Najopasniji trenutak u radu kotlarnice nastaje prili-
kom startovanja gorionika. U tom trenutku je najvaţnije
da, van cevovoda u prostoru kotlarnice, ne postoji pri-
sustvo gasa.
Sva dosadašnja rešenja u vezi sa zaštitom kotlarni-
ce meĊu sobom imaju puno sliĉnosti i ne uzimaju se u
obzir veliĉine kotlarnice i razuĊenost gasne rampe, koja
je razliĉita u zavisnosti od proizvoĊaĉa.
Naĉin rešavanja zaštite kotlarnice na gas od poţara
i eksplozija je specifiĉan po tome što u obzir uzima ra-
zuĊenost gasne rampe.
Zajedniĉko u oba sluĉaja, bez obzira na razuĊenost
gasne rampe, je postavljanje gasnih detektora, ĉije me-
sto postavljanja zavisi od mesta na kome je moguća
pojava gasa. Centralni ureĊaj na koji se veţu gasni
detektori postavlja se u drugoj prostoriji, van ugroţenog
prostora.
Eliminisanje gasa iz prostora loţišta, pre startovanja
gorionika, vrši se predventilacijom loţišta, s tim što se
isto rešava konstruktivno i predstavlja deo tehnologije
rada kotla.
U prvom sluĉaju kada je, gasna komora razvuĉena
eliminisanje eksplozivne koncentracije iscurelog gasa
vrši se opštom ventilacijom.
Nakon izvršene ventilacije kotlarnice, vremenski re-
lej koji je programiran na vreme koje je potrebno da se
izvrši petostruka izmena vazduha, deblokira elektriĉnu
instalaciju i ureĊaje koji nisu eksplozivno zaštićeni. Isto-
vremeno se skida i blokada za startovanje kotla koji
tada ulazi u svoj startni program, kao i blokada elektro-
magnetnog ventila, postavljenog neposredno van pros-
tora kotlarnice.
UreĊaj za otkrivanje pritiska gasa u kotlarnici ima is-
kljuĉivo preventivnu funkciju tj. da upozori rukovaoce da
je došlo do curenja gasa ili poremećaja ventilacije kot-
larnice. U periodu kada kotlovi ne rade (noćni prekid)
moţe doći do curenja gasa i u tom sluĉaju navedeni
ureĊaji daju zvuĉni i svetlosni signal kao upozorenje na
opasnost. U toku rada kotlarnice ureĊaji za detekciju
vrše istu funkciju s tim da se ne mora automatski vršiti
iskljuĉenje struje u kotlarnici. U oba sluĉaja će rukovodi-
lac preduzeti radnje predviĊene uputstvom za rukova-
nje.
UreĊaji za detekciju gasova obavezno se ugraĊuju u
kotlarnicama koje su ispod nivoa terena (max do 2/3
visine) kao i u kotlarnicama koje se nalaze u objektima
u kojima se stalno ili povremeno okuplja veći broj ljudi.
UreĊaj za detekciju gasa saĉinjava centralna jedini-
ca sa napojno-relejnim modulima i kontrolno-gasnim
modulima, detektori gasa i mreţa kablova. Detektori
gasa sadrţe poluprovodniĉki senzor koji ima osobinu da
u prisustvu zapaljivog gasa menja svoju provodljivost.
Ova pramena se registruje i obraĊuje u centralnoj jedi-
nici. Detektori za gasove teţe od vazduha postavljaju
se u donjoj zoni kotlarnice i to u blizini gasne rampe i
mesta gde se oĉekuje curenje. Oni se takoĊe postavlja-

ju u udubljenjima u podu kotlarnice jer se tu mogu skup-
ljati teţi gasovi. Detektori za gasove lakše od vazduha
postavljaju se iznad mogućih mesta curenja i na najvi-
šem mestu u prostoriji gde bi moglo da doĊe do skup-
ljanja gasa.
Na glavnom vodu kojim se gas dovodi u kotlarnicu,
izvan prostora kotlarnice, mora se postaviti glavni za-
vpomi organ za brzo zatvaranje dovoda gasa. Za tu svr-
hu najĉešće se koristi loptasta slavina. Ukoliko se za-
porni organ postavlja izvan dohvata ruke moraju se
obezbediti penjalice. Vrlo ĉesto se postavlja na fasadi
objekta pre ulaza gasovoda u kotlarnicu. Kod velikih
kotiarnica (kapaciteta preko 5000 kW) gde je glavni vod
velikog preĉnika ugraĊuje se zaporni organ sa pneu-
matskim ili hidrauliĉnim pogonom kako bi se moglo os-
tvariti brzo zatvaranje.
Ukoliko u kotlarnici ima više kotlova glavni zaporni
ventil treba da bude predviĊen na svakom ogranku ka-
ko se ne bi nepotrebno prekidao rad ćele kotlarnice.
MeĊutim na glavnom vodu se mora predvideti glavni
zaporni organ za ćelu kotlarnicu.
Ranije se primenjivalo rešenje da se pored glavnog
zapornog organa za brzo ruĉno zatvaranje postavlja i
elektromagnetni ventil koji bi zatvarao dovod gasa u
sluĉaju prorade ureĊaja za detekciju gasa i poremećaja
u radu kotlarnice. Ovo rešenje nije uneto u pravilnik ali
se u eksploataciji pokazalo kao vrlo efikasno.
U ovom pravilniku sadrţane su odredbe koje se od-
nose na razvod u samoj kotlarnici. Cevni vodovi za do-
vod gasa u kotlarnicu na teritoriji industrijskih preduzeća
vode se po pravilu nadzemno.
Za izradu cevnih vodova do DN 300 mogu se upot-
rebljavati ĉeliĉne bešavne cevi obuhvaćene sledećim
standardima:
- JUS C.B5.023 - Ĉeliĉne cevi bez šava za gasovo-
de i vodovode. Opšta uputstva.
- JUS C.B5.221 - Ĉeliĉne cevi bez šava. Oblik i mere.
Za izradu cevnih vodova preĉnika većeg od DN 300
mogu se upotrebljavati ĉeliĉne šavne cevi.
Cevni vodovi moraju biti dimenzionisani tako da
brzine gasa ne prelaze 20 m/s za nadzemne vodove i
25 m/s za podzemne vodove. Pri tome se mora izraditi
proraĉun padova pritiska od mesta prikljuĉenja pa do
gorionika, vodeći raĉuna o potrebnom pritisku gasa na
gorioniku.
I GRUPA
Jedna od opasnih pojava koja bi mogla ugroziti
bezbednost rada gasnih kotiarnica, svakako je atmos-
ferski prenapon. Da bi se, zbog blizine elektriĉnih pro-
vodnika gromobranske instalacije, spreĉilo lutanje indu-
kovanog prenapona kroz elektriĉnu instalaciju, izmeĊu
faznih provodnika i uzemljenja potrebno je postaviti
odvodnike prenapona. Odvodnike prenapona treba
smestiti van ugroţenog prostora i što dalje od gasnih
instalacija. U izuzetnim sluĉajevima, odvodnici prena-
pona, mogu se smestiti i u blizini ugroţenog prostora
ukoliko je za njihov smeštaj obezbeĊen orman specijal-
ne konstrukcije.
Ukoliko odstojanje izmeĊu faznih provodnika i gro-
mobranskih vodova, kao i duţina na kojoj se oni para-
lelno vode, onemogućava indukovanje prenapona u
elektriĉnoj instalaciji, katodni odvodnici se ne moraju
postavljati. Ovo se moţe i izraĉunati, a metoda po kojoj
se proraĉun vrši data je Tehniĉkim propisima o gromob-
ranima ("Sluţbeni list SFRJ", broj 13/86). Kod svih gas-
nih kotiarnica, obavezno je izvršiti premošćenje svih
prirubniĉkih spojeva, mernih i regulacionih ureĊaja na
cevovodima gasne instalacije. Metalne mase kao što su
kućišta kotla, nosaĉi cevovoda, drţaĉi bojlera, gvozdeni
okviri vrata, prozori i drugi metalni delovi moraju biti
uzemljeni.
Gasna oprema kotlamice definisana je u poglavlju 6.
Pravilnika, dok je projektovanje, graĊenje i prvo puštanje u
pogon definisano u poglavlju 8. Pravilnika. Eksploatacija
kotiarnica je definisana u poglavlju 9., a provere, pregledi,
kontrole i ispitivanja u poglavlju 10. Pravilnika.
Pravilnikom je propisano da se pored projektne do-
kumentacije za izvoĊenje gasnih kotiarnica mora raditi i
projektna dokumentacija izvedenog stanja. U ĉlanu 61.
navedeno je šta se sve mora definisati u projektnoj do-
kumentaciji. MeĊutim, osnovni propis koji se odnosi na
izradu tehniĉke dokumentacije je Pravilnik o minimumu
tehniĉke dokumentacije za izvoĊenje odobrenja za iz-
gradnju investicionih objekata visokogradnje ("Sluţbeni
glasnik SR Srbije", broj 39/1980).
Rad gasne loţišne instalacije moţe nadgledati lice
sa proverenom struĉnom osposobljenošću za rad na
konkretnoj opremi i instalaciji. To znaĉi da rukovaoci
moraju imati odreĊen stepen struĉne spreme. Struĉna
sprema i drugi uslovi odreĊeni su u Dogovoru o utvrĊi-
vanju struĉne spreme i o zajedniĉkim osnovama za
radno osposobljavanje radnika koji rukuju energetskim
postrojenjima ("Sluţbeni glasnik SR Srbije", broj
12/1988).
161

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA
STABILNE UREĐAJE ZA GAŠENJE
POŢARA UGLJEN-DIOKSIDOM
("SI. listSFRJ, br. 44/83. i 31/89)
I OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniĉki normativi za
stabilne ureĊaje za gašenje poţara ugljen-dioksidom
koji se ukljuĉuju automatski (u daljem tekstu: stabilni
ureĊaji).
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na stabil-
ne ureĊaje na plovnim objektima i u rudnicima sa pod-
zemnom eksploatacijom.
Član 2.
Stabilni ureĊaji upotrebljavaju se za gašenje poţara
kad materija koja gori sama po sebi ne daje kiseonik
potreban za gorenje ili ne redukuje ugljen-dioksid.
Član 3.
Niţe navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju
sledeće znaĉenje:
1) baterija boca predstavlja više boca povezanih u
jednu celinu;
2) delimiĉna zaštita je zaštita pojedinih predmeta ili
dela zapremine u okviru prostorije zasićivanjem pomo
ću ugljen-dioksida;
3) detektor poţara je naprava koja otkriva nastanak
neke od poţarnih veliĉina;
4) kvar je ispadanje jednog od potrošaĉa elektriĉne
energije bitnog za rad stabilnog ureĊaja ili ispadanje
jednog od izvora za napajanje elektriĉnom energijom;
5) mlaznica je raspršivaĉ, postavljen na kraju cevo-
voda sa ugljen-dioksidom;
6) pothlaĊeni rezervoar je rezervoar u kome se sa
drţaj hladi rashladnim ureĊajem;
7) potpuna zaštita je zaštita prostora ograĊenog od
susednih prostorija zidovima i vratima otpornim prema
poţaru rasićivanjem pomoću ugljen-dioksida;
8) poţarni sektor je deo objekta odvojen protivpo-
ţarnim zidovima odreĊene otpornosti, s ciljem da se
poţar ograniĉi na manju površinu;
9) raĉunska zapremina je zapremina štićenog pros
tora prema kojoj se odreĊuje koliĉina ugljen-dioksida,
umanjena za zapreminu predmeta u tom prostoru u
koju ugljen-dioksid ni pod kakvim uslovima ne moţe
prodreti;
10) sirena je naprava za zvuĉnu signalizaciju;
11) ruĉno aktiviranje stabilnih ureĊaja je aktiviranje
pomoću tastera ili drugih ureĊaja za daljinsko uprav
ljanje.
Član 4. Za stabilne ureĊaje
koristi se tehniĉki ugljen-dioksid.
Član 5.
Uskladištenom koliĉinom ugljen-dioksida na jednom
mestu moţe se štititi najviše pet poţarnih sektora, a
koliĉina ugljen-dioksida odreĊuje se prema najvećem
poţarnom sektoru.
I GRUPA
Član 6.
Ako se ugljen-dioksid iz jednog rezervoara koristi i
za potrebe tehnološkog procesa, potrebna koliĉina ug-
ljen-dioksida za gašenje poţara mora biti automatski
regulisana.
Ugljen-dioksid uskladišten u bocama povezanim u
baterije koristi se samo za zaštitu od poţara.
Član 7.
U hermetiĉki zatvorenim prostorijama moraju biti
ugraĊene klapne kao odušnici tako da pritisak ne preĊe
dozvoljene granice pritiska na tavanicu i zidove prostorije.
II SKLADIŠTENJE UGLJEN-DIOKSIDA
Član 8.
Ugljen-dioksid se skladišti pod visokim pritiskom u
bocama, ili pod niskim pritiskom u pothlaĊenim rezer-
voarima.
Član 9.
Svaka boca u bateriji mora biti tako spojena sa sa-
birnom cevi da se moţe lako zameniti.
Spoj iz stava 1. ovog ĉlana mora biti elastiĉan sa
ugraĊenim nepovratnim ventilom.
Član 10.
Ventili na bocama moraju obezbediti ogovarajući
protok.
Preĉnik otvora svakog ventila mora da iznosi naj-
manje 10 mm.
Na svaku bocu u bateriji mora se ugraditi ureĊaj za
stalnu kontrolu mase punjenja ili ureĊaj koji pokazuje
gubitak punjenja veći od 10%.
Boce koje su izgubile više od 10% punjenja moraju
se zameniti ili dopuniti u roku od 36 h.
Član 11.
Boce se moraju tako postaviti da se onemogući nji-
hovo prevrtanje, a pri transportu ventili na bocama mo-
raju biti zaštićeni.
Član 12.
Baterija - boca sa ugljen-dioksidom smešta se u po-
seban poţarni sektor, a ako to nije moguće, baterija
boca moţe se smestiti i u drugi prostor koji nije ugroţen
poţarom, s tim da su boce snabdevene ureĊajem za
obezbeĊenje od prekoraĉenja pritiska iznad maksimal-
no dozvoljenog i da su obezbeĊene ţiĉanom ogradom.
U prostoriji za smeštaj baterije boca sa ugljen-
dioksidom ne smeju se nalaziti drugi ureĊaji koji mogu
uticati na ispravan rad stabilnih ureĊaja.
Ulaz u proštenju za smeštaj baterije boca, sa ugljen-
dioksidom, ili prilaz bateriji, mora biti uvek slobodan i
tako postavljen da bude moguć pristup bateriji i za vre-
me poţara u bilo kom poţarnom sektoru koji se štiti.
Član 13.
U prostoriji za smeštaj baterije boca sa ugljen-
doksidom dozvoljena temperatura iznosi 263K do 313K
(-10° C do 40° C).
Član 14.
U pothlaĊenim rezervoarima, koji moraju biti oprem-
ljeni sigurnosnim ureĊajima u sluĉaju porasta tempera-
ture i pritiska, ugljen-dioksid se skladišti pod pritiskom
od 15 bar do 25 bar na temperaturi 243 K do 263 K (-
30°Cdo-10°C).
163
I GRUPA
III RAZVODNI VENTILI
Član 15.
Ako su baterija boca ili pothlaĊeni rezervoar sa ug-
Ijen-dioksidom namenjeni za zaštitu više od jednog po-
ţarnog sektora, za svaki poţarni sektor ugraĊuje se
razvodni ventil.
Član 16.
Presek razvodnog ventila mora biti takav da se obe-
zbeĊuje potreban pritisak ugljen-dioksida na mlaznica-
ma. ■
Član 17.
Pri aktiviranju stabilnih ureĊaja, razvodni ventili se
moraju automatski otvarati pre otvaranja ventila na sa-
birnom cevovodu ili u isto vreme.
Pored automatskog otvaranja mora postojati mogu-
ćnost i za ruĉno otvaranje razvodnih ventila.
Član 18.
Na razvodnom ventilu mora se nalaziti jasna i vidlji-
va oznaka: "OTVOREN-ZATVOREN".
Član 19.
Razvodni ventili moraju odgovarati radnom pritisku
ugljen-dioksida i moraju biti zaštićeni od mehaniĉkog
oštećenja.
Razvodni ventili postavljaju se, po pravilu, pored ba-
terije boca ili rezervoara sa ugljen-dioksidom, a ako to
nije moguće - na drugom pristupaĉnom mestu tako da
se mogu brzo otvoriti.
IV CEVOVODI
Član 20.
Cevovodi za dovod ugljen-dioksida od mesta uskla-
dištenja do mesta potrošnje izgraĊuje se od ĉeliĉnih
cevi.
Član 21.
IzmeĊu uskladištenog ugljen-dioksida i razvodnih
ventila, na cevovod se postavlja sigurnosni ventil koji je
podešen na 2/3 vrednosti ispitnog pritiska cevovoda.
Ako se u prostoriji u kojoj su smešteni stabilni ure-
Ċaji nalaze ljudi, izlaz ugljen-dioksida sa sigurnosnih
ventila mora da vodi u slobodan prostor, van svih pros-
torija.
Član 22.
Na svako mesto na cevovodu na kome se moţe sa-
kupljati kondenzovana voda ugraĊuje se ureĊaj za is-
puštanje vode.
Član 23.
Cevovodi se spolja zaštićuju od korozije i mehaniĉ-
kog oštećenja, a postavljaju se tako da budu što manje
izloţeni tim i drugim štetnim uticajima. Unutrašnjost
cevovoda zaštićuje se od prodiranja agresivnih para i
gasovoda mehaniĉkih neĉistoća na taj naĉin što se ot-
vori na diznama na pogodan naĉin zatvaraju tako da
stabilni ureĊaji mogu raditi bez smetnji.
Član 24.
Pre ugradnje u cevovod, cevi se iznutra oĉiste. Pos-
le ugradnje, a pre montaţe mlaznica, cevovod se pro-
duvava komprimovanim vazduhom ili ugljen-dioksidom.
164
Član 25.
Cevovodi se ispituju vodenim pritiskom na sobnoj
temperaturi. Dok je cevovod pod pritiskom, proveravaju
se nepropusnost i eventualna deformacija sastavnih
delova.
Član 26.
Ako se ugljen-dioksid skladišti u bateriji boca, cevo-
vod se ispituje na delu izmeĊu baterije boca i razvodnih
ventila pod pritiskom 190 bar, a na delu od razvodnih
ventila do mlaznica, cevovod se ispituje pritiskom hlad-
ne vode od 80 bar. Sabirna cev na bateriji boca ispituje
se pod pritiskom 190 bar. Posle ispitivanja, na sabirnoj
cevi ne smeju se vršiti nikakve izmene, a ako se izmene
vrše, ispitivanje se mora ponoviti.
Ako se ugljen-dioksid skladišti u pothlaĊenom re-
zervoaru, cevovod se ispituje na delu izmeĊu rezervoa-
ra i razvodnih ventila pod pritiskom 35 bar, a na delu od
razvodnih ventila do poţarnog sektora koji se štiti - pod
pritiskom 20 bar.
Član 27.
Cevovodi moraju biti uĉvršćeni tako da se ne mogu
oštetiti usled toplotne dilatacije.
Član 28.
U poţarnim sektorima u kojima moţe doći do eks-
plozije, cevovod se priĉvršćuje za elemente koji nisu
predviĊeni za rušenje prilikom eksplozije.
V MLAZNICE
Član 29. Mlaznice se
izraĊuju od nerĊajućeg materijala.
Član 30.
Mlaznice moraju biti uvek ĉiste, a ako postoji mogu-
ćnost zaĉepljenja, otvori na mlaznicama zaštićuju se
tako da se omogući nesmetano isticanje ugljen-
dioksida.
2
Otvor na mlaznici je preseka najmanje 7 mm .
Član 31.
Broj mlaznica bira se prema ukupnom potrebnom
preseku mlaznica, mogućnosti postavljanja, vrsti insta-
lacija i ureĊaja koji se štite i opasnosti od poţara. Jedna
mlaznica pokriva najviše 30m štićene prostorije.
Član 32.
U poţarnim sektorima visine iznad 5 m mlaznice za
ugljen-dioksid se postavljaju pod tavanicom i na 1/3
visine poţarnog sektora, a kroz mlaznice na 1/3 visine
poţarnog sektora mora izlaziti oko 35% ukupne koliĉine
ugljen-dioksida koja se ispušta.
Član 33.
Cevovod za dovod ugljen-dioksida od mesta skladi-
štenja do mesta gašenja mora imati takve dimenzije da
pritisak na zadnjim mlaznicama kod sistema sa visokim
pritiskom ne padne ispod 21 bar, a kod sistema sa nis-
kim pritiskom - ispod 10 bar.
VI AKTIVIRANJE STABILNIH UREĐAJA
Član 34.
Stabilni ureĊaji aktiviraju se automatski pomoću
ureĊaja za otkrivanje poţara koji reaguju na jednu od
sledećih pojava:

