GRAD BEOGRAD

V GRUPA

SADRŢAJ

Odluka o uslovima i tehniĉkim normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova ................................. 3


Skupština grada Beograda na sednicama Veća
udruţenog rada i Veća opština odrţanim 24. novembra
1983. godine, na osnovu ĉlana 9. Zakona o izgradnji
investacionih objekata ("SI. glasnik SRS" br. 25/73,
31/74, 28/76, 6/77, 10/77, 30/77 i 6/79) i ĉlana 240. stav
2. Statuta grada Beograda („Sluţbeni list grada
Beograda", broj 2/82), donela je
ODLUKU
O USLOVIMA I TEHNIĈKIM NORMATIVIMA ZA
PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA
I STANOVA
Član 1.
Ovom odlukom propisuju se uslovi i tehniĉki normativi
za projektovanje stambenih zgrada i stanova na teritoriji
grada Beograda.
Uslovi i tehniĉki normativi iz stava 1. ovog ĉlana (u
daljem tekstu: Uslovi) data su u posebnom prilogu i ĉine
sastavni deo ove odluke.
Član 2.
Izuzetno, kada su u pitanju porodiĉne stambene
zgrade u svojini graĊana, moţe se odstupiti od pojedinih
odredaba ovih Uslova ukoliko to nije protivno
urbanistiĉkim i drugim uslovima.
Odstupanja u smislu stava 1. ovog ĉlana mogu se
odobriti i u sluĉaju proširenja, dogradnje ili rekonstrukcije
zajedniĉkih prostorija u stambenoj zgradi (perionice,
sušionice i dr.).
Član 3.
Uslovi se ne odnose na stabilnost zgrada,
projektovanje na seizmiĉkim podruĉjima, skloništa civilne
zaštite, kvalitet materijala i radova i druge elemente
stambenih zgrada i stanova koji su regulisani vaţećim
propisima.
V GRUPA
Član 4.
Odobrenje za izgradnju stambene zgrade, posle
stupanja na snagu ove odluke, moţe se dati samo ako je
zgrada projektovana saglasno uslovima iz ove odluke.
Izuzetno, u roku od godinu dana od dana stupanja na
snagu ove odluke, moţe se izdati odobrenje za izgradnju
i za stambene zgrade, koje su projektovane na osnovu
do sada vaţećih uslova ako se radi o zgradama bez lifta i
ako se investitor izjasni da ostaje pri ranijem projektu.
Član 5.
Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da vaţi
Odluka o uslovima i tehniĉkim normativima za
projektovanje stambenih zgrada i stanova ("Sluţbeni list
grada Beograda", br. 12/73 i 14/73 - ispravka).
Član 6.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Sluţbenom listu grada Beograda".
Skupština grada Beograda
Broj 3-864/83-XXVIII-01 - 24. 11. 1983. godine
Predsednik, Bogdan
Bogdanović, s. r.
Predsednik Veća udruţenog rada,
Ratko Karajović, s. r.
Predsedik Veća opština,
Petar Đurović, s.r.
V GRUPA

131.3 Stambena zgrada moţe da sadrţi i prostore i

prostorije javne namene ali pod uslovom da
USLOVII TEHNIĈKI NORMATIVI ZA njihovo korišćenje i poloţaj ne umanjuje kvalitet
PROJEKTOVANJE STAMBENIH stanovanja u zgradi.
ZGRADA I STANOVA 131.4 Za izraĉunavanje površina prostora i prostorija
u zgradi za potrebe planiranja, projektovanja i
izgradnje, koriste se odredbe JUS - U.C2.100.
131.5 Visina zgrade iskazuje se prema broju spratova
OPŠTE ODREDBE koji se broje od prve etaţe iznad prizemlja pa
naviše. Kao spratovi ne raĉunaju se prizemlje,
podrum, suteren i potkrovlje.
11 OVIM USLOVIMA I TEHNIĈKIM
NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE 131.6 Broj spratova zgrade ĉiji su pojedini delovi
STAMBENIH ZGRADA I STANOVA (U razliĉite spratnosti iskazuje se brojem spratova
DALJEM TEKSTU: USLOVI) UTVRĐENI SU najvišeg dela zgrade.
ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA: KVALITET 131.7 Broj spratova u zgradi na nagnutom terenu
STANOVA I STAMBENIH ZGRADA, iskazuje se prema onom delu zgrade koji ima
EKONOMSKE PARAMETRE STANOVA I najveći broj spratova.
STAMBENIH ZGRADA, KAO I NUŢNI USLOVI
ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH STANOVA 131.8 Definicije pojedinih nivoa u zgradi:
ZA HENDIKEPIRANE OSOBE U
KOLEKTIVNIM STAMBENIM ZGRADAMA. a) Podrum je nivo u zgradi ĉiji se pod nalazi
ispod površine terena i to na dubini većoj
12 NUŢNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE od jednog metra.
POSEBNIH STANOVA ZA HENDIKEPIRANE
OSOBE U KOLEKTIVNIM STAMBENIM b) Suteren je nivo u zgradi ĉiji se pod nalazi
ZGRADAMA PROŠIRUJU SE NA OSNOVU ispod površine terena, ali na dubini od jed
SAZNANJA O POTREBAMA I SADAŠNJIM nog metra i manje.
MOGUĆNOSTIMA ZAŠTITE HENDIKEPI
RANIH OSOBA. c) Prizemlje je prva etaţa u zgradi iznad pod
ruma ili iznad nivoa terena (ako zgrada
nema podruma).

d) Sprat je nivo u zgradi koji se nalazi iznad

13 STAMBENA ZGRADA I STAN prizemlja, a ispod krovne konstrukcije ili
potkrovlja.

131 Stambena zgrada e) Potkrovlje - mansarda je nivo u zgradi koji

131.1 Stambena zgrada ili deo zgrade, koji je
namenjen stanovanju, sadrţi sledeće grupe
prostorija:
a - Zajedniĉke komunikacije:
vetrobran, stepenišni prostor sa stepeništem, li-
ftovski prostor sa liftovima, hodnici, galerije i dr.
b - Zajedniĉke prostorije:
sušionice, deponije smeća u zgradi, prostorije
za kućni savet, zajedniĉke terase, garaţe na-
menjene iskljuĉivom korišćenju stanara i druge
nestambene prostorije predviĊene urbanistiĉ-
kim uslovima.
c - Tehniĉke prostorije:
prostori i prostorije namenjene za potrebe fun-
kcionisanja instalacija centralnog grejanja, vo-
dovoda i kanalizacije, odrţavanje zgrade i si.
132
d - Skloništa (u zgradi ili u neposrednoj blizini)
je u celini ili delimiĉno izgraĊen unutar kro
vne konstrukcije zgrade i podešen za sta
novanje ili druge potrebe.
f) MeĊusprat je nivo u zgradi koji se nalazi
izmeĊu prizemlja i prvog sprata i projektuje
se obiĉno u sluĉajevima kada su u delu
prizemlja smeštene poslovne prostorje.
MeĊusprat ĉini konstruktivnu celinu sa pri
zemljem.
g) Polusprat se javlja u sluĉajevima kada
zgrada ima jedan ili više spratova, a hori
zontalna podela na spratove nije sprove
dena u jednoj ravni kroz ćelu zgradu. Obi
ĉno je podela izvršena po polovini zgrade,
a razlika u visini poda jednog i drugog dela
je pola visine sprata. Tada se dva polus-
prata koje spaja donji stepenišni krak, sma
traju jednim spratom.
Stan

e - Stambene prostorije: 132.1 Svaku stambenu jedinicu saĉinjavaju sledeće

sve stambene jedinice u zgradi. grupe prostorija:
131.2 Izbor i organizacija zajedniĉkih prostora i a - Stambene prostorije:
prostorija u zgradi zavisi od prostorne prostorije prvenstveno predviĊene za dnevni
koncepcije zgrade, kao i od prostorne
boravak, ruĉavanje, spavanje, rad (dvokreve-
koncepcije šire celine: grupe stambenih tna, jednokrevetna, dnevna soba, kombino-
zgrada, naselja i grada. vana soba).

prostor za ruĉavanje posebna prostorija - ili
prostor u okviru druge prostorije), deo kuhinje
sa ruĉavanjem (bez prostora za rad i smeštaj
opreme za pripremanje hrane).
deo ulaznog prostora (predsoblja), koji je
predviĊen za ruĉavanje i dnevni boravak i si.
b - Pomoćne prostorije
prostorije za pripremanje hrane, odrţavanje
liĉne nege i higijene, odrţavanje stana (kuhi-
nja, radna ili deo kuhinje sa ruĉavanjem, os-
tava za hranu, garderoba, VVC, kupatilo, pro-
stor ili prostorija za domaćinstvo).
c - Prostorije prvenstveno predviĊene za ko-
municiranje izmeĊu drugih prostorija u sta-
nu:
ulazni prostor, degaţman - hodnik, d -
Otvoreni prostori: loĊe, balkoni,
terase.
132.2 Uslovi se odnose na projektovanje sledećih
stambenih jedinica:
10D - Garsonjere 10K.10P -
Jednosobni stanovi 11K, 11P -
Jednoiposobni stanovi 21K, 21P -
Dvoiposobni stanovi 30K, 30P -
Trosobni stanovi 31K, 31P -
Troiposobni stanovi 40K, 40P -
Ĉetvorosobni stanovi
Stanovi veći od ĉetvorosobnih nisu predmet
ovih uslova.
132.3 Kada.se obezbedi širina prve dvokrevetne sobe
za spavanje tako da je moguća podela iste na
dve jednokrevetne sobe (taĉka 213.21),
omogućavaju se sledeće transformacije
stambenih jedinica:
od 20K na 12K i od 20P na 12P,
od 21K na 13K i od 21P na 13P,
od 30K na 22K i od 30P na 22P,
od 31K na 23K i od 31P na 23P,
od 40K na 32K i od 40P na 32P
Legenda šifri stanova:
X. - Broj dvokrevetnih, dnevnih i kombinovanih
soba
.X. - Broj jednokrevetnih soba
,,D - ruĉavanje u sobi
..K - Kuhinja sa ruĉavanjem
,,P - Poseban prostor za ruĉavanje
V GRUPA
132.4 Svi tipovi stambenih jedinica sadrţe najmanje
sledeće prostore ili prostorije (sem garsonjera):
- ulazni prostor,
- sobe (prema strukturi stana: dvokrevetne i
jednokrevetne sobe za spavanje, dnevnu ili
kombinovanu sobu),
- prostror za smeštaj odeće i rublja (u okviru
posebne prostorije ili u nekoj od prostorija sa
drugom osnovnom namenom),
- prostor za pripremanje hrane (posebna
prostorija ili zajedno sa prostorom za
ruĉavanje),
- prostor za ruĉavanje (posebna prostorija, ili u
sklopu drugih prostorija sa kombinovanom
namenom, dnevna soba, kuhinja sa
ruĉavanjem, proširene komunikacije).
- ostavu za hranu (posebna prostorija ili u
okviru prostorije sa drugom namenom)
- kupatilo (sa ili bez WC-a)
- VVC (posebna prostorija ili u okviru kupatila),
- prostor za domaćinstvo (posebna prostorija ili
u okviru prostorije sa drugom namenom),
- prostor za smeštaj pribora za odrţavanje
stana)
132.5 Otvoreni prostori; loĊe, balkoni, terase
predviĊaju se po pravilu u svim stanovima u
potkrovlju. Odstupanja se dozvoljavaju kod
stanova tipa garsonjere.
132.6 Garsonjere sadrţe sledeće prostore i prostorije:
- ulazni predprostor,
- sobu (kombinovanu),
- ĉajnu kuhinju ili nišu za kuvanje,
- kupatilo sa WC-šoljom i prostorom za mašinu
za pranje veša.
132.7 Stambene jedinice se predviĊaju u prizemlju,
na spratovima i u potkrovlju.
132.8 Posebni stanovi za hendikepiran je osobe se,
po pravilu, predviĊaju u prizemlju.
Stanovi za hendikepirane osobe se mogu pre-
dvideti na spratovima u stambenim zgradama
koje imaju liftove ĉije dimenzije omogućavaju
pristup invalidskim kolicima.
132.9 Odnos izmeĊu strukture porodice i strukture
stana definiše se preko tri sledeća kriterijuma:
V GRUPA

Kriterijum A: Kriterijum B: Kriterijum C:

Broj ĉl. porodice Struktura stana Broj ĉl. porodice Struktura stana Broj ĉl. porodice Struktura stana

1 Jednoiposobni 1 Jednosobni 1 Garsonjera

(11K, 11P) (10K, 10P) (10D)
2 Dvosobni 2 Jednoiposobni 2 Jednosobni
(20K, 20P) (11K, 11P) (10K, 10P)
3 Dvoiposobni 3 Dvosobni 3 Jednoiposobni
(21K, 21P) (20K, 20P) (11P)
4 Trosobni 4 Dvoiposobni 4 Dvosobni
(30K, 30P) (21K, 21P) (20P)
5 Troiposobni 5 Trosobni 5 Dvoiposobni
(31K, 31P) (30K, 30P) (21P)
6 Ĉetorosobni 6 Troiposobni 6 Trosobni
(40K, 40 P) (31K, 31P) (30P)
• *
* •
Kfiterijum A imax} KnterijumC (min)
I0 K f»ti
B(srg ti»'U>n)Ht i 0.0
Ft
* * d)
OS

OS. OS

i % J f*
I? .3
8 i DS
m
!«$***« JOK! ili PJ
.4 OS

31 K {il*
*
P1

t'»

5L -i«
si?
8S.6 O..1
I
ns

Napomena:
Priloţeni kriterijumi su izloţeni iskljuĉivo u nameri da posluţe kao pomoć radnim organizacijama pri planiranju stambenih
potreba, pri ĉemu se iste slobodno odluĉuju, u skladu sa svojim mogućnostima, za jedan od kriterijuma, a cilj im je
ujednaĉavanje uslova raspodele stanova

2. KVALITET STANOVA I STAMBENIH
ZGRADA
21. PROSTORIJE U STANU
211. Opštizahtevi
211.1. Najmanja svetla visina u svim prostorijama u
stanu iznosi h = 2,50 m
211.11. Najmanja svetla visina u svim prostorijama u
stanu i potkrovlju zgrade sa kosim krovovima
iznosi h = 1,60 m, pri ĉemu se vodi raĉuna da
ostvarene svetle visine u prostorijama sa
kosom tavanicom omogućavaju njihovo
neometano korišćenje.
211.12. Kada je plafon prostorije u stanu, van potkrovlja
deniveliran, svetla visina najniţeg dela takve
prostorije iznosi najmanje h = 2,20 m.
211.13. Posebni zahtevi koji se odnose na stanove za
hendikepirane osobe:
- najmanja svetla širina vrata u svim
prostorijama u stanu za hendikepirane osobe
iznosi 0,81 m.
- najmanja širina prolaza u stanu (hodnik i si.)
bez mogućnosti za mimoilaţenje sa drugom
osobom iznosi 1,30 mm,
- najmanja širina slobodnog prostora u stanu
sa mogućnošću okretanja kolica iznosi:
- za 90° 1,20/1,20 m,
- za 180° 1,30/1,30 m.
- za 360° 1,50/1,50 m.
Maksimalne površine stanova za hendikepirane
osobe povećavaju se u odnosu na zahteve iz
ovih Uslova, najviše za 10%.
211.14. Svi zahtevi koji se odnose na linearne
dimenzije oznaĉavaju svetle mere, odnosno
mere izmeĊu finalno obraĊenih zidova.
212.14. Odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od
finalno obraĊenog poda u prostorijama u stanu
i prostroijama u zgradi u kojima borave stanari,
izniosi najmanje 0,90 m.
U zgradama sa 7 i više spratova, iznad prozro-
skih parapeta postavlja se "zaštita" (metalna ili
druga). Odstojanje gornje ivice ove "zaštite" od
finalno završenog poda iznosi najmanje 1,20 m.
212. Posebni zahtevi
212.1 Prostor za pripremanje hrane
212.11. Prostorija u kojoj se priprema hrana provetrava
se i osvetljava dnevnom svetlošću preko
prozorskih otvora, ili posredno samo preko
prostora za ruĉavanje; oprema se instalacijama
elektrike, grejanja, vodovoda i kanalizacije i
V GRUPA
instalacijama za provetravanje kroz kanale (kod
neposrednog provetravanja i osvetljavanja kroz
prozore ostavlja se samo mogućnost za
naknadno ugraĊivanje prinudnog
provetravanja).
212.12. Prostor za pripremanje hrane predviĊa se u
sledećim prostorijama:
- ĉajna kuhinja (niša za kuvanje ili posebna
prostorija).
- radna kuhinja (posebna prostorija, vizuelno
izdvojen prostor),
- kuhinja sa ruĉavanjem (prostor za
pripremanje hrane i prostor za ruĉavanje se
nalaze u istoj prostoriji).
212.13. Zahtevi za dimenzionisanje prostora za
pripremanje hrane
a) Ĉajna kuhinja
U ĉajnoj kuhinji se predviĊa smeštaj i ko-
rišćenje najmanje sledeće opreme:
- 1 štednjak dim 60/60 sm, sudopera
dimenztija 60/60 sm i friţider dim. 60/60
sm, 1 radna površina sa donjim ormanom
dim. 60/60 sm i gornji orman dim. 60/120
sm.
b) Radna kuhinja
U radnoj kuhinji se predviĊa smeštaj i ko-
rišćenje najmanje sledeće opreme:
- za 2-3 ĉlana domaćinstva
1 štednjak dim. 60/60 cm, 1 friţider dim.
60/60 cm, 1 sudoper dvodelni dim. 80/60
cm, mašina za pranje sudova dim. 60/60
cm, radna površina sa donjim ormanom
dim. 80/60 cm, viseći orman dim. 120 cm,
grejno telo pribliţne širine 20 cm.
- za 4-6 ĉlanova domaćinstva:
isto kao u zahtevu za 2-3 ĉlana domaćins-
tva, s tim što je radna površina dim. 120/60
1
cm, viseći orman 160 cm .
- preko 6 ĉlanova domaćinstva
kao u zahtevu za 2-3 ĉlana domaćinstva s
tim što je radna površina dimenzija 180/60
cm, viseći orman 240 cm.
c) Kuhinja sa ruĉavanjem
U kuhinji sa ruĉavanjem se predviĊa smeštaj
i korišćenje opreme u skladu sa zahtevima
iz taĉke 122.13-b) i taĉke 212.24.
212.14. Najmanja svetla širina vrata iznosi 0,71 m,
namanja širina slobodnog prolaza iznosi
0,91 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloţeni
u Tabeli 212-2.
212.2. Prostor za ruĉavanje
212.21. Prostorija u kojoj se predviĊa ruĉavanje
provetrava se i osvetljava dnevnom svetlošću
preko prozorskog otvora: oprema se
instalacijama elektrike i grejanja.
V GRUPA

212.22. Prostor za ruĉavanje se predviĊa u sledećim 90/60 cm, 2 sedišta dim. 60/60 cm, plakar
prostorijama: (orman) dim 60/240 cm, grejno telo pribliţ-
- posebna prostorija za ruĉavanje (izdvojena ne širine 20cm.
prostorija)
c) Soba za spavanje za 2 osobe (nedeljiva)
- ruĉavanje u dnevnoj sobi dva leţaja dim. 90/200 cm ili dvostruki leţaj
- kuhinja sa ruĉavanjem dim. 180/200 cm, 2 radne površine dim.
- ruĉavanje u proširenom prostoru za komuni 90/60 cm, ili 2 noćna stoĉića dim. 50/40, 2
ciranje (ulazni prostor, degaţman - hodnik). sedišta dim. 60/60 cm, plakar (orman) dim.
60/180 cm, grejno telo, pribliţne širine
212.23. Kada se prostor za ruĉavanje predviĊa u 20cm.
proširenom prostoru za komuniciranje u stanu,
prostor se osvetljava i provetrava neposredno 212.34. Kada se smeštaj rublja i odeće predviĊa u
kroz prozorske otvore. posebnom prostoru - garderoba, u prostoru za
spavanje se ne mora predvideti prostor za
212.24. Zahtevi za dimenzionisanje prostora za plakar (orman).
ruĉavanje.
212.35. Najmanja svetla širina vrata iznosi 0,71 m,
U prostoru za ruĉavanje se predviĊa smeštaj i
najmanja širina prostora za spavanje za 1
korišćenje najmanje sledeće opreme:
osobu iznosi 2,00 a za 2 osobe 2,60 m. Ostali
- za 2-3 ĉlana domaćinstva: dimenzionalni zahtevi su izloţeni u Tabeli br.
1 sto dim. 80/120 cm, 4-5 sedišta dim. 45/55 212-2.
cm, grejno telo pribliţne širine 20 cm.
Tabela 212.1
- za 4-6 ĉlanova domaćinstva
Tip stana K Ui Wi
kao u zahtevu za 2-3 ĉlana domaćinstva, s w2 u2
tim što je sto dim. 80/200 cm, 6-8 sedišta 10D,10K, 10P 1 1 1 - -
dim. 45/55 cm. 11K, 11P 1 1 1 - -
- preko 6 ĉlanova domaćinstva: 20K, 20P 1 1 1 - -
kao u zahtevu za 2-3 ĉlana domaćinstva s 21K, 21P 1 1 - 1 1
tim što je sto dim. 80/240 cm, sedišta dim. 30K, 30P 1 1 1 1 1
45/55 cm.
31K, 31P 1 1 1 1 1
212.25. Najmanja svetla širine vrata iznosi 0,71 m, 40K, 40P 1 1 1 1 1
najmanja širina prostora za ruĉavanje iznosi
Legenda: K
2,30 m, s tim što se kod manih stanova ka d a Ui
(jednosobni i jednoiposobni) dozvoljava širina umivaonik
od 2,00 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su U2 umivaonik
izloţeni u Tabeli br. 212-2. W, šolja u kupatilu
W2 šolja u odvojenom prostoru

Napomena: u stambenim jedinicama gde se predviĊa WC šolja

212.3. Prostor za spavanje
212.31. Prostorija u kojoj se predviĊa spavanje
provetrava se i osvetljava dnevnom svetlošću
preko prozorskih otvora; oprema se
instalacijom elektrike i grejanja.
212.32. Prostor za spavanje se predviĊa u sledećim
prostorijama:
- jednokrevetna soba za spavanje,
- dvokrevetna soba za spavanje (deljiva),
- dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva),
- kombinovana soba (samo u garsonjerama).
212.33. Zahtevi za dimenzionisanje prostora za
spavanje
U prostoru za spavanje se predviĊa smeštaj i
korišćenje najmanje sledeće opreme:
a) soba za spavanje za 1 osobu:
1 leţaj dim. 90/200 cm, plakar (orman) dim.
60/80 cm, radna površina dim. 90/60 cm, 1
sedište dim. 60/60 cm, grejno telo pribliţne
širine 20 cm;
b) Soba za spavanje za 2 osobe (deljiva):
2 leţaja dim. 90/200 cm, 2 noćna stoĉića
dim. 50/40 cm ili 2 radne površine dim
u odvojenom prostoru i u kupatilu, u jednoj od dve prostorije je
moguće predvideti samo prikljuĉke za WC solju.
212.4. Prostor za dnevni boravak
212.41. Prostorija u kojoj se predviĊa dnevni boravak
provetrava se i osvetljava dnevnom svetlošću
kroz prozorske otvore; oprema se instalacijama
elektrike i grejanja.
212.43. Prostor za dnevni boravak se predviĊa u
sledećim prostorijama:
- dnevna soba,
- kombinovana soba.
212.43. Uslovi za dimenzinisanje prostora za dnevni
boravak
U prostoriji za dnevni boravak se predviĊa
smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme:
a) Dnevna soba:
- za 2-3 ĉlana domaćinstva:
4-5 sedišta dim. 90/90 cm, 1 ĉajni sto dim.
60/120 cm, regal dim. 60/180 cm, grejno telo
pribliţne širine 20 cm.
- za 4-6 ĉlanova domaćinstva:

6-8 sedišta dimenzija 90/90 cm, ĉajni sto
dimenzija 60/120 cm, regal dimenzija 60/240
cm, grejno telo pribliţne širine 20 cm.
- preko 6 ĉlanova domaćinstva:
8 i više sedišta dimenzija 90/90 cm, jedan
ĉajni sto dimenzija 60/120 cm, regal 60/300
cm, grejno telo pribliţne širine 20 cm.
b) Kombinovana soba:
Isto kao u taĉci 212.43 - a. b. s tim što se
obezbeĊuje prostor za smeštaj 1 -2 leţaja pri
ĉemu se broj sedišta smanjuje za 3.
212.44. Kada se u prostoru za dnevni boravak predviĊa
smeštaj i porodiĉnog stola sa stolicama,
zahtevi iz taĉke 212.43 se dopunjavaju prema
zahtevima iz taĉke 212.24.
212.45. Najmanja svetla širina vrata iznosi 0,81 m,
najmanja širina prostorije iznosi 3,60 m. Ostali
dimenzionalni zahtevi su izloţeni u Tabeli br.
212-2.
212.5. Prostor za liĉnu negu i higijenu
212.51. Prostorija u kojoj se obavlja liĉna nega i
higijena proverava se i osvetljava neposredno
preko prozorskih otvora ili posredno preko
kanala za provetravanje (sa obezbeĊenim
dovodom i odvodom vazduha); oprema se
instalacijama elektrike, vodovoda, kanalizacije,
grejanja i po potrebi instalacijama za prinudno
provetravanje.
212.52. Prostor za liĉnu higijenu se predviĊa u
sledećim prostorijama:
- kupatilo (sa i bez WC šolje)
- VVC (izdvojena prostorija).
212.53. Zahtevi za dimenzionisanje prostora za liĉnu
negu i higijenu.
U prostoru za liĉnu negu i higijenu se previĊa
smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme:
a) Kupatilo
1 kada dim. 70/160 cm, umivaonik dim.
45/60 cm, VVC šolja, dim. 40/60 cm, mašina
za pranje veša dim. 60/60 cm (ukoliko nije
predviĊena na drugom mestu u stanu), grej-
no telo.
Napomena:
Tuš-kada se dozvoljava samo u stanovima
tipa garsonjere.
b) VVC (izdvojena prostorija):
- VVC šolja dim. 40/60 cm, umivaonik dim.
50/30 cm, ili 35/25 cm, grejno telo.
212.54. Najmanje dimenzije kupatila
a) Kupatilo:
2 2
P = 3,20 m (P = 2,40 m bez VVC šolje), ši-
rina prostorije iznosi 1,60, svetla širina vrata
iznosi 0,71 m grejno telo.
b) VVC (izdvojena prostorija):
V GRUPA
P = 1,20 m , širina prostorije iznosi 0,90 m,
svetla širina vrata iznosi 0,71 m.
212.55. Zahtevi za sanitarnom opremom u pojedinim
stambenim jedinicama.
212.6. Prostor za ĉuvanje hrane i pića
212.61. Prostor ili prostorija u kojoj se ĉuva hrana i piće
provetrava se i osvetljava neposredno preko
prozorskih otvora ili posredno preko kanala za
provetravanje; oprema se instalacijama
elektrike i po potrebi, instalacijama za prinudno
provetravanje.
212.62. Prostor za ĉuvanje hrane i pića se predviĊa u
sledećim prostorijama:
- ostava (posebna prostorija)
- plakar - ostava (u okviru druge prostorije)
- ostava izvan stana (izdvojena prostorija).
212.63. Površina prostora za plakar - ostavu i površine
izdvojene prostorije se kreću u granicama P =
2
0,80 - 2,20 m . U stanovima tipa garsonjere
dozvoljava se najmnja dimenzija plakara za
ĉuvanje hrane P = 0,40 m .
2
212.7. Prostor za potrebe domaćinstva
212.71. Prostor ili prostorija za domaćinstvo se
provetrava i osvetljava neposredno preko
prozorskih otvora ili posredno preko kanala za
provetravanje; oprema se instalacijama
elektrike, grejanja, a kada se u ovom prostoru
predviĊa smeštaj mašine za pranje veša i
instalacijama vodovoda i kanalizacije, a po
potrebi instalacijama za prinudno
provetravanje.
212.72. Prostor za potrebe domaćinstva se predviĊa u
sledećim prostorijama:
- domaćinstvo (izdvojena ili delimiĉno
izdvojena prostorija),
- plakar - ostava (u okviru druge prostorije)
- ekonomska loĊa.
212.73. Dimenzije prostora za potrebe domaćinstva se
odreĊuju u skladu sa predviĊenom namenom i
opremom, pri ĉemu se poštuju ukupna
ograniĉenja površine stana u celini.
212.8. Prostor za komuniciranje
212.81. Prostori za komuniciranje u stanu se
osvetljavaju i provetravaju neposredno ili
posredno (preko drugih prostorija), prostori se
opremaju instalacijama elektrike i grejanja.
212.82. Prostorije za komuniciranje u stanu su:
- ulaz u stan,
- degaţman (hodnik),
- proširena komunikacija (komunikacije se
kombinuju sa drugim aktivnostima, na pr.
ruĉavanjem).
9
V GRUPA

Tabelarni pregled struktura i okvirnih površina stanova i prostorija u stanu

Struktura Stambene prostorije Pomoćne prostorije Mah.P Min.% st. Min.% Mah. % ;
stana stana pr. pontpf. komun.

DS S.21 S.22 S.22 S.1 OB KH OS KP WC

10D - 18 3.0 0.4 3.2 33 63% 23% 14%

10K 10P 18 5 4.4 0.8 3.2 42 63% 23% 14%

11K 11P 18 6 5 4.4 1.0 3.2 51 66% 20% 14%
20K 20P 18 13 5 4.4 1.2 3.2 61 69% 17% 14%
21K 21P 18 13 6 5 4.4 1.4 3.2 1.2 70 69% 17% 14%
30K 30P 20 13 11 6 4.4 1.6 3.2 1.2 82 71% 15% 14%
31K 31P 20 13 11 6 6 5.6 2.0 3.2 1.2 92 71% 15% 14%
40K 40P 20 13 11 11 6 5.6 2.2 3.2 1.2 99 72% 14% 14%
Legenda ..P = poseban prostor za ruĉavanje DS
10. = jednosobni = dnevni boravak
11. = jednoiposobni 5.21 = dvokrevetna soba za spavanje (deljiva na dve jednokrevetne sobe)
20. = dvosobni 5.22 = dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva na dve jednokrevetne sobe)
21. = dvoiposobni S.1 = jednokrevetna soba za spavanje
30. = trosobni OB = prostor za ruĉanje
31. = troiposobni KH = prostor za pripremanje hrane
40. = ĉetvorosobni OS = ostava
..D = garsonjera KP = kupatilo
..K 0 kuhinja sa ruĉavanjem
Napomena:
- Sve površine prostorija su minimalne.
- Tabelom nisu obuhvaćene površine loĊa, balkona i terasa.
- Ograniĉenja za loĊe. balkone i terase su izloţene u taĉci 212.91.
prostora u zgradi ne srne biti veća od zbira naj-
212.83. Ulaz u stan većih dozvoljenih površina otvorenih prostora
Najmanja širina i dubina ulaznog prostora u svih stanova.
stan iznosi 1,20 m, najmanja svetla širina ulaz-
nih vrata iznosi 0,81 m.
212.84. Degaţman (hodnik) 213 ORGANIZACIJA STAMBENOG PROSTORA I
FLEKSIBILNOST
Najmanja širina degaţmana (bez prostora za
plakar) iznosi 0,90 m, najmanja svetla širina
vrata iznosi 0,81 m. 213.1 Organizacija stambenog prostora

213.11 Uslovi za formiranje veza izmeĊu prostorija u

212.9. Otvoreni prostori: loĊe, balkoni, terase stanu su sledeći:
Najmanja dubina iznosi 1,3 m (u sluĉajevima
a) preporuĉuje se direktna veza izmeĊu sle-
kada su ovi prostori namenjeni za boravak sta-
dećih prostorija:
nara).
Visina zaštitine ograde na otvorenim prostori- - komunikacije - sve prostorije u stanu
ma u stanu i zgradi (loĊama, balkonskim tera- - dnevna soba - ruĉavanje
sama) iznosi: u zgradama do 7 spratova
1,10m, a u zgradama preko 7 spratova 1,50 m, - ruĉavanje - kuhinja
mereno od finalno obraĊenog poda. b) ne dozvoljava se direktna veza izmeĊu sle-
212.91. Najveće neredukovane površine loĊa, balkona i dećih prostorija:
terasa, sem u izuzetim sluĉajevima - sanitarne prostorije - dnevna soba,
iznose: 10 rrf ruĉavanje
garsonjere jednosobni stanovi 2
10 m - kuhinja - spavaće sobe.
jednoiposobni stanovi dvosobni stanovi 10 m2
dvoiposobni stanovi trosobni stanovi 2 c) vrata se ugraĊuju izmeĊu sledećih prostorija:
14 m
troiposobni stanovi ĉetvorosobni 14 m
2 - sanitare prostorije - komunikacije
stanovi 14 m
2 - dnevna soba - sanitarne prostorije,
U sluĉaju primene industrijalizovanih 18 m2 spavaće sobe, kuhinja
metoda graĊenja, dozvoljavaju se 2 - ruĉavanje - sobe za spavanje
pojedinaĉna odstupanja, s tim da 18 m
ukupna površina svih otvorenih d) ostale veze izmeĊu prostorija odreĊuje pro-
jektant.

10

Grafiĉki prikaz zahteva iz taĉke 213.11
Legenda
+ direktna veza
- ne dozvoljava se direktna veza
0 ugraĊuju se vrata
213.2 Fleksibilnost stambenog prostora
213.21
Po pravilu najmanja širina jedne sobe za
spavanje (deljive) za dve osobe iznosi 4,20 m,
što omogućava podelu iste na dve
jednokrevetne sobe. U tom smislu se
prilagoĊava i raspored pojedinih otvora vrata,
grejnih tela, elektriĉnih instalacija i si.
213.22
Po pravilu se u svakoj stambenoj jedinici u
okviru projektantskog rešenja stana predviĊa
mogućnost za ostvarivanje nekih od sledećih
zahteva:
- prilagoditi unutrašnju organizaciju i dimenzije
prostora i prostorija u stanu tako da mogu,
bez bitnih graĊevinskih intervencija, a se
koriste na najmanje dva projektom utvrĊena
naĉina,
- Uskladiti instalacionu mreţu (vodovod,
kanalizaciju, grejanje, elektrika i si.) sa
zahtevom za neometano postavljanje i
pomeranje montaţno-demontaţnih pregrada
u stanu,
- Projektnim programom predvideti ponudu
više od jednog rešenja unutrašnje
organizacije stana, kako bi budući korisnici
mogli, ako ţele, da se opredele za rešenja
koja će biti predmet rada u investiciono-
tehniĉkoj dokumentaciji,
- Rasporediti noseće konstruktivne zidove i
fasadne otvore tako da ne utiĉu bitno na
izmene organizacione šeme stana u toku
eksploatacije,
- Kod koncentracije manjih stanova na etaţi
izbegavati da se konstruktivni zidovi (noseći
ili zidovi za statiĉko ukrućenje zgrade)
postavljaju po celoj graniĉnoj ravni dva stana,
- Kod većih stanova nastojati da se u toku
projektovanja predvidi mogućnost za
ostvarivanje dopunske veze stana za
zajedniĉkim komunikacijama u zgradi.
V GRUPA
22 PROSTORIJE U ZGRADI
221 VERTIKALNE I HORIZONTALNE PEŠAĈKE
KOMUNIKACIJE U ZGRADI
221.1. Trotoari
Po celoj duţini obimnih zidova zgrade izgraĊuju
se trotoari. Najmanja širina trotora iznosi:
- 80 cm (iskljuĉivo kao zaštita od vode) - 120cm
(kada se koristi kao komunikacija).
221.2 Vetrobran
221.21 Na ulazu u svaku stambenu zgradu predviĊa
se vetrobran
221.22 U vetrobranu ĉije su dimenzije minimalne, ne
predviĊa se denivelisani pod, ulaz u druge
prostorije i ne postavljaju se sanduĉići za pisma
i si.
221.23 U vetrobranu se ugraĊuju spoljašnja vrata sa
bravom i kljuĉem i unutrašnja- "špiltir" vrata
zastakljena sigurnosnim staklom i markirana u
visini glave dece i odraslih. Na vratima se
ugraĊuje automatski zadrţaĉ sa mogućnošću
da se vrata fiksiraju u otvorenoj poziciji.
221.24 Na podu u vetrobranu se ugtraĊuje brisaĉ za
obuću (u nivou poda).
221.25 Vetrobran većih dimenzija moţe da se koristi i
za smeštaj poštanskih sanduĉića i si.
221.26 Dimenzije vetrobrana se odreĊuju pema broju
stanara koji ga koriste i prema opremi. Najveća
dubina vetrobrana iznosi 2,0 m i najmanja
širina iznosi:
- do 30 stanova = 1,80 m,
- do 40 stanova = 2,40 m,
- do 60 stanova = 3,60 m.
Najmanja svetla visine prostorije - vertikalna iz-
nosi 2,40 m.
221.27 Najamanja visina poda u odnosu na pristupnu
spoljnu ravan iznosi 15 cm. Izuzetno ukoliko se
denivelacija iz objektivnih razloga ne moţe
postići pod vetrobrana se moţe predvideti u
istoj ravni sa prilaznom površinom pri ĉemu se
po celoj širini odvaja slivnikom sa rešetkom i
odvodom u kanalizaciju. Ne dozvoljava se
spuštanje poda vetrobrana ispod nivoa prilazne
površine.
221.28 Ne dozvoljava se ulaz u poslovne prostorije iz
vetrobrana koji je namenjen stanarima.
221.29 Na sporednom ulazu u zgradu najmanja dubina
vetrobrana iznosi 1,80 m.
221.3 Pri projektovanju ulaznog prostora u stambene
zgrade u kojima se nalaze stanovi za
hendikepirane osobe, pored zahteva iz taĉke
221 ispunjavaju se i sledeći zahtevi:
11
V GRUPA
- prilazna staza do ulaza u zgradu i pod ili deo
poda u vetrobranu i stepenišnom prostoru do
ulaza u stan ili liftovsku kabinu izraĊuje se
vodoravno ili u najvećem nagibu do
Najveća duţina poda u nagibu iznosi 6,0 m.
Kada je potrebno da duţina poda u nagibu
bude veća od dozvoljene, predviĊaju se
ravna odmorišta najmanje duţine 1,50 m.
- deo iviĉnjaka na trotoaru u neposrednoj
blizini ulaza u zgradu izraĊuje se sa
zakošenjem i od materijala koji se po boji
lako uoĉava.
221.31 Zahtevi iz taĉke 221.3 se po pravilu ispunjavaju
pri projektovanju svih stambenih zgrada.
Odstupanja se, iz posebnih razloga
urbanistiĉkih ili drugih dozvoljavaju u celini ili
delimiĉno (na pr. veći nagib pristupne ravni i
si.).
221.4 Stepenišni prostor
221.41 Stepenišni prostor sadrţi vertikalne
komunikacije: stepenice, liftove a moţe da
sadrţi i prostor za horizontalne komunikacije
(hol).
221.42 Stepenišni prostor se neposredno prirodno
provetrava i osvetljava kroz prozorske otvore.
221.43 0 zgradama do 4 nadzemne etaţe stepenišni
prostor je moguće zenitalno osvetljavati i
provetravati (zenitalno osvetljavanje treba da
omogući dovoljnu vidljivost i provetravanje).
221.44 U zgradama višim od 4 nadzemne etaţe
stepenišni prostor se neposredno prirodno
boĉno osvetljava i provetrava.
221.45 Na slobodnoj strani stepenica postavlja se
zaštitna ograda visine h = 1,10 m (mereno od
poĉetne visine gazišta). Na ogradi se ne
postavljaju horizontalne podele koje bi
omogućavale penjanje dece. Za stepenišnu
ogradu koriste se materijali koji obezbeĊuju
sigurnost, posebno od horizontalnog udara što
se posebno proraĉunava i proraĉun prilaţe u
projektu.
221.46 Najmanje dimenzije stepenišnog prostora su:
- svetla širina kraka iznosi 1,15 m
- svetla širina stepenišnog podesta ili dela hola
iznosi 1,20 m,
- svetla širina podesta ili dela hola na kome se
nalaze vrata koja se otvaraju iz stepeništa u
drugu prostoriju, iznosi 1,30 m,
- svetla širina stepenišnog podesta ili dela hola
u kome se nalaze vrata, koja se otvaraju
prema stepenšinom prostoru iznosi 1,50 m,
- svetla širina prostora ispred ulaza u lift iznosi
1,50 m kada je pristup ograniĉen
stepenišnom ogradom.
- Svetla širina prostora ispred ulaza u lift iznosi
1,80 m kada je pristup ograniĉen zidom, ili
kada se u pravcu vrata ukrštaju stepenišni
krak i podest,
12
- svetla visina ispred stepenišnog kraka iznosi
2,20 m,
- dimenzije stepenika (sem podrumskih,
tavanskih, poţarnih) odreĊuju se prema
sledećem obrascu 2h + b = 60-65 cm (h-
visina iznosi najviše 18 cm, b-širina gazišta
iznosi najmanje 28 cm),
- svetla širina stepenišnog kraka za
nenastanjen tavan i podrum iznosi 0,90 m,
- nagib podrumskih stepenica iznosi najviše
450.
221.47 Ne projektuje se manji broj stepenika od 3.
221.48 Udaljenost ulaza u stan do vertikalne
komunikacije u zgradi iznosi najviše 30,0 m.
221.5 Kruţno stepenište
221.51 Kada se kruţno stepenište predviĊa kao glavna
vertikalna komunikacija u zgradi, ispunjavaju se
dimenzionalni zahtevi koji su definisani za
pravo stepenište - (posebno izmeĊu spoljne i
unutrašnje linije hoda).
221.6 Hodnici
221.61 Hodnici su zatvoreni prostori koji horizontalno
povezuju pojedine funkcionalne punktove u
zgradi.
221.62 Hodnici mogu da budu: glavna zajedniĉka
komunikacija, koja povezuje stambene jedinice
sa vertikalnim komunikacijama, sporedna ili
tehniĉka komunikacija, koja povezuje servisne
ili tehniĉke prostorije.
221.63 Dimenzije hodnika kao glavne komunikacije su:
- najmanja svetla širina iznosi 1,5 m,
- najmanja svetla visina iznosi 2,40 m,
- najveća duţina hodnika sa boĉnim prirodnim
osvetljavanjem iznosi 20,0 m
- najveća duţina hodnika sa indirektnim
osvetljavanjem iznosi 10,0 m.
221.64 Dimenzije hodnika kao sporedne tehniĉke
komunikacije su:
- najmanja svetla širina iznosi 1,20 m,
- najmanja svetla visina iznosi 2,20 m.
221.65 Kada hodnici povezuju pojedine tehniĉke
prostorije u zgradi i kada oprema tehniĉkih
prostorija zahteva veće dimenzije, predloţene
dimenzije iz taĉke 221.64 se koriguju prema
konkretnim zahtevima.
221.7 Galerija
221.71 Galerije su otvoreni horizontalni prostori u
zgradi koji povezuju stambene jedinice sa
vertikalnim komunikacijama.
221.72 Dimenzije prostora su:
- najmanja svetla širina iznosi 1,50 m,
- najmanja svetla visina iznosi 2,40 m.

221.73 Na slobodnoj strani galerije postavlja se
sigurnosna ograda najmanje visine h = 1,10 m,
ostali zahtevi su izloţeni u taĉci 221.45.
221.74 pod galerije je najmanje 5 cm niţi od poda
ulaznog postora u stanove i ostale zatvorene
prostore.
221.75 Galerijski prostor se odvaja od stepenišnog
prostora vetrobranom.
221.76 Podne površine u galerijskom prostoru izraĊuju
se u nagibu da bi se obezbedilo oticanje
atmosferske vode.
222 ZAJEDNIĈKE POSTORIJE U ZGRADI
222.1 Kućni savet
- Prostorija za kućni savet se predviĊa u okviru
stambene zgrade ili u njenoj blizini.
- Prostorija za kućni savet se moţe predvideti i
u skloništu.
- Prostorija za kućni savet se neposredno
ventiliše i osvetljava dnevnom svetlošću
preko prozorskih otvora, odnosno prinudno
se provetrava i veštaĉki osetljava kada se
nalazi u skloništu.
- U prostoriji se predviĊa sopstveno grejno telo
sa regulatorom toplote, odnosno elektriĉna
grejna tela kada se za kućni savet koristi
prostorija u skloništu.
- prostorija moţe da bude jedinstvena ili da se,
po potrebi, deli pokretnim pregradama,
- u prostoriji se predviĊa smeštaj i korišćenje
najmanje 1 radnog stola i stolice i više stolica
- sedišta i to za svako domaćinstvo po jedna,
kao i plakar dimenzija 60/120 cm.
- u blizini prostorije pgredviĊa se poseban WC
(WC šo(ja + umivaonik) sa predprostorom,
- posebna prostorija se predviĊa za sve
stambene zgrade sa 30 i više stanova. Jedna
prostorija se predviĊa za najviše 200
stanova.
- pri dimenzionisanju prostorije predviĊa se
2
0,50 m po svakom domaćinstvu,
- najmanja površina prostorije za kućni savet
2
iznosi 15,0 m ,
- najmanja svetla visina prostorije iznosi 2,50
m, odnosno 2,30 m, kada se za kućni savet
koristi prostorija u skloništu.
- najmanja svetla širina ulaznih vrata iznosi
0,81 m.
222.2 Sluţbeni stanovi
Sluţbeni stan i sluţbena prostorija grade se u
onoj stambenoj zgradi, iz koje je omogućeno
najpovoljnije odrţavanje grupe stambenih
zgrada.
V GRUPA
Sluţbeni stan se posebno obeleţava u projektu
i u zgradi i, po pravilu, izgraĊuje kao jednoipo-
sobni stan.
Sluţbeni stan se, po pravilu, gradi u prizemlju.
U stambenoj zgradi, gde su poslovne prostorije
u prizemlju, sluţbeni stan se gradi na prvom
spratu i pozivnim zvonom povezuje sa ulazom
u stambenu zgradu.
Sluţbena prostorija se koristi kao priruĉna radi-
onica sa namenom da bude u funkciji odrţava-
nja stambenih zgrada i stanova.
Sluţbena prostorija ima najmanju površinu od
2
135,0 m , najmanju svetlu visinu h = 2,50 m.
PredviĊa se poseban WC (WC šolja + umivao-
nik i prikljuĉak za protoĉni bojler od 10 litara)
kao i telefonska instalacija, trofazna elektriĉna
instalacija sa brojilom i instalacija grejanja.
Sluţbena prostorija se gradi u suterenu ili pri-
zemlju zgrade sa direktnim ulazom iz stepeniš-
nog prostora, koji se posebno obelelţava.
Posebni zahtevi za projektovanje:
-1 sluţbeni stan i 1 sluţbena prostorija na 300
stanova u zgradama bez liftova
-1 sluţbeni stan i 1 sluţbena prostorija na 230
stanova u stambenim zgradama sa liftovima i
drugim zajedniĉkim ureĊajima i instalacijama
sa najviše 7 etaţa
-1 sluţbeni stan i 1 sluţbena prostorija na 200
stanova u stambenim zgradama sa liftovima i
drugim zajedniĉkim ureĊajima i instalacijama
spratnosti od 8-12 etaţa.
-1 sluţbeni stan i 1 sluţbena prostorija na 125
stanova u stambenim zgradama sa liftovima i
drugim zajedniĉkim ureĊajima i instalacijama
spratnosti od 13-24 etaţe.
-1 sluţbeni stan i 1 sluţbena prostorija na
pojedinaĉnim graĊevinskim parcelama u
izgraĊenom gradskom tkivu, ako stambena
zgrada ima 50 i više stanova.
Izloţeni zahtevi su usaglašeni sa "Samouprav-
nim sporazumom o izgradnji i korišćenju sluţ-
benih stanova i sluţbenih prostorija u stambe-
nim zgradama udruţenih u opštinske i Udruţe-
nu beogradsku zajednicu stanovanja", Beograd
1981. godina. ■:
222.3. Sušionica rublja
U stambenoj zgradi predviĊa se posebna pros-
torija za sušenje rublja i to po jedna na svakih
14 stanova.
Površina sušionice se predviĊa od 16,0 do
2
22,0m .
U sušionici se obezbeĊuje dobro prirodno pro-
vetravanje.
U stambenoj zgradi mogu se predvideti sušio-
nice na svim etaţama i to u okviru stepenišnog
ĉvora. U tom sluĉaju površina sušionice iznosi
2
pribliţno 6,0 do 10,0 m , ako posluţuje manje
od 8 stanova. U ovim sušionicama obezbeĊuje
se prirodno provetravanje.
13
V GRUPA
Najmanja visina sušionice iznosi 2,20 m, a
najmanja horizontalna mera iznosi 2,0 m.
222.4 Stanarske ostave
Pod stanarskim ostavama podrazumevaju se
ostave za potrebe stanara, koje se po pravilu
predviĊaju izvan stanova. Svakom stanu pripa-
da po jedna stanarska ostava. Stanarske osta-
ve se grupišu u podrumu zgrade a izuzetno se
predviĊaju u prizemnoj, krovnoj ili tehniĉkoj
etaţi.
Površina jedne stanarske ostave iznosi najma-
2
nje 2,00 m , najmanja visina iznosi 2,20 m.
Izuzetno, ako se stanarske ostave ne mogu iz
objektivnih razloga graditi izvan stana, predvi-
Ċaju se u okviru stana. U tom sluĉaju najveća
dozvoljena površina stana se povećava za 1,50
2
m . Prilaz ostavi se ne dozvoljava iz stambenih
prostorija stana.
Kod stambenih zgrada, koje nemaju instalacije
centralnog grejanja i koje se ne greju na eletk-
triĉnu energiju stanarske ostave se ne predvi-
Ċaju u stanu ili krovnoj etaţi. Najmanja površi-
na stanarske ostave iznosi za stanove sa:
2
-1 loţećim mestom P = 3,0 m
- za svako sledeće loţeće mesto u stanu ova
2
površina se povećava za 2,0 m .
222.5 Prostorija za smeštaj pribora za ĉišćenje
zgrade
Najmanja površina prostorije za smeštaj pribo-
2 vozila i osoblje i korisnike garaţe. Rezervni iz-
ra za ĉišćenje zgrade iznosi P = 1,80 m .
Najmanja širina prostorije iznosi 0,90 m.
U prostoriji se predviĊa 1 toĉeće mesto sa sliv-
nikom u podu.
Prostor za smeštaj pribora za ĉišćenje se moţe
predvideti i u okviru drugih prostora (kućni sa-
vet, sklonište i si.).
222.6 Prostor za potrebe ONO
Prostor sluţi za smeštaj nosila, lopata, pijuka i
drugog pribora i opreme.
Po pravilu, ovaj prostor se predviĊa u okviru
drugih prostorija (sklonište, kućni savet).
222.7 Tavanski prostor u zgradama sa kosim
krovovima
Prostor se ne greje. PredviĊaju se posebni ot-
vori za dovod i odvod vazduha. Otvori za dovod
vazduha se postavljaju u donjem delu krovne
2
konstrukcije najmanje površine od 10 cm /1 m
2 Kod podzemnih garaţa sa dve i više etaţa za
podne tavanske površine. Otvori za odvod vaz-
duha se postavljaju u gornjem delu krovne
2 2
konstrukcije najmanje površine 15 cm /1 m
podne tavanske površine. Otvori se posebno
štite od atmosferskih padavina. U tavanskom
prostoru se ne mogu završavati ventilacioni ili
dimnjaĉki kanali. Na ulazu u tavanski prostor se
14
postavljaju vrata ili kapak sa bravom za zaklju-
ĉavanje.
222.8 Garaže
Pod garaţom u stambenoj zgradi, podrazume-
va se garaţa koja se svojim većim delom nalazi
u okviru gabarita predmetne zgrade a name-
njena je stanarima iste zgrade.
U stambenim zgradama mogu se predvideti za-
jedniĉke garaţe za više vozila, ili pojedinaĉni
garaţni boksovi.
Najmanje dimenzije garaţnog mesta su:
240x500 cm, a garaţnog boksa 260x540 cm.
Najveća površina garaţnog boksa iznosi
2
P=23,0 m .
Ukupna površina zajedniĉke garaţe za više vo-
2
zila iznosi najviše 28,0 m po jednom vozilu.
Najmanja visina garaţe iznosi 2,20 m.
Najveći nagib prilazne rampe za garaţu iznosi
12%, odnosno 14%, ako je rampa pokrivena,
odnosno 10% ako je rampa zavojna.
U garaţama se ne postavljaju:
- propusni ventili,
- vodovodni šahtovi,
- vertikalne ili horizontalne revizije kanalizacije.
U garaţama se obezbeĊuje snabdevanje vo-
dom i ugraĊuje se poseban vodomer.
U garaţama sa korisnom površinom većom od
2
1500 m predviĊa se sopstveni prilaz sa ula-
zom i odgovarajućim brojem rezervnih izlaza za
lazi se ne mogu nalaziti pored ulaza.
U garaţama sa korisnom površinom većom od
2
500,0 m , predviĊa se odvojen sopstveni prilaz
za vozila, kao i rezervni izlaz za vozila, osoblje i
korisnike garaţe.
U garaţama sa korisnom površinom većom od
2
500,0 m , a u podzemnim garaţama i sa ma-
njom površinom, predviĊa se sistem prinudne
ventilacije, meraĉi za kontrolu koncentracije ug-
Ijen-monoksida, sistem za odimljavanje u slu-
ĉaju poţara i instalacija sigurnosnog osvetlje-
nja.
U garaţama sa korisnom površinom većom od
2
200,0 m ugraĊuje se odgovarajući broj zidnih
poţarnih hidranata.
U zatvorenim garaţama sa korisnom površi-
2
nom većom od 1500 m ugraĊuje se instalacija
za automatsku objavu poţara. U podzemnim
garaţama sa više podzemnih etaţa i
2
površinom većom od 200,0 m , pored
hidrantske mreţe, ugraĊuje se i odgovarajuća
stabilna instalacija za automatsko gašenje po-
ţara.
potrebe pumpnog postrojenja stabilne instalaci-
je za gašenje poţara, hidroforskog postrojenja,
ventilacije i nuţnog svetla, obezbeĊuje se re-
zervni izvor napajanja.
Najveća površina poţarnog sektora zatvorene
2
garaţe iznosi 5000 m .

Svi otvori izmeĊu garaţe i stambenog dela
zgrade zatvaraju se vatro-otpornim preprekama
(vrata, protivpoţarne klapne i si.).
Na vratima izmeĊu garaţe i stambenog dela
zgrade ugraĊuje se mehanizam za automatsko
zatvaranje.
U zgradama, gde su predviĊeni posebni stano-
vi za hendikepirane osobe obezbeĊuje se sa-
mostalno kretanje osobama u pokretnim koli-
cima od garaţe do ulaza u ove stanove (ram-
pe, liftovi), kao i povećana površina za parkira-
nje njihovih vozila. Najmanja širina slobodnog
prostora potrebnog za ulaţenje i izlaţenje iz
parkiranog automobila, u ovom sluĉaju iznosi
2
1,50 m .
222.9 Prostorije javne namene
Kada se u stambenoj zgradi predviĊaju prosto-
rije javne namene, pre odreĊivanja konaĉe na-
mene ovih prostorija, pribavlja se saglasnost
Sanitarne inspekcije grada.
U stambenim zgradama se ne dozvoljava iz-
gradnja proizvodnih pogona.
223 TEHNIĈKE PROSTORIJE
223.1 Kanali za ugraĊivanje unutrašnjih instalacija
Poţeljno je da se unutrašnje instalacije u zgradi
tako projektuju da budu grupisane i ugraĊene u
posebne graĊevinski izdvojene kanale, pri ĉe-
mu se vodi raĉuna o neometanom funkcinoni-
sanju i sigurnosti pojedinih grupa instalacija
(vodovod, elektrika i si.). Kontrola rada instala-
cija i njihovo obnavljanje se vrši preko posebnih
otvora, koji su preko predprostora povezani sa
stepenišnim prostorom u zgradi. Ovi otvori na
kanalima se predviĊaju na svakoj etaţi u zgra-
di.
223.2 Prostorija za ureĊaj za povećanje pritiska vode
i vodomer
Za smeštaj ureĊaja za povećanje pritiska vode
predviĊa se posebna prostorija.
Veliĉinu prostorije odreĊuje projektant instalacije
vodovoda i to u zavisnosti od veliĉine i tipa
predviĊenog ureĊaja, a najmanje se moţe pre-
2
dvedeti P = 10,0 m . Prostorija u kojoj je smeš-
ten ureĊaj za povećanje pritiska vode zvuĉno
se izoluje od susednih prostorija, ako iste sluţe
za boravak stanara. Vodomer moţe da bude
ugraĊen u istoj prostoriji u kojoj se nalazi ureĊaj
za povećanje pritiska vode uz odreĊeno pove-
ćanje površine osnovne prostorije. Kada se vo-
domer nalazi u posebnoj prostoriji najmanja
2
površina je P = 2,0 m . Prag na ulaznim vrati-
ma u prostoriju se ugraĊuje sa povećanom vi-
sinom.
U prostoriji za ureĊaj za povećanje pritiska vo-
de ugraĊuje se i rezervna pumpa.
V GRUPA
223.3 Prostorija za transformatorsku stanicu
U stambenoj zgradi se moţe predvideti prosto-
rija za smeštaj transformatorske stanice, a u
zavisnosti od urbanistiĉkih uslova i propisa
Elektrodistribucuije Grada.
Prostor trafostanice obuhvata:
a) Prostor za smeštaj transformatora širine
190 cm, dubine 250 cm, visine 280 cm, sa
jednokrilnim vratima dimenzija 110/250 cm.
b) prostor za smeštaj postrojenja niskog na
pona širine 250 cm, dubine 200 cm, visine
280 cm, sa vratima dimenzijva 110/250
cm.
c) Prostor za smeštaj postrojenja viškog na
pona širine 360 cm, dubiie 200 cm, visine
280 cm, sa vratima dimenzija' 110/250 cm.
Varijanta: ako je postrojenje niskog i visokog
napona u istoj prostoriji onda su dimenzije: širi-
na 100 cm, dubina 250 cm, visina 280 cm, sa
vratima dimenzija 110/250 cm.
223.4 Prostorija za agregat za rezervno napajanje
elektroenergijom
Prostorija za smeštaj agregata se, po pravilu,
predviĊa u najniţoj etaţi u zgradi. Prilaz prosto-
riji se obezbeĊuje iz zajedniĉkih prostorija, koje
su namenjene iskljuĉivo komuniciranju. Površi-
na prostorije se odreĊuje u zavisnosti od opre-
2
me i ne moţe da bude manja od 20,0 m . Pros-
torija se obezbeĊuje od podzemnih voda. Ostali
uslovi za projektovanje prostorije za agregat su
izloţeni u taĉci 241. (16).
223.5 Prostorija za AKU baterije
Prostorija za AKU baterije se predviĊa u okviru
stepenišnog prostora i ne moţe da bude smeš-
tena ispod stepenišnog kraka. Vrata prostorije
se otvaraju prema stepenišnom prostoru.
U prostoriji za AKU baterije se obezbeĊuje dob-
ro prirodno provetravanje Ostali uslovi za pro-
jektovanje su izloţeni u taĉci 241.8.
223.6 Toplotna predajna stanica
Za smeštaj instalacija toplotne predajne
stanice i kućnog razvodnog postrojenja,
predviĊa se posebna prostorija po pravilu u
najniţoj etaţi zgrade
Preferencijalne dimenzije prostora za instalacije
toplotnih predajnih stanica (koje mogu da
obezbede najširi izbor opreme) su sledeće:
a) Direktno prikljuĉenje na postrojenja daljin-
skog grejanja ili blokovske kotlamice:
- predajna stanica (primarna) 4,5 x 2,0 x 2,5
m,
- prijemna (sekundarna) bez pripreme tople
vode = 4,5x2,5 m,
15
V GRUPA
b) indirektno prikljuĉenje na postrojenja daljin-
skog grejanja ili blokovska kotlamica:
- predajna stanica (primarna = 3,0 x 2,0 x
2,5 m,
- prijemna (sekundarna) bez pripreme vode
= 5,0x3,5x2,5 m,
- prijemna (sekundarna) sa pripremom tople
vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m,
Posebni uslovi za projektovanje prostorije za
smeštaj toplotne predajne stanice i kućnog raz-
vodnog postrojenja su:
- lokacija prostorije u sklopu zgrade odreĊuje
se tako da se omogući što povoljniji prikljuĉak
daljinskog grejanja,
- ulaz u prostoriju se postavlja direktno spolja.
Ukoliko je to nemoguće, onda se sve
komunikacije u zgradi, do predajne stanice
projektuju što kraće i tako dimenzionišu da se
potrebna oprema moţe unositi bez teškoća, a
pristup ovlašćenom licu obezbeĊuje u svako
doba,
- ulazna vrata prostorije su najmanjih dimenzija
1,0/2,0 m, izgraĊuju se od lima, a otvaraju u
pravcu izlaza i u zatvorenom poloţaju dobro
dihtuju;
- razlika u nivou poda predajne stanice i
prelaznog hodnika se ne dozvoljava,
- obezbeĊuje se, po pravilu, prirodna ventilacija
prostorije. Ukoliko to nije moguće, predviĊa se
prirodna ventilacija,
- obezbeĊuje se dobro prirodno ili veštaĉko
osvetljenje prostorije, tako da je moguće
oĉitavanje instrumenata i vizuelna kontrola
stanja i rada instalacije
- zidovi prostorije ne treba da budu i zidovi
stambenih prostorija. Ako to nije moguće
izbeći, obezbeĊuje se odgovorajuća zvuĉna
izolacija;
- u prostoriji se predviĊa toĉeće mesto i slivnik
u podu,
- u prostoriji se uvtrĊuje i rezervna pumpa.
Prostorija u kojoj se nalazi instalacija topotne
predajne stanice i kućnog razvodnog postroje-
nja koristi se samo namenski.
223.7 Kotlamica
Kada se projektuju lokalne kotlamice postupa
se prema uputstvima projektanta instalacija
centralnog grejanja nadleţne organizacije koja
vrši isporuku toplotne energnije i prema slede-
ćim zahtevima:
- dimnjak se postavlja što bliţe kotlarnici, po
mogućstvu uz unutrašnji zid,
- duţina horizontalnog dimnog kanala moţe da
iznosi 1/4 visine dimnjaka, a najviše 7,0 m,
- rastojanje od ĉeone strane kotla do zida
iznosi L + 1,0 m, gde je L - duţina kotla.
16
■rastojanje od zadnje strane kotla do zida
iznosi najmanje 1,0 m, i zavisi od veliĉine i
broja kotlova, odnosno, od veliĉine
horizontalnog dimnog kanala (dimnjaĉe),
■širina kotlarnice odreĊuje se na osnovu širine
usvojenog kotla, broja kotlova, najmanjih
boĉnih rastojanja izmeĊu kotlova i zidova i
potrebnog prostora za smeštaj opreme (sud
za širenje vode, aparat za omekšavanje vode,
izmenjivaĉ toplote, bojleri, pumpe,
razdeljivaĉi, sabijaĉi, dogrejaĉi mazuta i dr.).
■duţina kotlarnice iznosi 2L + 2,5 m, gde je L
duţina kotla,
- najmanja visina kotlarnice iznosi 4,0 m, pri
ĉemu rastojanje od plašta kotla do najniţih
konstruktivnih elemenata tavanice iznosi
najmaje 1,8 m,
■ pod kotlarnice, dimnjaĉa i temelji
opreme, po
pravilu, se postavljaju iznad nivoa podzemnih
voda,
- u kotlarnicama kapaciteta do 200 kW
ugraĊuje se najmanje jedan prozor koji se
moţe u svakom trenutku koristiti kao nuţni
izlaz,
• kotlarnice ĉiji kapacitet prelazi preko 250 kW
projektuju se sa dva izlaza, pri ĉemu jedan od
njih mora da omogući poseban izlazak izvan
zgrade.
- u sklopu kotlarnice kapaciteta preko 250 kW
predviĊa se prostorija za boravak loţaĉa i
sanitarni ĉvor sa tušem,
- sva vrata kotlarnice se. otvaraju u pravcu
izlaza, izuzimaju se samo vrata prema
skladištu goriva, koja se otvaraju prema
kotlarnici,
■veliĉinu vrata, prolaza i hodnika odreĊuje
najveći gabarit ugraĊene opreme (kotao,
bojler itd.), ukoliko za te svrhe nije predviĊen
poseban otvor,
■ za kotlarnice se obezbeĊuje
dovoĊenje
sveţeg vazduha i odvoĊenje gasova,
- dovoĊenje sveţeg vazduha vrši se kroz kanal
ĉija površina preseka iznosi najmanje 50% od
površine preseka dimnjaka, izlazni otvor
kanala postavlja se iza kotlova na visini od
0,50 m do poda, radi zagrevanja vazduha,
- površina preseka kanala za odvoĊenje
zagaĊenog vazduha iznosi najmanje 25% od
površine preseka dimnjaka, ali ne manje od
2,0 m,
- kanal za odvoĊenje zagaĊenog vazduha iz
kotlamice postavlja se pored dimnjaka i izvodi
iznad krova, a usisni otvor se postavlja ispod
same tavanice sa ugraĊenom rešetkom
odgovarajuće veliĉine,
- poţeljno je da se kotlamica neposredno
osvetljava dnevnom svetlošću,
- dimnjak kotlamice mora biti viši za 0,50 m od
najviše taĉke krova - slemena, odnosno za
2,0 m, od najviše ravni zgrade - kod ravnih
krovova,

