PRAVILNIK

O OPTIM PRAVILIMA ZA PARCELACIJU,

REGULACIJU I IZGRADNJU
("Sl. glasnik RS", br. 50/2011)

I UVODNE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se opta pravila i uslovi parcelacije, regulacije i izgradnje, kojima
se odreuje veliina, oblik i povrina graevinske parcele koja se formira, nain ureenja
graevinskih parcela, regulacione i graevinske linije, pravila izgradnje, odnosno pravila za
odreivanje poloaja, visine i spoljnog izgleda objekta i druga pravila izgradnje.

lan 2
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se kada je u planskom dokumentu koji je osnov za
izdavanje lokacijske dozvole propisana njihova obavezna primena.

II OPTA PRAVILA PARCELACIJE

1. Pojam
lan 3
Opta pravila parcelacije su elementi za odreivanje veliine, oblika i povrine graevinske
parcele koja se formira.

2. Oblik i povrina graevinske parcele

lan 4
Graevinska parcela ima oblik pravougaonika ili trapeza.
Graevinska parcela (planirana i postojea) ima povrinu i oblik koji omoguavaju izgradnju
objekta u skladu sa reenjima iz planskog dokumenta, kao i to su u skladu sa pravilima
graenja i tehnikim propisima.

3. Deoba i ukrupnjavanje graevinske parcele

lan 5
Graevinska parcela moe se ukrupniti preparcelacijom i moe se deliti parcelacijom ili
preparcelacijom do minimuma utvrenog ovim pravilnikom.

4. Ispravka granica susednih parcela

lan 6
Ispravka granice parcele vri se pripajanjem graevinskog zemljita u javnoj svojini
postojeoj parceli, radi formiranja katastarske parcele koja ispunjava uslove za formiranje
graevinske parcele, a vri se na osnovu projekta preparcelacije.
Prilikom izrade projekta preparcelacije mora se potovati pravilo da katastarska parcela u
javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu graevinsku
parcelu, kao i da je manje povrine od parcele kojoj se pripaja.
Ispravka granica svih susednih graevinskih parcela moe se vriti prema planiranoj ili
postojeoj izgraenosti, odnosno planiranoj ili postojeoj nameni graevinske parcele.
Ispravka granica iz stava 1. ovog lana moe se utvrditi ako su ispunjeni uslovi za primenu
optih pravila parcelacije i regulacije ovog pravilnika.

III PRAVILA PARCELACIJE ZA POJEDINE ZONE

1. Pravila parcelacije za nove objekte za zone kua za odmor i vikend naselja
lan 7
Najmanja povrina graevinske parcele za izgradnju pojedinanih slobodnostojeih objekata
za odmor i povremeno stanovanje je 150,00 m2.

2. Pravila parcelacije za nove objekte u seoskim naseljima

lan 8
Najmanja povrina graevinske parcele za izgradnju u naselju je 300,00 m2 a najmanja
irina parcele u naseljima za sve vrste izgradnje iznosi 12,00 m.
Na graevinskoj parceli ija je povrina manja od najmanje povrine utvrene u stavu 1.
ovog lana, moe se utvrditi izgradnja stambenog objekta spratnosti P+1, sa dva stana,
indeksa ili stepena izgraenosti do 0,6.

3. Pravila parcelacije za nove objekte za zone retkih naselja i porodine

gradnje
lan 9
Najmanja povrina graevinske parcele za izgradnju slobodnostojeeg objekta je 300,00 m2,
dvojnog objekta je 400,00 m2 (dve po 200,00 m2), objekata u neprekinutom nizu i
poluatrijumskih objekata 200,00 m2 i objekata u prekinutom nizu - 200,00 m2.
Najmanja irina graevinske parcele za izgradnju slobodnostojeeg objekta je 10,00 m,
dvojnih objekata 16,00 (dva po 8,00 m) i objekata u neprekinutom nizu 5,00 m.

4. Pravila parcelacije za objekte za meovite zone i naselja srednjih gustina

lan 10

Najmanja irina graevinske parcele za viespratne stambene i poslovne objekte u

neprekinutom nizu je 12,0 m, a za slobodnostojee vieporodine stambene, poslovne,
proizvodne i industrijske objekte je 16,0 m.
Najmanja povrina graevinske parcele za novu izgradnju za objekte iz stava 1. ovog lana
je 600 m2.

5. Pravila parcelacije za objekte za privredne i industrijske zone

lan 11
Najmanja irina graevinske parcele za privredne, poslovne, proizvodne i industrijske
objekte je 16,0 m, a najmanja povrina nove parcele za novu izgradnju je 800 m.

6. Pravila parcelacije za objekte u ostalim zonama

lan 12
Za centralne urbane zone i poslovne zone, zone veih gustina, objekte od javnog interesa,
kao i objekte iz lana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, najmanja irina i povrina
graevinske parcele se ne odreuju, ve se utvruju kroz zakonom propisane urbanistiko
tehnike dokumente u skladu s karakteristikama zone i specifinostima lokacije.

IV OPTA PRAVILA REGULACIJE

1. Urbanistika mrea linija
lan 13
Opta pravila regulacije, u smislu ovog pravilnika, obuhvataju planske elemente za
odreivanje regulacione i graevinske linije, nivelacione elemente za obeleavanje
graevinske parcele i druga pravila regulacije.
Sistem elemenata regulacije zasniva se na urbanistikim mreama linija (regulaciona linija,
graevinska linija, osovinska linija saobraajnice, granina linija zone).