1) kad temperatura poraste na 241 K do 353 K
(68°C do 80°C) ili za 40 K (40°C) iznad najveće radne
temperature u poţarnom sektoru koji se štiti,
2) kad je brzina porasta temperature veća od 20 K
(20°C)/minut,
3) kad se u poţarnom sektoru pojavi dim,
4) Kad se u poţarnom sektoru pojavi plamen.
Član 35.
Svi delovi stabilnih ureĊaja koji troše elektriĉnu
energiju, moraju se napajati iz dva nezavisna izvora
elektriĉne struje, od kojih jedan mora biti akumulatorska
baterija ĉiji kapacitet mora da zadovolji:
-rad stabilnih ureĊaja 48 h u stanju nadzora,
- rad alarmnih ureĊaja 30 min,
- rad potrošaĉa na komandnim linijama 30 min, ako
su to potrošaĉi stalno pod naponom.
Napajanje elektriĉnom energijom mora biti
neprekidno. Akumulatorska baterija ostavlja se na
mesto koje nije ugroţeno poţarom niti izloţeno
mehaniĉkim i drugim oštećenjima i na kome je
omogućen nesmetan rad te baterije.
Član 36.
Stabilni ureĊaji sa automatskim aktiviranjem moraju
biti izvedeni tako da se mogu i ruĉno aktivirati pri
ĉemu se moraju zadovoljiti zahtevi iz ĉlana 37. ovog
Pravilnika.
Član 37.
Ako se u prostoriji koja se štiti stalno nalaze ljudi,
moraju se ugraditi ureĊaji koji od momenta aktiviranja
daju alarmne signale i odlaţu izlaţenje ugljen-dioksida
toliko da ljudi mogu bezbedno da napuste prostoriju, ali
ne manje od 10 ni više od 30 sekundi.
Član 38.
Ako u prostoriji koja se štiti ne borave ljudi, stabilni
ureĊaji ne opremaju se ureĊajima za odlaganje
izlaţenja ugljen-dioksida.
Kad u prostoriju koja se štiti bez odlaganja izlaţenja
ugljen-dioksida ulaze ljudi, stabilni ureĊaji se moraju
blokirati.
Ako se blokiranje stabilnih ureĊaja izvodi elektriĉnim
putem, automatski, to se mora pokazati elektriĉnim
signalom za sve vreme trajanja blokade.
Član 39.
Stabilni ureĊaji moraju biti opremljeni alarmnim
ureĊajima koji daju karakteristiĉan zvuĉni signal koji se
ukljuĉuje u rad automatski i istovremeno kad reaguje
ureĊaj za otkrivanje poţara.
Član 40.
Prethodno upozorenje signalom obezbeĊuje se
preko najmanje dve sirene. Ako su obe sirene
elektriĉne, jedna od njih mora imati stalnu samostalnu
kontrolu strujnog kola.
Jaĉina zvuka zvuĉnog signala mora biti za 30 fona
veća od proseĉne jaĉine zvuka u poţarnim sektorima
koji se štite od poţara, ali ne srne biti veća od 110 fona.
Član 41.
Alarmni sistem za stabilne ureĊaje povezuje se tako
da se ne moţe neţeljeno iskljuĉiti.
Neţeljeno iskljuĉenje alarmnog sistema mora biti
optiĉki prikazano i akustiĉki izraţeno u alarmnoj centrali.
I GRUPA
Član 42.
U alarmnoj centrali mora postojati mogućnost da se:
1) zvuĉno i optiĉki registruje ispadanje jednog od
izvora napajanja ili kvar linije zvuĉnog alarmnog
2) kontroliše elektriĉna ispravnost vodova do
poslednjeg ureĊaja za detekciju poţara u svakoj zoni
javljanja;
3) kontroliše elektriĉna ispravnost elektriĉnih vodova
do ureĊaja za aktiviranje stabilnih ureĊaja.
Član 43.
Ako se detekcija poţara vrši ureĊajima koji reaguju
na druge poţarne veliĉine, osim toplote, takvi ureĊaji se
vezuju u najmanje dve zone javljanja u svakom
poţarnom sektoru koji se štiti. Alarm iz jedne zone
javljanja daje prethodno zvuĉno upozorenje, a
aktiviranje i druge zone javljanja izaziva rad stabilnih
UreĊaja
- član 44.
Ako se stabilni ureĊaji aktiviraju pomoću alarmne
centrale, mora postojati mogućnost i za ruĉno
aktiviranje najmanje jednim tasterom u svakom
poţarnom sektoru koji se štiti.
Član 45.
Na optiĉkom signalizatoru signal alarma razlikuje se
od signala kvara po boji svetlosti. Vod za prenos alarma
ili kvara mora biti elektriĉno kontrolisan.
Član 46.
Pri potpunoj zaštiti prostora, gde postoji opasnost
po ljude od gušenja ugljen-dioksidom, stabilni ureĊaji
moraju imati napravu za blokiranje automatskog rada.
VII POTPUNA ZAŠTITA
Član 47.
Pri potpunoj zaštiti, vrata za evakuaciju se
automatski zatvaraju u trenutku kad se otvore ventili za
ispuštanje ugljen-dioksida, tako da se mogu ruĉno
2
Zbir otvora, izraţen u m , koji se ne mogu zatvarati,
a nalaze se u donjoj polovini visine prostora koji se štiti,
srne iznositi najviše 3% zapremine tog prostora.
Član 48.
Aktiviranjem stabilnih ureĊaja istovremeno mora se
automatski iskljuĉiti svako prinudno strujanje vazduha.
Član 49.
Aktiviranjem stabilnih ureĊaja svi otvori u poţarnom
sektoru moraju se automatski zatvoriti.
Otvori koji se ne mogu zatvoriti i koji se nalaze u
donjoj polovini visine poţarnog sektora, a nisu površine
2
veće od 6 m , zaštićuju se posebnim mlaznicama za
stvaranje ugljen-dioksidne zavese.
Član 50.
3
Najmanja potrebna koliĉina ugljen-dioksida za 1 m ,
zavisno od veliĉine poţarnog sektora koji se štiti,
navedena je u tabeli br. 1.
Pri planiranju koliĉine ugljen-dioksida za gašenje
poţara klase "A", koliĉina ugljen-dioksida navedena u
tabeli br. 1. mora se uvećati za 2,25 puta i odrţati
najmanje 30 minuta.
165
I GRUPA
VIII DELIMIĈN A ZAŠTITA
Tabela br. 1.
m3
Zapremina prostorije u Koliĉina ugljen-dioksida u kg/m3 Član 53.
Koliĉina ugljen-dioksida za delimiĉnu zaštitu izraĉu-
nava se prema raĉunskoj zapremini objekta tako što se
1 do 100 Iznad 100 1,00 sve dimenzije objekta povećavaju za 1,5 m. Najmanja
koliĉina ugljen-dioksida za delimiĉnu zaštitu iznosi
do 300 Iznad 300 0,95 3
2 kg/m raĉunske zapremine.
do 500 Iznad 500 0,90 Najmanja koliĉina ugljen-dioksida za površinsku za-
2
do 1000 Iznad 1000 0,85 štitu iznosi 7 kg/m .
do 1500 Iznad 1500 0,80 Član 54.
do 2000 Iznad 2000 0,75 Oko predmeta koji se štiti mora u svim pravcima po-
0,70 stojati prostor od 5 m u kome ne srne biti materijala koji
bi mogao preneti poţar.
Član 55.
Vreme isticanja ugljen-dioksida pri delimiĉnoj zaštiti
Ako su u poţarnim sektorima koji se štite smeštene mora biti manje od 30 sekundi.
materije navedene u tabeli br. 2, koliĉine ugljen-
dioksida iz tabele br. 1. povećavaju se mnoţenjem fak- Član 56.
torom iz tabele br. 2.
Ako ispušteni ugljen-dioksid prelazi 5% ukupne zap-
remine prostorije, mora se ugraditi ureĊaj za odlaganje
Tabela br. 2. izlaţenja ugljen-dioksida.
Materijal Faktor

Etil-alkohol 1,30
IX RUKOVANJE STABILNIM UREĐAJIMA I
ODRŢAVANJE TIH UREĐAJA
Etar 1,45
Etilen 1,55 Član 57.
Etilen-oksid 1,75 Stabilni ureĊaji moraju biti snabdeveni tehniĉkim
uputstvom.
Acetilen 2,50
Ugljen-monoksid 2,40 Član 58.
Ugljen-disulfid 2,50 Stabilni ureĊaji moraju se zaštititi od statiĉkog elek-
triciteta.
Vodonik 3,15
Član 59.
Funkcionalna proba stabilnih ureĊaja vrši se jedan-
put godišnje, sa 10% predviĊene koliĉine ugljen-
dioksida i najmanje sa dve boce.
U tabeli br. 3 navedene su pojedine vrste postrojenja Ispravnost stabilnih ureĊaja ne proverava se u pros-
i potrebna koliĉina ugljen-doksida. torijama u kojima postoji eksplozivna atmosfera.

Tabela br. 3.
Vrste postrojenja Koliĉina ugljen-dioksida u X ZAVRŠNA ODREDBA
kg/m3

Transformatorske stanice 2 Član 60.

1 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
Rasklopni releji i ureĊaji
Lakirnice objavljivanja u „Sluţbenom listu SFRJ".
Peći za sušenje sa otvo- 1 ,5
renim prolazima
Pravilnik je objavljen u „Sluţbenom listu SFRJ" broj
1,5 44/1983 i 31/89. Pravilnikom se propisuju tehniĉki nor-
mativi za stabilne ureĊaje za gašenje poţara ugljen-
dioksidom, koji se ukljuĉuju automatski. Stabilni ureĊaji
primenjuju se za gašenje poţara kad materija koja gori
sama po sebi ne daje kiseonik potreban za gorenje ili
ne redukuje ugljen-dioksid.
Ovaj Pravilnik se ne odnosi na stabilne ureĊaje na
Član 51. plovnim objektima ni na stabilne ureĊaje u rudnicima sa
Zasićivanje poţarnog sektora ugljen-dioksidom mo- podzemnom eksploatacijom.
ra se završiti za dva minuta. Ugljen-dioksid (CO2) je gas bez boje i mirisa, 1,5 pu-
ta teţi od vazduha. Gašenje sa ugljen-dioksidom se
Član 52. sastoji u ubacivanju ugljen-dioksida u štićenu prostoriju
gde se razreĊuje sadrţaj kiseonika u vazduhu i to do
Ako postoji opasnost od gubitka ugljen-dioksida iz iznosa manjeg od onog koji je potreban da bi mogao
štićene prostorije, izraĉunata koliĉina ugljen-dioksida postojati proces sagorevanja (oko 15%).
uvećava se za 10% do 20%.

166

Osnovno dejstvo gašenja ugljen-dioksidom je zagu-
šujuće, jer 1 kg CO2 pri obiĉnoj temperaturi i atmosfer-
skom pritisku zauzima oko 500 litara zapremine. Osim
toga, prisutan je i efekat gašenja hlaĊenjem ali je on
sekundaran. Dejstvo gašenja sa CO2 je veoma kratko,
jer se brzo postiţe koncentracija potrebna za gašenje.
Nedostatak CO2 kao sredstva za gašenje je u tome
da je on opasan po ţiva bića i to već kod niţih koncen-
tracija od onih koja gasi poţar. Nepodesan je i za gaše-
nje poţara na otvorenom prostoru. Prilikom gašenja
poţara na elektronskim ureĊajima moţe dovesti do
oštećenja opreme zbog naglog pada temperature (ter-
mo-šok).
Prema JUS-u Z. CO.003 ugljen-dioksid je podesno
sredstvo za gašenje poţara klase B - poţari zapaljivih
teĉnosti (poţari bez ţara - benzin, ulja, masti, lakovi,
vosak, smole, katran i dr.), poţara klase C - poţari za-
paljivih metala (gradski gas, acetilen, metan, propan,
butan i dr.), poţare klase E - poţari na ureĊajima i in-
stalacijama pod elektriĉnim naponom (elektromotori,
transformatori, razvodna postrojenja i dr.), i svih poţara
u objektima kada je neophodno izbeći oštećenja koja
nastaju upotrebom vode pri gašenju poţara.
Stabilni ureĊaji za gašenje poţara ugljen-dioksidom
neophodni su tamo gde se zahteva gašenje u prvim
trenucima izbijanja poţara.
Stabilni ureĊaji za gašenje poţara ugljen-dioksidom
mogu biti:
1. Potpuna zaštita, namenjena za gašenje celog
štićenog prostora,
2. Delimiĉna zaštita, namenjena za gašenje opre
me ili ureĊaja u prostoriji. Svaki stabilni ureĊaj za gaše
nje poţara ugljen-dioksidom sadrţi sledeće delove:
- baterija boca CO2 ili rezervoara CO2
- ureĊaj za ukljuĉivanje instalacije pri izbijanju poţara,
- cevovode za dovod CO2 i mlaznice,
- ureĊaj za uzbunu (su zvuĉnim i svetlosnim signa
lom) sa elektriĉnim prikljuĉkom za automatsko iskljuĉi
vanje ventilacije,
- ureĊaj za zatvaranje otvora kroz koje bi mogao is
teći CO2
- ureĊaje za dojavu poţara (topljivi elementi ili jav-
Ijaĉi),
- vremenski zadrţivaĉ,
- ureĊaj za kontrolu napunjenosti CO2 boca.
Ugljen-dioksid koji se koristi u stabilnim ureĊajima
moţe se nalaziti u bocama ili ĉeliĉnim rezervoarima.
Kada se ugljen-dioksid, uskladišten u bocama povezan
u bateriju, koristi za gašenje poţara ne moţe se koristiti
u druge svrhe. Ugljen-dioksid iz rezervoara moţe se
koristiti i za tehnološki proces, ali ona potrebna koliĉina
ugljen-dioksida za gašenje poţara mora uvek biti obez-
beĊena.
Kvalitet, naĉin isporuke i metode ispitivanja tehniĉ-
kog ugljen-dioksida propisani su JUS-om H.F1.016.
Kod stabilnih ureĊaja za gašenje poţara ugljen-
dioksidom najĉešće se primenjuju boce ĉiji se broj od-
reĊuje prema veliĉini prostora koji se štiti. Ugljen-
dioksid se komprimuje do prelaska u teĉnu fazu i u tom
stanju se puni u boce zapremine od 12 do 40 litara.
Stepen punjenja ĉeliĉne boce ne srne da prekoraĉi gra-
nicu od 1 kg na svakih 1,341 naznaĉene zapremine bo-
ce. Boce moraju biti izraĊene u skladu sa odredbama
Pravilnika o tehniĉkim normativima za pokretne zatvo-
rene sudove za komprimirane, teĉne i pod pritiskom
rastvorene gasove („SI. list SFRJ", br. 25/80). Boce za
ugljen-dioksid, kad su namenjene za zaštitu od poţara,
moraju biti obojene crvenom bojom. Ugljen-dioksid se
I GRUPA
skladišti pod visokim pritiskom u bocama" ili pod niskim-
pritiskom u pothlaĊenim rezervoarima.
Baterija boca ugljen-dioksida sa pripadajućim venti-
lima, mehanizmom za aktiviranje i ostalim sastavnim
delovima, ne srne biti ugroţena poţarom. Zato se sme-
šta u poseban poţarni sektor koji se moţe dobro prove-
travati i u blizini prostorije koja se štiti a ako to nije mo-
guće mora se zaštititi ogradom od takvog materijala koji
neće dozvoliti da njen rad bude ugroţen. U prostoru
gde se drţe boce ne smeju se nalaziti drugi ureĊaji koji
mogu uticati na rad stabilnog ureĊaja. U prostoriji gde
su smeštene boce sa ugljen-dioksidom dozvoljena je
temperatura od 263 K do 313 K (-10° C do 40° C).
Ukoliko se jednom baterijom CO2 štiti više prostorija
tada se u svaku prostoriju ugraĊuje poseban razdelni
cevovod sa mlaznicama i postavljaju se razdelni ventili.
Jednom baterijom CO2 štiti se najviše 5 prostorija, koje
ĉine posebne poţarne sektore a koliĉina CO2 proraĉu-
nava se prema zapremini najvećeg poţarnog sektora.
Stabilni ureĊaji aktiviraju se automatski pomoću
ureĊaja za otkrivanje poţara (javljaĉa poţara), koji mo-
gu da budu:
- termomaksimalni, reaguju na odreĊenu taĉno utvr
Ċenu temperaturu,
- termodiferencijalne, reaguju na nagli skok tempe
rature veći od 20 K (20°C)/minutu,
-jonizacioni (dimni) reaguju na pojavu dima,
- optiĉki reaguju na pojavu plamena.
Koji ćemo od ovih automatskih javljaĉa postaviti u
štićenu prostoriju zavisi od karakteristike poţara u prvim
trenucima pojave.
Ako se detekcija poţara vrši ureĊajima koji reaguju
na druge poţarne veliĉine, osim toplote (da ne bi došlo
do laţnog aktiviranja stabilnog ureĊaja), takvi ureĊaji se
vezuju u najmanje dve zone javljanja, u svakom poţar-
nom sektoru koji se štiti. Alarm iz jedne zone javljanja
daje prethodno zvuĉno upozorenje, a aktiviranje i druge
zone javljanja izaziva rad stabilnog ureĊaja.
UreĊaji za detekciju poţara deluju preko centrale
koja prima i pojaĉava signal. Centrala je tako povezana
da pre aktiviranja izvršnog organa koji otvara dovod
gasa u zonu izbijanja poţara prvo iskljuĉi napon u šti-
ćenom delu (staje tehnološki proces), daje zvuĉni i svet-
losni signal da upozori ljudstvo da napuste ugroţenu
zonu, aktivira vremenski zadrţivaĉ aktiviranja koji odla-
ţe izlaţenje ugljen-dioksida toliko da ljudi mogu bezbe-
dno da napuste prostoriju (ne manje od 10 ni više od 30
sekundi), iskljuĉuje svako prinudno strujanje vazduha,
aktivira protivpoţarne klapne ako postoje, zatvara vrata
kada se otvore ventili za ispuštanje ugljen-dioksida i
šalje impuls dojave do industrijske ili teritorijalne vatro-
gasne jedinice u zavisnosti od toga kako je ostvarena
veza.
Podela stabilnih ureĊaja u odnosu na naĉin aktivira-
nja i prenosa komandi za aktiviranje i upućivanje CO2
gasa u prostoriju koja se štiti izvršena je na:
a) ruĉni sistem
b) mehaniĉki sistem
c) mehaniĉko-pneumatski sistem
d) mehaniĉko-elektriĉni sistem
e) elektriĉno-elektriĉni sistem.
Prvi sistem je ruĉni a ostala ĉetiri automatska. Kod
sistema b, c, d i e prvi deo izraza odnosi se na naĉin
osnovnog elementa za aktiviranje (primer: temperaturni
topljivi elemenat) a drugi deo izraza pokazuje naĉin
prenošenja komandi.
Mehaniĉki sistem kao ureĊaje za dojavu poţara ko-
risti topive ili gorive, elemente koji se tope kad doĊe do
povišene temperature. Kao posledica njihovog topljenja
167
 I GRUPA

dolazi do prekidanja - oslobaĊanja ĉeliĉnog uţeta i sila Pneumatski sistem kao ureĊaj za dojavu poţara ko-
teţine tega vrši probijanje membrane ventila boca, koje risti detektore (poz. 10), koji rade na principu zagreja-
sluţe za aktiviranje sistema (pilot boce) i iz kojih izlazi nog gasa. Kad doĊe do porasta temperature u prostoriji
CO2 koji otvara ventil na cevovodima a zatim aktivira i koja se štiti poraste vazdušni pritisak na detektoru. Taj
ćelu bateriju tako da CO2 iz boca kroz cevovode i mlaz- pritisak prvo ukljuĉuje zonski ventil (poz. 8.) i pilot boce
nice ulazi u prostoriju u kojoj je izbio poţar. (poz. 3.) za aktiviranje.
Pri ruĉnom ukljuĉivanju (okretanjem toĉkica ventila) CO2 iz pilot boce ide u vremenski zadrţivaĉ (poz.
komandna boca za ruĉno aktiviranje vrši istu funkciju 6.). Nakon izvesnog zaustavljanja CO2 preko poteznih
kao i boca kod automatskog aktiviranja. elemenata otvara ćelu bateriju boca (poz. 1.) iz kojih
CO2 kroz cevovode i mlaznice (poz. 11) ulazi u prostoriju
u kojoj se dogodio poţar.
Elektriĉni sistem kao ureĊaj za dojavu poţara koristi
MEHANIĈKI SISTEM detektor koji reaguje ili na odreĊenu temperaturu, ili na
brzinu porasta temperature u objektu koji se štiti (dife-
1. Baterija boca 9. Pneumatska sirena rencijalni detektor), ili na pojavu dima ili svetlosti. Koja
2. Vaga 10. T će se vrsta detektora upotrebiti, odreĊuje se prema
3. Pilot boca o karakteristikama objekta koji se štiti. U sluĉaju poţara
4. Signalni ormarić p dolazi do aktiviranja detektora, elektriĉni impuls se pre-
i nosi na signalnu dojavnu centralu preko koje se aktivira
5. El. zvono v pilot boca i ventil koji se nalazi na cevovodu. Gas iz
6. Vremenski zadrţaĉ i pilot boce prolazi kroz „vremenski zadrţaĉ", koji zadr-
7. C02 sklopka
ţava gas da bi ljudi mogli izaći iz prostorije pre nego što
8. Zonski ventil e naiĊe CO2. Nakon toga dolazi do aktiviranja baterije
l boca, iz kojih ugljen-dioksid - CO2, kroz otvoreni ventil i
emenat na mlaznice odlazi u objekat koji se štiti.
ĉeliĉnom uţetu Pri aktiviranju detektora istovremeno se vrši uklju-
ĉivanje alarmnih ureĊaja (zvuĉni i svetlosni), a svi otvori
štićene površine automatski se zatvaraju. Akustiĉni
signal moţe se preneti i do mesta gde su deţurni vatro-
gasci. Pri aktiviranju ureĊaja moraju se automatski is-
kljuĉiti iz rada ventilatori, klima ureĊaji, ureĊaji za za-
grevanje i tehnološki proces proizvodnje.

ELEKTRIĈNI SISTEM

1. Baterija boca 6. Vremenski zadrzac

2. Vage 7. CO2 sklopka
11. Cevovod s 3. Pilot boca 8. Zonski ventil
mlaznicama 4. Dojavna centrala 9. El. sirena
12. Vodilica sa utegom 5. El. zvono 10. Detektor
13. Koloture
14. Brzootvarajući ventil
15. Glava
PNEUMATSKI SISTEM

1. Baterija boca 9. Pneumatska sirena

2. Vaga 10. Pneumatski
3. Pilot boca detektor
4. Signalni ormarić 11. Cevovo
5. El. zvono d sa
6. Vremenski zadrţaĉ mlaznic
7. CO2 sklopka ama
8. Zonski ventil 12. Brzootvaraj
ući ventil
13. Ventil za pil. bocu
14. El. magnetski okidaĉ

Svi delovi stabilnog ureĊaja koji troše elektriĉnu

energiju, moraju se napajati iz dva nezavisna izvora
elektriĉne struje, od kojih jedan mora biti akumulatorska
baterija predviĊena za najmanje 48 ĉasova rada.