- dimnjak ĉija je površina preseka veća od
2
500m , odvaja se od ostalih zidova zgrade
najmanje 5 cm,
■za kotlarnice na ĉvrsto gorivo predviĊaju se
posebne prostorije za smeštaj šljake i ĉvrstog
goriva,
■iz prostorije za šljaku obezbeĊuje se
odvoĊenje toplote nezavisnim sistemom
provetravanja
sve instalacije: kanalizacione, vodovodne
ventilacione i druge koje prolaze kroz ugljaru
ili šljaku (prostoriju za ugalj i prostoriju za
šljaku) propisno se obziĊuju,
■ u prostoriji kotlarnice ugraĊuje se
šaht za
hlaĊenje vode u koji se dovodi voda iz
slivnika. Posle hlaĊenja u šahtu voda se
odvodi u kanalizacioni sistem,
u prostoriji kotlarnice se predviĊa i toĉeće
mesto - ĉesma za napajanje kotlova sa
slavinom sa holenderom nazivne mere 0 12-
20 mm,
■ lokalne kotlarnice se projektuju
prema DIN-u
4755 do objavljivanja odgovarajućeg JUS-a.
23
231 SPOLJNI UTICAJI TOPLOTNA
ZAŠTITA ZGRADA
231.1
Toplotna zaštita zgrade postiţe se termiĉkom
izolacijom spoljašnjeg omotaĉa zgrade i
zaštitom fasadnih otvora od sunca i
produvavanja.
231.2 Toplotna zaštita
231.21 Spoljašnji volumen ovih prostorija i prostora u
stanu obezbeĊuje potrebnu toplotnu zaštitu u
skladu sa postojećim uputstvom o racionalnom
korišćenju toplotne energije.
231.22 Za primenjene graĊevinske materijale u
spoljašnjem volumenu stana (fasadno platno,
meĊuspratne konstrukcije), izraĉunava se
koeficijent prelaza toplote, prikazuju mesta
rošenja i daju konstruktivna rešenja, kako bi se
izbeglo stvaranje kondezata i vlaţnosti.
231.23. Uslovi za primenjenu toplotnu zaštitu zgrade,
kao i definicije veliĉina koje ulaze u proraĉune,
naćin proraĉuna toplotne zaštite, difuzije i
kondenzacije vodene pare, faktori prirušenja
oscilacija temperature i pomeranja faza
spoljnjih pregrada u letnjem periodu, kao i
ulazni podaci za proraĉune i uslovi koje treba
zadovoljiti rezultatima proraĉuna, definisani su
odredbama: JUS U.J5.500, JUS U.J5.510, JUS
U.J5.520, JUS U.J5.530, JUS U.J5.600.
U pripremi (ili štampi) su i sledeći novi ili revi-
dovani JUS-evi koji se posredno ili neposredno
odnose na toplotnu zaštitu. Njihova će primena
posle objavljivanja takoĊe biti obavezna. To su:
JUS U.A2.020, JUS U.J5.023, JUS U.J5.024,
JUS U.J5.060, JUS U.J5.062, JUS U.J5.150.
V GRUPA
231.14 Dosledno sprovoĊenje toplotne zaštite
stambenih zgrada u projektovanju obezbeĊuje
se kroz kontrolu projektne dokumentacije
kontrolu proizvodnje graĊevinskih materijala,
kontrolu projekata graĊevinskih elemenata i
detalja njihovih spojeva u projektima kao i
kontrolu projekata u celini.
Kada se postojećim raĉunskim metodama ne
moţe sa dovoljnom sigurnošću izvršiti proraĉun
iz oblasti toplotne zaštite (naroĉito kod spojeva
graĊevinskih elemenata i tzv. toplotnih mosto
va) obavezno je ispitivanje na modelu ili na go
tovoj zgradi. Dokazi o obavljenoj kontroli i is
pravnosti projektantskog toplotne zašti
te su sastavni deo projektnog elaborata.
Kontrolu projektne dokumentacije i ispitivanje iz
oblasti toplotne zaštite vrše samo organizacije
registrovane za ovu vrstu delatnosti. Kod serij-
ske izgradnje istog tipa toplotna zaštita se mo-
ţe ispitati samo na jednoj zgradi.
231.25 Štednja energije ostvaruje se i poboljšanom
toplotnom zaštitom u odnosu na minimalnu
(koja je navedena u pomenutim JUS-evima).
231.26 Minimalii uslovi za toplotnu zaštitu stambenih
zgrada su definisani odredbama standarda
(taĉka 231.23) i primenjuje se, kako kod zgrada
u kojima se predviĊa centralno grejanje, tako i
kod zgrada bez centralnog grejanja.
231.27 Preporuĉuje se izvoĊenje dopunskih radova u
zgradama postojećeg stambenog fonda u
kojima ne postoje uslovi minimalne toplotne
zaštite a u skladu sa zahtevima pomenutih
JUS-eva.
232 ZAŠTITA OD ATMOSFERSKIH UTICAJA
232.1 Sve površine i spojevi spoljašnjeg omotaĉa
zgrade trajno se štite u horizontalnom i
vertikalnom pravcu od prodora atmosferskih
voda i uticaja vetrova, primenom i
ugraĊivanjem proverenih graĊevinskih
materijala i pravilnim projektantskim rešenjem.
232.2 Kod projektovanja i izvoĊenja završnih radova
na zgradi postupa se prema zahtevima iz
"Pravilnika o tehniĉkim merama i- uslovima za
završne radove u zgradarstvu" SI. list SFRJ br.
49/1970".
232.3 Kod projektovanja i izgradnje kosih i pravih
krovova postupa se prema zahtevima iz
"Pravilnika o tehniĉkim merama za nagib
krovnih ravni", SI. list SFRJ br. 26/69,
"Pravilnika o tehniĉkim merama i uslovima za
ugljovodoniĉne hidroizolacije krovova i terasa",
SI. list SFRJ br. 26/69, i odredbi JUS U.F2.024.
232.4 Zaštita neposredne okoline zgrade od
atmosferskih voda obezbeĊuje se:
- pravilnim izborom uţe lokacije zgrade (u
zavisnosti od konfiguracije terena i si.),
- kontrolom oticanja površinskih voda (drenaţa,
zaseci i si.).
235.5 Preporuĉuje se primena kosih krovova za sve
stambene zgrade
17
V GRUPA
233 ZAŠTITA OD PODZEMNIH VODA
233.1 Zgrada i svi prostori i prostorije u zgradi, koji
mogu da budu izloţeni dejstvu podzemnih
voda, u horizontalnom i vertikalnom pravcu
zaštićuju se od prodora vode i vlage
postavljanjem hidroizolacionog sloja od
proverenih graĊevinskih materijala.
233.2 Pre projektovanja zaštite od podzemnih voda
pregledaju se hidrološke podloge za
odgovarajuće podruĉje, uoĉavaju pojave
katastrofalnih voda, veliĉina podzemnih voda,
kao i najmanji nivo.
233.3 Sleganje zgrade posmatra se u celini, ne
razdvaja se na primarno i sekundarno.
233.4 Drenaţa se rešava za zgradu u celini.
233.5 Zaštita od podzemnih voda odreĊuje se u
zavisnosti od:
- nivoa podzemnih voda,
- agresivnosti podzemnih voda,
- predviĊenog sistema odbrane neposredne
okoline zgrade od atmosferskih voda i si.
233.51. Razlika kote poda najniţih stambenih prostorija u
zgradi i kote terena iznosi najmanje 0,90 m.
233.52 Po pravilu se nagib obliţnjeg terena prema
zgradi štiti potpornim zidom.
233.53 Kod projektovanja zaštite od podzemiih voda,
3 vito stambenu zonu. Ako karta buke ne postoji
koje nisu pod aktivnim pritiskom većem od 10
Pa, mogu se predvideti hidroizolacije koje nisu
posebno otporne na pritisak i koje se po
pravilu, postavljaju neposredno na konstrukciju
prema pravcu proticanja vode. To su npr.
hidroizolacije:
- na bazi bitumena (kada nisu u "sendviĉu")
- na bazi cementa (SIKA izolacije) i si.).
233.54 Kod projektovanja zaštite od podzemnih voda
5
koje su pod aktivnim pritiskom većim od 10
Pa, primenjuju se hidroizolacije posebno
otporne na pritisak vode, termi ĉka i
konstruktivna pomeranja zgrade ili dela zgrade
u kome se nalaze. To su npr. hidroizolacije:
- na bazi bitumena - (kada se nalaze u
„sendviĉu"),
- epoksidnih smola (u sendviĉu ili posebne
vrste epoksidnih smola - lepkova)
- specijalne izolacije na bazi cementa i si.
234 ZAŠTITA OD BUKE
234.1 Osnovni propisani uslovi
Osnovni zahtevi za dozvoljeni nivo buke u sta-
mbenim prostorijama:
a) Ekvivalentni nivo ukupne buke od svih nes-
tacionarnih izvora izvan posmatrane zgra-
de ne srne prelaziti 35 dBA noću (22 do 6
ĉasova) i 40 dBA danju (6 do 22 ĉasa).
18
b) Ukupni nivo buke iz ovih izvora, u zgradi,
ali izvan posmatranog stana, koji rade jed-
novremeno, i svih stacionarnih izvora izvan
zgrade, ne srne prelaziti 30 dBA noću (22
do 6 ĉasova) i 40 dBA danju (6 do 22 ĉa-
sa).
Navedene vrednosti vaţe za sve boravišne
prostorije u stanu. Bez obzira na njihovu uţu
namenu.
234.2 Mere zaštite od buke
234.21 Prostorno planiranje
234.211 Osnovni princip
Kod projektovanja naselja vodi se raĉuna da se
pomoću reljefa zemljišta smanji buka saobra-
ćajnica koje prolaze kroz naselja. Fasade se
orijentišu tako da postoji što manji broj štetnih
refleksija koje potiĉu od saobraćaja ili drugih iz-
vora komunalne buke (deĉja igrališta).
Izbegava se projektovanje naselja blizu posto-
jećih ili budućih magistralnih puteva, ţelezniĉ-
kih pruga, vazdušnih koridora, meĊugradskih i
prigradskih autobuskih terminala, ţelezniĉkih
stanica (naroĉito ranţirnih), aerodroma, i sliĉnih
jakih izvora buke.
Najmanja udaljenost naselja od navedenih iz-
vora dobija se iz postojećih ili projektovanih ka-
rata buke, na liniji koja pokazuje vrednost buke
propisane za odgovarajuću stambenu ili mešo-
vrši se proraĉun buke na osnovu podataka o
postojećim i predviĊenim izvorima buke.
234.212 Zaštita od aerodromske buke
Prvenstvena odbrana je što veća udaljenost, za
ĉije se odreĊivanje mora poznavati: planirano
proširenje aerodroma; sadašnja i buduća loka-
cija za isprobavanje motora; broj, vrsta i uĉes-
tanost sadašnjih i planiranih vazduhoplova;
glavna osa i udaljenost poletno sletne staze. Za
zaštitu se koriste i zvuĉne prepreke postojeće
ili posebno projektovane.
234.213 Zaštita od buke ţelezniĉkih pruga
Duţ pruge i oko stanice planira se zaštitna zo-
na koja moţe biti industrijska ili sasvim nenase-
ljena. U sledećoj zoni prema zaštitnoj, planira
se što manja gustina stanovanja. Udaljenost
naselja od pruge ka nasipu, odnosno od ĉeliĉ-
nih mostova predviĊa se veća nego od pruge u
useku, odnosno, od betonskih mostova.
234.214. Zaštita od buke magistralnih puteva
Duţ puteva se planiraju zaštitne zone kao za
pruge. Lokalni put i ulice projektovanog naselja
ne smeju predstavljati preĉicu izmeĊu dva ma-
gistralna puta. Za korišćenje zelenog pojasa vi-
detitaĉku 234.216
234.215 Optimizacija poloţaja
Kada je odreĊena površina u kojoj postoji mo-
gućnost smeštaja zgrade na razliĉitim mestima
u toj površini, zgrada se locira tako da se ne
nalazi u glavnoj osi ozraĉenja buke najbliţeg
zvuĉnog izvora. Ako u blizini postoje više zvuĉ-
nih izvora, konaĉna lokacija se odreĊuje tako
da se zgrada nalazi u minimumu zvuĉnog polja

u toj površini. Pri tome je potrebno poznavati
koordinate, jaĉinu, usmerenost i dimenzije rele-
vantnih zvuĉnih izvora.
234.216 Korišćenje prepreka
Koriste se sve prirodne prepreke izmeĊu izvora
buke i projektovane zgrade. Ako nema prirod-
nih postavljaju se veštaĉke. Dobro dimenzioni-
sane pregrade prepreke smanjuju buku najviše
za 8 do 12 dBA. Zeleni pojas od drveća, ţbunja
i trave malo doplrinosi smanjenju buke, ako je
uţi od 30 m mada menja spektar buke. Sastav
zelenog pojasa predviĊa se od listopadnog dr-
veća velikog lista (hrast, lipa, platan; topola nije
pogodna jer joj je šum lišća visok) ĉetinara i
zimzeleni, a izmeĊu stabala ţbunje i lišće. U
principu zeleni pojas se smatra samo kao do-
datna mera za smanjenje buke. Travnati pojas
doprinosi smanjenju buke (oko 5 do 10 dB) tek
ako je širi od 100 m i to samo na malim visina-
ma (do 20 m); drveće smanjuje buku oko 2 do
8dB/100.
234.22 Raspored prostorija u zgradi
234.221 Osnovni princip
U zgradi i u stanu se posebno grupišu buĉne a
posebno tihe prostorije.
234.222 Smeštaj buĉnih mašina i postrojenja
Sva buĉna postrojenja, kao što su dizel-
agregati, kotlarnice, hidroforske stanice, toplot-
ne predajne stanice, perionice sa mašinama za
pranje rublja, trafostanice i sliĉno, ako već mo-
raju biti u zgradi, smeštaju se u najniţi nivo i
izoluju od konstrukcije zgrade. Lift kućice i kro-
vni ventilatori stavljaju se iznad najvišeg sta-
mbenog nivoa.
234.223 Pogonske buĉne prostorije
Pogonske buĉne prostorije tj. prostorije u koji-
ma su smešteni pogon ili postrojenja zgrade,
kao što su kotlarnice, toplotne predajne stanice
klima komore, hidroforske i hidrocelske stanice,
mašinske kućice za lift, transformatorske stani-
ce i sliĉne prostorije po pravilu se ne smeju
graniĉiti (bilo površinom, linijom ili taĉkom) sa
stambenin prostorijama. Posebno, lift okno se
ne srne graniĉiti, po pravilu sa stambenim pros-
torijama. Odstupanjem od ovih pravila dolazi se
u situaciju da se posebno pojektuje zvuĉna za-
štita ovih prostorija da bi zadovoljili osnovni
propisani uslovi.
234.224 Buĉne prostorije u stanu
Buĉne prostorije jednog stana (antre, kuhinja,
kupatilo i si.) ne smeju imati zajedniĉku
pregradu (zid i tavanicu) sa tihim prostorijama
(radna ili spavaća soba) drugog stana.
234.225 Zaštita od spoljne buke
Buĉne prostorije u stanu (antre, kuhinja,
kupatilo i si), prostorije za zajedniĉke potrebe
stanara, prostorije i prostori u kojima je uticaj
buke od manjeg znaĉaja, rasporeĊuju se tako
da ćine zaštitni pojas prema spoljnim izvorima
buke.
V GRUPA
234.23 Pregrade, zidovi i meĊuspratne konstrukcije
234.231 Propisani uslovi zvuĉne zaštite pregrada
Za zidove i meĊuspratne konstrukcije, koji imaju
odreĊenu funkciju, propisuju se najmanje
vrednosti zvuĉne izolacione moći R', a za me-
Ċuspratne konstrukcije još i najveće vrednosti
zvuĉne propustljivosti Ln (zvuk udara).
Za stambene zgrade to su:
A. Zidovi
(a) zid izmeĊu dva stana zid bez vrata izmeĊu
stana i stepeništa i zid izmeĊu stana i lifta
okna: R' = 52 dB;
(b) zid zgrade prema kolskom prolazu, zid iz
meĊu stana i prostorije druge namene (po
slovne prostorije, kućnog saveta, zajedniĉ
ke prostorije za smeće), i zid izmeĊu dva
stana u dve zgrade: R' = 55 dB;
(c) zid izmeĊu stana i buĉnih pogonskih pos
trojenja; R' = 57 dB.
B. MeĊuspratne konstrukcije:
(a) izmeĊu dva stana, izmeĊu stana i podruma
(spremišta stanara, ulaznih prostorija i sliĉ
no): R' = 52 dB, Ln = 63 dB (vertikalno iz
meĊu boravišnih prostorija ili koso izmeĊu
kuhinje ili kupatila prema boravišnoj prosto
riji)
(b) izmeĊu stana i prostorije druge namene,
ako su iznad stana: R' = 55 dB, Ln = 63 dB,
ako su ispod stana R' = 55 dB, Ln = 68 dB;
(c) izmeĊu stana i kolskog prolaza: R' = 55 dB
(za Ln nema zahteva);
(d) izmeĊu loĊe i donjeg stana: Ln = 68 dB (za
R = nema zahteva);
(e) izmeĊu zajedniĉke terase i donjeg stana:
Ln = 63 dB (za R' nema zahteva);
(f) izemeĊu stana i buĉne pogonske prostori
je: R' = 57 dB (za Ln nema zahteva).
234.232 Ispunjenje propisanih uslova za pregrade
Kod svih zidova i meĊuspratnih konstrukcija,
navedenih u prethodnoj taĉci, zadovoljavaju se
propisani uslovi zvuĉne zaštite pregrada, ne
samo kao pojedinaĉni elementi, već i u meĊu-
sobnom sklopu sa ostalim graniĉnim pregra-
dama, uzimajući u obzir prodore instalacija, os-
labljena mesta zbog postavljanja instalacija,
ventilacione kanale i sliĉno. Kada meĊusobni
sklop, prodor instalacija, kanali i si. umanjuju
zvuĉnu zaštitu same pregrade i kada je gubitak
mali, gubitak zvuĉne instalacije nadoknaĊuje se
povećanom izolacijom same pregrade; kod ve-
ćih gubitaka iznova se projektuje sklop, instala-
cija ili kanali.
234.233 Uticaj prodora instalacija
U projektu se izraĊuje detalj prolaska instalacija
kroz zid i posebno kroz meĊuspratnu konstruk-
ciju. Obrada otvora se daje u detalju i opisu ra-
dova. U principu posle postavljanja instalacija,
otvori se paţljivo i u potpunosti ispunjavaju sli-
19
V GRUPA
ĉnim materijalom od koga je pregrada (malter,
beton, gips) ali same instalacije ne smeju imati
kruti dodir sa ispunom, već se one obavijaju, na
primer, mineralnom vunom ne debljom od 1,0
do 1,5 m i zalivaju se plastiĉnim kitom. Kod
dvostrukih zidova i plivajućih podova ispuna
(malter, beton, gips) ne srne stvoriti zvuĉni
most izmeĊu obloga zida, odnosno izmeĊu plo-
ĉe i estriha. Tp se naglašava u opisu radova.
234.234. Uticaj ventilacionih kanala
Ventilacioni kanali za kuhinje, kupatila, i si.
predstavljaju obilazno provoĊenje zvuka. Oni
moraju imati dovoljno veliko prigušenje zvuka,
kako ne bi, zajedno sa meĊuspratnom konstru-
kcijom, zvuĉna izolacija izmeĊu tih prostorija u
dva susedna stana, pala ispod propisane vred-
nosti. Ukoliko su ventilacioni kanali prefabriko-
vani elementi, za njih se prilaţe atest o prigu-
šenju zvuka; ako se grade na licu mesta u pro-
jektu se daje proraĉun o dovoljnom zvuĉnom
prigušenju.
234.235. Uticaj termoizolacionih slojeva
Zaštitni sloj koji se stavlja ispred termoizolacio-
nog sloja ne srne sa ovim da ĉini rezonatni sis-
tem sa rezonansom izmeĊu 100 i 3150 Hz. Po-
sebna paţnja se obraća na zid izmeĊu stana i
stepeništa, na tavanicu prema kolskom prolazu
i na tavanice ispod loĊa i prohodnih terasa.
234.24 Vrata i prozori
Po izolacionoj moći vrata su razvrstana u tri
klase: I klasa 30-34 dB, II klasa 25-29 dB, i III
klasa 20-24 dB.
Ulazna vrata se predviĊaju se propisanom
izolacionom moći i to izmeĊu 30 i 34 dB (I
klasa). Izuzetno, ako u zgradi postoji lift, i ako
se na jednom spratu nalazi najviše 4 stana,
dozvoljava se da na prvom spratu i na ostalim
spratovima ulazna vrata od stana imaju 25 do
29 dB (ii klasa).
Vrata unutar stana pripadaju onoj klasi
izolacione moći kojom se postiţe da zvuĉna
izolovanost kojom se postiţe da zvuĉna
izolovanost izmeĊu stepeništa (hodnika i svih
boravišnih prostorija stana iznosi najmaje
52dB.
Po izolacionoj moći prozori su razvrstani u 4
klase: I klasa 35-39 dB; II klasa 30-34 dB; III
klasa 25-29 dB i IV klasa 20-24 dB.
Izolaciona moć tj. klasa prozora odreĊuje se
prema ekvivalentnom nivou spoljne buke tako
da buka u stanu ne prelazi 35 dBA noću,
odnosno 45 dBA danju. Pri proraĉunu se uzima
celokupna fasadna površina (prozor + parapet)
a za ukupnu zvuĉnu apsorpciju posmatrane
2
sobe 10 m . Radi orijentacije, pribliţno se moţe
smatrati da će za uobiĉajene fasadne površine
2
od oko 10 do 15 m i za spoljnu buku Leq = 60
do 62 dBA zadovoljavajuću zvuĉnu zaštitu
pruţiti prozor koji spada u I klasu izolacione
moći (R = 35 do 39 dB). U projektu se sprovodi
taĉnija raĉunica, uzimajući u obzir i frekve-
ncijske zavisnosti.
20
234.25 Kućna postrojenja i instalacije
234.251 Osnovni princip zaštite
Cilj je spreĉiti prenos vibracija od izvora vibraci-
ja (mašine ili psotrojenja) na zgradu i u instala-
cionu mreţu i od instalacione mreţe na zgradu.
234.252 Meko oslanjanje
Svi izvori buke i vibracija koji pripadaju kućnim
postrojenjima kao što su dizel-agregat, gorioni-
ci i kotlovi, cirkulacione pumpe, kompresori, za-
jedniĉke mašine za pranje rublja, i sliĉno ne
smeju imati kruti, direktni kontakt sa konstrukci-
jom zgrade. Veza izmeĊu navedenih izvora i
zgrade se posebno projektuje i daje u opsiu.
Kod izvora koji se oslanja na temelje, temelji
izvora dovoljno se odvajaju od konstrukcije
zgrade tako da prenete vibracije preko amorti-
zujućeg sloja ispod temelja na zgradu, ne proi-
zvode buku u stanovima veću od dozvoljene.
Pri ovome se uzima u obzir koeficijent prostira-
nja strukture buke, kao i nivo vibracija postolja
mašine.
234.253 Veze mašina i postrojenja sa instalacionom
mreţom
Sve veze u kojima su izvori buke i vibracije
navedeni u prethodnoj taĉci spojeni sa ostalom
mreţom instalacija ili cevovodima u zgradi,
izvode se "meko", tako da vibracije prenesene
na zgradu u stanovima ne proizvode buku veću
od dozvoljene.
Posebna paţnja obraća se na izvore buke koji
ne stvaraju veliku vazdušnu buku, ali su jaki
izvori strukture buke (tj. vibracija), koja se
prostire kroz instalacionu mreţu (kao na
primer, cirkulacione pumpe). Kod takvih izvora
projektuje se detalj "mekog prikljuĉka" kojim se
mašina (pumpa) vezuje za instalaciju.
Elektriĉno uzemljenje svih mašina izvodi se
pomoću pletenice, a ne krutim kablom.
234.254 Veze instalacione mreţe sa zgradom
Ako postoji bojazan da se vibracije prenose
kroz instalacionu mreţu, ona se ne vezuje kru-
to za zidove zgrade; izmeĊu obujmice i cevi
(odnosno kanala) postavlja se meka podloška.
234.26 Unutrašnja obrada pogonskih buĉnih prostorija
Sve pogonske buĉne prostroije (234.223)
akustiĉki se obraĊuju u smislu povećanja
zvuĉne apsorpcije. Teţi se da najmanje 2/3 od
ukupne površine zidova, poda i plafona bude
prekriveno apsorpcionim materijalom. Bolja
efikasnost se postiţe: (a) uopšte, kada
apsorpcione površine nisu koncentrisane, i (b)
posebno, kada je apsorpcija materijala veća na
onim frekvencijama koje su dominantne u
spektru buke u toj prostoriji.
Kao prostor sa izvorima buke moţe se smatrati
i stepenište pa je poţeljno da se i u njega
postave apsorpcione površine, vodi se raĉuna
o eventualnoj zapaljivosti apsorpcionih ma-
terijala.

234.3 Obaveze projektanta
234.31 Sadrţaj tehniĉke dokumentacije za zvuĉnu
zaštitu
Projektna dokumentacija koja se odnosi na
zvuĉnu zaštitu sadrţi:
(a) Analizu projektovane zgrade u smislu zaš
tite od buke. U analizi se daju nivoi spoljne
i unutrašnje buke (buke pojedinih mašina ili
celog postrojenja i si.), kao i mere koje se
preduzimaju da bi se buka svela na propi
sani nivo, a prema taĉkama 234.21-26.
Nemogućnost primene ili odstupanje od
navedenih mera obrazlaţu se i dokazuje
se da će se primenom ostalih mera postići
osnovni propisani uslovi za dozvoljeni nivo
buke u stanovima.
(b) Osnovne proraĉune zvuĉne zaštite koji
obuhvataju:
- proraĉune sa dijagramima izolacione moći
svih razliĉitih (po sastavu) zidova i
meĊuspratnih konstrukcija, kao i zvuĉne
propustljivosti svih razliĉitih tipova
meĊuspratnih konstrukcija (razliĉit tip
meĊuspratne konstrukcije podrazumeva i
istu tavanicu sa razliĉitim podovima), ĉija je
funkcija navedena u JUS U.J6.201 (viideti
taĉku 234.231); ako postoji odgovarajući
izveštaj o ispitivanju pregrade, takav
izveštaj (ili kopija) moţe se priloţiti umesto
proraĉuna.
- proraĉun potrebne izolacione moći prozora
ukoliko ova nije odreĊena posebnom
zahtevima investitora ili korisnika,
- proraĉun potrebnog prigušenja vibracija za
temelje mašina, u koliko takve mašine
postoje,
- proraĉun potrebnog prigušenja vibracija za
mašine za koje nije potrebno temeljenje,
ukoliko se mašine ne isporuĉuju sa
sopstvenim amortizerima i ukoliko
isporuĉilac ne garantuje da prenete
vibracije neće proizvesti buku u stanovima
veću od dozvoljene,
- proraĉun smanjenja reverberacione buke
korišćenjem apsorpcionih materijala u
buĉnim pogonskim prostorijama. Ostale
proraĉune zvuĉne zaštite, odnosno zaštitte
od buke, koji obuhvataju uglavnom
proraĉune zaštite od spoljne buke
optimizacijom poloţaja, korišćenjem
prepreka i korišćenjem udaljenosti, kao i
specijalne proraĉune ako takvih ima.
(c) Ocenu o projektovanoj zvuĉnoj zaštiti.
Ocena se daje za svaki elemenat za koji
postoji propisani zahtev. Za zidove i meĊu
spratne konstrukcije ocena se daje prema
propisanom postupku za ocenjivanje, a
prema kriterijumima iz JUS U.J6.201. Za
poreze i za ostale elemente za koje je izvr
šen proraĉun, ocena se daje prema izra
ĉunatom nivou buke u stambenim prostro-
rijama, koji mora biti zadovoljavajući.
V GRUPA
(d) u arhitektonsko - graĊevinskom projektu
prilaţe se:
- u šemama stolarije navode se vrednosti
izolacione moći za vrata i prozore,
- postavljaju se uslovi za nivo buke koju
stvaraju buĉne mašine ili oprema u pogon
skim prostorijama ili uslovi da svaka maši
na ima podatak o nivou zraĉne zvuĉne
snage ĉija je vrednost manja od uslovljene,
- UtvrĊuje se maksimalni nivo prenetih vib
racija sa mašine na konstrukciju zgrade u
svemu prema projektnom rešenju i detalji
ma datim u projektu,
- postavljaju se uslovi izvoĊaĉu da kod izbo
ra opreme (sanitarne, vodovodske i si.) i
mašina prvenstvo imaju one koje su tiše i
koje stvaraju manje vibracija.
235 ZAŠTITA OD PROVALA I NEŢELJENIH
POGLEDA
235.1 Stan i stambena zgrada obezbeĊuju se od
provala i neţeljenih pogleda primenom
graĊevinskih materijala otpornih na fiziĉki udar,
ugraĊivanjem potrebne opreme i
odgovarajućim arhitektonskim rešenjem stana i
zgrade.
235.2 Kod stambenih zgrada, gde se poklapaju ili
pribliţno poklapaju regulaciona i graĊevinska
linija, namanje odstojanje gornje ivice
prozorskog parapeta od terena, u prizemnim
stanovima koji se nalaze u neposrednoj blizini
javne komunikacije, iznosi h = 1,80 m.
235.21 Kod stambenih zgrada ĉija se regulaciona i
graĊevinska linija ne poklapaju, kao i kod
stanova ĉiji prozori izlaze na zajedniĉke
otvorene komunikacije u zgradi (galerije,
zajedniĉke terase) najmanje odstojanje gornje
ivice prozorskog parapeta od terena ili poda
površine zajedniĉkih komunikacija iznosi h =
1,60 m.
Kod stanova u prizemlju sa predbaštama i
javnim zelenim površinama najmanje
odstojanje gornje ivice parapeta od terena
moţe da bude i manje od zahteva u
prethodnom stavu, pod uslovom da se u ovom
sluĉaju na prozorske otvore ugraĊuju metalne
ili drvene zaštite (rešetke, kapci i si.).
235.22 Na prozorskim otvorima u stanovima u
prizemlju i stanovima koji se nalaze u
neposrednom kontaktu sa zajedniĉkim
komunikacijama u zgradi (galerije, zajedniĉka
terasa) ugraĊuju se: roletne, sklapajuće
ţaluzine, zaštitini kapci (od drveta, plastike ili
metala).
235.23 Pregrade na loĊama, koje dele dva stana,
ugraĊuju se po celoj spratnoj visini. Pregarada
se izraĊuje od materijala koji ne dozvoljava
sagledljivost unutrašnjosti drugog stana.
21
V GRUPA
235.24 Na stanovima koji su u graĊevinskom smislu,
istureni ispred drugih stanova ne dozvoljava se
postavljanje prozora prema susednim
stanovima.
235.25 Ne dozvoljava se postavljanje prozorskih
otvora na zidovima jednog stana koji izlaze na
loĊu ili balkon drugog stana.
235.26 U "dvotraktnim" stambenim zgradama
(paralelno postavljene graĊevinske lamele koje
su povezane zajedniĉkim vertikalnim
komunikacijama) ne dozvoljava se postavljanje
prozorskih otvora prema "unutrašnjem dvorištu"
na sobama za spavanje i dnevni boravak.
235.27 Na ulaznim vratima u stanove, zgradu,
prostorije za zajedniĉki boravak stanara,
sluţbenu prostoriju i prostoriju u kojoj se nalazi
grupa stanarskih ostava ugraĊuje se
ukopavajuća cilinder brava sa kljuĉem.
Na ulaznim vratima u stanove ugraĊuje se i si-
gurnosni lanac.
235.28 Na ulaznim vratima u tehniĉke prostorije u
zgradi ugraĊuje se brava sa kljuĉem.
236 ZAŠTITA OD POŢARA
236.1 Osnovne odredbe protivpoţarne zaštite
stambenih zgrada:
236.11 Noseći konstruktivni graĊevinski elementi u
zgradama izraĊuju se od negorivig
graĊevinskog materijala, odnosno od materijala
koji obezbeĊuje najmanju vatro-otpornost od 90
minuta.
236.12 - Stan, kao graĊevinska celina u odnosu na
susedne stanove, poslovne ili druge prostorije,
odvaja se zidovima ĉija vatro-otpornost iznosi
najmanje 90 minuta.
236.13 Zidovi i tavanice vetrobrana, stepenišnog
prostora, hodnika, prostora za smeštaj
stanarskih ostava, prostoija za deponiju i
bacanje smeća, zidovi liftovskih okana,
prostorija za ureĊaj za povećanje pritiska vode,
prema stambenim i ostalim prostorijama u
zgradi izraĊuju se od materijala ĉija
vatrootpornost iznosi najmanje 90 minuta.
236.14 Nosivi i ojaĉani zidovi moraju biti negorivi i imati
otpornost prema vatri najmanje 90 minuta.
Izolacioni materijal na spoljnoj strani zidova iz
ĉlana 236.11 moţe biti od gorivog materijala
pod uslovom da je nalepljen na zid i ankerovan
tako da ne otpada u sluĉaju poţara i da je sa
spoljne strane obloţen negorivim materijalom
ĉija je otpornost prema poţaru najmanje 60 mi-
nuta.
Izolacioni materijal u zidovima iz ĉlana 236.11
moţe biti od gorivog materijala ako je obloga s
unutrašnje strane tih zidova otporna prema po-
ţaru najmanje 90 minuta, a ako je postavljen
sa unutrašnje strane tih zidova izolacioni mate-
rijal mora biti negoriv.
22
236.15 MeĊuspratne i tavanske konstrukcije kod
stambenih zgrada moraju imati vatro-otpornost
najmanje 90 minuta.
236.16 Fasade se izvode tako da ne prenose vatru s
jednog sprata na drugi.
Rastojanje izmeĊu otvora dva susedna sprata
mora iznositi najmanje 1 m (ovo se ne odnosi
na stepenišni prostor).
Preporuĉuje se da svi fasadni otvori na sta-
mbenim zgradama, kroz koje je moguće spa-
šavanje stanara, budu pristupaĉni za vatrogas-
na vozila sa PP lestvama.
236.17 Vrata koja odvajaju prostor za stanarske
ostave, prostoriju za ureĊaj za povećanje
pritiska vode, deponiju smeća i druge sliĉne
prostorije od ostalih prostora u zgradi imaju
najmanju vatro-otpornost od 90 minuta.
236.18 Zidovi, tavanice i vrata prostroije za
transformatorsku stanicu i agregat moraju biti
vatro-otporni najmanje 3 ĉasa.
236.19 Zidovi, vata i tavanica kotlarnice u zgradi
moraju biti vatrootporni 90 minuta.
Kod kotlarnica na ĉvrsto gorivo predviĊaju se
posebne prostorije za smeštaj ĉvrstog goriva i
šljake ĉiji su zidovi, tavanice i vrata vatro-
otporni 90 minuta.
236.1 (10)Ako se prostorije u podrumu koriste kao
gara ţe, sprovode se dodatne mere
bezbednosti prema vaţećim propisima za
projektovanje i izgradnju garaţa taĉka 222.8
Ukoliko se stanarske ostave nalaze u tehniĉkoj
etaţi, iste se odvajaju otf ostalog prostora teh-
niĉke etaţe zidovima, tavanicom i vratima, koji
su vatro-otporni 90 minuta.
236.1 (11 )Ventilacioni kanali ili njihove obloge izvode se
od nezapaljivog materijala.
Poţarni zidovi se izvode od materijala koji je
otporan prema poţaru najmanje 90 minuta i na
najvećem meĊusobnom rastojanju 40 m.
Poţarna vrata koja povezuju pojedine prostorije
sa putevima za evakuaciju moraju imati otpor-
nost prema poţaru najmanje 60 minuta.
Smer otvaranja vrata na putevima za evakuaci-
ju mora biti uvek u pravcu izlaza iz zgrade ili
prostorije.
Sve stambene zgrade moraju imati vodovodne
instalacije i odgovarajući broj hidranata ili PP
aparata.
236.2 Visoke zgrade
Pod visokim stambenim zgaradama, za potre-
be protivpoţarne zaštite, podrazumevaju se
zgrade u kojima je nivo poda u stambenim pro-
storijama na poslednjoj etaţi udaljen najviše
22,0 m od terena na koji je omogućen pristup i
intervencija uz korišćenje automatskih lestava.
Zahtevi za visoke stambene zgrade sa stanovi-
šta zaštite od poţara su sledeći:
- U visokim stambenim zgradama se
predviĊa najmanje jedno protivpoţarno
stepenište.

- Prostor poţarnog stepeništa zaštićuje se
od dima koji bi mogao da prodre iz bilo
koje etaţe u zgradi.
- Najmaje jedan liftovski prostor u zgradi
izgraĊuje se od poţarnih obimnih zidova.
Spoljno poţarno stepenište zadovoljava slede-
ĉe uslove:
- Spoljne stepenice moraju biti pristupaĉne
iz hodnika ili najmanje iz dve prostorije
zgrade na svakom spratu.
- Stepenice se ne smeju postavljati pored
otvora na fasadi zgrade bliţe od 1,5 m
ukoliko nisu ozidane prema tim otvorima.
- Širina kraka poţarnih stepenica ne srne biti
manja od 80 cm a nagib ne veći od 45°.
- Za spoljne poţarne stepenice ne smeju se
koristiti spiralno stepenište i penjalice.
- Zaštitna ograda spoljnih otvorenih
stepenica ne srne biti niţa od 1,20 m.
- GraĊevinski materijal za izgradnju spoljnih
poţarnih stepenica mora biti negoriv (moţe
se koristiti i nezaštićeni ĉelik).
- Mora biti omogućeno korišćenje stepenica
bez obzira na vremenske prilike u svim
uslovima.
236.3 Eksperimentalna ispitivanja iz
protivpoţarne zaštite moţe vršiti
organizacija registrovana za ove
delatnosti.
236.4 Prilikom projektovanja koriste se simboli za
tehniĉke šeme prema JUS U.J1.220, a za
odreĊivanje stepena vatrootpornosti pregarda
oznake prema JUS U.J1.240.
237 DNEVNO OSVETLJENJE I OSUNĈANJE
STANA I ZGRADE
237.1 Dnevno osvetljenje
237.11 Sve stambene prostroije u stanu osvetljavaju
se dnevnom svetlošću neposredno kroz
prozorske otvore. Prostor za pripremanje hrane
moţe da se osvetljava dnevnom svetlošću
posredno samo preko prostora za ruĉavanje, a
u stanovima tipa garsonjere preko prostora za
dnevni boravak i spavanje.
237.12 Sve zajedniĉke prostorije u zgradi koje su
namenjene boravak stanara, osvetljavaju se
dnevnom svetlošću neposredno kroz prozorske
otvore. Uslovi za osvetljavanje stepenišnog
prostora su izloţeni u taĉci 221.4.
237.13 Stambene prostorije sa ĉistom visinom od h =
2,50 m ne bi trebalo da imaju dubinu koja
prelazi 6,0 m.
237.14 Površina prozorskih otvora jedne prostorije
iznosi pribliţno 1/7 podne površine sa
tolerancijom ±10% pri ĉemu se ne raĉuna
zastakljena površina iznad poda do visine 90
cm. Prozori većih dimenzija mogu se ugraĊivati
V GRUPA
uz uslov da se obezbedi pojaĉana toplotna
zaštita predmetnog zida sa prozorom, pri ĉemu
se poštuju zahtevi za toplotnu zaštitu zgrada
koji su izloţeni u JUS U.J5.600.
237.2 Osunĉanje
237.21 Sve stambene prostorije se orijentišu tako da
se u konkretnim uslovima postiţe najmanja
osunĉanost od 1 ĉ. na dan u zimskim
mesecima.
237.22 Ne dozvoljava se projektovanje i graĊenje
stanova sa jednostranom orijentacijom prema
severu.
237.23 Prozorski otvori na prostorijama za dnevni
boravak ne mogu se orijentisati iskljuĉivo
prema severu.
237.24 Zahtevi iz taĉaka 237.22 i 237.23 u izuzetnim
sluĉajevima ne moraju da budu ispunjeni u
stanovima tipa garsonjere.
237.25 Na prozorskim otvorima na stambenim
prostorijama koje su orijentisane delimiĉno ili
potpuno prema zapadu po pravilu se predviĊa
pojaĉana zštita od sunca (loĊe, balkoni,
pokretne nadstrešnice i si.).
oblasti
samo
vrste 24. INSTALACIJE U ZGRADI
241. ELEKTRIĈNE INSTALACIJE U STANU I
STAMBENOJ ZGRADI
241.1 Opšte odredbe
241.11 Sve stambene zgrade i stanovi opremaju se
elektriĉnim instalacijama slabe i jake struje koje
omogućavaju normalan boravak bez dnevne
svetlosti, vezu sa telefonom, radiom i
televizjom, kao i korišćenje trošila elektriĉne
energije koja se primenjuje u stanovima i
stambenim zgradama.
241.12 Pre poĉetka projektovanja pribavlja se
elektroenergetska saglasnost za prikljuĉak
zgrade na elektroenergetsku mreţu od ERO
"Elektrodistribucije Beograd".
241.13 Mesto ugradnje prikljuĉne kutije na zgradi
odreĊuje se uz saglasnost ERO
"Elektrodistribucije Beograd".
241.14 Mesto ugradnje ormana sa brojilima u zgradi
odreĊuje se uz saglasnost ERO
"Elektrodistribucije Beograd".
241.15 Pre poĉetka projektovanja pribavlja se
saglasnost sa uslovima prikljuĉka zgrade na
spoljnu telefonsku mreţu od RO PTT
saobraćaja - Beograd.
241.16 Elektriĉne instalacije projektuju se i izvode
prema vaţećim tehniĉkim propisima, propisima
i preporukama ERO "Elektrodistribucije
Beograd" i JUS-ovima.
Preporuke i propisi ERO "Elektrodistribucije
Beograd" koriste se pri definisanju spoljne elek-

23
V GRUPA
troenergetske mreţe transformatorskih stanica
10/0,4 KV spoljnjeg i unutrašnjeg prikljuĉka, ra-
zvodnih ormana sa brojilima, naĉina merenja
potrošnje elektriĉne energije i elektriĉnog kab-
lovskog razvoda za povezivanje ormana sa
brojilima (u sluĉaju većeg broja ormana).
241.17 Pri projektovanju i izgradnji stambenih zgrada,
predviĊaju se sledeće elektriĉne instalacije:
- instalacija osvetljenja
- instalacija nuţnog osvetljenja sa
odgovarajućim izvorom,
- instalacija izvoda za prikljuĉak elektriĉnih
trošila i prikljućnica,
- instalacija telefona
- instalacija zajedniĉke televizije i radio antene
ili kablovske televizije
- instalacija signalizacije poţara
- instalacija zajedniĉke ventilacije kupatila,
WC-a i kuhinja
- instalacija temeljnog uzemljivaĉa
- instalacija gromobrana
- instalacija komandovanja sa termiĉkim
potrošaĉima i signaliazacije tarife
- instalacija motornog pogona toplotne
predajne stanice ili kotlarnice
- instalacija motornog pogona ureĊaja za
povećanje pritiska u vodovodnoj instalaciji.
- istalacija motornog pogona lifta
241.2 Prikljuĉak zgrade na elektro energetsku i
telefonsku elektriĉnu mreţu:
241.21 Prikljuĉak od niskonaponske distributivne
elektriĉne mreţe do prikljuĉne kutije zgrade
(spoljašnji prikljuĉak) izvodi se ĉetvoroţilnim
kablom izolovanim ĉvrstim dralektrikom,
ĉetvoroţilnim samonosivim kablovskim snopom
ili ĉetvoroţilnim samonosivim kablom. Od
prikljuĉne kutije do ormana sa brojilima
(unutrašnji prikljuĉak izvodi se petoţilnim
kablom sa PVC izolacijom.
Presek spoljašnjeg kućnog prikljuĉka odreĊuje
se na bazi podataka ERO "Elektrodistribucija
Beograd". Presek voda unutrašnjeg kućnog
prikljuĉka odreĊuje se na bazi jednovremenog
vršnog opterećenja zgrade (vidi taĉke 241.22;
241.23 i 241.24). Projektanti spoljašnjeg i unut-
rašnjeg kućnog prikljuĉka duţni su da usaglase
rešenja.
Peta ţila voda unutrašnjeg kućnog prikljuĉka
koristi se kao zaštitni vod, a moţe se poloţiti i
kao poseban izolovani vod.
241.22 U stanovima koji se ne greju elektriĉnim
termoakumulacionim pećima jednovremeno
vršno opterećenje stambene zgrade odreĊuje
se prema maksimalnom opterećenju stanova,
broju stanova i koeficijentu jednovremenosti
zgrade. Maksimalno opterećenje stana iznosi
70% od instalisane snage stana. Pod
instalisanom snagom stana podrazumeva se
zbir nazivnih snaga svih elektriĉnih trošila u
stanu. Pri izraĉunavanju jednovremenog
vršnog opterećenja zgrade zbir maksimalnih
24
opterećenja stanova mnoţi se koeficijentom
istovremenosti zgrade (Ki), koji se izraĉunava
prema obrascu:
Ki = 0,25 + 0,75/n gde je "n" broj
stanova u zgradi.
241.23 Maksimalmo opterećenje opšte potrošnje
zgrade jednako je instalisanoj snazi,
241.24 Za stambene zgrade sa termoakumulacionim
grejanjem istovremeno opterećenje zgrade
sraĉunava se tako što se obraĉunatom
opterećenju po taĉci 241.22 doda zbir
instalisanih snaga termoakumulacionih peći.
Zbir instalisanih snaga termoakumulacionih
peći u zgradi odreĊuje se kad se broj svih soba
(u stanovima) pomnoţi sa 3 kVV.
241.25 Najveći presek unutrašnjeg kućnog prikljuĉka
moţe biti 3 x 95 + 50 + 50 mm bakarni ili
odgovarajući aluminijumski.
241.26 Od prikljuĉne kutije EDB do ormana sa
brojilima u zgradi polaţu se najviše tri
kablovska voda. U sluĉaju većeg broja
kablovskih vodova predviĊa se ugradnja
prikljuĉnog ormana EDB ili direktno iz
trafostanice 10/0,4 kV.
241.27 Ako se trafostanica 10/0,4 kV nalazi u zgradi i
napaja iskljuĉivo tu zgradu ormani sa brojilima
prikljuĉuju se direktno na visokonaponsku tablu
trafostanice. U tom sluĉaju vodovi od
niskonaponske table trafostanice do ormana sa
brojilima predstavljaju unutrašnji kućni
prikljuĉak i ĉine sastavni deo instalacije zgrade.
241.28 Elektriĉni kablovski vodovi kroz stambenu
zgradu od prikljuĉne kutije (ormana EDB), ili
niskonaponske table transformatorske stanice
u istoj zgradi do ormana sa brojilima polaţu se
u kanal, zaštićen regal ili u zid.
241.29 Za stambene zgrade koje imaju lift i ureĊaje za
povećanje prtiska u vodovodnoj instalaciji, a ne
poseduju dizel-elektriĉni agregat, predviĊa se
poseban unutrašnji prikljuĉak za napajanje lifta
i hidrofora.
Posebni unutrašnji prikljuĉak prikljuĉuje se na
posebnu prikljuĉnu kutiju,. Ovaj prikljuĉak na-
paja iskljuĉivo odvojen orman sa brojilima jed-
nog lifta i ureĊaja za povećanje pritiska u vodo-
vodnoj instalaciji.
241.2(10) Prikljuĉak na spoljnu telefonsku mreţu zgrade
izvodi se pomoću telefonskog kabla
minimalnog kapaciteta koji obezbeĊuje za svaki
stan po jedan direktni trelefonski prikljuĉak.
Prikljuĉak se izvodi od najbliţeg šahta spoljne
telefonske mreţe. Tip i kapacitet kabla
odreĊuje RO PTT saobraćaja Beograd.
241.2(11) Sve stambene zgrade sa više od dva stana
imaju donju telefonsku koncentraciju. Orman
telefonske koncentracije smešta se na
pogodnom mestu u prizemlju zgrade.
241.2(12) Telefonski prikljuĉni kabl od šahta do zgrade
polaţe se u privodnoj kanalizaciji. Telefonski
kabl od privodne kanalizacije do ormana

telefonske koncentracije polaţe se u plastiĉnu
cev 0 100 mm ili u zaštićeni regal.
241.2(13) Telefonski prikljuĉni kabl od prkljuĉnog šahta
do ormana koncentracije predstavlja deo
spoljne telefonske mreţe. Privodnu telefonsku
kanalizaciju i prolaz (regal ili plastiĉnu PVC
cev) kroz zgradu izvodi se u okviru
graĊevinskih radova na zgradi.
241.2(14) Nadzemni telefonski prikljuĉak od najbliţeg
telefonskog stuba do zgrade predstavlja deo
spoljne telefonske mreţe, a izvodi se
samonosivim telefonskim kablom.
241.3 Merenje potrošnje elektriĉne energije:
241.31 Potrošnja elektriĉne enrgije za svaki stan meri
se pomoću trofaznog dvotarifnog brojila. Svaki
stan ima trofaznu elektriĉnu instalaciju.
U sluĉaju termoakumulacionog grejanja za
svaki stan predviĊa se posebno trofazno dvota-
rifno brojilo koje će meriti samo potrošnju ter-
moakumulacionih peći.
241.32 Koncentracija brojila za stambenu zgradu sa
više stanova izvodi se u razvodnim ormanima.
241.33 Višespratne zgrade mogu imati jedan ili više
razvodnih ormana. Ako na spratu ima više od
šest stanova razvodni orman se postavlja na
svakom spratu. U sluĉaju šest i manje stanova
po spratu razvodni orman se postavlja na
svakom drugom spratu.
241.34 Orman za brojila izraĊuje se od dva puta
dekapiranog lima ili plastiĉne mase. Dimenzije
ormana, raspored opreme i naĉin povezivanja
izvodi se prema "Propisima i preporukama
ERO "Elektrodistribucije - Beograd".
241.35 Svaki orman sa brojilima u šinskom razvodu
ima ugraĊenu teretnu sklopku za iskljuĉivanje
energetskog dela ormana.
241.36 Prebacivanje tarife i upravljanje kontrolisanom
potrošnjom u svakoj stambenoj zgradi vrši se
pomoću prijemnika mreţne tonfrekventne
komande (MTK). Prijemnik MTK smešta se u
orman sa brojilima u prizemlju, bez obzira
koliko ormana ima u stepenišnom prostoru
stambene zgrade. MTK prijemnik ostaje pod
naponom i posle iskljuĉenja teretne sklopke u
ormanu sa brojilima u prizemlju zgrade (u
sluĉaju većeg broja ormana u stepenišnom
prostoru).
241.37 Minimalni presek zaštitne sabirnice u ormanu
sa brojilima iznosi 3 x 20 mm.
241.38 U ormanu sa brojilima predviĊaju se dve
(zgrade sa centralnim grejanjem) odnosno tri
(zgrade bez centralnog grejanja) sabirnice ili
stezaljke najmanje širine 15 mm i to:
- sabirnica za signalizaciju više tarife
- sabirnica za komandovanu potrošnju
- sabirnica za upravljanje termoakumulacionih
peći (za zgrade bez centralnog grejanja).
Upravljana potrošnja obuhvata bojler u
kupatilu, mašinu za pranje veša i mašinu za
pranje posuĊa.
V GRUPA
241.39 U ormanu sa brojilima predviĊa se bakarna
sabirnica najmanje širine 15 mm, odnosno
odgovarajući niz stezaljki za upravljanje
dvotarifnim brojilima.
241.3(10) U sluĉaju primene specijalnih odvojnih stezaljki
na unutrašnjem prikljuĉku ne predviĊa se
teretna sklopka za iskljuĉivanje energetskog
dela ormana.
241.3(11) Razvodni orman sa brojilima postavlja se u
stepenišnom prostoru ili ulaznom holu zgrade.
Preporuĉuje se da se razvodi ormani sa
brojilima ugrade u posebne niše ili posebnu
prostoriju vertikalnog kanala. Mesto ugradnje
razvodnog ormana odre Ċuje se u
arhitektonskom delu projekta.
241.3(12)Razmeštaj brojila u ormanu predviĊa se tako
da po visini obrazuju najviše tri reda brojila.
241.3(13)Za jedan kućni prikljuĉak (ulaz, stepenište,
lamela) potreban je jedan prijemnik mreţe
tonfrekventne komande (MTK).
241.3(14)Za upravljanje brojilima i trošilima kao i za
signalizaciju tarife od prijemnika MTK do
razvodne table u stanu polaţe se petoţilni kabl
2
5x 1,5 mm Cu.
241.3(15) Dimenzije tabli za smeštaj brojila iznose
najmanje 220 x 400 mm. Tabla za smeštaj
MTK prijemnika istih je dimenzija kao i tabla za
smeštaj brojila. U svakom ormanu u prizemlju
zgrade predviĊa se po jedna rezervna tabla. U
zgradama sa jednim stanom ne predviĊa se
rezervna tabla.
241.3(16) Orman sa brojilima ne ugraĊuje se u podrumski
prostor.
241.3(17)Potrošnja elektriĉne energije lokala smeštenih u
stambenoj zgradi meri se pomoću posebnih
mernih grupa ili jednotarifnog brojila smeštenog
u posebnom ormanu.
241.3(18)Opšta potrošnja osvetljenja, liftova, toplotne
predajne stanice i sušionice meri se preko
posebnih dvotarifnih borijla smeštenih u
razvodni orman sa ostalim brojilima.
241.3(19) Potrošnja elektriĉne energije kotlarnice meri se
pomoću merne grupe ili dvotarifnog elektriĉnog
brojila smeštenog u odvojenom (pregraĊenom)
delu ormana sa brojilima.
241.3(20) Potrošnja elektriĉne energije jednog lifta
(putniĉko-teretnog) i postrojenja za povećanje
pritiska u vodovodnoj instalaciji meri se
pomoću posebnih dvotarifnih brojila smeštenih
u poseban razvodni orman izgraĊen od dvaput
dekapiranog lima.
241.3(21) Potrošnja elektriĉne energije jzajedniĉke
ventilacije kupatila, WC-a i kuhinje meri se
pomoću brojila opšte potrošnje.
241.4 Napojni vodovi
241.41 Za razvodne table u stanovima predviĊa se po
jedan napojni vod po stanu. U stanovima koji
se greju termoakumulacionim pećima za
napajanje se predviĊa poseban napojni vod.
25
V GRUPA
241.42 Napojni vodovi polaţu se u šlic ili kanal
naroĉito ostavljen pri projektovanju i graĊenju
zgrade.
241.43 Napojni vodovi moraju biti tipa PP ili PPOO sa
pet ţila. Peta ţila se koristi za zaštitni vod
(zaštita od previsokog napona dodira).
241.44 Napojni vod ne srne da bude du ţi od šest
nadzemnih etaţa za stanove.
241.45 Napojni vodovi zakljuĉno s trosobnim stanom
2 ("šuko") vezuje se na poseban strujni krug.
izvode se kablovima preseka 5 x 4 mm Cu.
241.46 Napojni vodovi za stanove veće od trosobnog,
2
izvode se kablovima preseka 5 x 4 mm Cu
241.47 Razvodne table instalacija liftova hidrofora,
toplotno predajnih stanica, kotlarnica,
sušionica, garaţa i lokala, napajaju se
posebnim vodovima (za svaku razvodnu tablu
poseban vod). Preseci napojnih vodova
odreĊuju se na bazi istovremenog opterećenja.
241.48 Razvodne table smeštene u podrumu ili
suterenu izraĊuju se od dekapiranog lima u
zaštiti P43. Za svaku razvodnu tablu vuĉe se
poseban vod za napajanje tipa: GO PO ili PP.
Vodovi se postavljaju u jednom komadu - bez
nastavka.
241.49 Od razvodnog ormana sa brojilima do
razvodnih tabli u stanovima poloţiti po jedan
2
kabl PP 5 x 1,5 mm Cu za signalizaciju tarife i
ukljuĉenje - iskljuĉenje blokiranih potrošaĉa
pomoću MTK prijemnika.
241.5 Razvodne table u stanovima
241.51. Razvodna tabla u stanu postavlja se u
predsoblju na pogodnom mestu. Preporuĉuje
se da se razvodna tabla postavi iznad ili pored
ulaznih vrata.
241.52 Razvodne table izraĊuju se od dvaput
dekapiranog lima plastificiranog ili od plastiĉne
mase.
241.53 U jednoj zgradi postavljaju se sve razvodne
table istog tipa, dimenzija, šema veza i
proizvodnje.
241.54 Razvodne table izraĊuju se za trofaznu
elektriĉnu instalaciju.
241.55 Sabirnice razvodne table u stanu imaju deo
slobodne potrošnje, deo upravljane potrošnjje
(bojler, mašina za pranje veša i mašina za
pranje posuĊa), a u sluĉaju termoaku-
mulacionog grejanja, i deo termoakumula-
cionog grejanja.
241.56 Na razvodnoj tabli svi osiguraĉi predviĊaju se
topljivi tipa EZ
241.57 Na razvodnoj tabli u stanu kod zgrada sa
centralnim ili klasiĉnim grejanjem, predviĊa se
mesto za smeštaj jednog uklopnog kontaktora,
a kod stanova sa termoakumulacionim
grejanjem, mesto za smeštaj dva uklopna
kontaktora.
241.58 Na razvodnoj tabli u stanu ugraditi elektriĉno
zvonce i signalnu lampu za signalizaciju tarife.
26
241.59 Na razvodnoj tabli pored faznih sabirnica
predviĊa se sabirnica za neutralne i sabirnica
za zaštitne provodnike.
241.5(10) Na razvodnoj tabli grupišu se osiguraĉi za
osiguranje strujnih kola slobodnih i posebno
upravljanih potrošaĉa, a u sluĉaju
termoakumulacionog grejanja, posebno termo-
akumulacionih peći.
241.5(11) Trofazna prikljuĉnica sa zaštitinim kontaktom
241.5(12)Svakostrujno kolo u stanu ima svoj neutralni
provodnik.
241.5(13) Dimenzije razvodne table uslovljene su
opremom (brojem osiguraĉa) i veliĉinom
elektriĉne instalacije.
241.6 Razvodni ormani za ostale potrošaĉe u sta-
mbenoj zgradi
241.61 Razvodni orman kotlarnice izraĊuje se od
dekapiranog lima zaštićen od korozije u izvedbi
P43. N razvodnom ormanu mora biti data
kompletna svetlosna signalizacija kao i natpisi
za sve prekidaĉe.
241.62 Na razvodnoj tabli kotlarnice smešta se
kompletna zaštita od kratkog spoja i
preopterećenja.
241.63 Svi motorni potrošaĉi u kotlarnici povezuju se
preko prekidaĉa ili kontaktora na posebne
strujne krugove.
241.64 Na razvodnom ormanu sa unutrašnje strane
vrata postavlja se jednopolna šema.
241.65 Automatika kotlova postavlja se u posebnom
ormanu isporuĉenom sa opremom kotlarnice.
Projekat automatske regulacije i merenja daje
se u sklopu glavnog projekta elektroinstalacija
kotlarnice.
241.66 U razvodnom ormanu kotlarnice ili na ostalim
mestima u instalaciji ne ugraĊuju se
kondenzatorske baterije za popravku faktora
snage.
241.67 Razvodni orman toplotne predajne stanice
izraĊuje se od dekapiranog lima zaštićenog od
korozije u izradi P43.
Na ormanu izvodi se svetlosna signalizacija ra-
da motora kao i zaštita od kratkog spoja i pre-
opterećenja.
241.68 Na razvodnoj tabli toplotne predajne stanice
predviĊa se uklopni sat za ukljuĉenje motora
pumpi.
241.69 Motore pumpi u toplotnoj predajnoj stanici treba
ukljuĉiti preko odgovarajućih kontaktora koji se
ukljuĉuju pomoću "GS" prekidaĉa.
241.6(10) Razvodni orman hidrofora ili hidrocila izraĊuje
se od dekapiranog lima P43, dimenzija prema
vrsti i obimu opreme. Orman ima ugraĊenu
svetlosnu signalizaciju kao i zaštitu od kratkog
spoja i preopterećenja.
241.6(11) Puštanje motora hidrofora u rad ostvaruje se
preko odgovarajućih kontaktora koji se ukljuĉu-

je preko GS prekidaĉa ili prebacivaĉa (zvezda -
trougao) u zavisnosti od snage motora.
241.6(12) - Kod ulaza u prostoriju kotlarnice predviĊa se
taster za iskljuĉenje glavnog prekidaĉa na raz-
vodnom ormanu kotlarnice.
241.6(13) Sa razvodne table postrojenja hidrofora pove-
zuju se samo motorni potrošaĉi u postrojenju.
Osvetljenje prostorije hidrofora povezuje se na
tablu opšte potrošnje.
241.6(14) U postrojenju hidrofora predviĊa se prikljuĉak
kompresora za vazduh.
Ostvaruje ravnomeran rad pumpi hidroforskog
postrojenja.
241.6(15) Kod stambenih zgrada napojni vodovi za hidro-
for i jedan lift polaţu se odvojeno od ostalih vo-
dova u posebnom kanalu.
241.6(16) Na zadnjoj etaţi stambene zgrade postavlja se
razvodni orman na koji se vezuje:
- zajedniĉki antenski TV ureĊaj
- ventilator na krovu (ukoliko postoji)
- osvetljenje i utiĉnice lift kućice
- potrošaĉi zajedniĉke potrošnje na najvišoj
etaţi
241.7 Elektriĉne instalacije u stanu:
241.71
Elektriĉne instalacije osvetljenja i prikljuĉka za
ostala trošila u stanu izvodi se provodnicima ti-
pa PP-/P i PP poloţenim ispod maltera. U slu-
ĉaju da su zidovi i tavanice od betona, elektriĉ-
na instalacija izvodi se provodnicima PP ili P u
plastiĉnim cevima postavljenim u zidovima i ta-
vanici prilikom njihove izrade.
Izuzetno elektriĉnu instalaciju u stanovima po-
lagati po zidovima ali ne vidno.
241.72 Elektriĉna instalacija osvetljenja
izvodi se
provodnicima preseka 1,5 mm
241.73 Elektriĉna instalacija osvetljenja u garsonjeri,
jednosobnom i jednoiposobnom stanu izvodi se sa
jednim strujnim krugom.
241.74 U stanovima od dvosobnog do petosobnog
elektriĉna instalacija osvetljenja izvodi se sa
dva strujna kruga. U petosobnim stanovima
elektriĉna instalacija osvetljenja izvodi se sa tri
strujna kruga.
241.75 U svim sobama postavljaju se i prekidaĉi za
serijsko sijaliĉno mesto.
241.76 U svim polusobama (manjim sobama) postavlja se
izvod i pekidaĉ za obiĉno sijaliĉno mesto.
241.77 U svim prostorijama, osim kupatila, postavlja se
plafonsko osvetljenje sa prekidaĉem kod vrata.
241.78 U kuhinji postavlja se jedno ili dva sijaliĉna
mesta u zavisnosti od arhitektonskog rešenja.
Sijaliĉna mesta predviĊaju se sa svetiljkom
sijalicom i prekidaĉem.
241.79 U kupatilu iznad ogledala i kuhinji iznad radne
površine moţe da se postavi fluorescentna
svetiljka.
V GRUPA
241.7(10) U ostavi, predsoblju, degaţmanu, prostoru za
ruĉavanje, prostoru za domaćinstvo, kupatilu,
WC-u i većim loĊama postavlja se po jedno
sijaiiĉno mesto sa odgovarajućom svetiljkom
sijalicom i prekidaĉem.
241.7(11)Za zidne svetiljke sa metalnim telom predviĊa
se ţila u kablu za uzemljenje mase svetiljke.
241.7(12) U kupatilima stanova kod lavaboa postavlja se
prikljuĉnica za aparat za brijanje preko
transformatora 220/220 V.
241.7(13) Sve svetiljke moraju biti domaće proizvodnje.
241.7(14) Elektriĉna instalacija prikljuĉnica sa zaštitnim
kontaktom ("šuko") i svih izvoda za termiĉke
potrošaĉe izvodi se provodnicima preseka
2
2,5mm .
241.7(15) Sve utiĉnice u stanu postavljaju se tipa
prikljuĉnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko").
241.7(16)11 kuhinjama predviĊa se izvod iznad šporeta
za prikljuĉak usisnog ventilatora.
241.7(17)1) kupatilima, WC-ima, bez prirodne ventilacije,
(nema prozora) obezbeĊuje se prinudna
ventilacija. Ukljuĉenje krovnih ventilatora vrši
se automatski.
241.7(18) U svim sobama, predviĊaju se po tri mo-
nofazne prikljuĉnice sa zaštitnim kontaktom
("šuko").
241.7(19) U svim polu-sobama predviĊaju se dve mo-
nofazne prikljuĉnice sa zaštitnim kontaktom
("šuko").
241.7(20) U dnevnim sobama "kod mesta postavljanja
televizora predviĊa se da jedna od utiĉnica
bude prikljuĉnica sa zaštitnim kontaktom
("šuko").
241.7(21) U kuhinjama se predviĊa jedna trofazna pri-
kljuĉnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko"), tri
monofazne prikljuĉnice sa zaštitnim kotaktom
("šuko") i izvod za protoĉni bojler. Predvideti
iznad mesta za štednjak izvod za prikljuĉak
aparata za prinudnu ventilaciju.
241.7(22) U prostoru za ruĉavanje i predsoblju predviĊa
se po jedna monofazna prikljuĉnica sa
zaštitnim kontaktom ("šuko").
241.7(23) U kupatilima predviĊa se izvod za bojler,
grejalicu i monofazna prikljuĉnica sa zaštitnim
kontaktom ("šuko") za prikljuĉak mašine za
pranje veša (ukoliko mašina za pranje veša nije
predviĊena na drugom mestu).
241.7(24) Ispred kupatila postavljaju se dvopolni
prekidaĉi za osvetljenje, bojler, grejalicu i
mašinu za pranje veša (ukoliko mašina za
pranje veša nije predviĊena na drugom mestu)
sa signalnim sijalicama.
241.7(25) Izvodi za bojler, grejalicu i mašinu za pranje
veša vezuju se na posebne strujne krugove.
Svi upravljani potrošaĉi imaju fiksni prikljuĉak.
241.7(26) Na jedan strujni krug vezuju se najviše ĉetiri
monofazne prikljuĉnice sa zaštitnim kontaktom
("šuko").
241.7(27) Izvod za mašinu za pranje veša u kupatilu ili
posebnom prostoru za domaćinstvo predviĊa
27
V GRUPA
se na visini od 1,6 m od poda, a isti mora biti u
nepromoĉivoj izradi i udaljen najmanje 60 cm
od aktivnog toĉećeg mesta.
U stanovima koji nemaju centralno grejanje u
dnevnoj sobi predviĊa se trofazna fiksna
prikljuĉnica za prikljuĉak za elektriĉno grejanje,
a u sobama predviĊa se po jedna dodatna
monofazna prikljuĉnica na posebnom strujnom
kolu. (Svaka prikljuĉnica koja sluţi za prikljuĉak
termoakumulacionih peći nalazi se sama u
strujnom kolu).
U stanovima koji nemaju centralno grejanje
predviĊa se trofazni fiksni prikljuĉak za
elektriĉno grejanje a u sobama se predviĊa po
jedan dodatni monofazni prikljuĉak na
posebnom strujnom kolu. (Svaki prikljuĉak za
termoakumulacione peći nalazi se na strujnom
kolu).
241.7(28) Od ormana koncentracije do pojedinih stanova,
kao i u stanu, instalacija telefona polaţe se u
cevi.
241.7(29) U svakom stanu predviĊa se po jedan
prikljuĉak za direktnu telefonsku liniju.
241.7(30) U stanovima većim od trosobnog predviĊaju se
dva prikljuĉka za telefon paralelno vezana na
istu liniju, i to u predsoblju i jednoj od spavaćih
soba ili degaţmanu.
241.7(31 )Prikljuĉak za telefon predviĊa se obavezno u
predsoblju stana.
241.7(32) Privodni prikljuĉni kabl predviĊa se takvog
kapaciteta da obezbeĊuje prikljuĉak telefona u
svakom stanu.
241.7(33) Telefonske instalacije uzemljuju se na sabirnu
stanicu za ujednaĉavanje potencijala zgrade.
241.7(34) Svaki stan ima instalaciju zajedniĉke radio TV
antene za prikljuĉak radio i TV aparata.
241.7(35) U svim sobama predviĊa se prikljuĉak na
zajedniĉku radio-TV antenu. Pojaĉivaĉki ureĊaj
obezbeĊuje prijem I, II i III TV programa.
241.7(36) U sluĉaju kablovske televizije utiĉnice za
prikljuĉak zajedniĉkog antenskog ureĊaja
postavljaju se u svim sobama.
241.7(37) Elektriĉna instalacija radio-TV antene izvode se
koaksijalnim kablom uvuĉenim u plastiĉne cevi
u zidu.
241.7(38) Uz projekat elektriĉne instalacije radio i TV
antene daje se proraĉun prigušenja i izbor
pojaĉala.
241.7(39) Svaki stan ima elektriĉnu instalaciju zvuĉne
signalizacije ulaza u stan. Elektriĉna instalacija
se sastoji od tastera postavljenog ispred ulaza
u stan i elektriĉnog zvonca. Elektriĉno zvonce
treba da ima mogućnost ukljuĉenja i preko
tastera postavljenog ispred ulaza u zgradu.
U stanu moţe da se predvidi i kombinacija
kućnog telefona "kapija-stan" i taster za
deblokiranje elektriĉne brave na ulaznim
vratima u stambenu zgradu.
28
241.8 Elektriĉne instalacije opšte potrošnje
241.81 ■ Stepenište, podesti, hodnici i ulazni hol
osvetljavaju se svetiljkama sa sijalicama sa
uţarenim vlaknom.
241.82 Stepenišno osvetljenje ukljuĉuje se pomoću
tastera i stepenišnog automata.
241.83 Na tabli opšte potrošnje predviĊa se prekidaĉ
preko koga je moguće premostiti stepenišni
automat.
241.84 Elektriĉna instalacija osvetljenja stepeništa
2
izvodi se pomoću kablova preseka 1,5 mm .
241.85 Kod zgrade sa više spratova, u zavisnosti od
broja svetiljki, predviĊa se jedan ili više
stepenišnih automata za ukljuĉenje osvetljenja
a moţe se izvesti preko jednog automata i
kontaktora.
241.86 Srednja jaĉina osvetljenja na stepeništu iznosi
najmanje E = 50 lx.
241.87 U stepeništima zgrade bez dizel-agregata, gde
se predviĊa nuţno svetio, predviĊaju se
odvojene svetiljke za nuţno svetio i posebno se
obeleţavaju.
241.88 Tasteri za stepenišno osvetljenje predviĊaju se
sa fluorescentnim ploĉicama.
241.89 Kod ulaza u stambenu zgradu predviĊa se prvo
sijaliĉno mesto sa posebnim prekidaĉem za
trajno ukljuĉenje.
241.8(10) Kod stambenih zgrada gde nije obezbeĊeno
dnevno prirodno osvetljenje stepeništa, za
sluĉaj nestanka napona iz gradske mreţe
predviĊa se sigurnosno osvetljenje iz ĉeliĉnih
AKU baterija.
241.8(11) Kod stambenih zgrada sa p reko pet
nadzemnih etaţa gde je obezbeĊeno dnevno
osvetljenje stepeništa u sluĉaju nestanka
napona predviĊa se nuţno osvetljenje iz
ĉeliĉnih AKU baterija.
241.8(12) Kod stambenih zgrada ĉija je visina preko
deset nadzemnih etaţa, osvetljenje stepeništa
u sluĉaju nestanka napona iz mreţe predviĊa
se pomoću dizel elektriĉnog agregata.
214.8(13) AKU baterija za napajanje sigurnosnog
osvetljenja stepeništa obezbeĊuje najmanje
šestoĉasovno napajanje osvetljenja, a mora
da ima ureĊaj za automatsku regulaciju
napona.
241.8(14) Merenje potrošnje elektriĉne energije osvet-
ijenja stepeništa registruje se preko brojila
opšte potrošnje.
241.8(15) Ĉeliĉna AKU baterija za napajanje
sigurnosnog osvetljenja smešta se u orman
od dekapiranog lima ili posebnu prostoriju.
241.8(16) Osvetljenje zajedniĉkih prostorija u podrumu
(ostave, deponije smeća, sušionica, garaţe)
predviĊa se sa jaĉinom osvetljenja od 50 lx i
svetiljkama u OG izradi.
241.8(17) Prostorija kotlarnice, hidrofora, toplotno
predajnih stanica i mašinskih kućica za lift,

osvetljavaju se jaĉinom osvetljenja od 150 lx.
Obavezno se predviĊa svetiljka za osvetljaj
instrumenata.
214.8(18) U svim zajedniĉkim prostorijama predviĊa se
plafonsko osvetljenje sa odgovarajućim
prekidaĉima pored ulaznih vrata.
241.8(19) U prostorijama za okupljanje stanara predviĊa
se prikljuĉak za dodatno osvetljenje (broj se
usklaĊuje sa namerom i kapacitetom).
241.8(20) U prostorijama za okupljanje stanara predviĊa
se prikljuĉak za elektriĉne aparate (TV, radio,
razne mašine).
241.8(21) U prostoriji za okupljanje stanara koju koristi
više od 20 domaćinstava predviĊa se
prikljuĉak za telefon.
241.8(22) U lokalima koji se nalaze u stambenoj zgradi
predviĊa se elektriĉna instalacija osvetljenja,
monofazne prikljuĉnice sa zaštitnim
kontaktom ("šuko"), izvod za svetleću rekla-
mu, prikljuĉak za telefon i prikljuĉnu kutiju za
TV i radio antenu.
241.9 Elektriĉna instalacija prinudne ventilacije:
241.91 PredviĊa se prikljuĉak i ugradnja ventilatora na
vrhu sabirnih ventilacionih kanala.
241.92 Ukljuĉivanje se vrši automatski. Regulisanje
rada ventilatora vrši se pomoću satnog
mehanizma.
241.93 Ventilacioni kanali sa jednim prikljuĉkom mogu
imati instalaciju za prinudnu ventilaciju u samoj
prostoriji.
241.94 Izbor ventilatora se vrši po usvajanju sistema
provetravanja i izradi preciznog proraĉuna o
potrebnim kapacitetima i performansama
ureĊaja.
241.95 Prinudna ventilacija ugraĊuje se u kuhinji ako
se nalazi u središtu stana, VVC-u i kupatilu ako
se ventiliraju preko ventilacionih kanala.
241.(10) Elektriĉna ventilacija zvuĉne signalizacije
ulaza u stambenu zgradu i stan:
241.(10)1 PredviĊa se elektriĉna instalacija zvuĉne
signalizacije ulaza u stan. Elektriĉna
instalacija obuhvata tastere u stepenišnom
prostoru pored ulaznih vrata u stan, i ispred
(pored) ulaznih vrata u stambenu zgradu, kao
i elektriĉno zvonce smešteno na razvodnoj
tabli u stanu. Tasteri se paralelno vezuju.
241.(10)2 Preporuĉuje se ugradnja elektriĉnih brava na
ulaznim vratima u zgradu sa komandom iz
svih stanova, kao i izgradnja kućnog telefona
za sporazumevanje posetioca i stanara.
241.(11) Elektriĉna instalacija zajedniĉke radio i TV
antene:
241.(11)1 Svaka stambena zgrada ima zajedniĉku radio
i TV antenu sa pojaĉivaĉkim ureĊajem.
V GRUPA
241.(11)2 Antenski ureĊaji i instalacija predviĊaju se za
prijem I, II i III programa TV kao i programa
svih radio talasnih duţina.
241.(11)3 Poseban antenski ureĊaj ugraĊuje se za
svako stepenište ili lamelu iste stambene
zgrade.
241.(11)4 U stambenim naseljima ili stambenim
blokovima preporuĉuje se zajedniĉka
kablovska televizija sa jednim centralnim
prijemnim pojaĉivaĉkim ureĊajem koji
omogućava prijem TV programa i drugih
centara van Beograda. Svi stanovi u naselju -
bloku spajaju se kablovski sa ureĊajem.
241.(11)5 Antenski pojaĉivaĉki ureĊaj postavlja se u
stepenišnom prostoru zadnje etaţe stambene
zgrade.
241.(11)6 Radio-TV antena se uzemljuje na temeljni
uzemljivaĉ.
241.(12) Elektriĉna instalacija signalizacije poţara:
241.(12)1 Sve stambene zgrade sa preko ĉetiri
nadzemne etaţe imaju elektriĉnu instalaciju
zvuĉnog javljanja poţara.
241.(12)2 Zvuĉna instalacija poţara obuhvata sirene i
tastere za ukljuĉivanje sirena.
Na svake ĉetiri etaţe predviĊa se po jedna
sirena. Tasteri za ukljuĉivanje sirena,
smeštaju se u kutiju sa staklenim poklopcem i
postavljaju na svakoj etaţi.
241.(12)3 Elektriĉna instalacija, i oprema signalizacije
poţara predviĊa se za napon 24 V.
241.(13) Elektriĉna instalacija kotlarnice:
241.(13)1 Elektriĉna instalacija osvetljenja projektuje se
sa fluorescentnom rasvetom i instalacijom u
OG izradi.
241.(13)2 Jaĉina osvetljenja u kotlarnici iznosi E=150 lx.
241.(13)3 Elektriĉna instalacija motornog razvoda
projektuje se po zidu na obujmicama i
ĉeliĉnim cevima prema tehnologiji rada
kotlarnice i podacima i zahtevima iz
mašinskog dela projekta kotlarnice.
241.(13)4 Razvodna tabla sa osiguraĉima, prekidaĉima,
kontaktorima, signalizacijom ukljuĉenja,
iskljuĉenja, kvara i dr. izraĊuje se od
dekapiranog lima u vodonepropustivoj izradi a
ugraĊuje se na pristupaĉnom mestu u samoj
kotlarnici. Ispred razvodnog ormana ostavlja
se slobodan manipulativni prostor širine 1,2 m.
241 .(14) Elektriĉna instalacija toplotne predajne stanice.
241.(14)1 Elektriĉna instalacija motornog razvoda
toplotne predajne stanice projektuje se prema
tehnološkoj šemi mašinskog dela.
241.(14)2 U razvodnoj elektriĉnoj tabli pored zaštite od
kratkog spoja i preopterećenja, ugraĊuju se
odgovarajući kontaktori za regulisanje rada
elektriĉnog motora pumpi.
29
V GRUPA
241(14)3 UgraĊuje se uklopni ĉasovnik preko koga se
automatski u odreĊenim vremenskim
intervalima vrši ukljuĉivanje postrojenja.
241.(14)4 Toplotna predajna stanica ima svoju odvojenu
razvodnu tablu smeštenu u prostoriji sa
mašinskom opremom.
241.(15) Elektriĉna instalacija ureĊaja za povećanje
pritiska u vodovodnoj instalaciji:
241.(15)1 Elektriĉna instalacija motornog razvoda
ureĊaja za povećanje pritiska vode projektuje
se prema snazi, vrsti i dispoziciji potrošaĉa i
tehnologiji rada ureĊaja.
241.(15)2 Kompletna zaštita od kratkog spoja,
preopterećenja i signalizacija smešta se u
poseban limeni razvodni orman u
vodonepropustivoj izradi.
241.(15)3 U prostoriji se predviĊaju dve monofazne
prikljuĉnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko") i
osvetljenje jaĉine osvetljenja Esr = 150 lx.
241.(15)4 Celokupna elektriĉna instalacija izvodi se u
P43 izradi.
241.(15)5 U sluĉaju nestanka napona u gradskoj
elektriĉnoj mreţi predviĊa se napajanje
ureĊaja elektriĉnom energijom iz dizel-
elektriĉnih agregata.
241.(15)6 Elektriĉna instalacija izvodi se u OG izradi po
zidu u vodonepropustivoj izradi.
241.(16) Elektriĉna
agregata: instalacija dizel-elektriĉnog
241.(16)1 Sve stambene
zgrade sa više od 10 nadzemnih etaţa
imaju dizel-elektriĉni agregat, hlaĊen
vazduhom.
241.(16)2 Dizel-elektriĉni agregat raspolaţe sa
elektriĉnom snagom za pokriće potreba
opšteg osvetljenja u stepenišnom prostoru,
jednog putniĉkog lifta, ureĊaja hidrociia ili
hidrofora i toplotne podstanice.
241.(16)3 Prostorija za smeštaj dizel-elektriĉnog
agregata zvuĉno se izoluje od stanova zbog
buke.
241.(16)4 Dizel agregat koji se smešta u stambenu
zgradu kapsluje se protiv buke, tako da buka
ne prelazi vrednost od 70 dB na 1 m od
agregata.
241.(16)5 Dimenzije prostorije za smeštaj dizel-
elektriĉnog agregata usklaĊuju se sa tipom i
veliĉinom agregata, pri ĉemu se obezbeĊuje
manipulativni prostor širine 1,2 m izmeĊu
kapsule i zida prostorije.
241.(16)6 Prostorija za smeštaj dizel-elektriĉnog
agregata ima propisnu prinudnu ventilaciju
(dovod i odvod) vazduha.
241.(16)7 U prostoriji za smeštaj dizel-elektriĉnog
agregata predviĊa se mesto za ugradnju
dnevnog rezervoara goriva, a u blizini zgrade
mesto i sezonski rezervoar za smeštaj goriva.
30
241 (16)8 Temelj za smeštaj dizel-elektriĉnog agregata
konstruktivno se izoluje od konstrukcije
zgrade radi onemogućavanja prenosa buke.
241.(16)9 Vrata na prostoriji agregata ugraĊuju se
metalna i otporna protiv poţara za vreme od
3h.
241.(16)(10) U okviru projekta elektriĉnih instalacija
dizelelektriĉnog agregata predviĊa se veza
razvodnog ormana agregata sa šemom
razvodnog o rmana napajanim iz
distributivne elektriĉne mreţe a preko koga
se napajaju nuţni potrošaĉi (polje nuţne
potrošnje). TakoĊe se projektuje ureĊaj za
automatsko iskljuĉivanje i ukljuĉivanje
napajanja nuţne potrošnje iz distributivne
mreţe.
241.(17) Transformatorska stanica 10/04, kV:
241.(17)1 Elektromontaţni i graĊevinski deo
transformatorske stanice projektuje se i izvodi
prema vaţećim tehniĉkim propisima,
"Propisima i preporukama EDB", vaţećim
JUS-evima za opremu, odnosno u nedostatku
JUS-a odgovarajućim IEC ili VDE propisima.
241.(17)2 Transformatorska stanica ugraĊuje se u
sklopu pratećih objekata, kao odvojeni
graĊevinski objekat, ili u sklopu stambene
zgrade.
241 .(17)3 U sluĉaju smeštaja transformatorske stanice u
stambenu zgradu projektant elektriĉnih
instalacija sa projektantom spoljne elektriĉne
mreţe usaglašava mesto prikljuĉka u
transformatorskoj stanici.
241.(17)4 Transformatorska stanica ima normalan kolski
prilaz radi omogućavanja brze i efikasne
zamene i remonta opreme.
241.(17)5 Transformatorska stanica ima tri
elektromontaţna dela: transformator 10/0,4
kV; postrojenje niskog napona 0,4 kV; i
postrojenje visokog napona 10 kV.
241.(17)6 Postrojenja visokog i niskog napona mogu se
smestiti u istu prostoriju.
241 .(17)7 Transformatori mogu da se smeste u posebnu
prostoriju.
241.(17)8 Transformatorska stanica ima efikasnu
prirodnu ventilaciju koja omogućava normalan
rad transformatora i ureĊaja.
241.(17)9 Kroz transformatorsku stanicu ne dozvoljava
se prolaz drugih instalacija kao što su:
vodovod, kanalizacija, grejanje, telefon i dr.
241. (17)(10) Transformatorska stanica koja se smešta u
sklopu graĊevinskog objekta zvuĉno se
izoluje od ostalog dela zgrade (temelj
transformatora se odvaja od konstrukcije
zgrade, a zidovi izoluju odgovarajućim
materijalom koji prigušuje buku).
241.(17)(11) Snaga transformatora 10/04 kV za potrebe
stanovanja tipizirana je na 630 kVA i 1000
kVA.

