Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Kriminologija (Đ. Ignjatović) PDF

    Uploaded by

    Nihada Hajrić
    7 views240 pages

    Original Title

    Kriminologija ( Đ. Ignjatović ).pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    7 views240 pages

    Kriminologija (Đ. Ignjatović) PDF

    Uploaded by

    Nihada Hajrić

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 240
    DORDE IGNJATOVIC KRIMINOLOGIJA Dvanaestoizmenjeno i dopunjeno indanje Beograd 2015 Dr PORDEIGNIATOVIC KRIMINOLOGTA ‘Drauestoamenjno i dapujenoidaje edo Prva tet Unie Beograd Cent ind inoriane Dose stun, Beograd Baizdote Prof deSina Avamové, dan ‘Miko Mev, dltor Prof dr Dragan M.Mitoié © Pram fat Universita u Beograd, Doe sta 2015. ‘vps rata, Nje doen dao oe ae ae ine, emitan redken il min, ij al e ogo x lana, mga, maga ups bo dag ps ber pene bled. swwniucbpacee wonders SADRZAJ PREDGOVOR. ° uvop 1.0 nteresoranj a odin. " 2-2 ante pepeve a rowan... 18 3. Pegedosnomipojmora 4 4 Renin tetan a Clava POJAM 1 PREDMET KRIMINOLOGHE 1. Opt ost pode defini ximinologe. 6 11, Poel defini rninlgje po obi 8 LLL Si ota... 8 112 Ute drab. oo B 12 Bod dfica prema man spores. 18 121. Nakao dna 9 Whee as sseees 19 1.22 Natl feria i aka opsipcina... 20 123 Keiminalogia del dl xminlogja. deurene rake » 2 Delegate kaon, 0 3. Prednet rnin, . a 3 loin a pede! rininologe, ra ‘SLI Raaa sata li 2 512, Vinita dred tine ssecesene 313. Zltini dejan. 4 S13. Raita satana devises csese A 2132. Odaos odin = derijanoot, m4 3, Rek drt rimialo poo, s 4 Mesto iiminologle wstemu naka... 16 4.1 Odoos riminalogls deg ria salam 6 4.11 Odo sini pave... 6 ‘41.2 Ono sa rina pltikor n 413. Olnos 5 peaolagjom..... » +414. nos kinase. ar) 42. Odo sa soiaaom palo a 5. Keninologia isin diiphie.. “ 5:1. Odtos imino sa vitimolgjom. u 6 Zo imine : 61, Zed riinolog a rio pravrae. 62, Paves admins reat ‘naa 63. rinojens einiaooga 2. loti loga iio, 71. Bikol eiinclags, (Gav Il - METODI KRIMINOLOGIE 1. Uda rama... 1. Zand itabiaing opment 12. Metod i mtodlogia. 13 Bojan tent ian... 131. Baten iain 2 Postupak mang sna 3. Melo i pedinet stain... 4 Moder, 5 Pole inion mtd, 5: odes prema ji pod, 5.2. ode prema main pristupaa pred, 5.3. Morse, komparia i tue pedvianja 6. Metod proctaanspojliaaih jes 6. Klinik mod progoashiminsloog ona ine faltor ia, 62. Aramnesl! meted poomatane 2 vdstoranjen, 63..Nenanet porn ikunetaona isd; meaning mapa rimioalta 7. Mt sedegobi.. HA Uae os 7.2. ivan sao inlet 73, Longiaiaoo iva. 174, sprint. 8 Priena stinking A. Prima static metoda 11 Meo belae ss 82, Saisie edence innate, 121, oda oe sae static een. a 2 2 3 8 ” a a Beeeuus a 4 6 eeeees 1 A 5 3 2 6 Keiioologa £22, Moria nporedipat..ssecnesesnee 5835, Socio tn B 23 Pola statisti evideac. 53381 Shla davenesefne B 824 Kia sad rida. Se Sn Tae B £25. Tanna roa imine, To s6 asia Dulein 2 $26 Mediate tane oie cos 57352 Soll tly List nnnenee 7B 2281, Sud sence 573521 Achaea 1m 8262 Soijeo ivan. SL S835. isitognaeraoms 4 8283. Geem mead a ear SS, Uj nlite pt ” tune be 583532. OminB ete eo 4 27. ji preaets 593524 Uea ukemi one * 25 Zot prime sting... 