1.

ПОЈАМ, ВРСТЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ХОВ

-ЗОО: ХоВ су писмене исправе којима се издавалац обавезује да испуни обавезу уписану на тим исправама
њиховим законитим имаоцима

КАРАКТЕРИСТИКЕ

1) формалност правног посла

2) постојање имовинског права у ХоВ (могу се односити и на друго право, али не могу бити ХоВ ако немају
и имовинско право)
3) инкорпорација тог права у ХоВ (то право не може да се остварује ни преноси без поседовања исправе;
законити ималац је истовремено и титулар права на који се односи)
4) негоцијабилност (ХоВ су преносиве-негоцијабилне исправе; највећи интензитет негоцијабилности имају
хартије на доносиоца; ипак ако се овај услов не испуњава, не одриче им се својство ХоВ)

-права на хартији и права из хартије: законити ималац хартије будуће да поседује стварно право на хартији,
може њоме и стварноправно располагати; са преносом тог права (својине над хартијом) преносе се и права
из хартије – потраживање, својине или залоге или право учешћа

-право на хартији и право из хартије су нераздвојни и пренос једног повлачи и пренос другог права, са
одређеним изузецима

ВРСТЕ

-у РС, ХоВ су: меница, чек, складишница, преносиви товарни лист (железнички, друмски и ваздушни превоз),
консоман (поморски и речни), акције, обвезнице, благајнички запис, државни запис, цертификат, комерцијални запис,
штедни запис, робни запис, варант, депозитне потврде (именоване хартије)

1) подела према природи инкорпорисаног права

-стварноправне
-облигационоправне
-са правом учешћа

2) према односу са основним послом

-увек се издају у вези са неким основним послом, али се некада тај основни посао види из саме хартије а некада не
-каузалне (кад се види из хартије поводом којег посла је закључена – косноман, преносни товарни лист,
складишница – овде се види због чега је ХоВ издата)
-апстрактне (не види се услед ког основног посла је издата – меница)

3) према начину настанка права

-конститутивне (право на које се хартија односи настало је тек издавањем те хартије – само меница)
-неконститутивне (у хартији је садржано право које је постојало и пре издавања исте – све остале ХоВ)

4) према карактеру потраживања

-робне (консоман, складишница, преносиви товарни лист, робни запис..)
-новчане (меница, чек, обвезница, акције, цертификат...)

6) према начину одређења имаоца права

-не доносиоца
1
 -на име
-по наредби
-алтернативне

2. ПРЕНОС ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

-осим својинског преноса, који обухвата и пренос парва својине на хартији и пренос права из хартије,
корисник може да конституише право залоге на хартији, што је залагање права потраживања из хартије, а
право својине на хартији остаје код преносиоца (заложног дужника(, али је оптерећено правом
залогопримца (зал. поверилац)

-издавалац ХоВ (дужник из хартије) коју је њен корисник пренео на свог повериоца ради конституисања
заложног права не би таквом стицаоцу (зал повериоцу) могао да истиче приговоре из личног односа са
корисником артије, јер заложни поверилац делује у своје име, сем у случају доказане несавесноти зал.
Повериоца

-залагати се могу и ХоВ на име и по наредби, као и оне на доносиоца; поверилац стиче право на
потраживању уписаном у ХоВ на доносиоца кад му она буде предата

-пренос пуномоћја-
-законити ималац ХоВ на име или по наредби може овластити друго лице као свог пуномоћника да у
његово име и за његов рачун оствари права из хартије

-пошто је реч о пуномоћнику, а не самосталном повериоцу, дужник према њему може истицати све
приговоре које може истицати и према самом повериоцу, али не и приговоре које има из личног односа са
пуномоћником

-пуномоћник може даље са њом располагати само по правилима о преносу пуномоћја, али не може
вршити њен својински пренос, јер таквим правом ни сам не располаже

2
 3. МЕНИЦА – ПОЈАМ И ВРСТЕ

-меница је писмена исправа са својством ХоВ којом се њен издавалац безусловно обавезује да исплати
одређену суму новца (сопствена меница) или да то по његовом налогу учини одређено треће лице,
означеном кориснику или лицу по његовој наредби, и то у одређено време и на одређеном месту
(трасирана меница)

ВРСТЕ
-зависно од меничних радњи-

1) протестоване / непротестоване
2) акцептиране / неакцептиране
3) авалиране / неавалиране