241.(17)(12) Sve transformatorske stanice su na 10 kV
strani prolaznog tipa, radi mogućnosti
dvostranog napajanja. Prostor trafostanice
obuhvata:
a) Prostor za smeštaj transformatora širine 190
cm, dubine 250 cm, visine 280 cm sa dvo-
krilnim vratima dimenzija 160/250 cm.
b) Prostor za smeštaj postrojenja niskog napo-
na širine 250 cm, dubine 200 cm, visine
280 cm sa jednokrilnim vratima dimenzija
110/250 cm.
c) Prostor za smeštaj postrojenja visokog na-
pona širine 360 cm, dubine 200 cm, visine
280 cm sa vratima dimenzija 110/250 cm.
Varijanta: ako je postrojenje niskog i visokog
napona u istoj prostoriji onda su dimenzije:
širina 400 cm, dubina 250 cm, visina 280 cm sa
vratima dimenzija 110/250 cm.
241 .(18) Gromobranska instalacija:
241.(18)1 Sve stambene zgrade sa vi še od tri
nadzemne eta ţe imaju za štitu od
atmosferskih praţnjenja.
241.(18)2 Zaštita od atmosferskog praţnjenja na
stambenim zgradama izvodi se klasiĉnom
gromobranskom instalacijom.
241.(18)3 Gromobranska instalacija izvodi se po
odredbama "Pravilnika o tehniĉkim propisima
o gromobranima" ("SI. list SFRJ", br.
13/1968.).
241.(18)4 Gromobranska instalacija uzemljuje se na
temeljni uzemljivaĉ zgrade.
241.(18)5 Pri projektovanju gromobranske instalacije
uzemljuju se svi metalni delovi na krovu
zgrade. Za vertikalne vodove koristi se
gvozdena armatura u stubovima zgrada ili
drugi gvozdeni delovi noseće i fasadne
konstrukcije.
241.(18)6 Kod eventualnog korišćenja gvozdene
pocinkovane (FeZn) trake za spustove, ista se
obavezno ubetonira u stubove konstrukcije
zgrade, da bi se izbeglo vidno voĊenje po
fasadi.
241.(19) Instalacija uzemljenja:
241 .(19)1 Kao zaštitna mera od previsokog napona
dodira stambenih i drugih pratećih zgrada
primenjuje se nulovanje ako su ispunjeni
uslovi predviĊeni "Pravilnikom o tehniĉkim
normativima za zaštitu niskonaponskih mreţa
i pripadajućih transformatorskih stanica" ("SI.
list SFRJ", br. 13/78). Sve nove elektriĉne
instalacije ili one koje se rekonstruišu izvode
se tako da se omogući prelaz na nulovanje i
tamo gde uslovi za primenu nulovanja nisu
ispunjeni. To se postiţe na taj naĉin što se
kao sistem zaštite privremeno primenjuje
zaštitno uzemljenje koje se preko sabirnice za
izjednaĉavanje potencijala vezuje za temeljni
ili zajedniĉki uzemljivaĉ.
V GRUPA
241.(19)2 U sluĉaju nulovanja u razvodnim ormanima i
prikljuĉnim kutijama u zgradama stavlja se
vidno upozorenje da je kao zaštita primenjeno
nulovanje.
241.(19)3Temeljni uzemljivaĉ je osnovni uzemljivaĉ
zgrade. Na njega se preko sabirnice za
izjednaĉavanje potencijala, vezuju zaštitni
vodovi svih instalacija zgrade.
241.(19)4 Svaka novoprojektovana zgrada ima temeljni
uzemljivaĉ izveden prema "Propisima i
preporukama" EDB.
241.(19)5 Sabirnica za izjednaĉavanje potencijala
smešta se u posebnu metalnu kutiju koja se
postavlja na pristupaĉno mesto u podrumu ili
suterenu zgrade.
Na sabirnicu za izjednaĉavanje potencijala
vezuje se sa mogućnošću razvezivanja:
- zemljovod od temeljnog uzemljivaĉa,
- veza sa zaštitnom sabirnicom prikljuĉne
kutije EDB,
- veza sa sabirnicom zaštitnog voda ormana
za brojila (ako je zgrada bez prikljuĉne
kutije),
- veza sa vodovodnom instalacijom,
- veza sa instalacijom centralnog grejanja,
- veza sa metalnom kanalizacijom,
- veza sa uzemljenjem lifta,
- veza sa gromobranskom instalacijom,
- veza za uzemljenje zajedniĉke radio i TV
antene,
- veza za uzemljenje instalacije telefona,
- veza sa ostalim metalnim delovima zgrade.
241.(19)6 Na zaštitnu sabirnicu u prikljuĉnoj kutiji EDB
spaja se stezaljkama sa mogućnošću
razvezivanja:
a) Zaštitni provodnik elektriĉne instalacije zgra-
de.
b) Izolovani provodnik - veza sa sabirnicom za
izjednaĉavanje potencijala.
v) Veza metalnim omotaĉem i mehaniĉkom za-
štitom kablova (u sluĉaju primene pomenu-
tih kablova).
g) Uzemljenje prikljuĉne kutije odnosno zemljo-
vodnog voda (u sluĉaju primene kabla bez
metalnog omotaĉa i mehaniĉke zaštite kao
i u sluĉaju da nisu ispunjeni uslovi nulova-
nja).
Na sabirnicu nultog provodnika u prikljuĉnoj
kutiji EDB spaja se:
a) Nulti provodmk elektriĉne mreţe EDB.
b) Neutralni provodnik elektriĉnih instalacija
zgrade.
U sistemu nulovanja spaja se sabirnica
zaštitnog i sabirnica neutralnog odnosno nultog
31
V GRUPA
provodnika. Posle ovog spajanja zaštitni i nulti
provodnik ne spajaju se više u zgradi.
241.(19)7 Provodnik za izjednaĉavanje potencijala
izoluje se i ima presek koji je jednak ili veći od
preseka nultog ili neutralnog provodnika
napojnog voda zgrade.
241.(19)8 Zaštitni provodnik izmeĊu prikljuĉne kutije
EDB i ormana za brojila polaţe se u sklopu
napojnog voda ili kao poseban provodnik.
Zaštitni provodnik je istog preseka kao i
neutralni provodnik napojnog voda zgrade.
241.(19)9 Zaštitni provodnik u ormanu sa brojilima
vezuje se za posebnu sabirnicu, "sabirnicu
zaštitnog voda". Ako se zaštitni provodnik
polaţe za više ormana sa brojilima on se
putem otcepa kruto vezuje za sabirnice.
U sluĉaju da je orman sa brojilima direktno
spojen sa kućnim prikljuĉkom (bez prikljuĉne
kutije EDB), odnosno sa niskonaponskom
razvodnom tablom TS, zaštitne sabirnice
ormana sa brojilima spajaju se direktno sa
sabirnicama za izjednaĉavanje potencijala
preko provodnika za izjednaĉavanje
potencijala. Provodnik se izoluje i ima presek
jednak ili veći od preseka neutralnog
provodnika napojnog voda zgrade.
241.(19)(10) Razvodne table u stanu, razvodni ormani:
Zaštitni provodnik izmeĊu ormana sa
brojilima i razvodnih tabli odnosno ormana,
polaţe se kao izolovani provodnik u sklopu
napojnog voda ("peta ţila") ili kao poseban
provodnik. Zaštitni provodnik je istog
preseka kao i neutralni provodnik napojnog
voda.
U razvodnoj tabli, odnosno ormanu,
postavljajju se sabirnice za prikljuĉenje
zaštitnih provodnika strujnih kola.
241(19)(11)Na zaštitnu sabirnicu razvodne table
prikljuĉuje se:
a) Metalna kućišta svih elektriĉnih aparata
b) Svi metalni delovi koji se po propisu štite
od napona dodira.
241.(19)(12)Za vezu izmeĊu zaštitne sabirnice i
prikljuĉnice postavlja se poseban provodnik,
zajedno sa nultim i faznim provodnikom.
241.(19)(13)U kupatilu se postavlja kutija za uzemljenje,
preko koje se uzemljuju kada i drugi metalni
delovi koji ne pripadaju elektriĉnoj instalaciji,
a mogu doći pod napon.
242.17 Skupština opštine u roku od 30 dana od
242 GREJANJE STANA I ZGRADE
242.18 Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu, u
242.1 Opšte odredbe
242.11 U svim stambenim jedinicama i u zajedniĉkim
prostorijama koje su namenjene boravku
stanara predviĊa se instalacija centralnog
grejanja.
242.19 Proraĉun gubitka toplote, u prostorijama koje se
242.12 Postoji više sistema instalacije centralnog
grejanja. U stambenim zgradama za kolektivno
32
stanovanje, po pravilu, primenjuje se dvocevni
sistem sa prinudnom cirkulacijom i sa
temperaturom vode:
- u odvodnom vodu 90° C,
- u povratnom vodu 70° C,
pri spoljnoj projektnoj temperaturi od -|5° C.
Mogu se primeniti i drugi sistemi centralnog
grejanja, ukoliko su takvi sistemi:
- uslovljeni potrebama investitora i krajnjeg
korisnika,
- tehniĉki prilagoĊeni sistemu daljinskog
grejanja,
- ekonomski opravdani,
- pouzdani sa sanitamo-higijenskog gledišta,
- osvojeni od strane domaćih proizvoĊaĉa,
- autonomni i bez negativnih posledica na
ostale sisteme kako u samoj zgradi, tako i u
sistemu daljinskog snabdevanja toplotnom
energijom.
242.13 Instalacija centralnog grejanja zgrade
prikljuĉuje se preko predajno-prijemne stanice
na sistem daljinskog grejanja. Pre poĉetka
projektovanja instalacije centralnog grejanja
pribavlja se energetska saglasnost i uslovi
prikljuĉka od nadleţne organizacije, koja vrši
isporuku toplotne energije.
242.14 U svakoj predajno-prijemnoj stanici postavlja se
odgovarajući atestirani meraĉ utroška toplotne
energije (kalorimetar), kako za grejanje zgrade,
tako i za centralnu pripremu sanitarne tople
potrošne vode (ukoliko je ima).
242.15 Zbog etapnosti izgradnje sistema daljinskog
grejanja (etapno obezbeĊenje toplotnog
konzuma), mogu se graditi privremene toplane
potrebnog kapaciteta za odgovarajuću etapu,
shodno ĉl. 4 i 5 Odluke o snabdevanju grada
toplotnom energijom, SI. list grada Beograda
br. 19/78 i 16/69.
242.16
U usamljenim stambenim zgradama za
kolektivno stanovanje i porodiĉnim stambenim
zgradama, koje u momentu završetka izgradnje
nemaju uslova da se prikljuĉe na sistem
daljinskog grejanja, ili će se prikljuĉiti u roku
duţem od 24 meseca, mogu se graditi
sopstveni (lokalni) toplotni izvori (kotlarnice) o
ĉemu odluĉuje nadleţna Skupština opštine.
primljenog zahteva izdaje uslove (opšte i
tehniĉke) za izgradnju lokalnog toplotnog izvora
(kotlarnice), vodeći pri tome raĉuna o svim
vaţećim propisima za ovu vrstu gradnje.
zavisnosti od namene postiţu se vrednosti od
20° do 24° C, sa izuzetkom WC kabine gde se
postiţu niţe vrednosti. Spoljna projektna
temperatura za podruĉje Beograda iznosi
greju vrši se prema normama DIN 4701 od
1983. godine, ukljuĉujući i gubitke toplote od
prodiranja spoljnjeg-sveţeg vazduha usled
 V GRUPA

podpritiska ostvarenog prinudnom ventilacijom - prostorije za dnevni boravak, spavanje,

delova stana (ako ovoga ima). pripremanje hrane, ruĉavanje, komunciranje
u stanu.
241.2(10) Gubici toplote, usled prinudne ventilacije
delova stana, ne sabiraju se sa gubicima - domaćinstvo +20°C
toplote usled dejstva vetra. Ukoliko su gubici
toplote usled prinudne ventilacije delova stana -WC kabina +15°C
veći od gubitka toplote usled dejstva vetra, - VVC kupatilo sa i bez WC šolje +22°C do+24°C
razlika se nadoknaĊuje povećanjem površine
grejnog tela. - ostava u stanu se ne greje
242.1(11)Vrednost koeficijenta prolaza toplote "k" b) Prostorije u zgradi:
izraĉunava se u graĊevinskom projektu i kopija
proraĉuna prilaţe u projektu centralnog - prostorija kućnog saveta +18°C
grejanja.
- sušionica veša sa provetravanjem +16°C
242.1(12) Nivo toplotne zaštite zgrade usklaĊuje se sa
merama o racionalnom korišćenju toplotne - sušionica veša bez provetravanja +20°C
energije (JUS U.J.5.600). - hidrofor postrojenja +10°C
242.1(13) U svakoj stambenoj jedinici, koja ima instalaciju
- soba loţaĉa +20°C
centralnog grejanja, obezbeĊuje se najmanje
jedan prikljuĉak na dimnjaĉki kanal za jedno - priruĉne radionice +18°C
loţeće mesto za ĉvrsto gorivo i to u
prostorijama stana koja je pristupaĉna svim - poslovne prostorije +20°C
ĉlanovima domaćinstva (dnevna soba,
- kancelarije +20°C
prostorija za ruĉavanje).
242.1(14)Dimenzionisanje horizontalnih i vertikalnih - lokali +2G°C
cevovoda vrši se detaljno, kako bi se dobila - magacinske prostorije u sklopu lokala (ukoliko
uravnoteţena cevna mreţa. Višak pritiska ne postoje posebni zahtevi) +10°C
prigušava se duploregulirajućim navijcima,
ventilima sa prethodnom regulacijom na - garaţe +5°C
usponskim vodovima (odvodni i povratni) i
- ateljei +20°C
prigušnim blendama na glavnim horizontalnim
granama. Numeriĉki podaci za regulaciju iz - stepeništa, toplotne predajne stanice i ostave
proraĉuna upisuju se u šemu usponskih se ne greju
vodova.
242.1(15)Za zgrade više od 35 m, raĉunajući od najniţe
etaţe, predviĊa se tehniĉka etaţa, radi podele 242.22 Toplotna predajna stanica
zgrade na dve hidrauliĉne zone po visini. 242.221 Za potrebe daljinskog grejanja u stambenoj
Najmanja visina tehniĉke etaţe iznosi 1,50 m. zgradi predviĊa se posebna prostorija, koja se,
po pravilu, nalazi u najniţoj etaţi u zgradi.
242.1(16) PredviĊa se zoniranje zgrade i zonska
automatska regulacija instalacije centralnog 242.222 Predaja i prijem toplote u zgradi zahteva dva
grejanja prema stranama sveta i prema visini prostora, koji se nalaze u direktnom kontaktu.
zgrade. Prijem toplote zahteva direktan kontakt sa
Davaĉi impulsa, koji treba da funkcionišu na eksterijerom, a predaja toplote sa unutrašnjim
osnovu spoljne temperature, vetra i sunĉevog prostorom u zgradi.
zraĉenja postavljaju se na odgovarajućim mes- 242.223 Preporuĉene dimenzije prostora za instalacije
tima na fasadi zgrade tako da se omogući kva- toplotnih predajnih stanica (koje mogu da
litetna automatska regulacija. obezbede najširi izbor opreme) su sledeće:
242.1(17)Zaštita instalacije centralnog grejanja izvodi se
a) Direktno prikljuĉenje na postrojenja daljin
u skladu sa odredbama JUS M. E7.200, JUS
skog grejanja ili blokovske kotlarnice:
M. E7.201 i JUS M. E7 203 kao i "Pravilnika" o
parnim kotlovima i sudovima pod pritiskom", SI. - predajna stanica (primarna) = 4,5x2,0x2,5 m
NstSFRJbr. 1/1957 i 7/1972.
242.1(18) Za uraĊene projekte instalacije centralnog - prijemna (sekundarna) bez pripreme tople
grejanja stambenih zgrada pribavljaju se vode = 4,5 x 2,0 x 2,5 m
saglasnosti i od nadleţnih organizacija a u
b) Indirektno prikljuĉenje na postrojenja da
skladu sa Zakonom o investicionoj izgradnji.
ljinskog grejanja ili blokovska kotlarnica:

- predajna stanica (primarna) = 5,0x2,0x2,5 m

242.2 Posebne odredbe
- prijemna (sekundarna) bez pripreme tople
242.21 Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu i vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m
zgradi obezbeĊuju se sledeće vrednosti:
- prijemna (sekundarna) sa pripremom tople
a) Prostorije u stanu: vode = 5,0 x 5,0 x 2,5 m

33
V GRUPA
242.23 Lokalne kotlarnice
242.231 Lokalne kotlarnice sa potrebnim pratećim
prostorom projektuju se i grade u skladu sa
propisom DIN 4755.
242.232 Proraĉun svetlog preseka dimnjaka radi se u
skladu sa propisom DIN 4705.
242.24 Cevna mreţa
242.241 Polaganje horizontalnog cevovoda kod
instalacija centralnog grejanja moţe biti
slobodno ili u kanalima.
242.242 Horizontalni cevovod polaţe se tako da
omogućava poduţna i popreĉna pomeranja,
koja nastaju usled toplotnih istezanja cevi.
Nagib horizontalnog cevovoda se predviĊa od
3-5%.
242.243 Za noseće elemente cevovoda, koji sluţe kao
klizni oslonac meĊusobno rastojanje se
odreĊuje u zavisnosti od preĉnika cevovoda.
242.244 Horizontalni cevovod, kroz negrejane
prostorije, izoluje se odgovarajućom izolacijom.
242.245 Usponski vodovi (odvodni i povratni) i prikljuĉci
za grejna tela vode se vidno. Pri odreĊivanju
mesta za usponske vodove nastojati da se na
svaki usponski vod mogu vezani po dva grejna
tela na jednom spratu.
242.246 Usponski vodovi i prikljuĉci za grejna tela, koji
su zbog nemogućnosti drugog naĉina
polaganja, postavljeni u ţljebovima ili zidu,
posle uspešno izvršene probe na pritisak, ĉiste
se od površinske korozije i neĉistoće,
premazuju odgovarajućim zaštitmm sredstvom,
a zatim obavljaju talasastom hartijom, koja se
za cev priĉvršćuje ţicom.
242.247 Usponski vodovi i prikljuĉci za grejna tela
fiksiraju se odgovarajućim brojem cevnih
obujmica.
242.248 Usponski odvodni vod postavlja se sa leve
strane.
242.249 Na mestu prelaza (ukrštanja) prikljuĉka za
grejno telo sa usponskim vodom, isti se izvodi
sa lukom.
242.24(10) Na mestima prolaza usponskih vodova kroz
meĊuspratnu konstrukciju, cevi se obavljaju
talasastom hartijom, izuzev u kupatilima i WC
kabinama, gde se na prolazu postavljaju
ĉaure većeg preĉnika radi slobodnog kretanja
cevi.
Duţina ĉaure odreĊuje se tako da posle
izrade poda viri 2 cm iznad istog.
242.24(11) Prikljuĉci za grejna tela ne izvode se kraći od
300 mm.
242.24(12) Na mestima prolaza prikljuĉaka za grejna tela
kroz pregradne zidove, cevi se obavijaju
talasastom hartijom, a na izlaznim mestima
postavljaju rozetne.
242.12(13) Ukoliko se horizontalni cevovod polaţe u
kanale onda su dimenzije kanala takve, da
omogućavaju postavljanje cevovoda,
izolacije i armature sa potrebnim nagibom
(usponom) i
34
mogućnošću odgovarajućeg istezanja. Iznad
kanala predviĊa se montaţna ploĉa.
242.24(14) Za sve cevi horizontalnog i vertikalnog
cevovoda pribavlja se atest koji odgovara JUS
C.B5.221, JUS C.B5.225, JUS C.B5.240,
odnosno DIN-u 2440 i 2441, odnosno 2448.
242.24(15) Ako je u graĊevinskom projektu predviĊen
neki materijal, koji štetno deluje na cevi pri
dodiru sa njim, onda se cevi štite na
odgovarajući naĉin.
242.24(16) Za pravilno odvoĊenje vazduha iz instalacija
centralnog grejanja, svi cevovodi kod donjeg
razvoda vode se, po pravilu, sa usponom u
pravcu kretanja fluida.
242.24(17) Za toplovodno grejanje i donji razvodni
sistem, odvoĊenje vazduha iz instalacija
izvodi se preko cevne mreţe na najvišem
spratu zgrade, a ispuštanje vazduha vrši se
preko vazdušnih sudova ili preko sudova za
širenje vode. Sudovi za ispuštanje vazduha i
sudovi za širenje vode postavljaju se izvan
stambenih prostorija.
242.24(18) U izuzetnim sluĉajevima dozvoljava se
ispuštanje vazduha preko automatskih
vazdušnih ventila postavljenih na zadnjem
radijatorskom ĉlanku poslednjeg sprata.
242.24(19) Cevi se spajaju zavarivanjem, prirubnicama ili
fazonskim delovima. Zavarena mesta
cevovoda ne smeju biti u meĊuspratnoj
konstrukciji ili u prolazu kroz zid.
242.24(20) Za zgrade više od 8 spratova kompenzacija
toplotnih istezanja usponskih vodova rešava
se ugradnjom aksijalnih kompenzatora.
Kompenzatori se postavljaju na sredini
svakog usponskog voda (odvodni i povratni)
izmeĊu dve ĉvrste taĉke, ĉije meĊusobno
rastojanje ne srne preći duţinu od 18,0 m.
242.25 Grejna tela
242.251 Kao grejna tela mogu se primenjivati radijatori,
registar od glatkih cevi i ostala grejna tela, kod
kojih se promena kapaciteta u funkciji promene
temperature vode menja sliĉno kao kod
ĉlankastih radijatora.
242.252 Za sva grejna tela koja se ugraĊuju obavezan
je prospekt sa podacima o odavanju toplote za
toplovodno grejanje, dimenzijama grejnog tela,
teţini, sadrţaju vode i dozvoljenom najvećem
radnom pritisku.
242.253 Za sva grejna tela obavezan je atest jedne od
nadleţnih organizacija za ispitivanje termiĉkih i
tehnoloških kvaliteta.
242.254 Sva grejna tela postavljaju se u vertikalnoj ravni
sa nagibom za odvoĊenje vazduha.
242.255 U jednom sistemu grejanja ugraĊuju se grejna
tela istog tipa.
242.256 Kod ugradnje radijatora ispunjavaju se sledeći
uslovi:
- odstojanje od zida do zadnjeg dela radijatora
iznosi najmanje 50 mm,

- odstojanje donje površine radijatora od poda
iznosi 70-120 mm, zavisno od visine
parapeta,
- veliĉina prostora iznad radijatora zavisi od
naĉina njegove ugradnje, tj. da li je slobodan
ili je nad njim postavljena daska, ili se nalazi
u niši.
242.257 Ako se radijator ugraĊuje u nišu ili se iznad
radijatora postavlja daska, onda najmanje
odstojanje od gornje površine radijatora do
svoda niše, odnosno od donje ivice daske
iznosi 70-120 mm, tj. iste je veliĉine kao prostor
od poda do radijatora.
242.258 Kod odstupanja od normalne ugradnje
radijatora, vrši se preraĉunavanje grejne
površine primenom korekcionog faktora za
naĉin ugradnje (maska niša).
242.259 Kod ugradnje radijatora na konzole, iste se
postavljaju tako da se radijator oslanja a ne da
visi na konzoli.
242.25(10) Broj konzola i drţaĉa odreĊuje se prema
veliĉini i tipu grejnog tela.
242.25(11) Kod ugradnje radijatora u niše vodi se raĉuna
da duţina niše bude dovoljna za smeštaj
radijatora i njegovog ventila i da ima dovoljan
zazor za šlepu stranu a da je pri svemu
poloţaj radijatora simetriĉan.
242.25(12) Svi radijatori se isporuĉuju od proizvoĊaĉa,
zaštićeni osnovnim premazom (grundirani),
radi spreĉavanja korozije.
242.25(13) Cevni .registri od glatkih cevi ugraĊuju se
samo u pomoćnim prostorijama stana
(kupatilo, WC, degaţman, predsoblje).
242.25(14) Cevni registri mogu biti jednocevni, dvocevni
a najviše trocevni. Dvocevni registri, do
preĉnika cevi 0 57 x 2,9, izvode se u vidu
usponskih vodova.
242.25(15) Pri odreĊivanju toplotnog uĉinka cevnog
registra vodi se raĉuna o njegovom obimu,
poloţaju, naĉinu ugradnje, zagrevnom
medijumu i temperaturi prostorije.
242.26 Armatura
242.261 Montaţa zasuna, slavina, i ventila izvodi se
tako, da se vreteno sa toĉkom postavlja
vertikalno na horizontalnim cevovodima.
242.262 ObezbeĊuje se prilaz armaturi, radi
intervencija.
242.263 Celokupna armatura odgovara zahtevanom
pritisku i montira se na visini na kojoj je
omogućeno lako oĉitavanje parametara,
kontrole i eventualne intervencije.
242.264 Armatura se ugraĊuje prema projektu, kako bi
instalacija normalno funkcionisala.
242.265 Sva grejna tela spajaju se sa cevovodom preko
odgovarajuće armature.
242.266 Za ugraĊenu armaturu obavezan je prospekt
proizvoĊaĉa sa svim potrebnim podacima i
atestima o kvalitetu armature, a kod
jednocevnog sistema i atest o usaglašenosti
armature sa predviĊenim grejnim telom.
V GRUPA
242.27 Kod projektovanja cirkulacionih pumpi za
centralno grejanje predviĊa se ugraĊivanje
rezervnih pumpi. Ukljuĉivanje rezervnih pumpi
je automatsko. Kod cirkulacionih pumpi sa
šumom postavljaju se odgovarajuće elastiĉne
veze.
242.28 Ispitivanje instalacija
242.281 Po završenoj montaţi instalacije, pre zatvaranja
šliceva i pre postavljanja izolacije, vrši se proba
na nepropustljivost. Ova proba vrši se vodom
iz vodovoda, ukoliko je pritisak dovoljan ili ako
nije onda pomoću pumpe.
242.282 Probni pritisak iznosi 2 bar-a više od najvećeg
hidrostatiĉkog pritiska uvećanog za pritisak
cirkulacione pumpe.
242.283 Proba se smatra uspelom ako pritisak ne
padne u roku od 30 minuta.
242.284 Posle završetka svih radova na instalaciji
centralnog grejanja, a pre probe na toplo,
obavezno se ispira ćela instalacija.
242.29 Izolacija
242.291 Cevovodi koji se toplotno izoluju prethodno se
oĉiste od površinske korozije i neĉistoće svih
vrsta, zatim premazuju antikorozionim
premazom u dva sloja, a potom postavlja
toplotna izolacija.
242.292 Za toplotnu izolaciju primenjuju se savremeni
izolacioni materijali odgovarajuće debljine, s
obzirom na temperaturu fluida, preĉnik cevi i
okolinu.
242.293 Vidna toplotna izolacija, pored izolacionih, ima
sledeća svojstva:
- da se lako i brzo postavlja,
- da je otporna na mehaniĉke udare;
- da estetski zadovoljava,
- da vremenski ne utiĉe štetno na cevi,
- da je cena što niţa po jedinici mere.
242.294 Kod izolacije staklenom vunom ili sliĉnim
izolacionim materijalom, ukoliko se obavija ter
papirom i uĉvršćuje ţicom, završeci izolacije se
obezbeĊuju od osipanja.
242.295 Obloga izolacije sa ter-papirom primenjuje se
samo u kanalima i duplim plafonima, odnosno
tamo gde se ne vidi.
242.296 U toplotnim predajnim stanicama izolacija se
oblaţe limom.
242.2(10) Bojenje
242.2(10)1 Svi cevovodi, vidno poloţeni, koji se ne
izoluju, armatura, grejna tela, konzole,
drţaĉi i obujmice ĉiste se od površinske
korozije i neĉistoće svih vrsta, dva puta
premazuju zaštitnim sredstvom protiv
korozije, a zatim boje lak bojom postojanom
na radnoj temperaturi u tonu po izboru
investitora.
35
V GRUPA
242.2(10)2 Lak boja se ravnomerno nanosi tako da
dobro pokriva celokupnu površinu koja se
boji.
242.2(11) Jednocevni sistem
242.2(11)1 Kod jednocevnog sistema, svaka stambena
jedinica mora biti u hidrauliĉkom pogledu
posebna celina sa jednim ili više hidrauliĉkih
prstenova.
242.2(11)2 Hidrauliĉki prsten ĉini horizontalni cevni
razvod sa prikljuĉnim grejnim telima.
242.2(11)3 Spoj jednog ili više hidrauliĉkih prstenova na
usponski vod-vertikalu izvodi se preko
odgovarajućih sabirnika i razdelnika sa
odgovarajućom armaturom za prikljuĉenje
hidrauliĉkih prstenova.
242.2(11)4 Sabirnik i razdelnik spajaju se na usponski
vod preko zaporne armature koja ima
mogućnost kontrole regulacije protoka
odnosno, prigušenja viška napora i trajnog
fiksiranja regulisane vrednosti.
242.2(11)5 Za prikljuĉenje više stambenih jedinica po
etaţi na jedan usponski vod (vertikalu)
predviĊa se prikljuĉni orman odgovarajućih
dimenzija.
242.2(11)6 Prikljuĉni orman je, po pravilu, od
dekapiranog lima, antikoroziono zaštićen,
obojen i sa bravom za zakljuĉavanje.
Zavisno od poloţaja ugradnje isti se
zvuĉno i toplotno izoluje.
242.2(11)7 Horizontalm razvod cevne mre ţe
jednocevnog sistema grejanja izvodi se:
a) kroz konstrukciju poda,
b) vidno iznad poda po obodnim zidovima,
c) ispod, za tu svrhu podešene parket lajsne
duţ obodnih zidova.
242.2(11)8 Za horizontalni razvod jednocevnog sistema
grejanja ugraĊuju se ĉeliĉne, bakarne ili
plastiĉne cevi atestirane za takvu namenu.
242.2(11)9 Ĉeliĉne ili bakarne cevi poloţene u
konstrukciju poda fabriĉki se presvlaĉe
odgovarajućom zaštitom u cilju zvuĉne,
toplotne i antikorozione zaštite. Spoljni
zaštitni omotaĉ cevi se izraĊuje od
materijala otpornog za sve bazne i kisele
reakcije, koje se mogu javiti u konstrukciji
poda, o ĉemu se pribavlja odgovarajući
atest.
242.2(11)10 Kada se horizontalni cevni razvod polaţe u
konstrukciju poda onda se konstrukcija poda
prilagoĊava ovom sistemu tako da:
- spreĉi nepovoljan uticaj visoke temperature u
cevnom razvodu na završnu obradu poda,
hidroizolaciju ili parnu branu podne
konstrukcije,
- spreĉi širenje i prenošenje buke,
- omogući slobodnu dilataciju poloţenog
cevovoda.
242.2(11)11 Horizontalni cevni razvod poloţen u
konstrukciju poda ne srne imati nastavke
bilo da se radi o varenju, tvrdom lemljenju ili
specijalnim kompresionim spojevima.
36
242.2(11)12 Odzraĉivanje horizontalnog hidrauliĉnog
prstena vrši se na svakom grejnom telu
preko odzraĉnog ventila
242.2(11)13 Praţnjenje hidrauliĉkog prstena obezbeĊuje
se u najniţoj taĉci prstena:
- na spoju sa usponskim vodom (vertikalom)
ako postoje uslovi za to,
- na grejnom telu prostorije u kojoj postoje
uslovi za prihvatanje vode (kupatilo, WC).
Takvo grejno telo se postavlja radi
efikasnosti praţnjenja, najmanje 5 cm niţe
od ostalih grejnih tela.
242.2(11)14 Zoniranje zgrade u odnosu na strane sveta
predviĊa se preko usponskih vodova
(vertikala) i odgovarajućeg centralnog
horizontalnog razvoda i regulacione opreme.
242.2(11)15 Svaki usponski vod, prikljuĉen na centralni
horizontalni razvod, ima:
- armaturu za ispuštanje, odnosno
upuštanje vazduha,
- armaturu za regulisanje protoka odnosno,
prigušenje viška napora.
242.2(11)16 Za svaku zonu se obezbeĊuje posebna
radna i rezervna cirkulaciona pumpa i
poseban krug automatske regulacije.
242.2(11)17 Zgrade sa jednocevnim sistemom grejanja
indirektno se prikljuĉuju na daljinski sistem
grejanja preko toplotne predajne stanice.
242.2(11)18 Za svaku stambenu jedinicu, kao i za
zajedniĉke prostorije u zgradi (kućni savet,
sušionica i si.) ugraĊuje se odgovarajući
atestirani meraĉ utroška toplotne energije
(kalorimetar).
242.2(11)19 Meraĉ, odnosno, meraĉi utroška toplotne
energije, smeštaju se u prikljuĉni orman
ispred sabirnika-razdelnika odgovarajuće
stambene jedinice, odnosno, potrošaĉa.
242.2(11)20 U zavisnosti od naĉina oĉitavanja utroška
toplotne energije ugraĊuje se meraĉ utroška
toplotne energije sa lokalnim ili daljinskim
oĉitavanjem. Kod daljinskog (centralnog)
oĉitavanja radi se poseban projekat
elektriĉnog razvoda.
242.2(12) Ventilacija
Uslovi za projektovanje sistema ventilacije u
zgradi su izloţeni u taĉci 243
Provetravanje stana i zgrade.
242.22 U prostorijama u stanu koje nemaju
mogućnost direktnog prirodnog
provetravanja (kroz prozore ili posebne
otvore-rešetke) i to: kuhinja, kupatilo, WC,
ostave predviĊa se veštaĉko provetravanje.
243 PROVETRAVANJE STANA ZGRADE
243.1 Uslovi za provetravanje
Osnovni uslovi, koji reguli šu naĉin
provetravanja stana i zgrade, obraĊeni su u
"Pravilniku o tehniĉkim merama i uslovima za

provetravanje u stambenim zgradama" - SL. list
SFRJ br. 35/70.
Sledeće odredbe dopunjuju i detaljnije odreĊuju
uslove za veštaĉko provetravanje stana,
tehniĉkih, poslovnih i drugih prostroja, koje se
nalaze u stambenoj zgradi.
243.2 Provetravanje stana
243.21 Da bi se obezbedilo stalno provetravanje
prostorija u stanu u projektu se predviĊaju
sledeći tehniĉki postupci:
Namena prostorija: Postupak provetravanja
- sobe za rad, boravak - provetravanje kroz prozore
- sobe za spavanje - provetravanje kroz prozore
- kuhinja - veštaĉko provetravanje kroz
kanale
- provetravanje kroz prozore,
provetravanje kroz prozore-zid
(tranzene)
- kupatilo - provetravanje kroz prozore,
- provetravanje kroz prozore i zid
(tranzene),
- veštaĉko provetravanje kroz
kanale za provetravanje
- ostava - provetravanje kroz prozore,
- provetravanje kroz prozore i zid
(tranzene),
- veštaĉko provetravanje kroz
kanale za provetravanje
- provetravanje kroz posebne
otvore-rešetke
- hodnik - provetravanje kroz prozore,
- posredno-preko drugih pros-
torija
243.23 Vrata veštaĉki provetravanih prostorija moraju
imati prostrujne rešetke ili otvore površine 10
2 3
cm po m zapremine te prostorije, pri ĉemu se
moţe raĉunati sa nezaptivenošću vrata na
2
ovim prostorijama od najviše 25 cm .
243.24 Kod primene sistema za veštaĉko
provetravanje pojedinih prostorija u stanu, radi
pokrića toplotnih gubitaka, koji nastaju zbog
prinudne izmene vazduha, povećava se
toplotni uĉinak grejnih tela.
243.3 Provetravanje tehniĉkih, poslovnih i drugih
prostorija u stambenim zgradama
243.31 Da bi se obezbedilo stalno provetravanje
tehniĉkih, poslovnih i drugih prostorija u
stambenim zgradama, u projektnoj
dokumentaciji obraĊuje se jedan od sledećih
tehniĉkih postupaka radi obezbeĊenja
provetravanja:
V GRUPA
243.4 Osnovni tehniĉki uslovi za instalacije veštaĉkog
provetravanja u stambenim zgradama
243.41 Radnim kapacitetom veštaĉke instalacije za
provetravanje zadovoljavaju se potrebe
tehniĉke izmene vazduha nezavisno od
spoljnih klimatskih uslova. Dnevni program
rada veštaĉkih instalacija provetravanja
povezuje se preko programiranog elektriĉnog
sistema puštanja u pogon, kao i prekida rada.
243.42 Pogonska oprema za provetravanje izvodi se
tako da se njome moţe jednostavno rukovati,
da ne stvara nedozvoljenu buku pri radu, kao i
nedozvoljene vibracije, koje bi se prenosile na
graĊevinske elemente stambene zgrade.
Oprema za veštaĉko provetravanje montira se i
obezbeĊuje za trajan rad, bez opasnosti od
spoljnih oštećenja, a pod uslovom da ne pred-
stavlja opasnost za stanare.
Poloţaj pogonske opreme, kao i njeni zaštitni
elementi, pregrade, posebni i izgraĊeni zatvo-
reni prostori, izvode se i postavljaju tako da se
mogu lako vršiti opravke i zamene pojedinih
pogonskih elemenata.
PredviĊeni elektro sistem za komandovanje in-
stalacijama za veštaĉko provetravanje je jed-
nostavan, obezbeĊen i vidno obeleţen.
243.43 Pri projektovanju i izgradnji kanala za protok
vazduha u sistemima veštaĉkog provetravanja
zadovoljavaju se svi tehniĉki i bezbedni zahtevi
za ovu namenu. Unutrašnja površina se
predviĊa trajno ravna i glatka.
Kanali se spajaju na svojim sastavcima i pove-
zuju sa pogonskom opremom i regulacionim
elementima-rešetkama i ventilima da ne moţe
da doĊe do nekontrolisanog protoka vazduha.
Kanali mogu biti od: opeke, betona, azbest-
cementnih cevi, pocinkovanog lima, aluminiju-
ma, kao i drugih materijala i da zadovoljavaju
tehniĉke zahteve, kao i potrebnu vatrootpor-
nost, a takoĊe i da ne stvaraju otrovne gasove
pri sagorevanju.
243.44 Pogonski deo sa ventilatorima moţe biti
centralni za stambenu zgradu. TakoĊe moţe
biti iz više pogonskih jedinica i većeg broja
ventilatora. Izvor zavisi od zadovoljavanja
tehno-ekonomskih kriterijuma izgradnje svake
stambene zgrade.
Kanali za protok vazduha u sistemima veštaĉ-
kog provetravanja mogu biti centralni i sabirni
sa potrebnim brojem prikljuĉnih mesta.
243.45 Ravnomerna raspodela koliĉina vazduha iz
prostorija, koje su obuhvaćene veštaĉkim
sistemom provetravanja ostvaruje se
ugradnjom kvalitetnih regulacionih elemenata -
vazdušnih ventila ili rešetki.
Regulacioni ventili ili rešetke predviĊaju se od
trajnog materijala. ObezbeĊuje se regulisanje
protoka vazduha, da stanari ne mogu vršiti nes-
truĉna pomeranja.
37
V GRUPA
Namena prostorija:
- prostor za smeštaj elektro-
mašinske opreme za lift
a) jedna dizalica b) dve i više
dizalica
- prostorija za centralno
sabiranje smeća
- toplotno predajna stanica
- sušionica
- prostorija za agregat za
proizvodnju elektriĉne en-
ergije
- individualna garaţa
- centralna garaţa za manji
broj vozila
- centralna garaţa sa većim
brojem vozila u zatvorenom
prostoru
38
Postupak provetravanja:
- prirodno provetravanje kroz
posebne otvore-rešetke, na
suprotnim stranama spoljnih
zidova prostorije
- veštaĉko provetravanje -
prinudno izvlaĉenje vaz-duha
a ubacivanje kroz poseban
otvor prirodnim putem.
Veštaĉki sistem treba da se
ukljuĉuje automatski u
zavisnosti od temperature
vazduha i prostorije
- veštaĉko provetravanje sa
posebnim kanalom za
izvlaĉenje zagaĊenog vaz-
duha na krov zgrade
- provetravanje kroz prozore,
posebne otvore-rešetke
- veštaĉko provetravanje, ako
prostorija nema prozore i
spoljne zidove
- prirodno provetravanje kroz
prozore ili posebne otvore -
rešetke na spoljnim zidovima
- obezbeĊenje vazduha za
normalan rad agregata radi
sagorevanja goriva i hlaĊenje
(predviĊa se u dogovoru sa
proizvoĊaĉem generatora)
- predviĊa se poseban cevni
sistem za izvlaĉenje gas-nih
produkata pri radu motora
agregata. Izbacivanje izduvnih
gasova pored zgrade u zonu
gde ne borave ljudi ili na krov
zgrade
- provetravanje kroz vrata,
prozore, procepe ili posebne
otvore-rešetke pod uslovom
da nisu ugroţeni stanovi koji
se nalaze u neposrednoj bliz-
ini
- prirodno provetravanje kroz
vrata, prozore i posebne
otvore-rešetke na spoljnim
zidovima
- veštaĉko provetravanje
- provetravanjem se spreĉava
povećana koncentracija
zagaĊenosti vazduha iznad
dozvoljenih koliĉina
- veštaĉko provetravanje kao
glavni sistem za provetravanje
- prirodno provetravanje kao
pomoćni sistem za
provetravanje
- veštaĉko postrojenje za
provetravanje u svako doba
treba da obezbedi da ne doĊe
do povećanja zagaĊenosti
vazduha iznad dozvoljenih
koliĉina zagaĊenosti
- otvori-rešetke na sabirnim
kanalima za izvlaĉenje za-
gaĊenog vazduha predviĊaju
se u zoni poda i zoni tavanice
garaţnog prostora
- obezbeĊuje se oprema radi
kontrole koncentracije za-
gaĊenosti vazduha u ga-
raţnom prostoru, kao i opreme
za automatsko ukljuĉivanje
sistema za provetravanje u
zavisnosti od povećanja
zagaĊenosti vazduha iznad
dozvoljenih koncentracija
- izvoĊenje zagaĊenog vazduha
iz garaţnog prostora na krov
stambene zgrade ili u
slobodne površine van zone
gde borave ljudi, kao prostora
za rekreaciju
- kotlarnica sa pratećom - radi zaštite okoline detaljno se
opremom obraĊuje koliĉina izlaznih
dimnih gasova iz dimnjaka,
odreĊuje visina dimnjaka,
poloţaj dimljaka idr.
- projektom se predviĊa sistem
provetravanja prostorije gde su
smešteni kotlovi i prateća
elektro-mašinska oprema,
- predviĊa se sistem za
provetravanje prostora za
smeštaj goriva i šljake,
- izvlaĉi se zagaĊeni vazduh iz
prostorija kotlarnice, prostora
za šljaku i dr. na krov
stambene zgrade ili na
dovoljnu udaljenost od
stambene zgrade u slobodnim
površinama gde ne borave
ljudi.
- hodnici, stepenišni prostor, - provetravanje prirodnim
liftovska okna putem kroz prozore, pro-
cepe, posebne otvore-
rešetke na spoljnim zi-
dovima
- prostorija za smeštaj aku- - prirodno provetravanje,
mulatora kroz posebne otvore-
rešetke, prozore i si.
- veštaĉko provetravanje
- razne prodavnice, kancelarije, - prirodno provetravanje kroz
manji restorani, bifei, skladišta, prozore, vrata, procepe,
boravak za decu otvore-rešetke, na spoljnim
zidovima i to za manje
prostorije
- veštaĉko provetravanje u
zavisnosti od namene
prostorije, a na naĉin kako se
predviĊa u tehniĉkim
propisima ili preporukama
sanitarnih organa.

243.46 Oprema, metalni kanali, regulacioni elementi,
zaštitni metalni elementi i dr. štite se od
korozije.
Na zgradama gde ima više posebnih veštaĉkih
sistema za provetravanje vrši se struĉno obele-
ţavanje, vodeći raĉuna o komandama elektriĉ-
nih elemenata i mašinskih pogonskih sistema.
243.47 IzvoĊaĉ radova se obavezuje, nakon završetka
radova na montaţi opreme, kanala,
regulacionih elemenata, elektro razvoda i
elektro komandi, da obavi probni pogon
instalacija veštaĉkog provetravanja i da proveri
njihovu ispravnost pri radu.
U toku probnog pogona obavlja se regulisanje
rada instalacija veštaĉkog provetravanja i obe-
zbeĊuje protok vazduha u svakoj prostoriji, u
svemu kako je projektom za izvoĊenje instala-
cija veštaĉkog provetravanja to i predviĊeno.
243.48 IzvoĊaĉ radova se obavezuje, nakon uspešno
obavljenog probnog pogona, da sprovede
tehniĉka merenja instalacija veštaĉkog
provetravanja. Ova merenja obavlja radna
organizacija koja je registrovana za te poslove.
Rezultati tehniĉkog merenja se obraĊuju u pis-
menom izveštaju. Isti izveštaj sadrţi podatke
pojedinaĉno za svaku prostoriju, uĉinke izmena
vazduha, kao i brzine strujanja na otvorima za
prolaz vazduha. Podaci se proširuju i na poje-
dine sisteme veštaĉkog provetravanja i sve to
prikazuje uporedno - izmereno stanje sa para-
metrima koji su u projektima instalacije veštaĉ-
kog provetravanja predviĊeni.
244 PRIPREMA POTROŠNE SANITARNE TOPLE
VODE
244.1 Pri projektovanju instalacija za pripremu
potrošne tople vode za sanitarne potrebe u
stambenim zgradama koriste se sledeći
tehniĉki postupci:
a) Centralna priprema potrošne tople vode.
b) Pojedinaĉna priprema potrošne tople vode.
244.2 Za stambene zgrade preko 20 stanova koje se
povezuju radi zagrevanja, preko sistema
daljinskog grejanja iz gradskih blokovskih i
individualnih kotlarnica, predviĊaju se
postrojenja za centralnu pripremu tople vode
za sanitarne potrebe.
244.21 Potrebne koliĉine potrošne tople vode odreĊuju
se primenom tehniĉkih normativa za stambene
prostorije kao i za poslovne i druge prostorije u
stambenim zgradama.
Kod proraĉuna koliĉine potrošne tople vode za
sanitarne potrebe u stambenim zgradama vodi-
ti raĉuna da potrošnja vode za te namene sta-
lno raste. Tabelarni pregled potrošnje tople vo-
de za sanitarne potrebe prema nameni prosto-
rija u stambenim zgradama:
V GRUPA
Namena prostorija Topla voda l/dan
po osobi ttv=60°C
- Stan - kupatilo sa kadom 30-60
- Stan - kupatilo sa tušem 20-40
- Kancelarije 10
- Prodavnice 10-15
- Radionice 10-15
- Pranje rublja - kg. rublja 15-20
- Restorani - po mestu 15-30
244.22 Temperature potrošne tople vode za sanitarne
potrebe u stambenim zgradama:
- temperatura tople vode (ttv) pri izlasku iz
izmenjivaĉa toplote za sanitarne potrebe
iznosi ttv=60°C
- temperatura tople vode na potrošnom
mestu trn (mešana hladna i topla voda)
iznosi:
- kupanje, umivanje trn = 35° do 40° C
- kuhinjske potrebe trn = 50° do 55° C
- temperatura hladne vode iznosi: th = 10° C
244.23 U stambenim zgradama - u prostoru za
kotlarnice, toplotno predajne stanice smešta se
oprema za pripremu sanitarne tople vode, kao i
za njenu akumulaciju.
Koliĉina vode za akumuliranje odreĊuje se
prema najvećoj potrošnji sanitarne tople vode
za jedan ĉas. Razvod sanitarne tople vode do
potrošnih mesta izvodi se od ĉeliĉnih ili bakar-
nih cevi, a cirkulacija vode ostvaruje prinudnim
putem. U sistemu razvoda tople vode predviĊa
se stalna cirkulacija vode do svih potrošnih
mesta, tako da se omogući isticanje vode bez
ĉekanja.
244.24 Tehniĉka rešenja instalacija za pripremu
potrošne tople vode, cevni razvod, oprema za
merenje, predviĊaju se prema zahtevu
isporuĉioca toplote tehniĉkih sluţbi, gradskih i
blokovskih toplana. Za sluĉaj gde postoji
individualna kotlarnica, oprema za pripremu
potrošne vode odreĊuje se u saradnji sa
projektantom kotlovskog postrojenja.
244.25 Pri projektovanju dela instalacije za napajanje
postrojenja za pripremu tople vode, kao i
razvoda do potrošnih mesta obezbeĊuje se
tehniĉka saradnja izmeĊu struĉnjaka za termo-
tehniku i instalaciju vodovoda.
244.26 Kod izrade projekta postrojenja za pripremu
potrošne tople vode, predviĊa se kvalitetna
oprema za taĉno merenje potrošnje tople vode
za sanitarne potrebe za svaki stan.
244.3 U stambenim zgradama, gde se prostorije
zagrevaju pojedinaĉnim aparatima predviĊaju
se elektriĉni akumulacioni bojleri radi pripreme
potrošne tople vode.
39
V GRUPA
Bojleri se dimenzionišu prema normativima za
stambene i druge prostorije. Snabdevaju se po-
trebnom mernom i regulacionom opremom za
trajan i bezbedan rad.
245 UNUTRAŠNJE INSTALACIJE VODOVODA
245.1 Instalacije vodovoda
245.11 Opštideo
Snabdevanje stana i zgrade hladnom vodom
obezbeĊuje se sistemom instalacije vodovoda
hladne vode, koji se sastoji od:
- vodovodnog prikljuĉka za gradsku javnu
vodovodnu mreţu,
- ureĊaja za merenje utroška vode -
vodomera,
- glavnog odvodnog voda izvan zgrade,
- glavnih razvodnih vodova u zgradi,
- usponskih vodova-vertikala,
- dovodnih vodova do pojedinih izliva,
- raznih izliva vode,
- potrebnih elemenata i ureĊaja za sigurno
funkcionisanje i odrţavanje sistema
vodovoda.
245.12 Hidrauliĉki proraĉun instalacije vidovodne
mreţe hladne vode vrši se prema izlivnim
potrošnim mestima, odnosno prema sanitarnim
ureĊajima, pri ĉemu posebno treba voditi
raĉuna da sistem bude funkcionalan i
racionalan.
Na funkcionalno i racionalno dimenzionisanje
instalacije vodovodne mreţe utiĉe više faktora,
od kojih su najznaĉajniji:
- koliĉina vode na izlivnom mestu,
- pritisak vode na mreţi,
- brzina kretanja vode u cevovodima,
- jednovremenost rada izlivnih mesta.
Kao pribliţno taĉan i zadovoljavajući proraĉun
moţe se smatrati proraĉun prema broju jedini-
ca opterećenja (J. O.) i korišćenje tabele o gu-
bicima pritiska i brzinama kretanja vode po pro-
raĉunu dr. inţ. Jozefa Briksa prema graĊevin-
skom priruĉniku "Tehniĉar 5", izdanje GraĊe-
vinska knjiga, Beograd, 1979.
Za taĉnije proraĉune preporuĉuje se struĉna li-
teratura "Vodovod i kanalizacija u zgradama"
izdanje "GraĊevinska knjiga", Beograd, 1980.
godina.
245.13 Potrebna koliĉina vode odreĊuje se prema
broju i vrsti izlivnih mesta, odnosno prema
broju jedinica opterećenja (J. 0.) i to za:
- ĉesma, sudoper u kuhinji:
prikljuĉak 012 mm 1.004,0.
40
- ĉesma obiĉna, umivaonik:
prikljuĉak 012 mm 0.50 J.0.
- bide, pisoar, klozet sa visoko ili nisko postav
ljenim rezervoarom i vodo-kotlićem na plovak:
prikljuĉak 012 mm 0.25 J.0.
- klozet sa ispiraĉem na pritisak:
prikljuĉak 012 mm 6.00 J.0.
- perionik-trokadero:
prikljuĉak 012 mm 1.00 J.0.
- slavina za prikljuĉak mašine za pranje rublja:
prikljuĉak 012 mm 0.50 J.0.
- slavina za priklj. mašine za pranje posuĊa:
prikljuĉak 012 mm 0.50 J.0.
- baterija za mešanje hladne i tople vode za
kadu: prikljuĉak 012 mm 1.00 J.0.
- baterija za mešanje hladne i tople vode za
tuš: prikljuĉak 012 mm 0.50 J.0.
- peć u kupatilu sa kadom:
prikljuĉak 012 mm 1.00 J.0.
- baštenski-vrtni hidrant:
prikljuĉak 012 mm 1.50 J.0.
prikljuĉak 020 mm 8.00 J.0.
prikljuĉak 025 mm 23.00 J.0.
- poţarni hidrant:
prikljuĉak 050 mm 100.000 J.0.
- izlivni ventil sa punim mlazom:
prikljuĉak 012 mm 2.50 J.0.
prikljuĉak 020 mm 16.00 J.0.
prikljuĉak 025 mm 36.00 J.0.
prikljuĉak 030 mm 45.00 J.0.
prikljuĉak 040 mm 65.00 J.0.
prikljuĉak 050 mm 100.00 J.0.
-elektriĉni grejaĉi-bojleri zapremine (5-10) I
0.25 J.0.
-elektriĉni grejaĉi-bojleri zapremine (30-100) I
0.50 J.0.
245.14 Brzina proticanja vode u instalaciji vodovodne
mreţe stana i zgrade, je u granicama 1,0 -
2,0 m/sec.
245.15 U instalaciji vodovodne mreţe ne dozvoljava se
veći pritisak od 8 bar-a. Regulisanje pritiska u
cilju povećanja, ili smanjenja istog vrši se
posebnim ureĊajima.
245.2 Cevni materijal i armatura
245.21 Za unutrašnje instalacije vodovoda upo-
trebljavaju se cevi od bakra, livenog gvoţĊa i
ĉelika. Olovne cevi se mogu koristiti samo kao
veza izmeĊu dovodnih cevi i izliva i to samo
ako pritisak kod veze ne prelazi 6 bar-a.
Bakarne i ĉeliĉne pocinkovane cevi se koriste
do unutrašnjeg preĉnika od 75 mm za sve
pritiske u mreţi.
Ĉeliĉne asvaltne cevi - izolovane od spoljne i
unutrašnje korozije - koriste se za sve preĉnike
iznad 75 mm i za sve pritiske u mreţi. Cevi od
livenog gvoţĊa koriste se za sve pritiske i, po
pravilu, izvan zgrade. Fazonski komadi od

livenog gvoţĊa upotrebljavaju se i kod primene
ĉeliĉnih cevi.
Cevi od plastiĉne mase upotrebljavaju se samo
ako su standardne - po JUS-u i po izriĉitom
zahtevu investitora.
245.22 Za normalno funkcionisanje i odrţavanje
instalacije vodovodne mreţe hladne vode, na
istoj se ugraĊuje armatura za prigušenje i
regulisanje toka vode, za zaustavljanje, za
regulisanje pritiska, za ispuštanje vode i
vazduha, za merenje protoka i dr.
Osnovne grupe ovih armatura su:
- zatvaraĉi,
- ispušne armature,
- regulacione armature.
Materijali za izradu armatura su: liveno gvoţĊe,
kovano gvoţĊe, mesing, bronza i druge legure,
plastika.
245.23 Za ispiranje klozetskih šolja upotrebljavaju se
ispiraĉi sa rezervoarom i plovkom visoko ili
nisko ugraĊeni iznad klozetske šolje, ĉiji rad u
principu treba da bude bezšuman. Ispiraĉi na
pritisak se ne preporuĉuju.
245.24 Za visoke stambene zgrade, koje se sa
stanovišta zaštite od poţara posebno tretiraju
Pravilnikom o tehniĉkim normativima za
projektovanje, izvoĊenje i odrţavanje visokih
zgrada od strane nadleţnog organa za
protivpoţarnu zaštitu, obezbeĊuju se instalacije
vodovodne mreţe hladne vode u svemu prema
zahtevima nadleţnog organa, pri ĉemu se u
zgradi obezbeĊuje vodovodna instalacija sa
odgovarajućim brojem zidnih poţarnih
hidranata preĉnika najmanje 50 mm tako da
najviši odnosno najudaljeniji zidni poţarni
hidrant ima kapacitet gašenja najmanje 2,5
l/sec sa minimalnim radnim pritiskom najmanje
2 bar-a, a oko zgrade spoljna vodovodna
mreţa sa podzemnim hidrantima 0 80.
245.3 Zaštita od zagaĊenja vode i instalacija
245.31 Zabranjeno je neposredno spajanje instalacije
sa pijacom vodom iz gradskog vodovoda sa
individualnom vodovodnom instalacijom i
vodovodom industrijske vode. U ovim
sluĉajevima uzimanje vode iz gradskog
vodovoda moţe se vršiti preko posebnih
objekata.
Zabranjeno je neposredno spajanje klozetske
šolje sa vodovodnom instalacijom.
245.32 Kod ureĊaja za grejanje vode, parnih ureĊaja i
raznih fabriĉkih i tehniĉkih naprava na mestu
spoja sa dovodom cevi instalacije ugraĊuje se
takva armatura koja potpuno i sigurno spreĉava
vraćanje i usisavanje vode iz ovih ureĊaja u
mreţu instalacije.
245.33 Zabranjeno je provoĊenje vodovodnih cevi kroz
reviziona i druga okna kanalizacije.
245.34 Usponski vodovi hladne vode ne smeju se
postavljati u ţljebove kroz koje se vodi
V GRUPA
instalacija centralnog grejanja, kao ni pored
dimnjaka.
245.35 Ako se kanalizacione i vodovodne cevi
postavljaju u istom ţljebu, razdvajaju se tako da
razmak izmeĊu spoljnih ivica spojeva (muf,
spojnica) bude najmanje 5 cm.
245.36 Ukrštanje horizontalnih razvoda vodovodnih i
kanalizacionih cevi izvodi se tako da
vodovodne cevi prolaze iznad kanalizacionih
cevi.
245.37 Donja ivica izliva je najmanje 2 cm iznad gornje
ivice preliva (npr.: kod kade za kupanje i si.). Izlivi
koji su spojeni sa otvorenim sudovima
pomoću gumene ili sliĉnih cevi, imaju
protivpovratni zatvaraĉ koji automatski
spreĉava vraćanje vode iz suda u instalaciju.
245.38 Rezervoari koji se pune preko automatskih
ureĊaja za zatvaranje, imaju takve prelive da
mogu odvoditi svu vodu koju daje potpuno
otvoreni izliv.
245.39 Zabranjeno je neposredno spajanje parnih
kotlova, kotlova i strojeva za pranje, kuvanje,
ĉišćenje i bojadisanje kao i hidrauliĉkih ureĊaja
inţektora i si., sa instalacijom spojenom na
gradsku vodovodnu mreţu.
245.3(10) UreĊaji za ispitivanje instalacije na vodeni
pritisak imaju pored iznetih mera sigurnosti, i
posebnu armaturu za zatvaranje.
245.3(11) Armature za praţnjenje raznih vodova
instalacije postavljene su tako da već ispuštenu
vodu ne mogu nikako usisivati u mreţnu
instalaciju.
245.3(12) Svi ureĊaji za zaštitu instalacija vodovoda od
zagaĊenja, postavljaju se na pristupaĉnim
mestima i ugraĊuju tako da se mogu lako i brzo
pregledati.
245.4 UreĊaji za povećanje pritiska
245.41 UreĊaji za povećanje pritiska ugraĊuju se kod
unutrašnjih instalacija vodovoda kada normalni
pritisak u gradskoj vodovodnoj mreţi nije
dovoljan (zbog visine zgrade, velike potrošnje
vode nekog većeg kompleksa ili zbog
povremenog pada pritiska usled
preopterećenja uliĉnog dovoda), da osiguraju
uredno snabdevanje vodom.
UgraĊivanje ureĊaja za povećanje pritiska mo-
ţe se dozvoliti samo ako ni jedno jeftinije ili je-
dnostavnije rešenje ne zadovoljava (povećanje
preĉnika svih vodova, izbegavanje pribora koji
izazivaju velike gubitke pritiska i t. si.).
245.42 UreĊaji za povećanje pritiska kod visokih
zgrada po pravilu, projektuju se tako da se
pomoću njih snabdevaju vodom oni spratovi za
koje nije dovoljan pritisak iz gradske
vodovodne mreţe; niţi spratovi se snabdevaju
neposredno iz gradske mreţe.
245.43 Kod svakog ureĊaja za povećanje pritiska
predviĊa se obilazni vod preko koga se vrši
neposredno snabdevanje instalacije vodom,
bilo u sluĉaju kvara na ureĊaju, bilo kod
poboljšanja pritiska u gradskoj mreţi.
41
V GRUPA
245.44 Prikljuĉak ureĊaja za povećanje pritiska ne
moţe se izvesti bez prethodne saglasnosti
nadleţnog preduzeća "Gradski vodovod i
kanalizacija". Prikljuĉak moţe biti direktno na
uliĉni cevovod, sa rezervoarom bez pritiska i
rezervoarom - usisni vazdušni kotao pod
pritiskom.
245.45 Rezervoar bez pritiska je neophodan kod svih
potrošaĉa koji rade sa bakteorološki opasnim
otrovnim materijama i imaju svoje individualne
vodovode za proizvodne svrhe, a vodu iz
gradskog vodovoda troše ne samo za piće već
povremeno i za tehnološki postupak. Isto tako,
rezervoar bez pritiska se primenjuje kada se
ureĊaj za povećanje pritiska koristi samo u
vreme nestašice vode (npr. u letnjim
mesecima).
245.46 Usisni vazdušni kotao moţe biti:
- sa prikljuĉkom na kompresor za dovod
vazduha pod pritiskom, i
- sa dovodom i odvodom vazduha preko
vazdušnog ventila.
245.47 UreĊaji za povećanje pritiska postavljaju se u
posebne prostorije u podrumu zgrade ili u
prizemlju ako je zgrada bez podruma.
Prostoriju urediti kao vodovodnu crpnu stanicu.
Veliĉina prostorije zavisna je od kapaciteta
ureĊaja, od naĉina njegovog prikljuĉivanja na
gradsku mreţu, kao i od mogućnosti njegovog
smeštaja u zgradi.
245.48 Za ureĊaje za povećanje pritiska daje se
poseban elektromašinski projekat po vaţećim
tehniĉkim propisima.
245.5 Izrada instalacije
245.51 Cevi se polaţu po pravoj liniji. U horizontalnom
i vertikalnom pravcu na pristupaĉnim mestima
bez oštrih krivina. Svi vodovi se rasporeĊuju
pregledno i polaţu u usponu prema izlivu.
Radi smanjenja hidrauliĉnog udara svi uzlazni
vodovi-vertikale, naroĉito kod duţih vodova i
većih pritisaka, po pravilu, na najvišem mestu
imaju izlivno mesto - toĉeću slavinu.
245.52 Glavni razvodni i vertikalni vodovi imaju
armaturu za zatvaranje sa ispustom za
praţnjenje, a dovodni vodovi imaju armaturu za
zatvaranje ispred svakog izliva.
Ako je više izliva u jednoj prostoriji bez klozeta
spojeno na isti dovodni vod, moţe se predvideti
samo jedna zajedniĉka armatura za zatvaranje.
245.53 Armatura za zatvaranje ugraĊuje se na
pristupaĉnim i zaštićenim mestima. Kad god je
to moguće, odvojci razdelnih glavnih vodova za
pojedine vertikale grupišu se na jednom mestu
gde se ugraĊuju i armature za zatvaranje sa
ispustom. Svaki odvojak razdelnog glavnog
voda kod svoje armature nosi broj vertikale
koju snabdeva vodom. Ovi razdelnici, po
pravilu, postavljaju se u blizini vodomera i u
posebnoj prostoriji.
245.54 Vodovodne cevi u zgradama polaţu se po
zidovima neposredno ili u posebnim
42
udubljenjima dovoljno prostranim da se cevi
mogu lako ugraditi, zaštititi i popraviti. U
podrumskim - suterenskim prostorijama
vodovodne cevi postavljaju se vidno po
zidovima ili ispod plafona na pogodnom
odstojanju, zaštićene od termiĉkih uticaja.
Usponski vodovi - vertikale i razvodna mreţa
po spratovima, po pravilu su nevidljivi, odnosno
iznad poda.
Radi zaštite od zamrzavanja cevi se, po
pravilu, polaţu po unutrašnjim zidovima
prostorije. Polaganje u podu dozvoljava se
samo ako nema druge mogućnosti.
245.55 Cevi poloţene u zemlji van zgrade ukopavaju
se najmanje 1 m, u zgradama bez podruma
0,80 m, a u podrumu 0,30 m ispod poda.
Ukopane cevi zaštićuju se od mehaniĉkog
kvara. Ĉeliĉno pocinkovane cevi spolja se
zaštićuju sa dva sloja bitumena i jednim
omotom jute i polaţu u sloju peska od najmanje
5 cm.
245.56 Ĉeliĉno pocinkovane i bakarne cevi priĉvršćuju
se uz zidove sa kukama ili ogrlicama najmanje
na svakih 2 m, vodeći raĉuna da se cevi ne
oštete ili ulube. Za bakarne cevi upotrebljavaju
se bakarne kuke ili ogrlice. IzmeĊu cevi i kuke -
ogrlice postavlja se elastiĉna podloga.
245.57 Na prolazima cevi kroz zidove ostavlja se
slobodan prostor oko cevi najmanje 2 cm i na
takvim mestima se cev ne srne nastavljati.
245.58 Uzidane cevi zaštićuju se od korozivnog
dejstva maltera.
245.6 Uzemljenje instalacije vodovoda
245.61 Instalacija vodovoda vezuje se - uzemljuje na
sabirnicu za izjednaĉavanje potencijala shodno
Uslovima za projektovanje elektriĉnih
instalacija u stanu i zgradi, taĉka 241.
Vodomer premostiti odgovarajućim provodni-
kom. Vrednost elektriĉnog otpora metalne in-
stalacije izmeĊu dve najudaljenije taĉke mora
biti u granicama preporuka i propisa ERO
"Elektrodistribucija - Beograd".
245.62 Vodovodne cevi i izlive na krovovima i
terasama spojiti sa gromobranskim vodovima
za uzemljenje.
245.7 Prikljuĉak za gradski vodovod
245.71 Vodovodni prikljuĉak preĉnika do 50 mm/50
mm, po pravilu se sastoji od prikljuĉne
garniture, dovodne cevi i vodomera sa
odgovarajućim ventilima i izvodi se prema
propisima nadleţnog preduzeća "Vodovod i
kanalizacija".
Vodovodni prikljuĉak od liveno gvozdenih cevi i
drugih cevi preĉnika iznad 50 mm/50 mm,
prikljuĉuje se na gradsku vodovodnu mreţu
preko posebnog fazonskog komada sa
zatvaraĉem u sporazumu sa nadleţnim
preduzećem "Vodovod i kanalizacija". Kod svih

zatvaraĉa predvideti zaštitna okna. Materijal za
prikljuĉak odreĊuje nadleţno preduzeće
"Vodovod i kanalizacija".
245.72 Za svaki ulaz-posebno stepenište, predviĊa se
poseban vodovodni prikljuĉak sa vodomerom.
245.73 Zabranjeno je polaganje vodovodnog prikljuĉka
na mestima gde se moţe oštetiti materijal s
obzirom na trajnost ili higijenske zahteve.
Takva su mesta: nuţniĉke jame, Ċubrišta,
smetlišta, javna i individualna kanalizacija,
tresetišta, stovarišta drva, kanali za grejanje,
dimnjaci, peći i t. si.
Prikljuĉak se izvodi tek pošto se takvo mesto
uredi i nedostaci otklone, odnosno pošto se
promeni trasa prikljuĉka.
245.74 Vodomeri po kojima se odreĊuje utrošak vode
postavljaju se u posebna okna - skloništa za
vodomere. Sklonište za vodomer moţe biti u
zgradi ili izvan nje.
245.75 Ako u nekoj zgradi ima korisnika-potrošaĉa sa
razliĉitim uslovima plaćanja utroška vode, onda
se na istom prikljuĉku postavljaju posebni
vodomeri za te potrošaĉe. Ovi se posebni
vodomeri postavljaju sa glavnim vodomerom
zgrade u istom ili odvojenom skloništu.
Sklonište za smeštaj vodomera mora biti ĉisto i
suvo, vodomer dobro zaštićen od mraza i toplo-
te kao i od podzemne i površinske vode. Obez-
beĊuje se u svako doba slobodan pristup do
vodomera kako bi se bez teškoća radilo i ĉitao
utrošak vode. Prostorija gde je smešteno sklo-
nište za vodomef ne moţe se koristiti za skla-
dište ili ma kakvu drugu svrhu.
245.76 Odluka o postavljanju pojedinaĉnih aparata za
merenje potrošnje vode po stanu donosi se za
svaki konkretan sluĉaj.
245.8 Ispitivanje instalacije vodovoda
245.81 IzvoĊaĉ instalacije prijavljuje nadleţnom
organu dovršenje nove ili prepravku postojeće
instalacije radi ispitivanja i prijema. Ispitivanje
vrše radnici nadleţnog organa najkasnije 3
dana od dana podnošenja prijave.
Dozvoljava se ispitivanje i pojedinih delova in-
stalacije prema rasporedu koji odredi nadleţni
organ. U ovom sluĉaju se ćela instalacija po
završenoj izgradnji ponovo ispituje radi kontrole
spojnih mesta.
Ispitivanje se vrši u prisustvu izvoĊaĉa radova
koji daje sva potrebna sredstva i pomoćnu rad-
nu snagu. Jedan baţdareni manometar daje
nadleţni organ i on je merodavan.
245.82 Na instalaciji se ispituje nepropustljivost svih
delova, kvalitet upotrebljenog materijala i
izvoĊenja radova, kao i elektriĉni otpor shodno
taĉki 245.61
245.83 Ispitivanje nepropustljivosti vrši se pod
hidrauliĉkim pritiskom koji je dva puta veći od
redovnog radnog pritiska na mestu prikljuĉka i
iznosi najmanje 12 bar-a.
V GRUPA
Instalacija se ostavlja pod pritiskom sve dok se
ne pregledaju svi delovi instalacija, a najmanje
10 minuta. Pritisak se meri na najniţem mestu
instalacije.
246 UNUTRAŠNJE INSTALACIJE KANALIZACIJE
246.1 I nstalacije kanalizacije
246.11 Opštideo
246.111 Eliminacija otpadnih i fekalnih voda iz stana
zgrade, kao i eliminacija atmosferskih voda sa
krovnih površina, terasa, loĊa, balkona zgrade i
dvorišnih površina neposredno oko zgrade,
obezbeĊuje se sistemom instalacije
kanalizacije koja se sastoji od:
- sanitarnih objekata i slivnika sa izlivima za
odvod otpadnih i fekalnih voda i slivnika za
prihvatanje atmosferskih voda,
- odvodnih kanala kod pojedinih izliva,
- odvodnih kanala za više izliva,
- vertikalnih kanala - vertikala za otpadne i
atmosferske vode i oluĉnih vertikala,
- sabirnih odvodnih kanala za jedan i više
vertikalnih kanala,
- glavnog odvodnog kanala,
- revizionih fazonski+r delova na kanalima i
revizionih okana,
- kanalizacionog prikljuĉka, koji je veza sistema
unutrašnje instalacije kanalizacije sa
sistemom gradske kanalizacije
246.112 Hidrauliĉki proraĉun instalacije kanalizacije vrši
se prema koliĉinama izliva pojedinih sanitarnih
objekata i ureĊaja i jednovremenosti korišćenja
istih, za otpadne i fekalne vode, a prema
intenzitetu padavina - kiše i vremenu trajanja
za odnosnu slivnu površinu, za atmosferske
vode.
Hidrauliĉki proraĉun kanalizacije za otpadne i
fekalne vode vrši se prema uputstvima iznetim
u graĊevinskom priruĉniku "Tehniĉar 5" izdanje
"GraĊevinska knjiga", Beograd 1979. pri ĉemu
se preporuĉuje i korišćenje struĉne literature
"Vodovod i kanalizacija u zgradama", izdanje
"GraĊevinska knjiga", Beograd 1980.
Hidrauliĉki proraĉun kanalizacije za atmosfer-
sku vodu vrši se prema uputstvima iznetim u
priruĉniku "Tehniĉar 5" 1979. godine, i struĉnoj
literaturi "Vodovod i kanalizacija u zgradama".
246.113 Svako imanje-zgrada kanališe se tako da se
sve upotrebljene i atmosferske vode prihvate i
preko unutrašnje instalacije provedu
neposredno u gradsku kanalizacionu mreţu.
U sluĉaju da se zbog konfiguracije terena i po-
loţaja gradskog kanala ne moţe sva kanalisa-
na voda odvesti neposredno gradski kanal po-
red zgrade-imanja, moţe se kanalisanje izvršiti
i preko susednih parcela u niţi gradski, kanal.
43
V GRUPA
246.114 Preko kanalizacione instalacije mogu se
odvesti u gradsku kanalizacionu mreţu:
- sve upotrebljene vode,
- fekalije razblaţene vodom da mogu oticati,
- sve atmosferske-površinske vode, i
- podzemne vode prema posebnom odobrenju
Zabranjeno je u kanale odvoditi, bez
prethodnog kondicioniranja, sve agresivne
teĉnosti štetne po zdravlje ĉoveka i trajnost
kanala.
Zabranjeno je uvoditi u kanal zapaljive i eks-
plozivne teĉnosti kao i teĉnosti ĉije je isparenje
opasno po zdravlje ĉoveka. Preduzeće "Vodo-
vod i kanalizacija" svojim uslovima propisuje
koje se teĉnosti upuštaju u gradsku kanalizaci-
ju.
246.12 Cevni materijal
246.121 Za unutrašnje instalacije kanalizacije
upotrebljavaju se cevi kruţnog preseka iznutra
glatke, od materijala koji je trajan i postojan, i
to:
a) Kod odvoĊenja upotrebljenih voda:
- Za sve kanale ukopane u teren po pravilu, se
upotrebljavaju keramiĉke cevi i delovi. Mogu
se upotrebiti i liveno gvozdene cevi tipa
vodovodnih cevi za pritisak od 2,5 bar-a ako
to specijalni uslovi zahtevaju. Izuzetno i na
zahtev investitora mogu se upotrebiti i azbest-
cementne cevi ili od plastiĉne mase.
- Za sve kanale iznad terena u zgradi, a
naroĉito za vertikale - po pravilu se
upotrebljavaju liveno-gvozdene cevi i delovi.
Izuzetno i na zahtev investitora, mogu se
upotrebiti keramiĉke, olovne i azbest-
cementne cevi i delovi ili cevi od plastiĉne
mase.
b) Kod odvoĊenja atmosferskih i podzemnih
voda:
- Za sve kanale ukopane u teren mogu se
upotrebiti keramiĉke cevi, azbest-cementne,
betonske cevi i delovi kao i cevi od plastiĉne
mase.
- Za sve kanale ukopane u teren modi, po
pravilu, se upotrebljavaju liveno gvozdene
cevi. Izuzetno i na zahtev investitora, mogu se
upotrebiti keramiĉke i azbest-cementne cevi
od plastiĉne mase.
246.13 Izgradnja instalacije
246.131 Delovi instalacije kanalizacije zgrade koji su
pod stalnim ili povremenim uticajem uspora
uliĉnog kanala, prikljuĉuju se uz preduzimanje
posebnih mera.
246.132 U cilju zaštite mreţe instalacije od
zamrzavanja, kanali izvan zgrade postavljaju
se najmanje 1 m ispod površine terena. U
zgradi gde kanali prolaze kroz hladne prostorije
predviĊa se posebna termiĉka zaštita. Isto tako
44
izbegava se postavljanje kanala na spoljne
zidove ili u stepeništu koje se ne zagreva.
246.133 Preporuĉuje se postavljanje kanalske mreţe za
upotrebljene i atmosferske vode van zgrade i
unutar zgrade, tako da bude relativno lako
pristupaĉna za kontrolu i odrţavanje, kao i
intervenciju u sluĉaju opravke.
246.134 Na kanal za odvod upotrebljene vode koja
sadrţi veće koliĉine masne i lake teĉnosti,
postavlja se poseban separator za zadrţavanje
masnih i lakih materijala.
246.135 Na slivnicima u dvorištima i garaţama
postavljaju se propisani taloţnici za hvatanje
mulja i peska. U garaţama gde se vrši pranje
vozila, predviĊa se poseban taloţnik za
zadrţavanje mulja sa obaveznim separatorom
masnoće i lakih teĉnosti.
Nivo vode u slivnicima i taloţnicima mora biti
dovoljno ispod terena kao obezbeĊenje zaštite
od mrţnjenja.
246.136 Prelivi iz rezervoara za vodu, prelivi od ĉesmi,
vodoskoka i si. kao i svi prelivi i odvodi kod
kojih se ne obnavlja voda u vodenom zatvaraĉu
a nalaze se u zgradi ne smeju se neposredno
spojiti sa kanalom instalacije, već se ti prelivi
izvode izvan zgrade ili se preko posebnih cevi
slobodno izlivaju nad slivnikom u zgradi.
Prelivi koji sluţe za obezbeĊenje izlivanja vode
iz umivaonika, pisoara i si., uvode se u vodeni
zatvaraĉ, ali iznad nivoa vode u zatvaraĉu.
246.137 Za odvoĊenje podzemne - drenaţne vode,
sprovodnici te vode obezbeĊuju se protiv
uspora vode iz kanala.
Spajanje sa uliĉnim kanalom vrši se samo pre-
ko posebnog revizionog okna, taloţnika uz po-
sebnu saglasnost preduzeća "Vodovod i kana-
lizacija".
246.138 Polaganje kanalizacionih cevi izvan zgrade,
bez obzira na vrstu materijala vrši se na sloju
peska debljine najmanje 10 cm. Po izvršenom
polaganju, kanalske cevi se prepokrivaju
peskom debljine 10 cm.
Na stenovitom terenu ili na mestima gde kanal-
ska cev prolazi kroz zid, dno rova odnosno ot-
vor zida, postavlja se najmanje za 10 cm niţe
od spoljne površine naglavka cevi.
UziĊivanje horizontalne mreţe kanala nije doz-
voljeno.
Zatrpavanje kanalskog rova, posle prepokriva-
nja cevi peskom, vrši se sitnom zemljom u slo-
jevima debljine najviše 30 cm i ruĉnim nabija-
njem.
246.139 Minimalne dimenzije cevnih kanala kod insta
lacije kanalizacije su:
- glavni odvodni kanal i prikljuĉak: 0 150 mm,
- kanal za vodu jednog oluĉnjaka i
oluĉne vertikale: 0 125 mm,
- kanal za dvorišni slivnik: 0 100 mm,
- vertikale za klozet: 0 100 mm,
- vertikale za kuhinje, kupatila,
ĉesme i si.: 0 70 mm,