60 354th laden ve TS 4. Tangle toda 635410 pont mmeamattetile 78 3542. Falta ei 3 ‘Glava Til - TEORIJE U KRIMINOLOGI 3543, Teorije uronic. 6 olen ns je cli, Cc ” 2. Kina rea rine 3545 Ter dab pi. 2 kent mt en. 435A Kanteen © UL Beta sree 4 Teoredaen ake a 2112 bea... A 41.Nov dre ods : a 213 Feud cons 61 (2 an ter tin a 214. Cara 654. Radlaahninegs.. 8 22 Ose veiled... BL Rak... 8 2 Soremen alia. 6 432 Rea rnin das. 4 24 Deeb. 6 4821 Plantar anne... 4 2 ada reac ii. . 6 Remini piup % Su Kaognfia ala... 66 44 Toe eins wining “ 232 Anolis hol 66 442 Sinevsmemeron Sitio . 321 ethnic from fede... 66 5 Nove inne ae. ” 322 Loni. seen OS. Teu coogi, co 323.Giol 52. Noreen. 8 3A Fer ; 6 53ers » 2 lata sa... & SA Teromalid... * 3. tn fins. 68 55-Terjeo poe Kimnaraom poet. 91 3232 Uj ee flor... 6S. Teetmng BL seers 3 321, Plane pedi ra sr epee... ce 3322 lndajatanis jel. 58 Tagua teria ” 332: Hrs neo. sa Nota ape inl 333.Opfonrtaa biasing... 70 ag. 24. oa sa... 158. rnin % 34, Pilon oj ” canes FL Gla - TRI DIMENZIE KRIMINALNE PO}AVE 243. Ben tora ao 71 Rome dine ine poe... 97 2. aba atin. foe TLL Piao brniae ust secs IT 5345. Oca psiolfih teria 7. Uporedal pod. %8 See 112, Draw sa visokom topo init... 11121. Mout obj vise tope ‘eimai... 1.13 Deve aio stop kimi 12 Strata tendence init Si 121. Kriminalitet poeta 121. Piven pul soc 1212. Pula estes iex 1.22 Kena! aetika 1.221. Peja malta tot 1.222. Osuden nulla. 13 Pogue rnin ko masome pj. 14 Tipslog dla wid... LAL Zakonsta Masha. 1.42 Kista prema drafvenn sedi 143 Knit Ws, 144 Kasia prema mina 14. loti mee 15.Neki sno psi ris, 15. Nasik rial pj, ich fen aii... 152 Obl sig Krninlits, 152. Taina oi, 1522. Noob. 1.53 mov amie eam reagoanje yatana..... 1531, Ve noi bine 153: Stain Lomencorli avis emilee . 15312 Kring cht emit korpoaa, 1521.3. Onna kina 1.54 Plier, 154. Teoria 155, Sobrante. 2. Biota dimensja inital poe 21. Dra peta urdu kino 2.2. Pokus bjt baal, 23, Daorase aca ening pola 231. Spl ambiental Zid... 23.1 Devo krminogenih alters abla elatiraog dang mi, 234.2 ej eninge os eb sodjalih pes 2.32. Vota induc no 10 1 m 1 8 1 19 ny 1B U5 Wa ira a BL BL 4 it it 15 138 2321, Litas prestapida coe BB 23.22 Bele nso, 39 23.23, Nedosank sanakontle m 2324 Kenna karen 1 3. Vitis diengja rina poe. 6 2, Deli ber ee. scenes MS Gara V~ SOCIJALNA REAKCIJA NA ZLOCIN TKRIMINALITET Vidi eke dra na latin... co MT 11 Ini loa too en, eae 12.Nefoala wa us 121 Sta e otine w 122.Nefomala koto o sane toc... 150 1.23 Kel’ og naan scenes ISL 12.8, Ueimanje pander... bi 1.232, Sanouganisorae gadana sategje preventing dln edie 1st 13. Formaloa rea : 182 2 Ruin prao acm rial pain... 152 21. Odette gaia riven repre ey 2.1 Dinan inline rao idan... 13 212 Hipeasiningnac, 133 213.Delsiminala 183 2.14 nln, esses 5H 22. Oieltane one rine epee. ne 1 2.21 Sain Kame ao sake iss 222.5 aja, iss 223.Prals oder. 155 3 Deon police eeceseeeenes 156 SL Nstanak moderne pl ses oes sence 16 532. Vt oblast plicit ato. a 157 33, Steg poli oan is $4. Diseciora omg; ratte able isakob ge eo 1 35. Poli prin pide seve IL 316 Opsnast ain. ea 3, Ses ipod poli, 11 ‘3, Zamere pli mina. 19 ‘58 dana a pola ijn elas... 162 32 Bilan a 218 383 Bolla... 