Stabilni ureĊaji sa automatskim aktiviranjem moraju

biti izvedeni tako da se mogu i ruĉno aktivirati. Ako se
stabilni ureĊaji aktiviraju pomoću alarmne centrale, mora
postojati mogućnost i za ruĉno aktiviranje najmanje
jednim tasterom u svakom poţarnom sektoru koji se štiti.
15. Ruĉno aktiviranje
168

Zaštita od poţara sa CO2 mora se shvatiti kao proši-
renje ili poboljšanje a nikako kao zamena ostalih prosto-
rija za gašenje poţara. U svakom sluĉaju moraju biti pri
ruci i hidrantska mreţa i aparati za gašenje poţara.
Ispitivanje, redovna kontrola i odrţavanje stabilnih
ureĊaja za gašenje poţara ugljen-dioksidom vrši se
I GRUPA
prema preporukama proizvoĊaĉa sa ciljem da stabilni
ureĊaj uspešno obavi svoj zadatak.
Funkcionalna proba stabilnog ureĊaja vrši se jedan-
put godišnje, sa 10% predviĊene koliĉine ugljen-
dioksida i najmanje sa dve boce. Posle izvršene funkci-
onalne probe mora se napraviti zapisnik u kome se
unosi naĉin i rezultati ispitivanja.
169

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM ZAHTEVIMA ZA SISTEME
ZA GAŠENJE POŢARA PIROTEHNIĈKI
GENERISANIM AEROSOLOM
("Sluţbeni list SRJ" br. 58/99)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniĉki zahtevi koji
moraju biti ispunjeni pri primeni, projektovanju, ugradnji,
ispitivanju, odrţavanju i periodiĉnim i kontrolnim pregle-
dima sistema za gašenje poţara pirotehniĉki generisa-
nim aerosolom.
Član 2.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na automat-
ske i autonomne sisteme za gašenje poţara pirotehniĉ-
ki generisanim aerosolom.
Član 3.
Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće
znaĉenje:
1) pirotehniĉki generisani aerosol (u daljem tekstu:
aerosol) je sredstvo u vidu mikroskopski sitnih ĉestica,
dobijeno sagorevanjem ĉvrste supstance, koje prekida
proces gorenja;
2) automatski sistem za gašenje poţara aerosolom
je sistem koji radi bez prisustva i intervencije ljudi, a
sastoji se od aerosolnih generatora, ureĊaja za detekci
ju i dojavu poţara;
3) autonomni sistem za gašenje poţara aerosolom
je sistem koji se aktivira neposredno termoosetljivim
štapinom;
4) aerosolni generator je ureĊaj koji se sastoji od
kućišta izgraĊenog od termootpornog materijala, u koje
su smešteni supstanca koja sagorevanjem obrazuje
aerosol i ureĊaj za inicijalno paljenje sa ili bez rashlad
nog sredstva;
5) rashladno sredstvo je hemijsko jedinjenje koje
apsorbuje toplotu osloboĊenu pri obrazovanju aerosola;
6) ureĊaj za aktiviranje je ureĊaj za inicijalno palje
nje supstance koja sagorevanjem obrazuje aerosol;
7) termoosetljivi štapin je element autonomnog sis
tema koji se pali pri odreĊenoj temperaturi, sagoreva i
prenosi toplotni impuls do supstance koja sagoreva
njem obrazuje aerosol;
8) gašenje poţara je postupak koji ima za cilj potpu
ni prekid procesa sagorevanja;
9) projektna koncentracija je minimalna koncentraci
ja aerosola koja je dovoljna za gašenje poţara u prosto
ru jediniĉne zapremine;
10) masa punjenja aerosolnog generatora je sup
stanca koja sagorevanjem obrazuje aerosol;
11) vreme rada aerosolnog generatora je vreme ko
je protekne od poĉetka do kraja isticanja aerosola iz
izlaznog otvora generatora;
12) stepen nehermetiĉnosti štićene prostorije je od
nos ukupne površine njenih otvora koji se ne zatvaraju i
zapremine štićene prostorije;
13) duţina mlaza aerosola je ukupna duţina mlaza,
merena od izlaznog otvora generatora u pravcu ose
mlaza aerosola;
14) algoritam aktiviranja je redosled poĉetka rada
pojedinih grupa generatora u sistemu, koji obezbeĊuje
ravnomerno ispunjavanje štićenog prostora aerosolom i
I GRUPA
spreĉava prekoraĉenje projektovanog natpritiska u šti-
ćenoj prostoriji.
II PRIMENA SISTEMA ZA GAŠENJE
POŢARA AEROSOLOM
Član 4.
Sistemi za gašenje poţara aerosolom primenjuju se
za gašenje poţara klase A, B i C, prema standardu JUS
ISO 3941, u:
a) proizvodnim prostorijama;
b) transformatorskim i generatorskim prostorijama;
c) razvodnim ormarima;
d) kablovskim tunelima;
e) mlinovima i silosima;
f) garaţama;
g) skladištima;
h) elektronskim i raĉunskim centrima;
i) prostorijama sa duplim podovima i spuštenim
plafonima;
j) poslovnim i stambenim objektima;
k) bibliotekama i skladištima dragocenosti.
Sistemi za gašenje poţara aerosolom primenjuju se
za gašenje poţara na elektroinstalacijama i ureĊajima
koji su pod naponom do 10 kV.
Član 5.
Sistemi za gašenje poţara aerosolom ne primenjuju
se za gašenje poţara koji nastaju sagorevanjem:
a) vlaknastih, šipkastih, poroznih i drugih gorućih
materijala, sklonih samozapaljenju odnosno tinjanju
unutar sloja materije;
b) hemijskih materija i njihovih smeša, polimernih I
ostalih materija, sklonih tinjanju i sagorevanju bez pri
sustva vazduha;
c) hidrida metala;
d) metalnih prahova.
Sistemi za gašenje poţara aerosolom ne primenjuju
se za gašenje poţara u prostorijama zapremine preko
5000 m , visine preko 12 m i stepena nehermetiĉnosti
većeg od 1,5%, kao ni u prostorima koji ne mogu ispu-
niti uslove iz ĉlana 11. ovog pravilnika.
III PROJEKTOVANJE SISTEMA ZA GAŠENJE
POŢARA AEROSOLOM
Član 6.
Projektovanje sistema za gašenje poţara aerosolom
obuhvata:
a) odreĊivanje ukupne mase punjenja, koja obezbe
Ċuje efikasno prostorno gašenje poţara;
b) izbor tipa i odreĊivanje broja generatora;
c) izbor ureĊaja za detekciju, dojavu i aktiviranje;
d) razmeštaj generatora u štićenoj prostoriji;
e) odreĊivanje algoritma aktiviranja generatora.
Član 7.
Ukupna masa punjenja supstance koja sagoreva-
njem obrazuje aerosol, neophodna za gašenje poţara u
prostoriji poznate zapremine i nehermetiĉnosti, odreĊuje
se formulom:
M= K x c x V
gdeje:
M - ukupna masa punjenja supstance koja sagore-
vanjem obrazuje aerosol, u kilogramima (kg);
171
 I GRUPA
K - koeficijent koji uzima u obzir: neravnomerno ra-
sporeĊivanje aerosola po visini prostorije, neher-
metiĉnost prostorije, specifiĉnosti gašenja i ostale kara-
kteristike koje odreĊuje proizvoĊaĉ aerosolnih generato-
ra;
c - koncentracija aerosola po jedinici zapremine, ko-
ja prekida proces sagorevanja i ĉija se vrednost, odre-
Ċena eksperimentalno za svaki tip aerosolnog genera-
tora, uzima iz tehniĉke dokumentacije proizvoĊaĉa, u
kilogramima po metru kubnom (kg/m );
V - zapremina štićene prostorije, u metrima kubnim
3
(m ).
Ukupna masa punjenja supstance proraĉunata da-
tim izrazom uvećava se za 10% radi povećanja efikas-
nosti sistema.
Pri odreĊivanju zapremine štićene prostorije ne
oduzima se zapremina opreme smeštene u njoj.
Član 8.
Ukupan broj aerosolnih generatora u sistemu za ga-
šenje poţara aerosolom odreĊuje se tako da ukupna
masa supstance koja sagorevanjem obrazuje aerosol
svih aerosolnih generatora koji ulaze u sastav sistema,
bude veća ili jednaka ukupnoj masi proraĉunatoj u skla-
du sa ĉlanom 7. ovog pravilnika.
Član 9.
Stabilni sistem za dojavu poţara mora da omogući
upravljanje sistemom za gašenje poţara aerosolom,
kao i ventilacijom, klimatizacijom, napajanjem elektriĉ-
nom energijom, protivpoţamim vratima, klapnama i
sliĉno.
Član 10.
Aktiviranje sistema za gašenje poţara aerosolom
izvodi se automatski, ruĉno ili kombinovano.
Automatsko aktiviranje sistema za gašenje poţara
aerosolom vrši se elektriĉnim signalom, termoosetljivim
štapinom ili njihovom kombinacijom.
Ruĉno aktiviranje sistema za gašenje poţara aero-
solom vrši se ureĊajem koji se postavlja kod ulaza u
štićenu prostoriju na zidu 1,5 m od poda i u prostoriji
deţurnog rukovaoca.
Član 11.
Ako se u štićenoj prostoriji mogu zateći ljudi, obave-
zno se ugraĊuju ureĊaji koji od momenta dojave poţara
daju alarmne signale i odlaţu aktiviranje generatora,
toliko dugo da ljudi mogu bezbedno da napuste štićenu
prostoriju, ali ne duţe od 30 sekundi.
Član 12.
Signal uzbunjivanja moţe biti svetlosni i zvuĉni.
Svetlosni signal je trepćući i crvene je boje.
Zvuĉni signal uzbunjivanja obezbeĊuje se preko si-
rene jaĉine zvuka veće za 30 dB od proseĉne jaĉine
zvuka u štićenoj prostoriji, ali ne veće od 110 dB.
Član 13.
Ako se sistem za gašenje poţara aerosolom aktivira
preko centralne jedinice sistema za dojavu poţara mora
se primeniti dvozonska zavisnost uz primenu javljaĉa
koji reaguju na razliĉite poţarne veliĉine, ukoliko nije
primenjen adresabilni sistem dojave.
Alarm iz jedne zone javljanja daje prethodno zvuĉno
ili svetlosno upozorenje, a aktiviranje iz druge zone
javljanja dovodi do aktiviranja generatora.
172
Član 14.
Svi delovi sistema za gašenje poţara koji koriste
elektriĉnu energiju, moraju se napajati iz dva nezavisna
izvora elektriĉne struje, s mogućnošću automatskog
prebacivanja napajanja sa jednog na drugi izvor.
Član 15.
Centralna jedinica sistema za dojavu poţara mora
biti takva da omogući da se preko nje:
a) zvuĉno i optiĉki registruje ispadanje jednog od iz
vora napajanja ili kvar linije alarmne sirene;
b) kontroliše ispravnost elektriĉnih vodova za napa
janje svih komponenata sistema;
c) formira impulse za upravljanje tehnološkom op
remom, iskljuĉuje ventilaciju i klimatizaciju, zatvara sis
teme za odvoĊenje dima i sliĉno.
Član 16.
Aktiviranje generatora moţe biti pojedinaĉno, serij-
ski po grupama i istovremeno. Pritisak koji nastaje pri
radu sistema za gašenje poţara aerosolom ne srne
preći graniĉnu vrednost dozvoljenog natpritiska u štiće-
noj prostoriji.
Član 17.
Pri projektovanju sistema za gašenje poţara aero-
solom, razmeštaj generatora odreĊuje se tako da struja
aerosola ne ugroţava ljude, materijal i opremu koji se
nalaze unutar štićene prostorije, a da pri tome obezbedi
homogeno ispunjavanje zapremine štićene prostorije
aerosolom.
IV UGRADNJA SISTEMA ZA GAŠENJE
POŢARA AEROSOLOM
Član 18.
Aerosolni generatori mogu se postavljati na plafone,
pregradne konstrukcije, stubove i sliĉne elemente iz-
graĊene od nezapaljivog materijala.
Udaljenost prepreka od izlaznog otvora aerosolnog
generatora treba da bude veća od duţine mlaza aero-
sola.
Mlaz aerosola iz generatora ne treba da bude us-
meren prema otvorima štićene prostorije.
Aerosolni generatori priĉvršćuju se na podlogu po-
moću specijalnih prstenova od nezapaljivog materijala.
Aerosolni generatori postavljaju se tako da njihova
kontrola i zamena bude brza i laka.
Član 19.
Aerosolni generatori postavljaju se na mesta na ko-
jima neće biti izloţeni:
a) temperaturi većoj od 75°C;
b) mehaniĉkim ili hemijskim uticajima.
V ISPITIVANJE SISTEMA ZA GAŠENJE
POŢARA AEROSOLOM
Član 20.
Pre puštanja u eksploataciju, proveravaju se funkci-
onalnost, pouzdanost i bezbednost aktiviranja sistema
za gašenje poţara aerosolom.
Funkcionalnost, pouzdanost i bezbednost sistema
za gašenje poţara aerosolom proveravaju se simulaci-
jom poţara u zavisnosti od vrste i tipa poţarne ugroţe-
nosti štićene prostorije.
 I GRUPA
Pouzdanost automatskog sistema za gašenje poţa- Član 28.
ra aerosolom proverava se najmanje 30 dana pre pre- Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
bacivanja na automatski reţim rada. objavljivanja u "Sluţbenom listu SRJ".
Ispitivanje radne sposobnosti automatskih sistema
za gašenje poţara aerosolom vrši se merenjem signala KONTROLNA KNJIGA
sa kontrolnih taĉaka javljaĉa, prema šemama koje su Datum Izvršena Izvršene Datum Lice Potpis
kontrole kontrola poprav. završetka koje odgovor,
navedene u projektnoj dokumentaciji za elemente sis- radova vrši lica
tema. kontrolu

VI ODRŢAVANJE SISTEMA ZA GAŠENJE

POŢARA AEROSOLOM

Član 21.
Primopredaja ugraĊenog sistema za gašenje poţara
aerosolom vrši se posle sprovedenog ispitivanja i dobi-
jenih rezultata koji su u skladu sa projektnom dokifmen-
tacijom, na osnovu zapisnika o ispitivanju i dokaza o
osposobljenosti lica za rukovanje i odrţavanje sistema.

Član 22.
Sa aerosolnim generatorima mogu da rade osposo-
bljena lica starija od 18 godina, koja su upoznata sa
konstrukcijom, principom rada generatora kao i sa
uputstvom za korišćenje sistema za gašenje poţara
aerosolom.
Član 23.
Za svaki automatski sistem za gašenje poţara ae-
rosolom odreĊuje se lice odgovorno za njegovu isprav-
nost i funkcionalnost.
Član 24.
Montaţa, korišćenje i odrţavanje sistema za gaše-
nje poţara aerosolom vrši se prema projektnoj doku-
mentaciji i tehniĉkom uputstvu proizvoĊaĉa, odnosno
isporuĉioca.
Član 25.
Ulazak ljudi u prostor koji je bio izloţen dejstvu mlaza
iz aerosolnih generatora dozvoljen je 30 minuta posle,
provetravanja i uspostavljanja vidljivosti od pet metara.

VII KONTROLNI PREGLEDI

Član 26.
Korisnik vrši stalnu kontrolu ispravnosti automat-
skog sistema za gašenje poţara aerosolom.
Kontrola zvuĉne i svetlosne signalizacije u automat-
skim sistemima za gašenje poţara aerosolom obavlja
se svakodnevno.
Kontrola elektriĉnih linija aktiviranja i generatora se
Pravilnik je objavljen u "Sluţbenom listu SRJ", br.
obavlja tromeseĉno.
58/1999. god., a propisuje sve tehniĉke zahteve koji
Kontrola elektriĉnih parametara i provera funkcioni-
sanja sistema za gašenje poţara aerosolom vrši se moraju biti ispunjeni pri projektovanju, ugradnji, ispitiva-
prema tehniĉkom uputstvu, pri ĉemu mesta gde se iz- nju, primeni, odrţavanju i periodiĉnim kontrolnim pre-
vode ispitivanja moraju biti opremljena znacima upozo- gledima sistema za gašenje poţara pirotehniĉkim gene-
risanim aerosolom.
renja.
Detaljan pregled i kontrola svih sastavnih delova
sistema za gašenje poţara aerosolom vrši se svakih pet UVOD
godina,
Poslednjih godina hemijske industrije u svetu su
Član 27. uĉinile znatne napore da osvoje nova sredstva za ga-
Korisnik sistema za gašenje poţara aerosolom vodi šenje, kao zamena halonima 1301,1211, i 2402, jer
kontrolnu knjigu, ĉiji se obrazac daje u prilogu ovog postojeća sredstva to nisu mogla biti. Ovo je neophod-
pravilnika i ĉini njegov sastavni deo. no, jer sa prestankom korišćenja halona, protivpoţama
zaštita je postala znatno manje efikasna. U tom cilju su

173
 I GRUPA
postignuti rezultati, osvojena su nova hemijska sredstva
kao zamena halonima.
Najnovije sredstvo za gašenje poţara osvojeno je u
Rusiji pod nazivom "Aerosoli". Prema tehniĉkim infor-
macijama i demonstracijama gašenja, odmah se moţe
zakljuĉiti o velikoj sposobnosti gašenja ovog sredstva.
Pored toga, naĉin metoda gašenja se razlikuje od naĉi-
na gašenja svih, do sada poznatih sredstava. Radi se o
novom pristupu u gašenju poţara, ĉime ovo sredstvo
moţe doneti potpuno nove metode protiv poţara. Sred-
stvo, izbaĉeno energijom sagorevanja raketnog goriva,
baca se na poţar.
Aerosoli su se već dugi niz godina koristili u vojne
svrhe, u zaštiti vojnih objekata i sredstava i u kosmiĉkim
programima. Skidanjem embarga sa vojnih dostignuća
koja su došla kao rezultat društvenih pramena u Rusiji,
aerosoli su poĉeli da se proizvode. Otuda i ĉinjenica da
su oni odmah dobili odgovarajuće ateste i patente, kako
u Rusiji, tako i u zapadnim zemljama, jer su provereni u
praksi. Pored njihove velike efikasnosti oni imaju i druge
prednosti u primeni u odnosu na ostala sredstva za
gašenje, o ĉemu će biti reci u narednom tekstu.
MEHANIZAM GAŠENJA
Novo sredstvo za gašenje je ĉvrsta materija koju
treba, u cilju gašenja, upaliti. Energija izlazećih gasova
izbacuje fine, sitne materijalne ĉestice u izlazećem ga-
su. Ove ĉestice su mikroskopske veliĉine, tako da je
postignuta visoka disperzija. Ova disperzija se, po izla-
sku gasa, odrţava u vazduhu kao zapreminska koncen-
tracija prostorije. Pri usmeravanju mlaza izlazećeg gasa
aerosola direktno na poţar, materijalne ĉestice sredstva
za gašenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom.
Ogromne sposobnosti gašenja aerosola trenutno elimi-
niše plamen, a u roku od nekoliko sekundi i sam izvor
poţara. U poreĊenju sa dosad najefikasnijim sredstvima
za gašenje, kao što su haloni, aerosol pokazuje nekoli-
ko puta veću efikasnost gašenja.
Mehanizam gašenja aerosolima je hemijski proces,
kao što je to bio sluĉaj i sa halonima. Iz uporeĊenja sa
ostalim sredstvima za gašenje poţara, sposobnost ga-
šenja aerosola je frapantna. Ovo je bilo moguće zbog
hemijskog procesa gašenja koji moţe dati takve efekte.
Ovi procesi pripadaju antikatalitiĉkim efektima, u herniji
nazvanim inhibicijom. Inhibirajuća sredstva koja su-
1. Štapin
2. Kanali za hlaĎenje
3. Komore za sagorevanje
4. Aerosolni generator-gorivo
5. Kućišta
6. Električni upaljač
Šema aerosol generatora
174
v, dodata ĉvrstom raketnom gorivu su na bazi alkalnih
metala. Pri gašenju poţara alkalni metali se vezuju za
aktivne radikale koji uĉestvuju u procesu sagorevanja.
Aktivni radikali su: hidroksil OH, vodonik H i kiseonik O.
Ne ulazeći u fiziĉko-hemijski proces gašenja, koji nije
do kraja objašnjen jer za njega postoje više verzija,
moţemo, samo navesti sledeće:
Slobodni alkalni metali se vezuju za vodonik, a za-
tim se ovo jedinjenje spaja se hidroksilnim radikalom,
OH. Na taj naĉin se kida lanĉana reakcija procesa sa-
gorevanja. Od aktivnih radikala stvaraju se interni-
flegmatiĉni radikali.
Visoka disperzija aerosola u vazduhu prostorije
omogućuje zapreminski efekat gašenja. Zapreminska
koncentracija se veoma dugo odrţava u prostoru (oko 2
sata), a nezaptivenost i otvori nemaju takav uticaj kakav
je kod CO2, halona, argona i inergena. Domet mlaza
aerosola je duţi od mlaza ostalih gasovitih sredstava za
gašenje. Mobilno gašenje poţara u prostorijama, ili po-
ţara gde je oteţan pristup na kraće rastojanje, vrši se
aerosol granatama, ĉime su vatrogasci dobili nove mo-
gućnosti gašenja poţara.
Aerosol generatori (kako ih naziva proizvoĊaĉ (se
aktiviraju paljenjem raketnog goriva u njima. Ovo palje-
nje se vrši elektriĉnim putem ili štapinom. Paljenje šta-
pinom je moguće kada se dostigne temperatura od
170°C. Prema naĉinu gašenja postoje dva naĉina akti-
viranja, automatsko i ruĉno, i to:
• Automatsko-elektriĉnim impulsom-kontaktom i
preko štapina
• Ruĉno-daljinski, elektriĉnim kontaktom preko pre
kidaĉa i ruĉnom granatom. Aktiviranje ruĉne granate je
sliĉno aktiviranju eksplozivne granate.
PRIMENA AEROSOLA U GAŠENJU POŢARA
Aerosoli gase poţare klase A, B, C, kao i poţare koji
se javljaju na elektriĉnim instalacijama prema JUS
ISO 3941. Njihove fiziĉke karakteristike su sledeće:
• Maksimalna sigurnost i efikasnost gašenja sa mi
nimalnim koliĉinama.
• Spremnost za gašenje u roku od 5 godina, bez ra
dova na odrţavanju.
• Bezbednostza ljude i sredinu.
• Odsustvo delovanja na ozonski omotaĉ zemlje.
• Temperaturno podruĉje rada od -60°C do +60°C,
pri vlaţnosti od 100%.
• Odsustvo korozije.
• Rok trajanja eksploatacije do 10 godina.
• Zadrţavanje sposobnosti gašenja poţara posle ak
tiviranja više od dva sata, što uklanja potrebu dodatnih
koliĉina tokom gašenja, usled nezaptivenosti prostorije.
• Jednostavnost konstrukcije i naĉina gašenja, jer
uklanja instalacije stabilnih sistema: cevovoda, mlazni-
ca, armatura, boca, mehanizama itd. Tako na primer,
boce sa gasovitim sredstvima su bile pod stalnim pritis
kom i do 160 bar. Ove instalacije su, pored velikih ula
ganja, zahtevale stalno odrţavanje, kako bi bile sprem
ne za rad. Troškovi montaţe su sasvim minimalni u
odnosu na montaţe stabilnih sistema drugih sredstava,
itd.
• Prema prethodnom, ekonomiĉnost aerosolnih sis
tema je velika, u odnosu na druga sredstva, a sigurnost
veća. Tokom primene aerosola moći će se dobiti uvid u
ekonomiĉnost, ali se već zna da je ona ispod 1% vred-
nosti opreme koja se štiti. Kod velikih vrednosti, kao što
su muzeji, skupe mašine i si., ulaganja u aerosol siste
me su praktiĉno zanemarljiva.
 I GRUPA
Pomoću aerosola se mogu gasiti poţari u: Tehniĉki podaci za aerosole MAG generatore
Oznake Koliĉina Ukupna Vreme Preĉnik Duţina
• Proizvodnim prostorijama, generat. punjenja masa praţnj. (mm) (mm)
• Transformatorskim i generatorskim prostorijama, (g) (kg) (sec)
• Razvodnim ormanima,
• Kablovskim tunelima, MAG-1 60 0,4 2-3 75 80
• Mlinovima i silosima,
• Garaţama, MAG-2 100 0,5 4-6 75 95
• Skladištima,
• Elektronskim i raĉunskim centrima, MAG-3 200 0,7 4-6 75 145
• Prostorijama sa duplim podovima i spuštenim pla
fonima, MAG-4 1000 5,0 7-10 95 330
• Poslovnim i stambenim objektima,
• Bibliotekama i skladištima dragocenosti. Ruĉna 200 0,7 4-6 75 145
granata
Sistemi za gašenje poţara aerosolom primenjuju se
za gašenje poţara na elektroinstalacijama i ureĊajima
koji su pod naponom do 10 kVV. Zaštita prostorija se vrši generatorom MAGhp. Ovi
Sistemi za gašenje poţara aerosolom ne primenjuju generatori imaju dva ili više izlaza aerosol gasa, tako da
se za gašenje poţara koji nastaju sagorevanjem: brzo postiţu zapreminsku koncentraciju u prostoru gde
• Vlaknastih, šipkastih, poroznih i drugih gorućih ma se gasi poţar.
terijala, sklonih samozapaljenju, odnosno tinjaju unutar
sloja materije,
• Hemijskih materija i njihovih smeša, polimernih i
ostalih materija, sklonih tinjanju i sagorevanju bez pri Tehniĉki podaci za aerosolne MAGhp generatore
Oznake Koliĉina Ukupna Vreme Preĉnik Duţina
sustva vazduha,
generat. punjenja masa praţnj. (mm) (mm)
• Hidrida metala, (sec)
(kg) (kg)
• Metalnih prahova.
MAGhp-3 0,2 0,7 4-6 75 145 .
Sistemi za gašenje poţara aerosolom ne primenjuju
se za gašenje poţara u prostorijama zapremine preko *MAGhp-4 1,0 3,5 '7-10 95 370
3
5000 m , visine preko 12 m i stepena nehermetiĉnosti
većeg od 1,5%, kao ni u prostorima u kojima se mogu MAGhp-5 5,5 30,5 8 -1 5 350 220
naći ljudi a koji nemaju ugraĊene ureĊaje koji od mo-
menta dojave poţara daju alarmne signale i odlaţu **MAGhp-5R 5,5 25,0 8 -1 5 480 100
aktiviranje generatora toliko dugo da ljudi mogu bezbe-
dno da napuste štićenu prostoriju, ali ne duţe od 30 MAGhp-7 6,5 32,0 8 -1 5 440 170
sekundi.
**MAGhp-7R 6,5 30,0 8 -1 5 480 115
Kako aerosoli gase sve klase poţara, a imaju i spo-
sobnost spreĉavanja eksplozije, to oni mogu imati najši- MAGhp-10 10,0 42,0 8-15 440 240
ru primenu u protivpoţarnoj zaštiti.
MAGhp-10R 10,0 40,0 8 -1 5 480 165
Zaštita sa aerosolom moţe da bude dvojaka:
a) Lokalna,
b) Zaštita prostorije. *Generatori sa dvostranim isticanjem
''Generatori sa više radijalnih isticanja