- dvorišna ĉesma: 0 75 mm,
- odvod jedne klozetske šolje: 0 100 mm,
- odvod jednog umivaonika: 0 50 mm,
- odvod perionice: 0 100 mm,
- odvod od kade i tuša: 0 70 mm, i
- odvod sudopera: 0 70 mm.
Ne dozvoljavaju se manji preĉnici od 50 mm.
Veće dimenzije treba obrazloţiti hidrauliĉkim
proraĉunom.
246.13(10)U pravcu kanalske vode ne dozvoljava se
prelaz iz većeg u manji preĉnik kanala niti se
kanal srne raĉvati u više ogranaka.
246.13(11) Dozvoljeni padovi kod horizontalnih kanala
kreću se od 2% do 10% zavisno od cevnog
materijala. Izuzetno, u pojedinim sluĉajevima
moţe se dozvoliti minimalni pad od 1% uz
predviĊanje posebnog ispiranja i više
revizionih okana.
Kanal treba po celoj duţini da ima jedan pad
bez preloma, a ni u kom sluĉaju ne dozvoljava
se prelom iz većeg kanala ka manjem padu
bez kaskade. Kaskade se primenjuju ako je
pad veći od 10%. Kaskada se postavlja u
posebno okno, snabdevena je otvorima za
reviziju - revizionim komadima - u gornjem i
donjem kanalu. Ako se etapno izgraĊuje
samo jedan deo zgrade onda se kod
projektovanja kanališe ćela parcela - zgrade i
prema tome odreĊuje pad kanala.
246.13(12)1) svakoj zgradi - parceli predviĊa se jedan
glavni odvodni kanal. Ako zgrada ima
dugaĉak front prema uliĉnom kanalu (kada
prelazi duţinu od 30 m) postavljaju se dva i
više glavnih odvodnih kanala sa posebnim
spajanjem na uliĉni kanal.
246.13(13) Glavni odvodni kanal se najkraćom linijom
prikljuĉuje na gradski kanal.
Svi kanali unutrašnjih instalacija koji se polaţu
van zgrade paralelno sa spoljnim zidovima
zgrade udaljeni su od zida najmanje 1,50 m.
246.13(14) Svi prelomni kanali kojima se odvode otpadne
vode iz klozetskih šolja, bilo u vertikalnom ili
horizontalnom smeru, rešavaju se samo
pomoću lukova a nikako pomoću kolena.
Spajanje svih kanala u horizontalnoj mreţi
meĊu sobom moţe se vršiti samo pomoću
luĉnih ili kosih raĉvi pod uglom od 45° i lukom
od 45°. Izuzetno za kanale manjih dimenzija
dozvoljeno je spajanje sa raĉvom pod uglom
od 90°.
246.13(15) Kišni oluci i oluĉne vertikale sluţe jedino za
odvoĊenje atmosferskih voda. Kišni oluci se
postavljaju vertikalno i najkraćim putem
spajaju sa kanalom instalacije ili gradskim
kanalom.
Ne dozvoljava se spajanje više kišnih oluka u
jedan iznad površine terena sa strane fasade.
Svi oluci sa strane ulice vezuju se - ako ima
uslova - za kanalsku mreţu.
Kod kanalisanja po separacionom sistemu,
zabranjeno je uvoĊenje atmosferskih voda u
V GRUPA
kanal za upotrebljene vode. Zabranjeno je
uvoditi neĉistu vodu u oluĉne vertikale i oluke.
246.13(16) Slivnici umivaonika, sudopera, ĉesmi i si.,
imaju stalnu nepokretnu rešetku kroz koju
jedino voda odlazi u kanal. Otvori na rešetki
ne smeju imati veći preĉnik od 10 mm,
odnosno kako je standardima JUS-a
propisano. Ispod rešetke se nalazi vodeni
zatvaraĉ.
246.13(17) Klozetske šolje postavljaju se tako da budu
slobodne sa svih strana i da se mogu ispirati
vodom. Ispiranje vodom vrši se preko
rezervoara sa plovkom.
Preĉnik dovodne cevi od rezervoara sa
plovkom do šolje iznosi najmanje 32 mm i po
mogućstvu spaja rezervoar sa šoljom bez
preloma. UziĊivanje ove cevi se izbegava, a
ukoliko se uzida zaštićuje se od korozivnog
dejstva maltera.
246.13(18) U cilju provetravanja instalacija kanalizacije,
spaja se glavni odvodni kanal na uzvodnom
kraju sa oluĉnom vertikalom, gde to nije
moguće postavlja se radi provetravanja
posebna vertikala.
Glavne kanalizacione vertikale radi
provetravanja, bez suţavanja i prelamanja
produţuje se iznad krova - terase - najmanje
1 m. U sluĉaju da se izlaz vertikale nalazi kod
prozora ili ma kakvog otvora iz prostora za
stanovanje, vertikala se produţuje najmanje 1
m iznad prozora odnosno otvora.
Više sprovodnika za provetravanie - krajevi
vertikale iznad najviših odvoda spajaju se u
jedan zajedniĉki uz srazmerno njegovo
proširenje i detaljno obrazloţenje. Ako se
sprovodnik za provetravanje ne moţe
sprovesti potpuno vertikalno, moţe se
postaviti u nagibu koji ne srne biti manji od
1:5.
Svaki sprovodnik za provetravanje mora biti
širi od vertikale za 50 mm, poĉevši od 0,50 m
ispod površina krova ili terase. Sprovodnik se
završava ventilacionom pokrivenom glavom
na kojoj je zbir otvora dva puta veći od
površine preseka sprovodnika.
246.13(19) Zabranjeno je spajanje sprovodnika za
provetravanje sa dimnjacima ili drugim
kanalima za provetravanje u zgradi.
246.13(20) Provetravanje kratkih sprovodnika - vertikala -
preko kojih se kanališu slivnici, umivaonici i
si., moţe se izostaviti ako je onemogućeno
praţnjenje vodenog zatvaraĉa usled
isisavanja.
246.13(21) Kišni oluci koji se izlivaju neposredno u
kanalsku mreţu ne smeju imati vodeni
zatvaraĉ, već se spajaju sa kanalom preko
oluĉnjaka sa koficom za hvatanje lišća i
drugih ĉvrstih predmeta.
Ako takav oluk poĉinje u blizini prozora, onda
se predviĊa vodeni zatvaraĉ koji se
obezbeĊuje od smrzavanja. Sliĉan je sluĉaj i
kod slivnika na prohodnim terasama, koji su
zbog zaštite od mrţnjenja bez vodenog
zatvaraĉa. I na njihovim vertikalama se na
pogodnom mestu predviĊa vodeni zatvaraĉ.
45
V GRUPA
246.13(22) Na svakoj zgradi predviĊa se najmanje jedna
oluĉna vertikala koja se bez vodenog
zatvaraĉa vezuje za kanalsku mreţu
instalacije.
246.13(23) Sprovodnici za provetravanje instalacije
kanalizacije su od liveno-gvozdenih cevi
spojenih olovom, azbest-cementnih cevi,
keramiĉkih, bakarnih, olovnih i cevi od jaĉe
pocinkovanog lima.
Mogu se primeniti i cevi od plastiĉne mase
ako su standardizovane za upotrebu.
246.13(24) U cilju spreĉavanja izlaţenja gasova iz kanala
kroz sanitarne objekte preko kojih se odvodi
upotrebljena voda, isti se zaštićuju vodenim
zatvaraĉima - sifonima. Vodeni zatvaraĉi, po
pravilu imaju oblik "V" ili "S" tako da je zatvor
vodom siguran. Mogu se graditi i u obliku
pregrada i kolena. Ne dozvoljava se
zatvaranje pomoću pokretnog zvona, kugle,
kapka, i si. Materijal za vodene zatvaraĉe je
isti kao i za kanalizacioni materijal i sanitarne
objekte.
Zabranjena je upotreba cinka.
246.13(25) Preĉnik - otvor vodenog zatvaraĉa ne moţe
biti veći od otvora kroz koji se voda izliva, tako
da preĉnik mora biti:
- ispod umivaonika i si.: 32-44 mm,
- ispod sudopere i kuhinjskih ĉesama: 50 mm,
- ispod slivnika u podu: 50, 70 do 100 mm,
- ispod klozetske šolje: 80-100 mm,
- ispod slivnika u kupatilu: 70 mm,
- ispod slivnika u dvorištu: 100-125 mm.
246.13(26) Rešetke na slivnicima umivaonika i si. imaju
toliko rupa - otvora - da zbir površina tih
otvora ne bude manji od polovine slobodne
površine otvora vodenog zatvaraĉa.
246.13(27) Stub vode u vodenom zatvaraĉu ima
najmanju visinu: kod klozetske šolje 55 mm,
kod kišnih slivnika 100 mm, a kod ostalih
objekata 70 mm.
246.13(28) Svaki vodeni zatvaraĉ ima otvor radi ĉišćenja,
koji se hermetiĉki zatvara. Ovaj otvor mora biti
pristupaĉan.
246.13(29) Gde postoji mogućnost praţnjenja vodenog
zatvaraĉa - isisavanje, predviĊaju se posebne
mere za onemogućavanje ovog praţnjenja.
246.13(30) Svaki glavni odvodni kanal na instalaciji ima
reviziono okno za ĉišćenje kanala.
Prvo - glavno reviziono okno postavlja se, po
pravilu, najmanje 2 mm iza regulacione linije,
odnosno iza graĊevinske linije, ukoliko se ista
poklapa sa regulacionom linijom. Izuzeci se
obrazlaţu.
Okna su okrugla ili pravougaona, zidana i
betonska, malterisana cementnim malterom ili
fugovana, i opremljena su tipskim
penjalicama i poklopcem koji dobro zatvara
silaz u okno bez otvora za izlaz gasova.
Ako je okno okruglog preseka, najmanji
preĉnik na dnu je 90 cm. Kod pravougaonog
46
okna strana u pravcu kanala najmanje je 100
cm, a druga 80 cm. Otvor silaza u okno je
najmanje preĉnika 60 cm.
Ukoliko je okno plitko da radnik ne moţe u
isto vreme da siĊe, onda je najmanja
dimenzija 60 cm
246.13(31) Reviziono okno se postavlja na svakom spoju
horizontalnih odvodnika ako je vertikala
udaljena od spoja više od 1 m. Isto tako,
reviziono okno se postavlja kod preloma pada
- kaskade i na mestima gde odvodnici
menjaju pravac ili su pravci duţi od 24 m. Po
pravilu, razmak revizionih okna u pravoj liniji
nije veći od duţine jednake 160 preĉnika
odvodnika.
246.13(32) Kod kanala koji odvode upotrebljene, naroĉito
fekalne vode, radi spreĉavanja izlaza gasova
iz kanalske mreţe u revizionim oknima
ugraĊuju se na kanalu rezervni komadi sa
poklopcem, koji se mogu specijalnim
zategama priĉvrstiti.
Kod kanala koji odvode samo atmosferske
vode moţe se mesto revizionog komada sa
poklopcem, na podu revizionog okna izraditi
kineta malterisana gletovanim cementnim
malterom.
246.13(33) Marka betona kod betonskih revizionih okana
ne moţe biti manja od MB15.
246.13(34) Prema propisima civilne zaštite kanalizacione
instalacije ne prolaze kroz skloništa od
napada iz vazduha. Ukoliko se sprovoĊenje
odvodnog kanala ne moţe izbeći, on se
posebno obezbeĊuje aN se u tom sluĉaju u
prostorijama skloništa ne dozvoljava izgradnja
revizionog okna.
246.13(35) U sluĉaju da ne postoji mogućnost pri-
kljuĉenja zgrade na gradsku kanalizacionu
mreţu, uslove za kanalisanje daje gradski
organ nadleţan za poslove sanitarne
inspekcije.
U ovom slu ĉaju kanališ u se sam o
upotrebljene - fekalne vode, dok se
atmosferske vode slobodno izlivaju na okolnu
površinu terena ili odvode posebnom mreţom
- separacionim sistemom.
246.13(36) Zabranjeno je, bez preĉišćavanja i
dezinfikovanja, ispuštanje upotrebljenih voda
u obliţnje reĉne tokove ili upijajuće bunare.
246.13(37) Posle izgradnje gradske kanalizacije pored
zgrade koja je dotle imala individualno
kanalisanje, ista se u najkraćem roku spaja sa
gradskim kanalom.
246.14 Ispitivanje i prijem instalacija
246.141 IzvoĊaĉ instalacije prijavljuje nadleţnom
organu dovršenje nove i prepravke postojeće
instalacije radi ispitivanja i prijema. Ispitivanje
vrše radnici nadleţnog organa najkasnije 3
dana posle podnošenja prijave.
Dozvoljava se i ispitivanje pojedinih delova
instalacije ako se sa tim saglasi nadleţni organ
koji odreĊuje i raspored ispitivanja.

Ispitivanje se vrši u prisustvu izvoĊaĉa radova
koji daje sva potrebna sredstva i pomoćnu rad-
nu snagu.
246.142 Instalacija se ispituje na nepropustljivost,
kvalitet upotrebljenog materijala i izvoĊenja
radova, kao i elektriĉni otpor shodno Uslovima
za projektovanje elektriĉnih instalacija u stanu i
zgradi, taĉka 241.
247.2.
247 LIFTOVI
247.1 Polazne osnove za rešenje vertikalnog
saobraćaja putnika i roba u stambenim
zgradama Beograda:
a) Vertikalni saobraćaj putnika i roba obavlja
se liftovima na elektriĉni pogon domaće
proizvodnje. Ovaj saobraćaj mora biti bez-
bedan, pouzdan, kvalitetan i komforan.
b) Najmanje jedan od ugraĊenih liftova mora
imati dimenzije kabine koje dozvoljavaju
prevoz zdravih i hendikepiranih putnika i
robe, ukljuĉujući protivpoţarnu opremu, bi
cikle i kabasti nameštaj.
c) Liftovi se obavezno ugraĊuju u svaku sta
mbenu zgradu koja ima prizemlje i ĉetiri ili
više nadzemnih etaţa, raĉunajući od najni
ţeg ulaza (za putnike) u zgradu. U ovaj
broj se ne raĉuna gornja etaţa najvišeg
stana.
d) Svaki lift ima stanicu na svakoj etaţi na ko
joj su ulazi u stanove ili druge prostorije,
koje stanari koriste.
e) Za svaki lift radi se poseban projekt. Proje
kat liftovskog postrojenja radi se na osnovu
svih vaţećih propisa i projektnog zadatka.
Projekat mora biti usaglašen sa arhitekton-
sko-graĊevinskim projektom i svim drugim
projektima zgrade. Projekat lifta je sastavni
deo projekta zgrade.
f) Svaki ulaz u zgradu, u kome se na bazi
propisa ugraĊuju liftovi, mora imati liftove
koji obezbeĊuju dovoljan kapacitet verti
kalnog saobraćaja.
g) Pri bilo kojim aktivnostima oko liftova, pri
projektovanju, montaţi i odrţavanju poštuju
se odredbe "Pravilnika o tehniĉkim mera-
ma i uslovima za liftove" ("SI. list SFRJ" br.
51/70), kao i svi drugi vaţeći propisi i sta
ndardi za liftove i sve odgovarajuće odred
be iz drugih propisa koje utiĉu na projekto
vanje liftova, osim kada su blaţi od propisa
u ovom materijalu. Kada Savezni zavod za
standardizaciju objavi novi Pravilnik i nove
standarde za liftove, oni se obavezno mo
raju primenjivati, kao i svi drugi novi propi
si, koji zamenjuju ili dopunjuju postojeće.
h) U hodnicima zgrade male spratnosti, koje
nemaju lift niti imaju mogućnost ugradnje li-
V GRUPA
fta, a potrebno je da se prevozi hendikepi-
rano lice, moţe se ugraditi pokretna stoli-
ca. Ona se moţe projektovati pod uslovom
da za pokretnu stolicu ima prostora i da se
ovaj saobraćaj moţe obavljati bezbedno,
kvalitetno, pouzdano i komforno. Za ugra-
dnju pokretne stolice radi se odgovarajući
projekat, na osnovu svih vaţećih propisa.
Mašinska prostorija
a) Mašinska prostorija je zatvoreni graĊevinski
prostor liftovskog postrojenja, koja sluţi za
smeštaj pogonskih i upravljaĉkih ureĊaja li-
ftovskih postrojenja. U mašinskoj prostoriji
se ugraĊuju ureĊaji, instalacije i oprema
koji sluţe iskljuĉivo samo liftovskom pos-
trojenju.
Mašinska prostorija mora biti zidana, beto-
nirana ili industrijski proizvedena od odgo-
varajućeg graĊevinskog materijala. Mašin-
ska prostorija mora biti iznad voznog okna.
b)
Zadnji deo mašinske prostorije mora se
vertikalno nastaviti na odgovarajući zid vo-
znog okna (ili najduţeg voznog okna). Je-
dan od boĉnih zidova mašinske prostorije
mora se vertikalno nastaviti u pravcu zida
voznog okna. Povećanje duţine mašinske
prostorije, u odnosu na vozno okno, mora
biti na prilaznoj strani lifta.
g) Krov i zidovi mašinske prostorije obezbeĊuju i
sledeće uslove za rad liftovskog postrojenja:
- unutrašnju temperaturu od +4 do +40°C,
- prostorija mora biti suva,
- prostorija mora biti bez prašine drugih
štetnih primesa.
d) Provetravanje mašinske prostorije u kojoj se
nalazi elektromotorno postrojenje jednog lifta,
vrši se prirodnim putem. U tu svrhu se na
spoljnjem zidu postavlja otvor sa
rešetkama. Provetravanje mašinske pros-
torije u kojoj se nalaze elektromotorna pos-
trojenja za dva ili tri lifta, vrši se prinudnim
putem. Ukljuĉenje ove ventilacije vrši se
automatski, kad temperatura vazduha u
mašinskoj prostoriji dostigne kritiĉnu vred-
nost. Kritiĉnu vrednost odreĊuje projektant
liftovskog postrojenja. Ovaj sistem veštaĉ-
kog provetravanja mora da obezbedi izvla-
ĉenje toplog i ubacivanje i protok sveţeg
vazduha.
e) Kada su u jednom stepeništu dva ili tri lifta,
mašinska prostorija je zajedniĉka za sve lif-
tove. Njene najmanje dimenzije su:
- kada liftovi imaju jednaku nazivnu nosi-
vost: najmanja površina poda zajedniĉke
mašinske prostorije mora biti jednaka zbi-
ru najmanjih površina koje su utvrĊene za
pojedinaĉne liftove.
47
V GRUPA
- kada su dva lifta sa razliĉitim nazivnim
nosivostima: najmanja površina poda za
jedniĉke mašinske prostorije mora biti je
dnaka zbiru najmanjih površina, koje su
utvrĊene za pojedinaĉne liftove, uvećana
za razliku izmeĊu površina voznih okana.
- kada je više od dva lifta sa razliĉitim nazi
vnim nosivostima: najmanja površina po
da zajedniĉke mašinske prostorije mora
biti jednaka zbiru najmanjih površina, koje
su utvrĊene za pojedinaĉne liftove, uve
ćana za zbir razlika izmeĊu površina voz
nog okna najvećeg lifta i površine voznih
okana svih ostalih liftova.
- najmanja širina zajedniĉke mašinske pro
storije mora biti jednaka ukupnoj širini za
jedniĉkog voznog okna uvećanoj za boĉ
no proširenje koje odgovara proširenju
pojedinaĉnog lifta,
- najmanja duţina zajedniĉke mašinske
prostorije mora biti jednaka najvećoj du
ţini pojedinaĉnog voznog okna uvećanoj
za 2.100 m,
- najmanja visina zajedniĉke mašinske
prostorije mora biti jednaka visini mašin
ske prostorije lifta najveće nosivosti,
- boĉno proširenje mašinske prostorije na
lazi se na strani lifta veće nosivosti (a ako
su liftovi jednakih nosivosti, boĉno proši
renje se nalazi ili sa jedne ili sa druge
strane).
f) Mašinska prostorija se nalazi iznad zad
njeg stambenog nivoa i iznad nivoa na
kome se nalaze zajedniĉke prostorije u
zgradi.
g) Mašinska prostorija se projektuje i izvodi
tako da moţe da podnese sva statiĉka i di
namiĉka naprezanja liftovskog postrojenja,
h) Otvori na podu mašinske prostorije zaštiću-
ju se tako da kroz njih u vozno okno ne
moţe da padne alat ili sliĉno.
i) Mašina u mašinskoj prostoriji postavlja se
na sopstveno metalno postolje, a ovo pre-
ko odgovarajućih amortizera na pod ma-
šinske prostorije. Isto se odnosi i na sve
delove postrojenja, koji se rotiraju.
j) U mašinsku prostoriju ulazi se sa horizon-
talnog podesta kroz vrata, koja su na jed-
nom od tri zida mašinske prostorije. Ulaz u
mašinsku prostoriju mora biti lako pristupa-
ĉan i pod krovom ograde. Prilaz u mašin-
sku prostoriju kroz pod mašinske prostorije
nije dozvoljen.
Vrata za ulaz u mašinsku prostoriju imaju
bravu sa specijalnim kljuĉem.
k) Mašinska prostorija ima otvor za unošenje
opreme. Ovaj otvor se nalazi na podu ma-
šinske prostorije, iznad podesta zadnje
gornje stanice lifta. Otvor ima poklopac koji
je u ravni sa podom. Poklopac otvora kada
je zatvoren, ima nosivost najmanje tri oso-
48
be, ili 300 kg. Ovaj poklopac ugraĊuje iz-
voĊaĉ graĊevinskih radova,
I) U tavanici mašinske prostorije postavlja se
šina za transport opreme. Ona se proraĉu-
nava prema podatku proizvoĊaĉa liftovske
opreme.
m) Mašinska prostorija se projektuje i izvodi ta-
ko da je otporna na prenošenje buke i vib-
racije nastalih od liftovskog postrojenja.
Buka u stanovima od svih ureĊaja liftov-
skog postrojenja ne srne biti veća od 30
dB, što se potvrĊuje i proraĉunom i ates-
tom.
n) Najmanje dimenzije mašinske prostorije date
su na slici 247.1 i tabeli 247.1.
247.3. Vozno okno
a) Vozno okno je graĊevinski prostor liftov
skog postrojenja, potpuno lii delimiĉno
ograĊen, u kome se vertikalno (po sops-
tvenim šinama) kreću kabina lifta i protiv-
teg, te se na taj naĉin vrši saobraćaj putni
ka i roba.
b) Vozno okno se, u principu, smešta u cen
tralni deo zgrade.
c) Vozno okno se projektuje i izvodi tako da u
celini odgovara svojoj nameni i da podnese
sva statiĉna i dinamiĉka naprezanja liftov
skog postrojenja. Podatke o ovim napreza
njima daje proizvoĊaĉ liftovske opreme.
d) Na svakoj stambenoj etaţi i na nivou zaje
dniĉkih prostorija (sklonište, podrum, gara
ţa, sušionica, prostorije kućnog saveta i
dr.) na voznom oknu postavljaju se vrata
voznog okna i postoji liftovska stanica.
e) Vrata voznog okna su metalna, automat
ska, sa centralnim otvaranjem (odredba
JUSM.01.510).
f) Vrata voznog okna moraju biti otporna na
poţar, u skladu sa vaţećim propisima.
g) Zidovi voznog okna ne smeju biti uz sta
mbene prostorije, sem ako je okno uspeš-
no izolovano.
h) Mere preseka voznog okna su najmanje
ĉiste mere, dobijene pomoću viska. Odgo-
varajuće tolerancije dodaju se merama u
projektu zgrade tako da mere dobijene vis-
kom budu ostvarene na izgraĊenom voz-
nom oknu.
i) Vozna okna liftova su obavezno jedno uz
drugo (videti sliku 247.1 i 247.2). Kada je
vozno okno zajedniĉko, unutrašnje mere
moraju biti odreĊene na sledeći naĉin:
- širina zajedniĉkog voznog okna mora biti
jednaka zbiru širina voznih okana svakog
lifta, uvećana za meĊuprostor izmeĊu
vo zn ih okana , p ri ĉ emu s vaki
meĊuprostor mora bilti najmanje 200 mm,
 V GRUPA

- duţine voznih okana pojedinih liftova u k) Prilaz voznom oknu je takav da osoba sa
zajedniĉkom voznom oknu moraju da bolesniĉkim kolicima moţe ući u lift iz sta-
odgovaraju onima koje su utvrĊene za na i sa ulice.
svaki pojedinaĉni lift,
I) Vozno okno se projektuje i izvodi tako da je
- dubina donjeg dela (jame) voznog okna otporno na prenošenje buke i vibracije, ko-
mora da bude jednaka dubini za lift sa je nastaju kretanjem kabine i protivtega
najvećom nazivnom brzinom, kroz vozno okno.
- najmanja visina gornjeg dela (vrha)
voznog okna mora da bude jednaka visini Buka koja se stvara u stanovima, od svih
za lift sa najvećom nazivnom brzinom. ureĊaja liftovskog postrojenja u voznom
oknu i mašinskom prostoru, ne srne biti ve-
ća od 30 dB, što se potvrĊuje i proraĉunom
DIMENZIJE MAŠINSKE PROSTORIJE i atestom.
Tabela 247.1
Standardni elektriĉni liftovi i vrste - m) Šine po kojima se kreće kabina i protivteg
Funkcionalne mere (JUS M.D1.510) spajaju se sa zidovima voznog okna po-
Opšta napomena Stambene zgrade moću konzola, ĉiji izbor zavisi od nosivosti i
brzine lifta, i vrste zida voznog okna.
Nazivna nosivost 4001) 630 1000
(masa) (kg.)
Kabina Širina A (mm) 1.100 247.4. Kabina lifta
Duţina B (mm) 950 1.400 2.100
Visina K (mm) 2.200 a) Kabina lifta je deo liftovskog postrojenja
Vrsta Širina E (mm) 800 kojom se kroz vozno okno obavlja bezbe-
kabine i dan, kvalitetan, pouzdan i komforan verti
vrata kalni saobraćaj ljudi i roba.
Visina F (mm) 2.000
voznog
okna Vrsta Centralno otvaranje b) Saobraćaj ljudi i roba u stambenim zgra
Vozno okno Širina C (mm) 1.800 dama obavlja se sa tri vrste kabina:
Duţina D (mm) 1.600 2.100 2.600
- kabinom nosivosti 400 kg. ili
Jama Dubina P (mm) 1.500
voznog Vn < 1,00 m/s
- kabinom nosivosti 630 kg. ili
okna 5 putnika ("mala kabina")
Vn < 1,60 m/s 1.700 8 putnika ("srednja kabina")
Vrh Visina Q (mm) 3.800 - kabinom nosivosti 1000 kg. ili
voznog Vn < 1,00 m/s
13 putnika ("velika kabina").
okna Vn < 1,60 m/s 4.000
Mašinska Površina S (m2) 7,5 10 12 c) Nosivost i namena kabine liftova je sledeća:
prostonja Vn<
1,00 m/s - "mala kabina" nazivne nosivosti 400 kg.
2) Širina R(mm) 2.200 2.400 omogućuje samo prevoz putnika,
2) Duţina T(mm) 3.200 3.700 4.200 - "srednja kabina" nazivne nosivosti 630
Visina H (mm) 2.000 kg. omogućuje pored prevoza putnika i
Vn < 1,60m/s Površina S (m2) 10 12 14 prevoz invalidskih i deĉijih kolica, bicikla i
2) Širina R (mm) 2.200 2.400 protivpoţarne opreme,
2) Duţina T (mm) 3.200 3.700 4.200 - "velika kabina" nazivne nosivosti 1000 kg.
Visina H (mm) 2.200 omogućuje, pored prevoza putnika,
kabine ovog lifta ne omogućuju pristup invalidskim koli- invalidskih i deĉjih kolica, protivpoţarne
cima opreme i bicikla, i prevoz nosila sa
2)
UtvrĊene vrednosti za R i T su najmanje vrednosti. preklopnim ruĉicama i prevoz nameštaja.
Stvarne mere moraju da daju najmanje jednaku S
d) Vrata voznog okna i kabine su metalna,
j) Širina i duţina prilaza voznom oknu (poje- automatska i centralno otvarajuća. Svetla
dinaĉnom ili zaledniĉkom) moraju da se širina otvora vrata je do 800 mm a visina
prostiru najmanje po celoj širini voznog ok- 2000 mm.
na.
e) Vrata voznog okna i kabine lifta moraju biti
Širina prilaza voznom oknu najmanje je je- na uţoj strani voznog okna odnosno kabi
dnaka širini voznog okna (pojedinaĉnog ili ne (Videti si. 247.1 i 247.2)
zajedniĉkog). Najmanja duţina prilaza vo-
znom oknu (pojedinaĉnom ili zajedniĉkom) f) Svetlosna tela u kabini postavljaju se u ra
mora biti jednaka duţini najduţe kabine. vni tavanice kabine, i dostupna su samo
serviseru.
Duţina prilaza voznom oknu pojedinaĉnog
lifta, koji se koristi za prevoz hendikepira- g) Kada se otvore vrata kabine i voznog okna
nih lica sa kolicima, ne srne biti manja od za izlazak putnika, u hodniku se automat
1500 mm. ski ukljuĉuje elektriĉno osvetljenje, ukoliko
nema prirodnog izvora svetlosti.

49
V GRUPA
h) Kabina je metalna. Zidovi kabine su puni i
imaju samo otvor za ventilaciju kabine.
i) Dimenzije kabine date su u tabeli 247.1. a
preseci na si. 247.1. i 247.2.
247.5. Upravljanje liftovskim postrojenjem
a) U ulazu zgrade sa dva lifta, kabine se na
laze u zajedniĉkom voznom oknu i imaju
zajedniĉku komandu odnosno upravljanje
("Dupleks").
247.9.
b) U ulazu zgrade sa tri lifta, sve tri kabine se
nalaze u zajedniĉkom voznom oknu i imaju
zajedniĉku komandu, odnosno upravljanje
("Tripleks").
c) Upravljanje liftom je uvek sa memorijom.
Upravljanje mora biti za zgrade do P+10
spratnosti sa memorijom u smeru dole. Za
zgrade P+11 i veće spratnosti, upravljanje
je sa memorijom u oba smera.
d) Ako je kabina opterećena do dozvoljenog
nominalnog opterećenja, onda se ne moţe
odazvati pozivu da stane na usputnu stani
cu, ali na tu stanicu mora doći druga kabi
na ukoliko su dva ili tri lifta na ulazu.
e) Ako je kabina preopterećena, ona to mora
da signalizira i zvuĉno i svetlosno, i ne srne
se pokrenuti dok putnik, koji predstavlja
preopterećenje, ne napusti kabinu, odnos
no dok se ne smanji teret, koji se prevozi.
f) Sve komande iz kabine moraju biti ostva
rene prvo u jednom, a zatim u drugom
smeru kretanja kabine.
247.6. Pogon liftovskog postrojenja na agregat
a) Svi liftovi u stambenim zgradama pokreću
se na elektro-motorni pogon, naponom
elektriĉne mreţe, gradske distribucije.
b) Za sluĉaj nestanka napona u gradskoj
elektriĉnoj mreţi predvildeti da se napaja
nje bar jednog (većeg) lifta na svakom ula
zu zgrade automatski prebacuje na napa
janje preko agregata. Prednje se odnosi na
zgrade gde se po vaţećim propisima ugra
Ċuju agregati.
c) I prilikom pogona na agregat, obezbeĊuje
se saobraćaj lifta na svim stanicama tog
ulaza zgrade.
247.7. Elektromotorni pogon liftovskog postrojenja
Pokretanje liftovskog postrojenja ostvaruje se
sledećim elektromotornim postrojenjima (EMP),
(videti tabelu 247.2):
- elektromotorni pogon sa trofaznim
asinhronim, dvobrzinskim kratkospojenim
elektromotorom bez dodatne regulacije,
za brzinu kretanja kabine 1,0 m/s (EMP
"A")
50
- elektromotorni pogon sa trofaznim
asinhronim, dvobrzinskim, kratkospojenim
elektromotorom, sa dodatnom
regulacijom, za brzinu kretanja kabine od
1,6 m/s (EMP "B").
Nazivne brzine kretanja za sve tri vrste ka-
bine su sledeće:
-1,0 m/s za zgrade spratnosti do P+10, i -
1,6 m/s za zgrade spratnosti iznad P+10.
Elektriĉne instalacije liftovskog postrojenja
a) Elektriĉni vod za napajanje liftovskog elek
tromotornog postrojenja, dovodi se u ma-
šinsku prostoriju postavljanjem razvodne
table pored ulaza u mašinsku prostoriju na
unutrašnjem zidu mašinske prostorije. Do-
vodni vodovi se završavaju u izvodima u
mašinskoj prostoriji, pored ulaznih vrata
mašinske prostorije kod mesta gde se pos
tavlja razvodna tabla.
b) Napajanje elektormotornog pogona lifta vr
ši se iz glavnog razvodnog ormana, ili po
sebnog ormana za lift i hidrocil, smeštenog
u prizemljui zgrade. Ovaj vod treba da je
petoţilni, odgovarajućeg preseka.
c) Mašinska prostorija, vozno okno i prilazi
voznom oknu, moraju biti dobro osvetljeni.
d) Osvetljenje mašinske prostorije, prilaza
mašinskoj prostoriji i prilaza voznom oknu
vrši se iz instalacije opšteg osvetljenja
stambene zgrade.
e) Projektom elektriĉne instalacije liftovskog
postrojenja posebno se obuhvata i slede
će:
e1 - instalacija osvetljenja voznog okna, napa-
ja se iz razvodne table lifta, koja se nalazi
u mašinskoj prostoriji,
e2 - instalacije signalizacije ureĊaja za poziv
iz kabine lifta: za glavnu stanicu, za kabinu
lifta i za prostoriju u kojoj boravi lice koje
odrţava, odnosno posluţuje lift. Ukoliko u
zgradi nema ovog lica, instalaciju dovesti
do razvodne kutije koja se postavlja pored
giavne stanice lifta.
e3 - ukoliko su se stekli uslovi da se bar jedan
lift (to je uvek veći lift, ukoliko na ulazu ima
dva ili tri lifta) napaja preko dizel agregata,
predviĊa se posebna razvodna tabla za isti.
e4 - Ako lift nema rezervno napajanje iz agre-
gata, projektovati i izvesti da se lift, koji je
zbog nestanka napajanja iz gradske elek-
triĉne mreţe stao izmeĊu dve stanice, ko-
mandom putnika iz kabine moţe pomoću
napajanja iz posebnog izvora energije (na
pr. iz AKU baterije) dovesti do najbliţe sta-
nice, kako bi putnici mogli bezbedno i kom-
forno napustiti kabinu,

e5 - Na razvodnoj tabli lifta predvideti monofa-
znu "šuko" utiĉnicu.
f) Projektom liftovskog postrojenja obuhvatiti
komptetnu komandu-upravljanje, signalnu i
zaštitnu instalaciju i opremu, shodno vaţe
ćim propisima za liftovska postrojenja, pro
pisima za instalacije i JUS-u.
g) Napojni vod za strujomer liftova (hidrofor i
si.), izvodi se iz kablovske prikljuĉne kutije
zgrade, kao paralelni vod napojnom vodu
svih ostalih potrošaĉa zgrade. Potrošnja
elektriĉne energije meri se pomoću jedno-
tarifnih brojila.
247.10. Signalizacija liftova
a) Za sve liftove na glavnoj
stanici predviĊa se
signalizacija poloţaja kabine i smena
kretanja kabine.
b) Na svim ostalim stanicama se predviĊa si
gnal kretanja kabine i signal potvrde prije
ma poziva, kao i najava pristajanja lifta u
stanicu.
c) Poziv za pomoć iz kabine ima tri zvona: je
dno u glavnoj stanici lifta, drugo na kabini i
treće u stanu lica koje odrţava, odnosno
posluţuje lift, ili na drugom odgovarajućem
mestu. Ukoliko u zgradi nema ovog lica,
instalacija se dovodi do razvodne kutije,
koja se postavlja pored glavne stanice lifta.
d) Ukoliko u zgradi postoji dizel agregat, in
stalacija ureĊaja za poziv iz kabine napaja
se naponom 220 V iz gradske elektriĉne
mreţe, uz automatsko prebacivanje na di
zel agregat, zajedno sa liftom. Ukoliko dizel
agregat ne postoji, ureĊaj za poziv iz kabi
ne napaja se posebnim izvorom energije.
e) U stanu domara postavlja se odgovarajući
ureĊaj koji registruje sa kog lifta je poziv
upućen.
f) UreĊaj za poziv iz kabine aktivira se pose
bnim prekidaĉem koji se nalazi u kabini
svakog lifta.
247.11. Gromobranska instalacija
a) Svako liftovsko elektromotorno postrojenje
povezuje se sa gromobranskom Instalaci-
jom zgrade, a na bazi vaţećih propisa.
b) Kod zgrada zaštićenih gromobranskom in-
stalacijom, izgraĊenom na principu "Fara-
dejevog kaveza" predvideti:
- svi metalni delovi elektriĉnih aparata i
mašina u mašinskoj prostoriji koji su
povezani na zaštitno uzemljenje, kao i
metalne mase na koje su ovi aparati i
mašine uĉvršćeni, spajaju se na
gromobransku instalaciju preko katodnih
V GRUPA
odvodnika ili iskrišta, povezivanjem na
odvodne gromobranske vodove.
- šine liftova u gornjem delu prstenuju se
odgovarajućom trakom i zavrtnjima, i
najkraćim putem preko katodnih
odvodnika prenapona ili iskrišta,
prikljuĉuju na gromobransku instalaciju,
odnosno na odvodne vodove.
c) Šine liftova u donjem delu prstenuju se od-
govarajućom trakom i zavrtnjima i najkra-
ćim putem spajaju sa gromobransklm
uzemljenjem, bez obzira na vrstu gromob-
ranske zaštite.
247.12. Mašinska prostorija
d) Dimnezije mašinske prostorije date su u ta-
beli 247.1
b) Vertikalni i horizontalni presek mašinske
prostorije dati su na si. 247.1.
247.13. Vozno okno
a) Dimenzije voznog okna date su na tabeli
247.1.
b) Vertikalni i horizontalni presek voznog okna
dati su na slici 247.1.
Poloţaji voznih okana dati su na si. 247.2.
247.14. Spratnost stambene zgrade, lokacija, broj,
nosivost i brzina lifta.
a) Lift se postavlja po pravilu u centralnom
delu zgrade.
b) Svaki ulaz stambene zgrade mora imati lift,
ako ima prizemlje i ĉetiri, odnosno više
spratova.
c) Glavna stanica lifta je na nivou glavnog
ulaza stanara u stambenu zgradu i mora
biti na nivou okolnog tla (prilaz bez stepe
ništa, ili sa paralelnom stazom za kretanje
bolesniĉkih kolica). Ona nosi oznaku "PR",
odnosno "0".
d) Ako u zgradi postoje ulazi iz dva ili više ni
voa, oni imaju svoje posebne stanice i no
se odgovarajuće oznake, na pr. "PR1",
"PR2".
e) Sve stanice iznad glavne stanice nose oz
naku 1, 2, 3... 10, sto oznaĉava i nivo spra-
ta.
f) Sve stanice ispod glavne stanice nose od
govarajuće oznake, koje oznaĉavaju funk
ciju nivoa zgrade: (podrum "PO", garaţa
"G", sklonište "SKL", i odgovarajuću ozna
ku "-1", "-2", itd.).
g) Garaţni ulaz ili neki drugi sporedni ulaz u
stambenu zgradu ne smatra se glavnim
ulazom.
51
V GRUPA

h) Liftovska stanica nalazi se na svakom sta- i) Kada se u stambenu zgradu na jednom

mbenom nivou i na svakom nivou gde su ulazu ugraĊuju dva ili tri lifta, njihova vrata
zajedniĉke i druge prostorije (sklonište, po- se nalaze jedna pored drugih. Vozna okna
drumi, sušionice, garaţe, prostorije kućnog i kabine moraju biti jedna uz drugu, (videti
saveta i dr.). Sl. 247.1 1 247.2).

52

247.15. Broj liftova a)
Pri odreĊivanju broja liftova, vrste elektro-
motornog postrojenja lifta, nosivosti lifta,
brzine kretanja kabine, u obzir se uzima
spratnost i broj stanara na jednom stepeni-
štu, odnosno ulazu.
b) Broj liftova, nosivost kabina i karakteristike
liftovskog postrojenja dati su u tabeli 247.2.
V GRUPA
c) Kod zgrada spratnosti do P+10 brzina kretanja
kabine je 1,0 m/s. Kod zgrada spratnosti većih
od P+10, brzina kretanja kabine je 1,6 m/s.
d) Ukoliko se grade zgrade koje po spratu imaju
više od 32 stanara, odnosno zgrade vrlo visoke
spratnosti (iznad 20 spratova), broj liftova se
odreĊuje posebnim proraĉunom tako da svi
bitni parametri vertikalnog saobraćaja
ispunjavaju uslove meĊunarodnog standarda,
koji nosi oznaku "standard 100", i odredbe ovih
propisa.
53
V GRUPA

248.3 Uslovi za evakuaciju smeća iz stana i

Tabela 247.2 zgrade se odnose na:
Broj liftova, nosivost kabina i karakteristike liftovskog postrojenja

V PR+n do 20 Broj stanara po Vrsta

(m/s)
- privremenu deponiju i evakuaciju smeća
spratu elektro-
iz stana
motornog
21 -26 27-32 pos- - privremenu deponiju i evakuaciju smeća
trojenja iz zgrade.
248.31 Privremena deponija i evakuacija smeća iz
1.0 n=4-7 1 x630 EMP "A"
1 x400 1 1 x400 1 stana
x630 x1000 248.311 U stanu se obezbeĊuju uslovi za privremenu
n=2-IO
1 x400 1 x630 1 2x 1000 1 deponiju dnevnih koliĉina smeća i to za
1x1000 x1000 x1000 stanove veće od jednosobnih na loĊi koja je
1,6 n=11-16
1 x400 1 X63O 1 2x1000 1 EMP "B" neposredno povezana sa: prostorom za
pripremanje hrane, za ruĉavanje, domaćinstvo,
1x1000 x1000 x1000 komunikacije. Za manje stanove ukoliko se ne
n=17-20 2x1000
1 x630 2x630 1 predviĊa ekonomska loĊa, obezbeĊuje se u
1x1000 X 1000 sastavu radne površine u kuhinji, prostor od
60/40 cm za privremenu deponiju smeća.
Legenda: 248.312 Odnošenje smeća iz stana do deponije u zgradi
n = broj spratova
v = brzina kretanja kabine
predviĊa se ruĉno (u najlon kesama).
brojevi 400, 630 i 1000 oznaĉavaju nosivost kabine u kg. 248.32 Privremena deponija i evakuacija smeća iz
- EMP "A"
zgrade
Elektromotorno postrojenje tip "A" (EMP - "A") irna sledeće kara-
kteristike: 248.321 U svakoj stambenoj zgradi predviĊa se na
- vrsta pogona: trofazni, asinhroni dvobrzinski elektromotorni pogodnom mestu prostor, odnosno prostorija
pogon bez dodatne regulacije
za smeštaj sudova za prikupljanje otpadnih
- brzina kretanja kabine: 1,0 m/sec
- br. ukljuĉenja na ĉas: 120 U/h materija.
- intermitencija: 50% 248.322 Sudovi za prikupljanje otpadnih materija
- upravljanje: sa memorijom, sabirno u smeru dole
- EMP"B"
postavljaju se
Elektromotomo postrojenje tip "B" (EMP - "B") ima sledeće kara- a) na otvorenom prostoru (u daljem tekstu:
kteristike:
- vrsta pogona: trofazni, asinhroni, dvobrzinski elektromotorni
smetlište),
pogon sa dodatnom regulacijom
- brzina kretanja kabine: v = 1,6 m/sec b) u zgradi (u daljem tekstu: prostorija za
- broj ukljuĉenja na ĉas; 180 U/h smeće).
- intermitencija: 60%
- upravljanje: sa memorijom, sabirno u oba smera. 248.323 Prostor za smeće se gradi kao zasebna,
zatvorena prostorija bez provetravanja kroz
prozore. U prostoriji se smeštaju sudovi za
prikupljanje otpadnih materija. Veliĉina
248 EVAKUACIJA SMEĆA IZ STANA I ZGRADE prostorije odreĊuje se prema vrsti, broju i
veliĉini sudova za prikupljanje otpadnih
materija.
248.1 Iz stana i zgrade obezbeĊuju se uslovi za Površina osnovne prostorije za smeće prora-
odnošenje: ĉunava se na osnovu standardnih mera sudova
za prikupljanje otpadnih materija, zavisno od
broja stanova i korisne površine zgrade. Za
smeštaj jednog suda u proraĉun se uzima naj-
2
- neorganskih materija koje nisu podloţne manje površina od 0,75 m za kontejnere zap-
3
fermentaciji, remine 1.100 litara (1,1 m ) ta površina iznosi
2
4,0 m .
- organskih materija koje su podloţne
Najveći uspon prolaza za kontejnere se dozvo-
fermentaciji,
ljava od 3% a najmanja ĉista širina prolaza se
- otpadaka posle opravki (osim ostataka od dozvoljava 1,50 m. Ne dozvoljava se postavlja-
graĊevinskih i završnih zanatskih radova nje nijednog stepenika na putu od prostora za
u zgradi). smeštaj kontejnera do utovara u vozilo. Iviĉnjak
obliţnjeg trotoara se izraĊuje sa zakošenjem.
248.324 Broj sudova za prikupljanje otpadnih materija
248.2 Naĉin odnošenja sme ća iz stana do odreĊuje se prema obrascu:
deponija i deponovanje smeća odreĊuje se
urbanistiĉkim projektom i usklaĊuje se sa
propisima gradskih komunalnih sluţbi
(Gradska ĉistoća, Sanitarni inspektorat).

54

D = broj domaćinstava u zgradi S
= broj stanara
Qd = dnevna koliĉina otpadnih materija po jed-
3
nom domaćinstvu izraţena u m /dan
Qs = dnevna koliĉina otpadnih materija koja iz-
nosi najmanje 7 litara po jednom stanaru na
dan
3 jedno toĉeće mesto sa slavinom i holenderom.
V = zapremina suda u m
Ki = koeficijent punjenja sudova, koji iznosi oko
0,60
K2 = uĉestalost odvoza, odnosno broj dana za
koji se otpadne materije skupe do ponovnog
odvoza. U proraĉun se uzima broj 3 za uĉesta-
lost odvoza.
Veliĉina od 7 litara otpadaka dnevno po
stanovniku obuhvata i priliv otpadaka iz svih
zajedniĉkih prostorija zgrade, otvorenih
prostora oko zgrade, jer se svi otpaci deponuju
u sudove za smeće koji pripadaju zgradi.
K1 se mnoţi sa 0,60 zbog promene strukture i
smanjenja teţine smeća kao i zbog povećanja
volumena zbog porasta kabastih predmeta -
ambalaţe. Kod proraĉuna broja sudova kao
prošek za broj ĉlanova domaćinstva uzima se 5
ĉlanova. Za poslovni prostor u zgradi i stambe-
ni deo zgrade uzima se 1 kontejner od 1,10 m
3 ne dozvoljava se postavljanje prozorskih
2
na 800 m korisne površine zgrade. Broj i vrstu
sudova za prikupljanje otpadnih materija odre-
Ċuje organizacija za odrţavanje ĉistoće, na os-
novu uvida u veliĉinu i namenu zgrade. Broj i
vrsta sudova moţe se promeniti ukoliko se
promeni namena zgrade.
248.325 Pri projektovanju i izgradnji prostorije za smeće
poštuju se propisi higijensko-tehniĉke zaštite i
propisi za zaštitu od poţara.
248.326 Do prostorije za smeće izgraĊuje se pogodan
prilaz za kolovoz, kao i direktan ulaz spolja.
Udaljenost prostorije od kolovoza iznosi najviše
15,0 m.
Ukoliko se sudovi ne mogu smestiti na ovoj
udaljenosti obezbeĊuje se kolski prilaz dimen-
zionisan prema dimenzijama vozila za odvoz
smeća. Ovaj prilaz se predviĊa za jednosmerni
ili dvosmemi saobraćaj. Za jednosmerni saob-
raćaj obezbeĊuje se veza: saobraćajnica -
smetlište - saobraćajnica, gde je širina prolaza
najmanje 3,50 m.
Za dvosmerni saobraćaj izgraĊuje se okretnica.
Preĉnik okretanja vozila iznosi D = 22,0 m, pri
ĉemu se ne predviĊa voţnja unazad. Najveći
dozvoljeni uspon prilaza za vozilo iznosi 7%.
Osovinski pritisak vozila za utovar smeća iznosi
10 tona. Dimenzije vozila su sledeće:
- širina 2.500 mm
- duţina 8.600 mm
- visina 3.500 mm
- prednji prepust 1.300 mm
- zadnji prepust 2.200 mm
- razmak osovina 4.500 mm
248.327 Dopunska veza prostorije za smeće sa
unutrašnjim prostorom u zgradi se ne
VGRUPA
preporuĉuje, ako se predviĊa, ostvaruje se
samo preko posebno provetrenog prostora.
Prostorija za smeće se provetrava preko
vertikalnih kanala za provetravanje.
248.328 U prostoriji za smeće ugraĊuje se elektriĉno
osvetljenje, prikljuĉak na kanalizacionu mreţu
sa Gajger-slivnikom i rešetkom u podu kao i
248.329 Pod prostorije za smeće izgraĊuje se u padu
od najmanje 2% prema slivniku. Pod se
izraĊuje od materijala otpornih na udar i
habanje i izdrţljivih na naprezanja usled
transporta sudova za prikupljanje otpadnih
materija. Odvod vode sa poda se obezbeĊuje
od zaptivanja otpadnim materijama. Zidovi,
plafoni, pod i vrata prostorije za smeće izraĊuju
se od vatrostalnih materijala. Zidovi do visine
1,80 cm od poda, kao i pod oblaţu se
materijalom koji se moţe lako prati i
povremeno dezinfikovati.
Kada se predviĊa dopunska veza prostorije za
smeće sa unutrašnjim prostorom u zgradi,
vrata se izraĊuju od vatrostalnog materijala sa
dihtunzima.
248.32(10) Pored i iznad prostorije za smeće na fasadi
otvora na prostorijama stana ili zajedniĉkim
prostorijama u zgradi u kojima borave stanari,
na manjem odstojanju od 5,0 m.
248.32(11) Kroz prostoriju za smeće ne dozvoljava se
prolaz instalacija centralnog grejanja niti se u
toj prostoriji postavljaju prikljuĉci za gas i
elektriĉnu mreţu, strujomeri, gasomeri i
sliĉno.
248.32(12) Smetlište se predviĊa kao potpuno odvojeno
od zgrade ili prikljuĉeno uz zgradu i gradi se
kao:
a) zasebna prostorija, ili
b) slobodno postavljeno smetlište u vidu
nadstrešnice, niše, ormana ili zidnih boksova
zaštićenih od sunca, mraza, atmosferskih
padavina i vetra.
248.32(13) Kada se smetlište gradi kao zasebna
prostorija, poštuju se isti uslovi kao za
izgradnju smetlišta u zgradi.
Udaljenost smetlišta u slobodnom prostoru od
stambene zgrade iznosi najviše 25,0 m a
najmanje 5,0 m. Pristup do smetlišta se
poploĉava, obezbeĊuje od klizanja, gradi bez
stepenica i osvetljava elektri ĉnim
osvetljenjem.
25. OPREMA I OBRADA STANA I ZGRADE
251. Opštideo:
251.1 Pod obradom i opremom stana i zgrade, u
ovim Uslovima se podrazumeva:
55
V GRUPA
a) Površinska obrada prostora i prostorija
stana i zgrade (podne, plafonske, zidne ob
loge, elektriĉni prikljuĉci, tehno-oprema,
zastori i si.).
b) UgraĊena oprema koja omogućava obav
ljanje aktivnosti u odreĊenoj prostoriji (ku
hinjska oprema, oprema kupatila i si.).
251.2 Umanjen nivo obrade je moguće predvideti u
sluĉaju kada se postigne poseban dogovor
izmeĊu investitora i ostalih uĉesnika u
izgradnji. Umanjen nivo obrade se posebno
definiše se u okviru projektnog programa.
251.3 Umanjen nivo obrade se dozvoljava samo u
prostorijama u stanu i odnosi se na površinsku
obradu: podova, zidova i plafona, na opremu u
kuhinji i kupatilu.
251.4 Odgovarajući materijali u ovom tekstu
oznaĉavaju materijale, koji po opštim
zahtevima i ceni odgovaraju materijalima datim
kao primeri za obradu pojedinih prostora i
prostorija u zgradi.
252. Obrada i oprema stana
252.1 Površinska obrada podova
252.11 Opšti zahtevi:
Svi podovi u stanu dovode se u vodoravan
poloţaj sa izuzetkom poda u kupatilu, loĊama,
balkonima i terasama, gde se obezbeĊuje pad
prema slivniku. Na spoju podne i zidne obloge
ugraĊuje se završna lajsna. Sve podne obloge
u stanu izgraĊuju se od materijala koji su: trajni,
pogodni za odrţavanje, povoljno utiĉu na
zvuĉnu izolaciju, imaju povoljnu cenu i
zadovoljavajući estetski izgled. Za podne
obloge u pomoćnim prostorijama u stanu
koriste se materijali koji zadovoljavaju opšte
zahteve a koji su negorivi, otporni na vodu,
vlagu, na mehaniĉki udar. Sve podne površine
u stanu u kojima se nalazi sanitarna oprema i
sve podne površine koje su izloţene
atmosferskim uticajima izgraĊuju se na podlozi
koja sadrţi hidroizolacioni sloj. U posebnim
stanovima za hendikepirane osobe poštuju se
opšti zahtevi dopunjeni sledećim: primenjeni
materijali za podne obloge imaju neklizajuću
gornju površinu, ne ugraĊuju se pragovi. Kada
je ugraĊivanje podnih pragova neophodno, kao
kod ulaznih ili balkonskih vrata, isti se
predviĊaju od elastiĉnih materijala (gume i si.).
252.12 Primeri površinske obrade podova:
a) Stambene prostorije:
dnevna soba, sobe za spavanje, soba za
rad, prostor za ruĉavanje, kuhinja sa ruĉa-
vanjem (bez prostora za pripremanje hrane):
i deo pomoćnih prostorija (ulaz, degaţman):
56
- lakirani hrastov III bukov parket II klase,
lamelirani parket,
- tekstilne obloge,
- PVC podne obloge,
- ili odgovarajući drugi materijali.
b) Pomoćne prostorije:
radna kuhinja, deo za pripremanje hrane u
kuhinji sa ruĉavanjem, domaćinstvo (sa
mašinom za veš):
- keramiĉke ploĉice II klase,
- plastiĉni pod (vinil-azbestne ploĉe, PVC
podne obloge),
- ili drugi odgovarajući materijali.
c) Prostorije za komuniciranje u stanu: isto
kao stambene prostorije.
d) Otvoreni prostori:
loĊa, balkoni, terase;
- - keramiĉke ploĉice II klase,
- - teraco, teraco ploĉe,
- - ili drugi odgovarajući materijali.
252.2 Površinska obrada zidova:
252.21 Opšti zahtevi
Svi zidovi u stanu dovode se u vertikalni
poloţaj i tako obraĊuju da odgovaraju
malterisanim površinama molerski gletovanim i
finalno obraĊuju materijalima, koji omogućavaju
lako odrţavanje, trajnost ili lako obnavljanje,
zadovoljavajuću cenu i estetski izgled.
Zidovi u prostorijama u kojima dolazi do
stvaranja vodene pare, delimiĉno ili u celini se
obraĊuju materijalima koji akumuliraju i kasnije
isparavaju vlagu u te prostorije.
252.22 Primeri površinske obrade zidova:
a) Stambene prostorije:
dnevna soba, sobe za spavanje, soba za rad,
prostor za ruĉavanje, kuhinja sa ruĉavanjem
(bez prostora za pripremanje hrane),
- malarije posnom bojom, zidni tapeti ili drugi
odgovarajući materijali.
b) Pomoćne prostorije:
Kuhinja:
- zidne keramiĉke ploĉice II klase (do visine
1,50 m ili 4 reda iznad radnih površina) i
malanje posnom bojom.
Kupatilo:
- zidne keramiĉke ploĉice II klase (do visine
1,50 m) i malanje posnom bojom.

WC:
- zidne keramiĉke ploĉice II klase (do visine
1,50 m) i malanje posnom bojom.
Domaćinstvo:
- isto kao stambene prostorije u stanu.
Kada je u domaćinstvu smeštena mašina za
pranje veša, zid u predelu mašine se oblaţe
zidnim keramiĉkim ploĉicama II klasa do vi-
sine 1,50 m.
Ostave:
- dva puta kreĉene.
c) Prostorija za komuniciranje u stanu:
isto kao stambene prostorije.
d) Otvoreni prostori:
loĊa, balkoni, terase:
- materijali koji odgovaraju predviĊenoj obradi
fasadnih površina.
252.23 Plafoni:
Plafoni se u svim prostorijama u stanu, izuzev
ostava, dovode u vodoravno i glatko stanje ta-
ko da odgovaraju malterisanim površinama mo-
lersko gletovanim. Sve plafonske površine boje
se posnom bojom ili oblaţu platonskim ploĉa-
ma, ukoliko to odgovara konstruktivnom reše-
nju meĊuspratne tavanice.
Plafoni u prostorijama u kojima dolazi do stva-
ranja vodene pare delimiĉno ili u celini se obra-
Ċuju materijalima koje akumuliraju i kasnije is-
paravaju vlagu u te prostorije.
252.24 Prozori i vrata
Prozori i vrata u stanu se izraĊuju po pravilu od
drveta i odgovaraju zahtevima JUS-a. U sluĉa-
jevima kada se vrata i prozori u celini izraĊuju
od metala ili plastike, takoĊe se poštuju odgo-
varajući zahtevi JUS-a. Prozori i vrata, posebno
kada su izloţeni dejstvu atmosferskih uticaja,
zadovoljavaju sledeće funkcije: termiĉku zašti-
tu, zvuĉnu zaštitu, zaštitu od prodora vode, za-
štitu od direktnog delovanja sunca, omoguća-
vaju provetravanje u dovoljnoj meri prema na-
meni prostorije, kao i njihovo osvetljavanje
dnevnom svetlošću. Dimenzije prozora i bal-
konskih vrata odgovaraju modularnim merama
u skladu sa JUS D.E1.100, a unutrašnja vrata u
stanu prema JUS D.E1.020.
U stambenim zgradama ugraĊuju se: jednos-
truki prozori, prozori krilo na krilo i prozori sa
razmaknutim krilima. U pogledu kvaliteta mate-
rijala prozori i vrata koji se izraĊuju od drveta
ispunjavaju zahteve iz JUS D.E1.011.
U pogledu propustljivosti vazduha i vode, pro-
zori i vrata odgovaraju odredbama JUS
D.E8.193, s tim da se mogu koristiti kategorije
zaptivenosti C a u izuzetnim sluĉajevima kate-
gorije D.
Prozori i vrata obezbeĊuju toplotnu zaštitu u
skladu sa JUS U.J1.600.
U pogledu protivpoţarne zaštite ugraĊeni pro-
zori i vrata odgovaraju JUS U.J1.600.
V GRUPA
Prozori i vrata zastakljuju se jednostrukim ili
dvostrukim (termoizolacionim) staklom u skladu
sa odgovarajućim odredbama JUS U.F2.025.
Okov u potpunosti obezbeĊuje dobro zaptiva-
nje i lako rukovanje. Zaštita drvenih prozora iz-
vodi se impregnirajućim sredstvima protiv dejs-
tva vode, kao i insekticidima i fungicidnim sred-
stvima protiv insekata i gljiva.
Zaštita metalnih prozora i vrata izvodi se odgo-
varajućim zaštitnim sredstvima protiv korozije.
Bojenje i zaštita prozora i vrata usklaĊuju se sa
zathevimaJUSU.F2.012.
Kada su ulazna vrata u stanu izloţena dejstvu
atmosferskih uticaja (na galerijama) obezbeĊuje
%e pojaĉana termiĉka zaštita od vode, vlage i
vetra.
U posebnim stanovima za hendikepirane osobe
za unutrašnja vrata u stanu preporuĉuju se "kli-
zna" i "titrajuća" vrata uvek kada je to moguće.
Rukohvati na vratima u ovim stanovima treba
da budu takvi da obezbede lako rukovanje
osobama koje se kreću u pokretnim kućnim ko-
licima. Rukohvati se postavljaju na najvećoj vi-
sini od 0.80 m (mereno od završenog poda).
Dovratnici na vratima u posebnim stanovima za
hendikepirane osobe se izraĊuju od materijala
posebno otpornih na udar i grebanje ili imaju
zaštitnu lajsnu od tvrdog materijala (npr. lim).
252.25 Zastori
Svi prozorski otvori štite se od sunca, vetra i
pogleda spolja zastorima od drveta, metala ili
plastike, pri ĉemu se poštuju zahtevi JUS
U.F2.022, a za kvalitet plastiĉnih profila za zas-
tore.
JUS G.E5.050. Otvori na loĊama i otvori prema
"unutrašnjem dvorištu" mogu biti zaštićeni sa-
mo tekstilnim zastorima.
252.26 Elektro-oprema
U svim prostorijama u stanu obezbeĊuje se
elektro oprema u skladu sa Uslovima za projek-
tovanje elektriĉnih instalacija (videti taĉku 241) i
u skladu sa taĉkom 21 - Prostorije u stanu.
252.27 Termo-oprema
U svim prostorijama u stanu (izuzev ostave)
obezbeĊuju se grejna tela sa sopstvenim regu-
latorom toplote a u skladu sa Uslovima za pro-
jektovanje instalacija grejanja u stanu (videti
taĉku 242) ili se obezbeĊuju potrebni prikljuĉci
za grejanje elektriĉnim aparatima (termo-
akumulacione peći).
U svakoj stambenoj jedinici, pored opreme za
centralno grejanje predviĊa se najmanje jedno
loţeće mesto na tvrdo gorivo odgovarajućim
prikljuĉkom.
252.3 UgraĊena oprema
252.31 Plakari
UgraĊivanje plakara se u stanu predviĊa samo
u sluĉajevima kada su namenjeni ĉuvanju hra-
ne. Plakar - ostave se izraĊuju od drveta sa
obezbeĊenom ventilacijom (neposredno ili pre-
ko ventilacionih kanala). U plakar - ostavi se
ugraĊuju drvene perforirane police radi obez-
57
V GRUPA

beĊenja prodora vazduha. Spoljna površina - teraco ploĉe, teraco, betonske ploĉe, asfalt,
plakara štiti se poliester bojama ili materijalom podne keramiĉke ploĉice I klase ili drugi
koji odgovara poliester bojama. Kada se u sta- odgovarajući materijali.
nu predviĊa posebna prostorija-ostava, u nju se
ugraĊuju police od rendisane ĉamovine bez Zajedniĉke prostorije:
posebne obrade.
252.32 Oprema kupatila i WC-a Sušionica:
Kupatilo: - cementna košuljica, ili drugi odgovarajući
materijali.
- uzidana kada domaće proizvodnje,
standardnog kvaliteta sa baterijom za toplu i Deponija smeća:
hladnu vodu, ruĉnim tušem i dodatnom - keramiĉke ploĉice II klase, cementna
šipkom za fiksiranje, košuljica ili drugi odgovarajući materijali.
- komplet-umivaonik od keramike domaće Stanarske ostave:
proizvodnje standardnog kvaliteta sa
baterijom za toplu i hladnu vodu, drţaĉem za - perdašen beton, ili drugi odgovarajući
peškire, galerijom za toaletni pribor i biljurnim materijali.
ogledalom.
Kada se ostava koristi za smeštaj ogreva nije
- bojler (ukoliko nije predviĊena centralna potrebna posebna obrada.
priprema sanitarne potrošne tople vode).
Kućni savet:
WC: - PVC podne obloge, ili drugi odgovarajući
- U izdvojenom WC-u ili u kupatilu ugraĊuje se materijali.
komplet WC šolja od keramike domaće
Tehniĉke prostorije:
proizvodnje standardnog kvaliteta. U
izdvojenom WC-u ugraĊuje se i manji Podna obloga odgovara obradi koja se predla-
umivaonik sa drţaĉem za peškir i toalet- ţe za sušionicu rublja ili se koriste drugi materi-
papir. jali u skladu sa posebnom namenom odgovara-
jućih prostorija.
252.33 Oprema kupatila i VVC-a u posebnim stanovima
za hendikepirane osobe
Standardna oprema za kupatilo i WC se dopu- 253.2 Površinska obrada zidova
njuje posebnim zahtevima koji se definišu u
konkretnim sluĉajevima. 253.21 Opšti zahtevi:
Svi zidovi u zajedniĉkim prostorijama za komu-
252.34 Oprema kuhinje niciranje i zajedniĉkim prostorijama za boravak
U svim prostorima za pripremanje hrane ugra- stanara dovode se u vertikalno stanje tako da
Ċuje se sudopera domaće proizvodnje standar- odgovaraju malterisanim površinama molerski
dnog kvaliteta (veliĉina u skladu sa uputstvima gletovanim. Primenjeni materijali su: trajni, laki
iz taĉke 212.2). za odrţavanje, imaju povoljnu cenu, odgovara-
ju zahtevima protivpoţarne zaštite i pruţaju za-
dovoljavajući estetski izgled. Zidovi u ostalim
prostorijama u zgradi (tehniĉkim i drugim) ob-
raĊuju se materijalima u skladu sa posebnom
253 OBRADA I OPREMA ZGRADE namenom i uputstvima za projektovanje odgo-
varajućih instalacija.
253.1 Površinska obrada podova 253.22 Primeri obrade zidova

253.11 Opšti zahtevi: Zajedniĉke prostorije za komuniciranje

Otpornost na habanje, lako odrţavanje, negori- Vetrobran:
vost, povoljna cena i zadovoljavajući estetski iz-
gled. Na spoju podnih i zidnih površina ugraĊuje - materijali u skladu sa obradom fasadnih
se sokl od materijala odgovarajućih osobina. površina, materijali na bazi sintetiĉkih smola,
fasadna opeka, natur beton ili drugi
253.12 Primeri obrade podova odgovarajući materijali
Zajedniĉke prostorije za komuniciranje Stepenišni prostor, hodnici:
Vetrobran: - materijali na bazi sintetskih smola.
- podne keramiĉke ploĉice I klase, teraco, Galerije, zajedniĉke terase:
teraco ploĉe, kamene ploĉe ili odgovarajući
materijal. - materijali koji odgovaraju obradi fasadnih
površina.
Stepenište i stepenišni prostor:
Liftovski prostor:
- materijali koji odgovaraju izboru materijala za
pod u vetrobranu. - dva puta kreĉenje.
Galerije, zajedniĉke terase: Sušionica:
- dva puta kreĉenje.

58

Deponija smeća:
- vaţe odredbe Uslova za projektovanje
evakuacije smeća iz zgrade (videti taĉku
248).
Stanarske ostave:
- posebna obrada nije potrebna, pregradni
zidovi i vrata mogu se izraĊivati od drvenih
letava sa ispunom od drveta. Na vratima se
postavlja ureĊaj za katanac.
Kućni savet:
- isto kao stambene prostorije u stanu.
Tehniĉke prostorije:
- dva puta kreĉenje ili prema posebnim
uslovima za projektovanje odgovarajućih
instalacija.
Spoljna obrada zgrade:
- trajni materijali, otporni na atmosferske
uticaje, koji daju povoljne investicione i
eksploatacione efekte i zadovoljavajući
estetski izgled.
Primeri:
- fasadna opeka, natur beton, keramiĉke
fasadne ploĉice ili drugi odgovarajući
materijali. Prirodni kamen i sliĉni materijali se
dozvoljavaju samo u posebnim sluĉajevima
(rekonstrukcija, ĉuvanje postojećih
ambijentalnih vrednosti). Oblaganje krovnih
ravni bakarnim limom se dozvoljava samo u
posebnim sluĉajevima.
253.23 Instalaciona oprema: elektro, termo i druga
oprema se ugraĊuje u skladu sa odgovarajućim
uslovima za projektovanje instalacija. Za
celokupnu ugraĊenu instalacionu opremu, koja
zahteva redovno odrţavanje i koju ugraĊuju
isporuĉioci ili montaţeri opreme (liftovi, AKU
baterije, dizel agregati, regulatori pritiska,
toplotne predajne stanice, pojedinaĉni i skupni
ventilacioni ureĊaji, kanali i deponije za smeće,
dimovodi, signalizacija dojave i upozorenja i si.)
obavezan je skup uputstava za odrţavanje i
remont celokupne opreme.
253.3 UgraĊena oprema
253.31 UgraĊena oprema u zajedniĉkim prostorijama
za komuniciranje
Stepenišni prostor:
- oglasna tabla za kućni savet, tipski poštanski
sanduĉići sa bravom za svaki stan i kućni
savet, oznake za spratove i brojeve stanova,
ram za vizit kartu na vratima u stan.
Hodnici, galerije:
- oznake za spratove i brojeve stanova.
253.32 UgraĊena oprema u zajedniĉkim prostorijama
Sušionice:
- kuke za konopac za veš na visini od 2,10 m.
253.33 U neposrednoj blizini zgrade postavlja se ram
za trešenje tepiha.
V GRUPA
EKONOMSKI PARAMETRI STANOVA
STAMBENIH ZGRADA
30 Odredbe o ekonomskim parametrima u
stanovima i stambenim zgradama odnose
se na maksimalne linearne dimenzije
prostorija u stanovima, maksimalne ĉiste i
spratne visine prostorija, maksimalne
površine stanova, odnose neto i bruto
površina na tipskim etaţama, horizontalnu i
ukupnu rašĉlanjenost zgrada, spratnost,
štednju energije, kao i tro škove
eksploatacije.
DIMENZIJE
31 MAKSIMALNE LINEARNE
PROSTORIJA U STANOVIMA
Maksimalne dozvoljene širine pojedinih pro-
storija u stanovima su sledeće:
- dnevna soba 4,80 m
- soba za spavanje (2 postelje) 4,20 m
- soba za spavanje (1 postelja) 3,00 m
- ruĉavanje + radna kuhinja 4,80 m
- kuhinja sa ruĉavanjem 4,20 m
MAKSIMALNE ĈISTE VISINE PROSTORIJA I
32
SPRATNE VISINE
Maksimalna dozvoljena ĉista visina prostorija je
2,70 m, a maksimalna spratna visina 3,00 m.
33 MAKSIMALNE POVRŠINE STANOVA
Maksimalne površine pojedinih tipova stambe-
nih jedinica su defmisane i izloţene u Tabeli
2 1 2 - 2 "Tabelarni pregled struktura i okvirnih
površina stanova i prostorija u stanu"
34 ODNOSI POVRŠINA
341 Odnosi stambene (ps) i razvijene graĊevinske
površine tipske etaţe
Najnepovoljniji dozvoljeni odnosi izmeĊu sta-
mbene (ps) i razvijene graĊevinske površine na
tipskoj etaţi (Ki) su sledeći:
a - Betonski zidovi i skelet
- polukoridorska i koridorska rešenja 1:1.36
- rešenja sa spoljnim stepeništem 1:1.36
- rešenja sa unutrašnjim stepeništem 1:1.34
b - Zidovi od opeke
- polukoridorska i koridorska rešenja 1:1.42
- rešenja sa spoljnim stepeništem 1:1.42
- rešenja sa unutrašnjim stepeništem 1:1.40
59
V GRUPA

U sluĉaju kada su stambene etaţe razliĉite,
odnos Ki se izraĉunava tako što se zbir razvi-
jenih graĊevinskih površina svih etaţa deli sa
zbirom stambenih površina svih etaţa (bez pri-
zemlja i podkrovlja).
342 Odnosi stambene (ps) i razvijene graĊevinske
površine zgrade
Najnepovoljniji dozvoljeni odnosi izmeĊu sta-
mbene i razvijene graĊevinske površine zgrade
se izraĉunavaju po formuli:
K 2 =Ki(n = 1,05, gdeje
K2 - najnepovoljniji dozvoljeni odnos izmeĊu
stambene i razvijene graĊevinske površine
zgrade
K1 = najnepovoljniji dozvoljeni odnos izmeĊu
stambene i razvijene graĊevinske površine
tipske etaţe
max Oe = maksimalni dozvoljeni obim tipske
etaţe
Pe = razvijena graĊevinska površina tipske
etaţe.
U sluĉaju kada su stambene etaţe razliĉite,
odnos se izraĉunava prema formuli:
(2) max Oep =(( Z Pe)/4 + 30n) /n
gde je:
max Oep = maksimalni dozvoljeni proseĉni
obim etaţe
n = broj etaţa
SPe = zbir razvijenih graĊevinskih površina
svih etaţa.

n = broj stambenih etaţa, pri ĉemu su dobijene

vrednosti koeficijenta K2 sreĊene na sledećoj Ukupna rašĉlanjenost zgrade reguliše se preko
tabeli: maksimalnog dozvoljenog omota zgrade koji se
definiše prema formuli:

K, (3) max Po = 3 I Oe + max Pe

gde je:
1,34 1,36 1,40 1,42
max Po = maksimalni dozvoljeni omot zgrade
n
Spratnost K2 2max0e = zbir maksimalnih dozvoljenih obima
svih etaţa
P+2 1,88 1,90 1,96 1,98 max Pe = razvijena graĊevinska površina naj-
P+3 1,75 1,78 1,84 1,86 veće etaţe

P+4 1,69 1,71 1,75 1,78

36 SPRATNOST STAMBENIH ZGRADA
P+5 1,64 1,67 1,71 1,74
P+6 1,61 1,63 1,68 1,70 Kod stambenih zgrada bez liftova, preporuĉuje
se spratnost P + 3. Ukoliko se na poslednje dve
P+7 1,58 1,61 1,65 1,68 etaţe projektuju "dupleksi" dozvoljava se sprat-
nost P + 4 s tim što se najviši ulazi u stanove
P+8 1,56 1,58 1,63 1,66 moraju nalaziti na trećem spratu.
P+9 1,54 1,57 1,62 1,64 Kod stambenih zgrada sa jednim liftom, prepo-
ruĉuje se spratnost P + 6. Ukoliko se na posle-
P+10 1,53 1,55 1,61 1,63 dnje dve etaţe projektuju "dupleksi", dozvoljava
P+11 1,52 1,54 1,60 1,62 se spratnost P + 7 s tim što se najviši ulazi u
stanove moraju nalaziti na šestom spratu.
Za spratnost manju od P + 2 primenjuju se koe- Kod stambenih zgrada sa dva lifta preporuĉuje
ficijenti vaţeći za P + 2, a za veće od P + 11 se spratnost P + 10. Ukoliko se na poslednje
primenjuju se koeficijenti vaţeći za P+ 11. dve etaţe projektuju "dupleksi' dozvoljava se
spratnost P + 11, s tim što se najviši ulazi u
stanove moraju nalaziti na desetom spratu.
35 HORIZONTALNA I UKUPNA Kod terena sa velikim nagibima, dozvoljava se
RAŠĈLANJENOST STAMBENIH van gornjih odredbi projektovanje dve stambe-
ZGRADA ne etaţe ispod nivoa na kome se nalazi ulaz u
zgradu.
Horizontalna rašĉlanjenost stambenih zgrada
se reguliše preko najnepovoljnijeg dozvoljenog
37 ŠTEDNJA ENERGIJE
odnosa izmeĊu obima i razvijene graĊevinske
površine tipske etaţe i to preko sledeće formu-
le: Uslovi za štednju energije u stambenim zgra-
dama odnose se na:
(1)maxOe = (Pe/4) + 30 - štednju toplotne energije,
- štednju elektriĉne energije,
gde je: - štednju sekundarnih sirovina.