2. Regulacione linije
lan 14
Regulaciona linija je linija razgranienja izmeu povrine odreene javne namene i povrina
predvienih za izgradnju objekata javne i ostale namene.
Regulaciona linija utvruje se u odnosu na osovinsku liniju (osovinu javnog puta) ili na
graninu liniju (kej, trasa pruge, bolnica i sl.) i obeleava za sve postojee i planirane
saobraajnice.
Rastojanje izmeu regulacionih linija (irina pojasa regulacije) utvruje se u zavisnosti od
funkcije i ranga saobraajnice, odnosno infrastrukture, kao horizontalna, nadzemna i
podzemna regulacija.
Najmanja dozvoljena irina pojasa regulacije po vrstama ulica je za:

1) sabirne ulice - 10,00 m;

2) stambene ulice - 8,00 m;
3) saobraajnice u seoskim naseljima - 7,00 m;
4) kolski prolazi - 5,00 m;
5) privatne prolaze - 2,50 m;
6) peake staze - 1,50 m.

3. Saobraajnice
lan 15
Regulaciona linija i osovina saobraajnice javnog puta su osnovni elementi za utvrivanje
saobraajne mree.
Regulaciona linija i osovina novih saobraajnica utvruju se u odnosu na postojeu
regulaciju i parcelaciju, postojee trase saobraajnica i funkcionalnost saobraajne mree.
Nivelacija saobraajnica i drugih javnih povrina odreuje se proraunom padova i
poprenih i podunih profila pojasa regulacije.
Utvrene analitike koordinate (kote nivelete) karakteristinih taaka u planu nivelacije
predstavljaju osnov za utvrivanje niveleta regulacionih linija, kao i osnov za postavljanje
ulaza u objekat i ureenje ostalog prostora van pojasa regulacije.

4. Infrastruktura
lan 16
Naseljska (primarna i sekundarna) mrea infrastrukture (vodovod, kanalizacija, TT mrea,
gasna mrea, daljinsko grejanje i drugo) postavlja se u pojasu regulacije, u skladu s
potrebama i pravilima nadlenog javnog odnosno javno komunalnog preduzea.
Za nova ili izgraena naselja, utvruju se pojasi regulacije za postavljanje infrastrukturne
mree i javnog zelenila (drvoredi, parkovi) u zonama parcela karakteristine namene (javnog
puta) kao i van tih zona (dalekovodi, naftovodi, magistralni gasovodi, toplovodi i sl.).

5. Graevinske linije
lan 17
Graevinska linija se poklapa sa regulacionom linijom na graevinskoj parceli ili se nalazi na
rastojanju koje je za pojedine vrste objekata utvreno ovim pravilnikom.
Graevinski objekat postavlja se prednjom fasadom na graevinsku liniju, odnosno unutar
prostora oivienog graevinskom linijom.

Ukoliko se pravila daju za posebno znaajna podruja ili zone rekonstrukcije gde je veliki
stepen iskorienosti parcele, neophodno je definisati i dvorine graevinske linije.

lan 18
Podzemna graevinska linija za nadzemne objekte koji se grade u zoni namenjenoj izgradnji
objekata od opteg interesa (podzemni peaki prolazi, podzemni javni garani prostori,
komunalna postrojenja i sl.) utvruje se u pojasu regulacije.
Podzemna graevinska linija za ostale podzemne objekte (delovi objekata, sklonita, garae
i sl.) moe se utvrditi i u pojasu izmeu regulacione i graevinske linije, kao i u unutranjem
dvoritu izvan gabarita objekta, ako to ne predstavlja smetnju u funkcionisanju objekta ili
infrastrukturne i saobraajne mree.

lan 19
Za nadzemne objekte koji se grade u zoni namenjenoj izgradnji objekata od opteg interesa
(nadzemni peaki prelazi, nadzemne pasarele kao veze dva objekta preko javnog puta i sl.)
nadzemna graevinska linija utvruje se u pojasu regulacije.

V OPTA PRAVILA IZGRADNJE

1. Pojam
lan 20
Pravilima izgradnje ureuju se dozvoljene pretene namene, postavljanje objekta u odnosu
na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele, udaljenost objekta, visina ili
spratnost objekta, izgradnja drugih objekata na istoj graevinskoj parceli, postavljanje
ograde, nain obezbeivanja pristupa parceli, parkiranje i garairanje i dr, a iskazuju se
sistemom urbanistikih pravila i pokazatelja (namena, indeks odnosno stepen izgraenosti,
ili indeks odnosno stepen iskorienosti) i odnose se na pojedinane graevinske parcele.

2. Pretene namene povrina

lan 21
Povrine namenjene za izgradnju mogu prema specifinom postojeem ili planiranom
pretenom nainu korienja zone kojoj pripadaju mogu biti:
1) zone kua za odmor;
2) seoske zone;
3) zone retkih naselja i porodine gradnje;
4) opte stambene zone u naseljima srednjih gustina sa dva ili vie tipova stambene
izgradnje;
5) meovite zone u naseljima srednjih gustina sa dva ili vie tipova nestambene gradnje;
6) privredne i industrijske zone;

7) urbane stambene i opte zone veih gustina;

8) centralne urbane zone i poslovne zone;
9) ostala posebna podruja i zone posebni objekti, objekti infrastrukture i drugo.