-зависно од основног посла ради којег се издају-

1) робне менице
2) финансијске менице

-зависно од начина издавања и својства издаваоца-

1) у своје име и за свој рачун

2) издате у туђе име и за туђ рачун
3) у своје име за туђ рачун (комисиона меница)

-зависно од форме менице-

1) пуна меница (садржи све битне елементе у тренутку издавања)

2) бланко меница (има само прописани минимум елемената)

-зависно од броја лица у меници-

1) трасирана/вучена
-издавалац (трасант) даје налог другом лицу (трасату) да у време њене доспелости исплати трећем лицу
(ремитенту, кориснику) или лицу по наредби тог трећег лица (пренос, индосирање) означену новчану
своту (види десни део слике)
2) сопствена
-меница у којој се издавалац обавезује да у времену доспелости исплати ремитенту (као трећем лицу)
или по наредби тог трећег лица одређеном лицу (пренос, индосирање) новчану своту означену у
меничној исправи (леви део слике)

3
 4. МЕНИЦА – МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ

Битни менични елементи

-када меница не поседује неки од ових елемената, она се конвертује у исправу о дугу

-означење менице-

-безусловни налог за исплату меничне своте-

-мора садржати налог за исплату (''платите'') одређене своте новца, који мора бити безуслован
-обавезност три лица-
-трасирана меница садржи три лица – трасанта (издаваоца), трасата (лице коме је дат налог) и ремитента
(корисника)
-својеручни потпис трасанта-
-назначење трасата-
-назначење лица коме се упућује налог за исплату меничне своте
-назначење ремитента-
-пошто није дозвољено издавање менице на доносиоца, ово је битан елемент
-место издавања менице-
-према овом елементу се одређује форма менице, пасивна менична способност трасанта,..
-место плаћања менице+
-у међународном праву од нарочитог значаја јер се по овоме види валута исплате, презентација менице...
-време издавања-
-битан датум због рока доспелости, одређивање рока за подношење на акцептирање менице трасиране на
одређено време по виђењу, одређивање пасивне меничне способности трасанта и сл.
-време доспелости-
-оначење датума када поверилац може да се обрати дужнику за наплату меничне своте
-не може се подносити пре овог рока, нити је дужник обавезан да плати меницу пре рока доспелости

Претпостављени менични елементи

-закон уводи одређене претпоставке за случај да неки од битих елемената изостану

-рок доспелсоти: ако није означен рок, меница је пуноважна и доспева по виђењу
-место издавања: ако није означено, ипак је пуноважна и рачуна се да је место које је назначено поред
трасантовог потписа
-место плаћања: ако није означено, ипак је пуноважна, а место плаћања је оно поред трасатовог имена (а
ако ни то није пуноважно, меница није пуноважна)

Факултативни менични елементи

-клаузуле са меничноправним значењем-

-клаузуле са грађанскоправним значењем-

4
 5.МЕНИЦА – ИЗДАВАЊЕ И УМНОЖАВАЊЕ

ИЗДАВАЊЕ

-издавање трасиране менице је таква менична радња којом издавалац менице (трасант) једностраном
изјавом воље, уз упућивање налога трасату да у време доспелости плати ремитенту или лицу по
његовој наредби означени менични износ, самостално преузима меничну обавезу стављањем свог
потписа на меници

-трасант овде ступа у меничноправни однос и постаје менични дужник према свим лицима на која се та
меница преноси, као и првом меничном повериоцу-ремитенту
-ово је по правилу прва менична радња, али је чест случај да се меница прво акцептира, да би издавалац
био сигуран да ће налог за исплату бити прихваћен, па тек онда стављањем свог потписа преузима меничну
обавезу

-менична способност: може да је изда свако пословно способно лице, а поверилац по меници може
бити свако лице са правном способношћу
-трасант – пуномоћник: трасант може да изда меницу у своје име и за свој рачун, али и у име и за
рачун свог властодавца; у том случају сам потписује меницу, са нагласком да иступа у својству пуномоћника
(таква меница -обавезује властодавца а не пуномоћника, ако овај за то има овлашћења; у супротном њега
обавезује)
-трасант – комисионар: може издати и као комисионар када се, за разлику од пуномоћства,
појављује формалноправно као издавалац (у своје име), он је меничноправно одговоран; давалац налога
се не појављује у меници и није одговоран, иако је дужан да трасанту (комисионару) да накнаду