16 34 Plate spt oj 18 385, Korumpiane poe. 39D epi... : 39), Pataca a eo... 5352. Nina ivan pl. 4 Sols ej vin aka ‘Tenens ai nk Sti “ALL Vine tins inte sana. 4612 Za dln dono 413, Osos apreéeihate sen. 42 Neat aura 5. Ramene usar kot rina, Si. Nasal ame atone ‘stno 52 Sujeu pin sod oat 5.3 Kasten ane ator. 5. Sin liso 5:2. Konno progres stem, $54, Morn stem ea. Si. Reso lacs kos aaa. 542. Indian woe ame 5.43, Hamano postures osateicina. 55. Oreja zenro, 551. Osporayj kaze nates. 5511. Ol va abde 5812 Neptan a aaa ana S53 Take 5514 edi il trl ara 5515 Rr medley pe ‘area cenit. Suton oe vate 55.17. Prolen psn pone. 5.52. Krk ae ema, 56 Nationa preva... 5.6 See sistema often sano S61, Viste tno pea teen bese. 5612 Pyjam ore sano 5613. libor nena moreno 5.62, Abra aa, 5621 Alte jam 56211 Rad wos js kus avery los str... 5622. Atemtiei bude ane ate 1s 166 167 168 ms 1 1a i 13 1s 194 2 18 197 Kinin «emigre rer cna 7 Nov eos onl inne 1. tds krag goed 72 Resa ers pr 7.Dra pis posta prea ili 74 Koa eit gpl, ‘NAPOMENE, PRILOG Runa satan po i pede riminlog, PRILOGH rata pods ajar orienta Iriminlgi...... . 7 PRLOG Geran oi ten proce oom por ssn BIBLIOGRAFI... EGISTARPO]MOVA, EGISTAR OMEN. SUMMARY CONTENT... 9 20 0 21 03 2 6 BI 25 Bs PREDGOVOR DVANAESETOM IZDANJU (vo idan uteri Krmineog donot vik broj now tema hej treba ogra w Kontak {jobs so torent re koro tet veka (a pevm Anja ove kjigeobevenom 192). Tj zadatak aj bio rimalo faker je posted godina atta novih kon cepa oj a ciginan natin targa probe reac inneda Mjuénh pjmorakriminlgie wt - feta ~ dlo~ ea. Aor je plata da ih situa w sj ‘riminlii ster, kao je atjan da tacima pi {irene lave su nove krminlogie~ pide iota’ den’, ier, wloartensh’, gegraat je st natal ao hibriddostgnaa nae nuke a- kao avaom aa, eologie, bere i eograie. Keiinologi danas ne peri samokaegrima pra, socologe,pshooge, phir, ekonomi, plittlo sie nego ona koe je prea iz Wanine means, Jelogamima i vituenom svarol Uni sve tow udibenik kj je pre sega iste snovni infrmacfao nau enom Sterno apart (aw ok treba da adoro zahtve,bolon- shog proces 0 dozrojenom obinu) bil e eto pra ‘eno ilemame lolitas nk tee moga smpiiova’ ‘ako bi materi kas ile otal nro kriminol af" namenjenoitoremeno kako student asnovaih studi, ako ona kj oda da se proeorlno tare orom dsipinon, Kolko sw tome uspelo, cei tac, kao ito da Ise u pritaivanj saemenog sana ove naukewspe0 nai balan izmedu dveomnovne knncepeje koje suse tuna endo: one tradiconaln,s jn Kasi ‘im temama i ostignutina~ i one druge, kik, aja sta anak pitanja na vel bro decenjama podrezume ‘ani stavova Ne struarajui eda kate Kako je di ‘ane samo gaan fandamentalnh preva svoj gadana, ego torrent preva ki tou mnogim sua: tng da eborba potyteorama stood torture tad osumnjienima koja se mole pores sredajevo ornom Inkzcjom; da xe dma kriiaog sistema, prvi aaa ipredcentara nase politike -mod kako mei spre sa valu zaiju nove aase ‘moran pana ta sshd rata poi dros i