a) Lokalna - objekt zaštita, kao što je to sluĉaj

ugradnje aerosol generatora (MAG) na automobilima,
kamionima i autobusima. Lokalna zaštita malim aerosol
generatorima se moţe primeniti od televizora do tran
sformatora, usmerenim mlazom. Objekat zaštita, sa
automatskim ili ruĉnim aktiviranjem, moţe se koristiti
kod proizvodnih mašina, sa spoljne ili unutrašnje strane,
kao što je to bio sluĉaj ugradnje sprinklera kod tekstilne
mašine ili kanala za odvoĊenje prašine, zatim kod elek-
tro-ormana, komandnih-upravljaĉkih ormana, telefon
skih centara, itd. Posebno, aerosoli se mogu ugraditi u
kanale za kablove, kanale gde preti opasnost eksplozije
i detonacije.
b) Zaštita prostorije trodimenzionalnim efektom
gašenja vrši se generatorima (MAGhp). Sve prostorije
koje se štite CO2 gasom, inergenom ili argonom, mogu
da se štite aerosolnim generatorom. Eksperimentima
gašenja utvrĊeno je da su potrebne koliĉine aerosola
daleko najmanje u odnosu na sva sredstva za gašenje
poţara.
Projektovanje aerosol sistema vrši se u skladu sa
poglavljem Ill-Projektovanje sistema za gašenje poţara
aerosolom, Pravilnika o tehniĉkim zahtevima za sisteme
za gašenje poţara pirotehniĉkim generisanim aeroso-
lom.
Projektovanje sistema za gašenje poţara aerosolom
obuhvata:
a) OdreĊivanje ukupne mase punjenja, koja obez-
beĊuje efikasno prostrano gašenje poţara,
b) Izbor tipa i odreĊivanje broja generatora,
c) OdreĊivanje algoritma aktiviranja generatora,
d) Izbor ureĊaja za detekciju, dojavu i aktiviranje,
e) Ugradnja sistema za gašenje poţara aerosolom u
štićenoj prostoriji,
f) Zahtevi za eksploataciju instalacije sistema za ga
šenje poţara aerosolom,
g) Ispitivanje, odrţavanje, vršenje kontrolnih pregle
da i mere bezbednosti za sisteme za gašenje poţara
aerosolom.

175
 I GRUPA
a) Ukupna masa punjenja supstance koja sago-
revanjem obrazuje aerosol, neophodna za gašenje
poţara u prostoriji poznate zapremine i nehermetiĉnos-
ti, odreĊuje se formulom:
M=KxcxV
gdeje:
M - ukupna masa punjenja supstance koja sagore-
vanjem obrazuje aerosol - (kg)
K - koeficijent koji uzima u obzir: neravnomerno ra-
sporeĊivanje aerosola po visini prostorije, nehermetiĉ-
nost prostorije, specifiĉnosti gašenja i ostale karakteris-
tike koje odreĊuje proizvoĊaĉ aerosolnih generatora
K = Ki x K2 x K3 x K4,
U skladu sa ruskim propisom NPB 21-94, odreĊu-
jemo koeficijente na sledeći naĉin:
K1 - koeficijent koji uzima u obzir neravnomernost
rasporeĊivanja aerosola po visini prostorije K1 = 1,0
pri visini prostorije do 3,0 m, K1 = 1,1 pri visini
prostorije od 3,0 do 6,0 m K1 = 1,25 pri visini
prostorije od 6,0 do 9,0 m, K1 = 1,4 pri visini
prostorije od 9,0 do 12 m, K2 - koeficijent koji uzima u
obzir nehermetiĉnost prostorije, a odreĊuje se po
formuli:
K 2 =1 +U*xt1
gdeje:
U* - odreĊuje se iz tabele br. 1, a predstavlja vred-
nost relativnog intenziteta ispuštanja aerosola pri datim
vrednostima parametra nehermetiĉnosti i parametra
rasporeda nehermetiĉnosti po visini zaštićene prostorije
1
- (S- )
d - vreme likvidacije plamenog gorenja u zaštićenoj
prostoriji (s)
ti = 5 s, odreĊena eksperimentalnim putem.
K3 - koeficijent koji uzima u obzir osobenosti gaše-
nja kablova u havarijskom reţimu eksploatacije, a usva-
ja se:
K3 = 1,5 - za kablovske objekte,
K3 = 1,0 - za druge zgrade.
K4 - koeficijent koji uzima u obzir osobenosti gaše-
nja kablova pri njihovoj razliĉitoj orijentaciji u prostoru, a
usvaja se:
K4 = 1, 15 - pri nagibu uzduţne ose kablovskog ob-
jekta prema horizontu pod uglom većim od 45° (verti-
kalni, nagnuti kablovski kolektori, tuneli, prolazi i kab-
lovski šahtovi),
K4 = 1,0 - u ostalim sluĉajevima.
c - koncentracija aerosola po jedinici zapremine, ko-
ja prekida proces sagorevanja i ĉija se vrednost, odre-
Ċena eksperimentalno za svaki tip aerosolnog genera-
tora, uzima se iz tehniĉke dokumentacije proizvoĊaĉa -
3
(kg/m ).
V - zapremina štićene prostorije - (m ).
Ukupna masa punjenja supstance proraĉunata da-
tim izrazom uvećava se za 10% radi povećanja efikas-
nosti sistema.
Pri odreĊivanju zapremine štićene prostorije ne
oduzima se zapremina opreme smeštene u njoj.
Kod prostornog-zapreminskog gašenja postoje
ograniĉenja u visini i zapremini prostorije koja se štiti.
Visina prostorije ne treba da preĊe 3,5 m, a zapremina
3
ne više od 2000 m . Ova ograniĉenja su uslovna; ogra-
niĉenje visine se moţe prevazići postavljanjem aerosol
generatora u dva nivoa, a zapremine prostorije podelom
na zone gašenja.
b) OdreĊivanje ukupnog broja aerosolnih
generatora
Ukupna koliĉina aerosolnih generatora za gašenje
poţara (u daljem tekstu: GAG) mora se odreĊivati po
sledećim uslovima:
- ukupna masa aerosol obrazujućih sastava (u da-
ljem tekstu: AOS) svih GAG (triGAG), koji ulaze u auto-
matski aerosolni protivpoţarni ureĊaj (u daljem tekstu:
AAPU), ne moţe biti manja od ukupne mase AOS
(MAOS = K x c x V, naĉin raĉunanja objašnjen pod a)):
N
2
>MA
Ako su u AAPU generatori istog tipa, ukupna koliĉi-
na GAG se mora odreĊivati po formuli:
N > MAOS / rriGAG, komada.
Decimalna vrednost N se zaokruţuje na prvi veći
ceo broj.
Ukupna koliĉina GAG (N) mora biti korigovana na
više uzimajući u obzir verovatnoću odraĊivanja prime-
njenih GAG za obezbeĊenje pouzdanosti AAPU zadate
od strane naruĉioca.
c) OdreĊivanje algoritma aktiviranja GAG
Aktiviranje generatora moţe se izvoditi odjednom ili,
da bi se izbegla pojava natpritiska u prostoriji, u nekoli-
ko grupa.
Koliĉina generatora u grupi ni se odreĊuje iz uslova
poštovanja sledećih zahteva:
- za vreme rada svake grupe GAG relativni intenzi
tet ispuštanja aerosola U U* (U* -objašnjeno u delu pod
a) za raĉunanje K2),
- natpritisak pri radu AAPU ne srne prelaziti granice
dozvoljenog pritiska u prostoriji. Ako je ova dva zahteva
nemoguće ispuniti tada se ne moţe primenjivati AAPU.
Broj grupa (j) odreĊuje se iz uslova da ukupan broj
GAG u AAPU ne bude manji od onog odreĊenog na
naĉin objašnjen u taĉki b).
- OdreĊivanje preciznih parametara AAPU
Parametri AAPU posle odreĊivanja broja grupa (j) i
koliĉine GAG u grupi (ni) podleţu preciziranju po formu-
lama:
N* = S 2 ni > N
j i
Za spreĉavanje povećanja pritiska u prostoriji iznad
dopuštenog neophodno je izvesti kontrolni proraĉun
pritiska pri korišćenju AAPU sa preciznim parametrima
za natpritisak u prostoriji. Ako pritisak dobijen proraĉu-
nom prelazi maksimalno dozvoljen, tada je neophodno
povećati vreme rada AAPU. To se moţe postići pove-
176

ćanjem broja grupa (j) GAG pri odgovarajućem uma-
njenju koliĉine GAG u grupi (ni) ili primenom GAG sa
duţim vremenom rada.
- OdreĊivanje zaliha GAG
Pri zaštiti odvojene prostorije zaliha GAG se odre-
Ċuje iz proraĉuna ne manje od 100% zamena GAG
svakog tipa, koji ulazi u sastav AAPU.
Pri zaštiti nekoliko prostorija u jednom objektu ili ne-
koliko prostorija koje su u nadleţnosti jedne organizacije
(preduzeća), zaliha GAG se odreĊuje iz proraĉuna ne
manje od 100% zamene GAG svakog tipa u prostoriji,
gde ih je postavljen najveći broj.
Dozvoljeno je nepostojanje zaliha GAG na objektu
koji se štiti, ukoliko se zalihe nalaze na skladištu orga-
nizacije koja postavlja GAG ili servisira AAPU, montiran
na datom objektu.
d) Izbor ureĊaja za detekciju, dojavu i aktiviranje
Aktiviranje sistema za gašenje poţara aerosolom
izvodi se automatski, ruĉno ili kombinovano.
- Automatsko aktiviranje
Automatsko aktiviranje sistema za gašenje poţara
vrši se elektriĉnim signalom, termoosetljivim štapinom ili
njihovom kombinacijom.
• aktiviranje elektriĉnim signalom
Elektriĉno aktiviranje se vrši posredstvom instalacije
za automatsku dojavu poţara, pri ĉemu se automatski
javljaĉi veţu u tzv. dvozonskoj zavisnosti.
Instalacija se sastoji od: PP centrale, automatskih
detektora dima, tastera za ruĉno aktiviranje i deblokadu
gašenja, signalne sijalice sa natpisom "GAS", magnet-
nog kontakta, alarmne sirene i pripadajuće kablovske
instalacije.
PP centrala poseduje modul za signalizaciju i ko-
mandovanje sistemima ventilacije i gašenja. Na centrali
se prikljuĉuju automatski detektori dima, tasteri za ruĉ-
no aktiviranje i deblokadu gašenja, signalna sijalica sa
natpisom "GAS", magnetni kontakt i alarmna sirena.
Pored toga, na centralu su prikljuĉeni generatori za
gašenje aerosolom. Aktiviranjem pomenutih generatora
odvija se u dvozonskoj zavisnosti automatskih detekto-
ra dima i to po grupama od po tri sa vremenskom razli-
kom od 10 sekundi. Prikljuĉenje centrale na napajanje
220 VAC izvodi se iz ormana jake struje.
Od automatskih javljaĉa predviĊaju se optiĉki detek-
tori dima. Detektori u javljaĉkim linijama se vezuju u
dvozonskoj zavisnosti i takav impuls se iskorišćava za
startovanje gašenja.
Taster za ruĉno aktiviranje gašenja sluţi da lice koje
se zatekne u prostoru za gašenje u sluĉaju da primeti
pojavu dima pritiskom na isti aktivira gašenje iako nisu
aktivirani javljaĉi u dvozonskoj zavisnosti.
Taster za ruĉnu blokadu gašenja sluţi da lice koje
uĊe u prostor koji se gasi i praćeni da nema potrebe za
daljim nastavkom gašenja pritiskom na isti zaustavlja
(blokira) gašenje.
Pomenuti tasteri se ugraĊuju u zid na visini 1,5 m od
poda u prostoriji koja se gasi, a sa leve strane ulaznih
vrata.
Alarmna sirena je predviĊena u prostoriji za gašenje
i ukljuĉuje se paralelno sa sistemom za gašenje.
Iznad ulaznih vrata prostorije za gašenje, a sa stra-
ne kancelarije, odnosno hodnika, postavljena je sijalica
sa natpisom "GAS" koja se pali paralelno sa startova-
njem sistema za gašenje.
• aktiviranje termoosetljivim štapinom
Aktiviranje instalacije se vrši od toplovodnog štapina.
I GRUPA
Pri povećanju temperature okoline u prostoriji, do
nivoa temperature samozapaljivanja štapina, ili pri ne-
posrednom plamenu na njega. Štapin se pali u svakoj
taĉki, po celoj duţini je u kontaktu sa otvorenim plame-
nom ili pri zagrevanju na temperaturi preko 180°C i ima
mogućnost da preda toplotni impuls na ureĊaj za palje-
nje punjenja AOS brzinom od 80-240 mm/s.
Termoosetljivi štapin je pirotehniĉki provodljiv i od-
reĊen za autonomno otkrivanje poţara i aktiviranje ge-
neratora.
Štapin je sposoban da se zapali u svakoj taĉki po
celoj duţini je u kontaktu sa otvorenim plamenom ili pri
zagrevanju na temperaturi preko 170°C i ima moguć-
nost da preda toplotni impuls brzinom od 80-240 mm/s.
Pri radu sa štapinom ne dozvoljava se korišćenje
otvorenog plamena i pribira se elektrozagrevanjem po-
vršinske temperature preko 100°C, pušenje i prisustvo
predmeta ili uticaja koji mogu izazvati paljenje štapina.
Rezanje štapina na neophodnu duţinu vršiti zaoš-
trenim noţem na drvenoj podlozi, na mestu koje je za to
odreĊeno.
Pri radu sa štapinom zabranjeno je podvrgavati ga
intenzivnom dejstvu - udarima, trenju.
Sve radove sa štapinom neophodno je izvoditi u
gumenim rukavicama i u odelu koje ne sakuplja statiĉko
naelektrisanje (rublje, obuća, kapa).
Ĉuvanje se ostvaruje u ambalaţi proizvoĊaĉa u su-
vim provetrenim prostorijama na stalaţama pri tempera-
turi od -50°C do +50°C na minimalnom rastojanju 1 m
od grejnih tela.
Prostorije moraju obezbediti oĉuvanost, evidentira-
nje i mogućnost provere prisustva štapina.
- Ruĉno aktiviranje
Ruĉno aktiviranje sistema za gašenje poţara se vrši
ureĊajem koji se postavlja kod ulaza u štićenu prostoriju
na zidu 1,5 m od poda i u prostoriji deţurnog rukovaoca.
e) Ugradnja sistema za gašenje poţara
aerosolom
Polazni podaci za razmeštaj GAG u prostoriji moraju
biti:
- visina prostorije,
- razmeštaj i visina opreme,
- širina prolaza,
- raspored i površina otvorenih prostora,
- mesta moguće dehermetizacije,
- karakteristika, veliĉina i raspored poţarne
ugroţenosti,
- duţina aerosolne struje,
- razmere visokotemperaturnih zona aerosolne
struje,
- koliĉina generatora u instalaciji.
Aerosolni generatori mogu se postavljati na plafone,
pregradne konstrukcije, stubove i sliĉne elemente iz-
graĊene od nezapaljivog materijala, uzimajući u obzir
NPB-97.
Udaljenost prepreka od izlaznog otvora aerosolnog
generatora treba da bude veća od duţine mlaza aero-
sola.
Mlaz aerosola iz generatora ne treba da bude us-
meren prema otvorima štićene prostorije.
177
 I GRUPA

Aerosolni generatori priĉvršćuju se na podlogu po-
moću specijalnih prstenova od nezapaljivog materijala.
Visina rasporeda generatora, kao i veliĉina ugla na-
giba prema vertikali se odreĊuju u zavisnosti od razme-
štaja i visine uskladištenog materijala i opreme, duţini
struje, temperaturnih zona GAG i visini prostorije.
Generatori se ne smeju rasporeĊivati u zoni dejstva
transportne opreme viljuškara i ako je neophodno mora-
ju biti zaštićeni od mehaniĉke povrede.
Generatori se moraju ravnomerno rasporeĊivati iz-
meĊu opreme (stalaţa), tako da struja aerosola bude
usmerena duţ prolaza.