60

371 Štednja toplotne energije
Neophodne mere koje treba preduzeti prilikom
projektovanja radi uštede toplotne energije od-
nose se na:
- lociranje i orijentaciju stambene zgrade u
prostoru,
- oblik stambene zgrade,
- otvore na fasadama,
- mogućnost naknadnog kaptiranja solarne
energije,
- mogućnost primene alternativnih toplotnih
izvora,
- organizaciju unutrašnjeg prostora,
- izolaciju i zaptivanje.
371.1 Lociranje i orijentacija stambene zgrade u
prostoru.
Prilikom lociranja zgrada u prostoru potrebno je
u maksimalnoj meri izbegavati mesta izloţena
dominantnim zimskim vetrovima, koja izazivaju
preterano hlaĊenje omotaĉa zgrade, kao i mes-
ta izloţena preteranoj buci i zagaĊenju.
Potrebno je izbegavati orijentaciju glavnih fa-
sada prema dominantnim zimskim vetrovima.
Teţiti da jedna od glavnih fasada bude orijenti-
sana prema jugu, kao i da se većini stanova
bar delimiĉno obezbedi juţna orijentacija.
U sluĉaju primene kosih krovova teţiti da veći
deo krovne površine bude orijentisan prema ju-
gu i osposobljen za naknadno postavljanje so-
larnih kolektora (kontinualne površine, nosivost
krovne konstrukcije, itd.).
Kod niţih zgrada visokim zelenilom u neposre-
dnoj blizini zgrade ublaţiti delovanje dominant-
nih zimskih vetrova.
371.2 Oblik zgrade
Prilikom projektovanja teţiti što jednostavnijim
nerazuĊenim gabaritima, uz minimizaciju povr-
šine fasadnog omotaĉa.
371.3 Otvori na fasadama
Na svim fasadama (sem juţne) projektovati
prozorske otvore u skladu sa odredbama JUS
U.J5.600. Na juţnim fasadama ne postavljaju
se ograniĉenja u pogledu veliĉine otvora, s tim
što najmanje 50% fasadnih otvora treba da iz-
lazi na balkone ili loĊe. Ovim balkonima i loĊa-
ma orijentisanim prema jugu omogućiti nakna-
dno zastakljenje koje se preko leta moţe uklo-
niti.
371.4 Mogućnost naknadnog kaptiranja solarne
energije
Prilikom projektovanja krovova teţiti da se do-
biju kontinualne (horizontalne, ili prema jugu
orijentisane kose) površine, koje omogućuju
naknadno postavljanje solarnih kolektora. Pot-
rebno je, takoĊe, u zgradi obezbediti dovoljno
rezervnog prostora za naknadni smeštaj potre-
bnih dopunskih ureĊaja.
V GRUPA
371.5 Mogućnost primene alternativnih toplotnih
izvora
Osim instalacija centralnog grejanja u svim
prostorijama za dnevni boravak stanara projek-
tuju se dimnjaĉki kanali za prikljuĉak peći na
teĉna i ĉvrsta goriva.
371.6 Organizacija unutrašnjeg prostora
U kolektivnim stambenim zgradama ne dozvo-
ljavaju se ĉetvorostrane orijentacije pojedinih
stanova. Trostrana orijentacija se dozvoljava
samo kod trosobnih i većih stanova i to samo
na krajevima lamele.
U pojedinim prostorijama u stanu, sem u izuze-
tnim sluĉajevima, samo dva zida mogu biti fa-
2
sadna. Kod celovitih prostora većih od 30 m
(na pr. dnevna soba i obedovanje) potrebno je
pokretnim pregradama ili vratima obezbediti
mogućnost podele na dve prostorije, radi efika-
snije kontrole i regulacije grejanja u toku grej-
nog perioda.
371.7 Izolacije i zaptivanje
Termiĉku izolaciju spoljnih zidova izvesti u
svemu prema odredbama taĉke 231. Svi spo-
jevi izmeĊu prozora (ili balkonskih vrata) i zida
moraju biti posebno dihtovani. Na svim prozo-
rima, balkonskim vratima i ulaznim vratima u
stanove postaviti izmeĊu krila i štokova gume-
ne i plastiĉne trake za dihtovanje.
Sve cevi za toplu vodu koje prolaze kroz negre-
jane prostorije zaštiti termiĉkom izolacijom.
372 Štednja elektriĉne energije
U svim stanovima obavezna je primena dvotari-
fnih brojila, radi raĉlohafn'ijeg rasporeda ko-
rišćenja elektriĉne energije.
Gde postoji mogućnost obezbediti da se iz jed-
nog elektriĉnog bojlera snabdeva više prostorija
u stanu (na pr. kuhinja i kupatilo).
373 Štednja sekundarnih sirovina
U prostoriji za prihvatanje kućnog smeća pot-
rebno je osim prostora za kontejnere ili kante
predvideti i posebne boksove za odlaganje ne-
obojenog stakla, obojenog stakla i hartije.
38 TROŠKOVI EKSPLOATACIJE
Prilikom izbora krovnog pokrivaĉa, obrade fa-
sada, prozora i balkonskih vrata, obrade zido-
va, plafona i podova, instalacija i zajedniĉke
opreme i dr., odnosno u svim sluĉajevima kada
su u pitanju zajedniĉki interesi svih stanara u
zgradi, teţiti materijalima i komponentama, koje
će u toku eksploatacionog veka zgrade zahte-
vati što manje izmena.
Na Pregledu 1 prikazan je proseĉan vek traja-
nja i teorijski broj izmena (100-n)/n u sluĉajevi-
ma kada se projektantima pruţa mogućnost iz-
bora izmeĊu više alternativa.
61
V GRUPA

Pregled br. 1 mase, tekstilni podovi, linoleum

8.8 - Gumasti ksilolit 10 9
Proseĉan Teorijski 9 - BOJENJE I PREMAZI
Kr

Elemenat vek trajanja Dr. izmena 9.1 -Spoljna stolarija 4 24

u godinama elemenata 9.2 - Spoljna bravarija 5 19
9.3 - Fasadni premazi 10 9
1 - TEMELJI 100 - 9.4 - Unutrašnja stolarija 8 11,5
2 - KONSTRUKCIJA 9.5 - Unutrašnja bravarija 10 9
2.1. - Liveni beton, monolitni arm. mn 10-KANALIZACIJA
1 UU
beton, masivna gradnja 10.1 - Keramiĉke i betonske cevi 50 1
2.2. - Arm. betonska montaţa 80 0,25
10.2 - Livene cevi 70 0,43
2.3 - Laka montaţa 60 0,67
10.3 - Azbestno-cementne cevi 20 4
3 - KROVOVI
10.4- Plastiĉne cevi 30 2,33
3.1. - Krovne konstrukcije 11 - VODOVOD
311 - Arm. betonske ploĉe 100 - 11.1 - Kompletna instalacija 50 1
312 - Drvene konstrukcije 80 0,25
11.2- Baterije 10 9
313 - Vidljivi drveni delovi 20 4
11.3 - Ker. umivaonici 30 2,33
314-Letve 40 1,50
11.4-VVCšolja (keramika) 40 1,50
3.2 - Krovni pokrivaĉi
11.5- Kada od ĉeliĉnog lima 30 2,33
321 - Bitumenski i si. premazi kom- 20 4 11.6- Kada od livenog gvoţĊa 40 1,51
binovani sa izolacionim slojevima
11.7- Sudoper emajlirani 15 5,67
322 - Opekarski proizvodi 30 2,33
11.8- Sudoper nerĊajući 30 2,33
323 - Azbestno cementni proizvodi 40 1,50
12 - ELEKTRIĈNE INSTALACIJE
324 - Pocinkovani lim 20 4
12.1 - Kompletna elektriĉna instala- 40 1,50
4 - FASADE
cija
4.1 - Plemeniti malteri, salonitne 40 1,50
13-GREJANJE
ploĉe
13.1 - Liveni radijatori 40 1,50
4.2 - Keramiĉke ploĉice i mozaik 50 1
13.2 - Ĉeliĉni radijatori 20 4
4.3 - Veštaĉki kamen, mont. bet. 60 0,67
ploĉe 13.3 - Aluminijumski radijatori 30 2,33
4.4 - Fugovana opeka, vidni beton 80 0,25 Napomena: Podaci u pregledu su preuzeti iz "Normativa vzdr-
4.5-Prirodni kamen 100 - ţevanja elementov stanovanjskih hiš za dobo trajanja zgradbe
4.6 - Plastiĉne mase i premazi 15 5,67 100 let" (Uradni list SRS, št. 25 od 24. 08. 1981 s tim što je
paţnja usmerena na one podatke kod kojih i),postoji više alter-
5 - SPOLJNA STOLARIJA
nativa za donošenje projektantskih odluka.
5.1 - Meko drvo 4,5 1,22
5.2 - Tvrdo drvo 50 1
5.3 - Aluminijumski profili 80 0,25 Prilikom izbora sekundarnih komponenti potrebno je
6 - ZAŠTITA SPOLJNE STOLARIJE voditi raĉuna, da se njihov broj izmena u što
6.1 - Platnene roletne 8 11,5 većoj meri poklopi bez ostataka sa prosecnim
vekom trajanja zgrade odnosno noseće
6.2 - Eslinger roletne, spoljne ţalu- 30 2,3
konstrukcije. Ovde se ne radi samo o uštedi na
zine
6.3 - Unutrašnje ţaluzine 40 1,5 eksploatacionim troškovima, već i o potpunoj
amortizaciji sekundarnih komponenti, a samim
7 - OBRADA ZIDOVA I TAVANICA tim i o štednji sekundarnih sirovina.
7.1 - Keramika, fugovana opeka, 60 0,67
kamen, mozaik
■\
7.2 - Lamperije drvene, teraco plo- •ifl
ĉice, malter JU

7.3 - Tapete neperive 6 15,70

7.4 - Tapete perive, plastificirane 10 g
7.5 - Uljane boje, polikolor 5 19
7.6 - Posno bojenje 3 32,4
8 - PODOVI
8.1. - Kamen, mermer, mozaik,
glazirane keramiĉke ploĉice, vene- 100 -
cijanski pod
8.2 - Hrastov parket 50 1
8.3 - Bukov parket 40 1,5
8.4 - Keramiĉke neglazirane ploĉi- 1 ^
I ,3
ce, monolitni teraco
8.5 - Opeka, beton, cem. estrih 40 1,5
8.6 - Brodski pod (izolirani), hrastov 30 2,33
lamel parket
8.7 - Bukov lamel parket, plastiĉne 20 4

62

TEHNIĈKA DOKUMENTACIJA
Odredbama ovog poglavlja daju se PREPORUKE o
uslovima i tehniĉkim normativima za pripremu i izradu
tehniĉke dokumentacije na osnovu koje se mogu graditi
stambene zgrade u Beogradu.
41. PRIPREMA TEHNIĈKE DOKUMENTACIJE
411. Pod pripremom tehniĉke dokumentacije
podrazumeva se utvrĊivanje ĉinilaca u
organizaciji procesa projektovanja i opštih
uslova pod kojima se odvija proces
projektovanja
411.1 U pripremi tehniĉke dokumentacije uloga
projektovanja se javlja u ispunjenju zadataka
koje uzajamno postavljaju uĉesnici:
411.11. Organi vlasti kroz tehniĉko-pravne norme, i to:
a) Prostornu regulativu, i
b) GraĊevinsku regulativu, u vidu:
- graĊevinskih zakona
- opštih propisa u zgradarstvu, i
- standarda;
411.12. Investitor, i
411.13. Realizatori, i to:
a) Projektant, i
b) Graditelj (izvoĊaĉ i proizvoĊaĉ).
412. U organizaciji pripreme tehniĉke
dokumentacije, projektovanje se odvija na
naĉin koji unapred utvrĊuje:
412.1. Taĉan obim investidonog postupka,
412.2. Jasno definisana prava i obaveze uĉesnika u
investicionom postupku, i
412.3. Jasno i realno definisan dinamiĉki plan
realizacije investicionog postupka.
413. Tokom celog postupka projektovanje se
odvija u skladu sa:
413.1. Postojećom saveznom i republiĉkom
regulativom o izgradnji investicionih objekata;
413.2. Postojećom saveznom i republiĉkom
regulativom o izradi tehniĉke dokumentacije u
zgradarstvu;
V GRUPA
413.3. Vaţećim standardima, tehniĉkim propisima,
pravilnicima, odlukama i normativima koji
regulišu materiju projektovanja;
413.4. Vaţećim samoupravnim sporazumima o
meĊusobnim odnosima i zadacima organizacija
udruţenog rada, uĉesnica u društveno
usmerenoj stambenoj izgradnji u Beogradu;
413.5. Vaţećim društvenim dogovorima o postupku
ustupanja izgradnje stambenih zgrada i
naselja, kao i obrazovanja cene stana u
društvenoj usmerenoj stambenoj izgradnji u
Beogradu.
41 4. U za visno st i o d slo ţ eno sti zg ra de,
specifiĉnosti zgrade, naĉina graĊenja i
drugih uslova koji karakterišu zgradu,
odreĊuje se broj pojedinih delova (faza)
projekta.
Osnovna podela moţe se izvršiti na predpro-
jekte i tehniĉku dokumentaciju.
414.1. Predprojekti
414.11. Pod izradom predprojekta podrazumeva se:
a) Izrada studija,
b) Izrada planskih dokumenata (urbanistiĉkih
planova na raznim nivoima razrade u zavi
snosti od sloţenosti zgrade), i
c) Izrada investicionog programa, sa ciljem
da se utvrde podobnosti lokacije i drugih
uslova za donošenje odluke o pokretanju
investicionog postupka.
414.12. Pod izradom investicionog programa, podra
zumeva se elaborat koji se sastoji iz:
a) Prethodno izvršenih provera potreba,
b) Opšte ocene moguće i potrebne izmene
postojećeg i zateĉenog stanja,
c) UtvrĊivanja uslova za realizaciju zgrade
(urbanistiĉkih, privrednih, geoloških, geo-
mehaniĉkih, hidroloških, klimatoloških, sei-
zmoloških, itd.),
d) Neophodne tehniĉke dokumentacije razra
Ċene do potrebnog tehniĉko-tehnološkog i
kalkulativnog nivoa,
e) Dinamiĉkog plana realizacije investicionog
postupka,
f) Ekonomskog obrazloţenja sa pokazatelji
ma o izvorima sredstava i projektom finan-
siranja investicionog postupka u celini.
414.13. Pod neophodnom tehniĉkom dokumentacijom
podrazumevati razradu projekata pojedinih
delova zgrade do nivoa, na kome je pouzdano
moguće utvrditi obim investicionog ulaganja u
pogledu potrebnog vremena i mase sredstava
za realizaciju zgrade u celini.
414.14. Sadrţinu i sastav pojedinih delova
investicionog programa odreĊuje investitor.
63
V GRUPA

415. IZRADA TEHNIĈKE DOKUMENTACIJE 421.22. Kao tehniĉki podaci podrazumevaju se:
a) Tehniĉke podloge utvrĊene za lokaciju na
415.1. Pod izradom tehniĉke dokumentacije kojoj se zgrada gradi,
podrazumeva se elaborat u kome se razraĊuje
tehnološko-proizvodna, odnosno b) Rezultati iz projekata istraţivaĉkih radova,
eksploataciona koncepcija stambene zgrade i
njene neposredne okoline (u daljem tekstu: c) Podaci o zgradi, instalacijama, opremi, ure
zgrada) i daju tehniĉka rešenja za njenu Ċenju zemljišta, unutrašnjem ureĊenju,
izgradnju. akustiĉkoj i termiĉkoj obradi i drugo,

415.2. Pod tehniĉkom dokumentacijom, (u daljem d) Delovi tehniĉke dokumentacije uraĊeni u

tekstu: projekat) podrazumevaju se: okviru predprojekta, odnosno kompletan
investicioni program, ako je isti uraĊen.
415.21. Projektni zadatak,
421.23. Tehniĉke predloge iz taĉke 421.22/a obu-
415.22. Projekat za odobrenje (Glavni projekat), hvataju:
415.23. Projekat za izvoĊenje (detaljni projekat), i ako
je potrebno: a) Urbanistiĉko tehniĉke uslove;

415.24. Projekat izvedenih radova. b) Kopiju katastarskog plana;

415.3. Tehniĉka rešenja u projektima moraju da budu c) Preliminarni protokol regulacije;
u skladu sa namenom i tehnološkom, odnosno
eksploatacionom i ekonomskom koncepcijom d) Geodetski snimak terena;
zgrade; sa urbanistiĉkim planovima, odnosno
uslovima; sa vodoprivrednim, saobraćajnim, e) Meteorološke podatke;
energetskim i drugim uslovima; sa propisima,
tehniĉkim normativima i obaveznim f) Postojeći izgraĊeni graĊevinski fond na
standardima, kao i sa rezultatima istraţivaĉkih lokaciji;
radova, ispitivanja i drugih studija.
g) Podatke o uslovima prikljuĉaka na primar
ne mreţe instalacija;
42. SADRŢAJ TEHNIĈKE DOKUMENTACIJE h) Vodoprivredne, elektroprivredne, saobra-
Sadrţinu i sastav pojedinih delova projekta od- ćajne i druge uslove, kao i mere zaštite.
reĊuje investitor u skladu sa specifiĉnostima
koje karakterišu zgradu. Projekat se razraĊuje 421.24. Projekat istraţivaĉkih radova iz taĉke 421.22/b,
za ćelu zgradu ili za deo zgrade, ako taj deo ĉi- obuhvata:
ni ekonomsko-tehniĉku celinu koja se moţe
a) Podatke o karakteristikama i osobinama
samostalno koristiti.
tla;

b) Seizmološke podatke.
421. PROJEKTNI ZADATAK
UraĊene na naĉin i pod uslovima koji su
predviĊeni u vaţećim propisima.
421.1. Pod projektnim zadatkom podrazumeva se deo
projekta koji sluţi kao osnova za izradu Ako pojedini istraţivaĉki radovi nisu izvoĊeni, u
tehniĉke dokumentacije. projektnom zadatku mora da bude obrazloţena
necelishodnost izvoĊenja takvih radova.
421.2. Projektni zadatak se izgraĊuje na osnovu
uraĊenih predprojekata i podloga iz taĉke 421.25. Podaci o zgradi iz taĉke 421.22/c, odnose se
414.12/c što znaĉi da mora sadrţati sve na podatke utvrĊene u okviru predprojekata i
podatke na osnovu kojih se u potpunosti mogu uz ponovnu analizu, obuhvataju podatke o:
razraĊivati pojedini projekti koji ĉine delove
jedinstvene tehniĉke dokumentacije. a) Funkciji i kapacitetu zgrade;
Projektni zadatak sadrţi opšte i tehniĉke poda- b) Unutrašnjoj i spoljašnjoj obradi zgrade;
tke.
c) Unutrašnjim instalacijama vodovoda, kana
421.21. Kao opšti podaci podrazumevaju se: lizacije, elektrike, grejanja i provetravanja
sa pregledom ureĊaja, postrojenja i opre
a) Podaci o investitoru, me;
b) Podaci o zgradi, d) UreĊenju slobodnih površina u pogledu
namene, komuniciranja, arhitektonske ob
c) Potvrda o registraciji organizacije koja je iz rade i spoljnih instalacija;
radila projektni zadatak,
e) Specifiĉnim zahtevima u pogledu unutraš
d) Mesto graĊenja zgrade, njeg ureĊenja zgrade, termiĉke i akustiĉke
zaštite i si.
e) Podaci o graĊenju objekata kao celine ili u
etapama, 421.26. Delovi tehniĉke dokumentacije iz taĉke
421.22/d odnose se na delove dokumentacije
f) Podaci o opštim karakteristikama objekta.

64
 V GRUPA

uraĊene u fazi predprojekta i sluţe kao 422.3. Idejni projekat, ukoliko se isti izraĊuje, sadrţi:
obrazloţenje i grafiĉki dokaz o realnosti
zahteva iskazanih kroz projektni zadatak. Ako 422.31. Opštu dokumentaciju;
predprojekti nisu raĊeni (kod jednostavnih i 422.32. Tekstualna obrazloţenja;
manje sloţenih zgrada), onda se uz projektni
zadatak mora priloţiti idejno rešenje zgrade 422.33. Aproksimativne proraĉune racionalnosti,
koje predstavlja celovito funkcionalno-tehniĉko i stabilnosti, zaštićenosti, osvetljenosti i
arhitektonsko rešenje zgrade izraţeno grafiĉki i snabdevenosti zgrade;
tekstualno, a uraĊeno je na bazi projektnog 422.34. Aproksimativne proraĉune za postrojenja
programa za idejno rešenje. instalacija i elemente spoljnog ureĊenja
zemljišta, ukljuĉivo i spoljne instalacije;
422.35. Potrebne specifikacije elemenata materijala,
obrade i opreme;
422. PROJEKAT ZA ODOBRENJE
422.36. Aproksimativni predmeti i predraĉun radova;

422.1. Projekat za odobrenje je deo tehniĉke
dokumentacije kojim se dokazuje stabilnost i
sigurnost zgrade, kao i uticaj zgrade na
bezbednost ljudi, saobraćaja, susednih zgrada
i okoline.
422.37. Situaciju sa ucrtanim rešenjem namenskih
površina, prikljuĉcima i rešenjima, saobraćaja i
spoljnih instalacija sve meĊusobno usklaĊeno i
potvrĊeno crteţom preliminarnog sinhron
plana;

422.11. Projekat za odobrenje se izraĊuje na osnovu
projektnog zadatka i sluţi kao prilog uz zahtev
za dobijanje odobrenja za graĊenje zgrade i
kao osnova za graĊenje zgrade.
422.12. Kod sloţenih i vrlo sloţenih zgrada, projekat za
odobrenje se moţe izraĊivati, ako to zahteva
investitor, u dve faze:
a) Idejni projekat - kojim se definitivno precizi
raju funkcija, veliĉina, oblik, obrada i opre
ma zgrade pa njegovim usvajanjem investi
tor konaĉno usvaja projektni zadatak, i
b) Glavni projekat - kojim se sprovodi definiti
vni dokaz predviĊenih rešenja u idejnom
projektu ĉiji je cilj da se investitoru i svim
nadleţmm organima i organizacijama pruţi
dokaz o ispravnosti ranije donetih odluka u
pogledu stabilnosti, zaštićenosti, spoljne i
unutrašnje obrade, klasiĉne enterijerske,
tehnološke i instalacione opreme, i ukupne
koliĉine svih radova.
422.13. Po pravilu, glavni projekat mora biti samo dalja
razrada - dorada idejnog projekta što znaĉi da
su idejni i glavni projekat po sadrţaju isti, a
razlikuju se po stepenu obrade.
422.14. Sadrţaj i sastav idejnog projekta, odnosno
glavnog projekta, odreĊuje investitor za svaki
konkretan sluĉaj.
422.2. Projekat za odobrenje ĉine sledeći delovi:
422.38. Crteţe osnova, preseka, izgleda, šema i drugo,
sa ucrtanim poloţajem glavnih trasa instalacija
i elemenata, sve meĊusobno usklaĊeno
422.39. Detaljne crteţe prostorija sa specifiĉnom
opremom (postrojenja instalacija kuhinje,
sanitarne prostorije i si.) i crteţe pojedinih
kljuĉnih detalja zgrade u odgovarajućoj
razmeri.
422.4. Sadrţaj projekta za odobrenje
422.41. Opšta dokumentacija iz taĉke 422.21. sadrţi:
a) Naslovni list sa opštim sadrţajem celokup-
nog elaborata koji sadrţi tehniĉku doku
mentaciju;
b) List sadrţaja svake sveske u pojedinim
delovima tehniĉke dokumentacije;
c) Podatke o projektnoj organizaciji;
d) Podatke o projektantima i vršiocima
unutrašnje kontrole;
e) Podatke o investitoru.
422.42. Tehniĉki prilozi iz taĉke 422.22. sadrţe:
a) Uslove lokacije, odnosno aţurirane tehniĉ
ke podloge iz taĉke 421.23.;
b) Projekat istraţivaĉkih radova iz taĉke
421.24. ili izvod iz istog;

422.21. Opšta dokumentacija; c) Podatke o zgradi iz taĉke 421.25.;

422.22. Tehniĉki prilozi; d) Idejno rešenje zgrade iz taĉke 421.26. uko
422.23. Projekat arhitektonsko-graĊevinskog dela liko je isto uraĊeno u okviru projektnog za
zgrade; datka;

422.24. Projekti pojedinih instalacija (unutrašnjih i e) Saglasnosti, propisane zakonom ili na os

spoljnih);
422.25. Projekat ureĊenja terena, saobraćaja i dr.
422.26. Ostali potrebni projekti.
Svi delovi projekta za odobrenje moraju da
budu meĊusobno usklaĊeni i da predstavljaju
delove jedinstvene tehniĉke dokumentacije.
novu zakona, pribavljena na osnovu ura
Ċenog projekta za odobrenje;
f) Zbirnu rekapitulaciju predraĉunske cene
koštanja svih radova na zgradi.
422.43. Projekat arhitektonsko graĊevinskog dela
zgrade iz taĉke 422.23. sadrţi:

65
V GRUPA
a) Definitivno obrazloţenje funkcije oblika, ob
rade, opreme, stabilnosti i zaštićenosti
zgrade sa definitivnim pregledima odnosa
površina i zapremina u smislu dokaza raci
onalnosti;
b) Posebni elaborat fiziĉke zaštićenosti zgra
de;
c) Spisak svih primenjenih konkretnih tehniĉ
kih propisa, normativa i standarda za mate
rijale, obradu i opremu zgrade;
d) Statiĉki proraĉun za prijem vertikalnih i ho
rizontalnih opterećenja, kao i za fundiranje
zgrade;
e) Sve potrebne crteţe situacija, osnova, pre-
seka i izgleda, neophodne za izradu kona
ĉnih specifikacija i kalkulacija i davanje na
ĉelnih uputstava za izvoĊenje zgrade;
f) Sve potrebne crteţe detalja neophodne za
izradu specifikacija i davanje uputstava za
izvoĊenje konstrukcije, pregrada, obrade,
zaštite, evakuacije i drugih elemenata
zgrade;
g) Sve potrebne crteţe šema (statiĉkih pozici
ja) i specifikacija (montaţnih elemenata,
stolarskih, bravarskih i limarskih elemena
ta, ostale galanterije i si.);
h) Predmet i predraĉun graĊevinskih i graĊe-
vinsko zanatskih radova sa skupnom
rekapitulacijom svih radova i opštim i
posebnim opisima za izvoĊenje radova.
i) Analizu usklaĊenosti veka trajanja pojedi-
nih graĊevinskih materijala i komponenti sa
ukupnim vekom trajanja zgrade kao i anali-
zu mogućnosti njihovog odrţavanja i za-
menljivosti.
422.44. Projekti unutrašnjih i spoljnih instalacija sadrţe
pojedine instalacije: vodovoda i kanalizacije,
jake i slabe struje, grejanja i provetravanja, i
postrojenja koja opsluţuju ove instalacije.
Projekti instalacija sadrţe:
a) Obrazloţenje primenjenih instalacija, naĉi
na njihovog voĊenja, i usvojenih elemenata
instalacione opreme;
b) Spisak svih primenjenih, konkretnih, tehni
ĉkih propisa, normativa i standarda za ma
terijale i opremu;
c) Sve potrebne proraĉune koji dokazuju rani
je doneta rešenja i odluke;
d) Sve potrebne crteţe situacija osnova, pre-
seka, aksonometrija i si., neophodne za iz
radu definitivnih specifikacija i kalkulacija, i
davanje uputstava za izvoĊenje zgrade;
Sve trase instalacija definitivno usklaĊene
meĊusobno, i u odnosu na graĊevinski deo
projekta;
e) Sve potrebne crteţe detalja, neophodnih
za izradu specifikacija i davanje uputstava
za izvoĊenje instalacija;
66
f) Predmer i predraĉun radova, po vrstama
instalacija, sa pojedinim i skupnim rekapi-
tulacijama cene koštanja radova, i konaĉ-
nim (opštim i posebnim) opisima za izvo-
Ċenje radova.
422.45. Projekat ureĊenja terena, saobraćaja i dr.,
sadrţi pojedinaĉne projekte arhitektonsko-
graĊevinskog ureĊenja slobodnog zemljišta oko
zgrade, saobraćajnica i sadnica. Projekat
ureĊenja terena sadrţi:
a) Definitivno obrazloţenje primenjenih ele
menata pejzaţne i saobraćajne strukture
sa definitivnim pregledom ostvarenih od
nosa površina, u smislu uporeĊenja s pret
hodno uslovljenim urbanistiĉkim paramet
rima;
b) Sve potrebne proraĉune koji dokazuju rani
je data rešenja i donete odluke;
c) Sve potrebne crteţe situacija i njihovih de
taljno razraĊenih delova, neophodne za
izradu definitivnih specifikacija i kalkulacija,
kao i davanje naĉelnih uputstava za izvo
Ċenje zgrade;
d) Sve delove projekta ureĊenja terena us
klaĊene meĊusobno i sa spoljnim
instalacijama, što se dokazuje posebnim
crteţom sinhron plana (sintezni plan) sa
svim neophodnim detaljima poloţaja i
naĉina ukrštanja elemenata ispod terena,
na terenu i iznad terena;
e) Sve potrebne crteţe detalja, neophodne za
izradu specifikacija i davanje uputstava za
izvoĊenje radova;
f) Predmer i predraĉun radova, sa pojedina-
ĉim i skupnim rekapitulacijama cene koš
tanja radova, i konaĉnim opisom za izvo
Ċenje radova.
422.46. Pod ostalim potrebnim projektima, podra-
zumevaju se svi oni projekti koje zahteva
specifiĉnost zgrade ili lokacije, a oni mogu biti:
a) Razne studije (hidrološke studije, studije
klizišta, studije posebnih fundiranja, reše
nja vodotokova i dr.);
b) Posebni izvodi za skloništa (za sluĉaj da se
sklonište nalazi u zgradi);
c) Projekti liftova;
d) Ostali specijalni projekti, po potrebi.
422.5. Projekat za izvoĊenje
422.51. Pod projektom za izvoĊenje, podrazumeva se
projekat kojim se razraĊuju pojedini delovi
projekta za odobrenje i koji zajedno sa
projektom za odobrenje ĉine tehniĉku
dokumentaciju za graĊenje zgrade.
422.52. Projekat za izvoĊenje sadrţi definitivna
uputstva za izvoĊenje zgrade, a sastoji se iz:
a) Projekta za izvoĊenje arhitektonsko-
graĊevinskog dela projekta;

b) Projekta za izvoĊenje instalacionih delova
projekta;
c) Projekta za izvoĊenje ureĊenja terena i
saobraćajnog dela projekta.
422.53. Projekat za izvoĊenje arhitektonsko-
graĊevinskog dela zgrade, sa projektom za
odobrenje tog dela projekta, sluţi za graĊenje
zgrade, za obraĉunavanje izvršenih
graĊevinskih i završnih radova, kao i za njihovo
usklaĊivanje sa instalacionim i drugim
radovima na zgradi.
Projekat sadrţi:
a) Detaljne crteţe pojedinih delova zgrade ili
zgrade u celini.
Detaljnim crteţima moraju da budu nazna-
ĉene sve konstrukcije i konstruktivni
elementi sa obeleţenim podacima iz
statiĉkog proraĉuna, kao i njihovo
uklapanje meĊusobno, i sa ostalim
delovima zgrade;
b) Crteţe detalja, kojima se razraĊuju detaljni
planovi uraĊeni u okviru projekta za odob
renje i projekta za izvoĊenje rada jasnije i
potpunije odreĊenosti konstrukcije i pojedi
nih delova projektovane zgrade;
c) Crteţe detalja, u kojima specifiĉni zahtevi
instalacija odreĊuju i graĊevinske detalje
zgrade kao što su: dovodni i odvodni kana
li, razni šlicevi, razni otvori za prolaz insta
lacija, ankeri za ugraĊivanje postolja, razne
platforme i si.;
d) Crteţe detalja kojima se odreĊuju potrebe
u vezi sa ureĊenjem i opremom prostorija u
zgradi namenjenih za smeštaj ureĊaja i po
jedinih instalacija;
e) Crteţe detalja koji se odnose na specijalne
graĊevinske objekte koji pripadaju instala
cijama.
422.54. Projekat za izvoĊenje pojedinih instalacija,
zajedno sa projektom za odobrenje sluţi za
izvoĊenje instalacija i za obraĉunavanje
izvršenih instalacionih radova na zgradi.
Projekat sadrţi:
a) Crteţe detalja usklaĊene sa crteţima pla
nova i detalja iz arhitektonsko-
graĊevinskog dela projekta sa davanjem
uputstava u pogledu: definitivno utvrĊenog
poloţaja i dimenzije svakog elementa, ma
terijala od koga se izvodi, oblika, kao i sa
drţaja elemenata;
b) Crteţe planova i detalja, odnosno definitiv
no doraĊene crteţe iz projekta za odobre
nje sa konaĉnim podacima za izvoĊenje
instalacija.
422.55. Projekat za izvoĊenje ureĊenja terena izraĊuje
se na naĉin i u obimu koji su predviĊeni
projektom za izvoĊenje arhitektonsko-
graĊevinskog dela zgrade.
V GRUPA
422.6. PROJEKAT IZVEDENIH RADOVA
422.61. Projekat izvedenih radova je deo tehniĉke
dokumentacije koji se radi samo u sluĉaju ako
su na zgradi u toku izgradnje vršene izmene.
U zavisnosti od obima vršenih izmena odreĊu-
je se sadrţaj i obim projekta izvedenih radova.
422.62. Ukoliko na zgradi u toku graĊenja nisu vršene
izmene, organu nadleţnom za tehniĉki pregled
izgraĊene zgrade uz zahtev za tehniĉki pregled
dostavlja se izveštaj da je zgrada u potpunosti
izgraĊena prema projektu za odobrenje na
osnovu koga je izdato odobrenje za graĊenje.
422.63. Ukoliko su na zgradi, u toku graĊenja, vršene
manje izmene dozvoljeno je ucrtavanje istih u
priloge projekta za odobrenje i projekta za
izvoĊenje uz obavezu da ucrtane izmene budu
overene od predstavnika investitora (nadzora) i
izvoĊaĉa radova.
422.64. Kod većih izmena obavezna je izrada projekta
izvedenih radova.
Projekat izvedenih radova mora predstavljati
stvarno izvedene radove na zgradi u konstruk-
tivnom i funkcionalnom smislu, kao i u pogledu
poloţaja ugraĊenih instalacija, a naroĉito insta-
lacija u konstrukcijama.
422.65. Projekat izvedenih radova ĉine opisi, crteţi i
proraĉuni izvršenih izmena i dopuna projekta
za odobrenje u toku graĊenja zgrade.
Projekat sadrţi:
a) Opštu dokumentaciju;
b) Zbir dokumenata o izmenama, i
c) Tehniĉku dokumentaciju projekta izvedenih
radova.
422.66. Opšta dokumentacija sadrţi:
a) Podatke o investitoru i korisnicima zgrade;
b) Podatke o izvoĊaĉima radova na zgradi;
c) Dokumentaciju o nadzoru nad izgradnjom
zgrade;
d) Izvod iz dokumentacije odobrenja za izgra
dnju zgrade i eventualnih izmena ove do
kumentacije za vreme izgradnje;
e) Kratak opis toka radova za vreme izgrad
nje zgrade.
422.67. Zbir dokumenata o izmenama sadrţi:
a) Zbir dokumenata o izmenama koje su nas
tupile u toku izgradnje zgrade sporazumno
ili na zahtev investitora;
b) Zbir dokumenata o izmenama koje su nas
tupile u toku izgradnje zgrade na zahtev
inspekcijskih sluţbi, organizacija od pose
bnog društvenog interesa ili ostalih ov-
lašćenih organa i organizacija, kao dopun
ski zahtevi koji nisu bili poznati prilikom iz
rade projekta za odobrenje.
67
V GRUPA

422.68. Tehniĉka dokumentacija projekta izvedenih 433.6. Tehniĉku ispravnost i ekonomiĉnost (putem
radova, izraĊuje se po metodologiji koja je revizije, odnosno raĉunsko-tehniĉke kontrole)
primenjena prilikom izrade projekta za na projekat za odobrenje;
odobrenje i sadrţi:
433.7. Projekat za odobrenje u celini;
a) Dokumentaciju o organizaciji koja je izradi
433.8. Sve izmene projekta nastale u fazi izgradnje
la projekat izvedenih radova, kao i podatke
o izvršiocima projekata; zgrade.

b) Obrazloţenja i proraĉune postojećih, do

punjenih ili ponovo uraĊenih delova projek
ta za odobrenje;
c) Spisak atesta, standarda i primenjenih
normativa; za sve izvršene izmene materi
jala, elemenata obrade, opreme i dr., u od
nosu na ranije uraĊeni i odobreni projekat
za odobrenje;
434. Saglasnost organa vlasti, u zavisnosti od
sloţenosti i specifiĉnosti zgrade, sastoji se
u izdavanju saglasnosti na:
434.1. Urbanistiĉku razradu projekta;
434.2. Aţurirane podloge o lokaciji u smislu;
434.21. Geodetskih podloga;

d) Postojeće, dopunjene ili ponovo uraĊene 434.22. Postojećih podzemnih instalacija;

grafiĉke priloge, uraĊene po delovima 434.23. Protokola regulacije;
zgrade za arhitektonsko-graĊevinski deo,
instalacioni deo, ureĊenje terena i dr. 434.3. Poštovanje uslova komunalnih organa i
organizacija u smislu:
422.69. Bez obzira da li se projekat izvedenih radova
radi, ili ne radi, tehniĉka dokumentacija koja se 434.31. Prikljuĉka jake struje;
podnosi uz zahtev za tehniĉki pregled zgrade 434.32. Prikljuĉka slabe struje;
sadrţi i separat uputstava za redovno i
povremeno odrţavanje i remont celokupne 434.33. Prikljuĉka na mreţe pitke i protivpoţarne vode;
ugraĊene instalacije i druge opreme. 434.34. Prikljuĉka na mreţe fekalne i kišne kanalizacije;
434.35. Prikljuĉka na mreţe toplotne energije ili
43. USVAJANJE PROJEKTA samostalni izvor energije;
434.36. Prikljuĉka na mreţe saobraćaja;
431. Postupak usvajanja projekta, regulisan je 434.37. Ispunjenja uslova evakuacije smeća;
vaţećom zakonskom regulativom, a vrši se
434.38. Ispunjenja uslova sadnje zelenila i njegovog
potpuno, po fazama projekta na naĉin koji je
odrţavanja;
predviĊen procesom projektovanja za
konkretnu zgradu. 434.39. Ispunjenja uslova Gradskog saobraćaja;
434.4. Poštovanje uslova ustanova od posebnog
432. Usvajanje projekta obavlja se kontrolom datih znaĉaja u smislu:
rešenja, a kontrola je obavezna za sve
uĉesnike u procesu projektovanja i to: 434.41. Civilne zaštite stanovništva;
434.42. Uslova sanitarne zaštite;
432.1. Investitora; 434.43. Uslova protivpoţarne zaštite;
432.2. Organa vlasti; 434.44. Uslova mikrolokacije;

432.3. Graditelja, i 434.5. Poštovanje specifiĉnih uslova lokacije u smislu:

432.4. Projektanta. 434.51. Ispunjenja uslova ţeleznice;
434.52. Ispunjenja uslova vazduhoplovstva;
433. Saglasnost investitora sastoji se u izdavanju 434.53. Ispunjenja uslova zaštite spomenika kulture;
saglasnosti na:
434.54. Ispunjenja uslova zaštite na radu;

433.1. Projektni program predprojekta; 434.55. Ispunjenja uslova JNA;

433.2. Funkcionalno i oblikovano-prostorno idejno 434.56. Poštovanje uslova koje postavljaju

rešenje u okviru elaborata investicionog odgovarajući organi Skupštine opštine prilikom
programa (ili u okviru idejnog rešenja); podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za
izgradnju u smislu Pravilnika o minimumu
433.3. Investicioni program u celini; tehniĉke dokumentacije za izdavanje odobrenja
za izgradnju investicionih objekata
visokogradenje.
433.4. Projektni zadatak u celini;
434.6. Kontrola graditelja (izvoĊaĉa radova i
proizvoĊaĉa elemenata), odnosi se na:
433.5. Idejni projekat u celini;
434.61. Kontrolu ispunjenja uslova koje je graditelj
postavio kao zadatak projektantu u okviru

68

projektnog zadatka (ako je te uslove uopšte
postavio), i
434.62. Zakonom regulisanu obavezu graditelja o
pregledu tehniĉke ispravnosti dokumentacije
koju je dobio za potrebe izgradnje zgrade.
434.7. Saglasnost projektanta, odnosi se na obavezu
projektantske organizacije da izvrši unutrašnju
raĉunsku i tehniĉku kontrolu svakog dela
tehniĉke dokumentacije koji izraĊuje, a isti sluţi
kao dokaz investicionog dela dokumentacije.
434.71. Saglasnost projektanta daje se posebnom
izjavom Inokosnog organa o tome da je
unutrašnja kontrola stvarno i izvršena.
44. USLOVI PROJEKTOVANJA U
INDUSTRIJALIZOVANOJ GRADNJI
441. Odredbama ovog poglavlja preporuĉuje se
s a d r ţ aj te h ni ĉ k e d ok um e nt ac i je za
izgradnju stambenih zgrada
industrijalizovanoj gradnji.
442. Tehniĉka dokumentacija za izgradnju
zgrada u industrijalizovanoj izgradnji sastoji
se iz dva dela, i to:
442.1. Obaveznog dela tehniĉke dokumentacije, i
442.2. Dopunskog dela tehniĉke dokumentacije.
Obavezni deo tehniĉke dokumentacije,
443.
sastoji se iz:
443.1. Dokazne dokumentacije,
Direktivne dokumentacije, i
443.2.
443.3. Informativne doktimentacije.
444. dokumentacijom,
Pod dokaznom
podrazumeva se:
444.1.
Dokaz da su primljeni materijali, elementi i
sklopovi zgrade usaglašeni sa zahtevima
graĊevinske regulative i uslovima konkretne
lokacije na kojoj se zgrada gradi a dokaz se
izvodi u vidu atesta i drugih propisima
odobrenih dokaznih postupaka;
444.2.
Dokaz da su primenjeni materijali, elementi i
sklopovi, primenjivani u odgovarajućim
delovima zgrade, što se dokazuje potrebnim
analizama uticaja, proraĉunima i crteţima u
skladu sa vaţećim propisima za izvoĊenje ovih
dokaza, i
444.3.
Dokaz o koliĉinama upotrebljenih materijala i
elemenata u vidu šema, specifikacija i radova
obraĉunatih po knjizi prostorija (unapred
uraĊenoj graĊevinskoj knjizi) kao podloge za
izradu predraĉuna.
445.
Pod direktivnom dokumentacijom iz taĉke
443.2. ovih Uslova, podrazumevaju se:
445.1.
Crteţi u kojima je utvrĊen poloţaj svakog
primljenog elementa povezan odgovarajućom
oznakom (šifrom) za šeme, specifikacije i
knjigu prostorija;
445.2.
Crteţi svake prostorije u zgradi (knjiga
prostorija) u kojima su utvrĊeni poloţaji i
V GRUPA
dimenzije svih radova u prostoriji i
odgovarajućom oznakom (šifrom) povezani za
kataloge (detalje) radova.
445,3. Katalog elemenata, odnosno katalog radova,
kojim su detaljno utvrĊena sva svojstva
elemenata ili radova (sastav, osobine,
dimenzije, i sliĉno) u meri, koja potpuno
definiše elemente ili radove.
446. dokumentacijom,
Pod informativnom
podrazumevaju se:
446.1.
Obrazloţenja tehnološko-funkcionalnih,
oblikovanih, konstruktivnih i drugih svojstava
projektovane zgrade;
446.2.
Predraĉun radova sa pozivom na kataloge
elemenata ili radova i dokaznu dokumentaciju o
koliĉinama upotrebljenih materijala;
446.3.
Obrazloţenja funkcionalnosti i ekonomiĉnosti
u projektovane zgrade, znaĉi specifikacije
površina i zapremina, sa analizom, odnosno
specifikacijama naturalnih pokazatelja ili
troškova sa analizom.
447.
Dopunski deo tehniĉke dokumentacije, za
izgradnju zgrada u industrijalizovanoj
izgradnji, izvodi se u skladu sa posebnim
interesom projektanta i graditelja, odnosno
u ok vi ru mogu ć nosti i speci fi ĉnos ti
graditelja, a sadrţi:
447.1.
Planove montaţe elemenata.
447.2.
Sintezni plan zgrade ("MENADŢER" - projekat)
sa svim informacijama potrebnim za voĊenje
izgradnje i vršenje nadzora nad izgradnjom;
447.3.
Planove organizacije gradilišta;
447.4.
Dinamiĉke planove realizacije izvoĊenja
zgrade;
447.5.
Planove troškova i sliĉno, koji su u neposrednoj
vezi sa ukupno projektovanim rezultatima
zgrade za koju se izraĊuje tehniĉka
dokumentacija.
448.
Zgrade projektovane na industrijalizovani
naĉin izgradnje, pod ĉime se podrazumeva
zgrada i ureĊenje terena oko zgrade, moraju
se tretirati u smislu taĉke 4. ovih Uslova, što
znaĉi da moraju zadovoljiti propisane
uslove i tehniĉke normative za pripremu i
izradu tehniĉke dokumentacije u svim onim
delovima koji nisu spec ifi ĉni za
industrijalizovanu izgradnju.
449.
Projekat zgrade, koji je predvi Ċen za
izgradnju u industrijalizovanom postupku
graĊenja, mora se izraĊivati u skladu sa:
449.1.
Tehniĉkim saznanjima koja va ţe za
urbanistiĉko projektovanje u industrijalizovanim
sistemima izgradnje;
449.2.
Prethodnim saznanjima u pogledu
neutralizacije dosledno sprovedene tipizacije, u
cilju stvaranja prihvatljivih ambijentalnih
vrednosti;
449.3.
Tehniĉkim rešenjima koja omogućavaju
potpunu funkcionalnost i zaštićenost zgade, i
69
V GRUPA
449.4. Principima primene modulatorne koordinacije
mera koji omogućavaju racionalan broj
upotrebljenih razliĉitih elemenata i materijala.
45. MODULARNA KOORDINACIJA
451. Pod pojmom modularne koordinacije
podrazumeva se dogovor (konvencija) o
odreĊivanju najmanje zajedniĉke dimenzije
komponenti, elemenata i sklopova u
sastavu stambene zgrade.
452. Principi i obavezni elementi modularne
koordinacije definisani su pozitivnim
zakonskim propisima pravilnicima i - Modularne mere i proizvodne
naredbama ĉija je primena na teritoriji
Beograda obavezna. Moraju se primenjivati
sledeći propisi:
452.1. Zakon o jugoslovenskim standardima, SI. list
SFRJ br. 16/60;
452.2. Naredba o privremenim tehniĉkim propisima i
graĊenju u stambenoj izgradnji i po sistemu
modularne koordinacije, SI. list SFRJ br. 4/60;
452.3. Pravilnik o tehniĉkim merama i uslovima za
izgradnju stambenih objekata po sistemu
modularne koordinacije mera, SI. list SFRJ br.
26/69;
452.4. Zakon o standardizaciji, SI. list SFRJ br. 38/77;
452.5. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o
standardizaciji, SI. list SFRJ br. 11/80;
452.6. Naredba o odreĊivanju modularne veliĉine za
konstruktivne visine spratova stambenih
objekata na teritoriji SR Srbije, SI. glasnik SRS
br. 15/60.
70
453. U okviru pomenutih zakonskih akata,
obavezna je primena svih standarda koji
regulišu materiju modularne koordinacije, i
to:
453.1. JUS U.A.9.001 koji odreĊuje dimenzionisanje
graĊevinskih komponenti u komponibilnim
modularnim merama u smislu:
- Principa i pravila;
- Komponibilne modularne mere, km, dm, cm,
mm i mere u SI sistemu;
- Multiplikativnu i aditivnu kompoziciju;
mere
graĊevinskih komponenti;
- Izbor preporuĉljivih mera za graĊevinske
komponente.
453.2. JUS U.A9.004 koji odreĊuje spratne visine
stambenih zgrada (komponente i mere).
454. Pri projektovanju stambenih zgrada,
obavezna je primena pomoćne modularne
mreţe.
454.1. Pod pomoćnom modularnom mreţom se
podrazumeva pravougaoni, odnosno kvadratni
sistem modularnih linija, odnosno modularnih
ravni, to jest linija (odnosno ravni) ĉija su
rastojanja u celim modulima;
454.2. Pomoćna projektantska modularna mreţa je
multimodularna i bazira se na projektnom
modulu od 6 M; odnosno na šestostrukom
multiplikatu osnovnog modula (osnovni modul,
M = 10 cm).
REPUBLIKA CRNA GORA
 V GRUPA

SADRŢAJ

Zakon o zaštiti od poţara.................................................................................................................................. 3

Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim teĉnostima i gasovima .............................................................. 12

ZAKON O
ZAŠTITI OD POŢARA
("Sluţbeni list RCG", br. 47/92)
I OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Zaštita od poţara obuhvata skup mjera i radnji
upravne, organizacione, tehniĉke, obrazovne i
propagandne prirode, koje se preduzimaju u cilju
otkrivanja i sprjeĉavanja opasnosti od poţara i
spašavanja ljudi i materijalnih i drugih dobara ugroţenih
poţarom.
Zaštita od poţara je djelatnost od javnog interesa.
Republika, opštine, preduzeća, ustanove i druga
pravna lica, lica koja obavljaju djelatnost liĉnim radom ili
liĉnim radom i sredstvima u svojini graĊana (u daljem
tekstu: radnje) i pojedinci organizuju i sprovode zaštitu od
poţara na svim mjestima i objektima koji su izloţeni
opasnostima od izbijanja i širenja poţara.
Član 2.
Preduzeća, ustanove i druga pravna lica, drţavni
organi, opštinski organi, organizacije i sluţbe, radnje i
pojedinci duţni su u sprovoĊenju mjera zaštite od poţara,
postupati u skladu sa zakonom, planovima zaštite od
poţara i opštim aktima.
Član 3.
Preduzeća, ustanove i druga pravna lica, drţavni
organi, opštinski organi, organizacije i sluţbe, radnje i
pojedinci duţni su da, pod uslovima i na naĉin propisan
zakonom, uĉestvuju u gašenju poţara i spašavanju ljudi i
materijalnih dobara ugroţenih poţarom i da stave na
raspolaganje svoj alat, prevozna, tehniĉka i druga
potrebna sredstva za gašenje i spašavanje ljudi i
materijalnih dobara ugroţenih poţarom.
Član 4.
Skupština opštine, osim mjera zaštite od poţara
propisanih ovim zakonom moţe, s obzirom na mjesne
prilike i potrebe, propisati i druge mjere za sprjeĉavanje
izbijanja i širenja poţara i spašavanje ljudi i materijalnih
dobara ugroţenim poţarom.
II MJERE ZAŠTITE OD POŢARA
Član 5.
Mjere zaštite od poţara, u smislu ovog zakona,
naroĉito su:
1) donošenje planova zaštite od poţara;
2) izbor lokacije i dislokacije objekata, kao i izbor
materijala,ureĊaja,instalacija i konstrukcija kojima će se
sprijeĉiti ili svesti na najmanju mjeru mogućnost izbijanja i
širenja poţara;
3) izgradnja prilaznih puteva i prolaza;
4) obezbjeĊenje potrebnih koliĉina vode i drugih
sredstava za gašenje poţara;
5) izbor tehnoloških procesa i odrţavanje ureĊaja
kojima se obezbjeĊuje zaštita od poţara;
6) zabrana upotrebe otvorene vatre i drugih izvora
paljenja u objektima i prostorijama u kojima bi zbog toga
moglo doći do poţara;
7) postavljanje ureĊaja za javljanje o nastanku
poţara, ureĊaja za gašenje poţara I sprjeĉavanje
njegovog širenja, ureĊaja za mjerenje koncentracije
V GRUPA
eksplozivnih smjesa (gasovi, pare I prašina) I drugih
ureĊaja za kontrolu bezbjednog odvijanja tehnološkog
procesa;
8) odrţavanje i kontrola ispravnosti ureĊaja i
instalacija ĉija neispravnost moţe uticati na nastanak i
širenje poţara i organizovanje osmatraĉke sluţbe i
obezbjeĊenje opreme i sredstava za gašenje šumskih
poţara.
Član 6.
Zaštita od poţara organizuje se i sprovodi na teritoriji
opštine na osnovu plana zaštite od poţara koji donosi
skupština opštine, kao i planova preduzeća, ustanova i
drugih lica i drţavnih organa.
Komisija za narodnu odbranu, na predlog Ministarstva
unutrašnjih poslova i Ministarstva narodne odbrane,
utvrĊuje metodologiju za izradu plana zaštite od poţara
kojeg donosi skupština opštine.
Plan zaštite od poţara u preduzećima, ustanovama i
drugim pravnim licima donosi organ upravljanja, a u
drţavnom organu starješina organa.
Skupština opštine u skladu sa svojim pravima i
duţnostima, stara se o uspješnom ostvarivanju zaštite od
poţara i sprovoĊenju propisanih mjera od strane
preduzeća, ustanova i drugih pravnih lica, drţavnih
organa, opštinskih organa, organizacija i sluţbi, radnji i
pojedinaca i vrši druge zakonom odreĊene poslove u vezi
sa sprovoĊenjem i unapreĊivanjem zaštite od poţara.
Planovi zaštite od poţara doneseni saglasno odredbi
stava 1. ovog ĉlana, moraju biti u skladu sa opštinskim
planom zaštite od poţara.
Član 7.
U planovima zaštite od poţara utvrĊuje se naroĉito:
procjena ugroţenosti od poţara, organizacija zaštite od
poţara, naĉin upotrebe vatrogasnih jedinica i sistema
obavještavanja, postupak u sluĉaju nastanka poţara,
tehniĉka oprema i sredstava za gašenje poţara, naĉin
snabdijevanja vodom, putevi, prolazi i prilazi, sadejstva
sa drugim vatrogasnim jedinicama, kao i druge mjere
potrebne za uspješno ostvarivanje i unapreĊivanje zaštite
od poţara i vršenja kontrole nad sprovoĊenjem mjera
zaštite od poţara.
Član 8.
Prostorni, odnosno urbanistiĉki plan sa detaljnom
razradom, u okviru osnovne koncepcije, smjernica i
rješenja za izgradnju, rekonstrukciju i ure Ċenje
naseljenog mjesta sadrţi i:
1) sistem objekata vodosnabdijevanja, sa primarnom i
sekundarnom mreţom i odgovarajućim kapacitetima za
potrebe zaštite od poţara;
2) udaljenost izmeĊu zona predviĊenih za stambene i
javne objekte i zona predviĊenih za industrijske objekte,
skladišta zapaljivih teĉnosti, gasova I eksplozivnih
materijala;
3) udaljenost izmeĊu objekata razliĉite namjene
unutar industrijske zone,i
4) širinu puteva koji omogućavaju pristup vatrogasnim
vozilima do svakog objekta i njihovo manevrisanje za
vrijeme gašenja poţara.
Član 9.
U prostorno-planskoj dokumentaciji za stambene
objekte sa ĉetiri i više nadzemnih etaţa, za objekte
namijenjene za javnu upotrebu u kojima se okuplja ili
boravi, odnosno radi veći broj lica (bolnice, hoteli,
pansioni, sportske i druge dvorane, robne kuće, škole,
saobraćajne stanice, aerodromi i drugi sliĉni objekti), kao
i za industrijske objekte, odreĊuju se poţarni sektori.
Poţarni sektor, u smislu ovog zakona, predstavlja
prostor mogućeg širenja poţara.
V GRUPA
Član 10.
Iz poţarnih sektora objekata iz stava 1. ĉlana 9. ovog
zakona, mora biti omogućena bezbjedna evakuacija u
sluĉaju poţara, putevi evakuacije moraju imati dovoljnu
propusnost i na siguran naĉin moraju biti zaštićeni od
vatre i dima.
Poţarni sektori odreĊuju se na osnovu standarda i
analize poţarnog opterećenja, naĉina širenja poţara,
poţarnog rizika i materijalne vrijednosti objekata ili
njegovog dijela.
Član 11.
Prije poĉetka izgradnje ili rekonstrukcije investicionog
objekta, investitor je duţan da pribavi saglasnost
Ministarstva unutrašnjih poslova na mjere zaštite od
poţara predviĊene projektnom dokumentacijom.
Preduzeća, ustanove i druga pravna lica i pojedinci
koji izgraĊuju projektnu dokumentaciju za investicione
objekte iz stava 1. ovog ĉlana, duţni su uz projektnu
dokumentaciju saĉiniti izvod mjera zaštite od poţara.
Projektna dokumentacija za objekat od šireg
društvenog interesa i objekat visokog poţarnog rizika
treba da sadrţi i elaborat zona opasnosti od poţara i
eksplozija.
Član 12.
Naĉin izgradnje graĊevinskih objekata ne smije
stvarati opasnost od poţara za druge objekte.
Na postojećim objektima ne mogu se izvoditi radovi
koji bi mogli dovesti do smanjenja bezbjednosti od
poţara na samom objektu ili na susjednim objektima.
IzvoĊaĉ radova na objektima, iz st. 1. i 2. ovog ĉlana,
duţan je uraditi elaborat zaštite od poţara, te o istom
prije poĉetka radova pribaviti mišljenje Ministarstva
unutrašnjih poslova.
Član 13.
Odobrenje za upotrebu izgraĊenog ili rekonstruisanog
objekta, odnosno instalacija, ureĊaja ili postrojenja, moţe
se izdati kad Ministarstvo unutrašnjih poslova utvrdi da
su u njima obezbijeĊene mjere zaštite od poţara
predviĊene u investiciono-tehniĉkoj dokumentaciji.
Član 14.
Elektriĉne, ventilacione, gasne, naftovodne, toplo-
vodne, gromobranske, poštansko-telegrafsko-telefonske i
druge instalacije i ureĊaje, kao i dimovodi, moraju se
postaviti, odnosno izvoditi, koristiti i odrţavati prema pro-
pisanim tehniĉkim normativima i obaveznim standardima,
kao i uputstvima proizvoĊaĉa, o ĉemu mora postojati do-
kumentacija.
Instalacije i ureĊaji iz stava 1. ovog ĉlana, kao i
dimovodi i loţišta, mogu se upotrebljavati samo ako su
ispravni i ako su pravilno postavljeni.
Član 15.
Zapaljive materije mogu se drţati i uskladištavati
samo u objektima koji su za to namijenjeni ili preureĊeni
u skladu sa tehniĉkim i drugim propisima.
Član 16.
Otvorena vatra (otvorena loţišta, otvoreni plamen i
si.) koja se koristi u tehnološkim procesima moţe se
upotrebljavati samo u skladu sa tehniĉkim i drugim
propisima.
Član 17.
Tehnološki procesi u kojima se koriste ili proizvode
lako zapaljive i eksplozivne materije ili stvaraju
eksplozivne smjese, vrše se samo u objektima ili
prostorijama koji su od drugih objekata ili prostorija
meĊusobno protivpoţarno odvojeni.
Tehnološki procesi iz stava 1. ovog ĉlana, moraju biti
organizovani na takav naĉin da zavisno od prirode i
uslova proizvodnje, opasnost od poţara bude otklonjena.
U objektima i prostorijama u kojima se vrše tehnološki
procesi iz stava 1. ovog ĉlana, moraju se postaviti ureĊaji
za automatsko javljanje o poţaru, ureĊaji za mjerenje
koncentracije zapaljivih eksplozivnih smjesa i ureĊaji,
aparati i sredstva za gašenje poţara.
Član 18.
Lako zapaljivi predmeti (sirovine, gotovi proizvodi,
ambalaţa i dr.) ne mogu se smještati na prostoru koji nije
udaljen najmanje šest metara od objekta ili dijela objekta.
Lako zapaljvi predmeti ne smiju se smještati u
potkrovljima zgrada, terasama, stepenišnom prostoru,
hodnicima i ostalim prolazima.
U objektima i prostorijama u kojima se uskladištavaju
i drţe lako zapaljivi predmeti moraju se obezbijediti
slobodni prolazi i prilazi do ureĊaja za gašenje poţara.
Član 19.
U objektima i prostorijama u kojima se proizvode,
preraĊuju, koriste i drţe zapaljive teĉnosti, zapaljivi
gasovi, eksplozivne i druge lako zapaljive materije ili se
stvaraju eksplozivne smjese, zabranjeno je:
1) pušenje, upotreba otvorene vatre, svijetiljki sa
plamenom i sredstava za paljenje;
2) korišćenje ureĊaja i instalacija koje mogu izazvati
poţar i eksploziju;
3) upotreba alata koji varniĉi;
4) korišćenje grejnih ureĊaja sa otvorenom vatrom,
uţarenim i prekomjerno zagrijanim površinama i
5) drţanje i smještaj materjala koji je sklon
samozapaljenju.
Znaci zabrane iz stava 1. ovog ĉlana moraju se istaći
na vidnom mjestu.
Član 20.
Pri izgradnji ili rekonstrukciji vodovodne mreţe u
naseljenim mjestima obezbijediće se protoĉni kapacitet,
pritisak i hidrantska mreţa koji su potrebni za efikasno
gašenje poţara, a ako se to ne moţe postići voda će se
obezbijediti iz bunara, rezervoara, izgradnjom pristupnih
puteva do izvorišta voda ili na drugi pogodan naĉin.
Član 21.
Preduzeća, ustanove i druga pravna lica, drţavni
organi, opštinski organi, organizacije i sluţbe i radnje
duţni su da drţe ispravne ureĊaje, alat i opremu za
gašenje poţara na mjestima koja su lako pristupaĉna
(podest, hodnik, trijem i si.).
Član 22.
Uvoznik, odnosno zastupnik strane firme duţan je
prije stavljanja u promet ureĊaja, opreme i sredstava za
zaštitu od poţara i eksplozije, da pribavi atest
registrovane ili ovlašćene organizacije u smislu propisa o
standardizaciji i nostrifikaciji, a za opremu koja se koristi
u tehnološkim i drugim procesima sa lako zapaljivim ili
eksplozivnim materijama, da izda uvjerenje o izvršenom
ispitivanju njihove usklaĊenosti sa JUS propisima i
standardima o zaštiti od poţara i eksplozije.
Član 23.
Korisnici opreme za gašenje poţara duţni su da
obezbijede njeno redovno ispitivanje prema uputstvima
proizvoĊaĉa, odnosno jugoslovenskim standardima.
Ispitivanje protivpoţarnih aparata koji se nalaze u
prometu ili u upotrebi, moţe vršiti preduzeće, ustanova i

drugo pravno lice i radnja koji su registrovani za tu
djelatnost, imaju odgovarajuću opremu i struĉne radnike i
koji su za obavljanje te djelatnosti ovlašćeni od strane
proizvoĊaĉa.
0 izvršenim ispitivanjima i pregledima vodi se
evidencija koja sadrţi identifikacioni broj aparata, ime
radnika koji vrši ispitivanje i datum ispitivanja.
Član 24.
Korisnik objekta u kojem je ugraĊen sistem za dojavu
i gašenje poţara, hidrantska mreţa, ureĊaji za kontrolu i
zaštitno djelovanje i ureĊaji za sprjeĉavanje širenja
poţara, duţan je obezbijediti njihovu ispravnost i
funkcionalnost, kao i njihovo redovno ispitivanje, prema
uputstvu proizvoĊaĉa, a najmanje jedanput u šest
mjeseci, o ĉemu mora voditi evidenciju.
Član 25.
Preduzeća, ustanove, druga pravna lica, drţavni
organi, opštinski organi, organizacije i sluţbe i radnje
duţni su opštim aktom utvrditi mjere i radnje u vezi sa
sprovoĊenjem i unapreĊenjem zaštite od poţara i odrediti
koji je radnik, kao odgovorno lice, duţan da se stara o
sprovoĊenju mjera zaštite od poţara i starati se da taj
radnik bude struĉno osposobljen za uspješno vršenje
poslova zaštite od poţara.
Izuzetno, preduzeća, ustanove i druga pravna lica,
drţavni organi i organi opštine mogu povjeriti
sprovoĊenje mjera zaštite od poţara preduzeću, drugom
pravnom licu, organizaciji, sluţbi ili radnji koji su
registrovani za tu djelatnost.
Preduzeća, ustanove i druga pravna lica od posebnog
znaĉaja za opštinu duţna su da organizuju sluţbu zaštite
od poţara.
Preduzeća, ustanove i druga pravna lica i drţavni
organi, opštinski organi, organizacije i sluţbe, polazeći od
svojih uslova i potreba, a u skladu sa propisima o zaštiti
od poţara utvrdiće opštim aktom, naroĉito:
1) mjere zaštite od poţara za sve tehnološke jedinice
gdje postoji opasnost od poţara uz bliţu razradu
obaveza prema radnom uputstvu i drugim propisima
svakog pojedinog radnika u pogledu kontrole i
sprovoĊenja propisa iz oblasti zaštite od poţara;
2) mjere zaštite od poţara koje se moraju sprovesti u
organizaciji, odnosno organu uz bliţu razradu obaveza
svakog pojedinog radnika u pogledu kontrole I
sprovoĊenja propisa iz oblasti zaštite od poţara i radnih
uputstava;
3) organizaciju, djelokrug i ovlašćenja sluţbe za
zaštitu od poţara;
4) naĉin vršenja unutrašnje kontrole sprovoĊenja
zaštite od poţara, te duţnosti, odgovornosti i ovlašćenja
radnika koji tu kontrolu neposredno vrše;
5) struĉnu spremu rukovodioca sluţbe i drugih
radnika koji obavljaju poslove zaštite od poţara;
6) postupak i naĉin upoznavanja radnika prilikom
stupanja na rad ili rasporeĊivanje na drugo radno mjesto
sa opasnostima od poţara vezanim za to radno mjesto,
kao i naĉin obuĉavanja radnika u rukovanju sredstvima i
opremom za gašenje poţara;
7) prostorije, prostore i mjesta na kojima se ne smije
proizvoditi, koristiti ili prenositi otvorena vatra;
8) vrstu i koliĉinu opreme i sredstava za gašenje
poţara, raspored opreme, sredstava kao i vrijeme
ispitivanja njihove ispravnosti;
9) zadatke i odgovornosti rukovodećih radnika u vezi
sa sprovoĊenjem zaštite od poţara;
10) odgovornost radnika zbog nepridrţavanja
propisanih mjera zaštite od poţara;
V GRUPA
11) duţnosti i ponašanje radnika u sluĉaju izbijanja
poţara, i naĉin saradnje sluţbe za zaštitu od poţara sa
ostalim sluţbama koje rade na unapreĊivanju zaštite od
po ţara , teh ni ĉ kom slu ţbom za štit e na r adu,
civilnom zaštitom i ovlašćenim preduzećima,
ustanovama i drugim pravnim licima.
Rukovodilac sluţbe i drugi radnici koji obavljaju
poslove zaštite od poţara iz taĉke 5. stava 4. ovog ĉlana
mogu biti lica koja imaju najmanje IV stepen struĉne
spreme odgovarajuće tehniĉke struke.
Član 26.
Poslove protivpoţarnog obezbijeĊenja objekata ne
moţe da vrši lice:
1) koje je osuĊivano za kriviĉno djelo napada na
ustavno ureĊenje, kriviĉna djela protiv privrede i imovine,
protiv sluţbene duţnosti i vršenja javnih ovlašćenja ili za
druga kriviĉna djela uĉinjena iz koristoljublja i drugih
neĉasnih pobuda;
2) kojem je pravosnaţnom presudom izreĉena mjera
zabrane vršenja odreĊenih poslova, dok mjera traje;
3) koje nije fiziĉki i psihiĉki sposobno za vršenje tih
poslova i
4) koje nije završilo III stepen struĉne spreme.
Član 27.
Preduzeća, ustanove i druga pravna lica i drţavni
organi duţni su da Ministarstvu unutrašnjih poslova
dostave opšti akt o zaštiti od poţara.
Član 28.
Preduzeća, ustanove i druga pravna lica, drţavni
organi i opštinski organi, organizacije i sluţbe duţni su da
obezbijede da se svaki radnik, prema posebno
utvrĊenom programu, upozna sa opasnostima od poţara
vezanim za poslove i zadatke na koje je rasporeĊen,
kao i sa mjerama i sredstvima za gašenje poţara,
praktiĉnom upotrebom priruĉnih aparata, ureĊaja,
opreme i sredstava za gašenje poţara i sa materijalnom
i drugom odgovornošću zbog nepridrţavanja propisanih
mjera zaštite od poţara.
Preduzeća, ustanove i druga pravna lica, drţavni
organi, opštinski organi, organizacije i sluţbe i radnje
duţni su da najmanje jedanput godišnje vrše provjeru
znanja radnika iz stava 1. ovog ĉlana, o ĉemu mora
postojati dokumentacija.
Član 29.
Zajednica osiguranja imovine i lica duţna je da o svim
saznanjima povrede zakona i drugih propisa, prilikom
snimanja rizika i snimanja promjene štete nastale od
poţara, bez odlaganja obavijesti Ministarstvo unutrašnjih
poslova.
Član 30.
Zabranjeno je loţiti vatru i ostavljati zapaljene
predmete na mjestima na kojima postoji povećana
opasnost od izbijanja i širenja poţara (u parkovima,
putnim pojasevima i na drugim mjestima na kojima
postoji sasušena trava, lišće i drugi lako zapaljivi
predmeti).
Zabrane iz stava 1. ovog ĉlana obiljeţavaju se
propisanim znacima.
Znake zabrane, iz stava 2. ovog ĉlana, postavlja i o
njihovom odrţavanju stara se preduzeće, ustanova ili
drugo pravno lice koje gazduje šumama.
Propis o obliku, veliĉini i postavljanju znakova
zabrane, iz stava 2. ovog ĉlana donosi Ministarstvo
unutrašnjih poslova.
V GRUPA
Član 31.
Pored uslova odreĊenih propisom o kampovanju,
prostor odreĊen za kampovanje mora ispunjavati i
sledeće uslove:
1) da se ne nalazi u blizini skladišta zapaljivih teĉnosti
i gasova;
2) da je, ukoliko se nalazi u šumi ili pored šume,
odvojen od šume zaštitnim prosjekom širine koji ne smije
biti manji od jedne i po visine najvišeg stabla sa ivice
prosjeka ĉetinarske šume, odnosno polovine visine
najvišeg stabla sa ivice listopadne šume.
Član 32.
Radi sprjeĉavanja izbijanja i širenja poţara u
kampovima, preduzeća, ustanove i druga pravna lica i
drţavni organi, odnosno pojedinci koji su osnovali kamp,
duţni su da imaju ispravne aparate za gašenje poţara,
burad sa vodom, sanduke sa pijeskom, potreban alat i
drugu propisanu opremu.
Preduzeća, ustanove i druga pravna lica, drţavni
organi, odnosno pojedinci koji su osnovali kamp, duţni su
da iz zaštitnog pojasa uklone lišće, granje, ţbunje i druge
zapaljive materijale.
Bliţi propis o tehniĉkim mjerama zaštite od poţara u
kampovima donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova.
III VATROGASNE JEDINICE
Član 33.
Radi uĉestvovanja u sprovoĊenju preventivnih mjera
zaštite od poţara, gašenja poţara i spašavanja ljudi i
materijalnih dobara ugroţenih poţarom i elementarnim
nepogodama, kao i vršenja drugih poslova u vezi sa
zaštitom od poţara utvrĊenih opštinskim planom zaštite
od poţara, osnivaju se vatrogasne jedinice kao sluţbe
zaštite od poţara.
Vatrogasne jedinice osnivaju se kao profesionalne ili
dobrovoljne jedinice.
Profesionalne vatrogasne jedinice osnivaju se u
skladu sa ovim zakonom za teritoriju opštine ili za dio
teritorije (u daljem tekstu: opštinske vatrogasne jedinice),
kao i u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem
tekstu: preduzetne vatrogasne jedinice).
Dobrovoljne vatrogasne jedinice osnivaju se u
vatrogasnim društvima.
Član 34.
Opštinske vatrogasne jedinice osnivaju skupštine
opština. Preduzetne vatrogasne jedinice osnivaju
preduzeća ili druga pravna lica.
Član 35.
Dvije ili više skupština opština mogu osnovati
zajedniĉku vatrogasnu jedinicu.
Skupština opštine moţe sa jednim ili više preduzeća i
drugih pravnih lica osnovati zajedniĉku profesionalnu
vatrogasnu jedinicu.
Dva ili više preduzeća i drugih pravnih lica mogu
osnovati zajedniĉku preduzetnu vatrogasnu jedinicu.
Član 36.
Skupština opštine prema vatrogasnoj jedinici ima ista
prava i duţnosti kao i prema organima lokalne uprave.
Prava, duţnosti i odgovornosti iz radnog odnosa,
radnici u profesionalnoj vatrogasnoj jedinici ostvaruju
shodno propisima o pravima, duţnostima i
odgovornostima radnika u organima lokalne uprave.
Opštinskom vatrogasnom jedinicom rukovodi
komandir vatrogasne jedinice.
Rad profesionalnih vatrogasnih jedinica zasniva se na
principima komandovanja, pri ĉemu su vatrogasci duţni
izvršavati nareĊenja komandira jedinica, osim ako
nareĊenje predstavlja kriviĉno djelo.
Član 37.
Za komandira profesionale vatrogasne jedinice moţe
se imenovati lice koje ima najmanje VI stepen struĉne
spreme vatrogasne ili tehniĉke struke.
Komandir profesionalne vatrogasne jedinice moţe
imati zamjenika. Zamjenik komandira moţe biti lice koje
ispunjava uslove iz stava 1. ovog ĉlana.
Član 38.
Opština odreĊuje koja preduzeća i druga pravna lica,
u kojima postoji povećana opasnost od poţara zbog toga
što se u njima proizvode, preraĊuju ili drţe lako zapaljive
materije, osnivaju preduzetnu vatrogasnu jedinicu.
Član 39.
Radnici vatrogasnih jedinica duţni su da poslove
gašenja poţara vrše u skladu sa pravilima sluţbe.
Član 40.
Program i plan struĉnog osposobljavanja i usa-
vršavanja radnika vatrogasnih jedinica donosi Vatrogasni
savez Republike Crne Gore (u daljem tekstu: Vatrogasni
savez) u saglasnosti sa Ministarstvom unutrašnjih
poslova.
Član 41.
Profesionalne vatrogasne jedinice na osnovu
programa i plana iz ĉlana 40. ovog zakona, donose
planove i programe struĉnog osposobljavanja i
usavršavanja vatrogasaca.
Vatrogasne jedinice iz stava 1. ovog ĉlana, nakon
izvršavanja plana i programa struĉnog osposobljavanja i
usavršavanja vatrogasaca, organizuju provjeru znanja
vatrogasaca o ĉemu vode evidenciju.
Vatrogascu koji prilikom provjeravanja struĉnog
znanja, u smislu stava 2. ovog ĉlana, ne pokaţe
zadovoljavajući uspjeh; prestaje radni odnos u
vatrogasnoj jedinici.
Odredbe st. 1, 2. i 3. ovog ĉlana odnose se i na
dobrovoljne vatrogasne jedinice.
Član 42.
Profesionalne i dobrovoljne vatrogasne jedinice
duţne su da vode propisanu evidenciju o poţarima i
elementarnim nepogodama i o uĉestvovanju u gašenju
poţara i spašavanju ljudi i materijalnih dobara.
Bliţi propis o naĉinu voĊenja evidencije, iz stava 1.
ovog ĉlana, donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova uz
prethodno pribavljeno mišljenje Vatrogasnog saveza.
Profesionalne i dobrovoljne vatrogasne jedinice
duţne su skupštini opštine i Ministarstvu unutrašnjih
poslova, prema ukazanoj potrebi, a najmanje jednom
godišnje, dostaviti izveštaj o svom radu.
Član 43.
Za vrijeme vršenja duţnosti vatrogasci su duţni da
nose uniformu, a pri gašenju poţara i spašavanju ljudi i
materijalnih dobara duţni su da nose i propisanu zaštitnu
opremu.
Bliţi propis o zvanjima i oznakama zvanja, uniformi i
zaštitnoj opremi radnika vatrogasnih jedinica donosi
Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz prethodno
pribavljeno mišljenje Vatrogasng saveza.