Умножавање

-издавање умножених примерака менице (дупликата, трипликата..) и преписа (копије) менице врши се
ради веће циркулације менице и потпунијег остваривања меничне функције, ради веће сигурности (јер
оригинал може да се изгуби), искључује се потреба за амортизационим поступком

-дупликат-
-сваки ималац менице може да захтева да се о његовом трошку умножи примерак менице, и то у сваком
тренутку
-умножени примерци морају бити у свему идентични са првим примерком (са оригиналним потписима)
-ако је била индосирана, онда се ималац обраћа свом индосанту, он свом и тако све до трасанта који и
издаје умножене примерке менице (истим путем се и враћа)
-разлика у дупликатима је у томе што носе различити редни број (ако клаузула о редном броју није унета,
сматраће се да је реч о различитим меницама)

-копија-
-за разлику од дупликата менице, чији је овлашћени издавалац само трасант, препис може да сачини сваки
ималац менице
-мора садржати и назнаку да се ради о препису

5
-служи само за индосирање и авалирање (не може служити за акцептирање), те мора бити назначено на
препису докле се простире копија,мора бити назначено име лица код ког се налази оригинална меница

6. МЕНИЦА - ПРЕНОС

-цесија-

-менично потраживање, као и свако друго, може се пренети и уступањем потраживања (цесија) уз примену
општих правила грађанскоправне цесије и уз предају меничне исправе (због начела инкорпорације)
-до оваквог прееноса долази када трасант или неки од индосаната унесе у меницу клаузулу '' не по
наредби'' (ради чувања приговора које има према ремитенту)
-оваквим преносом положај дужника из менице према новом повериоцу остаје непромењен – може
истицати приговоре које је имао према ранијем повериоцу, без обзира на то да ли је нови поверилац за
њих знао или не

-индосамент-

-за разлику од цесије, нови менични поверилац стиче менично потраживање ослобођено од личних
приговора меничног дужника према ранијем повериоцу

-индосамент је изјава преносиоца менице, унета на прописано место у меничном писмену, којом
уступа менична права новом имаоцу менице; преносилац менице је индосант и од меничног повериоца
постаје менични дужник према лицима која се на меници нађу иза његовог потписа

-први преносилац менице (први индосант) је ремитент, јер је први корисник менице, а лице на које се
меница преноси је нови менични поверилац и назива се индосатар.

-индосамент се уписује на полеђини менице или на продужетак менице (сем ако је пуни индосамент,
довољено је његово уписивање и на лицу менице)

-безусловност и недељивост индосамента-

-индосаментом се могу пренети сва права из менице, али никако се не може извршити делимични пренос

-индосирање после доспелости-

-правило је да доспелост менице не утиче на њену циркулацију, те индосамент има исто правно дејство
-ипак ово важи само док није подигнут протест због неисплате менице или док није протекао рок за
подизање овог протеста

-забрана индосирања-
-меница је по самом закону преносива путем индосамента; није преносива када постоји ректа клаузула
(''не по наредби''); правни значај ове клаузуле различит је у зависности од тога да ли је уноси трасант (не
може се даље индосирати, већ само цесијом) или индосант (индосант се ослобађа меничне одговорности
према лицима на која је меница и поред забране индосирана)

-својински индосамент-

6
-такав индосамент којим се поред права из менице преноси и право на меници
1) пуни индосамент (садржи име лица на које се меница преноси и потпис преносиоца)
2) бланко индосамент (на полеђини менице има само потпис индосанта, не и индосанта;
3) повратни индосамент (када се индосира на лице које је већ менични дужник; ако се индосира на
акцептанта, он је може само даље индосирати или се ослобађа обавезе; ако је на трасата, он постаје
менични поверилац према својим претходницима, ако је на трасанта он постаје поверилац само према
акцептанту и ако је на ранијег индосанта, он постаје менични поверилац само према лицима којима је био
поверилац док није први пут индосирао меницу)

1) пуномоћнички индосамент (реноси специјалном клаузулом – вредност за наплату, као пуномоћ –