RELATIVNI INTENZITET ISPUŠTANJA AEROSOLA L 1 PROSTORIJU, x103(c- )

Parametar neheimetiĉ Pri parametru raspodele nehermetiĉnosti po visini prostorijeUkoja se
štiti, - ll' % m"'

0 5 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
0,000 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0
0,001 5,6 6,1 7,3 9,8 12,3 14,9 17,3 17,7 17,7 14,8 11,4 9,1
0,002 6,3 7,3 9,6 14,6 19,5 24,4 29,1 29,9 29,9 24,4 17,6 13,2
0,003 6,9 8,4 11,9 19,3 26,5 33,7 40,6 41,6 41,6 33,6 23,7 17,2
0,004 7,6 9,5 14,2 24,0 33,4 42,8 51,6 53,0 53,0 42,6 29,7 21,1
0,005 8,2 10,6 16,4 28,6 40,2 51,6 62,3 63,9 63,9 51,3 35,5 25,0
0,006 8,9 11,7 18,7 33,1 46,8 60,2 72,6 74,5 74,5 59,7 41,3 28,8
0,007 9,5 12,8 20,9 37,6 53,2 68,5 82,6 84,7 84,7 67,9 46,9 32,6
0,008 10,1 13,9 23,1 42,0 59,6 76,7 92,3 94,6 94,6 75,9 52,3 36,2
0,009 10,8 15,0 25,4 46,3 65,8 84,6 101,6 104,2 104,2 83,7 57,7 39,9
0,010 11,4 16,1 27,5 50,6 71,9 92,3 110,7 113,5 113,5 91,2 63,0 43,4
0,011 12,0 17,2 29,7 54,9 77,9 99,9 119,5 122,4 122,4 98,5 68,1 47,0
0,012 12,7 18,3 31,9 59,1 83,8 107,2 128,1 131,1 131,1 105,7 73,2 50,4
0,013 13,3 19,4 34,0 63,2 89,6 114,4 136,3 139,6 139,6 112,6 78,1 53,8
0,014 13,9 20,5 36,2 67,3 95,2 121,4 144,4 147,7 147,7 119,4 83,0 57,2
0,015 14,6 21,6 38,3 71,3 100,8 128,2 152,2 155,7 155,7 126,0 87,8 60,5
0,016 15,2 22,7 40,4 75,3 106,2 134,9 159,8 163,4 163,4 132,4 92,4 63,8
0,017 15,8 23,7 42,5 79,2 111,6 141,4 167,2 170,9 170,9 138,6 97,0 67,0
0,018 16,5 24,8 44,6 83,1 116,9 147,7 174,4 178,1 178,1 144,8 101,5 70,2
0,019 17,1 25,9 46,7 87,0 122,0 154,0 181,4 185,2 185,2 150,7 105,9 73,3
0,020 17,7 26,9 48,7 90,8 127,1 160,0 188,2 192,1 192,1 156,5 110,3 76,4
0,021 18,3 28,0 50,8 94,5 132,1 166,0 194,8 198,8 198,8 162,2 114,5 79,4
0,022 19,0 29,1 52,8 98,2 137,0 171,8 201,2 205,3 205,3 167,7 118,7 82,4
0,023 19,6 30,1 54,9 101,9 141,8 177,5 207,5 211,6 211,6 173,1 122,8 85,4
0,024 20,2 31,2 56,9 105,5 146,5 183,0 213,6 217,8 217,8 178,4 126,8 88,3
0,025 20,8 32,2 58,9 109,1 151,2 188,5 219,6 223,8 223,8 183,6 130,8 92,3
0,026 21,4 33,3 60,9 112,6 155,8 193,8 225,4 229,7 229,7 188,6 134,7 94,0
0,027 22,1 34,3 62,9 116,1 160,3 199,0 231,1 235,4 235,4 193,5 138,5 96,8
0,028 22,7 35,4 64,8 119,5 164,7 204,1 236,6 241,0 241,0 198,4 142,3 99,5
0,029 23,3 36,4 66,8 122,9 169,1 209,2 242,0 246,4 246,4 203,1 145,9 102,2
0,030 23,9 37,5 68,7 126,3 173,4 214,1 247,3 251,7 251,7 207,7 149,6 104,9
0,031 24,5 38,5 70,7 129,6 177,6 218,9 252,5 256,9 259,9 212,2 153,1 107,5
0,032 25,1 39,5 72,6 132,9 181,7 223,6 257,5 261,9 261,9 216,6 156,7 110,2
0,033 25,8 40,6 74,5 136,2 185,8 228,2 262,5 266,9 266,9 221,0 160,1 112,7
0,034 26,4 41,6 76,4 139,4 189,8 232,7 267,3 271,7 271,7 225,2 163,5 115,3
0,035 27,0 42,6 78,3 142,6 193,8 237,2 272,0 • 276,4 276,4 229,4 166,8 117,8
0,036 27,6 43,6 80,2 145,8 197,7 241,5 276,6 281,0 281,0 233,4 170,1 120,3
0,037 28,2 44,6 82,0 148,9 201,5 245,8 281,1 285,5 285,5 237,4 173,4 122,7
0,038 28,8 45,7 83,9 152,0 205,3 250,0 285,5 289,9 289,9 241,3 176,6 125,1
0,039 29,4 46,7 85,7 155,0 209,0 254,1 289,8 294,3 294,3 245,1 179,7 127,5
0,040 30,0 47,7 87,6 158,0 212,7 258,2 294,0 298,5 298,5 248,9 182,8 129,8

178

Rastojanje meĊu generatorima mora biti tako da se
obezbedi ravnomerno ispunjavanje zaštićenog prostora
aerosolom.
Aerosolni generatori postavljaju se tako da njihova
kontrola i zamena bude brza i laka.
f) Zahtevi za eksploataciju instalacije
Pri projektovanju, montaţi, aktiviranju i eksploataciji
AAPU moraju se ispunjavati zahtevi, izloţeni u tehniĉkoj
dokumentaciji za GAG.
Po isteku garantnog roka eksploatacije generatora
odluku o daljem korišćenju u sastavu AAPU donosi
proizvoĊaĉ generatora i projektant GAG u saglasnosti
sa organima protivpoţarnog nadzora.
Pri aktiviranju AAPU pri poţaru ili sluĉajnom aktivi-
ranju pojedinih generatora neophodno je:
a) proveriti odsustvo elektronapajanja u kolu za ak
tiviranje,
b) proveriti prostorije do potpunog udaljenja aerosola.
c) pregledati generatore, otkriti generatore koji se
nisu aktivirali od signala aktivacije, upakovati ih u amba
laţu i zameniti ih.
Zameniti kućišta generatora posle njihovog odreĊi-
vanja po preporuci proizvoĊaĉa GAG u saglasnosti sa
dokumentacijom za eksploataciju.
g) Ispitivanje, odrţavanje, kontrolni pregledi i
mere bezbednosti za sisteme za gašenje poţara
aerosolom
- Ispitivanje
Pre puštanja u eksploataciju proveravaju se funkci-
onalnost, pouzdanost i bezbednost aktiviranja sistema
za gašenje poţara aerosolom.
Funkcionalnost, pouzdanost i bezbednost sistema
za gašenje poţara aerosolom proveravaju se simulaci-
jom poţara u zavisnosti od vrste i tipa ugroţenosti šti-
ćene prostorije.
Pouzdanost automatskog sistema za gašenje poţa-
ra aerosolom proverava se najmanje 30 dana pre pre-
bacivanja na automatski reţim rada.
Ispitivanje radne sposobnosti automatskih sistema
za gašenje poţara aerosolom vrši se merenjem signala
sa kontrolnih taĉaka javljaĉa, prema šemama koje su
navedene u projektnoj dokumentaciji za elemente sis-
tema.
- Odrţavanje
Primopredaja ugraĊenog sistema za gašenje poţara
aerosolom vrši se posle sprovedenog ispitivanja i dobi-
jenih rezultata koji su u skladu sa projektnom dokumen-
tacijom, na osnovu zapisnika o ispitivanju i dokaza o
osposobljenosti lica za rukovanje i odrţavanje sistema.
Sa aerosolnim generatorima mogu da rade osposo-
bljena lica starija od 18 godina, koja su upoznata sa
konstrukcijom, principom rada generatora, kao i sa
uputstvom za korišćenje sistema za gašenje poţara
aerosolom.
Za svaki automatski sistem za gašenje poţara ae-
rosolom odreĊuje se lice odgovorno za njegovu isprav-
nost i funkcionalnost.
Montaţa, korišćenje i odrţavanje sistema za gaše-
nje poţara aerosolom vrši se prema projektnoj doku-
mentaciji i tehniĉkom uputstvu proizvoĊaĉa, odnosno
isporuĉioca.
I GRUPA
Ulazak ljudi u prostor koji je bio izloţen dejstvu mla-
za Iz aerosolnih generatora dozvoljen je 30 minuta pos-
le provetravanja i uspostavljanja vidljivosti od 5 metara.
- Kontrolni pregledi
Korisnik vrši stalnu kontrolu ispravnosti automat-
skog sistema za gašenje poţara aerosolom.
Kontrola zvuĉne i svetlosne signalizacije u automat-
skim sistemima za gašenje poţara aerosolom obavlja
se svakodnevno.
Kontrola elektriĉnih linija aktiviranja i generatora se
obavlja tromeseĉno.
Kontrola elektriĉnih parametara i provera funkcioni-
sanja sistema za gašenje poţara aerosolom vrši se
prema tehniĉkom uputstvu, pri ĉemu mesta gde se Iz-
vode ispitivanja moraju biti opremljena znacima upozo-
renja.
Detaljan pregled i kontrola svih sastavnih delova za
gašenje poţara aerosolom vrši se svakih pet godina.
Korisnik sistema za gašenje poţara aerosolom vodi
kontrolnu knjigu, ĉiji se obrazac daje u prilogu ovog
pravilnika i ĉini njegov sastavni deo.
- Mere bezbednosti
Pri svim radovima sa generatorima mora se rukovo-
diti tehnikom bezbednosti koja vaţi pri radu sa lakoza-
paljivim ĉvrstim materijama.
Za vreme rada sa generatorima nije dozvoljeno:
- direktno dejstvo plamena na generator,
- izvoĊenje bilo kakvih radova koji mogu izazvati de
formaciju kućišta generatora,
- rastavljanje generatora,
- ne dozvoljava se prisustvo personala ispred izla
znih otvora generatora pri njihovoj montaţi na objektu i
prikljuĉenju na elektriĉno kolo aktiviranja,
- ne dozvoljava se padanje generatora; pri padanju
sa visine veće od navedene u eksperimentalnoj doku
mentaciji, generator se izoluje i odluku o daljoj njegovoj
primeni donose predstavnici preduzeća - proizvoĊaĉa.
Pre spajanja inicijatora sa elektriĉnim kolom aktivi-
ranja proveriti odsustvo napona na njemu.
Svi radovi na instalaciji, zameni i opsluţivanju gene-
ratora i ureĊaja, i zameni inicijatora i termoštapina izvoditi
u prisustvu lica, odgovornog za eksploataciju generatora
(ureĊaja) ili predstavnika preduzeća - proizvoĊaĉa.
AUTOMATSKI SISTEMI ZA GAŠENJE POŢARA
AEROSOLNIM GENERATORIMA
TIP-MAG
(Tehniĉke karakteristike i uputstvo za montaţu i
korišćenje)
- Pravila eksploatacije
U procesu eksploatacije aparata i automatskog sis-
tema neophodno je periodiĉno (minimum jednom kvar-
talno) prekontrolisati zategnutost elektriĉnih kontakata i
zavrtnja koji priĉvršćuju aparat za objekat, oĉistiti povr-
šinu aparata i štapina od neĉistoća suvom krpom.
Nije dozvoljeno korišćenje aparata i štapina kojima
je istekao rok garancije i ako se ustanovi prisustvo me-
haniĉkih oštećenja na njima.
Aparat je otporan na delovanje vibroudarnih optere-
ćenja, svojstvenih automobilskom, ţelezniĉkom i vode-
nom transportu, a takoĊe na pad sa visine od 1,5 m.
179
 I GRUPA
- Mere bezbednosti
Pri radu sa aerosolnim generatorima zabranjeno je:
- udarati po generatoru ili vršiti bilo koje druge rad
nje koje mogu izazvati deformacije, mehaniĉke povrede
kućišta i pratećih elemenata,
- vršiti radove koji izazivaju zagrevanje aparata pre
ko 60°C.
- paljenje vatre i pušenje u blizini aparata koji su
snabdeveni štapinom.
Pri aktiviranju aparata oslobaĊaju se slabo toksiĉni
produkti, koji se pri vatrogasnoj koncentraciji klasifikuju
kao mali opasni sa umereno izraţenim opšte toksiĉnim i
lokalno razdraţujućim dejstvom na sluzokoţu oka i ko-
ţu.
Zato je za prevenciju nepovoljnog dejstva aerosola
na ljude, koji se zateknu u prostoru u kome je aktiviran
aerosolni aparat neophodno predvideti njihovu brzu
evakuaciju.
Posle završenog procesa gašenja poţara, a pre
ulaska ljudi u prostoriju gde je aparat obradio, istu je
potrebno proveriti da bi se obezbedila vidljivost od
2-5 m.
Pri aktiviranju aparata u pogonskom I prtljaţnom de-
lu automobila poklopac i vrata, koji zatvaraju prostor,
moraju biti zatvoreni do potpunog gašenja poţara (mi-
nimalno 2-3 min.) da bi se iskljuĉila mogućnost ponovne
pojave poţara, zbog smanjenja koncentracije aerosola i
doticanja sveţeg vazduha u prostor koji se štiti.
Pri gašenju poţara u prostorijama u kojima se nala-
ze materije koje tinjaju potrebno je prostor u kome je
aktiviran aerosol drţati zatvoren najmanje 20 minuta.
Posle gašenja poţara ostaci aerosola se odstranjuju
provetravanjem, usisavanjem ili brisanjem suvom krpom.
- Transport i ĉuvanje
Aparati se mogu transportovati u pakovanju proiz-
voĊaĉa svim vidovima transporta uz poštovanje pravila
koja vaţe za transport ove klase, u temperaturnom di-
japazonu od -50° do +50°C.
Aparati se ĉuvaju upakovani u suvim provetrenim
skladištima, kako sa grejanjem tako i bez njega sa is-
kljuĉenjem mogućnosti padanja sunĉevih zraka i vlage,
na stalaţama na minimalnom rastojanju 1m od izvora
toplote.
Zabranjeno je ĉuvanje aparata zajedno sa materi-
jama koje izazivaju koroziju (kiseline, alkalije, soli i si.)
TIP-PURGA
(Tehniĉke karakteristike i uputstvo za korišćenje)
- Uputstvo za upotrebu
Montaţu i postavljanje generatora u prostoru koji se
štiti treba izvoditi po tehniĉkom projektu, napravljenom
u saglasnosti sa vaţećom normativnom dokumentaci-
jom.
Pri odreĊivanju mesta postavljanja generatora mora
se voditi raĉuna o sledećim zahtevima;
- generator se ne srne postavljati izmeĊu mesta
verovatne pojave plamena i otvora - vrata i prozora,
- na putu struje aerosola ne srne biti predmeta koji
mogu preusmeriti pravac isticanja aerosola i smanjiti
njegovu efikasnost,
- struja aerosola ne srne biti usmerena na puteve
evakuacije personala,
- pri radu sa "toplim" generatorima treba uzeti u ob
zir dimenzije svetleće struje.
180
Generatori se postavljaju na zidove i tavanice prosto-
rije pomoću prstenova ili drugih montaţnih elemenata.
Kod montaţe generatora koji se aktiviraju štapinom
neophodan je štapin iznad svih mesta najverovatnije
pojave poţara. Štapin mora biti zaštićen od mehaniĉkih
povreda, padanja na njega agresivnih materija i dejstva
visoke temperature.
Odrţavanje generatora se svodi na njihov periodiĉni
spoljni pregled (oštećenja kućišta generatora, zaštitnog
omotaĉa štapina, celovitost elektriĉnog kola kod
elektriĉnog aktiviranja). Uĉestalost pregleda se odreĊu-
je uputstvom sistema za gašenje u zavisnosti od karak-
teristika prostora koji se štiti. Nije dozvoljen prekid elek-
triĉnog kola i promena orijentacije generatora.
U sluĉaju vizuelnog otkrivanja poţara neophodno
je napustiti prostoriju i zatvoriti vrata.
Generator se aktivira brzogorećim štapinom
(200mm/s), elektriĉnim impulsom ili izvlaĉenjem osigu-
raĉa kod granate.
Kod ruĉnog aktiviranja neophodno je:
- uzeti generator za kućište.
- ispraviti i spojiti krajeve osiguraĉa,
- povući osiguraĉ udarnog mehanizma za prsten,
- ubaciti generator u prostoriju,
- ĉvrsto zatvoriti vrata prostorije.
Prekid plamenog gorenja u zaštićenoj prostoriji na-
stupa kada se dostigne vatrogasna koncentracija. Radi
iskljuĉenja mogućnosti obnavljanja plamenog gorenja iz
tinjajuće faze, neophodno je prostor drţati zatvoren 20 -
30 minuta. Kada ne postoji mogućnost pojave tinjajućeg
poţara, dehermetizacija prostora se moţe izvršiti 3 mi-
nuta nakon aktiviranja generatora.
- Mere bezbednosti
Rad sa generatorima je dozvoljen licima, koja su
upoznata sa njegovim mehanizmom, principom rada i
ovim instrukcijama.
Prilikom svih radova sa generatorom treba se pri-
drţavati mera bezbednosti koje vaţe za rad sa lako
zapaljivim ĉvrstim materijama, u organizaciji koja pro-
vodi radove.
Za vreme rada na odrţavanju nije dozvoljeno:
- rasklapati kućište generatora,
- objaviti bilo kakve radove koji mogu izazvati de
formaciju kućišta generatora ili njegovih elemenata,
- izlagati štapin visokoj temperaturi.
Svi radovi na tehniĉkom odrţavanju generatora,
njegovom postavljanju se obavljaju u prisustvu lica od-
govornog za eksploataciju.
Pri izvoĊenju radova sa otvorenim plamenom u
prostoriji opremljenoj generatorima, nije dozvoljeno
direktno delovanje plamena i dospevanje varnica na
generator i štapin.
Ako je potrebno šeći štapin koristiti oštar noţ od
metala koji ne varniĉi i drvenu podlogu.
Na radnom mestu srne se nalaziti jedan komad
štapina, minimalne duţine neophodne za posao koji se
obavlja.
U prostoriji gde se ĉuva štapin zabranjena je pri-
mena elektriĉnih grejnih tela sa površinskom temperatu-
rom preko 170°C, kao i izvori otvorenog plamena.
Produkti sagorevanja aerosol obrazujućeg sastava
izazivaju slabo razdraţujuće dejstvo na disajne puteva i
po toksiĉnosti spadaju u IV klasu - klasu malo opasnih
materija.
Pre ulaska ljudi u prostoriju u kojoj je aktiviran ge-
nerator, istu je neophodno proveriti da bi se obezbedila
vidljivost od 2 do 5 m.

Beli talog aerosola, koji se nataloţio na površinama
u prostoroji u kojoj je aktiviran generator, uklanja se na
naĉin dozvoljen za datu prostoriju (usisavanjem, brisa-
njem vlaţnom ili suvom krpom).
- Transport i ĉuvanje
Dozvoljeno je transportovanje generatora vazduš-
nim, ţelezniĉkim i automobilskim transportom u karton-
skoj ambalaţi.
I GRUPA
Pri utovaru i istovaru ne sme se dozvoliti padanje
generatora.
Pri transportu se ne sme dozvoliti padanje agresiv-
nih materija (vlage i atmosferilija) na ambalaţu sa gene-
ratorima, kao i zagrevanje na temperaturi iznad 50°C.
Generatore treba ĉuvati u skladištima koja su speci-
jalno opremljena za ĉuvanje lako zapaljivih materija.
Temperaturni dijapazon ĉuvanja je od -50° do
+50°C.
181

