Ова страница ће бити стално надограђивана

Раскринкани комунисти

Резолуција СУБНОР-а 2003

Да би задржали своје повластице и код нових власти СУБНОР-овци доносе своју

Програмску декларацију. Она је објављена у Гласнику 3 из 2003, штампано у Подгорици,
информативни билтен СУБНОР-а. Ево неких цитата:

Стр. 100 "Независна, демократска и међународно призната држава Црна Гора за борце НОР-
а Црне Горе је основно опредељење, јер проистиче из основне суштине Тринаестојулског
устанка, НОБ-а и авнојевских одлука. Свако друго рјешење за борце НОР-а, антифашисте,
било би неприхватљиво. Црна Гора је стара
држава. Она има своју територију, свој народ, своје градјане, своје психофизичке,
националне и друге особености и стару и богату државну традицију.”
Стр.101 “Јачање црногорске националне свијести је од изузетног значаја за будућност Црне
Горе и црногорске државе. Борци и њихове организације подржаваће све мјере које томе
доприносе. У вези с тим подржавамо захтјеве да Црногорска православна црква има исти
третман као и друге вјерске заједнице у Црној Гори, као и
да се ЦПЦ врати имовина коју је посједовала, прије насилног уједињења 1918. године.
Придружујемо се бројним захтјевима да се језик којим се говори у Црној Гори зове
црногорски.”
На истој страници у вези са насртајима на споменике и друга обиљежја НОР-а стоји:
“Познато је да то највише подстиче СПЦ и њени челници, који негирају постојање
Црногорске државе и црногорске нације уз обилату материјалну и другу подршку и помоћ
просрпских опозиционих партија у Црној Гори и политичких елита из
Србије.”

Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946) Први герилац поробљене Европе, легендарни

командант ЈВУО. Заробљен од комуниста и осуђен на смрт на стаљинистичком процесу.
Мучки убијен у ноћи између 16. и 17. јула 1946. године. У ноћи између 16. и 17. јула 1917.
године убијен је руски Цар мученик Николај Романов од Јуровског и комунистичке банде. 
Потпуковник Павле Ђуришић. У априлском рату са 46. пуком стигао до Скадра. У
тринаестојулском устанку са својим јединицама ослободио Беране. Водио прву делегацију
Црногораца на Равну Гору, ујесен 1941. Командант Лимско-санџачких четничких одреда.
Командант Црне Горе послије погибије потпуковника Лашића. Убијен од усташа у Јасеновцу,
са још око 200 војних и политичких првака из Црне Горе.

Радован Дубак барјактар војводе Павла Ђуришића

Генерал Блажо Ђукановић, учесник 1. и 2. Балканског рата и Првог свјетског рата,

пуковник Бајо Станишић командант пука у Комском одреду у априлском рату и мајор
Ђорђије Лашић
С лијева на десно стоје: капетан Милорад Поповић, командант Невесињског корпуса, мајор
Петар Баћовић, командант источне Босне и Херцеговине, мајор Алекса Драшковић,
командант Дринског корпуса, поручник Добрица Ђукић, командант Рогатичке бригаде
Романијског корпуса, непознат, Иван Нино Свилокос, командант Дубровачке бригаде
Требињског корпуса (емигрирао живио у Детроиту, САД), непознат и последњи Милорад
Видачић, командант Требињског корпуса. Сиједе с лијева на десно: Мито Кекић, Виђен
Ковачевић и непознат.

Жандармеријски поручник Вук Калаитовић (Калајт), организатор устанка у Санџаку,

говори у Пријепољу 1943. године ослобођеном од Њемаца. Убијен од комуниста 1947.
Споменик војводи Павлу И. Ђуришићу у манастиру у Либертвилу, САД.