Član 44.
Za vatrogasca u profesionalnoj vatrogasnoj jedinici
moţe se primiti lice koje pored opštih uslova za
zasnivanje radnog odnosa ispunjava i posebne uslove:
1) da ima najmanje III stepen struĉne spreme
vatrogasnog ili srodnog tehniĉkog smjera i poloţen
struĉni ispit;
2) da nije starije od 30 godina kod prvog zasnivanja
radnog odnosa, i
3) da je psihiĉki i fiziĉki sposobno za vršenje poslova
gašenja poţara i spašavanja ljudi i materijalnih dobara,
Psihofiziĉke uslove, iz stava 1. ovog ĉlana, propisuje
Ministarstvo zdravlja.
Opštim aktom opštinske vatrogasne jedinice,
odnosno opštim aktom preduzeća ili drugog pravnog lica
koje je osnovalo preduzetnu vatrogasnu jedinicu, mogu
se propisati i drugi posebni uslovi za obavljanje poslova i
zadataka vatrogasaca.
Član 45.
Bliţi propisi o pripravniĉkom staţu i polaganju
struĉnog ispita za komandira i vatrogasca vatrogasne
jedinice donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Član 46.
Osnivaĉ vatrogasne jedinice duţan je da radnike
vatrogasnih jedinica osigura za sluĉaj smrti, trajnog
gubitka opšte radne sposobnosti i privremene
nesposobnosti za rad, koja nastupi kao posledica
nesreće pri gašenju poţara, spašavanju ljudi i imovine,
na vijeţbama ili za vrijeme školovanja.
IV VATROGASNA DRUŠTVA
Član 47.
Radi organizovanog dobrovoljnog uĉestvovanja
graĊana u gašenju poţara i spašavanju ljudi i materijalnih
dobara ugroţenih poţarom i elementarnim nepogodama,
kao i radi preventivne djelatnosti, propagiranja
vatrogastva i vršenja drugih zadataka u vezi sa zaštitom
od poţara, graĊani, preduzeća i druga pravna lica mogu
osnivati vatrogasna društva.
Dva ili više preduzeća i drugih pravnih lica mogu
osnovati zajedniĉko vatrogasno društvo.
Član 48.
Vatrogasno društvo u svom sastavu moţe da ima
vatrogasnu jedinicu (dobrovoljna vartogasna jedinica).
Lice koje nije navršilo 18 godina ţivota ne moţe u
sastavu dobrovoljne vatrogasne jedinice uĉestvovati u
gašenju poţara.
U dobrovoljne vatrogasne jedinice mogu se primiti na
rad i profesionalni vatrogasci, kao i lice za obavljanje
drugih struĉnih poslova.
Za profesionalno obavljanje poslova rukovoĊenja u
dobrovoljnoj vatrogasnoj jedinici ne moţe se primiti na
rad lice koje ne ispunjava uslove za komandira
profesionalne vatrogasne jedinice (ĉlan 37. ovog
zakona).
Za profesionalnog vatrogasca u sastavu dobrovoljne
vatrogasne jedinice ne moţe se primiti lice koje ne
ispunjava uslove propisane za vatrogasca u
profesionalnoj vatrogasnoj jedinici (ĉlan 44. ovog
zakona).
Član 49.
Profesinalni vatrogasci u dobrovoljnim vatrogasnim
jedinicama imaju ista prava, obaveze i odgovornosti koje
su zakonom utvrĊene za profesionalne vatrogasce u
teritorijalnim vatrogasnim jedinicama.
V GRUPA
Član 50.
Vatrogasci u dobrovoljnim vatrogasnim jedinicama,
po pravilu, vrše poslove bez naknade.
Licu koje u dobrovoljnoj vatrogasnoj jedinici poslove i
zadatke ne obavlja profesionalno, skupština opštine,
vatrogasno društvo, preduzeća, ustanove ili drugo pravno
lice, moţe odrediti stalnu ili povremenu naknadu!
Član 51.
Ako se planom zaštite od poţara predviĊaju obaveze
vatrogasnog društva, odnosno dobrovoljne vatrogasne
jedinice u gašenju poţara, spašavanju ljudi i materijalnih
dobara ugroţenih poţarom i elementarnim nepogodama,
opštine, preduzeća i druga pravna lica, drţavni organi i
organizacije, duţni su u tom sluĉaju, da dobrovoljnoj
vatrogasnoj jedinici obezbijede sredstva za vršenje
zadataka koji proizlaze iz plana zaštite od poţara.
U dobrovoljnim vatrogasnim jedinicama u svakoj
smjeni mora biti rasporeĊen najmanje jedan radnik sa
poloţenim struĉnim ispitom za radnike vatrogasnih
jedinica.
Član 52.
Ĉlanovi dobrovoljnih vatrogasnih jedinica
angaţovanih u gašenju poţara, spašavanju ljudi i
materijalnih dobara ugroţenih poţarom ili elementarnim
nepogodama imaju, za vrijeme odsustvovanja sa rada,
pravo na naknadu u visini plate.
Naknadu iz stava 1. ovog ĉlana, isplaćuju preduzeća,
ustanove i druga pravna lica, drţavni organi i radnje kod
kojih su zaposleni ĉlanovi dobrovoljnih vatrogasnih
jedinica.
Sredstva isplaćena u skladu sa stavom 2. ovog ĉlana,
padaju na teret opštine na ĉijoj teritoriji je vršeno gašenje
poţara, odnosno spašavanje dobrovoljnih vatrogasnih
jedinica.
Sredstva isplaćena u skladu sa stavom 2. ovog ĉlana,
padaju na teret opštine na ĉijoj teritoriji je vršeno gašenje
poţara, odnosno spašavanje ljudi i materijalnih dobara.
Ĉlanovi dobrovoljne vatrogasne jedinice koji nijesu u
radnom odnosu, kad uĉestvuju u gašenju poţara ili
spašavanju ljudi i materijalnih dobara, mogu od opštine
traţiti naknadu u roku od 30 dana od dana izvršene
akcije gašenja poţara, odnosno spašavanja. Visinu
naknade odreĊuje skupština opštine.
Član 53.
Radi ostvarivanja zajedniĉkih ciljeva vatrogasna
društva i profesionalne vatrogasne jedinice na podruĉju
jedne ili više opština udruţuju se u vatrogasni savez.
Vatrogasni savezi iz stava 1. ovog ĉlana i vatrogasne
jedinice, kao i vatrogasna društva, udruţuju se u
Vatrogasni savez.
Vatrogasni savez pored poslova i zadataka utvrĊenih
statutom, vrši sledeće poslove i zadatke:
1) predlaţe mjere za unapreĊenje vatrogastva i za
usklaĊivanje planova zaštite od poţara prema stvarnim
potrebama;
2) pruţa struĉnu pomoć vatrogasnim savezima,
vatrogasnim društvima i vatrogasnim jedinicama;
3) stara se o struĉnom osposobljavanju vatrogasaca;
4) donosi pravila kojima se regulišu pojedina pitanja
za koje su ĉlanovi saveza zainteresovani da budu
jedinstveno regulisana, i
5) stara se o obrazovanju graĊana u vezi sa zaštitom
od poţara, propagira vatrogastvo i preduzima mjere za
njegovo razvijanje i unapreĊivanje.
V GRUPA
V GAŠENJE POŢARA
Član 54.
Svaki graĊanin koji primjeti poţar duţan je da ga
ugasi, ako to moţe uĉiniti bez opasnosti za sebe ili
drugoga.
Ukoliko graĊanin nije u mogućnosti da ugasi poţar,
duţan je da o poţaru obavijesti vatrogasnu jedinicu,
odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova - podruĉnu
organizacionu jedinicu ili opštinski centar za
obavještavanje.
Preduzeće, ustanova i drugo pravno lice, drţavni
organ ili radnja, kad saznaju za poţar, duţni su da o
tome što prije obavijeste vatrogasnu jedinicu, opštinski
centar za obavještavanje ili Ministarstvo unutrašnjih
poslova - podruĉnu organizacionu jedinicu.
Član 55.
Vatrogasna jedinica, ĉim sazna da je izbio poţar,
duţna je da što prije pristupi njegovom gašenju i
spašavanju ljudi i materijalnih dobara ugro ţenih
poţarom, bez obzira o ĉijim materijalnim dobrima se radi.
Na poziv nadleţnog organa opštine ili lica koje ovaj
organ ovlasti, vatrogasna jedinica će uĉestvovati i u
otklanjanju posledica od elementarnih nezgoda.
Član 56.
Ako vatrogasna jedinica moţe da ugasi ili lokalizuje
poţar, komandir jedinice zatraţiće pomoć od drugih
vatrogasnih jedinica.
Vatrogasne jedinice od kojih je zatraţena pomoć
duţne su da pruţe pomoć u skladu sa opštinskim planom
zaštite od poţara.
Ako se gašenje poţara ili spašavanje ljudi i
materijalnih dobara ne moţe postići na naĉin predviĊen u
stavu 1. ovog ĉlana, nadleţni organ opštine ili lice koje on
ovlasti moţe zatraţiti od vatrogasnih jedinica da
uĉestvuju u gašenju poţara i spašavanju ljudi i
materijalnih dobara.
Ako je za gašenje poţara i za spašavanje ljudi i
imovine potrebna pomoć vatrogasnih jedinica druge
republike ĉlanice, zahtjev za pruţanje pomoći moţe
uputiti skupština opštine ili Ministarstvo unutrašnjih
poslova.
Član 57.
Gašenjem poţara rukovodi komandir vatrogasne
jedinice ili drugi rukovodilac vatrogasne jedinice koja je
prva poĉela gasiti poţar, ukoliko se komandiri odnosno
rukovodioci vatrogasnih jedinica koje uĉestvuju u gašenju
poţara drugaĉije ne dogovore.
Kod gašenja poţara u šumama i u drugim
sluĉajevima kad je, radi bezbjednosti i uspješnog
gašenja, potrebno posebno struĉno poznavanje
tehnoloških postupaka i opasnosti u vezi s tim
postupcima, rukovoĊenje gašenjem poţara moţe
preuzeti i drugo struĉno lice, uz saglasnost lica koje je do
tada rukovodilo akcijom gašenja poţara.
Član 58.
Radi nesmetanog i uspješnog gašenja poţara i
zaštite ljudi i imovine, rukovodilac akcije gašenja poţara
ima pravo i duţnosti da preduzme odgovarajuće mjere, a
naroĉito da:
1) zabrani nepozvanim licima pristup na mjesto
poţara, kao i saobraćaj pored toga mjesta;
2) naredi evakuaciju lica i imovine iz ugroţenih
prostorija ili objekata, kao i preduzme mjere za
obezbjeĊenje stvari koje su evakuisane;
3) naredi uklanjanje predmeta iz susjednih objekata
koji su ugroţeni poţarom, uklanjanje materijala koji bi
8
mogao biti zahvaćen poţarom, ili rušenje objekata,
odnosno djelova objekata preko kojih bi se poţar mogao
prenijeti na druge objekte;
4) naredi uklanjanje parkiranih vozila ili ostavljenih
predmeta na mjestima gdje predstavljaju smetnju za
pristup vatrogasnih vozila i druge vatrogasne tehnike;
5) naredi prekid dovoĊenja elektriĉne struje, zapaljivih
teĉnosti i gasova;
6) ograniĉi potpuno ili djelimiĉno dovod vode drugim
potrošaĉima u zoni gdje se pojavi poţar ili u ĉitavom
naselju radi obezbjeĊenja potrebnih koliĉina vode za
vrijeme gašenja poţara;
7) naredi korišćenje vode iz bunara, cisterni,
rezervoara, kanala I dr. koji pripadaju drugim
preduzećima, ustanovama ili drugim pravnim licima,
drţavnim organima i graĊanima;
8) naredi korišćenje vozila graĊana, preduzeća,
ustanova, drugih pravnih lica i drţavnih organa radi
prevoza povrijeĊenih u poţaru, evakuacije ljudi i imovine i
dopremanja sredstava za gašenje poţara;
9) nasilno otvori zakljuĉani objekat ili prostoriju radi
gašenja poţara i spašavanja ljudi i imovine;
10) naredi licima koja stanuju u neposrednoj blizini
mjesta poţara, da pruţe pomoć u gašenju poţara i
spašavanju ljudi i imovine, i
11) naredi upotrebu javne sirene radi brţeg
skupljanja vatrogasaca.
Rukovodilac akcije gašenja poţara i inspektor za
zaštitu od poţara duţni su da preduzmu sve potrebne
mjere da se saĉuvaju tragovi i predmeti koji mogu da
posluţe za utvrĊivanje uzroka poţara.
Član 59.
U sluĉaju izbijanja poţara većih razmjera koji ne
mogu ugasiti ili lokalizovati vatrogasne jedinice svojim
sredstvima, predsjednik skupštine opštine ili lice koje on
ovlasti moţe narediti svim sposobnim licima sa teritorije
opštine starijim od 16 godina da uĉestvuju u gašenju
poţara i spašavanju ljudi i imovine.
Predsjednik skupštine opštine ili lica koja on ovlasti,
moţe narediti licima i drţavnim organima i graĊanima da
rukovodiocu akcije gašenja poţara, stave na
raspolaganje potreban alat, prevozna sredstva, tehniĉka i
druga sredstva potrebna za gašenje poţara i spašavanje
ljudi i imovine.
Gašenjem poţara i spašavanjem ljudi i imovine u
sluĉaju iz st. 1. i 2. ovog ĉlana, rukovodi nadleţni organ
opštine, a ako je poţar zahvatio podruĉje više opština,
nadleţni organ Republike.
Član 60.
Vatrogasne jedinice duţne su, na traţenje nadleţnog
vojnog starješine, da pruţe pomoć u gašenju poţara na
vojnim objektima.
U sluĉaju iz stava 1. ovog ĉlana, gašenjem poţara
rukovodi starješina vojne vatrogasne jedinice.
Član 61.
Ako vatrogasna jedinica, odnosno organ uprave
nadleţan za unutrašnje poslove iz druge republike
ĉlanice zatraţi pomoć u gašenju poţara i spašavanju ljudi
i imovine, vatrogasna jedinica je duţna da takvu pomoć
pruţi.
U sluĉaju iz stava 1. ovog ĉlana, vatrogasna jedinica
duţna je da na svom podruĉju ostavi potreban broj
vatrogasaca i tehniĉke opreme za zaštitu od poţara.
Član 62.
Lica koja samostalno obavljaju poljoprivrednu,
zanatsku ili drugu djelatnost sredstvima u svojini

graĊana, imaju pravo na naknadu izgubljene zarade za
vrijeme uĉestvovanja u gašenju poţara i spašavanju
ljudi i imovine.
Naknada iz stava 1. ovog ĉlana, isplaćuje se iz
budţeta opštine, ukoliko korisnik ne ostvari naknadu po
drugom osnovu.
Član 63.
Preduzeća, ustanove ili druga pravna lica, drţavni
organi i graĊani koji, po odredbama ovog zakona,
stavljaju na raspolaganje vatrogasnoj jedinici alat,
prevozna, tehniĉka i druga sredstva radi gašenja poţara i
spašavanja ljudi i imovine imaju pravo na naknadu
stvarne štete nastale korišćenjem tih sredstava od strane
vatrogasne jedinice.
Naknada štete iz stava 1. ovog ĉlana, isplaćuje se iz
sredstava opštine na ĉijoj je teritoriji gašen poţar.
Član 64.
Vatrogasna jedinica koja je uĉestvovala u gašenju
poţara i spašavanju ljudi i imovine ugroţenih poţarom ili
elementarnom nepogodom van podruĉja za koje je
vatrogasna jedinica osnovana, ima pravo na naknadu
sredstava:
1) troškova prevoza ljudstva, opreme i sredstava;
2) priĉinjene štete na opremi i sredstvima za vrijeme
prevoza, ako šteta nije nastupila zbog dotrajalosti
opreme i sredstava ili krivicom vatrogasne jedinice, i
3) utrošenih sredstava u gašenju poţara, spašavanju
ljudi i imovine.
Naknada iz stava 1. ovog ĉlana, isplaćuje se iz
sredstava opštine na ĉijoj je teritoriji gašen poţar.
Član 65.
Ĉlan vatrogasnog društva ili drugo lice koje uĉestvuje
u gašenju poţara, u smislu ĉlana 58. taĉka 10. i ĉlana 59.
stava 1. ovog zakona, koje je po osnovu radnog odnosa
ili po drugom osnovu socijalno osigurano, a koje je
prilikom gašenja poţara, spašavanja ljudi i imovine,
odlaska na vjeţbu, ili pri povratku sa vjeţbe zaštite od
poţara, kao i za vrijeme struĉnog usavršavanja koje
organizuje vatrogasno društvo ili vatrogasni savez, bude
povrijeĊeno ili se razboli, a bolest nastupi neposredno ili
iskljuĉivo kao posledica vršenja poslova na gašenju
poţara i spašavanju ljudi i imovine, ostvaruje pravo iz
penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja kao I
radnik koji je pretrpio nesreću na radu ili u vezi sa radom.
Ĉlan vatrogasnog društva ili drugo lice koje je u
smislu stava 1. ovog ĉlana angaţovano, a koje po svom
redovnom zanimanju nije socijalno osigurano, ima pravo
iz penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja kao i
lice koje uĉestvuje u organizovanim javnim radovima, ako
u sluĉajevima predviĊenim stavom 1. ovog ĉlana, izgubi
ţivot, bude povrijeĊeno ili se razboli, a bolest nastupi
neposredno ili kao iskljuĉiva posledica vršenja aktivnosti
na kojima je bilo angaţovano.
VI INSPEKCIJSKA KONTROLA NAD
SPROVOĐENJEM MJERA ZAŠTITE OD POŢARA
Član 66.
Inspekcijsku kontrolu nad sprovoĊenjem mjera zaštite
od poţara utvrĊenih zakonom i propisima donesenim na
osnovu zakona i nad radom vatrogasnih jedinica vrši
Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Inspekcijske poslove iz stava 1. ovog ĉlana vrši
inspektor za zaštitu od poţara (u daljem tekstu:
inspektor).
V GRUPA
Član 67.
U vršenju inspekcijske kontrole nad sprovoĊenjem
mjera zaštite od poţara inspektor moţe rješenjem da:
1) zabrani upotrebu predmeta ili oduzme predmete od
kojih prijeti neposredna opasnost za izbijanje poţara ili
eksplozije, dok se ne preduzmu mjere da se opasnost
otkloni;
2) zabrani vršenje odreĊenog posla u objektu,
prostoriji, odnosno prostoru od koga oĉigledno prijeti
opasnost od izbijanja poţara i širenja poţara, ako se
drugim protivpoţamim mjerama (preureĊivanjem
objekata, prostorije, postavljanjem protivpoţarnih
zapreka i si.) ova neposredna opasnost ne moţe
otkloniti:
3) zabrani pušenje i upotreba otvorene vatre i
svjetiljke sa otvorenim plamenom na odreĊenom mjestu;
4) naredi nabavku ili zamjenu odreĊene vatrogasne
opreme i sredstava za gašenje poţara;
5) naredi ĉišćenje odreĊenih prostora od lako
zapaljivih otpadaka i predmeta ĉije bi paljenje moglo da
prouzrokuje širenje poţara na susjedne objekte;
6) naredi uklanjanje graĊevinskih i drugih prepreka,
instalacija i ureĊaja koji bi u sluĉaju izbijanja poţara
predstavljali smetnju za brzo i efikasno spašavanje ljudi i
materijalnih dobara gašenje poţara;
7) uvede stalni nadzor na mjestima gdje su smještene
zapaljive materije;
8) naredi obiljeţavanje poţarnih puteva i njihovo
redovno odrţavanje;
9) zabrani dalje izvoĊenje radova, dok izvoĊaĉ radova
ne obezbijedi saglasnost iz ĉlana 11. stava 1. ovog
zakona;
10) zabrani dalju gradnju objekta ili naloţi otklanjanje
nedostataka ukoliko nijesu sprovedene mjere zaštite iz
ĉlana 11. stav 2. ovog zakona, i
11) odredi i druge mjere koje imaju za cilj da sprijeĉe
neposredno izbijanje I širenje poţara.
U rješenju o nareĊenim mjerama iz stava 1. ovog
ĉlana, odreĊuje se rok u kome se mjera mora sprovesti.
Izuzetno od stava 1. ovog ĉlana, inspektor moţe
izdati usmenu naredbu za otklanjanje neposredne
opasnosti za ţivot ljudi i imovinu.
NareĊena mjera iz stava 3. ovog ĉlana, sprovodi se
bez odlaganja, što se konstatuje zapisniĉki.
Član 68.
Ako u vršenju inspekcijske kontrole utvrdi nedostatke
i nepravilnosti koje mogu prouzrokovati poţar i njegovo
širenje, ali su takvi da ne predstavljaju neposrednu
opasnost, a njihovo otklanjanje zahtijeva posebna
investiciona ulaganja, inspektor će rješenjem naloţiti
preduzeću, ustanovi ili drugom pravnom licu, drţavnom
organu ili radnji da u odreĊenom roku, otkloni uoĉene
nedostatke u skladu sa propisima o zaštiti od poţara.
Član 69.
Po ţalbi protiv rješenja koje je donio inspektor za
zaštitu od poţara rješava ministar unutrašnjih poslova.
Ţalba protiv rješenja kojim su naloţene mjere iz ĉlana
67. stav 1. taĉ. 1) i 2) i ĉlana 68. ovog zakona, ne odlaţe
izvršenje rješenja.
Član 70.
Ako inspektor utvrdi da su stavljeni u promet ureĊaji,
sredstva i oprema iz ĉlana 22. ovog zakona, uz koje
uvoznik ili zastupnik strane firme nije korisniku isporuĉio
potrebnu dokumentaciju, zabraniće njihovu dalju
upotrebu.
V GRUPA
VII FINANSIRANJE ZAŠTITE OD POŢARA
Član 71.
Sredstva za rad preduzetne vatrogasne jedinice
obezbijeĊuje osnivaĉ.
Sredstva za rad opštinskih vatrogasnih jedinica
obezbjeĊuju se u budţetu opštine. ' rukovodioca gašenja poţara ili inspektora za gašenje
Član 72.
Pored sredstava koja obezbjeĊuje osnivaĉ za
nabavku opreme i sredstava za gašenje poţara, za
izgradnju objekata i smeštaj vatrogasnih jedinica i njihove
opreme, za osposobljavanje i usavršavanje radnika
vatrogasnih jedinica obezbjeĊuju se sredstva i od:
1) premija osiguranja imovine od poţara naplaćenih
na teritoriji opštine u iznosu od najmanje 6%, s tim da se
1% uplaćuje Vatrogasnom savezu;
2) drugih namjenskih prihoda.
Član 73.
Ako opština nije osnovala vatrogasnu jedinicu ili
zajedniĉku profesionalnu vatrogasnu jedinicu, sredstva iz
ĉlana 72. ovog zakona, uplaćuju se u korist vatrogasne
jedinice koja vrši usluge na podruĉju te opštine.
Član 74.
Sredstva za rad vatrogasnog društva koje je osnovalo
preduzeće ili drugo pravno lice obezbjeĊuje osnivaĉ.
VII KAZNENE ODREDBE
Član 75.
Novĉanom kaznom od 10.000 do 300.000 dinara
kazniće se za prekršaj preduzeće, ustanova, radnja ili
drugo pravno lice:
1) ako prije poĉetka izvoĊenja radova na objektima ne
uradi elaborat i ne pribavi mišljenje Ministarstva
unutrašnjih poslova (ĉlan 12. stav 3);
2) ako postupi suprotno duţnostima iz ĉl. 11. i 13.
ovog Zakona;
3) ako upotrebljava neispravne ili nepravilno
postavljene instalacije, ureĊaje, kao i dimovode i loţišta
ili dokumentaciju o odrţavanju (ĉlan 14);
4) ako drţi ili uskladištava lako zapaljive materije
protivno odredbi ĉlana 16. ovog Zakona;
5) ako u objektima i prostorijama ne postavi ureĊaje
za automatsko javljanje o poţaru, ureĊaje za mjerenje
koncentracije zapaljivih eksplozivnih smjesa i ureĊaje,
aparate i sredstva za gašenje poţara (ĉlan 17. stav 3);
6) ako smješta lako zapaljive materije na nepropisnoj
udaljenosti, nedozvoljenim prostorima ili ne obezbjedi
slobodne prolaze i prilaze do ureĊaja za gašenje poţara
(ĉlan 18);
7) ako pri izgradnji i rekonstrukciji vodovodne mreţe u
naseljenim mjestima ne obezbijedi protoĉni kapacitet i
pritisak u hidrantnoj mreţi (ĉlan 20);
8) ako ne drţi u pripravnosti ureĊaje, opremu i alat za
gašenje poţara na mjestima koja su lako pristupaĉna
(ĉlan 21);
9) ako ne obezbijedi redovno ispitivanje protiv-
poţarnih aparata za gašenje poţara ili ne vodi evidenciju
o njihovim ispitivanjima i pregledima (ĉlan 23. st.1. i 3);
10) ako ne obezbijedi redovno ispitivanje ispravnosti i
funkcionalnosti ureĊaja, odnosno sistema za dojavu i
gašenje poţara prema uputstvu proizvoĊaĉa, a najmanje
jedanput u šest mjeseci i ako o tome ne postoji evidencija
(ĉlan 24);
10
11) ako stavi u promet ureĊaje, opremu i sredstva
protivno odredbama ĉlana 22. ovog Zakona ili ako ne izvrši
nareĊenje o zabrani upotrebe takve opreme (ĉlan 70);
12) ako ne postupi po odredbi ĉlana 54. stav 3. ovog
Zakona;
13) ako spreĉava ili ometa izvršenje nareĊenja
poţara (ĉlan 58);
14) ako bez opravdanih razloga ne stavi na
raspolaganje alat, prevozna, tehniĉka i druga sredstva
potrebna za gašenje poţara i spašavanje ljudi i
materijalnih dobara (ĉlan 59. stav 2);
15) ako u odreĊenom roku ne izvrši nareĊene mjere
zaštite od poţara i nastavi sa korišćenjem, odnosno
graĊenjem objekata (ĉlan 67.).
Za prekršaje iz stava 1. ovog ĉlana, kazniće se
novĉanom kaznom od 3.000 do 40.000 dinara,
odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom pravnom
licu i radnji.
Član 76.
Novĉanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara
kazniće se za prekršaj preduzeće, ustanova, radnja ili
drugo pravno lice:
1) ako ne donese plan zaštite od poţara (ĉlan 6.);
2) ukoliko ne odredi poţarne sektore ili ne sprovede
sve tehniĉke mjere na osnovu kojih su ovi sektori
odreĊeni (ĉlan 9.);
3) ako se ponaša suprotno odredbi ĉlana 25. ovog
zakona;
4) ako ne dostavi opšti akt o zaštiti od poţara
Ministarstvu unutrašnjih poslova (ĉlan 27.);
5) ako ne izvrši obuĉavanje i upoznavanje radnika sa
opasnostima od poţara i praktiĉnom upotrebom
sredstava za gašenje poţara, kao i propisanu provjeru
znanja radnika u rukovanju aparatima za poĉetno
gašenje poţara (ĉlan 28.) i
6) ako ne osnuje preduzetnu vatrogasnu jedinicu, a
po odredbama ĉlana 38.ovog zakona, obavezan je da tu
jedinicu osnuje.
Za prekršaje iz stava 1. ovog ĉlana kazniće se
novĉanom kaznom od 1.500 do 20.000 dinara i
odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom
pravnom licu.
Član 77.
Novĉanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara
kazniće se za prekršaj fiziĉko lice:
1) ako upotrebljava neispravne ili nepravilno
postavljene instalacije, dimovode i loţišta (ĉlan 14. stav 2.);
2) ako drţi ili uskladištava lako zapaljive materije
protivno odredbi ĉlana 15. ili koristi otvorenu vatru
protivno odredbi ĉlana 16. ovog zakona;
3) ako ne obezbijedi redovno ispitivanje kompletne
protivpoţarne opreme za gašenje poţara (ĉlan 23. stav 1.);
4) ako postupi suprotno zabrani iz ĉlana 30. stav 1.
ovog zakona;
5) ako postupi protivno odredbi ĉlana 54. st. 1. i 2.
ovog zakona;
6) ako spreĉava ili ometa izvršavanje nareĊenja
rukovodioca gašenja poţara ili inspektora za zaštitu od
poţara (ĉlan 58.);
7) ako bez opravdanog razloga, odbije da uĉestvuje u
gašenju poţara I spašavanju ljudi i materijalnih dobara
ugroţenih poţarom ili ako odbije da stavi na raspolaganje
vatrogasnoj jedinici alat, tehniĉka sredstva, prevozna i
druga sredstva potrebna za gašenje poţara i spašavanje
ljudi i materijalnih dobara (ĉlan 59. stav 2.);

8) ako u odreĊenom roku ne izvrši naloţene mjere
zaštite od poţara, a nastavi sa korišćenjem odnosno
graĊenjem objekata (ĉl. 67. i 68).
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 78.
Skupština opštine koja nije donijela plan zaštite od
poţara duţna je da ga donese u roku od šest mjeseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Skupština opštine odrediće preduzećima,
ustanovama i drugim pravnim licima, drţavnim organima i
drugim organima lokalne samouprave rok za donošenje
plana za zaštitu od poţara.
Član 79.
Skupština opštine će u roku od tri mjeseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona, donijeti odluku o
osnivanju vatrogasnih jedinica, u skladu sa odredbama
ovog zakona.
Do donošenja odluke iz stava 1. ovog ĉlana,
dosadašnje vatrogasne jedinice nastavljaju sa radom.
V GRUPA
Član 80.
Komandir vatrogasne jedinice i njegov zamjenik koji
na dan stupanja na snagu ovog zakona nemaju VI
stepen struĉne spreme tehniĉke struke mogu ostati na
tim duţnostima najduţe dvije godine od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Član 81.
Ministarstvo unutrašnjih poslova u saglasnosti sa
Ministarstvom narodne odbrane, donijeće u roku od tri
mjeseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, bliţi
propis o naĉinu vršenja kontrole nad sprovoĊenjem mjera
zaštite od poţara u preduzećima koja proizvode za vojne
potrebe.
Član 82.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vaţi
Zakon o zaštiti od poţara („Sluţbeni list SRCG", br.
25/77, 31/86, 29/89, 39/89, 48/91 i 17/92).
Član 83.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u „Sluţbenom listu Republike Crne Gore".
11

ZAKON*
O EKSPLOZIVNIM MATERIJAMA,
ZAPALJIVIM TEĈNOSTIMA I GASOVIMA
("SI. list SRCG", br. 44/76, 49/79, 34/86,11/88 i 29/89)
I OPŠTE ODREDBE
Član 1.
U cilju zaštite ţivota i zdravlja ljudi, materijalnih
dobara i ĉovjekove sredine, prilikom proizvodnje
eksplozivnih materija, vaĊenja, prerade i pretakanja
zapaljivih teĉnosti i gasova, izradnje objekata u kojima se
proizvode, preraĊuju i smještaju ove materije, pri
prometu, prevozu i smještaju ovih materija, rukovanju sa
njima i prilikom njihove upotrebe moraju se sprovoditi
preventivne bezbjednosne mjere propisane ovim
zakonom i tehniĉkim normativima,
Član 2.
Organizacije udruţenog rada koje se bave
proizvodnjom eksplozivnih materija, vaĊenjem zapaljivih
teĉnosti i gasova, preradom zapaljivih teĉnosti,
skladištenjem, prometom i prevozom ovih materija, ili
koje u vršenju svoje djelatnosti upotrebljavaju ove
materije duţne su da organizuju i trajno vrše kontrolu nad
sprovoĊenjem propisanih uslova i mjera kojima se
osigurava zaštita ţivota ljudi i imovine od eksplozije i
poţara, kao i zaštita ĉovjekove sredine od zagaĊenja.
Član 3.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na proizvodnju i
upotrebu eksplozivnih materija i smještaj eksplozivnih
materija, zapaljivih teĉnosti i gasova za potrebe
Jugoslovenske narodne armije.
Odredbe ovog zakona ne odnose se ni na smještaj
eksplozivnih materija u jamskim magacinima rudarskih
organizacija udruţenog rada, kao i na upotrebu ovih
materija u rudnicima.
II ZAJEDNIĈKE BEZBJEDNOSNE MJERE
Član 4.
Proizvodnjom eksplozivnih materija, vaĊenjem
zapaljivih teĉnosti i gasova i preradom zapaljivih teĉnosti,
kao i prometom ovih materija, mogu se baviti organizacije
udruţenog rada koje su kod nadleţnog suda registrovane
za ovu djelatnost i koje ispunjavaju propisane uslove u
pogledu lokacije, tehniĉke opremljenosti mjera zaštite,
mogućnosti smještaja i struĉnog kadra, kao i druge
uslove propisane zakonom i tehniĉkim normativima.
Član 5.
Objekti u kojima se proizvode eksplozivne materije ili
preraĊuju zapaljive teĉnosti, kao i objekti u kojima se
smještaju eksplozivne materije, zapaljive teĉnosti i gasovi
mogu se graditi samo na površinama koje su za tu
namjenu odreĊene planovima za ureĊenje prostora.
Generalni urbanistiĉki plan, u okviru osnovnih
koncepcija, smjernica i rješenja za izgradnju,
rekonstrukciju i ureĊenje naseljenog mjesta, kao i
prostorni plan površina namijenjenih za izgradnju
objekata iz stava 1. ovog ĉlana, mora sadrţati i
* Vidi zakon o izmenama Zakona kojima su odreĊene novĉane
kazne za privredne prestupe i prekršaje ("SI. list RCG" br.48/91 i
17/92).
V GRUPA
urbanistiĉke mjere za zaštitu od eksplozija i poţara, kao i
mjere za zaštitu ĉovjekove sredine od štetnih uticaja tih
objekata.
Član 6.
Objekti u kojima se proizvode eksplozivne materije ili
se vade zapaljive teĉnosti i gasovi ili se preraĊuju
zapaljive teĉnosti, kao i objekti organizacija udruţenog
rada u kojima se smještaju ove materije moraju biti
obezbijeĊeni stalnom straţom i potrebnim mjerama
zaštite.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ĉlana objekti u
kojima se smještaju manje koliĉine eksplozivnih materija
3
zapaljive teĉnosti u koliĉini do 5oo m ili gasovi u koliĉini
3
od 100 m moraju biti pod stalnim nadzorom odreĊenih
radnika i mogu biti obezbijeĊeni drugim mjerama zaštite.
Član 7.
Objekti iz ĉlana 6. ovog Zakona, po pravili, ne
zagrijevaju se.
Ako je neophodno da se odreĊene prostorije
zagrijevaju, zagrijevanje se vrši u skladu sa tehniĉkim
normativima za ove objekte.
Član 8.
Objekti iz ĉlana 6. ovog zakona moraju biti
snabdjeveni aparatima i drugim ureĊajima za gašenje
poţara, a ako su nadzemni - moraju imati i
gromobransku instalaciju.
Organizacija udruţenog rada koja upravlja objektom
iz ĉlana 6. ovog zakona duţna je da se stara o
ispravnosti aparata, ureĊaja i instalacija iz stava 1. ovog
ĉlana.
Član 9.
Objekti iz ĉlana 6. ovog Zakona moraju imati prirodno
provjetravanje.
Otvori za provjetravanje moraju biti izgraĊeni tako da
se ne mogu sami zatvoriti ili zaĉepiti i da kroz njih ne
moţe da prodre voda u objekat.
Član 10.
Objekti iz ĉlana 6. ovog Zakona moraju biti
obezbijeĊeni od pristupa neovlašćenih lica.
Kljuĉeve od prostorija u kojima se drţe eksplozivne
materije, zapaljive teĉnosti i gasovi moţe ĉuvati samo
radnik koji se stara o smještaju, drţanju i izdavanju tih
materija.
Član 11.
Poslovi u vezi sa skladištenjem, rukovanjem i
upotrebom eksplozivnih materija, zapaljivih teĉnosti i
gasova mogu se povjeriti samo punoljetnim licima koja su
završila najmanje osmogodišnju osnovnu školu, a
struĉno su osposobljena za vršenje tih poslova putem
odgovarajućih struĉnih škola ili drugih oblika struĉnog
obrazovanja (teĉaja, seminara i si.).
Izuzetno, pod neposrednim nadzorom, struĉno
osposobljenog lica za rukovanje tim materijama, poslove
prenošenja, utovara, istovara i smještaja u magacin ili
skladište mogu da vrše i lica koja nijesu struĉno
osposobljena za rukovanje eksplozivnim materijama,
zapaljivim teĉnostima i gasovima, ako su prethodno
upoznati sa naĉinom rada, opasnostima i mjerama
zaštite na radu.
Član 12.
Ispunjenje propisanih uslova za prevoz pojedine
eksplozivne materije, zapaljivih teĉnosti i gasova, ili
drugih opasnih materija motornim i prikljuĉnim vozilom
utvrĊuje organizacija udruţenog rada koju za to ovlasti
13
V GRUPA
republiĉki organ uprave nadleţan za poslove saobraćaja
u sporazumu sa Republiĉkim sekretarijatom za
unutrašnje poslove, a koja je za vršenje te djelatnosti
registrovana kod nadleţnog suda.
Ovlašćenje za vršenje poslova iz stava 1. ovog ĉlana
moţe se izdati samo organizaciji koja ima potrebnu
opremu i struĉne radnike za te poslove.
0 ispunjenju uslova za prevoz pojedine opasne
materije motornim i prikljuĉnim vozilom izdaje se potvrda
(certifikat).
Potvrda (certifikat) izdata od strane ovlašćene
organizacije ili organa sa teritorije druge republike ili
autonomne pokrajine vaţi i na teritoriji Socijalistiĉke
Republike Crne Gore.
Član 13.
Organizacije iz ĉlana 2. ovog Zakona duţne su da
samoupravnim opštim aktima propišu bliţa uputstva za
rad i ponašanje na radu radnika koji vrše poslove iz ĉlana
11. ovog Zakona.
Radnici koji vrše poslove iz ĉlana 11. ovog Zakona
duţni su da se u vršenju tih poslova pridrţavaju
propisanih uputstava i tehniĉkih normativa za rukovanje
eksplozivnim materijama, zapaljivim teĉnostima i
gasovima.
Član 14.
U zonama koje ugroţavaju objekti iz ĉlana 5. ovog
Zakona ne moţe se odobriti izgradnja drugih objekata,
izuzev onih koji sluţe bezbjednosti tih ili drugih objekata.
Granice zona iz stava 1. ovog ĉlana utvrĊuje
Republiĉki sekretarijat za unutrašnje poslove u
sporazumu sa Republiĉkim sekretarijatom za privredu.
III EKSPLOZIVNE MATERIJE
Član 15.
Eksplozivne materije, u smislu ovog Zakona su:
1) privredni eksplozivi;
2) sredstva za paljenje eksploziva;
3) pirotehniĉki proizvodi;
4) privredna municija;
5) barut;
6) sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju
materija iz taĉ. 1. do 5. ovog stava.
Privredni eksplozivi su materije koje se upotrebljavaju
za rušenje ili oblikovanje objekata i materijala energijom
osloboĊenom hemijskim reakcijama eksplozivnog
razlaganja.
Sredstva za paljenje eksploziva su kapisle svih vrsta,
upaljaĉi, štapini i pirotehniĉka sredstva koja se
upotrebljavaju pri miniranju.
Pirotehniĉki proizvodi su sredstva koja se
upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i druge
rakete koja se koriste u nauĉne, privredne I druge svrhe,
kao i predmeti koji sadrţe praskave sastojke sa dejstvom
eksploziva ili druge sastojke koji sluţe za postizanje
efekata, vatre, svjetlosti, pucnja ili dima.
Privredna municija su ĉaure opremljene kapislom i
napunjene barutom.
Barut je crni ili malodimni barut namijenjen za
rudarske i sportske potrebe.
Sirovine eksplozivnog karaktera su materije koje po
hemijskom sastavu i osijetljivosti na paljenje imaju
osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno
razlaganje, a namijenjene su za proizvodnju eksplozivnih
materija.
14
Član 16.
Proizvodnjom eksplozivnih materija mogu se baviti
organizacije udruţenog rada koje pored uslova iz ĉlana
4. ovog. Zakona imaju za to dozvolu, koju izdaje
Republiĉki sekretarijat za unutrašnje poslove u
saglasnosti sa Republiĉkim sekretarijatom za narodnu
odbranu.
Član 17.
Organizacije iz ĉlana 16. ovog zakona mogu
proizvoditi samo one eksplozivne materije ĉiji je promet
dozvoljen.
Ograniĉenje iz stava 1. ovog ĉlana ne odnosi se na
eksplozivne materije namijenjene iskljuĉivo izvozu.
Član 18.
Organizacije udruţenog rada koje proizvode
eksplozivne materije mogu ove materije stavljati u
promet, upotrijebiti ih za izvoĊenje radova za sopstvene
potrebe ili u cilju ispitivanja, a sirovine eksplozivnog
karaktera za proizvodnju gotovih proizvoda eksplozivnih
materija i za izvoz.
Član 19.
Organizacija udruţenog rada koja proizvodi
eksplozivne materije radi stavljanja u promet, duţna je da
te materije pakuje na naĉin propisan tehniĉkim
normativima za odnosnu vrstu eksplozivne materije i da
svako pakovanje posebno oznaĉi kao i da priloţi uputstvo
o posebnim bezbjednosnim mjerama koje se
preduzimaju prilikom smještaja, ĉuvanja, upotrebe i
uništenja odnosne eksplozivne materije.
Oznaka pakovanja mora da sadrţi seriju, broj i godinu
proizvodnje. Ako jedno pakovanje sadrţi više manjih
pakovanja, onda moraju, pored tih oznaka, imati i
posebne oznake.
Član 20.
Organizacija udruţenog rada koja se bavi
proizvodnjom eksplozivnih materija duţna je da vodi
evidenciju o proizvedenim eksplozivnim materijama.
Evidencija iz stava 1. ovog ĉlana sadrţi:
1) podatke o vrsti i koliĉini proizvedenih eksplozivnih
materija;
2) naziv i sjedište organizacije udruţenog rada kojoj
su ove materije prodate, naziv organa koji je
izdao dozvolu za promet, broj i datum dozvole;
3) podatke o vrsti, koliĉini i oznakama pakovanja
prodatih eksplozivnih materija;
4) podatke o vrsti i koliĉini eksplozivnih materija
upotrijebljenih za izvoĊenje radova za sopstvene
potrebe, o radovima i vremenu njihovog
izvoĊenja;
5) podatke o vrsti i koliĉini eksplozivnih materija
upotrijebljenih u cilju ispitivanja i o vremenu
ispitivanja.
Član 21.
Organizacije udruţenog rada koje proizvode
eksplozivne materije .ili se bave prometom tih materija ili
te materije upotrebljavaju u vršenju svoje djelatnosti
mogu drţati eksplozivne materije samo u posebnim
magacinima.
Ako se magacin za smještaj eksplozivnih materija
gradi u naseljenom mjestu ili pored javnog puta,
ţeljezniĉke pruge ili dalekovoda visokog napona, mora
biti dovoljno udaljen od tih objekata i odvojen zaštitnim
grudobranom ili zidom koji pruţa zaštitu od eksplozije i
poţara.

Član 22.
Uz zahtjev kojim traţi odobrenje za graĊenje objekta
iz ĉlana 6. ovog zakona investitor je duţan podnijeti
saglasnost Republiĉkog sekretarijata za unutrašnje
poslove na tehniĉku dokumentaciju u pogledu propisanih
mjera zaštite od eksplozije, poţara i zagaĊenja ĉovjekove
sredine.
Član 23.
Unutrašnjost magacina u kome se smještaju
eksplozivne materije treba, po pravilu, da je osvijetljena
dnevnom svjetlošću.
Ako je potrebno da se magacin osvjetljava elektriĉnim
osvjetljenjem, elektriĉne instalacije moraju biti izvedene
po propisanim tehniĉkim normativima i moraju se
odrţavati u ispravnom stanju.
Član 24.
Pokretna skladišta (kontejner) za smještaj
eksplozivnih materija mogu se postavljati samo na mjesta
koja odredi Republiĉki sekretarijat za unutrašnje poslove
u skladu sa tehniĉkim normativima kojima se propisuju
mjere zaštite od eksplozije.
U pokretno skladište (kontejner) moţe se smjestiti
onoliko eksplozivnih materija koliko je predviĊeno
tehniĉkim propisima.
Član 25.
U rješenju o predaji na upotrebu magacina iz ĉlana
21. ovog zakona oznaĉuje se koje se vrste eksplozivnih
materija i u kojim koliĉinama mogu smještati u magacin.
Član 26.
Eksplozivne materije koje se uskladištavaju moraju
biti u propisanom pakovanju i sloţene na naĉin propisan
tehniĉkim normativima.
Ako se u magacinu ĉuva više vrsta eksplozivnih
materija, one se moraju ĉuvati u odvojenim prostorijama
ili u posebno za to izgraĊenim pregradama.
Rudarske kapisle i elektriĉni ureĊaji ne smiju se ĉuvati
u magacinu zajedno sa drugim eksplozivnim materijama.
Član 27.
Prometom eksplozivnih materija mogu se baviti
organizacije udruţenog rada koje ispunjavaju uslove
propisane saveznim zakonom i imaju dozvolu za promet
eksplozivnih materija.
Dozvolu iz stava 1. ovog ĉlana izdaje Republiĉki
sekretarijat za unutrašnje poslove.
Član 28.
Eksplozivne materije mogu nabavljati radi upotrebe
organizacije udruţenog rada ili druge organizacije,
drţavni organi ili punoljetni graĊani samo po odobrenju
Republiĉkog sekretarijata za unutrašnje poslove -
podruĉna organizaciona jedinica na ĉijoj teritoriji treba da
se upotrijebe.
Odredba stava 1. ovog ĉlana ne odnosi se na lovaĉku
municiju, lovaĉki barut i kapisle za lovaĉku municiju koje
kupuju lica kojima je izdat oruţani list za lovaĉko oruţje.
Organ iz stava 1. ovog ĉlana moţe u granicama
odreĊenim zakonom, odobriti nabavku samo one vrste i
koliĉine eksplozivnih materija koja je neophodna za
izvoĊenje odreĊenih radova.
Član 29.
Odobrenje za nabavku eksplozivnih materija sadrţi
naroĉito:
1) naziv organa koji je izdao odobrenje;
2) naziv i sjedište organizacije ili organa odnosno
ime, prezime i prebivalište lica kome se odobrava
kupovina eksplozivne materije;
V GRUPA
3) vrsta i koliĉina eksplozivne materije ĉija se
kupovina odobrava;
4) rok do koga se kupljene eksplozivne materije
imaju upotrijebiti odnosno uništiti ili vratiti;
5) svrha u koju se eksplozivne materije smiju
upotrijebiti;
6) bezbjednosne mjere koje se imaju preduzeti
prilikom prevoza, smještaja i upotrebe ovih
materija.
Član 30.
Eksplozivne materije mogu se utovariti, pretovariti i
istovariti van kruga organizacija udruţenog rada koje te
materije proizvode ili upotrebljavaju za svoju redovnu
djelatnost samo na mjestima na kojima se ne dovodi u
opasnost ţivot ljudi i materijalna dobra i koja kao takva
odredi Republiĉki sekretarijat za unutrašnje poslove -
podruĉna organizaciona jedinica.
Eksplozivne materije se mogu utovariti, pretovariti i
istovariti samo po danu. Izuzetno, one se mogu utovariti,
pretovariti i istovariti i noću, ako su u pogledu osvjetljenja
ispunjeni uslovi propisani tehniĉkim normativima.
Član 31.
Eksplozivne materije mogu se prevoziti samo po
odobrenju Republiĉkog sekretarijata za unutrašnje
poslove - podruĉna organizaciona jedinica prema sjedištu
organizacije odnosno organa koji vrši prevoz.
Ako podruĉna organizaciona jedinica iz stava 1. ovog
ĉlana naredi preduzimanje posebnih bezbjednosnih
mjera, duţan je da o tome obavijesti Republiĉki
sekretarijat za unutrašnje poslove - podruĉne
organizacione jedinice, opštine preko ĉijih teritorija će se
izvršiti prevoz eksplozivnih materija.
Organizaciji udruţenog rada koja upotrebljava
eksplozivne materije u redovnoj djelatnosti, moţe se
izdati odobrenje za višestruki prevoz sa rokom vaţenja
do jedne godine.
Odobrenje iz stava 1. ovog ĉlana nije potrebno za
prevoz manjih koliĉina eksplozivnih materija, motornim
vozilom, zapreţnim vozilom, motociklom, biciklom, ili na
tovarnoj stoci.
Član 32.
Organizacije, organi odnosno graĊani koji su u skladu
s odredbama ovog zakona izvršili nabavku eksplozivne
materije ne smiju te materije prodavati ili davati drugoj
organizaciji, organu ili licu.
Član 33.
Lice koje je u skladu s odredbama ovog zakona
nabavilo eksplozivne materije duţno je da te materije
briţljivo ĉuva da ne dozvoli da one doĊu u ruke
maloljetnih ili drugih neovlašćenih lica, i da se pridrţava
bezbjednosnih mjera odreĊenih u odobrenju za nabavku'
eksplozivnih materija i u uputstvu proizvoĊaĉa.
Član 34.
Organizacije, organi odnosno lica koja su u skladu s
odredbama ovog zakona nabavili eksplozivne materije
duţni su da u sluĉaju nestanka tih materija preduzmu
potrebne mjere za njihovo pronalaţenje i da o nestanku
bez odlaganja obavijeste najbliţu jedinicu milicije.
Član 35.
Republiĉki sekretarijat za unutrašnje poslove -
podruĉna organizaciona jedinica duţna je da vodi
evidenciju o izdatim odobrenjima za nabavku
eksplozivnih materija. Evidencija iz stava 1. ovog ĉlana
sadrţi:
15
V GRUPA
1) naziv i adresu organizacije odnosno organa,
odnosno ime i prezime, adresu i broj liĉne karte lica kome
je odobrena nabavka eksplozivnih materija;
2) naziv i koliĉinu odobrenih eksplozivnih materija;
3) svrhu upotrebe eksplozivnih materija;
4) rok do koga se eksplozivne materije moraju
upotrijebiti odnosno uništiti ili vratiti.
Član 36.
Organizacije udruţenog rada ili druge organizacije ili
drţavni organi kojima je odobrena nabavka eksplozivnih
materija radi upotrebe u vršenju svojih djelatnosti duţni
su da vode evidenciju o nabavljenim, utrošenim,
uništenim, i nestalim eksplozivnim materijama.
Evidencija iz stava 1. ovog ĉlana sadrţi:
1) naziv i adresu organizacije od koje su nabavljene
eksplozivne materije;
2) naziv i koliĉinu nabavljene eksplozivne materije;
3) naziv organa koji je nabavku odobrio, broj i datum
odobrenja;
4) podatke o vrsti i koliĉini utrošenih eksplozivnih
materija, vremenu u kome su utrošene i radovima na koje
su utrošene;
5) podatke o vrsti i koliĉini nestalih eksplozivnih
materija i okolnostima pod kojima su nestale.
Član 37.
Lice koje je nabavilo eksplozivne materije duţno je da
po završenim radovima, a najkasnije do roka iz taĉke 4.
stav 1. ĉlana 35. ovog zakona, utrošene eksplozivne
materije vrati organizaciji udruţenog rada kod koje ih je
nabavilo i da o tome obavijesti organ koji je odobrio
nabavku. U tom sluĉaju ono ima pravo na povraćaj
odgovarajuće cijene.
Član 38.
Organizacije i organi koji upotrebljavaju eksplozivne
materije duţni su da ostatke neupotrijebljenih
eksplozivnih materija i neupotrebljivu ambalaţu u kojoj su
bile pakovane te materije unište u skladu sa uputstvom
proizvoĊaĉa i na naĉin kojim se ne ugroţava ţivot i
zdravlje ljudi i materijalna dobra ili zagaĊuje ĉovjekova
sredina.
Organizacija odnosno organ duţan je da o namjeri za
uništenje eksplozivnih materija obavijesti Republiĉki
sekretarijat za unutrašnje poslove - podruĉnu
organizacionu jedinicu prema sjedištu organizacije
odnosno organa i to najkasnije dva dana prije dana
odreĊenog za njihovo uništenje.
IV ZAPALJIVE TEĈNOSTII GASOVI
Član 39.
Zapaljive teĉnosti, u smislu ovog zakona, su teĉnosti
koje na temperaturi od 50° C imaju pritisak pare ispod
2
3kp/cm , a ĉije se pare pale u pogodnom odnosu sa
vazduhom u prisustvu plamena ili varnice.
Gasovi, u smislu ovog zakona, su materije koje se na
temperaturi od 15° C i pod pritiskom od 760 mm HG
nalaze u gasovitom stanju, a koriste se komprimirani,
pretvoreni u teĉnost ili rastvoreni pod pritiskom.
Član 40.
Objekti u kojima se preraĊuju zapaljive teĉnosti,
objekti u kojima se uskladištavaju zapaljive teĉnosti i
gasovi, stanice za snabdijevanje motornih vozila gorivom,
naftovodi i gasovodi, mogu se graditi ili rekonstruisati
samo na naĉin kojim se ne stvara opasnost od poţara,
eksplozije izlivanja zapaljivih teĉnosti u vodene tokove,
16
more, vodovod, kanalizaciju podzemne vode i okolno
zemljište.
Član 41.
Skladišta ili rezervoari za smještaj zapaljivih teĉnosti i
gasova, pretakališta, stanice za snabdijevanje motornih
vozila gorivom i postrojenja koja su tehnološki vezana za
naftovod ili gasovod moraju imati opremu, ureĊaje i
sredstva za gašenje poţara i instalacije za osvjetljenje
objekta i prostora oko njega propisane tehniĉkim
normativima.
Pored opreme, ureĊaja j sredstava iz stava 1. ovog
ĉlana, nadzemna skladišta i rezervoari za smještaj
zapaljivih teĉnosti i gasova moraju imati i posebne
ureĊaje za hlaĊenje.
Oprema, ureĊaji i sredstva iz st. 1. i 2. ovog ĉlana
moraju se odrţavati u ispravnom stanju.
Član 42.
Tehniĉka dokumentacija za izgradnju ili rekonstrukciju
objekta iz ĉlana 40. ovog zakona mora da sadrţi i:
1) situacioni plan terena na kome se namjerava
graditi odnosno rekonstruisati objekat, sa ucrtanim
gabaritima već postojećih objekata;
2) tehniĉki opis terena prikazanog na situacionom
planu;
3) tehniĉki opis objekata koji treba da se gradi i opis
tehnološkog procesa;
4) podaci o vrsti i koliĉini zapaljivih teĉnosti odnosno
gasova koje treba da se skladište;
5) tehniĉka rješenja koja pri normalnom rukovanju
zapaljivim teĉnostima i gasovima spreĉavaju izbijanje
poţara i eksplozije, širenja poţara i zagaĊenje ĉovjekove
sredine.
6) mjere za efikasnu intervenciju radi gašenja poţara i
spašavanje ljudi i imovine;
7) podatke o pristupnim putevima za kretanje
vatrogasnih vozila.
Član 43.
Prostorije u kojima su smještene zapaljive teĉnosti i
gasovi moraju biti opremljene najmanje jednim aparatom
za mjerenje koncentracije zapaljivih para u vazduhu.
Aparati iz stava 1. ovog ĉlana moraju se odrţavati u
ispravnom stanju.
Član 44.
Zapaljive teĉnosti koje se upotrebljavaju za loţenje u
domaćinstvima ili kao pogonsko gorivo za radne mašine
ili motore plovnih objekata mogu se u lokalnom
saobraćaju prevoziti motornim ili prikljuĉnim vozilom koje
nije posebno konstruisano za prevoz ovih teĉnosti,
zapreţnim vozilom, motociklom ili biciklom sa prikolicom,
ruĉnim kolicima ili na tovarnoj stoci, i to:
1) zapaljive teĉnosti koje se upotrebljavaju za loţenje
u domaćinstvima - ako su punjene u posudama ĉija
zapremina ne prelazi 25 litara;
2) zapaljive teĉnosti koje se upotrebljavaju kao
pogonsko gorivo ako su punjene u posudama ĉija
zapremina ne prelazi 200 litara.
Posude iz taĉ. 1. i 2. stava 1. ovog ĉlana moraju biti
od nelomljivog i za teĉnost nepropustljivog materijala i
moraju biti tako zatvorene da u toku prevoza ne ispuštaju
zapaljenu teĉnost.
Član 45.
Zapaljive teĉnosti i gasovi moraju se drţati u
posudama ili rezervoarima koji odgovaraju propisanim
tehniĉkim uslovima i standardima i na naĉin odreĊen
tehniĉkim propisom za odreĊenu vrstu zapaljivih teĉnosti
odnosno gasova.

Član 46.
U objektima i prostorijama za skladištenje i promet
zapaljivih teĉnosti i gasova, kao i u njihovoj neposrednoj
blizini, a naroĉito u opasnoj zoni, zabranjeno je:
1) drţanje materija i ureĊaja koji mogu da izazovu
poţar ili omoguće njegovo širenje;
2) drţanje otvorenog plamena ili rad sa otvorenim
plamenom (zavarivanje i sliĉno);
3) pušenje i upotreba sredstava za paljenje (šibica,
upaljaĉ i sliĉno);
4) upotreba ureĊaja i sredstava koji imaju vatreno
loţište;
5) rad sa alatom ili ureĊajem koji varniĉi;
6) postavljanje nadzemnih elektriĉnih vodova, bez
obzira na napon;
7) pristup vozilima koja pri radu pogonskog ureĊaja
mogu izbacivati varnice.
Organizacija udruţenog rada duţna je da na svojim
objektima iz stava 1. ovog ĉlana na vidna mjesta istakne
natpise i oznake kojima se upozorava na opasnost iz
taĉke 1. do 7. tog stava.*
Opasna zona u smislu stava 1. ovog ĉlana je
podruĉje na kome postoji mogućnost stvaranja para
zapaljive teĉnosti odnosno gasa koje su u povoljnom
odnosu sa vazduhom sposobne za upaljenje.
V NADZOR
Član 47.
Nadzor nad sprovoĊenjem bezbjednosnih mjera
propisanih ovim zakonom, Zakonom o prometu
eksplozivnih materija i tehniĉkim normativima, vrše
ovlašćena sluţbena lica Republiĉkog sekretarijata za
unutrašnje poslove.
Član 48.
Poslove nadzora u organima iz ĉlana 47. ovog
zakona moţe da vrši samo radnik koji ima struĉnu
spremu propisanu za inspektora za zaštitu od poţara.
Član 49.
Sluţbeno lice koje vrši nadzor iz ĉlana 47. ovog
zakona ovlašćeno je da uĊe u prostorije, objekte i
radilišta, da u njima izvrši pregled i druge radnje potrebne
za utvrĊivanje primjene propisanih bezbjednosnih mjera i
tehniĉkih normativa.
Organizacije, organi i graĊani duţni su da sluţbenom
licu iz stava 1. ovog ĉlana omoguće vršenje nadzora i da
mu u vezi s tim pruţe potrebne podatke i obavještenja.
Član 50.
U vršenju nadzora iz ĉlana 47. ovog zakona nadleţni
organ moţe da:
1) naredi da se utvrĊene nepravilnosti otklone i da
odredi rok u kome se one imaju otkloniti;
2) zabrani upotrebu magacina, skladišta i drugih
prostorija za smještaj eksplozivnih materija, zapaljivih
teĉnosti i gasova koji ne ispunjavaju uslove odreĊene
zakonom i tehniĉkim normativima;
3) zabrani dalje rukovanje eksplozivnim materijama,
zapaljivim teĉnostima i gasovima licima koja nijesu
struĉno osposobljena za rukovanje tim materijama;
4) privremeno zabrani vršenje pojedine radnje u vezi
sa prometom I prevozom eksplozivnih materija, zapaljivih
teĉnosti i gasova, kao i u vezi sa upotrebom eksplozivnih
materija, ako u pogledu mjesta, vremena i naĉina vršenja
tih radnji nijesu ispunjeni uslovi;
5) naredi preduzimanje drugih propisanih
bezbjednosnih mjera u vezi sa prometom, prevozom,
V GRUPA
rukovanjem i smještajem zapaljivih teĉnosti, kao u vezi sa
ĉuvanjem, upotrebom i uništenjem eksplozivnih materija i
preradom zapaljivih teĉnosti.
Član 51.
Protiv rješenja kojim se nalaţu mjere iz ĉl. 50. ovog
zakona moţe se izjaviti ţalba Republiĉkom sekretarijatu
za unutrašnje poslove.
Ţalba ne odlaţe izvršenje rješenja.
U postupku po ţalbi Republiĉki sekretarijat za
unutrašnje poslove moţe izvršiti inspekcijski pregled u
prostorijama, objektima i radilištima radi utvrĊivanja
ĉinjenica koje su od uticaja za rješavanje po ţalbi.
VI KAZNENE ODREDBE
Član 52.
Novĉanom kaznom od najmanje 3.000.000 dinara
kazniće se za privredni prestup organizacija udruţenog
rada ili drugo pravno lice:
1) ako proizvodi eksplozivne materije bez dozvole
nadleţnog organa (ĉlan 16);
2) ako proizvodi eksplozivne materije ĉiji promet nije
dozvoljen (ĉlan 17) ili ako upotrebljava eksplozivne
materije ĉiji promet nije dozvoljen;
3) ako proizvedene eksplozivne materije upotrebljava
za namjene suprotne odredbi ĉlana 18. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog ĉlana kazniće se
novĉanom kaznom od najmanje 1.000.000 dinara i
odgovorno lice u organizaciji udruţenog rada ili drugom
pravnom licu.
Član 53.
Novĉanom kaznom od najmanje.2.OCICLOOO dinara
kazniće se za prekršaj organizacija udruţenog rada ili
drugo pravno lice:
1) ako proizvodi eksplozivne materije bez dozvole
nadleţnog organa (ĉlan 16); kojima se osigurava zaštita
ţivota ljudi i imovine od eksplozije i poţara i zaštite
ĉovjekove sredine (ĉlan 2);
2) ako objekte iz ĉlana 6. stav 1. ovog zakona ne
obezbijedi stalnom straţom i drugim potrebnim mjerama
zaštite;
3) ako se zagrijavanje u magacinu vrši suprotno
propisanim tehniĉkim normativima (ĉlan 7. stav 2);
4) ako objekat iz ĉlana 6. ovog zakona nije opremljen
aparatima i drugim ureĊajima za gašenje poţara i
gromobranskim instalacijama, ili ako te aparate, ureĊaje
ili instalacije ne odrţava u ispravnom stanju (ĉlan 8);
5) ako ne vodi ili ako neuredno vodi evidenciju iz
ĉlana 20. ili 36. ovog zakona;
6) ako o nestaloj eksplozivnoj materiji odmah ne
obavijesti najbliţu stanicu milicije (ĉlan 34);
7) ako ne uništi ostatke eksplozivne materije ili o tome
ne obavijesti nadleţni organ u propisanom roku (ĉlan 38);
8) ako objekat iz ĉlana 41. ovog zakona nema
propisanu opremu, ureĊaje i sredstva ili se ti ureĊaji,
oprema i sredstva ne odrţavaju u ispravnom stanju;
9) ako u objektu iz ĉlana 43. ovog zakona nema
aparata za mjerenje koncentracije zapaljivih para u
vazduhu ili ako takav aparat nije ispravan;
10) ako postupi protivno odredbi ĉlana 46. st. 1. i 2.
ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog ĉlana kazniće se
novĉanom kaznom od najmanje 1.000.000 dinara i
odgovorno lice u organizaciji udruţenog rada ili drugo
pravno lice.
17
V GRUPA
Član 54.
Novĉanom kaznom od najmanje 2.000.000 dinara
kazniće se organizacije udruţenog rada ili drugo pravno
lice:
1) ako otvori za provjetravanje objekata iz ĉl. 6. nijesu
izgraĊeni u skladu sa odredbom ĉlana 9. stav 2. ovog
zakona;
2) ako naredi ili dozvoli da poslove u vezi sa
skladištenjem, rukovanjem ili upotrebom eksplozivnih
materija, zapaljivih teĉnosti i gasova vrši lice koje za to
nije struĉno osposobljeno (ĉlan 11);
3) ako ne propiše uputstvo o radu i ponašanju na
radu radnika koji vrše poslove iz ĉlana 11, ovog zakona
(ĉlan 13);
4) ako eksplozivne materije ne pakuje na propisan
naĉin ili pakovanje posebno ne oznaĉi ili ako ne priloţe
uputstvo o bezbjednosnim mjerama (ĉlan 19);
5) ako unutrašnjost magacina, eksplozivnih materija
osvjetljava suprotno odredbi ĉlana 23. ovog zakona ili
ako elektriĉne instalacije ne odrţava u ispravnom stanju;
6) ako pokretno skladište (kontejner) postavi suprotno
odredbi ĉlana 24. ovog zakona;
7) ako eksplozivne materije ne ĉuva nef naĉin iz ĉlana
26. ovog zakona;
8) ako eksplozivne materije utovara, pretovara ili
istovara suprotno odredbi ĉlana 30. stav 2. ovog zakona;
9) ako zapaljive teĉnosti i gasove drţi protivno
odredbi ĉlana 45. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog ĉlana kazniće se
novĉanom kaznom od najmanje 1.000.000 dinara i
odgovorno lice u organizaciji udruţenog rada ili drugo
pravno lice.
Član 55.
Novĉanom kaznom od najmanje 1.000.000 dinara
kazniće se za prekršaj pojedinac:
1) ako u objekat iz ĉlana 6. ovog zakona omogući
pristup nepozvanom licu ili ako ne ĉuva kljuĉeve
prostorija takvog objekta kad su mu oni povjereni (ĉlan
10);
2) ako nabavi eksplozivne materije bez odobrenja
nadleţnog organa (ĉlan 28. st. 1);
3) ako eksplozivne materije proda ili da drugom licu
(ĉlan 32. stav 1);
4) ako eksplozivne materije ne ĉuva briţljivo ili se ne
pridrţava propisanih bezbjednosnih mjera (ĉlan 33);
5) ako ne obavijesti stanicu milicije o nestanku
eksplozivne materije (ĉlan 34);
6) ako u odreĊenom roku ne vrati neutrošene
eksplozivne materije (ĉlan 37);
7) ako u lokalnom saobraćaju zapaljive teĉnosti i
gasove prevozi protivno odredbi ĉlana 44. ovog zakona;
8) ako zapaljive teĉnosti drţi protivno odredbi ĉlana
45. ovog zakona.
18
Član 56.
Novĉanom kaznom od 1.000.000 dinara kazniće se
na licu mjesta za prekršaj ko se ne pridrţava
bezbjednosnih mjera iz ĉlana 46. ovog zakona.
Kaznu iz stava 1. ovog ĉlana izriĉu i naplaćuju radnici
milicije i inspektori za zaštitu od poţara.
Član 57.
Ovlašćuju se inspektori za zaštitu od poţara i radnici
milicije da kad u vršenju sluţbene duţnosti saznaju za
prekršaj iz ĉlana 55. taĉ. 2, 3, 4. i 6. ovog zakona
privremeno oduzmu eksplozivne materije koje su
predmet prekršaja.
Eksplozivne materije privremeno oduzete po stavu 1.
ovog ĉlana ĉuvaju se na mjestu koje odredi Republiĉki
sekretarijat za unutrašnje poslove - podruĉna
organizaciona jedinica.
Eksplozivne materije oduzete u prekršajnom
postupku mogu se predati organu ili organizaciji koja će
ih koristiti za izgradnju skloništa i drugih objekata
narodne odbrane ili drugih objekata u društvenoj svojini.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 58.
Ovlašćuje se republiĉki sekretar za privredu da u
sporazumu sa republiĉkim sekretarom za unutrašnje
poslove donese bliţe propise o graĊevinsko-tehniĉkim i
tehnološkim uslovima u cilju zaštite od eksplozije i poţara
pri izgradnji, adaptaciji i korišćenju objekata, prostora,
ureĊaja i instalacija u objektima u kojima se proizvode ili
smještaju eksplozivne materije ili se preraĊuju i
uskladištavaju zapaljive teĉnosti i gasovi:
Propisima iz stava 1. ovog ĉlana mogu se odrediti
prekršaji i propisati kazne za njih.
Član 59.
Ovlašćuje se republiĉki sekretar za unutrašnje
poslove da donese bliţe propise:
1) o uskladištenju eksplozivnih materija;
2) o smještaju, drţanju, uskladištenju i pretakanju
zapaljivih teĉnosti i gasova.
Do donošenja propisa iz taĉke 2. stava 1. ovog ĉlana,
primjenjivaće se kao republiĉki propisi:
1) Pravilnik o smještaju i drţanju ulja za loţenje
(„Sluţbeni list SFRJ", br.45/67);
2) Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive
teĉnosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih teĉnosti
(„Sluţbeni list SFRJ", br. 20/71);
3) Pravilnik o izgradnji postrojenja za teĉni naftni gas i
o uskladištenju i pretakanju teĉnog naftnog gasa
(„Sluţbeni list SFRJ", br. 24/71);
4) Pravilnik o izgradnji stanica za snabdijevanje
gorivom motornih vozila i za uskladištenje i pretakanje
goriva („Sluţbeni list SFRJ", broj 27/71).
 V GRUPA

REPUBLIĈKI PROPISI I PROPISI GRADOVA

REPUBLIKA SRBIJA
 V GRUPA

SADRŢAJ

Zakon o zaštiti od poţara ................................................................................................................................... 3

Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim teĉnostima i gasovima ............................................................... 15

Zakon o transportu, distribuciji i korišćenju prirodnog gasa............................................................................... 20