3. Vrste i namene objekata koji se mogu graditi

lan 22
Na podruju naselja i graevinskom zemljitu van naselja, pored stambenih, mogu se graditi
i svi drugi kompatibilni objekti, namene i sadraji, koji svojom delatnou ne mogu imati
tetnog uticaja na ivotnu sredinu.
U okviru svake graevinske parcele, a u okviru dozvoljenog procenta izgraenosti parcele,
doputena je izgradnja drugih objekata, kao i prateih i pomonih objekata koji su u funkciji
korienja glavnog objekta, ija namena ne ugroava glavni objekat i susedne parcele.
Objekat kompatibilne namene moe se graditi na povrinama druge pretene namene.
Kompatibilne namene u smislu ovog pravilnika su:
1) stanovanje;
2) delatnosti;
3) poslovanje;
4) trgovina;
5) ugostiteljstvo;
6) zanatstvo i usluge;
7) komunalni i saobraajni objekti u funkciji stanovanja, poslovanja ili snabdevanja gorivom;
8) zdravstvo;
9) deija zatita;
10) obrazovanje;
11) kultura;
12) verski objekti.
Pejzano ureenje, spomenici, fontane, mobilijar i urbana oprema kompatibilni su sa svim
namenama i mogu se bez posebnih uslova realizovati na svim povrinama.
Objekat ne ispunjava uslove za dobijanje graevinske dozvole ukoliko je izgraen na
postojeoj javnoj povrini, na povrinama ue zone sanitarne zatite vodoizvorita, ili na
objektima ili koridorima postojee infrastrukture.

U okviru formiranih seoskih naselja i centara na parcelama na kojima postoje stambeni

objekti, kao i na parcelama u neposrednom okruenju, mogu se graditi i meoviti stambeno poslovni sadraji, kao i objekti sa iskljuivo poslovnim funkcijama kao prateim funkcijama
uz stanovanje.
Poslovni sadraji u okviru ovih centara mogu biti uslune, trgovinske, ugostiteljske, ili
zanatske delatnosti.
U okviru ovih centara mogu se graditi i objekti od opteg znaaja - kole, ambulante, seoski
domovi, verski objekti i dr.
Van formiranih seoskih naselja i centara, na parcelama koje imaju pristup na javnu povrinu
mogu se graditi objekti u skladu s ovim pravilima i to industrijski objekti koji su u funkciji
poljoprivrede, poslovni, servisno - radni objekti, verski objekti, kao i usluni (turizam, trgovina
i ugostiteljstvo, benzinske stanice i sl.) i infrastrukturni objekti (kao i bazne stanice mobilne
telefonije, kablovska i optika mrea i sl.).
Na poljoprivrednom zemljitu se mogu graditi stambeni objekti za poljoprivredno
domainstvo; ekonomski objekti (za smetaj stoke, proizvodni objekti, objekti za preradu
poljoprivrednih proizvoda, proizvodni i servisno-radni objekti u funkciji poljoprivrede
(hladnjae, magacini, prehrambeni proizvodni pogoni i sl.); objekti za skladitenje
poljoprivrednih proizvoda, kao i garae za poljoprivrednu mehanizaciju, maine i vozila);
pomoni objekti koji su u funkciji poljoprivrede (garae, koevi, ambari, ostave, nastrenice i
slino); infrastrukturni objekti.
Na umskom zemljitu se mogu graditi objekti za turistiko-rekreativne svrhe; pratei objekti
(ank-barovi, nastrenice, odmorita, prostorije za opremu i sl.); i parterno ureenje
(odmorita, staze i sl.). Objekti se ne smeju graditi od betona, ve se preporuuje upotreba
prirodnih materijala (drvo, kamen, indra) i tradicionalnih formi.
Uz vode i vodozahvatne povrine se mogu graditi objekti za turistiko-rekreativne svrhe;
pratei objekti (ank-barovi, prostorije za presvlaenje i sl.); drvene sojenice i nastrenice; i
parterno ureenje (sportski tereni, oprema, mobilijar, plae i sl.).

4. Vrste i namene objekata ija je izgradnja zabranjena

lan 23
Objekti ija je izgradnja zabranjena su svi oni objekti za koje se moe zahtevati procena
uticaja na ivotnu sredinu, a za koje se u propisanoj proceduri ne obezbedi saglasnost na
procenu uticaja objekata na ivotnu sredinu.
Objekat ne ispunjava uslove za izgradnju ukoliko je na postojeoj javnoj povrini, na
povrinama ue zone sanitarne zatite vodoizvorita, ili na objektima ili koridorima postojee
infrastrukture.
Na prostoru predvienom za zatitne pojaseve ne mogu se graditi objekti i vriti radovi
suprotno razlogu zbog kojeg je pojas uspostavljen.
Zatitni pojas javnih puteva van naselja utvruje se u skladu sa Zakonom o javnim putevima
i iznosi za dravne puteve prvog reda 20 m, za dravne puteve drugog reda 10 m, odnosno
za optinske puteve 5 m sa obe strane puta.

Zatitni elektroenergetski pojas utvruje se u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima

za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih objekata i iznosi za nadzemni vod 10 kV - 6 m;
za nadzemni vod 35 kV - 15 m; za nadzemni vod 110 kV - 15 m; i za nadzemni vod 220 kV 15 m.

5. Indeks ili stepen izgraenosti

lan 24
Bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa objekta,
merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama,
parapetima i ogradama).
Indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto razvijene graevinske povrine
izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele.