овлашћење да у његово ием и за његов рачун врши одређена менична права; клаузула мора бити изричито
унета)
2) заложни индосамент (уноси се клаузулом у меницу, иначе се примењује претпоставка о својинском
индосаменту; заложни индосатар може даље индосирати меницу само пуномоћничким индосаментом;
према њему менични дужници не могу истицати приговоре које имају према заложним индосантом, сем у
случају несавесности)

7. МЕНИЦА – АКЦЕПТ, ИНТЕРВЕНЦИЈА И АВАЛ

АКЦЕПТ

-менична неопозива изјава трасата, којом прихвата менични налог упућен од трасанта
-уношењем овакве изјаве у менично писмено, трасат постаје менични акцептант и тиме главни менични
дужник (до тог момента он није у меничноправном односу)

-акцептирање значи и да се трасант као регресни дужник може код трасиране менице у регресном
поступку регресирати од акцептанта
-трасат је увек слободан да одлучи да ли ће меницу кцептирати или не

-одлике акцепта:

1. безусловност (акцепт мора бити безуслован; стављање услова у акцепт га чини ништавим)
2. неопозивост (од момента кад акцептант врати меницу лицу које је презентује)

-скривени акцепт –акцепт се даје на лицу менице и не може бити пуноважан ако је ван меничног писмена;
акцепт дат ван меничног писмена није ништав, али не производи меничноправно дејтво, већ
грађанскоправну обавезу исплате
-врсте акцепта по форми: пуни (клаузула ''прихватам'' и потпис акцептанта), бланко (само потпис
акцептанта испод клаузуле о меничном плафону)

-врсте акцепта по садржини: потпуни акцепт (кад прихвати у целости до износа меничне своте, немогуће на
већи износ) и делимични (прихвати да исплати само делимични)

7
 ИНТЕРВЕНЦИЈА

-ако трасат одвије да акцептимра меницу, или акцептант одбије да исплати акцептиранну меницу, а реч је о меници
чије је презентовање на акцепт забрањено, онда се меница налази ''у нужди''
-у овим случајевима, радиспасавања пословног угледа меничних обавезника, може се јавити неко треће лице –
интервенијент, ради акцептирања или исплате меничне своте уместо дужника
-интервенција има за циљ да отклони потребу за вршењем регресног поступка

-лица код интервенције-

-интервенијент може бити било које лице ван менице, као и сами менични обвезници, изузимајући
акцептанта, а може и сам трасат, јер му то за разлику од позиције акцептанта омогућује отклањање
претпоставке да поседује менично покриће

-бланко интервенција није могућа

-врсте-

1. позивна
-регресни менични дужници (трасант, индосанти и авалисти) могу унети имена лица која ће по позиву
имаоца менице акцептирати или исплатити меницу, ако меници запрети регрес
2. спонтана
-дешава се да треће лице, које није означено као интервентијент спонтано интервенише ради
акцептирања или исплате менице
-разлика са позивном је што ималац менице не може одбити акцептирање менице од стране позваног
интервенијента, али може од спонтаног интервенијента
3. интервенција због неакцептирања (акцепт за част)
-овим акцептирањем интервенијент се обавезује као лице које је акцептирало и одговара према имаоцу
менице и меничним следбеницима лица за које је акцептирао меницу
4. интервенција због неисплате

АВАЛ

-авал је менична изјава одређеног лица, са потписом, којом гарантује да ће одређени менични дужник
испунити своју обавезу

-лице које даје авал је авалиста, а лице за које се даје авал је хонорат

-лица код авала-

-у улози авалисте је најчешће неко треће лице изван менице, али могу то бити и лица из менице
-не може се авалирати за лица према којима је лице из менице већ менични дужник, јер би и без авала
одговарао дужнику
-авалиста назначује име свог хонората, а ако то не уради, претпостављ асе да је за трасанта
-форма авала-
-изјава о авалу са потписом авалисте даје се на лицу менице (''као авал'', ''као гарант''), а неке дозвољавају
и авал као сепаратни акт ван меничног писмена (а развила се и пракса скривеног авала јер давањем истог
имплицира се платежна неспособност хонората)
8
 8. МЕНИЦА – ПРЕЗЕНТАЦИЈА И ИСПЛАТА