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA
STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU
POŢARA
("SI. list SRJ", br. 87/93)
I OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se:
1) zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju,
poslovanju i odrţavanju stabilnih instalacija za dojavu
poţara;
2) postupak i naĉin oznaĉavanja i obeleţavanja
ureĊaja i delova sistema za dojavu poţara;
3) tehniĉke mere nadzora stabilnih instalacija za do
javu poţara;
4) naĉin rukovanja i odrţavanja sistema i ureĊaja;
5) zahtevi za broj i razmeštaj javljaĉa poţara;
6) zahtevi za povezivanje stabilne instalacije za do
javu sa tehnološkom i elektrotehniĉkom opremom;
7) zahtevi za kontrolne knjige pregleda i ispitivanja
stabilne instalacije za dojavu poţara.
Član 2.
Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće
znaĉenje:
1) automatski javljaĉ poţara je deo stabilne instala
cije za dojavu poţara, koji neprekidno ili u odreĊenim
vremenskim razmacima prati odgovarajuće fiziĉke ili
hemijske promene omogućujući otkrivanje poţara u
nadziranom prostoru;
2) ruĉni javljaĉ poţara je ureĊaj za ruĉno uzbunjiva
nje (alarmiranje) kojeg ukljuĉuje ĉovek nakon otkrivanja
poţara;
3) element za uzbunjivanje (alarmiranje) je ureĊaj,
koji u sluĉaju poţara daje zvuĉne i/ili svetlosne signale;
4) prenosni vodovi su spoljne veze s delovima sta
bilne instalacije za dojavu poţara, a sluţe za prenos
informacija i napajanje energijom;
5) nadzirna površina je površina poda, koju nadzire
jedan automatski javljaĉ poţara;
6) podruĉje nadzora (podruĉje na kome se prime-
njuju tehniĉke mere nadzora) je ćelo podruĉje nadzira
no stabilnom instalacijom za dojavu poţara;
7) dojavna zona je grupa javljaĉa predviĊena za je
dan signal u dojavnoj centrali;
8) dojavna centrala je ureĊaj za nadzor i upravljanje
koji je u vezi s javljaĉima poţara i obavlja svetlosno i
zvuĉno uzbunjivanje i prenos signala o poţaru na para
lelne signalizatore i protivpoţamim sluţbama;
9) uzbuna (alarm) je zvuĉna i svetlosna signalizacija
poţarnog signala;
10) laţno uzbunjivanje je ostvarenje poţarnog sig
nala usled tehniĉkih smetnji ili prevare;
11) selektivno uzbunjivanje je uzbunjivanje jednog
lica ili više unapred odreĊenih lica (prema planu uzbu
njivanja);
12) opšte uzbunjivanje je uzbunjivanje neodreĊenog
broja lica putem elemenata za uzbunjivanje;
13) dvozonska zavisnost je utvrĊeni postupak u slu
ĉaju pojave poţara;
14) dvozonska zavisnost je mera za spreĉavanje la
ţnog uzbunjivanja. Aktiviranjem javljaĉa iz prve zone
moţe se izvršiti selektivno uzbunjivanje ili neka uprav
ljaĉka funkcija, a aktiviranjem javljaĉa i iz druge zone
ukljuĉuje se opšte uzbunjivanje i ostale upravljaĉke
funkcije;
I GRUPA
15) kontrolna knjiga je knjiga za unošenje svih po-
dataka o redovnim ispitivanjima, revizijama, nadograd-
njama, ukljuĉivanju i iskljuĉivanju pojedinih zona, kao i o
dojavama smetnji i poţara. Uz svaki podatak unosi se
datum, vreme i kratak opis dogaĊaja i potpis deţurne
osobe.
II ZAHTEVI ZA STABILNE INSTALACIJE ZA
DOJAVU POŢARA
Član 3.
Stabilna instalacija za dojavu poţara mora biti tako
projektovana i izvedena da pravilnim izborom, brojem i
rasporedom javljaĉa poţara omogućuje signaliziranje
pojave poţara u najranije mogućoj fazi, uz dovoljno
veliku sigurnost spreĉavanja laţnih uzbunjivanja.
Član 4.
Svetlosna signalizacija smetnji ne srne se iskljuĉiva-
ti. Ona se automatski iskljuĉuje po otklanjanju smetnje.
Član 5.
Osetljivost stabilne instalacije za dojavu poţara mo-
gu menjati samo za to obuĉena lica.
III PLAN UZBUNJIVANJA (ALARMIRANJA)
Član 6.
Stabilna instalacija za dojavu poţara zahteva detalj-
no razraĊen plan uzbunjivanja, u kojem moraju biti utvr-
Ċeni postupci uzbunjivanja za vreme i van radnog vre-
mena, koji mora biti usklaĊen s opštim planom zaštite
od poţara.
Član 7.
Plan uzbunjivanja postavlja se u neposrednoj blizini
dojavne centrale, a mora u svakom trenutku osigurati
sledeće:
1) upozorenje licima u opasnosti radi pravovremene
evakuacije;
2) ukljuĉivanje deţurnog lica i lokalne vatrogasne
jedinice;
3) uzbunjivanje najbliţe vatrogasne brigade,
4) uzbunjivanje ĉlanova osoblja, koji imaju specijal
ne duţnosti (izrada planova borbe protiv poţara, usme-
ravanje ekipa za gašenje i informisanje);
5) predviĊanje svih mera u sluĉaju neispravnosti ili
iskljuĉivanja pojedinih dojavnih zona.
Član 8.
Poţarna uzbuna (alarm) mora se signalizirati svet-
losno i zvuĉno na dojavnoj centrali, svim paralelnim
tabloima i u lokalnom poţarnom kontrolnom centru.
Poţarna uzbuna mora biti takva da omogućuje brzo
pronalaţenje mesta pojave poţara. Neovlaštena lica ne
smeju iskljuĉiti ureĊaj za poţarnu uzbunu.
IV AUTOMATSKI JAVLJAĈI POŢARA
Član 9.
Automatski javljaĉi poţara, prema principu rada, de-
le se na:
a) termiĉke javljaĉe, koji reaguju na povećanje tem-
perature;
183
 I GRUPA
b) dimne javljaĉe, koji reaguju na proizvode sagore-
vanja i/ili ĉestica koje lebde u atmosferi, ĉiji se dijametar
kreće od 10 km (vidljivi dim) do 1 km (nevidljivi dim):
1) jonizujuće dimne javljaĉe, koji reaguju na pro
izvode sagorevanja koji utiĉu na promenu jo
nizujuće struje u radioaktivnoj komori javljaĉa;
2) optiĉke dimne javljaĉe, koji reaguju na proiz
vode sagorevanja koji dovode do apsorpcije ili
raspršivanja svetlosti u infracrvenom, vidljivom
i/ili ultraljubiĉastom opsegu elektromagnetnog
spektra;
c) javljaĉe gasa, koji reaguju na gasovite proizvode
sagorevanja i/ili na proizvode razlaganja usled toplote;
d) javljaĉe plamena, koji reaguju na emitovano zra
ĉenje iz plamena.
V DOJAVNA CENTRALA
Član 10.
Dojavna centrala prihvata podatke o poţaru od prik-
ljuĉenih javljaĉa i ukljuĉuje zvuĉnu i svetlosnu signaliza-
ciju odreĊujući mesto opasnosti.
Dojavna centrala prenosi informaciju o poţaru preko
predajnog ureĊaja daljinske signalizacije protivpoţarnoj
sluţbi i/ili preko ureĊaja za upravljanje automatskom
protivpoţarnom instalacijom ukljuĉuje gašenje.
Dojavna centrala neprekidno kontroliše pravilan rad
stabilne instalacije za dojavu poţara i daje zvuĉne i
svetlosne signale upozorenja pri bilo kojoj neispra-
vnosti.
Zvuĉni signal uzbune (alarma) mora se razlikovati
od zvuĉnog signala kvara.
Član 11.
Dojavna centrala mora sadrţavati:
1) indikator uzbune (crvene boje);
2) indikator dojavne zone (crvene boje);
3) indikator neispravnosti (ţute ili bele boje);
4) indikator ukljuĉenog stanja (zelene boje);
5) indikator iskljuĉenosti dojavne zone ili dela
vatro-dojavnog sistema (ţute boje);
6) indikator napajanja iz rezervnog izvora (zele
ne boje);
7) ureĊaj za izvoĊenje funkcionalne kontrole.
Član 12.
Dojavna centrala mora signalizirati sledeće kvarove:
1) iskljuĉenje iz rada jednog ili više javljaĉa;
2) kvar na primarnim vodovima;
3) kvar na izvoru napajanja;
4) ispad osiguraĉa u funkcionalno vaţnim
strujnim kolima;
5) spoj sa zemljom.
Član 13.
UreĊaj za izvoĊenje funkcionalne kontrole mora
kontrolisati rad:
1) indikatora uzbune i kvara;
2) indikatora dojavne zone.
Član 14.
Svetlosna signalizacija uzbune ili kvara mora biti iz-
vedena tako da ostaje ukljuĉena za vreme trajanja po-
ţara ili kvara, bez obzira na iskljuĉivanje zvuĉne signa-
lizacije.
Član 15.
Svi osiguraĉi dojavne zone - indikatori i ureĊaji za
rukovanje moraju biti vidno i trajno oznaĉeni.
184
Član 16.
Na dojavnoj centrali za više dojavnih zona mora po-
stojati mogućnost jednostavnog iskljuĉivanja svake do-
javne zpne bez uticaja na normalan rad ostalih dojavnih
zona.
Član 17.
Kućište za smeštaj dojavne centrale mora biti me-
haniĉki otporno, omogućavati preglednost svih indikato-
ra i onemogućavati neovlašćeno rukovanje.
Član 18.
Dojavna centrala mora biti postavljena u prostoriji
gde se neprekidno deţura ili mora do mesta s nepreki-
dnim deţurstvom biti osigurana paralelna signalizacija,
odnosno automatski daljinski prenos signala poţara i
smetnje.
U blizini dojavne centrale mora biti:
1) plan uzbunjivanja,
2) kontrolna knjiga,
3) uputstvo za rukovanje odrţavanje dojavne
centrale.
Član 19.
Na dojavnu centralu mora se postaviti natpisna plo-
ĉica s podacima o proizvoĊaĉu, tipskoj oznaci centrale,
godini proizvodnje, fabriĉkom broju i broju uverenja o
kvalitetu.
VI ELEMENTI ZA UZBUNJIVANJE
(ALARMIRANJE)
Član 20.
Elementi za uzbunjivanje (alarmiranje) (sirene, zvo-
na, lampe, bljeskalice), predajnici i prijemnici daljinske
signalizacije moraju stalno biti u ispravnom stanju i zaš-
tićeni od oštećenja i blokiranja.
Elementi za poţarno uzbunjivanje moraju se razli-
kovati od elemenata za ostala uzbunjivanja.
Elementi za uzbunjivanje moraju biti crvene boje ili
obloţeni natpisnim ploĉicama "poţarna uzbuna".
Za bolji nadzor i brţu orijentaciju akcije na gašenju
poţara potrebno je primenjivati ureĊaje za paralelnu
signalizaciju i/ili sinoptiĉke table s ucrtanim objektima i
dojavnim zonama.
VII TEHNIĈKE MERE NADZORA
Član 21.
Podruĉja na kojima se primenjuju tehniĉke mere
nadzora moraju prostorno ili graĊevinski biti odvojena
od podruĉja na kojima se te mere ne primenjuju pomo-
ću protivpoţarnih zidova i podova.
Član 22. Tehniĉke
mere nadzora primenjuju se na:
1) liftove, kao i transportna i transmisijska
okna;
2) kablovske kanale i okna;
3) klima-ureĊaje i ventilacijske ureĊaje;
4) kanale i okna za otpad, kao i spremnice za
sakupljanje;
5) komore i prostore u zidu;
6) meĊustropne i meĊupodne prostore.

Član 23.
Izuzetno od odredaba ĉlana 22. ovog pravilnika, te-
hniĉke mere nadzora ne primenjuju se na:
1) sanitarne prostore i praonice bez zapaljivih mate
rijala ili otpadaka;
2) kablovske kanale i okna koji su nedostupni ljudi
ma i vatrootporno odvojeni;
3) podzemna skloništa koja se u mirnodopsko vre-
me ne upotrebljavaju u druge svrhe;
4) prostore koji su zaštićeni jednom od automatskih
instalacija za gašenje;
5) meĊuprostore u stropu i podu, ako su: niţi
od 0,8 m, bez vodova za sigurnosne ureĊaje, poţarnog
opterećenja manjeg od 25 MJ/m, podeljeni u celine ne
duţe od 10 m i ne šire od 10 m.
_________________________________ I GRUPA
zraĉenje plamena, mogu se primenjivati dimni i termiĉki
javljaĉi ili javljaĉi plamena ili njihove kombinacije.
Dimni javljaĉi se primenjuju u prostorima u kojima
mogu nastati štete od dima, bez obzira na to da li je reĉ
o oĉuvanju ljudskih ţivota ili o skupocenim ureĊajima
osetljivim na dim.
X UTICAJ VISINE PROSTORA
Član 30.
MeĊuzavisnost razliĉitih automatskih javljaĉa poţara
i visine prostora mora da odgovara zahtevima datim na
slici 1.

VIII DOJAVNEZONE

Član 24.
Podruĉje na koje se primenjuju tehniĉke mere nad-
zora deli se na dojavne zone. OdreĊivanje dojavnih
zona mora biti takvo da se moţe brzo i jednoznaĉno
odrediti mesto izbijanja poţara.
Dojavna zona srne se rasprostirati samo po jednoj
etaţi (izuzetak su stepeništa, liftovi i sliĉna okna), a ne
srne biti veća od po ţarnog sektora niti ve ća od
2 Slika 1.
1.600 m .
Član 25. Član 31.
U jednoj dojavnoj zoni srne biti više prostora samo Zavisnost površine dimnih javljaĉa na kojoj se pri-
ako su susedni, a nema ih više od pet s ukupnom povr- menjuju tehniĉke mere nadzora i vjsine prostora mora
2
šinom ne većom od 400 m , ili ako su susedni, a prilazi da odgovara zahtevima datim i na slici 2.
se mogu lako nadgledati i ukupna površina nije veća od
2
1.000 m .
U sluĉajevima iz stava 1. ovog ĉlana obavezno je
predvideti odvojene indikatore delovanja zbog lakšeg i
brţeg pronalaţenja prostora u kojem se pojavio poţar.

Član 26.
Javljaĉi poţara u meĊupodovima i meĊustropovima,
kablovskim kanalima, klima-ureĊajima i si., moraju biti
grupisani u odvojene dojavne zone.
Član 27.
Na svakom javljaĉu ili u njegovoj neposrednoj blizini
mora biti uoĉljivo kojoj dojavnoj zoni pripada.
Član 28. 1 - mali rizik B - VISINA PROSTORA
Dojavna zona u primarnom vodu moţe maksimalno 2 - srednji rizik
sadrţavati 25 automatskih javljaĉa poţara. 3 - veliki rizik A - POVRŠINA NADZORA
Posebne dojavne zone sa ruĉnim javljaĉima ne Slika 2.
smeju sadrţavati vise od 10 ruĉnih javljaĉa.

XI UTICAJ TEMPERATURE, STRUJANJA

IX IZBOR JAVLJAĈA POŢARA VAZDUHA I VIBRACIJA

Član 29. Član 32.

Izbor javljaĉa poţara zavisi od oĉekivanih poţarnih
veliĉina koje se mogu javiti pri nastanku poţara, visini
prostora, uticaju okolnih pogonskih uslova i mogućih
izvora smetnji.
Ako se u fazi nastajanja poţara moţe oĉekivati ti-
njajući razvoj s dimom i malo toplote i zraĉenja plame-
na, moraju se upotrebiti dimni javljaĉi.
Ako se u fazi nastajanja poţara moţe oĉekivati brzi
razvoj poţara uz jako osloboĊenje toplote i intenzivno
Dimni javljaĉi i javljaĉi plamena mogu se postavljati
na mesta na kojima temperatura ne prelazi +50°C.
Temperatura reagovanja termiĉkih javljaĉa mora biti
izmeĊu 10 i 35°C iznad najviše temperature koja moţe
nastati prirodnim ili pogonskim delovanjem u okolini
javljaĉa.
U prostorima s temperaturom ispod 0°C ne postav-
ljaju se dimni javljaĉi.
Za temperature ispod 0°C preporuĉuju se termiĉki
javljaĉi poţara.

185
 I GRUPA
Član 33.
Dimni javljaĉi mogu biti postavljeni u prostoru u ko-
jem brzina strujanja vazduha nije veća od 5 m/s, osim
ako je dozvoljena primena javljaĉa i za veće brzine.
Termiĉki javljaĉi i javljaĉi plamena ne podleţu utica-
ju brzine strujanja vazduha.
Dozvoljeno odstupanje od kvadratne raspodele jav-
ljaĉa moţe bili prema izvedenim graniĉnim krivuljama K.
Unutar pripadajućih graniĉnih krivulja odabrati raz-
make za "a" i "b".
U podruĉju izmeĊu Y i Z jaĉe izvuĉene graniĉne kri-
vulje oznaĉavaju maksimalnu nadziranu površinu.

Član 34.
Vibracije ne smeju da utiĉu na pravilan rad javljaĉa Tabela 1.
poţara. Pre montaţe javljaĉa treba izmeriti vibracije i Osnovna TIP Visi- Maksimalna površina nadzira (A) i najveći dozvoljeni
utvrditi moguće uticaje. površina JAVUAĈA na horizontalni razmak izmeĊu javljaĉa i odreĊene taĉke
nadzida- prost, stropa (D) i pripadajuća graniĉna krivulja (K)
nog m
prostora
m
XII UTICAJ VLAGE, DIMA, PRAŠINE I
SVETLOSTI NAGIB KROVA
S150 > 15-30° >30°
Član 35. A D D
A A D
Dozvoljena je relativna vlaga vazduha do 95%, ali
se mora onemogućiti stvaranje magle i rose kod dimnih <80 dimni <12 80 m2 6,7 m K7 80 m2 7,2 Ke 80 m2 8,0 Kg
javljaĉa. m m
Pri sprovoĊenju tehniĉkih mera nadzora u prostori- 2
60 m2 2
dimni <6 5,8 m K5 K7 80 m 7,2 Ks 100m 9,0 Kio
ma u kojima postoji mogućnost prskanja vode obavez- dimni 6-12 80 m2 6,7 m 100m m Ks 120m
2
m Ki,
>80
no se upotrebljavaju javljaĉi odgovarajuće zaštite. 2 8,0 9,9
m m
<30 30 m2 4,4 m K2 30 m2 4,9 K3 30m2 5,5 Ks
Član 36. termiĉki 1
termiĉki 2
7,5
6,0 m m
Ako su u pogonima propratne pojave dim, prašina ili termiĉki 3 4,5
sliĉni aerosoli, laţno uzbunjivanje dimnih javljaĉa treba >30 termiĉki 1 7,5 20 m2 3,6 m 2
K, 30 m 4,9 Ks 40m2 6,3 Ks
m m
spreĉiti primenom filtera i zaklona. termiĉki 2 6,0
termiĉki 3 4,5
Upotreba termiĉkih javljaĉa je pouzdanija i sigurnija.
javljaĉ 1,5- POSEBNO ZA SVAKI POJEDINAĈNI SLUĈAJ
Član 37. plamena 20

Ako je zbog visine prostora ili iz drugih razloga, nei-

zbeţna upotreba javljaĉa plamena, neţeljene uticaje
svetlosti treba spreĉiti primenom posebnih zavesica i
prekrivaĉa koji se stavljaju na javljaĉe.
XIII BROJ I RAZMEŠTAJ JAVLJAĈA POŢARA
Član 38.
Broj i razmeštaj javljaĉa poţara odreĊuju se prema
vrsti javljaĉa, prostornoj geometriji štićenog prostora i
uslovima okoline.
Javljaĉi se odabiraju tako da oĉekivane poţare mo-
gu detektovati u poĉetnim fazama, a smeštaju tako da
se spreĉe laţna uzbunjivanja.
Član 40.
Pri projektovanju javljaĉa za flvozonsku zavisnost
za iste poţarne veliĉine definisane nadzirane površine
redukuju se za 50%.
Član 41.
Dimne i termiĉke javljaĉe poţara treba, po pravilu,
postavljati pod stropom, a ako nije to moguće, dozvo-
ljeno je postavljanje na zidove, nosaĉe, stubove ili ve-
šanjem na ţiĉanu uţad Ispod krova zgrade sa svetlar-
nicima.

Član 39. Potrebni razmaci dimnih javljaĉa prema stropu dati

Broj javljaĉa površina na kojima se primenjuju tehni- su u tabeli 2.
ĉke mere nadzora moraju ispunjavati zahteve date u
tabeli 1.
Maksimalno dozvoljeni horizontalni razmaci izmeĊu Tabela 2.
javljaĉa odreĊeni su dijagramom na slici 3. VISINA Razmak (DV) dimnih javljaĉa u odnosu
PROSTORA na strop ili krov mm
m

Nagib krova Nagib krova > Nagib krova

do 5° 15-30° >30°
min. maks. min. maks. min. maks.
do 6 30 200 200 300 300 300

od 6 do 8 70 250 250 400 400 600

od 8 do 10 100 300 300 500 500 700

od 10 do 12 150 350 350 600 600 800

od 12 do 20 250 450 500 700 800 1000

Slika 3.