6. Indeks ili stepen zauzetosti ili iskorienosti

lan 25
Indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraenog ili
planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele, izraen u procentima.

7. Urbanistika pravila ureenja prostora i izgradnje objekata

lan 26
Objekti mogu biti postavljeni na graevinskoj parceli:
1) u neprekinutom nizu - objekat na parceli dodiruje obe bone linije graevinske parcele;
2) u prekinutom nizu - objekat dodiruje samo jednu bonu liniju graevinske parcele;
3) kao slobodnostojei - objekat ne dodiruje ni jednu liniju graevinske parcele i
4) kao poluatrijumski - objekat dodiruje tri linije graevinske parcele.
Udaljenost novog objekta od drugog objekta, bilo koje vrste izgradnje ili nestambenog
objekta, utvruje se primenom pravila o udaljenosti novog objekta od granice susedne
parcele iz ovog pravilnika.

8. Visine objekata
lan 27
Visina objekta je rastojanje od nulte kote objekta do kote slemena (za objekte sa kosim
krovom) odnosno do kote venca (za objekte sa ravnim krovom).
Najvea dozvoljena visina objekta utvrena je odredbama ovog pravilnika.
Nulta (apsolutna) kota je taka preseka linije terena i vertikalne ose objekta.

Svi objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije ako ne postoje smetnje
geotehnike i hidrotehnike prirode.

lan 28
Relativna visina objekta je ona koja se odreuje prema drugim objektima ili irini regulacije.
Relativna visina je:
1) na relativno ravnom terenu - rastojanje od nulte kote do kote slemena (za objekte sa
kosim krovom), odnosno venca (za objekte sa ravnim krovom);
2) na strmom terenu sa nagibom prema ulici (navie), kad je rastojanje od nulte kote do kote
nivelete javnog ili pristupnog puta manje ili jednako 2,00 m - rastojanje od nulte kote do kote
slemena, odnosno venca;
3) na strmom terenu sa nagibom prema ulici (navie), kad je rastojanje od nulte kote do kote
nivelete javnog ili pristupnog puta vee od 2,00 m - rastojanje od kote nivelete javnog puta
do kote slemena (venca) umanjeno za razliku visine preko 2,00 m;
4) na strmom terenu sa nagibom od ulice (nanie), kad je nulta kota objekta nia od kote
javnog ili pristupnog puta - rastojanje od kote nivelete puta do kote slemena (venca);
5) na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib saobraajnice visina objekta utvruje se
primenom odgovarajuih taaka ovog lana;
6) visina venca novog objekta sa vencem usklauje se po pravilu sa vencem susednog
objekta;
7) visina nazitka potkrovne etae iznosi najvie 1,60 m raunajui od kote poda potkrovne
etae do take preloma krovne kosine, a odreuje se prema konkretnom sluaju.

lan 29
Kota prizemlja objekata odreuje se u odnosu na kotu nivelete javnog ili pristupnog puta,
odnosno prema nultoj koti objekta, i to:
1) kota prizemlja novih objekata na ravnom terenu ne moe biti nia od kote nivelete javnog
ili pristupnog puta;
2) kota prizemlja moe biti najvie 1,20 m via od nulte kote;
3) za objekte na strmom terenu sa nagibom od ulice (nanie), kada je nulta kota nia od kote
nivelete javnog puta, kota prizemlja moe biti najvie 1,20 m nia od kote nivelete javnog
puta;
4) za objekte na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib saobraajnice kota prizemlja
objekta odreuje se primenom odgovarajuih taaka ovog lana;
5) za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, kota
prizemlja utvruje se lokacijskom dozvolom i primenom odgovarajuih taaka ovog lana;

6) za objekte koji u prizemlju imaju nestambenu namenu (poslovanje i delatnosti) kota

prizemlja moe biti maksimalno 0,20 m via od kote trotoara (denivelacija do 1,20 m
savladava se unutar objekta).

9. Izgradnja drugih objekata na istoj graevinskoj parceli

lan 30
Lokacijskom dozvolom na istoj graevinskoj parceli moe se utvrditi izgradnja i drugih
objekata iste ili kompatibilne namene prema odreenim uslovima za zonu u kojoj se nalazi
parcela.
Na istoj graevinskoj parceli mogu se graditi i pomoni objekti, odnosno objekti koji su u
funkciji glavnog objekta, a grade se na istoj parceli na kojoj je sagraen glavni stambeni,
poslovni ili objekat javne namene (garae, ostave, septike jame, bunari, cisterne za vodu,
letnja kuhinja, poljski klozet i sl.).