ПРЕЗЕНТАЦИЈА

-презентација на акцепт-

-ималац менице има право/обавезу да пре доспелости менице (ако му то презентационом клаузулом није
забрањено) презентује меницу трасату на акцептирање и обавезу да је после презентује акцептанту на
исплату
-меницу презентује њен ималац-презентант, а презентује се трасату-акцептанту-презентату
-презентација менице на акцепт је заправо позив трасату да прувати менични налог; често трасат и не
зна да је меница издата и вучена на њега, те се овако упознаје са њеном садржином

-презентација на исплату-

-повериочев позив акцептанту да изврши исплату меничне своте

-ово ради најраније на сам дан доспелости, а нај касније два дана после доспелости
-за разлику од презентације на акцепт, презентација на исплату је увек обавезна
-чак и ако је трасат одбио акцептирање, ималац менице може опет да му је поднесе на исплату (јер је
можда примио покриће од трасанта и прихвати исплату)
-делиберационирок – трасат има могућност даа захтева од имаоца менице после прве презентације
изврши другу презентацију наредног радног дана, ради регулиссања односа са трасантом у вези покрића
(то је овај рок)

ИСПЛАТА

-од главног дужника-

-гл. дужник мора извршити исплату чим се меница презентује на исплату (нема право на делиберациони
рок, али може доћи до пролонгираног рока исплате по споразуму повериоца и дужника; мора се убацити
клаузула)
-може извршити и делимичну исплату повериоцу, и тиме олакша положај регресник дужника; ако исплати
целу меничну своту, обавезе се ослобађају сви дужници (а ако исплати интервенијент за главног дужника,
он има право регреса према трасанту)

-од регресних дужника-

-ако не исплати главни дужник, тада доспева обавеза регресних меничних дужника (након протеста и
нотификације)
-регресни дужници могу исплатити само у целости (изузимајући авалисту делимичног авала или
делимичног интервенијента)
-поступак исплате-

-енични дужник који плаћа, дужан је при исплати да води рачуна о формалној легитимацији имаоца
менице – да ли је до менице дошао на основу непрекинутог низа индосамената (или уредне цесије), али не
мора проверавати материјалну легитимацију имаоца
9
-ако је поступио злонамерно и са грубом непажњом (знао/могао знати да није реч о законитом имаоцу),
исплатом менице се не ослобађа меничне обавезе према законитом и савесном имаоцу менице

9. МЕНИЦА - АМОРТИЗАЦИЈА

-ванпарнични судски поступак проглашења нестале или оштећене менице неважећом (у циљу
очувања меничног права према одређеним меничним дужницима)
-поред несталих, уништених или тешко оштећених меница, могу се амортизовати и копије менице и
нестале прејудициране менице (јер је то основ за тужбу из неоснованог обогаћења)
-поступак амортизације-

-предлагач амортизације менице може бити ималац менице, лице које је искупило меницу или цесионар
-предлог мора садржати главу садржину менице и доказе о вероватности својих меничних права
-суд издаје оглас којим позива свако лице код кога се та меница налази да је у року од 60 дана преда суду
-ако се меница пронађе али не врати суду, суд упућује на својинску тужбу, а ако се не пронађе, суд
решењем ту меницу проглашава неважећом

-дејство амортизације-
-задржавају се менична права према акцептанту и трасанту неакцептиране менице, а остали потписници
(регресни дужници) менице се ослобађају у потпуности своје меничне обавезе
-дакле ако је нпр. (види слику горе) регресант изгубио меницу, отишао у суд и суд је прогласио неважећом,
он може регрес тражити само од трасанта или акцептанта

10. ЧЕК

Под чеком се подразумева хартија од вредности, којом се њен издавалац трасант налогом обраћа другом
лицу трасату, који је банкарска организација, да о доспелости исплати чековни износ на терет његовог
покрића законитом имаоцу чека.

• Трасант у тренутку издавања чека мора имати покриће.

• Према начину одређивања имаоца права из чека, постоје следеће врсте:

1. чекови на име
2. чекови по наредби
3. алтернативни чекови.

Пошто је трасат код чека увек банкарска организација, чекови су у чврстој повезаности са другим
банкарсим пословима, као на пример: са уговором о текућем рачуну, уговором о новчаном депозиту, са
уговорима о кредиту итд. Првобитни облици чекова су била благајничка писма, а чекови су се у широј
употреби користили у пракси енглеских банака, још у XVI веку, да би се избегла употреба златног и
сребрног новца, чија је употреба била изложена ризицима крађе и губитка. По својој правној природи, чек
је веома сличан меници, што значи да припада групи правних послова који настају једностраном изјавом
воље.