186

XIV RAZMEŠTAJ JAVLJAĈA KOD STROPOVA
S POTPORAMA
Član 42.
Potpore, nosaĉi, grede, rebra i dr. utiĉu na razmeš-
taj javljaĉa ako im je visina veća od odreĊene visine.
MeĊuzavisnost visine prostora, visine potpora i uticaja
na razmeštaj javljaĉa data je na slici 4.
0| 100 | 200 | 300 | 400 | 500 | 600 | 700 | 800
VISINA POTPORA, mm
Slika 4.
Član 43.
Ako je pojedini deo stropa veći ili jednak 0,6-strukoj
dozvoljenoj nadziranoj površini javljaĉa, tada u svako
polje treba postaviti javljaĉe.
Ako su površine polja veće od dozvoljene nadzirane
površine, pojedina polja treba posmatrati kao zasebne
prostore.
Ako je visina potpora iznad 800 mm, za svako polje
stropa mora se predvideti po jedan javljaĉ.
XV SMEŠTAJ JAVLJAĈA U USKIM
PROSTORIMA
Član 44.
U prolazima, hodnicima i drugim prostorima sa stro-
pom uţim od 3 m razmaci izmeĊu javljaĉa moraju biti:
- za termiĉke javljaĉe do 10 m,
- za dimne javljaĉe do 15 m.
Maksimalno dozvoljene nadzirane površine ne sme-
ju se prekoraĉiti.
XVI RAZMAK JAVLJAĈA OD ZIDOVA
Član 45.
Razmak javljaĉa od zidova ne sme biti manji od
0,5 m, izuzev prolaza i kanala širine manje od 1 m.
Dozvoljeni razmak od zida moţe se odabrati prema
dijagramu na slici 5.
I GRUPA
A - površina koja se nadzire B -
razmak meĎu javljačima C -
razmak izmeĎu javljača i zida
Slika 5.
XVII RAZMAK JAVLJAĈA OD USKLADIŠTENE
ROBE ILI UREĐAJA
Član 46.
Horizontalni i vertikalni razmak javljaĉa od ureĊaja ili
uskladištene robe ne sme ni na jednom mestu biti manji
od 0,5 m.
Uskladišteni materijal koji do stropa ne ostavlja veći
otvor od 5% visine prostora smatra se zidom.
XVIII RAZMAK JAVLJAĈA OD STROPA I
KROVA
Član 47.
Termiĉki javljaĉi postavljaju se na strop. Pri
postavljanju dimnih javljaĉa upotrebljavaju se vrednosti
iz tabele 2.
Dimni javljaĉi mogu biti postavljeni neposredno na
strop ili sleme krova, ako je visina ravnog stropa manja
od 8 m, odnosno ako je visina slemena manja od 4 m.
XIX RASPORED JAVLJAĈA KOD POSEBNIH
OBLIKA STROPA I KROVA
Član 48.
Kod prostora s kosim stropom, kao i trouglastim ili
slemenastim krovom, ĉiji je nagib veći od 15°, treba
postaviti red detektora u vertikalnoj ravni vrha prostora,
odnosno najvišeg dela prostora.
XX UTICAJ VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE
Član 49.
Javljaĉi za nadzor prostora ne smeju se postavljati u
struju sveţeg vazduha klima-ureĊaja i ventilacionih
ureĊaja.
Perforirane stropove, koji sluţe za ventilaciju, treba
zatvoriti na rastojanju od 0,5 m do javljaĉa.
U ventilisanoj i klimatizovanoj prostoriji spreĉeno je
nastajanje velike koncentracije dima, a time je smanje-
187
 I GRUPA
na i osetljivost stabilne instalacije za dojavu poţara. U
tom sluĉaju treba smanjiti nadziranu površinu javljaĉa i
povećati njegovu osetljivost.
XXI RASPORED I SMEŠTAJ RUĈNIH
JAVLJAĈA
Član 50.
Ruĉni javljaĉ poţara je obavezno sastavni deo sta-
bilne instalacije za dojavu poţara.
Ruĉni javljaĉi postavljaju se ne samo s unutrašnje ne-
go i sa spoljne strane zgrade na zidovima i konstrukcijama
s visinom ugradnje 1,5 m od nivoa poda ili zemlje.
Unutar zgrade, ruĉni javljaĉi postavljaju se na pute-
vima za evakuaciju, u hodnicima, prolazima, na stepe-
ništima, izlazima, u blizini prostora s većim poţarnim
rizikom, uz vaţne komunikacije i u blizini ruĉnih aparata
za gašenje poţara.
Unutar zgrada, ruĉni javljaĉi postavljaju se u razma-
ku od najviše 40 m, a izvan zgrada od najviše 120 m
jedan od drugog.
Član 51.
Uz svaki ruĉni javljaĉ mora biti postavljena natpisna
ploĉica na kojoj je taĉno naznaĉena namena i naĉin
ukljuĉivanja.
Nije dozvoljeno postavljanje ruĉnih javljaĉa u iste
dojavne zone s automatskim javljaĉima.
XXII SPREĈAVANJE LAŢNIH UZBUNJIVANJA
Član 52.
Termiĉki javljaĉi ne smeju biti smešteni na mestima
na kojima okolna temperatura usled prirodnih ili pogon-
skih toplotnih izvora, moţe dovesti do neţeljenog uzbu-
njivanja stabilne instalacije za dojavu poţara.
Pri razmeštaju termiĉkih javljaĉa treba voditi raĉuna
na mogućnost direktnog uticaja sunca, termiĉkim zra-
ĉenjima pogonskih ureĊaja, kao i o uticaju vrućeg vaz-
duha ili vruće pare.
Član 53.
Dimni javljaĉi ne smeju biti smešteni u blizini radnih
mesta i pogonskih ureĊaja koji su izvor dima, pare, pra-
šine ili sliĉnih aerosola.
Da bi se spreĉilo laţno uzbunjivanje, pri smeštaju
dimnih javljaĉa u niskim prostorima (visine do 3 m) tre-
ba preduzeti mere, kao što su:
- razmeštaj javljaĉa izvan prostora stropa koji je iz
nad stalnog radnog mesta;
- upotreba dvozonske zavisnosti;
- zamena dimnih javljaĉa s termiĉkim;
- upotreba javljaĉa s vremenskim zatezanjem;
- zabrana pušenja;
- smanjenje osetljivosti stabilne instalacije za dojavu
poţara.
U prostorima s jakim strujanjima vazduha javljaĉe
treba zaštiti posebnim limenim zaklonima prilagoĊenim
za te namene (vetrobran).
XXIII NAPAJANJE ENERGIJOM
Član 54.
Napajanje energijom mora biti iz dva izvora. Prvi
izvor je elektriĉna mreţa, a drugi - akumulatorska ba-
terija.
188
Pri nestanku energije iz elektriĉne mreţe akumula-
torska baterija automatski i bez prekida preuzima napa-
janje stabilne instalacije.
Član 55.
Izvori energije moraju biti spojeni ĉvrstim fiksnim
prikljuĉcima na sistem stabilne instalacije.
Ispad jednog od izvora, u sluĉaju smetnje, ne srne
izazvati ispad drugog izvora energije, a svetlosno i zvu-
ĉno mora biti registrovan na dojavnoj centrali.
Prilikom prelaska s jednog izvora na drugi izvor ne
srne doći do štetnog uticaja na rad stabilne instalacije.
Član 56.
Energija koja se koristi za napajanje stabilne insta-
lacije ne srne biti upotrebljena za napajanje drugih
ureĊaja.
UreĊaji prikljuĉeni na sekundarne vodove mogu biti
napajani i drugim oblicima napajanja energijom.
XXIV ELEKTRIĈNA MREŢA
Član 57.
Napajanje energijom iz elektriĉne mreţe mora biti
takvo da omogućuje trajan pogon stabilne instalacije za
dojavu i punjenje akumulatorske baterije.
Za dovod energije mora bit upotrebljeno odvojeno
strujno kolo s posebno oznaĉenim osiguraĉem (crvena
boja).
Mora se onemogućiti da se iskljuĉivanjem pogonskih
ureĊaja iskljuĉi i strujno kolo prema dojavnoj centrali.
Član 58.
UreĊaj za punjenje akumulatora mora biti tako di-
menzioniran da se akumulator ispraţnjen do krajnje
dozvoljenog napona moţe automatski napuniti u roku
od 24 h na 80% nazivnog kapaciteta.
Punjenje akumulatora mora biti okonĉano najkasnije
po isteku 48 h.
XXV AKUMULATORSKE BATERIJE
Član 59.
Za stabilne instalacije s automatskom dojavom
smetnje, na mestima na kojima nije obezbeĊeno stalno
deţurstvo, kapacitet baterije treba izraĉunavati tako da
pri neispravnom napajanju mreţnim naponom bude
osiguran trajan rad od 72 h stabilne instalacije, s tim da
se nakon toga, moţe ukljuĉiti ureĊaj za uzbunjivanje za
poţarni sektor s najvećom energetskom potrošnjom i
napajanjem od 30 min.
Za stabilne instalacije s automatskom dojavom
smetnje na mestima na kojima su obezbeĊeni nepreki-
dno deţurstvo i sluţba za otklanjanje kvarova, kapacitet
baterije treba odabrati tako da se pri neispravnom mre-
ţnom napajanju omogući nesmetan rad instalacije od
najmanje 30 h i pola sata rada ureĊaja za uzbunjivanje.
Za stabilne instalacije s automatskom dojavom
smetnje, na mestima na kojima su obezbeĊeni, nepre-
kidno deţurstvo i sluţba za otklanjanje kvarova, kapaci-
tet baterije treba odabrati tako da je pri neispravnom
napajanju mreţnim naponom moguć trajno nesmetan
rad instalacije od najmanje 4h i pola sata rada elemena-
ta za uzbunjivanje za poţarni sektor s najvećom ener-
getskom potrošnjom. U takvom sluĉaju mora biti na
raspolaganju rezervno mreţno ili agregatsko napajanje
koje se automatski ukljuĉuje ispadom prvog mreţnog
napajanja.

Član 60.
Za stabilne instalacije za dojavu mora se upotreblja-
vati akumulator sa rokom trajanja koji nije kraći od ĉetiri
godine.
Akumulatori s mokrim ćelijama moraju se postavljati
u prostorije - dovoljno vetrene, suve i sigurne od zaleĊi-
vanja.
Akumulatori se postavljaju tako da budu zaštićeni
od spoljnih uticaja i oštećenja i da je moguć pristup
zbog odrţavanja i ispitivanja.
XXVI POVEZIVANJE STABILNE INSTALACIJE
ZA DOJAVU S TEHNOLOŠKOM I
ELEKTROTEHNIĈKOM OPREMOM I
ISPITIVANJE
Član 61.
Na izlazima dojavne centrale treba predvideti kon-
taktne ili beskontaktne elemente za upravljanje tehnolo-
škom i elektrotehniĉkom opremom objekta.
Dojavna centrala formira impuls za upravljanje au-
tomatskim ureĊajima za gašenje poţara i impuls za
energetsko iskljuĉenje nadziranog objekta pri ukljuĉiva-
nju najmanje dva dimna javljaĉa poţara postavljena u
nadziranoj prostoriji.
Upravljanje ureĊajima za ventilaciju i klimatizaciju
dozvoljava se već pri ukljuĉivanju jednog dimnog javlja-
ĉa poţara.
XXVII KABLOVI I PROVODNICI
Član 62.
Stabilna instalacija za dojavu i pripadajući prenosni
vodovi moraju biti izvedeni vlastitom mreţom kablova ili
vodova.
Kablovi moraju biti izvedeni s mehaniĉkom zaštitom
koja odgovara zahtevima nadziranog prostora, a u
skladu s opšte vaţećim elektrotehniĉkim propisima za
izvoĊenje u zgradama i industriji.
Prošek kablova mora biti odabran tako da odgovara
potrošnji struje upotrebljenih ureĊaja i zahtevima u po-
gledu maksimalno dozvoljenog elektriĉnog otpora linije.
Presek voda u kablu ne srne biti manji od 9,6 mm.
Pri upotrebi višeţilnih kablova treba ostavljati 10%
rezerve od broja vodova i stezaljki (spojnica) u razvod-
nim ormarima.
Član 63.
Nije dozvoljeno da se zajedniĉki u jednoj cevi, orma-
ru, kablu, posebnom kanalu ili vertikali (silazištu), pola-
ţu strujna kola s naponom do 50 V sa strujnim kolima
napona višeg od 50 V.
Razvodne kutije i ormari stabilne instalacije moraju
biti oznaĉeni crvenom bojom. Broj povezivanja (spaja-
nja) treba da bude što manji, a svako spajanje izvedeno
lemljenjem ili drugom jako sigurnom mehaniĉkom me-
todom.
Član 64.
Protiv elektriĉnih uticaja koji ometaju rad (elektriĉna
interferencija, munja, ukljuĉivanje i iskljuĉivanje snaţnih
potrošaĉa, elektriĉne iskre i elektromagnetski talasi)
treba preduzeti odgovarajuće zaštitne mere, kao što su
polaganje kablova i vodova u metalne uzemljene cevi
i/ili upotreba specijalnih filtera i drugih zaštitnih mera.
I GRUPA
Član 65.
Otpor izolacije izmeĊu voda i voda i zemlje mora iz-
nositi najmanje 500 kilooma (kA). Za merenja otpora
izolacije ne srne se upotrebljavati instrument s napo-
nom višim od 50 V, osim ako su svi delovi stabilne in-
stalacije odvojeni od voda i kabla.
Član 66.
Elektriĉne instalacije i oprema stabilne instalacije
moraju odgovarati prostoru u koji se ugraĊuju (npr. vo-
donepropusna, za tropske uslove, za ugradnju u eks-
plozijski ugroţene prostore).
Stabilna instalacija za dojavu poţara mora biti tako
projektovana i izvedena da ne izaziva radio i/ili televizij-
ske smetnje.
Član 67.
Za funkcionalno ispitivanje stabilne instalacije mora
se pribaviti sledeća dokumentacija:
1) projekt izvedenog stanja stabilne instalacije za
dojavu;
2) plan uzbunjivanja;
3) uputstvo za rukovanje i odrţavanje dojavne cen
trale;
4) program rada centrale i upravljanja ventilacijom,
klimom, klapnama, vratima i iskljuĉenjima;
5) kontrolna knjiga (pregleda i ispitivanja, ĉiji je ob
razac odštampan u prilogu ovog pravilnika i ĉini njihov
sastavni deo);
6) svi izveštaji o ispitivanju ugraĊene opreme;
7) ispitne liste i protokoli za elektriĉne instalacije.
Član 68.
Prilikom funkcionalnog ispitivanja stabilne instalacije
mora se ispitati rad svakog ugraĊenog elementa - sva-
kog javljaĉa, svakog elementa za uzbunjivanje i svih
elemenata za prenos signala, kao i rad dojavne centrale
i sva upravljanja koja ona obavlja.
Po otklanjanju svih uoĉenih smetnji i neispravnosti i
ponovnom ispitivanju izdaje se izveštaj o funkcionalnosti
stabilne instalacije za dojavu poţara.
XXVIII ODRŢAVANJE STABILNE
INSTALACIJE ZA DOJAVU
Član 69.
Korisnik instalacije mora osigurati da oko svakog
automatskog javljaĉa bude slobodan prostor u preĉniku
od najmanje 750 mm, i da ruĉni javljaĉi budu neprekid-
no vidljivi i dostupni.
Član 70.
Korisnik stabilne instalacije duţan je da osigura
pregled instalacije:
1) nakon pojave poţara;
2) nakon pojave znakova poremećaja pogon
ske spremnosti;
3) pri nepravilnom funkcionisanju;
4) pri promeni tehnologije;
5) pri promeni namene prostora koji utiĉu na
primenu tehniĉkih mera nadzora.
Član 71.
Mere redovnog odrţavanja stabilnih instalacija mo-
raju se unositi u kontrolnu knjigu. Obrazac kontrolne
knjige odštampan je uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sas-
tavni deo.
189
 I GRUPA
Rad stabilne instalacije proverava odgovorno lice
korisnika instalacije u razmacima ne duţim od dva me-
seca.
Prilikom redovne provere rada obavezno se ispituju:
1) najmanje jedan javljaĉ po primarnom vodu;
2) svi elementi za uzbunjivanje;
3) svi predajnici i prijemnici signalizacije;
4) svi ureĊaji za automatsko gašenje;
5) sklopni ureĊaji za iskljuĉivanje ventilacije, po
gona i si.;
6) ureĊaji za napajanje energijom (vizuelni pre
gled prikljuĉka i nivoa elektrolita).
Član 72.
Periodiĉni pregledi stabilne instalacije za dojavu po-
ţara obavezno se obavljaju jedanput godišnje.
Periodiĉni pregled obuhvata funkcionalnu kontrolu
stabilne instalacije i detaljan pregled svih sastavnih
delova.
Član 73.
Pri godišnjem periodiĉnom pregledu mora se izvršiti:
1) provera kontrolne knjige o izvršenom prethodnom
pregledu, i popisa radova koji su posle toga izvedeni na
instalaciji;
2) pregled i ispitivanje spojnice na akumulatoru, ni
voa i gustoće elektrolita u svakoj ćeliji, kao i merenje
kapaciteta akumulatora;
3) provera rada indikatora i upravljaĉkih elemenata
na dojavnoj centrali, kao i sva iskljuĉenja i upravljanja
tehnološkom opremom;
4) ispitivanje rada elemenata za uzbunjivanje, pre
dajnika i prijemnika daljinske signalizacije o poţaru i o
neispravnosti;
5) ispitivanje indikatora smetnji - simulirajući kvaro
ve na primarnim vodovima i ureĊajima za napajanje
energijom;
6) provera rada svakog pojedinog javljaĉa poţara
prema uputstvu proizvoĊaĉa;
7) pregled kablova, vodova, razvodnih ormara, ste
zaljki i razvodnih kutija (da su neoštećeni I adekvatno
zaštićeni i oznaĉeni).
Član 74.
Popravka stabilne instalacije za dojavu mora se
obaviti ako se prilikom bilo koje kontrole utvrde odstu-
panja u radu i neispravnosti.
Član 75.
Detaljan pregled svih sastavnih delova stabilne in-
stalacije mora se vršiti svakih pet godina. Merenje otpo-
ra izolacije i uzemljenja je obavezno pri ĉemu upotreb-
Ijeni naponi mernih instrumenata ne smeju oštetiti
komponente spojene na vodu i kablove.
Član 76.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u „Sluţbenom listu SRJ".
OBRAZAC KONTROLNE KNJIGE PREGLEDA I
ISPITIVANJA STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU
POŢARA
1. U kontrolnu knjigu, na posebnim stranicama, upi-
suju se podaci o:
1) ispitivanju akumulatora;
2) lokaciji i broju dozvole za ugradnju jonizacij-
skih javljaĉa;
3) datumu obaveznih zamena pojedinih delova
instalacije;
190
4) pregledima, ispitivanjima, smetnjama, popra-
vkama i si.
2. U kontrolnu knjigu upisuju se: signalizacije poţa-
ra, kvarova, ispitivanja, laţna uzbunjivanja, privremena
iskljuĉivanja, datumi servisiranja i druga stanja koja se
razlikuju od normalnog pogonskog stanja.
Datum Vreme Zona DogaĊaj Potreb. Datum Potpis
radovi dovršenja odgov.
radova lica
OBAVEZAN SLEDEĆI SERVIS _______________
POTROŠNE DELOVE INSTALACIJE OBAVEZNO
ZAMENITI ________________________________
Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne insta-
lacije za dojavu poţara je objavljen u "Sluţbenom listu
SRJ" broj 87/93.
U daljem tekstu autori će dati saţet prikaz o pojedi-
nim segmentima u sistemu projektovanja ovih instalaci-
ja, posebno u delu u kom to ovaj Pravilnik nedovoljno
detaljno obrazlaţe.
Odmah nakon odluke da se pristupi projektovanju
instalacija za automatsku i ruĉnu dojavu poţara neop-
hodno je izvršiti podelu objekata na poţarne sektore.
Poznavanje tehnoloških procesa i postupaka, koje je
neophodno za pravilnu podelu objekta na poţarne sek-
tore, a koja se mora izvršiti pre ulaska u projekat insta-
lacija za automatsku i ruĉnu dojavu poţara i prezentirati
projektantu pomenute instalacije, neophodno je i za
pravilan pristup projektu instalacija za automatsku i
ruĉnu dojavu poţara. Sem tehnološkog projekta, projek-
tant instalacija za automatsku i ruĉnu dojavu poţara
mora imati na uvid i ostalu tehniĉku dokumentaciju kao
što je arhitektonsko-graĊevinski projekat, mašinski pro-
jekat provetravanja i klimatizacije i elektro projekat. Iz
projektnog zadatka, tehnološkog projekta (opisa), kao i
iz ostalih navedenih projekata, crpu se podaci za opre-
deljenje za:
- obim nadzora (delimiĉan ili potpun),
- mesto za postavljanje ureĊaja za nadzor i uprav
ljanje (protivpoţarna centrala) i paralelnih tabloa,
- vrste automatskih detektora (javljaĉ) poţara,
- broj i mesta za postavljanje automatskih i ruĉnih
detektora (javljaĉa) poţara,
- stepen zaštite instalacije i detektora (javljaĉa) po
ţara,
- obim izvršenih funkcija.
Nadzor nad objektom moţe biti delimiĉan ili potpun,
pri ĉemu se pod nadzorom podrazumeva pokrivanje
objekta automatskim javljaĉima poţara.
Delimiĉan nadzor, koji,nije najpreporuĉljiviji, moţe
se primeniti kao delimiĉan nadzor objekta ili kao nadzor
samo nad nekim ureĊajem u objektu.