10. Graevinski elementi objekata

lan 31
Graevinski elementi na nivou prizemlja mogu prei graevinsku, odnosno regulacionu liniju
(raunajui od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:
1) izlozi lokala - 0,30 m, po celoj visini, kada najmanja irina trotoara iznosi 3,00 m, a ispod
te irine trotoara nije dozvoljena izgradnja ispada izloga lokala u prizemlju;
2) izlozi lokala - 0,90 m po celoj visini u peakim zonama;
3) transparentne bravarske konzolne nadstrenice u zoni prizemne etae - 2,00 m no celoj
irini objekta sa visinom iznad 3,00 m;
4) platnene nadstrenice sa masivnom bravarskom konstrukcijom - 1,00 m od spoljne ivice
trotoara na visini iznad 3,00 m, a u peakim zonama prema konkretnim uslovima lokacije;
5) konzolne reklame - 1,20 m na visini iznad 3,00 m.

lan 32
Ispadi na objektu ne mogu prelaziti graevinsku liniju vie od 1,60 m, odnosno regulacionu
liniju vie od 1,20 m i to na delu objekta viem od 3,00 m. Horizontalna projekcija ispada
postavlja se u odnosu na graevinsku, odnosno regulacionu liniju.
Graevinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrenice sa i bez stubova,
nadstrenice i sl.) na nivou prvog sprata mogu da preu graevinsku, odnosno regulacionu
liniju (raunajui od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:
1) na delu objekta prema prednjem dvoritu - 1,20 m, ali ukupna povrina graevinskih
elemenata ne moe prei 50% uline fasade iznad prizemlja;
2) na delu objekta prema bonom dvoritu preteno severne orijentacije (najmanjeg
rastojanja od 1,50 m) - 0,60 m, ali ukupna povrina graevinskih elemenata ne moe prei
30% bone fasade iznad prizemlja;

3) na delu objekta prema bonom dvoritu preteno june orijentacije (najmanjeg rastojanja
od 2,50 m) - 0,90 m, ali ukupna povrina graevinskih elemenata ne moe prei 30% bone
fasade iznad prizemlja;
4) na delu objekta prema zadnjem dvoritu (najmanjeg rastojanja od stranje linije susedne
graevinske parcele od 5,00 m) - 1,20 m, ali ukupna povrina graevinskih elemenata ne
moe prei 30% stranje fasade iznad prizemlja.

lan 33
Otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na prednji deo objekta ako je graevinska
linija 3,00 m uvuena u odnosu na regulacionu liniju i ako savlauju visinu do 0,90 m.
Stepenice iz stava 1. ovog lana koje savlauju visinu preko 0,90 m ulaze u gabarit objekta.
Stepenice iz stava 1. ovog lana koje se postavljaju na boni ili zadnji deo objekta ne mogu
ometati prolaz i druge funkcije dvorita.

lan 34
Graevinski elementi ispod kote trotoara - podrumske etae - mogu prei graevinsku,
odnosno regulacionu liniju (raunajui od osnovnog gabarita objekta do horizontalne
projekcije ispada), i to:
1) stope temelja i podrumski zidovi - 0,15 m do dubine od 2,60 m ispod povrine trotoara, a
ispod te dubine - 0,50 m;
2) ahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara - 1,00 m.
Stope temelja ne mogu prelaziti granicu susedne parcele, osim uz saglasnost vlasnika ili
korisnika parcele.

11. Nain obezbeivanja pristupa parceli

lan 35
Svaka novoformirana graevinska parcela mora imati pristup na put ili drugu javnu povrinu
namenjenu za saobraaj.
irina privatnog prolaza za parcele koje nemaju direktan pristup javnom putu ne moe biti
manja od 2,50 m. Objekti u radnim zonama moraju obezbediti protivpoarni put oko
objekata, koji ne moe biti ui od 3,5 m, za jednosmernu komunikaciju, odnosno 6 m za
dvosmerno kretanje vozila.

12. Parkiranje
lan 36
Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe, vlasnici porodinih i stambenih objekata svih
vrsta po pravilu obezbeuju prostor na sopstvenoj graevinskoj parceli, izvan povrine
javnog puta, i to - jedno parking ili garano mesto na jedan stan.

Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe, vlasnici ostalih objekata obezbeuju prostor na

sopstvenoj graevinskoj parceli, izvan povrine javnog puta.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, broj potrebnih parking mesta se odreuje na osnovu
namene i vrste delatnosti, i to po jedno parking ili garano mesto (u daljem tekstu: PM), na
sledei nain:
1) banka, zdravstvena, poslovna, obrazovna ili administrativna ustanova - 1 PM na 70m2
korisnog prostora;
2) pota - 1 PM na 150m2 korisnog prostora;
3) trgovina na malo - 1 PM na 100m2 korisnog prostora;
4) ugostiteljski objekat - 1 PM na koristan prostor za 8 stolica;
5) hotelijerska ustanova - 1 PM na koristan prostor za 10 kreveta;
6) pozorite ili bioskop - 1 PM na koristan prostor za 30 gledalaca;
7) sportska hala - 1 PM na koristan prostor za 40 gledalaca;
8) proizvodni, magacinski i industrijski objekat - 1 PM na 200m2 korisnog prostora.
Garae objekata planiraju se u ili ispod objekta u gabaritu, podzemno izvan gabarita objekta
ili nadzemno na graevinskoj parceli.
Povrine garaa objekata koje se planiraju nadzemno na graevinskoj parceli uraunavaju
se pri utvrivanju indeksa ili stepena izgraenosti, odnosno stepena iskorienosti
graevinske parcele, a podzemne garae se ne uraunavaju u indekse.

13. Odvodnjavanje i nivelacija

lan 37
Odvodnjavanje povrinskih voda utvruje se nivelacionim reenjem na nivou bloka u
regulacionom planu. Ako takvo reenje ne postoji, povrinske vode se odvode sa parcele
slobodnim padom prema rigolama, odnosno prema ulici (kod regulisane kanalizacije,
odnosno jarkovima) sa najmanjim padom od 1,5%.
Povrinske vode sa jedne graevinske parcele ne mogu se usmeravati prema drugoj parceli.
Povrinske i druge otpadne vode iz ekonomskog dvorita u seoskim naseljima odvode se
regulisano do ubrine jame kada se ekonomsko dvorite nalazi uz javni put.