10
 11. СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ МЕНИЦЕ И ЧЕКА

a) Razlike između menice i čeka.

1) ček je sredstvo plaćanja, menica kreditno sredstvo;

2) ček se može trasirati samo na bankarska preduzeća i društva, a menica na bilo koje drugo lice;
3) kod čeka nije neophodno označiti ime remitenta, a kod menice je to bitan elemenat;
4) pri izdavanju čeka, u momentu izdavanja čeka mora da postoji pokriće, kod menice ne mora;
5) trasant i trasat kod čeka su dva različita lica, a kod menice to može da bude isto lice (sopstvena menica);
6) kod čeka nema akceptiranja, kod menice ima;
7) ček se može opozvati, dok menica ne može i
8) ček se izdaje sa dospelošću po viđenju, a kod menice može i na druge načine.

b) Sličnosti između menice i čeka.

1) i kod menice i čeka, radi se o nalogu za isplatu sume novca;

2) i menica i ček, izdaju se u zakonskoj formi;
3) kod menice i kod čeka, ista pravila se primenjuju o indosamentu i avalu;
4) takođe, i kod menice i čeka,ista pravila se primenjuju o plaćanju, izveštavanju, solidarnoj odgovornost,
umnožavanju, protestu, zastarelosti, amortizaciji i dr.

12. АКЦИЈЕ – ОБИЧНЕ И ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНЕ

Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko društvo sa određenom nominalnom ili
računovodstvenom vrednošću koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala.

Lice koje je uložilo ulog u AD postaje akcionar tog društva koje mu izdaje akciju, lime to lice stiče određena
članska prava zavisno od vrste akcija. Akcionar ne može raspolagati ulogom, ali može akcijom.

Novi trend je dematerijalizacija - akcije se ne izdaju već se vode u elektronskoj formi u Centralnom registru.

Karakteristike akcija:

1. Akcija je hartija od vrednosti - U principu, ona je slobodno prenosiva, oim ako postoje zakonska ili statutarna
ograničenja.

2. Akcija je deo osnovnog kapitala - Izdaje se na određenu vrednost (nominalnu ili računovodstvenu) a zbir svih
nominalnih vrednosti akcija čini osnovni kapital.

Nominalni iznos akcija ne može biti ispod zakonom propisanog, a maksimalni iznosi nisu propisani
zakonom.

Izuzetno, akcije se mogu izdavati i bez nominalne vrednosti (gde spada i naša zemlja, pa imaju samo
računovodstvenu vrednost), dok je u drugim zemljama to zabranjeno.

3. Akcije označavaju članska prava - Imaocu akcije pripada skup prava i obaveza. Njih stiče preuzimanjem obaveze
da unese određeni ulog u društvo. Prenosom akcije prenose se i članska prava.
11
 Svi akcionari upisuju se u Centralni registar hartija od vrednosti, pa se akcionarom smatra lice koje je u taj
registar upisano.

Preferencijalne akcije (prioritetne, povlašćene) su one koje imaocima daju određena povlašćena prava u
odnosu na imaoce običnih akcija. To može biti:

1) Prioritet u isplati dividende

2) Kumuliranje neisplaćenih dividendi

3) Pravo participiranja u dividendi imaoca običnih akcija

4) Prvenstvo naplate iz ostatka iz likvidacione mase (pre običnih akcionara).

5) Pravo pretvaranja tih akcija u obične

6) Pravo prodaje tih ackija AD-u po unapred utvrđenoj ceni.

Osim tih, preferencijalne akcije mogu davati i druga prava:

1) Pravo prisustva i učešća u radu skupštine društva

2) Pravo pristupa aktima i drugim dokumentima društva

3) Pravo raspolaganja tim akcijama

4) Pravo podizanja individualnih i derivativnih tužbi

5) Pravo informisanja

6) Pravo prečeg sticanja akcija iste klase iz novih emisija

Preferencijalne akcije su po pravilu bez prava glasa, a izuzetno mogu steći i pravo glasa u okviru svoje
klase akcija na bilo kojoj skupštini društva o sledećim pitanjima:

1) Povećanju ili odobrenju ukupnog broja odobrenih akcija te klase

2) Izmeni bilo kog povlešćenog prava akcija te klase

3) Utvrđivanju prava imalaca bilo kojih drugih hartija od vrednosti društva na zamenu ili konverziju njihovih hartija
od vrednosti u akcije te klase

4) Podeli ili spajanju akcija te klase ili njihovoj zameni za akcije druge klase

5) Ograničenju ili isključenju postojećeg prava prečeg upisa akcija te klase itd...

