Maturanti bez osnovnog znanja srpskog

jezika
Umesto 80 odsto zadataka, iz srpskog kao maternjeg jezika dečaci su ispravno
uradili tek 60,7 a devojčice 72,1 odsto

(Фото Д. Жарковић)
Vrlo dobar – 4,14 prosečan je opšti uspeh prethodne generacije osmaka, koja je u junu
ove godine završila osmoletke i na maloj maturi pokazala da je osnovni nivo znanja
srpskog jezika s kojim odlazi na dalje školovanje daleko ispod očekivanog. Nešto manje
od polovine ove generacije su odlikaši (45,1 odsto), trećina je vrlo dobrih đaka (35,3
odsto), skoro petina (18,9 odsto) ostvarila je dobar prosek, dok je dovoljan uspeh
zavredelo samo 0,7 odsto od 61.670, koliko je ukupno bilo devojčica i dečaka koji su
nastavu pohađali, a onda i završni ispit polagali na srpskom maternjem jeziku.

Da najmanje 80 odsto učenika, bez obzira na pol, bez greške reši najlakše zadatke,
kojima se proverava da li su osmaci dostigli osnovni nivo znanja, a oni čine gotovo
polovinu svakog od tri testa na maloj maturi, očekuju stručnjaci čiji je posao vrednovanje
kvaliteta ovdašnjeg obrazovanja. Predviđeni prag osmaci nisu dobacili iz srpskog jezika.

Od ukupno 20 zadataka na maturskom testu za osmake, iz srpskog ih je sa osnovnog

nivoa bilo deset, a iz matematike devet pitanja. Taj deo provere elementarnog znanja
matematičkih oblasti 78,9 odsto valjano su uradili dečaci, a devojčice 78,6 odsto, što je
približno očekivanom rezultatu. Ali na testu iz srpskog jezika njihov je uspeh bio prilično
lošiji, dečaci su ispravno rešili tek 60,7 odsto zadataka sa osnovnog nivoa, a devojčice
72,1 odsto.
Navedeni zaključci oslonjeni su na zvanične podatke iz najnovijeg Izveštaja o
rezultatima završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja za prošlu
školsku godinu, koji je nedavno objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i
vaspitanja.

Već deceniju unazad, otkako je mala matura obavezna za kraj osnovnog obrazovanja i
upis u srednje škole, od školske 2010/11. godine, stručnjaci ovog zavoda priređuju
opsežnu analizu. Međutim, u najsvežijem izveštaju prvi put eksplicitno navode očekivani
minimum uspešnosti generacije u rešavanju zadataka s najnižeg, osnovnog nivoa,
uviđa „Politika”.

U ovogodišnji izveštaj nisu ušli podaci o broju učenika koji nisu pokušali da reše nijedan
zadatak, to jest onih koji su posle testa nastavniku vratili praznu ispitnu svesku. Bodovni
prag za polaganje male mature ne postoji, položio je svako ko je pristupio ispitu. Ali,
kada se posmatra najlošiji učinak učenika koji znanjem nisu odmakli dalje od
minimalnog maturskog skora, najviše ima osmaka koji nijedan bod nisu zavredeli iz
srpskog jezika, njih 157. Nula poena iz matematike rezultat je 142 đaka, a bez poena na
kombinovanom testu ostalo je 98 njih. Kada gledamo besprekorne rezultate, najviše je
učenika koji su osvojili maksimalan broj bodova na kombinovanom testu – 1.160, zatim
iz matematike – 448, a najmanje iz srpskog jezika – 288.

Ispravno odgovarajući na polovinu ukupnog broja ispitnih pitanja, oko deset bodova
zavredelo je 60 odsto učenika iz srpskog i matematike, a na kombinovanom oko 80
odsto osmaka. To je bolji rezultat nego u junu 2019. godine, kada je oko 60 odsto malih
maturanata tačno uradilo polovinu kombinovanog i testa iz srpskog jezika, a isti rezultat
iz matematike postiglo tek 50 odsto generacije.

Prosečan uspeh na nacionalnom nivou, izražen u bodovima, iz srpskog iznosi 11,18, iz

matematike 11,02, a na kombinovanom 14,17 od mogućih 20 poena.

Analizirajući postignuća na okružnom nivou istraživači primećuju da osmaci ne

dobacuju do proseka u gotovo dve trećine od ukupno 32 okruga u Srbiji na testovima iz
matematike i srpskog jezika, i u više od polovine okruga kada je reč o kombinovanom
testu. Rezultati malih maturanata su na nivou prosečnih u oko 30 odsto okruga na
proveri znanja iz srpskog jezika i matematike, i u 20 odsto okruga na kombinovanom
testu.