14. Arhitektonsko oblikovanje, materijalizacija, zavrne obrade, kolorit i drugo

lan 38
Spoljni izgled objekta, oblik krova, primenjeni materijali, boje i drugi elementi utvruju se
idejnim arhitektonskim projektom.

Spoljni izgled objekta u urbanistikoj celini posebnih kulturnih vrednosti, usklauje se sa

konzervatorskim uslovima.

VI PRAVILA IZGRADNJE ZA POJEDINE ZONE

1. Indeks izgraenosti ili indeks zauzetosti
lan 39
Najvei dozvoljeni indeks izgraenosti po zonama izgradnje je za:
1) zone kua za odmor - 0,3;
2) seoske zone - 0,5;
3) zone retkih naselja i porodine gradnje - 1,0;
4) opte stambene zone u naseljima srednjih gustina - 1,5;
5) meovite zone u naseljima srednjih gustina - 1,7;
6) industrijske zone i ostala posebna podruja - 1,5
7) gradske stambene i opte zone veih gustina - 2,5;
8) centralne urbane zone i poslovne zone - 4,0.
Najvei dozvoljeni indeks zauzetosti po zonama izgradnje je za:
1) zone kua za odmor - 25;
2) seoske zone - 30;
3) zone retkih naselja i porodine gradnje - 40;
4) opte stambene zone srednjih gustina - 50;
5) meovite zone u naseljima srednjih gustina - 60;
6) gradske stambene i opte zone veih gustina - 60;
7) industrijske zone i ostala posebna podruja - 60;
8) centralne urbane i poslovne zone - 80.

2. Ograivanje po pojedinim zonama

lan 40
Graevinske parcele mogu se ograivati zidanom ogradom do visine od 0,90 m (raunajui
od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m.

Parcele ija je kota nivelete via od 0,90 m od susedne, mogu se ograivati transparentnom
ogradom do visine od 1,40 m koja se moe postavljati na podzid iju visinu odreuje
nadleni optinski organ.
Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi
ograde i kapije budu na graevinskoj parceli koja se ograuje.
Zidana neprozirna ograda izmeu parcela podie se do visine 1,40 m uz saglasnost suseda,
tako da stubovi ograde budu na zemljitu vlasnika ograde.
Susedne graevinske parcele mogu se ograivati ivom zelenom ogradom koja se sadi u
osovini granice graevinske parcele ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m, koja se
postavlja prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljitu
vlasnika ograde.
Vrata i kapije na ulinoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije.
U naseljima se parcele za izgradnju poslovnih i drugih nestambenih objekata po pravilu ne
ograuju.
U zonama vieporodine i viespratne izgradnje, parcele se po pravilu ne ograuju. Parcele
za objekte od opteg interesa ne ograuju se.
Graevinske parcele na kojima se nalaze objekti koji predstavljaju neposrednu opasnost po
ivot ljudi, kao i graevinske parcele specijalne namene, ograuju se na nain koji odredi
nadleni organ.
Graevinske parcele na kojima se nalaze industrijski objekti i ostali radni i poslovni objekti
industrijskih zona (skladita, radionice i sl.) mogu se ograivati zidanom ogradom visine do
2,20 m.

3. Pravila izgradnje za zone kua za odmor

lan 41
Najvea dozvoljena spratnost objekta u zonama kua za odmor i vikend naseljima je do
P+Pk, odnosno najvie do dve nadzemne etae.

lan 42
Minimalno rastojanje regulacione linije od graevinske linije za novi objekat je 5 m.

4. Pravila izgradnje za seoske zone

lan 43
Najvea dozvoljena spratnost objekata svih vrsta u seoskim naseljima je do P+1+Pk,
odnosno najvie do tri nadzemne etae.

lan 44
Rastojanje regulacione linije od graevinske linije za seoski objekat je 5,0 m.

U zoni izgraenih seoskih objekata rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu
pozicije veine izgraenih objekata (preko 50%).
Za seoske stambene objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog
prolaza, rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se lokacijskom dozvolom.

lan 45
Rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) slobodnostojeeg objekta na delu bonog
dvorita severne orijentacije i linije susedne graevinske parcele je 2,50 m, a dvojnih i
objekata u prekinutom nizu 4,00 m.
Za izgraene stambene objekte ije je rastojanje do granice graevinske parcele manje od
4,0 m ne mogu se na susednim stranama predviati otvori stambenih prostorija.

lan 46
Meusobna udaljenost novih spratnih seoskih objekata je 6,00 m, a prizemnih
slobodnostojeih 5,00 m.
Za izgraene seoske objekte koji su meusobno udaljeni manje od 3,00 m ne mogu se na
susednim stranama predviati otvori stambenih prostorija.
Meusobna udaljenost seoskih objekata koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko
privatnog prolaza, utvruje se lokacijskom dozvolom prema vrsti izgradnje u skladu s ovim
pravilnikom.