Kod opredeljenja za delimiĉan nadzor nad objek-
tom, pravilno je ostvariti potpun nadzor u okviru jednog
poţarnog sektora, pri ĉemu drugi, susedni poţarni sek-
tor ostaje bez nadzora.
Kod nadzora nad ureĊajem, automatski javljaĉi se
postavljaju samo iznad i u okolini ureĊaja koji nosi veće
poţarne rizike.
U okviru opredeljenja za potpun nadzor, kompletan
objekat se pokriva automatskim i ruĉnim javljaĉima po-
ţara, pri ĉemu se izuzetak moţe napraviti kod:
- mokrih ĉvorova i sliĉnih prostorija u kojima nema
nikakvog poţarnog opterećenja, a poţarni rizici su mi
nimalni,
- kablovskih kanala u kojima nema sklopki ili osigu
raĉa pri ĉemu su kablovski prolazi kroz zidove ili podo
ve zatvoreni masama koje onemogućavaju širenje po
ţara, posredstvom kablovske izolacije, iz kanala u osta
le delove objekta,
- prostorija u kojima su predviĊene stabilne auto
matske instalacije za gašenje poţara (sem u sluĉajevi
ma kada se te instalacije aktiviraju posredstvom auto
matskih javljaĉa poţara), kod kojih dodatni nadzor ne bi
bitno uticao na povećan stepen zaštite. Primera radi,
Sprinklerska instalacija koja je snabdevena indikatorima
protoka moţe izvršiti aktiviranje odgovarajućeg signala
koji se prenosi na protivpoţarnu centralu i time obaviti i
funkciju javljaĉa automatskog poţara.
Osnovni uslov, koji se mora ostvariti kod opredelje-
nja za uvoĊenje instalacije za automatsku i ruĉnu doja-
vu poţara je stalno 24 ĉasovno deţurstvo pored protiv-
poţarne centrale. Samo u tom sluĉaju sistem se moţe
smatrati pouzdanim.
Kao dopunska mera efikasnosti sistema za auto-
matsku dojavu poţara moţe se primeniti automatska
veza protivpoţarne centrale sa najbliţom vatrogasnom
stanicom, za što se moraju prethodno obezbediti potre-
bna saglasnost vatrogasaca i neophodni tehniĉki uslovi
za realizaciju te veze.
Paralelni tabloi se postavljaju u sluĉajevima kada je
kontrolu nad objektom potrebno ostvariti sa više mesta.
Ovi tabloi, kao i protivpoţarna centrala, omogućavaju
brzo utvrĊivanje mesta na kome je došlo do izbijanja
poţara, s tim što za razliku od protivpoţarne centrale
imaju samo informativnu funkciju. I oni se, kao i protiv-
poţarna centrala, postavljaju na mestima na kojima
uvek ima prisutnih ljudi.
a. Jonizacioni detektor (javljaĉ)
Jonizacioni javljaĉ poţara je vrlo efikasan za rano
otkrivanje tinjajućih poţara, što omogućava gašenje
poţara u samom zaĉetku priruĉnim vatrogasnim sreds-
tvima.
Ova vrsta javljaĉa poţara reaguje na sve vidljive i
nevidljive produkte sagorevanja. Prisutnost poţarnih
aerosola u javljaĉu remeti ravnoteţu dveju jonizacionih
komora (merne i uporeĊivaĉke), ĉiju pramenu registruje
pripadajuća elektronika, nakon ĉega se alarm šalje pro-
tivpoţamoj centrali. Istovremeno se u podnoţju ukljuĉuje
individualni optiĉki indikator alarma.
Kako se radi o javljaĉu koji registruje i najmanje
koncentracije dima, isti se primenjuje u daleko većem
broju od ostalih javljaĉa poţara.
Termodinamiĉko strujanje otvorene vatre diţe dim-
ne ĉestice, koje su sa porastom visine sve rede. Da bi
javljaĉ mogao pravovremeno otkriti te ĉestice, potrebno
mu je sa visinom povećati osetljivost.
I GRUPA
b. Optiĉki detektor (javljaĉ) dima
Optiĉki javljaĉ dima reaguje na svetli vidni dim koji
se" pojavljuje u prvoj fazi odreĊenih vrsta poţara. Ta
osobina zahteva strogo namensku upotrebu.
Javljaĉ radi na principu svetla prilikom pojave dima
(Tvndallov princip). U lavirintnoj komori je smeštena
poluprovodniĉka dioda koja šalje svetio na fotoćeliju.
Fotoćelija je smeštena tako da na optoelektriĉni pretva-
raĉ pada samo svetio koje se raspršava na delićima
dima. Elektronika to registruje, pojaĉava zatim prosle-
Ċuje centrali koja aktivira alarm. Istovremeno se u pod-
noţju ukljuĉuje individualni optiĉki indikator alarma.
Posebno podruĉje upotrebe optiĉkih javljaĉa dima
predstavljaju prostorije u kojima je od posebnog znaĉaja
ugroţenost elektriĉnih i elektronskih ureĊaja. U takvim
sluĉajevima se primena istih kombinuje sa jonizaci-onim
javljaĉima poţara.
c. Infracrveni detektor (javljaĉ) plamena
Infracrveni javljaĉ plamena je namenjen za otkriva-
nje poţara kod kojih se pojavljuju gasovi i dim od mate-
rijala koji sadrţe ugljenik kao što su drvo, plastiĉne ma-
se, alkohol i dr.
Javljaĉ je opremljen sa dva piroelektriĉna senzora
koji imaju vrlo visok imunitet protiv uticaja sunĉeve svet-
losti, veštaĉkog osvetljenja, varniĉenja, vibracija i si.
Javljaĉ se sastoji od dva piroelektriĉna senzora, raz-
liĉitih talasnih duţina. Prvi senzor reaguje na aktivne
infracrvene izvore nastale od sagorevanja gasova kara-
kteristika CO2 spektra od 4,1 do 4,7 um, koji nastaju pri
sagorevanju drveta, alkohola, proizvoda od ulja, plasti-
ke i si. Drugi senzor meri infracrvenu energiju talasnih
duţina od pet do šest um koji stvaraju laţni signali (sun-
ĉeva svetlost, veštaĉka svetlost i si.).
Infracrveni javljaĉ plamena primenjiv za unutrašnju i
spoljnu montaţu. Ne treba ga koristiti za otkrivanje po-
ţara nastalih usled gorenja fosfora, natrijuma, magnezi-
juma i vodonika.
d. Termodiferencijalni detektor (javljaĉ)
Termodiferencijalni javljaĉ se upotrebljava u prosto-
rijama gde se oĉekuje nagli porast temperature u sluĉa-
ju poţara. Njegova prednost dolazi do izraţaja tada,
kada drugi tipovi javljaĉa nisu prikladni zbog prevelike
osetljivosti na pojave laţnih alarma, kao posledice teh-
nološkog procesa.
Kombinovani diferencijsko-maksimalni javljaĉ reagu-
je na nagli porast jaĉine temperature kao i na prekora-
ĉenje odreĊene maksimalne vrednosti. Sa porastom
temperature prostora u kom je postavljen, u javljaĉu se
poruši ravnoteţa obe termometarske sonde. Elektronski
sklop tu pramenu registruje i nakon prekoraĉenja odre-
Ċenog praga javljaĉ aktivira alarm. Istovremeno se uk-
ljuĉi i individualni optiĉki indikator u samom javljaĉu.
Toplotno strujanje vazduha se sa porastom visine
vrlo brzo gubi, zbog ĉega su visine na kojima se ovi
javljaĉi mogu upotrebiti vrlo ograniĉene.
e. Ruĉni detektori (javljaĉi)
Veoma znaĉajan element instalacije za dojavu po-
ţara ĉine ruĉni javljaĉi poţara. Ovi javljaĉi, obzirom na
alarmnu organizaciju, imaju prednost nad automatskim
191
 I GRUPA
javljaĉima zbog toga što se svaki alarm smatra gotovo Narednim crteţom su prikazana sva odstojanja ve-
sigurnom potvrdom o izbijanju poţara. Za ruĉne javljaĉe liĉine date prethodnim proraĉunom.
je vaţno da su na pristupaĉnim mestima, dobro uoĉljivi,
da se montiraju uz vaţnije izlaze i uzduţ glavnih komu-
nikacija, kao i u blizini vatrogasnih aparata i hidranata.
Isti se postavljaju i u prostorijama sa velikim poţarnim
opterećenjem i rizikom, kao i u sektorima sa automat-
skim gašenjem, kod kojih mogu, sem za dojavljivanje
sluţiti i za aktiviranje sistema za gašenje ili pak blokira-
nje njegovog aktiviranja.
U cilju spreĉavanja sluĉajnog aktiviranja ili ošteće-
nja, ruĉne javljaĉe poţara ne treba montirati u neposre-
dnoj blizini prekidaĉa za rasvetu, kao ni na isturenim
delovima objekta na kojima postoji mogućnost ošteće-
nja usled kretanja ljudi ili transporta.
Ruĉni javljaĉi se aktivraju kada se razbije staklo i
pritisne dirka ili se samo razbije staklo. Montiraju se na
visini od 1,5 m od poda.
Prilikom izbora automatskih javljaĉa poţara mora se
voditi raĉuna da se broj laţnih alarma svede na najniţu
moguću meru. U tom cilju treba voditi raĉuna da: U daljem tekstu je dat alarmni plan i postupak u slu-
- temperaturna podruĉja primene izvan dozvoljenih, ĉaju poţara u sluĉaju u objektu:
vibracije usled delovanja raznih mašinskih postrojenja i a. bez stabilne automatske instalacije za gašenje
previsoka vlaţnost negativno utiĉu na sve vrste javljaĉa, poţara, i
- dim, para, prašina i ostali aerosoli, koji se javljaju b. sa stabilnom automatskom instalacijom za gaše
kao produkti proizvodnih procesa negativno utiĉu na nje poţara.
jonizacione javljaĉe,
- izvori toplote negativno utiĉu na termiĉke javljaĉe,
- izvori modularne radijacije negativno utiĉu na jav
a. bez stabilne automatske instalacije za gašenje
ljaĉe plamena.
Nadzirana površina od strane jonizacionog javljaĉa poţara
je funkcija poţarnog opterećenja i visine prostorije. Od-
nos izmeĊu tih veliĉina prikazan je na dijagramu, prilo- U cilju potpune efikasnosti sistema za dojavu poţa-
ţenom u Pravilniku. ra, potrebno je obezbediti stalno prisustvo ĉoveka pored
Ventilacija u prostoru smanjuje koncentraciju dima, protivpoţarne centrale. Zadatak ĉoveka je provera i
što je veći broj izmena vazduha na sat, to je manja kon- davanje informacija. Mogućnost ĉovekove zabune i
centracija dima. Dakle povećan broj izmena vazduha nepravilnog postupka (faktor panike), potrebno je pre-
utiĉe na smanjenje nadzirane površine javljaĉa. Stepen mostiti tehniĉkim sredstvima zbog ĉega su i predviĊena
smanjenja nadzirane površine javljaĉa, u zavisnosti od dva puta alarmiranja:
broja izmena vazduha prikazan je sledećom tabelom.
- alarm od automatskih javljaĉa i
Broj izmena Korekcijski faktor za - alarm od ruĉnih javljaĉa.
vazduha na sat smanjenje S
10-20 0,9 Istovremenom upotrebom ova dva nezavisna alar-
ma postiţemo najveću moguću sigurnost. Da bi se eli-
20-30 0,8
minisale ljudske greške razvijen je i treći nadzor koji se
30-40 0,7 primenjuje kao:
40-50 0,6
- nadzor prisutnosti i
50-75 0,5
- nadzor izviĊanja.
75-100 0,4
>100 0,3 Taj treći put se odvija istovremeno kada i prva dva i
deli se u dva kanala pri ĉemu prilikom svakog alarma,
automatskim, javljaĉima raspolaţemo sa dva vremen-
Maksimalno rastojanje izmeĊu javljaĉa u jednom ska zakašnjenja. Ova vremenska zakašnjenja podeša-
pravcu je: vamo na razliĉita vremena. Kratko vreme zakašnjenja
d = 1,2 VŠ ; (20 sec.) nazivamo nadzor prisutnosti i on predstavlja
Površina prostorije je: naĉin provere deţurnog lica i naĉin njegovog reagova-
S = a b; nja na alarm. Ako deţurno lice, u vremenu od 20 sec.
Rastojanje izmeĊu javljaĉa i zida: od pojave alarma, nije reagovalo na isti, automatski
dolazi do aktiviranja opšteg alarma.
di=0,5 d = 0,5 1,2 VŠ =0,6 VŠ
Kada deţurno lice u centrali iskljuĉi akustiĉki alarm,
poĉinje treća faza kašnjenja; to je nadzor izviĊanja. Ovo
Rastojanje izmeĊu javljaĉa u drugom pravcu: S
Ć2 =
kašnjenje postavljamo na duţe vreme, a u zavisnosti od
d Rastojanje javljaĉa drugog pravca udaljenosti ugroţenog podruĉja od prostorije u kojoj se
i zida: nalazi protivpoţarna centrala. Za ovo vreme mora se
ispitati poţar, ako je to moguće, ugasiti i centrala vrati u
d3 = 0,5 d2
poĉetni poloţaj. Ako se za naznaĉeno vreme centrala
ne vrati u poĉetni polaţaj ukljuĉuje se opšti alarm. Naz-

192
 I GRUPA
naĉeno vreme deţurno lice moţe skratiti u sluĉaju da
ustanovi da je poţar većeg intenziteta, pritiskivanjem na
taster ruĉnog javljaĉa poţara. Aktiviranjem tastera ruĉ-
nog javljaĉa poţara automatski se aktivira opšti alarm.
Ovaj drugi princip nazdora iskljuĉuje mogućnost is-
padanja alarma kao posledice nesretnog sluĉaja deţur-
nog lica ili njegovog nepravilnog delovanja u postupku
alarmiranja.
Dojavna centrala radi u dva reţima i to u reţimu
"DAN" i reţimu "NOĆ". Za vreme reţima "DAN" koji je u
radnom vremenu, alarmi se tretiraju na dva naĉina i to:
alarmi automatskih i alarmi ruĉnih javljaĉa poţara. Za
vreme reţima "NOĆ", koji je van radnog vremena, svi
alarmi se tretiraju kao alarmi ruĉnih javljaĉa poţara.

b. sa stabilnom automatskom instalacijom za

gašenje poţara

U prostorijama u kojima su predviĊene stabilne au-

tomatske instalacije za gašenje poţara sa ugljen-dio-
ksidom, automatski javljaĉi se vezuju u tzv. dvozonskoj
zavisnosti kako bi se izbegla mogućnost aktiviranja
instalacije za gašenje poţara na laţni alarm.
Nakon aktiviranja dva javljaĉa koji se nalaze u pros-
toriji u kojoj je postavljena stabilna automatska instalaci-
ja za gašenje poţara ugljen-dioksidom, a koji su vezani
u dvozonskoj zavisnosti, zvuĉni i svetlosni signal upozo-
ravaju prisutne da hitno napuste prostoriju. Isto se de-
šava i u sluĉaju aktiviranja ruĉnog javljaĉa kojim se ak-
tivira gašenje.
PredviĊeno je kašnjenje delovanja gašenja ĉime je
definisan i period za evakuaciju od 30 sekundi.
Po isteku vremena za evakuaciju, u prostoriju se au-
tomatski ispušta, otvaranjem elektromagnetnih ventila,
gas. Pri tom sva vrata, prostorije koja se gasi, moraju
biti zatvorena kako bi se odrţala potrebna koncentracija
gasa, neophodna za efikasno gašenje. Neposredno pre
otvaranja elektromagnetnog ventila u cilju ispuštanja
gasa, protivpoţarna centrala iskljuĉuje ventilaciju pros-
torije koja se gasi kako bi se spreĉilo oticanje gasa ven-
tilacionim kanalima.
U svakom sektoru gašenja postavljene su sirene za
alarmiranje osoblja.
Iznad ulaznih vrata prostorija u kojima su postavlje-
ne stabilne automatske instalacije za gašenje poţara
ugljen-dioksidom predviĊeni su svetlosni paneli sa nat-
pisom „GAS".
Pritiskom na taster za blokadu gašenja, u toku vre-
mena evakuacije, moguće je privremeno odloţiti delo-
vanje automatskog gašenja u sluĉaju da evakuacija nije
završena.
U sluĉaju alarma, sve prostorije ugroţenog sektora
moraju biti najhitnije evakuisane, što obezbeĊuju pose-
bno postavljene svetiljke protivpaniĉne rasvete, postav-
ljene iznad izlaza iz prostorije. Ovo je posebno znaĉaj-
no obzirom na mogućnost ugroţavanja ljudskih ţivota
ugljen-dioksidom.
Priloţenim crteţima su prikazani organizacija alar-
ma i intervencijski plan u prostorijama sa automatskom
dojavom poţara i prostorijama sa automatskom doja-
vom poţara i stabilnim instalacijama za gašenje poţara
ugljen-dioksidom.
....Automatski i javljaĉ poţara
A J !
Na kraju ovog komentara autori
smatraju znaĉajnim pomenuti i adresibilne sisteme ĉije
su osnovne karakteristike sadrţane u sledećem:
- svaki javljaĉ ima sopstvenu adresu, tako da se dobi-
ja precizna identifikacija mesta alarma; javljanje i uprav
ljanje se vrši po istoj dvoţilnoj liniji sa komunikacijskim
elementima;
- moguće je prikljuĉiti veći broj adresa (50 i više, a u
zavisnosti od proizvoĊaĉa) adresa na jednu liniju (zonu),
sa izborom razliĉitih prioriteta;
- moguće je proizvoljno grupisanje adresa;
- povećana pouzdanost sa kruţnom linijom;
- potpuno automatizovan test funkcionalnosti prenos-
nog sistema bez prisustva javljaĉa.
Adresibilni sistem javljanja poţara se bazira na serij-
skom ispitivanju pojedinih komunikacijskih elemenata
unutar jedne javljaĉke linije. Pri tom se istovremeno pre-
nose javljaĉki i upravljaĉki signali. Ta metoda dozvoljava
do 50 funkcionalnih elemenata sa ugraĊenom komunika-
cijskom elektronikom kao što su: automatski i ruĉni jav-
ljaĉi poţara i izvršni elementi sa proizvoljnim redosledom
u liniji. U tom sistemu svaki javljaĉ, a time i svaki prostor
koji on pokriva, ima svoju sopstvenu adresu. Na taj naĉin
se svako alarmno mesto vrlo precizno identifikuje.
Pojedinaĉne adrese će se u centrali obraĊivati sa raz-
liĉitim prioritetima, kao na primer dvozonska zavisnost,
povećan alarmni stepen za ruĉne javljaĉe i impulsnu
memoriju.
Kratak spoj i prekid u liniji javljaĉa se identifikuje kao
smetnja.
Prisutnost javljaĉa je kontrolisana u stanju nadzora.
Nedostajući javljaĉ ne ograniĉava informacioni ciklus.
Kada je linija izvedena kao kruţna, svi elementi ostaju u
funkciji bez obzira na eventualni prekid ili kratki spoj.
Funkcionisanje sistema se moţe testirati u celini, bez
prisutnosti javljaĉa.

PRAVILNIK
O TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA IZRADU
TEHNIĈKE DOKUMENTACIJE KOJOM
MORAJU BITI SNABDEVENI SISTEMI,
OPREMA I UREĐAJI ZA OTKRIVANJE
POŢARA I ALARMIRANJE
("SI. list SRJ", br. 30/95)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniĉki normativi za
izradu tehniĉke dokumentacije kojom moraju biti snab-
deveni sistemi, oprema i ureĊaji za otkrivanje poţara i
alarmiranje (u daljem tekstu: sistemi), kao i sadrţaj,
naĉin obrade, korišćenje i ĉuvanje te dokumentacije.
II TEHNIĈKA DOKUMENTACIJA
Član 2.
Tehniĉka dokumentacija obuhvata:
- tehniĉki opis;
- postupak rukovanja i upotrebe;
- postupak osnovnog odrţavanja;
- postupak servisnog odrţavanja.
Član 3.
Tehniĉka dokumentacija izraĊuje se iz dva dela. Prvi
deo sadrţi tehniĉki opis, postupak rukovanja i
upotrebe i postupak osnovnog odrţavanja
Drugi deo sadrţi postupak servisnog odrţavanja.
Član 4.
Prvi deo tehniĉke dokumentacije izraĊuje se u vidu
uputstva (u daljem tekstu: uputstvo za upotrebu), ĉiji
obim zavisi od sloţenosti sistema, a kojim mora biti
snabdeven svaki pojedinaĉni ureĊaj.
Član 5.
Drugi deo tehniĉke dokumentacije izraĊuje se u vidu
uputstva (u daljem tekstu: servisno uputstvo), a dostav-
lja se na zahtev korisnika.
Član 6.
Za sistem koji se izraĊuje u više tipova, varijanti ili
modifikacija navedena uputstva treba da obuhvate sve
tipove, varijante, odnosno modifikacije.
1. Uputstvo za upotrebu
Član. 7.
Uputstvo za upotrebu sadrţi:
1) podatke o proizvoĊaĉu;
2) naziv sistema;
3) kraći opis rada sistema;
4) tehniĉke podatke o sistemu;
5) dijagrame zraĉenja;
6) postupak upotrebe i uputstvo za ugradnju i proje-
ktovanje;
7) šemu povezivanja u sistemu tehniĉke zaštite;
8) uputstvo za osnovno odrţavanje sistema;
9) skice i prikazi.
I GRUPA
Član 8.
Podaci o proizvoĊaĉu upisuju se na poslednjoj strani
uputstva za osnovno odrţavanje.
Član 9.
Naziv sistema upisuje se u punom i skraćenom obli-
ku na prvoj strani uputstva za upotrebu, a podaci o pro-
izvoĊaĉu - na poslednjoj.
Član 10.
Kraći opis rada sistema mora da sadrţi princip rada,
naĉin napajanja i druge podatke bitne za rad sistema, a
moţe da sadrţi i blok-šemu sistema.
Član 11.
Tehniĉki podaci o sistemu moraju da budu komplet-
ni i da sadrţe naroĉito:
1) radne frekvencije;
2) maksimalne graniĉne vrednosti karakteristika;
3) radne uslove (obavezno graniĉnike);
4) izlazne karakteristike (25"C);
5) zaštitne mere.
Član 12.
Dijagrami zraĉenja, odnosno karakteristika pokriva-
nja prostora (za pasivnu opremu) daju se u vidu polar-
nog dijagrama sa horizontalnom i vertikalnom karakteri-
stikom.
Član 13.
Naĉin upotrebe treba da sadrţi tehniĉke podatke i
opis opreme, imajući prvenstveno u vidu dijagram zra-
ĉenja i napajanje sredstava.
Član 14.
Uputstvo za osnovno odrţavanje sistema izraĊuje
se tako da se korisniku omogući pregled i odrţavanje
opreme za njegovu pravilnu upotrebu.
Posebna paţnja se mora obratiti izvorima napaja-
nja, njihovoj kontroli, odrţavanju i blagovremenoj za-
meni ako je to potrebna.
Član 15.
Sastavni deo uputstva za upotrebu ĉini dodatak, u
kojem moraju biti obraĊeni:
1) skica opreme,
2) blok - šema;
3) polarni dijagram;
4) ostali dijagrami;
5) podaci za montaţu i voĊenje;
6) podaci u vezi s kablovima i provodnicima;
7) podaci za elektriĉno povezivanje;
8) podatak o zaštiti od napona greške i statiĉkog
elektriciteta;
9) meĊusobno postavljanje više ureĊaja radi for
miranja zaštitnih barijera;
10) naĉin povezivanja s perifernom ili centralnom
procesnom jedinicom;
11) naĉin povezivanja napajanja i uzemljenja;
12) detalji mesta za podešavanje;
13) ostali podaci bitni za pravilnu upotrebu siste
ma.
195
 I GRUPA
2. Servisno uputstva
Član 16.
Servisno uputstvo izraĊuje se ili kao odvojeno uput-
stvo - za sloţeniji sistem ili kao sastavni deo uputstva
za upotrebu - za jednostavniji sistem.
Član 17.
Servisno uputstvo sadrţi:
1) tehniĉke podatke;
2) opis elektriĉne šeme;
3) montaţne šeme (svaku štampanu ploĉu poseb
no);
4) listu rezervnih delova;
5) karakteristiĉne taĉke za kontrolu i merenja s
nazivnim (referentnim) vrednostima;
6) pregled upotrebljenih elektronskih elemenata;
7) opis naĉina podešavanja sistema, prema datim
referentnim vrednostima bitnim za pravilno fun-
kcionisanje i upotrebu opreme;
8) pregled mernih instrumenata potrebnih za kon
trolu i podešavanje sistema;
9) pregled zaštitnih mera;
10) podaci u vezi s eksplozivnom zaštitom.
Član 18.
Servisno uputstvo mora da sadrţi podatke o proiz-
voĊaĉu iskazane na naĉin utvrĊen u ĉlanu 8. ovog pra-
vilnika.
196
III NAĈIN OBRADE DOKUMENTACIJE
Član 19.
Prva i poslednja strana dokumentacije opisane su u
ĉl. 8. i 9. ovog pravilnika.
Ilustracije (šeme, skice, crteţi, fotosi, dijagrami i ta-
bele) moraju biti jasne, jednostavne, pregledne i preciz-
no izraĊene.
Ilustracije se oznaĉavaju punim ili skraćenim nazivom
vrste ilustracije (šema, slika i si.) i arapskim brojevima od
jedan naviše (npr. šema 2, slika 1. i sliĉno).
Radi lakšeg praćenja potrebno je upotrebljavati za-
jedniĉke nazive svih vrsta ilustracija (slika ili si.) bez
obzira na vrstu ilustracije.
IV KORIŠĆENJE I ĈUVANJE TEHNIĈKE
DOKUMENTACIJE
Član 20.
Stepen poverljivosti tehniĉke dokumentacije je za:
1) uputstvo za upotrebu - BEZ STEPENA
POVERLJIVOSTI
2) servisno uputstvo - POVERLJIVO.
U skladu sa stepenom poverljivosti utvrĊuje se i na-
ĉin upotrebe i ĉuvanja dokumentacije tako da se uputs-
tvo za upotrebu istom korisniku daje uz svaki sistem, a
servisno uputstvo, uz evidenciju, samo korisniku koji
odrţava sisteme, uz obavezu ĉuvanja adekvatnu ste-
penu poverljivosti - POVERLJIVO.
Član 21.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku šest meseci
od dana objavljivanja u "Sluţbenom listu SRJ".