drug bjatnth aoa ovo oblast... ja autora bia je aw oo izdanjeudbenia, pred onoga ito bi se mo gi oma ao seme ltegne i stavort wads nese teme hoje tae wert da je vo dob ena -kriminoloskeimaginaie" i itikog odnosa prema na- sled ove nauk. Nara, nije se moglo ret re, pa nono to je ‘olde naraje dae avin riminologjom veoma ‘ate deltns, ali veld pie kaj rua za ovo intleltalnog angafovanj urefaanu eh od jut ema saremenecivlzaje, Oj opi sok ne mogu povari ni since - primer pv matuna ‘oda kapov kriminologa kale su godiaekonfeen je Evopskog cruizj (tlikopotebaa mest gle vile sttna nau raja idee) komen sa i pretvoren w olen seta za zara organizatora- primer drug: sete asojacebalkanskinrininologs (ojegoo formian je u nab ame inicio wt api Max-Planck inst ic rjburga) naa sew iv oj jena ranignom su Ballon Criminology reds. lena mapom na koje prikaaae tao da ne pipada Balkan Lep primer onoga tos u set davon naziva Jallanizmontt Za kj, dna napomen: ator je imao namera da ‘inj orice kaj oboateprodukjom sik he- Tandskog ena Hieronimasa Bosha “Brod mabnt er smatra dase ona mote uzet kao njoj istracasta- acu defavana a rami, Naan sa svi medina ‘cian gradu neji oj kaj da im sa trpeze ‘de eka mrvca da i prelivl i “novoobogaéeni be: ‘mismen’ (kj kre priku ds ograbe pent kaki sata bol) ikriminli tha veka koji medina ane) publi jedi plata da skene pau da de siti ber foe! pk, odustalo sod prvcitne name. re nezbog sera nego zbog nso slike. U Beograd, pila 2015. AUTOR UvOD 1. O INTERFSOVANJU ZA ZLOCIN Madu pjeama ojenas kre, ain ima posed- 0 meso, ew naj stork ivorima seem ses opsia rani ponaana koja su nara oso newest na koja je otal ds jin, Od Bil preko Harare ania iriskog Zakona vanes tabla, we pv pi tag dvekoog po Stjanja anja ved forirna ves 0 opens od neki dato porebe da se dua od nh ait ‘10g ula posmatrao, cel bie isto cane mo- gla uistoveme posta i kan istorakriminaltet, ane mito Ju nanse alo jedi dragima prs Jedn of veith tera na kj suo odgpir poke da dj ako rig i trata, ako i lof an, “on je owe nai a posto intresoraje Tudo se vd po tome So se iu dla wsmene ka emo, popu a esto mogu nai sda pore sahriminalttom. U utbenks Krol toe ame vid autora Ade et a 1985 ino iteresstno mi ‘ene danke od poaatih bj (ake su Grvenkpa, Ivica i Marca, epg drag) gore o prestupnicina nani asjaanau wee Kaa su nstale Zao on eporuj studentima krminaloge da ponovo pro tau aj anal jor sds tog tania, Mogi misc’ i knjewnici Soe, Cervantes, Shakespeare, Male, Vitor Hogo, Dickens, Toto i naroito Dotjesi) sa tkode loin ural za tema svoj dla oe Mle, 205), Raj tr masone {nue storie vl bro torevina od kh se nek ao kriminisiei roman, strip i filmovi odedeih “anv isto ba dior. Kein je joa oddest preokopacja iu sredstvima matoyne Komuni- Je amp, radi tei) vet ema danas. ‘Ako jo dodamo da med rajgldanjim fimovima a seu doin oni sa imi sia, da a piso delitina iain wniocima orm poana to pourdao sso 2a pdizane tira Tira (oe ch ek specials ty problema, ado televise emisjeusamom eh po sao ged ost, nino se name pte ota toa ainteeso vanos judi zarminate? Nir dicpina polo je da odgoosi na ovo pita