12
 14. ОБВЕЗНИЦЕ

Obveznica je hartija od vrednosti određene nominalne vrednosti kojom se njen izdavalac obavezuje da će licu
naznačenom u njoj ili licu po njegovoj naredbi odnosno donosiocu, označenog dana dospelosti isplatiti iznos
naveden u njoj , ili isplatiti iznos anuitetsih kupona ili zameniti za akcije (ako su izdate kao zamenljive.

Po pravilu spadaju u dugoročne hartije od vrednosti - svrha im je prikupljanje slobodnih novčanih

sredstava za potrebe izdavaoca

Po kategoriji izdavaoca:

1) Obveznice države - Za emisiju državnih obveznica ne traži se saglasnost nadležnog državnog organa, dok se
takva saglasnost traži kada obveznice emituju drugi subjekti. Drugo, ovo su najsigurnije obveznice, jer je emitent
identičan sa emitentom novca, stoga nose nižu kamatu.

2) Obveznice banaka i drugih finansijskih organizacija - Drugi izdavaoci mogu izdavati obveznice samo u svoje ime
i za svoj račun, dok samo banke i finansijske organizacije mogu izdavati i u tuđe ime i za tuđ račun.

3) Obveznice privrednih društava i drugih privredni subjekata.

Prema načinu određivanja korisnika:

1) Obveznice na ime

2) Obveznice na donosioca

Po postojanju načina obezbeđenja isplate:

1) Garantovane - Najčešće kada je reč o nebankarskim obveznicama, pa im je potrebna bankarska garancija za

uspešnost emisije.

2) Negarantovane

Po moneti na koju glase:

1) Obveznice na dinare

2) Obveznice na stranu valutu

Po emisionoj vrednosti:

1) Obveznice koje se emituju po nominalnoj vrednosti (ako se očekuju velika potraživanja)

2) Obveznice koje se emituju ispod nominalne vrednosti (radi simulacije prodaje)

13
Po mogućnosti zamene za druge Hartije od vrednosti:

1) Nezamenljive obveznice

2) Zamenljive - Ne mogu se izdavati u većem broju od broja odobrenih neizdatih akcija. Društvo koje ih je izdalo
dužno je da održi broj odobrenih neizdatih akcija za realizaciju prava na zamenu koju imaju poverioci ovih hartija.

Po mogućnosti otkupa od strane izdavaoca:

1) Otkupljive

2) Neotkupljive

Prema načinu naplate kamate:

1) Bez kupona (odjednom)

2) Sa kuponima (u kamatnim periodima)

Debenture stock - Postoji mogućnost da se umesto više isprava o obveznicama izda jedna zbirna
obveznica

15. СКЛАДИШНИЦА

-складишница је исправа коју издаје овлашћено складиште, у којој потврђује да је од депонента

примило на чување робу која је у њој означена и којом се обавезује да ту робу изда лицу која је према
њеној садржини легитимисано да је прими

-по својој природи она представља ХоВ и то стварноправну ХоВ, која је каузална (непосредна веза са
уговором о складиштењу), неконститутивна (инкорпорисано већ постојеће право), презентациона

-значај: олакшава промет симболичким преносом стварних права; смањује трошкове привређивања,
искључује имобилизацију вредности робе за време боравка у складишту и може се користити код
документарног акредитива

-издавање:

1) ко је издаје? – само законом овлашћена скалдишта

2) у колико примерака? – само у једном, али се може поделити роба на делове па за сваки дати по једну
3) под којим условима се издаје? – само на захтев оставодавца (у супротном добија само потврду о пријему
робе у складиште, што није ХоВ)

14
-потпуност и тачност података у складишници који се односе на робу значајна је за складиштара у његовим
односима са трећим лицима на које је пренета складишница (дакле верује у складишницу а не у
оставодавца); не можесе ослободити одговорности о искључењу одговорности и био би дужан да накнади
штету имаоцу складишнице
-врсте-