lan 47
Ekonomski objekti su objekti za gajenje ivotinja (staje za gajenje konja, tale za gajenje
goveda, objekti za gajenje ivine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova,
kunia, ukrasne ivine i ptica); pratei objekti za gajenje domaih ivotinja (ispusti za stoku,
betonske piste za odlaganje vrstog stajnjaka, objekti za skladitenje osoke); objekti za
skladitenje stone hrane (senici, magacini za skladitenje koncentrovane stone hrane,
betonirane silo jame i silo trenevi); objekti za skladitenje poljoprivrednih proizvoda (ambari,
koevi) i drugi slini objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za maine i vozila,
punice, suionice, magacini hrane i sl.).
Meusobna rastojanja ekonomskih objekata iz ovog lana zavise od organizacije
ekonomskog dvorita, s tim da se prljavi objekti mogu postavljati samo niz vetar u odnosu na
iste objekte.

lan 48
Pozicija ekonomskih objekata u odnosu na graevinsku liniju utvruje se lokacijskom
dozvolom i primenom najmanjih dozvoljenih rastojanja za objekte utvrenih ovim
pravilnikom.
Meusobno rastojanje stambenog objekta i stone staje je 15,00 m.
ubrite i poljski klozet mogu biti udaljeni od stambenog objekta, bunara, odnosno ivog
izvora vode najmanje 20,00 m, i to samo na nioj koti.

lan 49
U sluaju da se ekonomski delovi susednih parcela neposredno granie, rastojanje novih
ekonomskih objekata od granice parcele ne moe biti manje od 1,00 m.
U sluaju kada se ekonomski deo jedne parcele neposredno granii sa stambenim delom
druge parcele, rastojanje novih ekonomskih objekata utvruje se primenom pravila iz lana
45. ovog pravilnika.

lan 50
Na parceli sa nagibom terena od javnog puta (nanie), u sluaju nove izgradnje, stambeno
dvorite se postavlja na najvioj koti uz javni put; najmanja irina pristupnog ekonomskog
puta na parceli iznosi 3,00 m, a ekonomsko dvorite se postavlja iza stambenog dvorita
(nanie).
Na parceli sa nagibom terena prema javnom putu (navie), u sluaju nove izgradnje,
stambeno dvorite se postavlja na najvioj koti; najmanja irina pristupnog stambenog puta
je 2,50 m, a ekonomskog 3,00 m.
Ako su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog lana, ekonomsko dvorite moe biti uz javni put, a
ekonomski objekti na graevinskoj liniji. Rastojanje od graevinske do regulacione linije
utvruje se primenom optih pravila regulacije utvrenih ovim pravilnikom uveanim za
najmanje 3,00 m zelenog prostora.

lan 51
Parcela u seoskom naselju moe se pregraivati u funkcionalne celine (stambeni deo,
ekonomski deo, ekonomski pristup, stambeni pristup i okunica), s tim da visina unutranje
ograde ne moe biti vea od visine spoljne ograde.

5. Pravila izgradnje za zone retkih naselja i porodine gradnje

lan 52
Najvea dozvoljena spratnost objekata svih vrsta u retkim stambenim zonama i naseljima je
do P+2+Pk, odnosno najvie do etiri nadzemne etae

lan 53
Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije za objekat je 3,0 m.
U zoni u kojoj postoje izgraeni objekti, rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se na
osnovu pozicije veine izgraenih objekata (preko 50%).
Za objekat koji ima indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza rastojanje iz
stava 1. ovog lana utvruje se lokacijskom dozvolom.

lan 54

Meusobna udaljenost novih objekata, osim poluatrijumskih objekata i objekata u

neprekinutom je 4,00 m, tako to se obezbeuje udaljenost novog objekta od granice
susedne parcele
Najmanje dozvoljeno rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) novog objekta i linije
susedne graevinske parcele, kojom se u skladu s odredbom stava 1. ovog lana,
obezbeuje meusobna udaljenost objekata, je za:
1) slobodnostojee objekte na delu bonog dvorita severne orijentacije - 1,50 m;
2) slobodnostojee objekte na delu bonog dvorita june orijentacije - 2,50 m;
3) dvojne objekte i objekte u prekinutom nizu na bonom delu dvorita - 4,00 m;
4) prvi ili poslednji objekat u neprekinutom nizu - 1,50 m.

lan 55
Za izgraene objekte ija meusobna udaljenost iznosi manje od 3,00 m, u sluaju
rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predviati naspramni otvori stambenih
prostorija.
Za zone izgraenih objekata ije je rastojanje do granice graevinske parcele razliito od
vrednosti utvrenih u stavu 1. ovog lana, mogu se novi objekti postavljati i na rastojanjima
koja su ranijim pravilima postavljena i to:
1) slobodnostojei objekti na delu bonog dvorita severne orijentacije - 1,00 m;
2) slobodnostojei objekti na delu bonog dvorita june orijentacije - 3,00 m.
Rastojanje novog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza,
do granice graevinske parcele, utvruje se lokacijskom dozvolom prema vrsti izgradnje u
skladu s ovim pravilnikom.

6. Pravila izgradnje za opte stambene i meovite zone u naseljima srednjih

gustina
lan 56
Najvea dozvoljena spratnost objekata svih vrsta u stambenim zonama i naseljima srednjih
gustina je do P+ 3+ Pk, odnosno do pet nadzemnih etaa.

lan 57
Rastojanje izmeu regulacione i graevinske linije za objekte osim objekata u nizu je 3,0 m,
osim kad se lokacijska dozvola izdaje za regulisani deo ulice u kome se graevinska i
regulaciona linija poklapaju.
U zoni izgraenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu pozicije
veine izgraenih objekata (preko 50%).