ZAKON
O ZAŠTITI OD POŢARA
(„Sluţbeni glasnik SRS" br. 37/88) Izmene:
("Sluţbeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93 i 48/94)
I OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Zaštitu od poţara, kao sastavni deo društvene samo-
zaštite, organizuju i obezbeĊuju njeno sprovoĊenje druš-
tveno-politiĉke zajednice i njihovi organi, mesne zajedni-
ce, organizacije udruţenog rada i druge samoupravne
organizacije i zajednice, radni ljudi i graĊani.
U cilju zaštite ţivota ljudi i imovine od poţara, subjekti
iz stava 1. ovog ĉlana, preduzimaju mere za spreĉavanje
izbijanja i širenja poţara, otkrivanje i gašenje poţara,
spašavanje ţivota ljudi i imovine ugroţenih poţarom, kao
i pruţanje pomoći u otklanjanju posledica prouzrokovanih
poţarom.
Član 2.
Zaštita od poţara obuhvata skup mera i radnji norma-
tivne, upravne, organizaciono-tehniĉke, preventivne, ob-
razovne, informativno-vaspitne i druge prirode.
Zaštita od poţara se organizuje i neprekidno sprovodi
na svim mestima i objektima koji su izloţeni opasnosti od
poţara.
II ORGANIZOVANJE ZAŠTITE OD POŢARA
Član 3.
Opština u skladu sa svojim pravima i duţnostima
obezbeĊuje sprovoĊenje organizacije i mera zaštite od
poţara od strane organizacija udruţenog rada i drugih
samoupravnih organizacija i zajednica i drţavnih organa
(u daljem tekstu: organizacije i organi) radnih ljudi i gra-
Ċana, kao i preduzima druge mere koje imaju za cilj una-
preĊenje zaštite od poţara.
Propisom koji u okviru svojih prava i duţnosti donosi
opština ureĊuju se uslovi za zajedniĉko delovanje vatro-
gasnih jedinica sa specijalizovanim vatrogasnim jedini-
cama civilne zaštite.
Član 4.
Skupština opštine svojom odlukom donosi plan zašti-
te od poţara.
Polazeći od stanja i procene ugroţenosti od poţara,
plan zaštite od poţara iz stava 1. ovog ĉlana sadrţi
naroĉito:
1. mere za otklanjanje nedostatka i unapreĊenje sta
nja zaštite od poţara, sa planom snabdevanja vodom,
putevima, prolazima i prilazima, sa dejstvom vatrogasnih
jedinica, zajedniĉkim uslovima za delovanje ovih jedinica
sa specijalizovanim vatrogasnim jedinicama civilne zašti
te, sistemom veza i naĉinom obaveštavanja i postupkom
u sluĉaju poţara, naĉinom obuke graĊana i dinamikom
izvršenja mera i organizacije zaštite od poţara;
2. organizaciju teritorijalnih vatrogasnih jedinica kao i
potrebe i mogućnost osnivanja dobrovoljnih vatrogasnih
jedinica;
3. finansijska sredstva potrebna za izvršenje mera i
organizaciju zaštite od poţara sa dinamikom realizacije, i
4. grafiĉku dokumentaciju.
Finansijska sredstva potrebna za izvršenje mera i
organizaciju zaštite od poţara koja su predviĊena planom
zaštite od poţara utvrĊuju se srednjoroĉnim planovima
V GRUPA
razvoja opštine, a realizacija obezbeĊuje godišnjim plan-
skim aktima o njihovom ostvarivanju.
U cilju praćenja izvršenja plana zaštite od poţara iz
stava 1. ovog ĉlana, najmanje jednom u toku godine
preispituje se njegova sadrţina, ocenjuje usklaĊenost
ovog plana sa novonastalim uslovima (urbanistiĉkim,
graĊevinskim, pramenom namene objekta i si.) i prati
dinamika realizacije finansijskih sredstava.
Član 5.
Radni ljudi i graĊani u mesnoj zajednici u skladu sa
njenim pravima i duţnostima, organizuju se i povezuju sa
organizacijama i organima u cilju organizovanja i sprovo-
Ċenja mera zaštita od poţara.
Radni ljudi i graĊani u mesnoj zajednici predlaţu iz-
mene i dopune opštinskih planova zaštite od poţara,
sprovode mere u vezi organizovanja i osposobljavanja
radnih ljudi i graĊana za gašenje poţara i spašavanje
ljudi i imovine ugroţene poţarom, upoznaju radne ljude i
graĊane sa merama koje treba preduzeti radi ostvariva-
nja planova zaštite od poţara, kao i o njihovim duţnosti-
ma u sluĉaju izbijanja poţara; predlaţu i uĉestvuju u os-
nivanju dobrovoljnih vatrogasnih društava i saraĊuju sa
drugim subjektima društvene samozaštite na svom pod-
ruĉju.
Član 6.
Organizacije i organi neposredno organizuju zaštitu
od poţara i obezbeĊuju sprovoĊenje mera zaštite od po-
ţara propisanih ovim zakonom i drugim propisima.
Radi utvrĊivanja odgovarajuće organizacije i predu-
zimanja drugih mera potrebnih za uspešno funkcionisa-
nje i sprovoĊenje mera zaštite od poţara, organizacije i
organi razvrstavaju se u ĉetiri kategorije ugroţenosti od
poţara, a u zavisnosti od tehnološkog procesa, vrste
materijala kojeg proizvode, preraĊuju ili uskladištavaju,
vrste materijala upotrebljenog za izgradnju objekta i zna-
ĉaja objekta.
U prvu kategoriju ugroţenosti od poţara razvrstavaju
se naroĉito one organizacije udruţenog rada i druge or-
ganizacije: koje proizvode, koriste ili uskladištavaju eks-
plozivne materije, zapaljive teĉnosti i zapaljive gasove;
kod kojih se u tehnološkom procesu stvaraju prašine koje
sa vazduhom grade eksplozivne smeše; ĉiji objekti su
meĊusobno povezani zapaljivim graĊevinskim konstrukci-
jama i drugim graĊevinskim elementima u jednu celinu
pogodnu za brzo širenje i prenošenje poţara; i sliĉne
organizacije udruţenog rada i druge organizacije, kao i
one koje su od izuzetnog privrednog znaĉaja za društve-
no-politiĉku zajednicu ili od interesa za narodnu odbranu.
U drugu kategoriju ugroţenosti od poţara razvrstavaju
se naroĉito one organizacije udruţenog rada i druge
organizacije: koje proizvode i preraĊuju ĉvrste gorivne
materijale bez stvaranja prašnih eksplozivnih smeša; koje
preraĊuju i obraĊuju negorive materijale u usijanom i ras-
topljenom stanju; koje upotrebljavaju i drţe manje koliĉi-
ne zapaljivih teĉnosti svih vrsta, kao i organizacije i organi
u ĉijim objektima se skuplja ili boravi veći broj lica (bol-
nice, veći hoteli, robne kuće, sportski objekti, bioskopi,
pozorišta, muzeji, koncertne dvorane i si.), i sliĉne orga-
nizacije udruţenog rada i druge organizacije.
U treću kategoriju ugroţenosti od poţara razvrstavaju
se organizacije udruţenog rada i druge organizacije koje
proizvode i preraĊuju vatrootporne i vatrostalne materije,
kao i ostali poslovni i javni objekti u kojima su smešteni
organizacije i organi.
U ĉetvrtu kategoriju ugroţenosti od poţara razvrsta-
vaju se sve ostale organizacije i organi koji nisu obuhva-
ćeni st.3 - 5. ovog ĉlana, a znaĉajni su sa stanovišta zaš-
tite od poţara (ugostiteljske, trgovinske i zanatske radnje,
V GRUPA
prodavnice, servisi, manji poslovni i javni objekti u kojima
su smešteni organizacije i organi i drugi sliĉni objekti).
Bliţi propis o uslovima, osnovama i merilima za raz-
vrstavanje organizacija i organa u odgovarajuće kategori-
je ugroţenosti od poţara doneće Izvršno veće Skupštine
Socijalistiĉke Republike Srbije (u daljem tekstu: Izvršno
veće).
Opštinski organ uprave nadleţan za unutrašnje pos-
love (u daljem tekstu: opštinski organ), shodno osnova-
ma, merilima i uslovima iz stava 7. ovog ĉlana vrši razvrs-
tavanje organizacija i organa u odgovarajuće kategorije
ugroţenosti od poţara.
Protiv rešenja iz stava 8. ovog ĉlana, ne moţe se vo-
diti upravni spor.
Izuzetno, opštinski organ moţe, zbog privrednog, kul-
turnog, istorijskog i drugog znaĉaja delatnosti koje vrše
organizacije i organi, odrediti da one budu razvrstane u
neposredno višu kategoriju ugroţenosti od poţara.
Član 7.
Organizacije udruţenog rada i druge organizacije ra-
zvrstane u prvu kategoriju ugroţenosti od poţara duţne
su da donesu plan zaštite od poţara i da imaju vatrogas-
nu jedinicu sa odgovarajućim brojem radnika na organi-
zovanju i sprovoĊenju preventivnih mera zaštite od poţa-
ra.
Organizacije i organi razvrstani u drugu kategoriju
ugroţenosti od poţara obavezni su da donesu planove
zaštite od poţara i da imaju odgovarajući broj radnika
radi vršenja poslova stalnog deţurstva, neposrednog
gašenja poţara i sprovoĊenja preventivnih mera zaštite
od poţara (u daljem tekstu: Sluţba zaštite od poţara).
Organizacije i organi razvrstani u treću kategoriju
obavezni su da imaju najmanje jednog radnika koji nepo-
sredno organizuje i sprovodi preventivne mere zaštite od
poţara (u daljem tekstu: referent za zaštitu od poţara).
Organizacije i organi razvrstani u ĉetvrtu kategoriju
moraju da imaju najmanje jednog radnika zaduţenog za
organizovanje i sprovoĊenje preventivnih mera zaštite od
poţara.
Organizacije i organi iz st. 1. do 4. ovog ĉlana donose
samoupravni opšti akt, odnosno drugi opšti akt o zaštiti
od poţara kojim utvrĊuju organizaciju, mere i poslove u
vezi sa sprovoĊenjem zaštite od poţara.
Aktom o razvrstavanju organizacija i organa u odgo-
varajuće kategorije ugroţenosti od poţara iz ĉlana 6. stav
8. ovog zakona, opštinski organ utvrĊuje broj radnika i
tehniĉku opremljenost za vršenje poslova zaštite od po-
ţara iz st. 1. do 4. ovog ĉlana.
Član 8.
Organizacije i organi samoupravnim opštim aktima,
odnosno drugim opštim aktima utvrĊuju mere i poslove u
vezi sa sprovoĊenjem i unapreĊenjem zaštite od poţara,
u skladu sa ovim zakonom, odlukama i planovima zaštite
od poţara opštine i drugim propisima, a naroĉito:
1. mere zaštite od poţara;
2. organizaciju, delokrug i ovlašćenja vatrogasne je
dinice, sluţbe zaštite od poţara, odnosno prava i obave
ze referenata ili radnika zaduţenih za organizovanje i
sprovoĊenje preventivnih mera zaštite od poţara;
3. prava i obaveze poslovodnog organa, radnika sa
posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i ostalih radni
ka u vezi sa sprovoĊenjem zaštite od poţara;
4. naĉin upoznavanja radnika sa merama i opasnos
tima od poţara i postupkom u sluĉaju poţara;
5. naĉin izvoĊenja teoretske i praktiĉne obuke i prove-
re znanja u vezi sa poznavanjem propisa iz oblasti zaštite
od poţara, kao i rukovanju aparatima, sredstvima i opre
mom za gašenje poţara;
6. postupak u vezi sa izdavanjem odobrenja za izvo
Ċenje radova zavarivanja, rezanja i lemljenja na privre
menim mestima;
7. naĉin vršenja unutrašnje kontrole sprovoĊenja zaš
tite od poţara, kao i duţnosti, ovlašćenja i odgovornosti
radnika koji tu kontrolu vrše;
8. odgovornost radnika zbog nepridrţavanja propisa
nih mera zaštite od poţara, i
9. duţnosti radnika u sluĉaju izbijanja poţara i uĉešća
u gašenju poţara.
Organizacije i organi koji prema odredbama ovog
zakona nisu obavezni da donesu plan zaštite od poţara,
samoupravnim opštim aktom, odnosno drugim opštim
aktom, pored pitanja iz stava 1. ovog ĉlana, ureĊuju i:
1. tehniĉku opremu i sredstva za gašenje poţara, i
2. postupak u sluĉaju poţara.
Član 9.
Polazeći od stanja i procene ugroţenosti od poţara,
planovima zaštite od poţara koje donose organizacije i
organi, obuhvataju se naroĉito:
1. mere za otklanjanje nedostataka i unapreĊenje sta
nja zaštite od poţara, sa planom snabdevanja vodom,
putevima, prolazima i prilazima, tehniĉkom opremom i
sredstvima za gašenje poţara, naĉinom obaveštavanja,
operativnim planom akcije gašenja poţara i dinamikom
izvršenja mera i organizacije zaštite od poţara;
2. finansijska sredstva potrebna za izvršavanje mera i
organizaciju zaštite od poţara sa dinamikom realizacije, i
3. grafiĉka dokumentacija.
Finansijska sredstva potrebna za izvršenje mera i
organizaciju zaštite od poţara koji su predviĊeni planom
zaštite od poţara utvrĊuju se srednjoroĉnim planovima
razvoja organizacija udruţenog rada i drugih samouprav-
nih organizacija i zajednica, a realizacija obezbeĊuje go-
dišnjim planskim aktima o njihovom ostvarivanju.
Planovi zaštite od poţara iz stava 1. ovog ĉlana, mo-
raju da budu usaglašeni sa opštinskim planovima zaštite
od poţara.
O usaglašenosti plana zaštite od poţara, iz stava 1.
ovog ĉlana pribavlja se mišljenje od strane opštinskog
organa.
III MERE ZAŠTITE OD POŢARA
Član 10.
Prostornim i urbanistiĉkim planovima, kao i odlukama
koje ih zamenjuju, pored opštih uslova predviĊenih Zako-
nom o planiranju i ureĊenju prostora, u pogledu mera
zaštite od poţara, utvrĊuju se naroĉito:
1. izvorišta snabdevanja vodom, kapaciteti gradske
vodovodne mreţe koji obezbeĊuju dovoljne koliĉine vode
za gašenje poţara;
2. udaljenost izmeĊu zona predviĊenih za stambene i
javne objekte i zona predviĊenih za industrijske objekte i
objekte specijalne namene (skladišta lako zapaljivih teĉ-
nosti, gasova i eksplozivnih materija);
3. udaljenost izmeĊu objekata razliĉite namene unutar
industrijske zone i objekata specijalne namene, koja
omogućava sprovoĊenje mera protivpoţarne zaštite;
4. širina puteva koji omogućavaju pristup vatrogasnim
vozilima do svakog objekta i njihovo manevrisanje za
vreme gašenja poţara;
5. prostor za izgradnju objekata za potrebe vatrogas
nih jedinica, dobrovoljnih vatrogasnih društvenih i njihovih
saveza, kao i specijalizovanih vatrogasnih jedinica civilne
zaštite.
Organizacije i organi koji pripremaju planove iz stava
1. ovog ĉlana duţni su da najkasnije 60 dana od dana

odreĊenog za razmatranje, opštinskom sudu dostave ove
planove rada davanja saglasnosti o zastupljenosti mera
zaštite od poţara.
Opštinski organ duţan je da saglasnost dostavi orga-
nizaciji i organu iz stava 2. ovog ĉlana u roku od 30 dana.
Član 11.
Pri projektovanju i izgradnji stambenih zgrada i obje-
kata za javnu upotrebu (robne kuće, hoteli, bioskopi, po-
zorišta, biblioteke, škole, bolnice, kao i sportske, koncert-
ne i druge dvorane), moraju se obezbediti uslovi za si-
gurnu evakuaciju ljudi u sluĉaju poţara i ureĊaji i sred-
stava za gašenje poţara.
Član 12.
Organ uprave nadleţan za izdavanje odobrenja za iz-
gradnju, adaptaciju i rekonstrukciju objekata izdaće odob-
renje za gradnju pod uslovom, da je prethodno pribavio
saglasnog od nadleţnog organa uprave za unutrašnje
poslove na investiciono-tehniĉku dokumentaciju u pogle-
du mera zaštite od poţara za: objekte organizacija i or-
gana; poslovne prostorije; objekte za javne namene; hid-
ro i termoelektrane; trafo postrojenja iznad 1000 kVA;
kućne kotlarnice iznad 63 kVV; stambene zgrade preko
ĉetiri sprata i sve instalacije i ureĊaje u ovim objektima.
Za objekte u kojima se proizvode, preraĊuju i drţe
zapaljive, eksplozivne i druge opasne materije, magi-
stralne cevovode za transport zapaljivih teĉnosti, gasovo-
de i sve instalacije i ureĊaje u ovim objektima, saglasnost
iz stava 1. ovog ĉlana izdaje nadleţni organ uprave za
unutrašnje poslove odnosno nadleţni pokrajinski organ
uprave.
Saglasnost na investiciono-tehniĉku dokumentaciju u
pogledu mera zaštite od poţara za objekte iz st. 1. i 2.
ovog ĉlana, daje se za ceo objekat, a kada se objekat
gradi no delovima, za deo tog objekta, ako taj deo pred-
stavlja ekonomsko-tehniĉku celinu i moţe se samostalno
koristiti, odnosno ako će izgradnja celog objekta trajati
više godina.
Uz investiciono-tehniĉku dokumentaciju iz st. 1. i 2.
ovog ĉlana podnosi se poseban elaborat u kome se na
saţet i celovit naĉin na osnovu grafiĉkih prikaza, prora-
ĉuna i tekstualnih objašnjenja moraju prikazati sve mere
zaštite od poţara predviĊene u investiciono-tehniĉkoj
dokumentaciji, radi ocene predviĊenog odnosa odabra-
nog sistema zaštite od poţara, njegove funkcionalnosti i
efikasnosti.
Član 13.
GraĊevinski objekti u kojima se proizvode, preraĊuju i
drţe zapaljive, eksplozivne i sliĉne materije mogu se gra-
diti samo na takvim mestima i na takav naĉin da se time
ne stvara opasnost od poţara i eksplozije za druge ob-
jekte.
Član 14.
Odobrenje za korišćenje, odnosno stavljanje u pogon
izgraĊenog, adaptiranog ili rekonstruisanog objekta, od-
nosno instalacije, ureĊaja i postrojenja iz ĉlana 12. stav
1. ovog zakona moţe se izdati tek kada nadleţni organ
uprave za unutrašnje poslove da saglasnost organu nad-
leţnom za izdavanje odobrenja da su u njima sprovede-
ne mere zaštite od poţara predviĊene u investiciono-
tehniĉkoj dokumentaciji.
Za objekte u kojima se proizvode, preraĊuju i drţe
zapaljive, eksplozivne i druge opasne materije, magis-
tralne cevovode za transport zapaljivih teĉnosti, gasovo-
de i sve instalacije u ovim objektima odobrenje iz stava 1.
ovog ĉlana izdaje nadleţni organ uprave za unutrašnje
poslove, odnosno nadleţni pokrajinski organ uprave.
V GRUPA
Član 15.
Tehnološki procesi u kojima se koriste ili proizvode
zapaljive i eksplozivne materije ili stvaraju eksplozivne
smeše mogu se vršiti samo u objektima ili prostorijama
koje su od drugih objekata i prostorija meĊusobno protiv-
poţarno odvojene.
Tehnološki procesi iz stava 1. ovog ĉlana moraju biti
organizovani na takav naĉin da, zavisno od prirode i us-
lova proizvodnje, opasnost od poţara bude otklonjena.
U objektima i prostorijama u kojima se vrše tehnološki
procesi iz stava 1. ovog ĉlana postavljaju se ureĊaji koji
omogućavaju blagovremeno otkrivanje, javljanje i gaše-
nje poţara.
Član 16.
Organizacije i organi u ĉijim objektima su ugraĊeni
ureĊaji i instalacije namenjeni za otkrivanje, javljanje i
gašenje poţara, duţni su da ureĊaje i instalacije odrţavaju
u ispravnom stanju i da redovno vrše proveru ispravnosti
tih ureĊaja i instalacija u celini, u skladu sa uputs-tvom
proizvoĊaĉa.
O proveri ispravnosti ureĊaja i instalacija iz stava 1.
ovog ĉlana, vodi se evidencija u koju se unose podaci
kada je provera izvršena, ko je proveru izvršio i struĉni
nalaz.
Član 17.
U objektima i prostorijama u kojima se proizvode,
preraĊuju, koriste i drţe zapaljive teĉnosti, zapaljivi
gasovi, eksplozivni i drugi lako zapaljivi materijali ili se
stvaraju eksplozivne smeše, nije dozvoljeno:
pušenje, upotreba otvorene vatre, svetiljki sa plame-
nom i sredstva za paljenje;
korišćenje ureĊaja i instalacija koje mogu izazvati po-
ţar i eksploziju;
upotrebljavati alat koji varniĉi;
korišćenje grejnih ureĊaja sa otvorenom vatrom,
uţarenim i prekomerno zagrejanim površinama;
drţanje i smeštaj materijala koji je sklon samozapa-
Ijenju.
O merama zabrane iz stava 1. ovog ĉlana, moraju se
na vidnom mestu istaći upozorenja ili znaci zabrane.
Član 18.
U proizvodnim i poslovnim zgradama i prostorijama,
kao i u javnim stambenim i drugim graĊevinskim objekti-
ma i postrojenjima, elektriĉne, ventilacione, toplotne,
gromobranske, kanalizacione i druge instalacije, dimovo-
di i loţišta, moraju se postavljati i odrţavati u ispravnom
stanju i prema tehniĉkim propisima.
U objektima u kojima se ugraĊuju gasne i naftovodne
instalacije, pored obaveze iz stava 1. ovog ĉlana, ove
instalacije moraju biti izvedene tako da ne predstavljaju
opasnost od poţara i eksplozije.
U postojećim zgradama za stanovanje i zgradama u
kojima se smešta ili okuplja veći broj lica obezbeĊuje se
najpotrebnija oprema, ureĊaji i sredstva za gašenje poţa-
ra i preduzimaju druge preventivne mere shodno tehniĉ-
kim propisima.
Za sprovoĊenje mera zaštite iz st. 1. do 3. ovog ĉlana
odgovorni su: organizacije udruţenog rada i druge orga-
nizacije, drţavni organi, samoupravne interesne zajedni-
ce stanovanja, nosioci prava korišćenja stambene i pos-
lovne zgrade i prostorije, odnosno sopstvenici porodiĉne
stambene zgrade, dela zgrade ili stana.
Član 19.
Opštine, mesne zajednice, organizacije udruţenog
rada u oblasti poljoprivrede i poljoprivredni proizvoĊaĉi,
za vreme ţetve i vršidbe preduzimaju posebne mere zaš-
tite strnih useva od poţara.
V GRUPA
Pod posebnim merama zaštite strnih useva od poţara
podrazumevaju se naroĉito: organizovanje stalnog
deţurstva, osmatraĉke sluţbe, sluţbe veze i
obaveštavanja i kontrola nad sprovoĊenjem tih i drugih
mera zaštite od poţara.
Bliţe propise o posebnim merama zaštite od poţara u
poljoprivredi donose sporazumno Republiĉki sekretarijat
za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i republiĉki
sekretar za unutrašnje poslove i republiĉki sekretar za
narodnu odbranu.
Član 20.
U objektima u kojima se odrţavaju javni skupovi, pri-
redbe, sajmovi i sliĉno, organizatori su duţni da za vreme
njihovog trajanja obezbede vatrogasnu straţu.
U organizacijama udruţenog rada, samoupravnim or-
ganizacijama i zajednicama vatrogasna straţa se organi-
zuje i u toku procesa rada kada je povećana opasnost od
izbijanja poţara.
Pod vatrogasnom straţom iz st. 1. i 2. ovog ĉlana po-
drazumeva se prisustvo lica struĉno osposobljenih za
gašenje poţara sa odgovarajućom opremom i sredstvima
za blagovremeno gašenje poĉetnih poţara.
Član 21.
Organizacije i organi, zanatske, ugostiteljske i trgo-
vinske radnje duţni su da imaju ureĊaje, opremu i sreds-
tva za gašenje poţara, da obezbede izlaze i prolaze za
evakuaciju ljudi i imovine u sluĉaju poţara, da uklone
zapreke koje bi predstavljale smetnju za efikasno gaše-
nje poţara, spašavanje ljudi i imovine ugroţene poţarom,
preurede, premeste ureĊaje i instalacije kod kojih preti
opasnost od izbijanja i širenja poţara. Vrste ureĊaja, op-
reme i sredstva iz stava 1. ovog ĉlana, kao i mesta na
kojima se ona postavljaju, odreĊuju se saglasno uputstvu
proizvoĊaĉa, a u zavisnosti od površine prostora, vrste
procesa proizvodnje, tehnologije i sliĉno, kao i s tim u
vezi mogućih uzroka i vrste poţara.
UreĊaji, oprema i sredstva za gašenje poţara moraju
se odrţavati u ispravnom stanju, namenski koristiti, biti
posebno oznaĉeni i uvek dostupni za upotrebu.
Član 22.
Organizacije i organi duţni su da redovno vrše kon-
trolno ispitivanje i servisiranje prevoznih i ruĉnih vatroga-
snih aparata i ostalih vatrogasnih sredstava i opreme
kojima raspolaţu u skladu sa uputstvom proizvoĊaĉa
aparata, odnosno opreme.
Kontrolno ispitivanje i servisiranje aparata, sredstava i
opreme za gašenje poţara mogu da vrše organizacije i
organi koji ispunjavaju posebne uslove u pogledu tehniĉ-
ke opremljenosti i struĉne osposobljenosti radnika.
Postojanje uslova iz stava 2. ovog ĉlana utvrĊuje opš-
tinski organ. Bliţe uslove iz stava 2. ovog ĉlana propisuje
Izvršno veće.
Član 23.
Zapaljivi materijal ne moţe se smeštati na prostoru
koji nije udaljen najmanje 6 metara od objekta ili dela
objekta, ukoliko tehniĉkim propisima nije drugaĉije odre-
Ċeno.
Zapaljivi materijal ne moţe se smeštati na tavanima
zgrada, stepenišnom prostoru, hodnicima i ostalim
prolazima.
U objektima i prostorijama u kojima se uskladištava i
drţi zapaljivi i drugi materijal (sirovine, gotovi proizvodi,
ambalaţa i dr.) moraju se obezbediti slobodni prolazi i
prilazi spravama i ureĊajima za gašenje poţara.
Član 24.
Organizacije i organi duţni su da radnike upoznaju sa
opasnostima od poţara na radnom mestu, kao i u orga-
nizaciji i organu, merama, upotrebom sredstava i opreme
za gašenje poţara, postupkom u sluĉaju poţara, kao i sa
odgovornošću zbog nepridrţavanja propisanih ili naloţe-
nih mera zaštite od poţara.
Organizacije i organi su duţni da najmanje jedanput u
tri godine izvrše obuku svih radnika iz oblasti zaštite od
poţara, s tim da najmanje jednom u toku godine izvrše
praktiĉnu proveru znanja.
Obuka radnika iz stava 2. ovog ĉlana vrši se prema
programu kojeg donose organizacije i organi, po pribav-
ljenom mišljenju nadleţnog organa uprave za unutrašnje
poslove.
Organizacije i organi su duţni da vreme odrţavanja
obuke i provere znanja iz oblasti zaštite od poţara prijave
nadleţnom organu uprave za unutrašnje poslove.
Radnici su duţni da prisustvuju obuci i proveri znanja
iz oblasti zaštite od poţara.
Bliţi propis, o minimumu sadrţine opšteg dela pro-
grama iz stava 3. ovog ĉlana doneće republiĉki sekretar
za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: republiĉki se-
kretar).
Član 25.
Organi upravljanja u organizacijama udruţenog rada i
drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama
duţni su da obezbede sprovoĊenje mera utvrĊenih sa-
moupravnim opštim aktom iz ĉlana 8. ovog zakona i pla-
nom zaštite od poţara i najmanje dvaput godišnje da
razmotre stanje zaštite od poţara.
Poslovodni organi i radnici koji imaju posebna ov-
lašćenja i odgovornosti u organizacijama udruţenog rada
i drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama i
funkcioner koji rukovodi organom uprave, svaki u svom
delokrugu neposredno su odgovorni za sprovoĊenje me-
ra zaštite od poţara, a naroĉito za primenu propisanih i
naloţenih mera, odrţavanja u ispravnom stanju i namen-
sku upotrebu ureĊaja, opreme i sredstava za gašenje
poţara, kao i za nedovoljnu osposobljenost, odnosno
osposobljenost radnika za minimum znanja u rukovanju
opremom i sredstvima za gašenje poţara, upoznavanje
radnika sa opasnostima od poţara i naĉinom upotrebe
ureĊaja, opreme i sredstava za gašenje.
Član 26.
Pri izgradnji vodovodne mreţe sa poţarnim hidranti-
ma mora se obezbediti protoĉni kapacitet i pritisak za
efikasno gašenje poţara.
Organizacije i organi duţni su da obezbede redovno
vršenje kontrole protoĉnog kapaciteta i pritiska vode u
hidrantskoj mreţi, a najmanje jednom u šest meseci, o
ĉemu vode evidenciju.
U naseljenim mestima, organizacijama i organima i
javnim objektima, koji se nalaze na terenima na kojima
nema vodovodne mreţe, potrebne koliĉine vode za ga-
šenje poţara obezbediće se putem bunara, rezervoara,
izgradnje pristupnih puteva do izvorišta vode, ili na drugi
pogodan naĉin.
Član 27.
Organizacije i organi ne mogu koristiti ureĊaje, tehni-
ĉku opremu i sredstva namenjena za gašenje poţara,
ako ne odgovaraju propisanim jugoslovenskim standar-
dima.
Za sprovoĊenje propisanih i naloţenih mera zaštite
od poţara odgovoran je sopstvenik, etaţni vlasnik, odno-
sno korisnik objekta, samoupravna interesna zajednica
stanovanja, a u organizaciji i organu inokosni poslovodni

organ, odnosno starešina organa i lica odreĊena samou-
pravnim opštim aktom, odnosno drugim opštim aktom
organizacije, odnosno organa.
Član 29.
OdreĊenim poslovima u vezi sa unapreĊivanjem
protivpoţarne zaštite mogu se baviti organizacije
udruţenog rada i druge organizacije koje ispunjavaju
uslove u pogledu tehniĉke opremljenosti i raspolaţu
struĉnim kadrovima za kvalitetno vršenje poslova
unapreĊenja protivpoţarne zaštite.
Pod odreĊenim poslovima unapreĊenja zaštite od po-
ţara podrazumevaju se poslovi:
izrade studija organizacije zaštite od poţara;
izrade analiza postojećeg stanja zaštite od poţara;
izrade programa za saniranje i unapreĊivanje zaštite
od poţara;
izrade analiza o zonama opasnosti i odreĊivanje ovih
zona na mestima koja su ugroţena od nastanka
eksplozivnih smeša;
projektovanje ureĊaja i instalacija za detekciju,
dojavu i gašenje poţara;
ispitivanje fiziĉko-hemijskih osobina, ĉvrstih, teĉnih i
gasovitih zapaljivih materija, kao i pogodnosti korišćenja
ovih materijala u objektima ugroţenim od poţara.
Za vršenje poslova iz stava 2. taĉ. 1, 2, 3. i 5. ovog
ĉlana organizacije udruţenog rada i druge organizacije
koje se bave unapreĊenjem protivpoţarne zaštite moraju
imati radnike sa visokom školskom spremom, odnosno,
VIII stepenom struĉne spreme, a za obavljanje poslova
pod taĉ. 4. i 6. stava 2. ovog ĉlana i radnika sa srednjom
školskom spremom, odnosno IV stepenom struĉne spre-
me i da imaju opremljenu laboratoriju za fiziĉko-hemijska
ispitivanja, odnosno za visokonaponska i niskonaponska
ispitivanja elektro-opreme.
Bliţe uslove za vršenje poslova iz stava 2. ovog ĉla-
na, propisuje republiĉki sekretar.
Organizacije udruţenog rada i druge organizacije iz
stava 1. ovog ĉlana ako prestanu da ispunjavaju uslove
potrebne za vršenje poslova unapreĊenja protivpoţarne
zaštite, ne mogu se dalje baviti ovim poslovima.
Postojanje uslova iz st. 1. i 5. ovog ĉlana utvrĊuje
Republiĉki sekretarijat za unutrašnje poslove (u daljem
tekstu: Republiĉki sekretarijat).
IV VATROGASNE JEDINICE
Član 30.
Radi uĉestvovanja u sprovoĊenju preventivnih mera
zaštite od poţara, za gašenje poţara i spašavanje ljudi i
imovine ugroţenih poţarom osnivaju se vatrogasne jedi-
nice. Ove jedinice uĉestvuju u spreĉavanju i suzbijanju
drugih elementarnih nesreća i spašavanju ljudi i imovine
ugroţenih ovim nesrećama.
Vatrogasne jedinice mogu biti profesionalne i dobro-
voljne.
Profesionalne jedinice su teritorijalne vatrogasne jedi-
nice i vatrogasne jedinice organizacija udruţenog rada.
Dobrovoljne vatrogasne jedinice su jedinice koje os-
nivaju dobrovoljna vatrogasna društva.
Član 31.
Naseljeno mesto koje ima preko 10.000 stanovnika
mora imati vatrogasnu jedinicu sposobnu za gašenje
poţara.
Član 32.
Dve ili više organizacija udruţenog rada ili drugih or-
ganizacija koje su po odredbama ovog zakona obavezne
V GRUPA
da osnuju vatrogasne jedinice mogu sporazumno osno-
vati jednu zajedniĉku vatrogasnu jedinicu.
Član 33.
Teritorijalne vatrogasne jedinice osniva skupština op-
štine za ćelu teritoriju opštine ili njen deo.
Dve ili više opština mogu da obrazuju zajedniĉku teri-
torijalnu vatrogasnu jedinicu.
Kad su opštine u okviru jedne meĊuopštinske regio-
nalne zajednice obrazovale zajedniĉku teritorijalnu vatro-*
gasnu jedinicu, u opštini u kojoj se nalazi sedište te jedi-
nice, obavezno postoje delovi te jedinice sposobni za
gašenje poţara.
Republiĉki sekretar donosi bliţe propise o organizaciji
teritorijalnih vatrogasnih jedinica, minimalnom broju vat-
rogasaca, minimumu tehniĉke opreme, njihovom ustrojs-
tvu i disciplini i naĉinu vršenja sluţbe u ovim jedinicama.
Član 34.
U opštinskom organu obrazuje se teritorijalna
vatrogasna jedinica kao njegova unutra šnja
organizaciona jedinica.
Veliĉina i broj radnika teritorijalne vatrogasne jedinice
utvrĊuje se u zavisnosti od procene stanja i stepena
ugroţenosti od poţara predviĊenih planom zaštite od
poţara u opštini, broja i veliĉine vatrogasnih jedinica u
organizacijama udruţenog rada i dobrovoljnim vatrogas-
nim društvima, kao i veliĉine, tehniĉke opremljenosti i
kadrovske osposobljenosti teritorijalnih vatrogasnih jedi-
nica u drugim opštinama iste meĊuopštinske regionalne
zajednice sa kojim je u skladu sa zakonom obrazovan
jedan zajedniĉki opštinski organ uprave nadleţan za unu-
trašnje poslove.
Bliţe kriterijume za odreĊivanje veliĉine i brojnog
sastava teritorijalne vatrogasne jedinice propisuje
republiĉki sekretar.
Član 35.
Odredbe Zakona o unutrašnjim poslovima koje se
odnose na radnike na odreĊenim duţnostima primenjuju
se i na radnike teritorijalnih vatrogasnih jedinica. Radni-
cima teritorijalnih vatrogasnih jedinica koji rade na opera-
tivnim duţnostima staţ osiguranja raĉuna se u uvećanom
trajanju koji ne moţe biti manji od 15 meseci za 12 me-
seci efektivno provedenih na tim duţnostima.
Zadatke i poslove na operativnim duţnostima u terito-
rijalnim vatrogasnim jedinicama, na kojima se staţ
osiguranja raĉuna sa uvećanim trajanjem, stepen
uvećanja staţa osiguranja, kao i obim odgovarajućeg
sniţenja starosne granice, utvrĊuje Republiĉka
samoupravna interesna zajednica penzijskog i
invalidskog osiguranja radnika - Beograd, na predlog
Republiĉkog sekretarijata*
Vatrogasne jedinice su duţne da meĊusobno saraĊu-
ju i jedna drugoj pruţaju pomoć.
Član 37.
Pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa,
posebne psihofiziĉke i zdravstvene sposobnosti za rad
na poslovima zaštite od poţara, poloţenog struĉnog ispi-
ta, lica za rad na ovim poslovima treba da ispunjavaju i
sledeće uslove:
1. radnik koji rukovodi vatrogasnom jedinicom i sluţ-
bom zaštite od poţara mora da ima najmanje višu škol-
sku spremu, odnosno VI stepen struĉne spreme, a radnik
na organizovanju i sprovoĊenju preventivnih mera zaštite
od poţara iz ĉlana 7. stav 1. ovog zakona najmanje višu
školsku spremu odnosno VI stepen školske spreme teh-
niĉke struke, kao i da ima odgovarajuće radno iskustvo
na poslovima zaštite od poţara;
V GRUPA
2. referent za zaštitu od poţara i radnik zaduţen za
organizovanje i sprovoĊenje preventivnih mera zaštite od
poţara mora da ima najmanje srednju školsku spremu,
odnosno odgovarajući IV ili III stepen struĉne spreme -
tehniĉke struke, i odgovarajuće radno iskustvo na poslo
vima zaštite od poţara;
3. radnici vatrogasnih jedinica, radnici sluţbi zaštite
od poţara, kao i drugi radnici koji rade na poslovima zaš
tite od poţara, moraju da imaju najmanje srednju školsku
spremu, odnosno odgovarajući IV ili III stepen struĉne
spreme.
Radnici iz stava 1. taĉka 3. ovog ĉlana koji se prvi put
primaju ili rasporeĊuju na rad na poslove zaštite od po-
ţara ne smeju biti stariji od 35 godina.
Pored uslova iz st. 1. i 2. ovog ĉlana, radnici teritori-
jalnih vatrogasnih jedinica moraju da ispunjavaju i pose-
bne uslove za zasnivanje radnog odnosa propisane Za-
konom o unutrašnjim poslovima.
Član 38.
Lice koje prvi put zasniva radni odnos, kao i lice koje
je u drugoj organizaciji i organu provelo na radu po godi-
nu dana, prima se na rad na poslove zaštite od poţara u
svojstvu pripravnika.
Pripravniĉki staţ za pripravnika sa srednjom škol-
skom spremom, odnosno odgovarajućim IV ili III stepe-
nom struĉne spreme, traje devet meseci od ĉega šest
meseci na praktiĉnom radu, a tri meseca na organizova-
noj struĉnoj nastavi iz oblasti zaštite od poţara.
Pripravniĉki staţ za pripravnika sa višom (VI stepe-
nom struĉne spreme), odnosno visokom školskom spre-
mom (VIII stepenom struĉne spreme), traje godinu dana,
od ĉega devet meseci na praktiĉnom radu, a tri meseca
na organizovanoj struĉnoj nastavi iz oblasti zaštite od
poţara.
Po završenom pripravniĉkom staţu pripravnik je du-
ţan da poloţi struĉni ispit najkasnije u roku od šest me-
seci po isteku pripravniĉkog staţa.
Lice primljeno na rad na poslove zaštite od poţara, sa
radnim iskustvom duţim od jedne godine, koje nema
poloţen struĉni ispit za rad na ovim poslovima, polaţe
struĉni ispit po programu za pripravnika, kada provede tri
meseca na organizovanoj struĉnoj nastavi iz oblasti zašti-
te od poţara, a najkasnije u roku od godinu dana od da-
na stupanja na rad.
Pripravnik, odnosno lice primljeno na rad na poslove
zaštite od poţara, koje je u dobrovoljnoj vatrogasnoj jedi-
nici najmanje pet godina dobrovoljno uĉestvovalo u ope-
rativnim zadacima zaštite od poţara, odnosno ako ima
odgovarajuću školsku spremu odnosno odgovarajući
stepen struĉne spreme za vršenje poslova zaštite od
poţara, moţe da polaţe struĉni ispit i bez pohaĊanja
struĉne nastave iz oblasti zaštite od poţara. Pripravniku,
odnosno radniku iz stava 5. ovog ĉlana, koji u propisa-
nom roku ne poloţi struĉni ispit, prestaje radni odnos.
Organizovanu struĉnu nastavu iz st. 2. 3. i 5. ovog
ĉlana, mogu izvoditi organizacije udruţenog rada i druge
organizacije koje, pored opštih uslova za izvoĊenje nas-
tave, moraju imati:
sredstva, opremu i uĉila za struĉno osposobljavanje
radnika na poslovima zaštite od poţara, i
odgovarajući struĉni kadar za teoretsku i praktiĉnu
nastavu.
Bliţe uslove iz stava 8. ovog ĉlana, propisuje republi-
ĉki sekretar.
Struĉna nastava iz st. 2. 3. i 5. ovog ĉlana za radnike
teritorijalnih vatrogasnih jedinica vrši se na kursevima
koje organizuje Republiĉki sekretarijat.
Član 39.
Struĉni ispiti propisani ovim zakonom polaţu se po
utvrĊenom programu.
Program struĉnog ispita, uslove i naĉin polaganja, vi-
sinu troškova ispita, kao i iznos naknada za rad u ispitnoj
komisiji, propisuje republiĉki sekretar.
Struĉni ispiti iz stava 1. ovog ĉlana polaţu se pred
ispitnom komisijom koju obrazuje funkcioner koji rukovodi
opštinskim organom.
Troškove prvog polaganja struĉnog ispita snose or-
ganizacije i organi u kojima kandidati rade.
Radnici teritorijalnih vatrogasnih jedinica struĉni ispit
iz stava 1. ovog ĉlana polaţu pred ispitnom komisijom
koju obrazuje republiĉki sekretar. Troškove polaganja
struĉnih ispita snosi Republiĉki sekretarijat.
Troškove ponovnog polaganja struĉnog ispita ili
popravnog ispita snosi kandidat.
Član 40.
Radnici teritorijalnih vatrogasnih jedinica duţni su da
nose propisanu uniformu za vršenje poslova i zadataka,
a prilikom gašenja poţara i spašavanja ljudi i imovine
ugroţene poţarom i propisanu zaštitnu opremu.
Bliţe propise o uniformi, funkcionalnim oznakama i
zaštitnoj opremi radnika teritorijalnih vatrogasnih jedinica,
kao i izgledu uniforme vatrogasnih jedinica organizacija
udruţenog rada donosi republiĉki sekretar.
Član 41.
Vatrogasne jedinice organizacija udruţenog rada i
drugih organizacija, kao i vatrogasne jedinice dobrovolj-
nih vatrogasnih društava iz ĉlana 45. stav 1. ovog zakona
duţne su da vode propisanu evidenciju i da izveštavaju
opštinski organ o izvršavanju zadataka iz svog delokruga
i da opštinskom organu dostavljaju podatke na njihov
zahtev.
Bliţi propis o evidencijama i naĉinu izveštavanja opš-
tinskog organa od strane vatrogasnih jedinica donosi
republiĉki sekretar.
V DRUŠTVENE ORGANIZACIJE ZA OBLAST
ZAŠTITE OD POŢARA
Član 42.
Radi organizovanja dobrovoljnog uĉestvovanja radnih
ljudi i graĊana u preventivnom delovanju u oblasti zaštite
od poţara, propagiranju i popularisanju vatrogastva, kao i
radi uĉestvovanja u gašenju poţara i spašavanju ljudi i
imovine ugroţenih poţarom i elementarnim nepogodama
i vršenja drugih aktivnosti i zadataka u vezi sa zaštitom
od poţara, u skladu sa zakonom i planom zaštite od po-
ţara, radni ljudi i graĊani mogu osnivati dobrovoljna vat-
rogasna društva i njihove saveze, kao društvene organi-
zacije za oblast zaštite od poţara.
Dobrovoljna vatrogasna društva i savezi, u ostvariva-
nju aktivnosti iz stava 1. ovog ĉlana, pokreću, organizuju i
sprovode akcije za razvijanje i popularizaciju svih oblika
zaštite od poţara; staraju se o struĉnom osposobljavanju
i tehniĉkom opremanju dobrovoljnih vatrogasnih jedinica;
brinu se o unapreĊivanju samoupravnog organizovanja
dobrovoljnog vatrogastva; razvijaju samozaštitu i tehniĉ-
ku kulturu u oblasti zaštite od poţara; organizuju propa-
gandnu delatnost (izdavanje struĉnih publikacija, javne
veţbe, takmiĉenja, smotre, izloţbe, savetovanja i si.);
organizuju i vrše struĉno osposobljavanje i usavršavanje
radnika na poslovima zaštite od poţara.

Član 43.
U ostvarivanju funkcije preventivnog delovanja u
oblasti zaštite od poţara, na predlog opštinskog organa,
skupština opštine u skladu sa svojim pravima i duţnosti-
ma moţe, u zavisnosti od organizovanbsti zaštite od po-
ţara na svojoj teritoriji, odlukom poveriti dobrovoljnim
vatrogasnim društvima i njihovim savezima da ostvaruju
uvid, predlaţu mere i preduzimaju druge propisane rad-
nje u cilju unapreĊenja stanja zaštite od poţara, i to:
- stambenim objektima;
- manjim ugostiteljskim objektima;
- domaćinstvima poljoprivrednih proizvoĊaĉa, a na
roĉito za vreme ţetve i vršidbe;
- prodavnicama, pijacama, trţnicama i sliĉnim objek
tima;
- objektima pojedinaca koji liĉnim radom sredstvima
u svojini graĊana vrše odreĊene privredne, ugosti
teljske i sliĉne delatnosti; i
- parkovima, šumama i sliĉnima površinama.
0 naĊenom stanju i merama koje treba preduzeti na
otklanjanju uzroka koji mogu dovesti do izbijanja i širenja
poţara, dobrovoljna vatrogasna društva i njihovi savezi
obaveštavaju vlasnika objekta, odnosno organe za spro-
voĊenje mera zaštite od poţara u organizacijama udru-
ţenog rada i drugim organizacijama.
Ako vlasnik, odnosno organi iz stava 2. ovog ĉlana ne
izvrše predloţene mere za otklanjanje uzroka koji nepos-
redno mogu dovesti do izbijanja poţara, dobrovoljna vat-
rogasna društva i njihovi savezi, o tome, obaveštavaju
opštinski organ kome je povereno vršenje nadzora u tim
objektima.
Nadzor nad vršenjem poverenih poslova iz stava 1.
ovog ĉlana vrši opštinski organ.
Član 44.
Dobrovoljno vatrogasno društvo, odnosno savez mo-
ra imati u svom sastavu dobrovoljnu vatrogasnu jedinicu
struĉno i tehniĉki osposobljenu za gašenje poţara, ako je
na to planom zaštite od poţara obavezano.
Pod vatrogasnom jedinicom struĉno i tehniĉki ospo-
sobljenom za gašenje poţara podrazumeva se ona vat-
rogasna jedinica koja ima minimalan broj ljudi, tehniĉke
opreme i sredstava, koji su na osnovu zakona propisani
za teritorijalnu vatrogasnu jedinicu organizovanu kao
vatrogasna grupa.
Dobrovoljno vatrogasno društvo i savez mogu u dob-
rovoljnu vatrogasnu jedinicu primiti na rad profesionalne
vatrogasce.
Lice koje nije navršilo 16 godina ţivota i obuĉeno za
gašenje poţara, ne moţe u sastavu dobrovoljne vatroga-
sne jedinice da uĉestvuje u gašenju poţara.
Član 45.
Dobrovoljna vatrogasna društva i savezi u okviru pio-
nirskih i omladinskih sekcija za protivpoţarnu zaštitu or-
ganizuju i sprovode aktivnosti na vaspitanju i struĉnom
osposobljavanju podmlatka u dobrovoljnom vatrogastvu,
razvijajući kod mladih ljudi socijalistiĉku samoupravnu
odgovornost, svesnu disciplinu i socijalistiĉki moral u cilju
pripreme za liĉno, samoinicijativno, svesno, dobrovoljno i
aktivno uĉešće u ostvarivanju zadataka i ciljeva društve-
ne samozaštite, posebno u oblasti zaštite od poţara.
Član 46.
Društveno-politiĉke zajednice, organizacije i organi
pomaţu dobrovoljna vatrogasna društva u sprovoĊenju
aktivnosti za koje su osnovana.
Ako se planom zaštite od poţara predviĊaju obaveze
dobrovoljnih vatrogasnih društava u spreĉavanju i gaše-
nju poţara i otklanjanju posledica elementarnih i drugih
V GRUPA
nesreća, u tom sluĉaju društveno-politiĉke zajednice,
organizacije i organi duţni su da obezbede i odgovaraju-
će uslove, sredstva i tehniĉku opremu za ta društva.
VI GAŠENJE POŢARA I NAKNADE
Član 47.
Svaki graĊanin koji primeti poţar duţan je da ga ugasi,
ako to moţe da uĉini bez opasnosti za sebe ili drugoga.
Ako graĊanin ne moţe sam da ugasi poţar, duţan je
da o poţaru odmah obavesti najbliţu vatrogasnu jedinicu,
stanicu milicije ili ma koji opštinski organ.
Organizacije i organi duţni su da o svakom poţaru
koji nastane u ovim organizacijama, odnosno organima,
odmah obaveste opštinski organ.
Član 48.
U gašenju poţara i spašavanju ljudi i imovine ugroţe-
nih poţarom, duţne su da uĉestvuju organizacije i organi,
svojom radnom snagom, alatom, prevoznim, tehniĉkim i
drugim odgovarajućim sredstvima pogodnim za pruţanje
pomoći u gašenju i otklanjanju posledica poţara, a gra-
Ċani još i svojim liĉnim radom, na naĉin i pod uslovima
utvrĊenim zakonima i propisima donesenim na osnovu
zakona.
Član 49.
Organizacije i organi ne smeju da angaţuju radnika
vatrogasne jedinice da gasi poţar ako nije struĉno ospo-
sobljen, za gašenje poţara.
Član 50.
Vatrogasna jedinica ĉim sazna da je izbio poţar na
njenom podruĉju duţna je da odmah preduzme mere za
gašenje poţara.
Član 51.
Kad vatrogasna jedinica ne moţe sama da ugasi ili
lokalizuje poţar, rukovodilac akcije gašenja poţara zatra-
ţiće pomoć od drugih vatrogasnih jedinica sa teritorije
opštine.
Kad se gašenje poţara ne moţe postići na naĉin iz
stava 1. ovog ĉlana opštinski organ moţe zatraţiti od
opštinskih organa susednih opština da uĉestvuju sa svo-
jim vatrogasnim jedinicama u gašenju poţara.
Opštinski organ od koga je traţena pomoć duţan je
da pruţi tu pomoć, ali će pri tome obezbediti broj vatro-
gasaca i tehniĉku opremu za zaštitu sopstvenog podruĉja.
Član 52.
Gašenjem poţara rukovodi rukovodilac vatrogasne
jedinice koja je prva zapoĉela da gasi poţar, ako se ru-
kovodioci vatrogasnih jedinica, koje uĉestvuju u gašenju
poţara, drugaĉije ne sporazumeju.
Član 53.
U cilju nesmetanog gašenja poţara i zaštite ljudi i
imovine ugroţenih poţarom rukovodilac akcije gašenja
poţara ima pravo i duţnost da:
1. zabrani pristup nepozvanim licima na mesto gaše
nja poţara kao i saobraćaj pored toga mesta;
2. naredi evakuaciju lica i imovine iz ugroţenih pros
torija i objekata;
3. naredi prekid dovoĊenja elektriĉne struje, gasa i te
ĉnih goriva;
4. naredi upotrebu vode i drugih sredstava za gašenje
poţara koju koriste graĊani, organizacije i organi ako se
na drugi naĉin ne moţe obezbediti potrebna koliĉina vo
de, odnosno drugih sredstava za gašenje poţara;
V GRUPA
5. naredi korišćenje vozila graĊana organizacija i or
gana radi prevoza povreĊenih u poţaru, evakuacije lica i
imovine i dopremanja sredstava za gašenje poţara;
6. naredi delimiĉno ili potpuno rušenje objekata ili de-
lova objekata, koji nisu zahvaćeni poţarom, u sluĉaju da
se na drugi naĉin ne moţe obezbediti gašenje poţara ili
spašavanje ţivota ljudi;
7. preduzme mere za obezbeĊenje evakuisane imo
vine;
8. nasilno otvori zakljuĉani objekat ili prostoriju radi
gašenja poţara i spašavanja ljudi i imovine;
9. naredi licima koja stanuju u neposrednoj blizini me-
sta poţara, kao i licima koja se zateknu na mestu poţara,
da pruţe pomoć u gašenju poţara i spašavanju ljudi i
imovine. Rukovodilac akcije gašenja poţara, duţan je da
preduzme sve potrebne mere da se saĉuvaju tragovi i
predmeti koji mogu da posluţe za utvrĊivanje uzroka
poţara.
Član 54.
U sluĉaju izbijanja poţara širih razmera, opštinski or-
gan moţe narediti svim sposobnim licima sa teritorije
opštine, koja su starija od 16 godina, da uĉestvuju u ga-
šenju poţara i spašavanju ljudi i imovine.
Opštinski organ moţe narediti graĊanima,
organizacijama i organima da vatrogasnim jedinicama
stave na raspolaganje alat, prevozna, tehniĉka i druga
sredstva potrebna za gašenje poţara i spašavanje ljudi i
imovine ugroţenih poţarom.
Član 55.
Teritorijalne vatrogasne jedinice duţne su da pruţe
pomoć vojnim vatrogasnim jedinicama, na traţenje nad-
leţnog vojnog starešine.
U sluĉaju iz stava 1. ovog ĉlana, gašenjem poţara ru-
kovodi starešina vojne vatrogasne jedinice, a ako takvog
nema, shodno će se primeniti odredba iz ĉlana 52. ovog
zakona.
Član 56.
Vatrogasne jedinice mogu pruţati pomoć u gašenju
poţara, spašavanju ljudi i imovine ugroţenih poţarom i
na teritoriji susedne drţave ako se takva pomoć zatraţi.
Odobrenje za pruţanje pomoći daje funkcioner koji
rukovodi opštinskim organom. O datom odobrenju oba-
veštava se Republiĉki sekretarijat.
Član 57.
Ako je za gašenje poţara i spašavanje ljudi i imovine
ugroţenih poţarom potrebna pomoć vatrogasnih jedinica
susedne drţave, tu pomoć traţi funkcioner koji rukovodi
opštinskim organom. O zatraţenoj pomoći obaveštava se
Republiĉki sekretarijat.
Član 58.
GraĊani koja su u radnom odnosu, a uĉestvuju u ga-
šenju poţara i spašavanju ljudi i imovine ugroţenih poţa-
rom imaju pravo na naknadu liĉnog dohotka za vreme
odsustvovanja sa rada.
GraĊani koja vrše samostalnu poljoprivrednu, zanat-
sku ili drugu delatnost imaju pravo na naknadu izgubljene
zarade za vreme uĉestvovanja u gašenju poţara i spaša-
vanju ljudi i imovine ugroţenih poţarom.
Naknade iz st. 1. i 2. ovog ĉlana isplaćuju se iz sred-
stava opštine na ĉijem podruĉju je gašen poţar, odnosno
organizacije i organa ĉija je imovina spašavana.
Član 59.
Organizacije, organi i graĊani koji po odredbama
ovog zakona stavljaju na raspolaganje, vatrogasnoj jedi-
nica alat, prevozna, tehniĉka i druga sredstva za gašenje
10
poţara i spašavanje ljudi i imovine, imaju pravo na nak-
nadu štete koja nastane na ovim sredstvima prilikom ga-
šenja ili u vezi sa gašenjem poţara.
Organizacije, organi i graĊani imaju pravo i na nakna-
du troškova za korišćenje ureĊaja i sredstava koji su upo-
trebljeni za gašenje ili u vezi sa gašenjem poţara, odno-
sno otklanjanjem posledica poţara u sluĉajevima iz ĉlana
53. stav 1. taĉ. 4. i 5. ovog zakona.
Pravo iz stava 2. ovog ĉlana ne pripada organizaci-
jama, organima i graĊanima kod kojih je gašen poţar ili je
postojala neposredna opasnost da budu ugroţeni poţa-
rom.
Naknadu štete i troškova iz st. 1. i 2. ovog ĉlana snosi
organizacija i organ za ĉije potrebe je angaţovana vatro-
gasna jedinica, odnosno opština na ĉijoj teritoriji je gašen
poţar.
Član 60.
Opština, organizacije i organi i dobrovoljno vatrogas-
no društvo, ĉija je vatrogasna jedinica uĉestvovala u ga-
šenju poţara ili spašavanju ljudi i imovine van podruĉja
za koje je jedinica osnovana, ima pravo na naknadu:
1. troškova dolaska ljudstva i dopreme sprava, opre
me i sredstava i troškova njihovog povratka;
2. priĉinjene štete na spravama i opremi za vreme do
laska i povratka, ako šteta nije nastala usled dotrajalosti
sprava i opreme ili grubom nepaţnjom vatrogasne jedini
ce;
3. utrošenih sredstava u gašenju poţara i spašavanju
ljudi i imovine.
Naknadu iz stava 1. ovog ĉlana u visini priĉinjenih
troškova, odnosno nastale štete, snosi organizacija i or-
gan koji je traţio pomoć za gašenje poţara i spašavanje
ljudi i imovine, odnosno opština na ĉijoj teritoriji je gašen
poţar.
Član 61.
Ĉlanovi vatrogasnih društava i druga lica koja su po
osnovu radnog odnosa ili po nekom drugom osnovu soci-
jalno osigurana, a koja pri gašenju poţara, spašavanju
ljudi i imovine ugroţenih poţarom, elementarnim i drugim
nepogodama pri otklanjanju posledica elementarnih i
drugih nesreća, odlasku na veţbe, na veţbi i na povratku
sa veţbe protivpoţarne zaštite, kao i za vreme struĉnog
usavršavanja, koje organizuje vatrogasno društvo ili vat-
rogasni savez, poginu, budu povreĊeni ili se razbole, a ta
bolest nastupi neposredno ili iskljuĉivo kao posledica
vršenja navedenih duţnosti, imaju prava iz zdravstvenog
odnosno penzijskog i invalidskog osiguranja kao da su
pretrpeli nesreću na svom redovnom poslu.
Ĉlanovi dobrovoljnih vatrogasnih društava i druga li-
ca, koja po svom redovnom zanimanju nisu socijalno
osigurana, osigurani su u zdravstvenom i invalidskom
osiguranju kao lica koja uĉestvuju u organizovanim jav-
nim radovima, ako pod okolnostima navedenim u stavu
1. ovog ĉlana, poginu, budu povreĊeni ili se razbole, a ta
bolest nastupi neposredno ili kao iskljuĉiva posledica
vršenja aktivnosti po osnovu po kojem su osigurana.
VII UPRAVNI NADZOR U OBLASTI ZAŠTITE OD
POŢARA
Član 62.
Nadzor nad sprovoĊenjem propisa i mera zaštite od
poţara utvrĊenih zakonom i propisima donesenim na
osnovu zakona vrši nadleţni organ uprave za unutrašnje
poslove.
Nadzor iz stava 1. ovog ĉlana obuhvata nadzor nad za-
konitošću rada organizacija i organa i inspekcijski nadzor.

Član 63.
U vršenju nadzora nad zakonitošću rada, nadleţni or-
gan uprave za. unutrašnje poslove ostvaruje uvid u
samoupravni opšti akt kojim se ureĊuje organizacija,
mere i poslovi u vezi sa sprovoĊenjem zaštite od poţara
radi utvrĊivanja njegove saglasnosti sa ovim zakonom,
na osnovu ovog zakona donetim propisima, odlukama
skupština opština, tehniĉkim normativima i standardima i
drugim propisima iz oblasti zaštite od poţara.
Ako nadleţni organ uprave za unutrašnje poslove ut-
vrdi da samoupravni opšti akt nije u saglasnosti sa propi-
sima iz stava 1. ovog ĉlana naloţiće organizacija udruţe-
nog rada i drugoj samoupravnoj organizaciji i zajednici da
najkasnije u roku od 60 dana utvrĊenu nesaglasnost ot-
kloni.
Ako organizacija udruţenog rada i druga samouprav-
na organizacija i zajednica u odreĊenom roku ne otkloni
utvrĊenu nesaglasnost, nadleţni organ uprave za unutra-
šnje poslove, o tome će obavestiti skupštinu opštine radi
preduzimanja mera utvrĊenih zakonom.
Član 64.
U vršenju inspekcijskog nadzora kod organizacija i
organa, graĊana i graĊanskih pravnih lica nadleţni organ
uprave za unutrašnje poslove ostvaruje neposredni uvid
u sprovoĊenju mera zaštite od poţara propisanih ovim
zakonom, organizovanje vatrogasnih jedinica i sluţbi
zaštite od poţara i drugih mera, prava i obaveza propisa-
nih ovim zakonom, odlukama opštinske skupštine, tehni-
ĉkim normativima i standardima iz oblasti zaštite od
poţara.
Član 65.
Opštinski organ vrši sve poslove upravnog nadzora
za zaštitu od poţara osim onih koji su ovim zakonom ili
posebnim propisima stavljeni u nadleţnost Republiĉkog
sekretarijata.
Član 66.
Republiĉki sekretarijat, pored poslova koji su mu za-
konom stavljeni u nadleţnost u oblasti zaštite od poţara,
vrši i to:
1. inspekcijski nadzor nad sprovoĊenjem propisa o
zaštiti od poţara i nadzor nad zakonitošću rada u organi
zacijama udruţenog rada koje se bave proizvodnjom za
vojne potrebe;
2. daje saglasnost na investiciono-tehniĉku dokumen
taciju i odobrava lokaciju za objekte organizacija udruţe
nog rada koje se bave proizvodnjom za vojne potrebe, u
pogledu zastupljenosti mera zaštite od poţara;
3. daje saglasnost na investiciono-tehniĉku
dokumentaciju za naftovode i gasovode koji povezuju
podruĉja dve ili više meĊuopštinskih regionalnih
zajednica, odnosno podruĉje meĊuopštinske regionalne
zajednice sa teritorijom grada Beograda;
4. uz pribavljanje mišljenja nadleţnih organa u pokra
jini daje saglasnost na investiciono-tehniĉku dokumenta
ciju za naftovode i gasovode koji povezuju teritoriju soci
jalistiĉkih autonomnih pokrajina sa podruĉjem Socijalisti
ĉke Republike Srbije, van teritorija socijalistiĉkih autono
mnih pokrajina; i
5. uĉestvuje u vršenju uviĊaja kod većih poţara i
preduzima mere za utvrĊivanje uzroka poţara i
otklanjanja štetnih posledica.
Član 67.
Upravni nadzor iz oblasti zaštite od poţara vrše ov-
lašćeni radnici organa unutrašnjih poslova (u daljem tek-
stu: inspektori).
V GRUPA
Član 68.
Organizacije, organi i graĊani duţni su da omoguće
inspektorima nesmetano vršenje upravnog nadzora u
oblasti zaštite od poţara i pruţaju im potrebne podatke i
obaveštenja u vezi sa ovim poslovima.
Član 69.
U vršenju nadzora nad sprovoĊenjem propisa u obla-
sti zaštite od poţara inspektori saraĊuju sa drugim inspe-
kcijskim organima, sluţbama i organizacijama.
Kad inspektor prilikom vršenja nadzora utvrdi povredu
propisa iz nadleţnosti drugog inspekcijskog organa, oba-
vestiće o tome odgovarajući inspekcijski organ.
Član 70.
Ako organizacije, organi i graĊani nisu sproveli
propisane mere za zaštitu od poţara, nadleţni organ
uprave za, unutrašnje poslove pokrenuće prekršajni
postupak, odnosno izdaće nalog o izvršenju tih mera i
odrediti rok za njihovo izvršenje.
Član 71.
Nadleţni organ uprave za unutrašnje poslove moţe,
pored propisanih mera za zaštitu od poţara, rešenjem
odrediti preduzimanje i sledećih mera:
1. da zabrani upotrebu oruĊa i sredstava od kojih preti
neposredna opasnost za izbijanje poţara ili eksplozije,
dok se ne preduzmu mere da se opasnost otkloni;
2. zabrani vršenje odreĊenog posla u objektu, prosto
riji, odnosno prostoru od koga oĉigledno preti opasnost
za izbijanje i širenje poţara, ako se drugim protivpoţar-
nim merama (preureĊivanje objekta, prostorije, postavlja
njem protivpoţarnih zapreka i si.) ova neposredna opa-
nost ne moţe otkloniti;
3. da se izvrši pregraĊivanje i druge adaptacije na ob
jektima u cilju spreĉavanja izbijanja i širenja poţara;
4. da zabrani pušenje i upotrebu otvorene vatre i sve-
tiljke sa otvorenim plamenom na odreĊenom mestu;
5. da se izvrši nabavka neophodno potrebne vatroga
sne opreme i sredstava za gašenje poţara kao i njihovo
odrţavanje u ispravnom stanju;
6. da zabrani upotrebu ureĊaja, opreme i sredstava
za gašenje poţara ako ne odgovaraju jugoslovenskim
standardima ili ako ne poseduju atest odreĊene struĉne
ustanove;
7. da odredi i druge mere koje imaju cilj da spreĉe
neposredno izbijanje i širenje poţara.
Ţalba protiv rešenja iz prethodnog stava pod taĉ. 1, 4,
6. i 7. ne odlaţe njegovo izvršenje.
Član 72.
O izvršenom inspekcijskom pregledu inspektor je du-
ţan da saĉini zapisnik. Primerak zapisnika uruĉuje orga-
nizaciji i organu kod koga je izveden pregled.
Član 73.
Opštinski organ duţan je da vodi propisanu evidenciju
iz oblasti zaštite od poţara.
VIII FINANSIRANJE
Član 74.
Sredstva za organizovanje i sprovoĊenje zaštite od
poţara obezbeĊuju u skladu sa zakonom društveno-
politiĉke zajednice, organizacije i organi.
11
V GRUPA
Član 75.
U opštini se obezbeĊuju sredstva za organizovanje i
sprovoĊenje zaštite od poţara, i to za:
1. rad jedinice dobrovoljnog vatrogasnog društva iz
ĉlana 45. stav 1. ovog zakona, i 2. finansiranje programi-
ranih aktivnosti dobrovoljnog vatrogasnog društva i vat-
rogasnog saveza opštine za koje se oceni da su od zna-
ĉaja za unapreĊenje stanja zaštite od poţara na njenoj
teritoriji.
U Republici se obezbeĊuju sredstva za finansiranje
programiranih aktivnosti Vatrogasnog saveza Srbije za
koje se oceni da su od znaĉaja za unapreĊenje stanja
zaštite od poţara na teritoriji Republike.
Član 76.
Organizacije i organi obezbeĊuju sredstva za
organizovanje i sprovoĊenje zaštite od poţara, i to za:
1) rad vatrogasnih jedinica koje su osnovale, i
2) finansiranje programiranih aktivnosti dobrovoljnog
vatrogasnog društva za koje oceni da su od zna
ĉaja za unapreĊenje zaštite od poţara za tu orga
nizaciju.
Član 77.
Zajednice osiguranja imovine i lica uplaćuju 6% od
premije osiguranja od poţara, naplaćene na teritoriji opš-
tine, u poseban fond za protivpoţamu zaštitu u opštini na
ĉijoj se teritoriji nalazi osigurana imovina.
Ako se nepokretna osigurana imovina nalazi na
teritorijama više opština, zajednica osiguranja imovine i
lica koja vrši osiguranje, duţna je da uplati 6% od premije
osiguranja od poţara, u poseban fond za protivpoţamu
zaštitu u svakoj opštini, srazmerno vrednosti osigurane
imovine koja se nalazi na teritoriji te opštine.
Član 78.
Iznos od naplaćenih novĉanih kazni za prekršaje
propisa iz oblasti zaštite od poţara pripadaju opštini na
ĉijoj je teritoriji izvršen prekršaj.
Član 79.
Sredstva iz ĉl. 77. i 78. ovog zakona, sredstva koja
organizacije iz ĉlana 76. taĉka 2. udruţe, kao i sredstva
koja teritorijalne vatrogasne jedinice ostvare svojom dela-
tnošću unose se u poseban fond za protivpoţamu zaštitu
koja sluţi za unapreĊivanje zaštite od poţara, i koriste se
za:
1. nabavku opreme i sredstava za gašenje poţara;
2. izgradnju objekata za smeštaj vatrogasnih jedinica i
opreme;
3. školovanje i struĉno usavršavanje kadrova
vatrogasnih jedinica;
4. razvijanje preventivno-vaspitnih aktivnosti.
U upravljanju fondom iz prethodnog stava uĉestvuju i
predstavnici zainteresovanih organizacija i organa.
IX KAZNENE ODREDBE
Član 80.
Novĉanom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara
kazniće se za prekršaj organizacija udruţenog rada i
drugo pravno lice:
1. ako ne utvrde propisanu organizaciju zaštite od po
ţara ili ne donesu plan zaštite od poţara i samoupravni
opšti akt, odnosno drugi opšti akt, odnosno ne usaglase
plan zaštite od poţara sa opštinskim planom zaštite od
poţara (ĉl. 7. i 8. stav 1. i ĉlan 9. stav 3. ovog zakona);
2. ako donese plan zaštite od poţara bez prethodno
pribavljenog mišljenja opštinskog organa (ĉlan 9. stav 4.
ovog zakona);
12
3. ako ne pribave saglasnost na prostorni i urbanistiĉki
plan od opštinskog organa (ĉlan 10. stav 2. ovog zakona);
4. ako zapoĉne izgradnju, adaptaciju i rekonstrukciju
objekta bez pribavljanja saglasnosti nadleţnog organa
uprave na investiciono-tehniĉku dokumentaciju u pogledu
mera zaštite od poţara (ĉlan 12. ovog zakona);
5. ako objekte u kojima se proizvode, preraĊuju i drţe
zapaljive eksplozivne i sliĉne materije izgradi na mestu i
na naĉin suprotno odredbi ĉlana 13. ovog zakona;
6. ako koristi, odnosno stavlja u pogon izgraĊeni,
adaptirani i rekonstruisani objekat, instalaciju, ureĊaj i
prostoriju, pre davanja saglasnosti nadleţnog organa
(ĉlan 14. ovog zakona);
7. ako tehnološke procese u kojima se koriste ili proi
zvode zapaljive i eksplozivne materije ili stvaraju eksplo
zivne smeše vrše u objektima ili prostorijama koje od
drugih objekata i prostorija nisu meĊusobno protivpoţar-
no odvojene (ĉlan 15. stav 1. ovog zakona);
8. ako u objektima i prostorijama u kojima se vrše te
hnološki procesi iz ĉlana 15. stav 1. ne postave ureĊaji
koja omogućavaju blagovremeno otkrivanje, javljanje i
gašenje poţara (ĉlan 15. stav 3. ovog zakona);
9. ako ne odrţava u ispravnom stanju ureĊaje i insta
lacije namenjene za otkrivanje, javljanje i gašenje poţara,
odnosno ako ne vrši redovnu proveru ispravnosti tih ure
Ċaja i instalacija na naĉin i u rokovima propisanim u ĉlanu
16. ovog zakona;
10. ako za vreme ţetve i vršidbe ne preduzima pose
bne mere zaštite od poţara (ĉlan 19. ovog zakona);
11. ako ne izvrši obuku radnika najmanje jedanput u
tri godine ili ne izvrši proveru znanja radnika iz oblasti
zaštite od poţara najmanje" jednom u toku godine (ĉlan
24. stav 2. ovog zakona);
12. ako ne vrše obuku prema programu iz ĉlana 24.
stav 3. odnosno na ovaj program ne pribave mišljenje
nadleţnog organa za unutrašnje poslove (ĉlan 24. stav 3.
ovog zakona);
13. ako ne prijave nadleţnom organu uprave za unut
rašnje poslove vreme odrţavanja obuke i provere znanja
iz oblasti zaštite od poţara (ĉlan 24. stav 4. ovog zako
na);
14. ako najmanje dvaput godišnje ne razmotre stanje
zaštite od poţara (ĉlan 25. stav 1. ovog zakona);
15. ako koristi opremu i sredstva za gašenje poţara
protivno odredbi ĉlana 27. ovog zakona;
16. ako primi, rasporedi na rad ili zadrţi na radu rad
nika koji ne ispunjava propisane uslove (ĉl. 37. i 89. ovog
zakona);
17. ako primi na rad ili osposobljava radnika za vrše
nje poslova zaštite od poţara, na naĉin koji nije u saglas
nosti sa odredbama ĉlana 38. ovog zakona;
18. ako za gašenje poţara angaţuje radnika vatroga
sne jedinice koji nije struĉno osposobljen za gašenje po
ţara (ĉlan 49. ovog zakona);
19. ako ne sprovode propisane ili naloţene mere za
zaštitu od poţara (ĉlan 70. ovog zakona);
20. ako ne sprovede naloţene mere zaštite od poţara
u roku odreĊenom rešenjem nadleţnog organa uprave za
unutrašnje poslove (ĉlan 71. ovog zakona);
21. ako ne uplaćuje 6% od premije osiguranja od po
ţara (ĉlan 77. ovog zakona).
Za prekršaj iz stava 1. ovog ĉlana kazniće se novĉa-
nom kaznom od 40.000 do 60.000 dinara i odgovorno
lice u organizaciji udruţenog rada, odnosno drugom pra-
vnom licu. Za prekršaje iz stava 1. taĉ: 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10,
15, 19. i 20. ovog ĉlana kazniće se novĉanom kaznom od

100.000 do 150.000 dinara i pojedinac koji samostalno
obavlja delatnost liĉnim radom sredstvima u svojini gra-
Ċana.
Za prekršaje iz stava 1. taĉ. 4, 5, 6, 19. i 20. ovog
ĉlana kazniće se novĉanom kaznom od 40.000 do
60.000 dinara i pojedinac.
Član 81.
Novĉanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara
kazniće se za prekršaj organizacija udruţenog rada i
drugo pravno lice:
1. ako postupa suprotno odredbama ĉlana 18. st. 1. i
2. ovog zakona;
2. ako ne obezbedi vatrogasnu straţu (ĉlan 20. ovog
zakona);
3. ako obavlja kontrolno ispitivanje i servisiranje pre-
voznih i ruĉnih vatrogasnih aparata i drugih vatrogasnih
sredstava i opreme, a ne ispunjava propisane uslove
(ĉlan 22. stav 2. ovog zakona);
4. ako postupa suprotno odredbama ĉlana 23. ovog
zakona;
5. ako se neovlašćeno bavi poslovima unapreĊenja
zaštite od poţara (ĉlan 29. ovog zakona);
6. ako postupa suprotno odredbama ĉlana 48. ovog
zakona;
7. ako i pored nareĊenja bez opravdanog razloga ne
stavi na raspolaganje alat, prevozna, tehniĉka i druga
sredstva potrebna za gašenje poţara i spašavanje ljudi i
imovine ugroţenih poţarom (ĉlan 54. stav 2. ovog zako
na);
8. ako spreĉava ili ometa inspektora u vršenju inspe
kcijskih poslova ili odbije da mu da potrebne podatke i
obaveštenja (ĉlan 68. ovog zakona).
Za prekršaje iz stava 1. ovog ĉlana kazniće se nov-
ĉanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara i odgovorno
lice u organizacrji udruţenog rada, odnosno drugom pra-
vnom licu.
Za prekršaje iz stava 1. taĉ. 1, 4, 6, 7. i 8. ovog ĉlana
kazniće se novĉanom kaznom od 50.000 do 100.000
dinara pojedinac koji samostalno obavlja delatnost liĉnim
radom sredstvima u svojini graĊana.
Za prekršaje iz stava 1. taĉ. 1, 4, 6, 7. i 8. ovog ĉlana
kazniće se novĉanom kaznom od 20.000 do 40.000 dina-
ra i pojedinac.
Član 82.
Novĉanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ka-
zniće se za prekršaj organizacija udruţenog rada i drugo
pravno lice:
1. ako postupa suprotno odredbama ĉlana 17. ovog
zakona;
2. ako ne preduzme preventivne mere za zaštitu od
poţara i ne obezbedi najpotrebniji materijal i sredstva za
gašenje poţara (ĉlan 18. stav 3. ovog zakona);
3. ako ne postupa po odredbi ĉlana 21. ovog zakona;
4. ako ne vrši kontrolno ispitivanje prevoznih i ruĉnih
vatrogasnih aparata, sredstava i opreme, u skladu sa
uputstvom proizvoĊaĉa (ĉlan 22. stav 1. ovog zakona);
5. ako ne upozna radnika sa opasnostima od poţara,
upotrebom sredstava i opreme za gašenje poţara i od
govornošću zbog nepridrţavanja propisanih i naloţenih
mera zaštite od poţara (ĉlan 26. stav 2. ovog zakona);
7. ako spreĉava ili ometa ĉlana dobrovoljnog vatroga
snog društva i saveza u vršenju kontrole iz ĉlana 43.
ovog zakona;
8. ako ne postupi u smislu stava 3. ĉlana 47. ovog
zakona.
V GRUPA
Za prekršaj iz stava 1. ovog ĉlana kazniće se novĉa-
nom kaznom od 12.000 do 24.000 dinara i odgovorno
lice u organizaciji udruţenog rada, odnosno drugom pra-
vnom licu.
Za prekršaj iz stava 1. taĉ. 1, 3, 4, 6, 7. i 8. ovog ĉla-
na kazniće se novĉanom kaznom od 30.000 do 60.000
dinara pojedinac koji samostalno obavlja delatnost liĉnim
radom sredstvima u svojini graĊana.
Za prekršaje iz stava 1. taĉka 7. ovog ĉlana kazniće
se novĉanom kaznom od 12.000 do 24.000 dinara i
pojedinac.
Član 83.
Novĉanom kaznom od 4.000 do 24.000 dinara ili kaz-
nom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj pojedi-
nac:
1. ako ne prisustvuje obuci i proveri znanja (ĉlan 24.
stav 5. ovocj zakona);
2. ako postupi suprotno odredbi ĉlana 47. ovog zakona;
3. ako spreĉava ili ometa izvršenje nareĊenja rukovo
dioca gašenja poţara (ĉlan 53. ovog zakona) i
4. ako i pored nareĊenja bez opravdanog razloga od
bije da uĉestvuje u gašenju poţara i spašavanju ljudi i
imovine ugroţenih poţarom (ĉlan 53. stav 1. taĉka 9. i
ĉlan 54. stav 1. ovog zakona).
Član 84.
Novĉanom kaznom od 40.000 do 60.000 dinara kaz-
niće se za prekršaj odgovorno lice u organu uprave:
1. ako izda odobrenje za izgradnju, adaptaciju ili re
konstrukciju investicionog objekta bez prethodno date
saglasnosti nadleţnog organa uprave za unutrašnje pos
love na investiciono-tehniĉku dokumentaciju u pogledu
mera zaštite od poţara (ĉl. 12. i 66. ovog zakona);
2. ako izda odobrenje za korišćenje, odnosno stavlja
nje u pogon izgraĊenog, adaptiranog ili rekonstruisanog
objekta, odnosno instalacija, ureĊaja i postrojenja, a da
prethodno nadleţni organ za unutrašnje poslove nije ut
vrdio da su u njima sprovedene mere zaštite od poţara,
predviĊene u investiciono-tehniĉkoj dokumentaciji (ĉlan
14. ovog zakona).
Član 85.
Novĉanom kaznom od 1.500 dinara kazniće se na li-
cu mesta pojedinac:
1. ako postupa protivno istaknutim upozorenjima o
merama zabrane pušenja, upotrebe otvorene vatre, sveti-
Ijki sa plamenom i sredstvima za paljenje i ako upotreb
ljava alat koji varniĉi (ĉlan 17. ovog zakona);
2. ako smešta zapaljivi materijal na prostoru koji nije
udaljen najmanje šest metara od objekta ili dela objekta
ili ako zapaljivi materijal smešta na stepenišnom prosto
ru, hodnicima, prolazima i na tavanu zgrade (ĉlan 23.
ovog zakona).
Novĉanu kaznu na licu mesta, za prekršaje iz stava 1.
ovog ĉlana, naplaćuje ovlašćeni radnik organa unutraš-
njih poslova iz ĉlana 67. ovog zakona.
X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 86.
Izvršno veće donosi bliţe propise o merama zaštite
od poţara pri izvoĊenju radova zavarivanja, rezanja i
lemljenja kao i o posebnim merama zaštite od poţara u
postojećim objektima u kojima je povećana opasnost za
izbijanje i širenje poţara.
13
V GRUPA
Član 87.
Republiĉki sekretarijat u sporazumu sa Republiĉkim
sekretarijatom za narodnu odbranu, doneće bliţe propise
o naĉinu vršenja nadzora nad sprovoĊenjem mera zaštite
od poţara u organizacijama udruţenog rada koje proiz-
vode za vojne potrebe.
Član 88.
Obaveze i prava organizacija udruţenog rada i drugih
organizacija u oblasti zaštite od poţara predviĊene ovim
zakonom shodno će se primenjivati i na graĊanska prav-
na lica, kao i na graĊane i pojedince koji samostalno
obavljaju delatnost liĉnim radom sredstvima u svojini
graĊana.
Član 89.
Radnici koji su na dan stupanja na snagu ovog Zako-
na o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od poţara
(„Sluţbeni glasnik SR Srbije", broj 15/82) zateĉeni na
zadacima i poslovima iz ĉlana 37. ovog zakona, a nisu
ispunjavali uslove za vršenje tih zadataka i poslova mogu
da nastave rad na tim zadacima i poslovima, iako nemaju
propisanu školsku spremu i poloţen struĉni ispit, pod
uslovom da su na dan stupanja na snagu navedenog
zakona imali najmanje 10 godina radnog iskustva na tim
zadacima i poslovima.
Član 90.
Izvršno veće doneće bliţi propis iz ĉlana 6. stav 7.
ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
14
Član 91.
Odredbe ĉlana 10. stav 1. taĉ. 2. i 3. ĉlana 12. stav 2,
ĉlana 13, ĉlana 14. stav 2, ĉl. 15, 17. i 18. stav 2, ĉlana
23, ĉlana 66. stav 1. taĉka 4, ĉlana 80. stav 1. taĉ. 4, 5,
6, 7. i 8. i st. 2, 3. i 4. ĉlana 81. stav 1. taĉ. 1. i 4. st. 2, 3. i
4, ĉlana 82. stav 1. taĉ.1. i st. 2. i 3. ĉlana 84. stav 1.
taĉ.1. i 2. i ĉlana 85. stav 1. taĉ. 1. i 2. ovog zakona pri-
menjuje se jedinstveno na celoj teritoriji Republike na
osnovu ĉlana 300. stav 1. taĉka 3. Ustava Socijalistiĉke
Republike Srbije.
Član 92.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da
vaţe Zakon o zaštiti od poţara („Sluţbeni glasnik SRS",
broj 50/70), 3akon o izmenama i dopunama Zakona o
zaštiti od poţara („Sluţbeni glasnik SRS", broj 19/75),
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od poţa-
ra („Sluţbeni glasnik SRS", broj 15/82) i ĉlan 66. Zakona
o izmenama i dopunama zakona kojima su odreĊene
novĉane kazne za prekršaje („Sluţbeni glasnik SRS",
broj 24/85).
Član 93.
Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana ob-
javljivanja u „Sluţbenom glasniku Socijalistiĉke Republike
Srbije".