1) једноделна (јединствена исправа која инкорпорира два стварна права: право својине и право
залоге на роби; конституисањем заложног права на роби код ломбардног кредита, јер се даваоцу кредита
врши пренос целе складишнице, онемогућује се оставодавцу да посредством складишнице располаже
робом)
2) дводелна (прихвата ЗОО, омогућује располагање робом од стране оставодавца и после њеног
залагања, јер се састоји из два дела – признаница, за подизање робе и отуђивање и заложница)
-може се издавати складишница на име и по наредби; на доносиоца не може

Пренос складишнице

-преноси се у целини на купца робе, без обзира на то да ли је реч о једноделној или дводелној
складишнице
-врши се индосаментом на полеђини принанице (ако је по наредби или на име), а ако је са ректа
клаузулом, преноси се грађанскоправном цесијом
-не може се преносити делимично, али могу се издавати различите складишнице за сваки део робе

16. ТОВАРНИ ЛИСТ

-је превозна исправа која прати робу и служи као доказ да је закљученн уговор о превозу робе у
домаћем/међународном друмском/железничком/ваздушном саобраћају

-у друмском и ваздушном саобраћају се издаје на захтев пошаљиоца или превозиоца, а у железничком

увек
-товарни лист је само прост доказ закљученог уговора о превозу
-правно, издавалац товарног листа је увек превозилац, без обзира ко заправо попуњава подаке

-разлика од консомана (теретнице) – консоман је увек ХоВ, а товарни лист може да буде издат са или без
својства ХоВ; товарни лист прати робу и предаје се примаоцу, док се консоман предаје крцатељу и кружи
самостално; товарни лист је двострани акт који потписују и пошаљилац и превозилац, а теретница је
једнострани акт који потписује бродар

-број примерака: за сваку пошиљку се издаје посебан товарни лист, а може и један за вше пошиљки
заједно; у ваздушном и друмском се идаје у три оригинална примерка (за пошиљаоца, превозиоца и један
да пуује са робом и предаје се примаоцу), а у поморском у једном примеру
-издају се поред оригиналних и преписи товарних листова који имају доказну функцију

-врсте-
-преносиви и непреносиви
15
-непреносиви т.л. који гласи на име примаоца и нема својство ХоВ је дуго био једина форма
-данас се отвара могућност преносивог т.л. који је по наредбди или на доносиоца и има својство ХоВ

-доказна снага-
-доказна снага товарног листа зависи да ли се ради о подацима који се односе на модалитете уг. о превозу
(има претпостављену доказну снагу), на терет (ако нема примедби претпоставља се да су роба и амбалажа
били у добром стању; ако их има, претпоставља се да је терет примљен на превоз онако како је предат
примаоцу)

-товарни лист и банкарски акредитив-

-проблем непреносивог товарног листа – преносиви т.л. код документарног акредитива имају исту функцију
као и друге ХоВ – њиховим преносом на друго лице преноси се и својина на роби
-кад је непреносиви т.л. – који нема природу ХоВ – њиховим преносом се не преноси својина
-пошто су ови т.л. честе документарне исправе код док. акредитива, да би продавац (пошиљалац) могао да
се наплати из отвореног акредитива, потребно је да купац (прималац) у налогу за отварање акр. нареди
банци да може да изврши исплату само ако продавац достави и свој примерак товарног листа, име се на
купца не преноси никакво право, јер ће му превозилац и без те исправе предати терет, али се овим
онемогућава да продавац располаже теретом

17. ПОЛИСА ОСИГУРАЊА

-је писмена исправа чијим се потписивањем од стране уговарача закључује уговор о осигурању
-она је форма уговора о осигурању, али може се појавити као документ различит снаге
-будући да је полиса осигурања битна форма уговора о осигурању, мора садржати све његове битне
елементе, као и име и презиме лица на чији се живот односи, датум рођења и рок или догађај од којег
зависи исплата
-уговор о пловидбеном осигурању је неформалног карактера, па се полиса издаје само по захтеву; има
значај простог доказа
-врсте полисе-
-пловидбене / копнене
-индивидуалне / колективне
-појединачне / генералне...
-правна природа-
-може гласити на име, доносиоца или по наредби, теорија је подељена – једни мисле да је легитимациони
папир други да је ХоВ; она ипак нема својство ХоВ

16