Za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojanje iz
stava 1. ovog lana utvruje se lokacijskom dozvolom.

lan 58
Meusobna udaljenost slobodnostojeih viespratnica i objekata koji se grade u prekinutom
nizu, iznosi po pravilu najmanje polovinu visine vieg objekta, tako to se obezbeuje
udaljenost novog objekta od granice susedne parcele.
Udaljenost se moe smanjiti na etvrtinu ako objekti na naspramnim bonim fasadama ne
sadre naspramne otvore na prostorijama za stanovanje (kao i ateljeima i poslovnim
prostorijama).
Udaljenost planiranih od okolnih objekata, osim objekata u nizu, po pravilu je 5,0 m. a
minimum 4,00 m ako jedan od zidova objekta sadri otvore za dnevno osvetljenje.
Za izgraene objekte koji su meusobno udaljeni manje od 4,00 m ne mogu se na susednim
stranama predviati naspramni otvori stambenih prostorija.
Viespratni slobodnostojei objekat ne moe zaklanjati direktno osunanje drugom objektu
vie od polovine trajanja direktnog osunanja.
Pri izgradnji objekata koji se grade u neprekinutom nizu, na novom objektu se ostavlja
svetlarnik iste veliine i simetrian svetlarniku postojeeg objekta.

lan 59
Najmanje dozvoljeno rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) objekta i linije susedne
graevinske parcele, kojom se obezbeuje meusobna udaljenost objekata, je 2,5 m.
Za izgraene objekte ije je rastojanje do granice graevinske parcele manje od vrednosti
utvrenih u stavu 1. ovog lana ne mogu se na susednim stranama predviati naspramni
otvori stambenih prostorija.
Rastojanje objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, od
granice graevinske parcele utvruje se lokacijskom dozvolom prema vrsti izgradnje u
skladu s ovim pravilnikom.

7. Pravila izgradnje za gradske stambene i opte zone veih gustina

lan 60
Spratnost objekata svih vrsta u gradskim stambenim i optim zonama veih gustina je do
P+6 odnosno do sedam nadzemnih etaa.

lan 61
Rastojanje izmeu regulacione i graevinske linije za nove objekte osim objekata u nizu je
3,0 m, osim kad se lokacijska dozvola izdaje za regulisani deo ulice u kome se graevinska i
regulaciona linija poklapaju.
U zoni izgraenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu pozicije
veine izgraenih objekata (preko 50%).

lan 62
Meusobna udaljenost novih i okolnih objekata, osim objekata u nizu, je 5,0 m, tako to se
obezbeuje udaljenost novog objekta od granice susedne parcele.
Za izgraene objekte koji su meusobno udaljeni manje od 4,00 m ne mogu se na susednim
stranama predviati naspramni otvori.

lan 63
Najmanje dozvoljeno rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) novog objekta i linije
susedne graevinske parcele, kojom se obezbeuje meusobna udaljenost objekata, je 2,5
m.
Za izgraene objekte ije je rastojanje do granice graevinske parcele manje od 2,5 m ne
mogu se na susednim stranama predviati naspramni otvori.

8. Pravila izgradnje za industrijske, privredne, poslovne i ostale zone

lan 64
Spratnost objekata svih vrsta u industrijskoj i neizgraenoj poslovnoj ili privrednoj zoni van
naselja se utvruje lokacijskom dozvolom, a u skladu s tehnolokim zahtevima.
Objekti i pratei objekti u posebnim podrujima, na umskom zemljitu i uz vode i
vodozahvatne povrine (ank - barovi, odmorita, prostorije za opremu i sl.) mogu biti
spratnosti od P+0 do P+Pot, a najvee dozvoljene visine sojenica i nastrenica su 7,0 m.

9. Pravila izgradnje za centralne urbane i poslovne zone

lan 65
Spratnost objekata svih vrsta u zoni rekonstrukcije i obnove i centralnoj urbanoj zoni, kao i u
poslovnoj zoni i ostalim izgraenim podrujima utvruje se lokacijskom dozvolom, u skladu
sa okolnom postojeom gradnjom.

lan 66
Graevinska i regulaciona linija se po pravilu poklapaju osim kad se lokacijska dozvola
izdaje za neregulisani deo ulice u kome je rastojanje izmeu regulacione i graevinske linije
za objekte osim objekata u nizu 3,0 m.
U zoni izgraenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu pozicije
veine izgraenih objekata (preko 50%).

lan 67
Objekti koje se po pravilu grade u zonama rekonstrukcije i obnove i centralnim urbanim i
poslovnim zonama su objekti u nizu.

Meusobna udaljenost novih slobodnostojeih i okolnih objekata, osim objekata u nizu, je

5,0 m, tako to se poloajem novog objekta obezbeuje navedena udaljenost od postojeeg
objekta.
Za izgraene slobodnostojee objekte koji su meusobno udaljeni manje od 5,00 m ne
mogu se na susednim stranama predviati naspramni otvori.

lan 68
Najmanje dozvoljeno rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) novog slobodnostojeeg
objekta i linije susedne graevinske parcele, kojom se obezbeuje meusobna udaljenost
objekata, je 2,5 m.
Za izgraene slobodnostojee objekte ije je rastojanje do granice graevinske parcele
manje od 2,5 m ne mogu se na susednim stranama predviati naspramni otvori.

VII ZAVRNE ODREDBE

lan 69
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o optim uslovima o
parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima
za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava,
("Slubeni glasnik RS", broj 75/03).

lan 70
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".