ZAKON
O EKSPLOZIVNIM MATERIJAMA,
ZAPALJIVIM TEĈNOSTIMA I GASOVIMA
(„Sluţbeni glasnik SRS", br. 44/77, 45/84 i 18/89)
Izmene: ("Sluţbeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93 i 48/94)
I UVODNE ODREDBE
Član 1.
U cilju zaštite ţivota i zdravlja ljudi, materijalnih doba-
ra i ĉovekove sredine, proizvodnja, promet i prevoz eks-
plozivnih materija, zapaljivih teĉnosti i gasova vrši se pod
uslovima i na naĉin odreĊen saveznim zakonom, ovim
zakonom i drugim propisima donetim na osnovu zakona.
Član 2.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na proizvodnju
eksplozivnih materija, zapaljivih teĉnosti i gasova u ob-
jektima Jugoslovenske narodne armije i na smeštaj eks-
plozivnih materija u eksploatacionim jamama rudarskih
organizacija udruţenog rada.
Član 3.
Eksplozivnim materijama, u smislu ovog zakona,
smatraju se:
1) privredni eksplozivi,
2) sredstva za paljenje eksploziva,
3) pirotehniĉki proizvodi,
4) privredna municija,
5) barut,
6) sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju ma
terija iz taĉaka 1. do 5. ovog stava.
Privrednim eksplozivima smatraju se materije koje se
upotrebljavaju za rušenje ili oblikovanje objekata i materi-
jala energijom osloboĊenom hemijskim reakcijama eks-
plozivnog razlaganja.
Sredstvima za paljenje eksploziva smatraju se sve vr-
ste kapisla, upaljaĉa i štapina i pirotehniĉka sredstva koja
se upotrebljavaju pri miniranju.
Pirotehniĉkim proizvodima smatraju se sredstva koja
se upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i
druge rakete koje se koriste u nauĉne, privredne i druge
svrhe, kao i predmeti koji sadrţe eksplozivne sastojke,
prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastoj-
ke, koji sluţe za postizanje efekata razaranja, vatre, svet-
losti, pucanja ili dima.
Privrednom municijom se smatraju meci, patroni i ĉa-
ure opremljene kapislom i napunjene barutom.
Barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen
za rudarske i sportske potrebe. Sirovinama eksplozivnog
karaktera smatraju se materije koje po hemijskom sasta-
vu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i
sposobne su za eksplozivno razlaganje, a namenjene su
za proizvodnju eksplozivnih materija.
Član 4.
Zapaljive teĉnosti, u smislu ovog zakona su teĉnosti ili
smeše teĉnosti bez ili sa suspendovanim ili rastvorenim
ĉvrstim materijalima koje na temperaturi od 50°C imaju
pritisak pare ispod Kp/sm, a ĉije se pare pale u pogod-
nom odnosu sa vazduhom i u prisustvu plamena ili vamice.
Gasovi su, u smislu ovog zakona, materije koje se
pod temperaturom od 15°C i pritiskom od 760 mm Hg
nalaze u gasovitom stanju, a proizvode se i stavljaju u
promet kao komprimirani, pretvoreni u teĉnosti ili rastvo-
reni pod pritiskom.
V GRUPA
II ZAJEDNIĈKE ODREDBE
Član 5.
Proizvodnjom eksploatacionih materija, u smislu ovog
zakona, smatra se smeštaj sirovina eksplozivnog karak-
tera, proizvodnja, prerada, dorada, unutrašnji transport i
smeštaj gotovih proizvoda eksplozivnog karaktera kod
proizvoĊaĉa.
Proizvodnjom zapaljivih teĉnosti i gasova, u smislu
ovog zakona, smatra se proizvodnja, prerada, unutrašnji
transport, drţanje i smeštaj zapaljivih teĉnosti i gasova
kod proizvoĊaĉa.
Član 6.
Prometom eksplozivnih materija, u smislu ovog zako-
na, smatra se nabavka i prodaja eksplozivnih materija,
kao i smeštaj eksplozivnih materija u magacinima, priruĉ-
nim skladištima i prodavnicama organizacija udruţenog
rada i drugim organizacijama koje vrše nabavku odnosno
prodaju tih materija.
Prometom zapaljivih teĉnosti i gasova, u smislu ovog
zakona, smatra se nabavka ili prodaja zapaljivih teĉnosti i
gasova, utovar i prevozna sredstva i istovar, prenošenje,
rukovanje kod dopreme, smeštaja i otpreme u skladišnim
i drugim radnim prostorijama, doprema i otprema putem
cevovoda, pretakanje i druge radnje sa zapaljivim teĉnos-
tima i gasovima.
Član 7.
Aparati, ureĊaji i instalacije koje sluţe za zaštitu obje-
kata za proizvodnju i smeštaj eksplozivnih materija i za-
paljivih teĉnosti i gasova od poţara, eksplozije, provale i
kraĊe, moraju se odrţavati u ispravnom stanju.
Član 8.
Organizacije udruţenog rada koje se bave proizvod-
njom i prometom eksplozivnih materija i zapaljivih teĉnosti
i gasova duţne su da preduzmu sve preventivne i zašti-
tne mere kojima se osigurava bezbednost ljudi i imovine i
da upoznaju zaposlene radnike sa naĉinom rada, opas-
nostima i zaštitnim merama.
U objektima i na prostorima koji se koriste za uskladi-
štavanje eksplozivnih materija, zapaljivih teĉnosti i gaso-
va, zabranjeno je drţati materije koje su podloţne samo-
paljenju, kao i zapaljivih materijala bilo koje vrste za koje
nije izdato odobrenje nadleţnog organa uprave.
Član 9.
Upotrebljena ambalaţa u kojoj su drţane eksplozivne
materije, zapaljive teĉnosti i gasovi uskladištava se u
posebnoj prostoriji odnosno prostoru, pod uslovima pred-
viĊenim za drţanje i smeštaj eksplozivnih materija, zapa-
ljivih teĉnosti i gasova.
Član 10.
Organizacije iz ĉlana 8. stav 1. ovog zakona duţne su
da organizuju i trajno vrše kontrolu nad sprovoĊenjem
propisanih uslova i mera za proizvodnju i promet eksplo-
zivnih materija i zapaljivih teĉnosti i gasova.
Član 11.
Utovar i istovar eksplozivnih materija i zapaljivih teĉ-
nosti i gasova (utovar, utakanje, pretovar, pretakanje,
istovar, istakanje i druge radnje u vezi sa utovarom ili
istovarom) vrši se po pravilu danju i uz zabranu pristupa
nepozvanim licima, a izuzetno i noću pod uslovom da
osvetljenje bude u skladu sa propisanim tehniĉkim nor-
mativima kojima se ureĊuje rukovanje ovim materijama.
15
V GRUPA
Član 12.
Odobrenje za izgradnju investicionog objekta ili objek-
ta graĊana ne moţe se izdati ako se izgradnja predviĊa u
zonama koje ugroţavaju objekti u kojima se proizvode ili
drţe eksplozivne materije i zapaljive teĉnosti i gasovi.
III POSEBNE ODREDBE
1. Eksplozivne materije
Član 13.
Proizvodnjom i prometom eksplozivnih materija mogu
se baviti organizacije udruţenog rada koje su registrova-
ne za vršenje te delatnosti.
Za proizvodnju i promet eksplozivnih materija mogu
se registrovati organizacije udruţenog rada koje od repu-
bliĉkog organa nadleţnog za unutrašnje poslove odnos-
no nadleţnog pokrajinskog organa uprave dobiju odob-
renje za vršenje ove delatnosti.
Odobrenje iz stava 2. ovog ĉlana izdaje se po pribav-
ljenom mišljenju republiĉkog organa nadleţnog za naro-
dnu odbranu, odnosno nadleţnog pokrajinskog organa
uprave.
Republiĉki organ uprave nadleţan za unutrašnje pos-
love odnosno pokrajinski organ uprave nadleţan za unut-
rašnje poslove u Socijalistiĉkoj Autonomnoj Pokrajini Voj-
vodini duţan je da pre izdavanja odobrenja iz stava 2.
ovog ĉlana utvrdi da li objekat organizacije udruţenog
rada u kome se vrši proizvodnja i promet eksplozivnih
materija ispunjava propisane uslove u pogledu lokacije,
tehniĉke opremljenosti, zaštitnih mera bezbednosti, mo-
gućnosti smeštaja i struĉnosti kadra u skladu sa odred-
bama ovog zakona.
Član 14.
Objekti u kojima se proizvode i drţe eksplozivne ma-
terije mogu se graditi samo na takvim mestima i na takav
naĉin da se time ne stvara opasnost od poţara i eksplozi-
je za ove i druge objekte.
Objekti iz stava 1. ovog ĉlana, izgraĊuju se u skladu
sa prostornim urbanistiĉkim planom, odnosno odlukom
koja taj plan zamenjuje i posebnim uslovima koje utvrĊuje
republiĉki organ uprave nadleţan za unutrašnje poslove i
narodnu odbranu u sporazumu sa odgovarajućim orga-
nima uprave u socijalistiĉkim autonomnim pokrajinama.
Član 15.
Organizacije udruţenog rada koje se bave proizvod-
njom eksplozivnih materija duţne su da o proizvedenim
eksplozivnim materijama uredno vode evidenciju koja
sadrţi:
- podatke o vrsti i koliĉini proizvedenih eksplozivnih
materija,
- naziv i sedište organizacije udruţenog rada kojoj su
ove materije prodate,
- naziv organa, broj i datum rešenja kojim je odobrena
nabavka kao i podaci o vrsti, koliĉini i oznakama pakova-
nja prodatih eksplozivnih materija,
- podatke o vrsti i koliĉini eksplozivnih materija upot-
rebljenih za izvoĊenje radova za sopstvene potrebe, os
novne podatke o radovima i vremenu njihovog izvoĊenja,
- podatke o vrsti i koliĉini eksplozivnih materija upot-
rebljenih u cilju ispitivanja kvaliteta i u sliĉne svrhe, i o
vremenu ispitivanja.
Evidencija iz stava 1. ovog ĉlana vodi se putem knjige
koja mora biti overena od strane opštinskog organa za
unutrašnje poslove, nadleţnog po mestu sedišta
organizacije udruţenog rada.
16
Član 16.
Proizvedene eksplozivne materije mogu se drţati u
magacinima izgraĊenim u krugu ili magacinima van kruga
organizacije koja proizvodi ove materije.
Magacini za smeštaj eksplozivnih materija moraju da
budu na propisanoj udaljenosti od javnih puteva, ţelezni-
ĉkih pruga, dalekovoda visokog napona, gasovoda, naf-
tovoda, industrijskih objekata i naseljenih mesta.
Član 17.
Organizacije udruţenog rada i druge organizacije ĉija
delatnost to zahteva, mogu za uskladištenje eksplozivnih
materija do 500 kilograma koristiti tipizirana prenosna ili
prevozna kontejnerska skladišta koja su izgraĊena za
skladištenje eksplozivnih materija.
Kontejnerska skladišta moraju se graditi i postavljati
po odredbama ovog zakona i tehniĉkim propisima.
Član 18.
Objekti u kojima se proizvode ili drţe eksplozivne ma-
terije moraju biti obezbeĊeni stalnom straţom.
Član 19.
Odobrenje za nabavku eksplozivnih materija izdaje
opštinski organ uprave nadleţan za unutrašnje poslove
na ĉijoj je teritoriji sedište organizacija udruţenog rada ili
druge organizacije odnosno prebivalište lica kome se
odobrenje izdaje ili opštinski organ uprave nadleţan za
unutrašnje poslove na ĉijoj teritoriji će se upotrebiti eks-
plozivne materije.
Član 20.
Organizacije udruţenog rada i druge organizacije koje
upotrebljavaju eksplozivne materije moraju ostatke tih
neupotrebljenih eksplozivnih materija i neupotrebljivu
ambalaţu u kojoj su bile pakovane te materije, uništiti na
naĉin koji ne ugroţava ţivot i zdravlje ljudi, korisne orga-
nizme i materijalna dobra.
Organizacije iz stava 1. ovog ĉlana nuţne su da o
mestu, vremenu i naĉinu uništavanja ostataka neupotreb-
ljenih eksplozivnih materija i neupotrebljivu ambalaţu u
kojoj su bile upakovane te eksplozivne materije, obaveste
opštinski organ uprave nadleţan za unutrašnje poslove,
prema mestu uništenja.
Član 21.
Lokaciju za izgradnju magacina i postavljanje tipizira-
nih prenosnih ili prevoznih kontejnerskih skladišta za
smeštaj eksplozivnih materija, odobrava u skladu sa pro-
pisanim tehniĉkim normativima:
1. opštinski organ uprave nadleţan za unutrašnje
poslove uz saglasnost opštinskog organa uprave nadleţ
nog za narodnu odbranu, ako se radi o smeštaju eksplo
zivnih materija u oblasti prometa do 1.000 kilograma,
2. republiĉki organ uprave nadleţan za unutrašnje
poslove uz saglasnost republiĉkog organa uprave nadle
ţnog za narodnu odbranu, odnosno odgovarajući nadle
ţni pokrajinski organ uprave u Socijalistiĉkoj Autonomnoj
Pokrajini Vojvodini, ako se radi o smeštaju eksplozivnih
materija iz oblasti prometa preko 1.000 kilograma.
Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za lokaci-
ju objekta mora uz zahtev priloţiti:
1. situacioni plan terena na kome se namerava graditi
objekat za koji se traţi odobrenje mesta, sa ucrtanim
poloţajem i gabaritima van postojećih objekata overen od
nadleţnog organa za urbanizam,
2. tehniĉki opis terena prikazanog na situacionom planu,
3. tehniĉki opis objekta koji se namerava graditi i
4. popis vrste i koliĉine eksplozivnih materija koje će
se uskladištiti.

Član 22.
Odobrenje za izgradnju magacina za smeštaj
eksplozivnih materija do 1.000 kilograma izdaje opštinski
organ uprave nadleţan za poslove graĊevinarstva uz
prethodno pribavljenu saglasnost na investiciono-
tehniĉku dokumentaciju od opštinskog organa uprave
nadleţnog za unutrašnje poslove i opštinskog organa
uprave nadleţnog za narodnu odbranu.
Odobrenje za izgradnju magacina za smeštaj eksplo-
zivnih materija preko 1000 kilograma izdaje republiĉki
organ uprave nadleţan za poslove graĊevinarstva uz
prethodno pribavljenu saglasnost na investiciono-
tehniĉku dokumentaciju od republiĉkog organa uprave
nadleţnog za unutrašnje poslove i republiĉkog organa
uprave nadleţnog za narodnu odbranu a na teritoriji Soci-
jalistiĉke Autonomne Pokrajine Vojvodine nadleţni organi
uprave.
Član 23.
Upotrebu magacina za smeštaj eksplozivnih materija,
odobrava organ koji je izdao odobrenje za izgradnju.
Odobrenje se moţe izdati nakon izvršenog tehniĉkog
pregleda.
U odobrenju o predaji na upotrebu magacina iz stava
1. ovog ĉlana odreĊuje se koje vrste eksplozivnih materija
i u kojim koliĉinama se mogu smeštati u magacinu.
Komisiju, koja vrši tehniĉki pregled objekta iz stava 1.
ovog ĉlana, odreĊuje organ uprave koji je izdao odobre-
nje za izgradnju.
U sastav komisije iz stava 3. ovog ĉlana ulazi pred-
stavnik organa uprave nadleţnog za unutrašnje poslove i
organa uprave nadleţnog za narodnu odbranu.
Član 24.
Utovar i istovar eksplozivnih materija van kruga
organizacija udruţenog rada koje te materije proizvode,
ili drţe za svoju redovnu delatnost mogu da se vrše samo
na mestima koja odredi opštinski organ uprave nadleţan
za unutrašnje poslove.
Član 25.
Prevoz eksplozivnih materija u unutrašnjem saobra-
ćaju vrši se po prethodno pribavljenom odobrenju.
Odobrenje iz stava 1. ovog ĉlana izdaje opštinski or-
gan nadleţan za unutrašnje poslove sa ĉije teritorije se
upućuje pošiljka, odnosno u Socijalistiĉkoj Autonomnoj
Pokrajini Vojvodini nadleţan organ unutrašnjih poslova.
Ako organ iz stava 2. ovog ĉlana naredi preduzimanje
posebnih mera bezbednosti pri prevozu eksplozivnih ma-
terija duţan je da o potrebi preduzimanja posebnih mera
bezbednosti obavesti organe unutrašnjih poslova preko
ĉije teritorije će se izvršiti prevoz eksplozivnih materija.
2. Zapaljive tečnosti i gasovi
Član 26.
Uskladištenjem zapaljivih teĉnosti i gasova, u smislu
ovog zakona, podrazumeva se svako trajno i privremeno
drţanje i smeštaj ovih teĉnosti i gasova u objektima, na
slobodnom prostoru, u posudama bez obzira na veliĉinu i
vrstu posuda u kojima se drţe.
Član 27.
Zapaljive teĉnosti i gasovi moraju se drţati u posu-
dama ili rezervoarima koji odgovaraju propisanim tehniĉ-
kim uslovima i standardima u koliĉini i na naĉin odreĊen
propisima o standardima za odreĊenu vrstu zapaljivih
teĉnosti odnosno gasova.
V GRUPA
Član 28.
Objekti za proizvodnju, preradu i uskladištenje zapa-
ljivih teĉnosti i gasova (skladišta, magacini i rezervoari,
naftovodi i gasovodi, stanice za snabdevanje gorivom
motornih vozila), mogu se graditi odnosno postavljati na
naĉin kojim se ne stvara opasnost od poţara ili eksplozije
za ove i druge objekte.
Lokaciju za izgradnju objekta iz stava 1. ovog ĉlana
odobrava i daje saglasnost na investiciono-tehniĉku do-
kumentaciju.
1. opštinski organ uprave nadleţan za unutrašnje
poslove, ako se radi o objektima u kojima se smeštaju ili
proizvode zapaljive teĉnosti ukupne zapremine do
3 3
500 m i gasovi do 200 m .
2. republiĉki organ uprave nadleţan za unutrašnje
poslove odnosno na teritoriji Socijalistiĉke Autonomne
Pokrajine Vojvodine nadleţan pokrajinski organ uprave,
ako se radi o gasovodima i naftovodima koji prelaze pre
ko teritorije dve ili više opština i o smeštaju i proizvodnji
3
zapaljivih teĉnosti i gasova preko 500 odnosno 200 m .
Član 29.
Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za lokaci-
ju objekta (skladišta, magacini i rezervoari, naftovodi i
gasovodi, stanice za snabdevanje gorivom motornih vozi-
la) mora uz zahtev priloţiti:
1. situacioni plan terena na kome namerava graditi
objekat za koji traţi odobrenje mesta sa ucrtanim gabari
tima već postojećih objekata,
2. tehniĉki opis terena prikazanog na situacionom pla
nu,
3. tehniĉki opis objekta koji namerava graditi i opis te
hnološkog procesa,
4. popis vrsta i koliĉina zapaljivih teĉnosti i gasova ko
je namerava skladištiti ili vršiti promet,
5. dokaz da je izvršeno prilagoĊavanje objekta potre
bama narodne odbrane u skladu sa propisima iz oblasti
narodne odbrane.
Član 30.
Upotrebu objekta iz ĉlana 28. ovog zakona odobrava
organ koji je izdao odobrenje za izgradnju. Odobrenje se
moţe izdati nakon izvršenog tehniĉkog pregleda.
U odobrenju za upotrebu objekta za smeštaj zapalji-
vih teĉnosti i gasova odreĊuje se vrsta i koliĉina ovih ma-
terija.
Komisiju, koja vrši tehniĉki pregled objekta iz stava 1.
ovog ĉlana odreĊuje organ uprave koji je izdao odobrenje
za izgradnju.
U sastav komisije iz stava 3. ovog ĉlana ulazi pred-
stavnik organa uprave nadleţnog za unutrašnje poslove.
IV NADZOR
Član 31.
Nadzor nad sprovoĊenjem zakona u pogledu prometa
i prevoza eksploatacionih materija i proizvodnje, prometa
i prevoza zapaljivih teĉnosti i gasova kao i mera bezbed-
nosti u oblasti prevoza eksplozivnih materija, zapaljivih
teĉnosti i gasova vrši nadleţni opštinski organ za unutra-
šnje poslove, ako ovim zakonom nije drukĉije odreĊeno.
Nadzor nad sprovoĊenjem zakona u pogledu proiz-
vodnje eksplozivnih materija vrši republiĉki organ uprave
nadleţan za unutrašnje poslove odnosno na teritoriji So-
cijalistiĉke Autonomne Pokrajine Vojvodine pokrajinski
organ uprave nadleţan za unutrašnje poslove.
17
V GRUPA
Član 32.
U vršenju nadzora nadleţni organ unutrašnjih poslova
moţe da:
1. naredi da se utvrĊene nepravilnosti otklone u roku
koji on odredi,
2. zabrani dalje rukovanje eksplozivnim materijama,
zapaljivim teĉnostima i gasovima, licima koja nisu struĉno
osposobljena za rukovanje tim materijama,
3. privremeno zabrani vršenje pojedine radnje u vezi
sa proizvodnjom, prometom ili upotrebom eksplozivnih
materija, zapaljivih teĉnosti i gasova, ako u pogledu mes-
ta, vremena i naĉina za obavljanje tih delatnosti nisu is
punjeni propisani uslovi,
4. zabrani organizaciji udruţenog rada da se bavi
proizvodnjom, prometom ili upotrebom eksplozivnih
materija, zapaljivih teĉnosti i gasova, ako utvrdi da su u
organizovanju proizvodnje, prometa ili u naĉinu
korišćenja tih materija uĉinjeni teţi propusti u pogledu
preduzimanja zaštitnih i drugih mera bezbednosti,
5. obustavi izgradnju i rekonstrukciju magacina ili
drugih prostorija za smeštaj eksplozivnih materija, zapa
ljivih teĉnosti i gasova za ĉiju lokaciju, izgradnju ili rekon
strukciju ne postoji saglasnost odnosno odobrenje nadle
ţnog organa - dok se ne pribavi saglasnost odnosno
odobrenje,
6. zabrani proizvodnja i promet eksplozivnih materija,
zapaljivih teĉnosti i gasova, ĉiji sudovi i druga ambalaţa,
pakovanje i oznake nisu u skladu sa zakonom dok se
utvrĊeni nedostaci ne otklone,
7. zabrani upotrebu magacina ili drugih smeštajnih
prostorija koje ne ispunjavaju uslove propisane zakonom
i tehniĉkim normativima,
8. oduzme eksplozivne materije, zapaljive teĉnosti i
gasove pojedincu koji te materije drţi ili upotrebljava pro
tivno zakonu,
9. naredi preduzimanje i drugih propisanih mera u ve
zi sa proizvodnjom, prometom, rukovanjem i ĉuvanjem
eksplozivnih materija, zapaljivih teĉnosti i gasova.
Ţalba protiv rešenja donetog po stavu 1. ovog ĉlana
ne odlaţe izvršenje rešenja.
Organ koji je doneo rešenje, moţe povodom izjavlje-
ne ţalbe da odluĉi da se izvršenje odloţi do donošenja
rešenja po ţalbi, ako oceni da odlaganje izvršenja ne bi
prouzrokovalo štetne posledice po bezbednost ljudi i
imovine.
V KAZNENE ODREDBE
Član 33.
Novĉanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara kazni-
će se za prekršaj organizacija udruţenog rada ili druga
organizacija ako:
1. aparate, ureĊaje i instalacije ne odrţava u isprav
nom stanju (ĉlan 7),
2. se bavi proizvodnjom eksplozivnih materija bez
odobrenja nadleţnog organa (ĉlan 13),
3. objekte u kojima se proizvode i drţe eksplozivne
materije izgradi na mestu i na naĉin suprotno odredbi
ĉlana 14,
4. podigne objekte na mestu za koje nije dobio
odobrenje nadleţnog organa (ĉlan 28),
5. upotrebi objekte za proizvodnju, preradu i smeštaj
zapaljivih teĉnosti i gasova pre izdavanja odobrenja za
upotrebu (ĉlan 30. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog ĉlana kazniće se novĉa-
nom kaznom od 500 do 1.000 dinara i odgovorno lice u
organizaciji udruţenog rada ili drugoj organizaciji.
18
Član 34.
Novĉanom kaznom od 3.600 do 6.000 dinara, kazniće
se za prekršaj organizacija udruţenog rada ili druga or-
ganizacija koja:
1. postupa suprotno odredbi ĉlana 8. ovog zakona,
2. upotrebljenu ambalaţu u kojoj su drţane eksplozi
vne materije, zapaljive teĉnosti i gasovi uskladištava sup
rotno ĉlanu 9. ovog zakona,
3. ne organizuje i ne vrši kontrolu u pogledu uslova i
mera za proizvodnju, promet, drţanje i smeštaj eksplozi
vnih materija i zapaljivih teĉnosti i gasova (ĉlan 10),
4. postupa sa eksplozivnim materijama i zapaljivim
teĉnostima i gasovima suprotno ĉlanu 11. ovog zakona,
5. o proizvedenim eksplozivnim materijama ne vodi ili
neuredno vodi propisanu evidenciju i ako knjiga nije ove-
rena od nadleţnog organa (ĉlan 15),
6. izgradi magacin za smeštaj eksplozivnih materija
suprotno odredbi ĉlana 16. ovog zakona,
7. u tipiziranom prenosnom ili prevoznom kontejner-
skom skladištu drţi veću koliĉinu eksplozivnih materija od
dozvoljene, ili ako isto izgradi i postavi suprotno odredbi
ĉlana 17. ovog zakona,
8. objekte u kojima se proizvode ili drţe eksplozivne
materije ne obezbedi stalnom straţom (ĉlan 18),
9. drţi eksplozivne materije, zapaljive teĉnosti i gaso
ve suprotno odobrenju iz ĉlana 23. i 30. stav 2. ovog za
kona,
10. drţi zapaljive teĉnosti i gasove suprotno odredbi
ĉlana 27. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog ĉlana kazniće se novĉa-
nom kaznom od 360 do 600 dinara i odgovorno lice u
organizaciji udruţenog rada ili drugoj organizaciji.
Član 35.
Novĉanom kaznom od 300 do 600 dinara ili kaznom
zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj pojedinac,
ako:
1. drţi zapaljive teĉnosti i gasove suprotno odredbi
ĉlana 27. ovog zakona,
2. podigne objekat za smeštaj i drţanje zapaljivih teĉ
nosti i gasova na mestu za koje nije dobio odobrenje
nadleţnog organa (ĉlan 28).
VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 36.
Ovlašćuje se republiĉki organ uprave nadleţan za
unutrašnje poslove i republiĉki organ uprave nadleţan za
privredu da u sporazumu sa pokrajinskim organom upra-
ve nadleţnim za unutrašnje poslove i pokrajinskim orga-
nom uprave nadleţnim za privredu u roku od godinu da-
na po stupanju na snagu ovog zakona, donese bliţe pro-
pise o:
1. tehniĉkoj opremljenosti objekata u kojima se proiz
vode eksplozivne materije, zaštitnim merama bezbednos
ti i uslovima smeštaja,
2. uslovima, programu i naĉinu polaganja ispita za
struĉno osposobljavanje radnika koji rukuju eksplozivnim
materijama,
3. struĉnoj spremi radnika koji pade na proizvodnji i
prometu eksplozivnih materija,
4. drţanju i smeštaju zapaljivih teĉnosti i gasova,
5. obrascu knjige za voĊenje evidencije o proizvede
nim eksplozivnim materijama.

Do donošenja propisa iz taĉke 4. stav 1. ovog ĉlana,
primenjivaće se kao republiĉki propisi:
1. Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive teĉ-
nosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih teĉnosti
(„Sluţbeni list SFRJ", broj 20/71),
2. Pravilnik o smeštaju i drţanju ulja za loţenje („Slu
ţbeni list SFRJ", broj 35/67),
3. Pravilnik o izgradnji postrojenja za teĉni naftni gas i
0 uskladištenju i pretakanju teĉnog naftnog gasa
(.Sluţbeni list SFRJ", broj 24/71).
4. Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gori
vom motornih vozila i o uskladištenju i pretakanju goriva
(..Sluţbeni list SFRJ", broj 24/71),
Član 37.
Odredbe ĉlanova 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 11, 12, 13. sta-
vovi 1. i 2. ĉlanova 14, 17, 18, 20, 24, 27, 33. stav 1. taĉ-
ke 2. i 3. i stav 2, ĉlana 34. stav 1. taĉke 1, 2, 4, 7, 8. i 10.
1 stavovi 2. i 3. i ĉlana 35. stav 1. taĉke 1.
primenjivaće
V GRUPA
se, na osnovu ĉlana 300. stav 1. taĉka 1. Ustava Socijali-
stiĉke Republike Srbije, na celoj teritoriji Socijalistiĉke
Republike Srbije.
Odredbe ĉlana 7, 10, 13. stavovi 3. i 4, ĉlanova 15,
16, 19. 21, 22, 23, 25, 26, 28, 29, 30, 31, 32, 33. stav 1.
taĉke 1, 4. i 5, ĉlana 34. stav 1. taĉke 3, 5, 6, i 9, ĉlana
35. stav 1. taĉka 2. i ĉlana 36. primenjivaće se, u smislu
ĉlana 301. Ustava Socijalistiĉke Republike Srbije, na teri-
toriji Socijalistiĉke Republike Srbije van teritorija socijalis-
tiĉkih autonomnih pokrajina i na teritoriji Socijalistiĉke
Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Član 38.
Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana ob-
javljivanja u „Sluţbenom glasniku Socijalistiĉke Republike
Srbije".
19

ZAKON
O TRANSPORTU, DISTRIBUCIJI I
KORIŠĆENJU PRIRODNOG GASA
("SI. glasnik RS", br. 66/91, 53/93, 48/94. i 12/96)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Transport, distribucija i korišćenje prirodnog gasa kao
dobra od opšteg interesa, vrši se u skladu sa ovim zako-
nom i drugim propisima kojima se ureĊuje obavljanje
delatnosti transporta i distribucije prirodnog gasa.
Član 2.
Transportom prirodnog gasa, u smislu ovog zakona,
smatra se transport gasa sistemom gasovoda primopre-
dajnih stanica na ulazu u gasovodni sistem do gasno-
distributivne mreţe u naseljenim mestima i potrošaĉa
direktno prikljuĉenih na gasovod, zakljuĉno sa mernore-
gulacionom stanicom.
Distribucijom prirodnog gasa, u smislu ovog zakona,
smatra se distribucija prirodnog gasa od mernoregulacio-
ne stanice, cevovodima gasno-distributivne mreţe u na-
seljenim mestima, instalacijama potrošaĉa direktno prik-
ljuĉenih na gasovod i spojenim vodovima u okviru te
mreţe do unutrašnjih gasnih instalacija potrošaĉa.
Gasovodom, u smislu ovog zakona, smatraju se pod-
zemni, nadzemni i podvodni cevovodi i objekti, ureĊaji i
postrojenja koji su njihovi sastavni delovi (u daljem tek-
stu: gasovodi), koji sluţe za transport i distribuciju prirod-
nog gasa.
Potrošaĉima prirodnog gasa, u smislu ovog zakona,
smatraju se svi korisnici prirodnog gasa ĉiji su objekti
prikljuĉeni za gasovod.
Objektima potrošaĉa prirodnog gasa, u smislu ovog
zakona, smatra se instalacija, gasni aparati, ureĊaji i pos-
trojenja.
Unutrašnjom gasnom instalacijom potrošaĉa prirod-
nog gasa, u smislu ovog zakona, smatra ce instalacija
koja poĉinje iza glavnog zapornog cevnog zatvaraĉa na
gasno-distributivnoj mreţi, a završava ce na vrhu kanala
za odvod produkata sagorevanja u atmosferu.
Član 3.
Objekti, ureĊaji, cevovodi i postrojenja za transport i
distribuciju prirodnog gasa ĉine jedinstven tehniĉko-
tehnološki gasovodni sistem Republike.
Tehniĉko jedinstvo gasovodnog sistema Republike,
ostvaruje ce povezivanjem objekata za transport i distri-
buciju prirodnog gasa.
Tehnološko jedinstvo gasovodnog sistema Republike
ostvaruje se kroz zajedniĉki i koordinirani rad postrojenja,
ureĊaja i objekata za transport i distribuciju prirodnog
gasa, jedinstveno upravljanje, razmenu prirodnog gasa,
kao i obezbeĊivanje propisanog radnog pritiska prirodnog
gasa.
Član 4.
Objekti, ureĊaji, postrojenja i cevovod iz ĉlana 2. stav
5. i ĉlana 3. ovog zakona, grade ce, koriste i odrţavaju u
skladu sa propisima; standardima i tehniĉkim normativi-
ma koji ce odnose na tu vrstu objekata, kao i propisima
kojima su utvrĊeni uslovi u pogledu zaštite od poţara i
zaštite ţivotne sredine i svojim radom ne smeju ugroţa-
vati bezbednost ljudi, objekata i imovine.
V GRUPA
Član 5
Nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih
za njegovo sprovoĊenje i opštih akata, standarda, tehniĉ-
kih normativa i normi kvaliteta koja se odnose na projek-
tovanje, graĊenje, odnosno rekonstrukciju, odrţavanje i
korišćenje gasovoda, objekata, ureĊaja i postrojenja, kao
i na kvalitet isporuke prirodnog gasa, vrši ministarstvo
nadleţno za poslove odgovarajuće inspekcije na naĉin i
po postupku utvrĊenim zakonom.
II OBAVLJANJE DELATNOSTI TRANSPORTA I
DISTRIBUCIJE PRIRODNOG GASA
Član 6.
Preduzeća koja obavljaju delatnost transporta, odno-
sno distribucije prirodnog gasa organizuju se i posluju
kao javna preduzeća, osim preduzeća koja za obavljanje
tih delatnosti osniva strano lice sa domaćim licem u skla-
du sa propisima kojima se ureĊuju strana ulaganja.
ObezbeĊivanje zaštite javnog interesa u preduzećima
koja se za obavljanje delatnosti transporta, odnosno dis-
tribucije prirodnog gasa osnivaju kao javna preduzeća,
vrši se davanjem saglasnosti ministarstva nadleţnog za
poslove energetike na odredbe statuta koje se odnose na
obavljanje delatnosti od javnog interesa.
Član 7.
Preduzeća iz ĉlana 6. stava 1. ovog zakona duţna su
da obezbede trajno i nesmetano snabdevanje potrošaĉa
prirodnim gasom u pogledu koliĉine i kvaliteta, u skladu
sa zakonom, opštim uslovima o isporuci prirodnog gasa,
energetskim bilansom i ugovorima.
Član 8.
Poslove tehniĉkog rukovoĊenja nad funkcionisanjem
gasovodnog sistema Republike i rukovoĊenja pogonom
sistema, odnosno delom tog sistema, moţe obavljati di-
plomirani inţenjer odgovarajuće struke sa tri godine rad-
nog iskustva na poslovima rukovoĊenja nad gasovodnim
sistemom odnosno rukovoĊenja pogonom ili delovima
gasovodnog sistema i poloţenim struĉnim ispitom.
Poslove rukovanja gasnim ureĊajima ili postrojenjima
gasovoda moţe obavljati lice, koje ima IV stepen struĉne
spreme, odnosno obrazovanje koje odgovara tom stepe-
nu struĉne spreme odgovarajuće tehniĉke struke, sa rad-
nim iskustvom od najmanje dve godine na poslovima
rukovanja gasnim ureĊajima ili postrojenjima i poloţenim
struĉnim ispitom.
Poslove odrţavanja gasnih ureĊaja, postrojenja ga-
sovoda ili unutrašnjih gasnih instalacija moţe obavljati
lice koje ima najmanje III stepen struĉne spreme, odnos-
no obrazovanje koje odgovara tom stepenu struĉne
spreme, odgovarajuće tehniĉke struke sa radnim iskus-
tvom od najmanje dve godine na poslovima odrţavanja
gasnih ureĊaja, postrojenja ili unutrašnjih gasnih instala-
cija i poloţenim struĉnim ispitom.
Član 9.
Struĉni ispit za poslove iz ĉlana 8. ovog zakona pola-
ţe se pred komisijom koju obrazuje ministarstvo nadleţ-
no za poslove energetike.
Propise o programu i naĉinu polaganja struĉnih ispita
iz stava 1. ovog ĉlana, donosi ministarstvo nadleţno za
poslove energetike i ministarstvo nadleţno za poslove
prosvete.
21
V GRUPA
III IZGRADNJA, ZAŠTITA I ODRŢAVANJE
GASOVODA
Član 10.
Izgradnja gasovoda vrši se na naĉin i pod uslovima
utvrĊenim propisima kojima se ureĊuje izgradnja objeka-
ta, u skladu sa tehniĉkim uslovima i normativima kojima
se obezbeĊuje nesmetan i bezbedan transport i distribu-
cija prirodnog gasa i zaštita ljudi, imovine i objekata od
poţara, odnosno eksploatacije i havarije.
Tehniĉkim uslovima i normativima za projektovanje i
izgradnju gasovoda za transport i distribuciju prirodnog
gasa, ureĊuje ce naroĉito: uslovi i naĉin trasiranja i pola-
ganja gasovoda, uslovi i naĉin ukrštanja i pribliţavanja
gasovoda sa elektriĉnim instalacijama, putevima, ţelez-
niĉkim i tramvajskim prugama, dozvoljeni radni pritisak
gasa, vrste cevi kroz koje se vrši transport i distribucija
gasa; naĉin i uslovi postavljanja cevi i zaštita od korozije
cevi, i ispitivanje gasovoda i merno regulativnih stanica.
Tehniĉke uslove i normativne iz stava 2. ovog ĉlana,
propisuje ministarstvo nadleţno za poslove energetike,
ukoliko ti uslovi i normativi nisu utvrĊeni drugim propisi-
ma.
Član 11.
Odobrenje za izgradnju, odnosno rekonstrukciju
magistralnih gasovoda i gasovoda za meĊunarodni
transport izdaje ministarstvo nadleţno za poslove
energetike. Član 12.
Ako u izgradnji gasovoda uĉestvuju
potrošaĉi prirodnog gasa ulaganjem finansijskih
sredstava, prava i obaveze tih potrošaĉa i preduzeća
koje obavlja delatnost transporta, odnosno distribucije
prirodnog gasa utvrĊuje se ugovorom kojim se ureĊuje
naroĉito: uslovi i naĉin izgradnje gasovoda, troškovi i
naĉin obezbeĊivanja sredstava za tu izgradnju, kao i
prava po osnovu njihovog uĉešća u finansiranju
izgradnje gasovoda u skladu sa posebnim zakonom.
Ukoliko je investitor gasovoda drugo pravno lice ili fi-
ziĉko lice, preduzeće koje obavlja delatnost transporta,
odnosno distribucije prirodnog gasa preuzima gasovod u
svoje osnovno sredstvo, o ĉemu to preduzeće i investitor
zakljuĉuju ugovor, kojim se, pored ostalog utvrĊuje i pra-
vo investitora na udeo u ukupnom kapitalu preduzeća,
odnosno druga prava, u skladu sa posebnim zakonom.
Član 13.
Zabranjena je izgradnja objekata i izvoĊenje drugih
radova, ispod, nad i pored gasovoda kojima se narušava
nesmetan i bezbedan transport i distribucija gasa ili se
ugroţava bezbednost ljudi i imovine.
Ako je izvoĊenje radova iz stava 1. ovog ĉlana
neophodno i ima privremeni karakter, preduzeće koje
obavlja delatnost transporta, odnosno distribucije
prirodnog gasa duţno je da izda saglasnost za izvoĊenje
tih radova u roku od 15 dana od dana podnošenja
zahteva, kojom se odreĊuju i zaštitne mere za izvoĊenje
tih rScbšteove preduzimanja utvrĊenih zaštitnih mera snosi
izvoĊaĉ radova.
Član 14.
Preduzeće, koje obavlja delatnost transporta, odnos-
no distribucije prirodnog gasa, duţno je da redovno vrši
kontrolu i odrţavanje gasovoda o ĉemu vodi posebnu
evidenciju.
Preduzeće iz stava 1. ovog ĉlana moţe da poveri
obavljanje poslova odrţavanja gasovoda drugom predu-
zeću ili pravnom licu, odnosno preduzetniku, koje je upi-
sano u sudski registar za obavljanje poslova odrţavanja
gasovoda i ima odgovarajuće ureĊaje i opremu za obav-
22
ljanje tih poslova, kao i najmanje tri zaposlena lica koja
ispunjavaju uslove iz ĉlana 8. ovog zakona.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog ĉlana utvrĊuje mi-
nistarstvo nadleţno za poslove energetike.
IV PRIKLJUĈENJE OBJEKATA POTROŠAĈA
PRIRODNOG GASA NA GASOVOD
Član 15.
Za prikljuĉenje novih objekata potrošaĉa prirodnog
gasa na gasovod ili za povećanje potrošnje prirodnog
gasa postojećih potrošaĉa pribavlja se energetska sagla-
snost koja sadrţi energetske i tehniĉke uslove.
Energetskim uslovima odreĊuje se maksimalna ĉaso-
vna potrošnja prirodnog gasa i radni pritisak na koji se
prikljuĉuju objekti potrošaĉa prirodnog gasa, a za predu-
zeća i moguća godišnja potrošnja prirodnog gasa.
Tehniĉkim uslovima za prikljuĉenje odreĊuje se, u
skladu sa standardima i tehniĉkim normativima, kao i
Opštim uslovima o isporuci gasa, vrsta, naĉin i mesto
prikljuĉenja objekata novog potrošaĉa na gasovod.
Član 16.
Energetsku saglasnost za prikljuĉenje objekata
potrošaĉa prirodnog gasa, u smislu ĉlana 15. ovog
zakona, daje preduzeće na ĉiji se gasovod prikljuĉuju
objekti potrošaĉa prirodnog gasa.
Preduzeće iz stava 1. ovog ĉlana duţno je da reše-
njem izda energetsku saglasnost ako su ispunjeni ener-
getski i tehniĉki uslovi za prikljuĉenje objekta u roku od
30 dana od dana podnošenja zahteva.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog ĉlana moţe se izjaviti
ţalba ministarstvu nadleţnom za poslove energetike, u
roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Član 17.
Ako se gradi novi ili rekonstruiše postojeći objekat koji
treba snabdevati prirodnim gasom, ili koji povećava
potrošnju, odnosno koliĉinu prirodnog gasa, saglasnost iz
ĉlana 15. ovog zakona mora se pribaviti pre izdavanja
odobrenja za izgradnju.
Član 18.
Energetsku saglasnost u smislu ĉlana 15. ovog zako-
na, nije duţan da pribavlja postojeći potrošaĉ, ako u
svom objektu koji je već prikljuĉen na gasovod, izvodi
radove na zameni instalacija zbog njihove dotrajalosti,
odnosno ako izvodi radove na ugraĊivanju ili zameni pos-
tojećih ureĊaja ili druge sliĉne radove kojima se ne pove-
ćava potrošnja prirodnog gasa.
U sluĉaju iz stava 1. ovog ĉlana, postojeći potrošaĉ je
duţan da pribavi tehniĉke uslove za izvoĊenje radova,
koji se izdaju u skladu sa propisanim tehniĉkim normati-
vima.
Preduzeće na ĉiji se gasovod prikljuĉuje unutrašnja
gasna instalacija potrošaĉa, duţno je da izda tehniĉke
uslove iz stava 2. ovog ĉlana u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva.
Član 19.
Preduzeće, na ĉiji se gasovod prikljuĉuje unutrašnja
gasna instalacija potrošaĉa, duţno je da najkasnije u
roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za priklju-
ĉenje, prikljuĉi na gasovod unutrašnju gasnu instalaciju,
ako su ispunjeni uslovi iz energetske saglasnosti i ako
unutrašnja gasna instalacija potrošaĉa ispunjava propi-
sane tehniĉke uslove.

Ispunjenost propisanih tehniĉkih uslova unutrašnjih
gasnih instalacija utvrĊuje preduzeće iz stava 1. ovog
ĉlana.
Zabranjeno je potrošaĉima da samovlasno prikljuĉuju
na gasovod svoje unutrašnje gasne. instalacije.
Ukoliko preduzeće i pored ispunjenja uslova iz stava
1. ovog ĉlana ne prikljuĉi unutrašnju gasnu instalaciju
potrošaĉa u propisanom roku, potrošaĉ moţe traţiti pri-
nudno izvršenje u skladu sa posebnim zakonom.
Član 20.
Ako objekti potrošaĉa prirodnog gasa koje treba prik-
ljuĉiti na gasovod, ne ispunjavaju propisane tehniĉke
uslove moţe se privremeno odbiti prikljuĉenje i odrediti
rok u kome je potrošaĉ duţan da otkloni nedostatke.
Ako nadleţni inspektor, na zahtev potrošaĉa, ustanovi
da objekti iz stava 1. ovog ĉlana ispunjavaju propisane
tehniĉke uslove, preduzeće na ĉiji se gasovod prikljuĉuju
objekti potrošaĉa prirodnog gasa, duţno je da prikljuĉi
objekat potrošaĉa na gasovod.
U sluĉaju iz stava 2. ovog ĉlana preduzeće odgovara
za štetu koju je potrošaĉ pretrpeo zbog odbijanja priklju-
ĉenja objekta na gasovod.
V IZVOĐENJE, ZAŠTITA I ODRŢAVANJE
UNUTRAŠNJIH GASNIH INSTALACIJA
Član 21.
Izgradnja i korišćenje unutrašnjih gasnih instalacija
vrši se u skladu sa tehniĉkim normativima i uslovima za
unutrašnje gasne instalacije.
Tehniĉkim normativima i uslovima za projektovanje,
izgradnju i upotrebu unutrašnjih gasnih instalacija ureĊuje
se naroĉito: cevna instalacija, kućni prikljuĉci, vrste prik-
ljuĉnih vodova, postavljanje gasnih aparata, odvod pro-
dukata sagorevanja i dovod sveţeg vazduha, ispitivanje i
puštanje unutrašnje gasne instalacije u rad.
Tehniĉke normative i uslove iz stava 2. ovog ĉlana
propisuje ministarstvo nadleţno za poslove energetike,
ako ti uslovi i normativi nisu utvrĊeni drugim propisima.
Član 22.
Preduzeće na ĉiji su gasovod prikljuĉene unutrašnje
gasne instalacije, duţno je da vrši kontrolu tehniĉke is-
pravnosti unutrašnjih gasnih instalacija u skladu sa tehni-
ĉkim propisima i standardima koji se odnose na unutraš-
nje gasne instalacije.
Preduzeće iz stava 1. ovog ĉlana duţno je da odrţa-
va unutrašnje gasne instalacije, osim gasnih aparata, ako
odrţavanje unutrašnjih gasnih instalacija ne obavlja sam
potrošaĉ.
Poslove odrţavanja unutrašnjih gasnih instalacija pot-
rošaĉ moţe da obavlja sam ako ima odgovarajuće ureĊa-
je i opremu i najmanje tri zaposlena lica koja ispunjavaju
uslove iz ĉlana 8. ovog zakona.
Preduzeće iz stava 1. ovog ĉlana moţe obavljanje
poslova odrţavanja unutrašnjih gasnih instalacija da po-
veri preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno predu-
zetniku ako ispunjava uslove iz ĉlana 14. stav 2. ovog
zakona.
Ispunjenost uslova iz stava 3. i 4. ovog ĉlana utvrĊuje
ministarstvo nadleţno za poslove energetike.
Troškove odrţavanja unutrašnjih gasnih instalacija
snosi potrošaĉ.
Član 23.
O izvršenoj kontroli ispravnosti i o izvedenim radovi-
ma na odrţavanju unutrašnjih gasnih instalacija, predu-
zeće, odnosno potrošaĉ vodi posebnu evidenciju.
V GRUPA
Član 24.
U sluĉaju oštećenja unutrašnjih gasnih instalacija pot-
rošaĉ je duţan da bez odlaganja preduzme mere neop-
hodne zaštite odreĊene tehniĉkim propisima i standardi-
ma iz ĉlana 22. stav 1. ovog zakona i da o tome obavesti
preduzeće na ĉiji su gasovod prikljuĉeni njegovi objekti.
Član 25.
Preduzeće na ĉiji su gasovod prikljuĉene unutrašnje
gasne instalacije, duţno je da:
1) organizuje neprekidno deţurstvo za hitne
intervencije na unutrašnjim gasnim instalacijama;
2) na zahtev potrošaĉa odmah izvrši kontrolu, odnos
no popravku dela unutrašnjih gasnih instalacija;
3) vrši pregled tehniĉke ispravnosti unutrašnjih gasnih
instalacija najmanje jednom godišnje, i
4) odmah prekine isporuku gasa ukoliko osnovano
sumnja u ispravnost ili ukoliko utvrdi nepravilnosti na ga
snim instalacijama, takvog obima da predstoji neposred
na opasnost po ţivot ljudi i imovinu, koja bi nastala da
ljom isporukom gasa.
VI ISPORUKA PRIRODNOG GASA
1. Ugovor o isporuci prirodnog gasa
Član 26.
Prirodni gas se isporuĉuje na osnovu ugovora.
Ugovor o isporuci prirodnog gasa zakljuĉuje se u pi-
smenoj formi na odreĊeno ili neodreĊeno vreme u skladu
sa Opštim uslovima o isporuci prirodnog gasa i tarifnim
sistemom.
Ugovor iz stava 2. ovog ĉlana sadrţi naroĉito: naziv i
adresu ugovornih strana; koliĉinu, kvalitet i cenu prirod-
nog gasa; naĉin isporuke; mesto predaje i merenja; naĉin
obraĉuna i plaćanja; obaveze ugovornih strana u pogledu
kontrole i odrţavanja i troškova kontrole i odrţavanja
unutrašnjih gasnih instalacija; obavezu potrošaĉa da teh-
niĉkoj sluţbi preduzeća omogući pregled i kontrolu unut-
rašnjih gasnih instalacija; obavezu potrošaĉa da se pridr-
ţava tehniĉkog uputstva za korišćenje gasa; odgovornost
za priĉinjenu štetu i odgovornost za neispunjavanje ili
neuredno ispunjavanje obaveza iz ugovora i sluĉajeve i
uslove u kojima se ne moţe ograniĉiti ili obustaviti ispo-
ruka prirodnog gasa.
Otkazni rok ugovora zakljuĉenog na odreĊeno vreme
je 60 dana.
2. Opšti uslovi o isporuci prirodnog gasa
Član 27.
Opštim uslovima o isporuci prirodnog gasa (u daljem
tekstu: opšti uslovi) ureĊuju se naroĉito:
1) uslovi i naĉin davanja saglasnosti za prikljuĉenje
novih objekata potrošaĉa prirodnog gasa i davanje sa
glasnosti za povećanje potrošnje prirodnog gasa kod
postojećih potrošaĉa;
2) uslovi pod kojima se objekti potrošaĉa prirodnog
gasa prikljuĉuju na gasovod;
3) uslovi, naĉin i rokovi zakljuĉivanja ugovora o ispo
ruci prirodnog gasa, mesto predaje i merenja gasa, oba
veze isporuĉioca o kontinuiranom snabdevanju potrošaĉa
kvalitetnim gasom i obaveze potrošaĉa u vezi sa preuzi
manjem prirodnog gaća;
4) naĉin obraĉuna i uslovi plaćanja prirodnog gasa,
popusti i bonifikacije, kao i visina ugovorene kazne za
23
V GRUPA
sluĉaj neuredne i neredovne isporuke i preuzimanja pri-
rodnog gasa i neurednog plaćanja isporuĉenog prirodnog
gasa;
5) mere koje ce preduzimaju u sluĉaju poremećaja u
gasovodnom sistemu radi spreĉavanja daljeg širenja po
remećaja i obustave isporuke prirodnog gasa;
6) uslovi i naĉin obustave isporuke prirodnog gasa
potrošaĉima;
7) uslovi i naĉin racionalne potrošnje i štednje prirod
nog gasa;
8) naĉin utvrĊivanja koliĉine neovlašćeno utrošenog
prirodnog gasa i naĉin obraĉuna i naplate te koliĉine pri
rodnog gasa;
9) uslovi i naĉin, mere i redosled ograniĉenja isporuke
kao i planovi štednje i racionalne potrošnje prirodnog
gasa u sluĉaju smanjenja mogućnosti isporuke prirodnog
gasa;
10) objekti potrošaĉa kojima se ne moţe obustaviti
isporuka prirodnog gasa zbog neizvršenih obaveza za
isporuĉeni prirodni gas ili u drugim sluĉajevima;
11) naĉin ureĊivanja meĊusobnih odnosa izmeĊu is-
poruĉioca prirodnog gasa i potrošaĉa kojima ce ne moţe
obustaviti isporuka prirodnog gasa;
12) merenje isporuĉenog prirodnog gasa;
13) naĉin obaveštavanja potrošaĉa kada nastane si
tuacija u sluĉajevima iz taĉ. 5, 6, 7, 9. i 10. ovog ĉlana.
Opšte uslove o isporuci prirodnog gasa donosi Vlada
Republike Srbije.
3. Obustava isporuke prirodnog gasa
Član 28.
Isporuka prirodnog gasa moţe se obustaviti potroša-
ĉu u sluĉaju:
1) ako koristi prirodni gas bez saglasnosti ili mimo
mernih ureĊaja ili je potrošaĉ prirodnog gasa samostalno
prikljuĉio svoje unutrašnje gasne instalacije na gasovod;
2) ako onemogući pravilno registrovanje utrošenog
prirodnog gasa;
3) ako troši prirodni gas suprotno uslovima koji su ut
vrĊeni u izdatoj saglasnosti, odnosno ugovoru o isporuci
prirodnog gasa;
4) ako objekat potrošaĉa prirodnog gasa ne ispunjava
propisane tehniĉke uslove i ugroţava ţivot ljudi i imovi
nu;
5) ako svojim objektima ometa normalnu isporuku pri
rodnog gasa drugim potrošaĉima;
6) ako to zahteva potrošaĉ u skladu sa ugovorom;
7) ako preko svoje instalacije bez odobrenja preduze-
ća dozvoli drugom potrošaĉu potrošnju prirodnog gasa;
8) ako se ne pridrţava tehniĉkog uputstva preduzeća
o naĉinu korišćenja gasa;
9) ako neovlašćeno vrši opravke ili zamenu delova
unutrašnjih gasnih instalacija;
10) ako ne izvršava obavezu za isporuĉeni priro
dni gas u propisanom, odnosno ugovorenom roku;
11) ako uskrati ili onemogući ovlašćenim licima pris
tup do mernih ureĊaja, odnosno do unutrašnjih gasnih
instalacija;
12) ako u sluĉaju štednje i racionalne potrošnje priro
dnog gasa ne poštuje i nesprovodi propisane mere.
U sluĉajevima iz taĉ, 5, 7, 10, 11, i 12. stav 1. ovog
ĉlana, preduzeće koje obavlja delatnost transporta odno-
24
sno distribucije prirodnog gasa duţno je da prethodno
pismeno upozori potrošaĉa na nedostatke, odnosno nei-
spravnosti, zbog kojih mu se moţe obustaviti isporuka
prirodnog gasa i da odredi rok za otklanjanje nedostata-
ka, odnosno nepravilnosti u skladu sa opštim uslovima.
4. Ograniĉenje isporuke prirodnog gasa
Član 29.
Ako se zbog nepredviĊenih okolnosti mogućnost
transporta odnosno distribucije prirodnog gasa toliko
smanji da je ugroţena stabilnost snabdevanja potrošaĉa
prirodnim gasom preduzimaju se mere ograniĉenja i
primenjuje redosled i naĉin isporuke prirodnog gasa u
skladu sa opštim uslovima.
Član 30.
Odluka o ograniĉenju isporuke prirodnog gasa donosi
se, u skladu sa planovima selektivnog ograniĉenja pot-
rošnje prirodnog gasa.
Planove iz stava 1. ovog ĉlana donosi preduzeće na
ĉiji su gasovod prikljuĉeni objekti potrošaĉa prirodnog
gasa, u skladu sa opštim uslovima, i na osnovu jedins-
tvenih kriterijuma za raspodelu raspoloţivih koliĉina
prirodnog gasa za sve potrošaĉe, a na naĉin kojim se
obezbeĊuje ravnopravan poloţaj svih potrošaĉa.
Planove selektivnog ograniĉenja potrošnje prirodnog
gasa, preduzeće je duţno da donese najkasnije u roku
od 15 dana od dana donošenja energetskog bilansa za
tekuću godinu.
Član 31.
Odluku o ograniĉenju isporuke objavljuje se u sreds-
tvima javnog informisanja.
Preduzeće koje obavlja delatnost transporta, odnosno
distribucije prirodnog gasa duţno je da u skladu sa krite-
rijumima iz ĉlana 27. stav 1. taĉka 9. ovog zakona, utvrdi
procente smanjenja isporuke, odnosno potrošnje priro-
dnog gasa za svoje potrošaĉe i o tome ih, sredstvima
javnog informisanja, obavestiti najkasnije u roku od 24
ĉasa pre poĉetka primene odluke o ograniĉenju isporu-
ke gasa.
Potrošaĉ je duţan da uskladi potrošnju prirodnog
gasa sa utvrĊenim procentima iz stava 2. ovog ĉlana, s
tim što su veliki potrošaĉi duţni da saĉine, bez odlaganja
meseĉne i sedmodnevne planove štednje i racionalne
potrošnje prirodnog gasa.
Član 32.
Ako se potrošnja prirodnog gasa ne uskladi sa plano-
vima selektivnog ograniĉenja potrošnje i planom raspode-
le prirodnog gasa, preduzeće koje obavlja delatnost tran-
sporta, odnosno distribucije prirodnog gasa duţno je da pre-
duzme mere za odrţavanje planske potrošnje prirodnog
gasa, ukljuĉujući i primenu mera privremene obustave
isporuke prirodnog gasa velikim potrošaĉima, odnosno
grupama potrošaĉa koji se ne pridrţavaju planiranog
ograniĉenja.
U sluĉaju iz stava 1. ovog ĉlana preduzeće koje obav-
lja delatnost transporta, odnosno distribucije prirodnog
gasa duţno je da sredstvima javnog informisanja, bez
odlaganja, obavesti potrošaĉe o razlozima zbog kojih je
došlo do privremene obustave isporuke prirodnog gasa,
kao i ministarstvo nadleţno za poslove energetike.
Član 33.
Ako u sluĉaju ograniĉenja potrošnje gasa, preduzete
mere ne daju oĉekivane rezultate, Vlada Republike Srbije
moţe propisati posebne mere za ograniĉenje potrošnje
prirodnog gasa.

VII TARIFNI SISTEM I ENERGETSKI BILANS
Član 34.
Tarifinim sistemom za prodaju prirodnog gasa utvrĊu-
ju se naroĉito:
1) kategorija potrošnje, odnosno potrošaĉa za koje se
odreĊuju tarifni stavovi;
2) naĉela i kriterijumi za odreĊivanje tarifnih stavova;
3) naĉin utvrĊivanja obraĉunskih elemenata na koje
se primenjuju tarifni stavovi.
Tarifni sistem donosi javno preduzeće osnovano za
obavljanje delatnosti istraţivanja, proizvodnje, prerade i
prometa nafte i prirodnog gasa, na naĉin propisan zako-
nom.
Član 35.
Energetski bilans proizvodnje i potrošnje prirodnog
gasa Republike sadrţi naroĉito podatke o: proizvodnji i
potrošnji prirodnog gasa; odnosno nabavci, uvozu, izvo-
zu, višku ili manjku prirodnog gasa kao i naĉin i mere za
ostvarivanje bilansa Republike.
Energetski bilans Republike donosi preduzeće iz ĉla-
na 34. stav 2. ovog zakona, najkasnije do 15. decembra
tekuće godine za narednu godinu.
Član 36.
Opšti uslovi o isporuci prirodnog gasa i Tarifni sistem
za prodaju prirodnog gasa objavljuju se u „Sluţbenom
glasniku Republike Srbije".
VIII KAZNENE ODREDBE
Član 37.
Novĉanom ka2nom od 30.000 do 150.000 novih dinara,
kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno
lice koje je potrošaĉ prirodnog gasa, ako:
prikljuĉi svoj objekat na gasovod isporuĉioca ili pove-
ća potrošnju prirodnog gasa bez energetske saglasnosti
(ĉlan 15. stavi);
samovlasno prikljuĉi svoje unutrašnje gasne instala-
cije na gasovod isporuĉioca (ĉlan 19. stav 3);
odrţava unutrašnje gasne instalacije, a ne ispunjava
propisane uslove (ĉlan 22. stav 3);
odrţava unutrašnje gasne instalacije, a ne vodi po-
sebnu evidenciju o izvedenim radovima na odrţavanju
(ĉlan 23);
ne uskladi koliĉinu potrošnje prirodnog gasa sa doz-
voljenim koliĉinama i ne saĉini meseĉne i sedmodnevne
planove štednje i racionalne potrošnje (ĉlan 31. stav 3).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog ĉlana, kazniće
se i odgovorno lice u preduzeću ili pravnom licu novĉa-
nom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara.
Član 38.
Novĉanom kaznom od 30.000 do 150.000 novih dina-
ra, kazniće se za privredni prestup preduzeće koje obav-
lja delatnost transporta, odnosno distribucije prirodnog
gasa, ako:
1) ne obezbedi trajno i nesmetano snabdevanje pot
rošaĉa prirodnog gasa u pogledu koliĉina i kvaliteta u
skladu sa zakonom, opštim uslovima i ugovorom (ĉlan 7);
2) ne vrši kontrolu i odrţavanje gasovoda i ne vodi
posebnu evidenciju o tome na propisan naĉin (ĉlan 14.
stav 1);
3) odrţavanje gasovoda poveri subjektu koji ne
ispunjava propisane uslove (ĉlan 14. stav 2);
4) ne vrši kontrolu tehniĉke ispravnosti i odrţavanje
unutrašnjih gasnih instalacija na propisan naĉin (ĉlan 22.
V GRUPA
5) poveri odrţavanje unutrašnjih gasnih instalacija sub
jektu koji ne ispunjava propisane uslove (ĉlan 22. stav 4);
6) ne vodi posebnu evidenciju o kontroli ispravnosti i
0 izvedenim radovima na odrţavanju unutrašnjih gasnih
instalacija (ĉlan 23);
7) ne organizuje neprekidno deţurstvo za hitne inter
vencije (ĉlan 25. taĉka 1);
8) na zahtev potrošaĉa ne izvrši odmah kontrolu, od
nosno popravku dela unutrašnjih gasnih instalacija (ĉlan
25. taĉka 2);
9) ne vrši godišnje preglede ispravnosti unutrašnjih
gasnih instalacija (ĉlan 25. taĉka 3);
10) ne prekine isporuku prirodnog gasa kad se za to
steknu propisani uslovi (ĉlan 25. taĉka 4).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog ĉlana, kazniće
se i odgovorno lice u preduzeću novĉanom kaznom od
1.000 do 10.000 dinara.
Član 39.
Novĉanom kaznom od 20.000 do 130.000 novih dina-
ra, kazniće se za privredni prestup preduzeće koje obav-
lja delatnost transporta, odnosno distribucije prirodnog
gasa, ako:
1) ne donese planove selektivnog ograniĉenja potroš
nje prirodnog gasa u propisanom roku (ĉlan 30. stav 2. i 3);
2) ne preduzima mere za odrţavanje planske potroš
nje prirodnog gasa (ĉlan 32. stav 1);
3) ne donese energetski bilans proizvodnje i potrošnje
prirodnog gasa Republike u propisanom roku (ĉlan 35.
stav 2).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog ĉlana, kazniće
se i odgovorno lice u preduzeću novĉanom kaznom od
1.000 do 10.000 novih dinara.
Član 40.
Novĉanom kaznom od 15vQ00do 100.000 novih dina-
ra, kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo
pravno lice, ako:
1) gradi objekte ili izvodi druge radove ispod, nad i
pored gasovoda kojima se narušava nesmetan i bezbedan
transport i distribucija gasa ili se ugroţava bezbednost ljudi
1 imovine (ĉlan 13. stav 1);
2) izvodi neophodne radove bez saglasnosti preduze-
ća koje obavlja delatnost transporta, odnosno distribucije
prirodnog gasa (ĉlan 13. stav 2).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog ĉlana, kazniće
se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu
novĉanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara.
Član 41.
Novĉanom kaznom od 10.000 do 100.000 novih dina-
ra, kazniće se za privredni prestup preduzeće koje obav-
lja delatnost transporta, odnosno distribucije prirodnog
gasa, ako:
1) ne prikljuĉi objekat potrošaĉa na gasovod nakon
nalaza nadleţnog inspektora da ti objekti ispunjavaju pro
pisane uslove (ĉlan 20. stav 2);
2) obustavi isporuku prirodnog gasa, a prethodno ne
upozori potrošaĉa na nedostatke i ne odredi mu rok za
otklanjanje tih nedostataka (ĉlan 28. stav 2).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog ĉlana, kazniće
se i odgovorno lice u preduzeću novĉanom kaznom od
1.000 do 10.000 novih dinara.
Član 42.
Novĉanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara,
kazniće se za prekršaj preduzeće koje obavlja delatnost
transporta, odnosno distribucije prirodnog gasa, ako u
propisanim rokovima:
1) ne izda saglasnost za izvoĊenje neophodnih rado-
va ispod, nad i pored gasovoda (ĉlan 13. stav 2);
25
V GRUPA
2) ne izda rešenje o elektroenergetskoj saglasnosti
(ĉlan 16. stav 2);
3) ne izda tehniĉke uslove za izvoĊenje propisanih
radova (ĉlan 18. stav 3);
4) ne prikljuĉi na gasovod unutrašnje gasne instalaci
je potrošaĉa kada su za to ispunjeni zakonom propisani
uslovi (ĉlan 19. stav 1);
5) ne obavesti potrošaĉe i nadleţno ministarstvo o ra
zlozima zbog kojih je došlo do privremene obustave ispo
ruke prirodnog gasa (ĉlan 32. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog ĉlana, kazniće se i odgo-
vorno lice u preduzeću novĉanom kaznom od 300 do
1.000 novih dinara.
Član 43.
Novĉanom kaznom od 100 do 1.000 novih dinara, ka-
zniće se za prekršaj graĊanin, ako:
1) gradi objekte ili izvodi druge radove ispod, nad i
pored gasovoda kojima se narušava nesmetan i bezbe-
dan transport I distribucija gasa ili se ugroţava bezbed-
nost ljudi i imovine (ĉlan 13. stav 1);
2) izvodi neophodne radove bez saglasnosti preduze-
ća koje obavlja delatnost transporta, odnosno distribucije
prirodnog gasa (ĉlan 13. stav 2);
3) prikljuĉi svoj objekat na gasovod ili poveća potroš
nju prirodnog gasa bez energetske saglasnosti (ĉlan 15.
stav 1);
4) samovlasno prikljuĉi unutrašnje gasne instalacije
na gasovod (ĉlan 19. stav 3);
5) ne preduzme mere neophodne zaštite u sluĉaju
oštećenja unutrašnje gasne instalacije i o tome ne
obavesti preduzeće na ĉiji je gasovod prikljuĉena
unutrašnja gasna instalacija (ĉlan 24);
6) ne uskladi potrošnju prirodnog gasa (ĉlan 31. st 3).
Za prekršaj iz stava 1. taĉ. 3. do 6. ovog ĉlana, kazni-
će se i preduzetnik novĉanom kaznom od 1.000 do 5.000
novih dinara.
Član 43. a
Novĉanom kaznom od 1.000 do 5.000 novih dinara,
kazniće se za prekršaj preduzetnik, ako:
1) gradi objekat i izvodi druge radove ispod, nad i po
red gasovoda kojima se narušava nesmetan i bezbedan
transport I distribucija gasa ili se ugroţava bezbednost
ljudi i imovine (ĉlan 13. stav 1);
2) izvodi neophodne radove bez saglasnosti preduze-
ća koje obavlja delatnost transporta, odnosno distribucije
prirodnog gasa (ĉlan 13. stav 2);
3) odrţava gasovod, a ne ispunjava propisane uslove
(ĉlan 14. stav 2);
4) odrţava unutrašnje gasne instalacije, a ne ispunja
va propisane uslove (ĉlan 22. stav 4).
26
X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 44.
Radnici koji nemaju poloţen struĉni ispit, a koji su na
dan stupanja na snagu ovog zakona na odreĊenim pos-
lovima i zadacima za koje je uslov poloţen struĉni ispit,
nastavljaju da rade na tim poslovima do polaganja struĉ-
nog ispita, a najduţe do godinu dana od dana stupanja
na snagu ovog zakona.
Radnici sa odgovarajućom struĉnom spremom, koji
nemaju struĉni ispit, a do dana stupanja na snagu ovog
zakona proveli su na poslovima rukovoĊenja, rukovanja,
odnosno odrţavanja ureĊajima i postrojenjima gasovoda
najmanje pet godina nisu obavezni da polaţu struĉni ispit
u smislu ovog zakona.
Radnici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona
rade na poslovima iz ĉlana 8. ovog zakona, a nemaju
propisanu struĉnu spremu mogu i dalje obavljati ove pos-
love ako imaju najmanje osam godina radnog iskustva na
tim poslovima i poloţen struĉni ispit.
. Član 45.
Propise iz ĉlana 9. ovog zakona nadleţno ministars-
tvo doneće najkasnije u roku od 60 dana od dana stupa-
nja na snagu ovog zakona.
Propise iz ĉlana 10. stav 2. i ĉlana 21. stav 2. ovog
zakona ministarstvo nadleţno za poslove energetike do-
neće najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja
na snagu ovog zakona.
Član 46.
Opšte uslove o isporuci prirodnog gasa Vlada Repub-
like Srbije doneće najkasnije u roku od tri meseca od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 47.
Tarifni sistem za prodaju prirodnog gasa, preduzeće iz
ĉlana 34. stav 2. ovog zakona doneće najkasnije u roku od
60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 48.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana ob-
javljivanja u „Sluţbenom glasniku Republike Srbije".
Odredbe iz izmena i dopuna Zakona., koje nisu ušle u
osnovni tekst Zakona.. ("Sluţbeni glasnik RS", br. 12/96).
Član 49.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da
vaţe:
1) odredbe ĉlana 62. Zakona o valorizovanju novĉa
nih kazni za prekršaje iz republiĉkih zakona ("Sluţbeni
glasnik RS", broj 53/93);
2) odredbe ĉlana 47. Zakona o izmenama zakona ko
jima su odreĊene novĉane kazne za privredne prestupe i
prekršaje ("Sluţbeni glasnik RS", broj 48/94).