je a dn se da je socal pshologj dala najptpunje objnene [vonarevi, 1972. Ona sama sve fone interesovanja obinih ud a hriminaitet wt grupe 1 prva se moe narvatiemoconalni ines sk i predstai Cudan sp staba od tina, ele ra vet bog uinenog nel ines avanti Ii elu rakom dove je alae oda ident fla sa pot nega juan Barnes nd ‘Teeter 1959. Sirah aotnajedna je of msjkaraterisiaih ova ne ephe. atv ive unajcarenin zemjama poazivala su zara sepenoséaja ‘gotenost Kiminaltetom w jim, U kj Zl w ‘merc (Newman, 1972 nalazimo va podstke dae 70- th gona XX veka 80% Amertanaca ilo uplaeno na tlicama vel gradova nota, a ak 78% 5 sea po ‘emenonesguaim iv swim domevima, Da tsa nie raconala,ukamjei too su ano 43% pordica Di te xvii dla samo wjedngjgodin Ameri ister sazabrintseuukanval ud e tojei Sniminatet oveov droit Rata kataKlioma bila je pri aon ~ ne bolet~ drug. On ima cra age: sing generators strahs, oj blest nema (Morris nd aki, 1970 Post rimialtetcelom stu me- Atavremena je samo pojaao ov oseane ako da je pro- cena ispitanih oj gaia ve nego upretbodnim deenjama Stnchombe, 158. Kine proto ea, sane nije bite pomenio, Galupor isteivane (Gli Nes Sev) sposedeno 198 polaalo je ak da ew SAD granu dalek ve er bro plate tina nego il koje drug opasnsti a Jan Leihley 2004176 navi da su rena itr 1 Cetra za novnarsvopokaral dj einai ra Anriknce 1994, 1200, godin bio meade pita- tna micionalnom ilaklnom nvou. Prevodi sii biro SAD (Ducau of ft ce Stasis) rama je 1957, kako je mogunst dase stan rtvanasinih dela pola 236 put, da je Sra tei Amerilanac opus da bude wktmizoven aloino. Oda borbu poi kiminalitl treba posma- 2 teat wis reme lao deo aja pda ra- tea fvta svakog radaina Botiomey and Pease, 986. ‘Na oa nlc nadoveuese, Fak ise Jon Glin 11906 sale prema tama (also uk ripe aj grok jm Sez ovetom prea onima koji su pore ane. S druge strane, pihoanaitiarisu slo da intereso- ‘aaj alti obse ao poskvanesopstventh kr smal ni. Tako lds wij jan port bolas Kriminclog fran Bemmelen, 1955 kj jew ra osm ole sunaodnia Boner, ak skbonos profejama koje se bave alognom (kinins, krimi- cog bjdjesoorakvim ptskivajem, Nararno, ne rise tak, p ia oni oj sma ania jak ott gradanskedunostnajoéom motvacpm da bi seneko profesional psveto proutavana tina i tretmana prestupia Johnson, 196 (© tome da veina gradna posed ne samo kr sian poten veé da ga znatjen deo nh kos, polazal su reat nov pitanja aso 2a mnoge bilnimenaene Nd istatvatie tei, pose st de samoopuvana studi o rvana koe she pou Zavanju ini, a pravosdnim ongeima nepoonath Irish el, pokazale sa je riminaitet mnogo ra renjapjaa nego oto pokauju nine tase da sg gradani ve mnogo we no it sto mogo i prtpo sta. Tako jedan ameridi nauk /Bohm, 1986 td da je preko 90% Amerikanaca bar jednom iio neko Ieivién del aoe se mote ize kann ea abode (tuda se poazaoopravanim zak o pro nos podla judi na de potpano odojene Kategorie ~ sna olen i xrae lade i norman, porodne ste, ‘atnc i necloince” kj su mnogiitkovaiaignl Lavatne, 19501, Sta da sak ove, pod odedenim tslorima made iv alodn na svoj nafniadava i Go- ethetedajom da nema ating va kj se jednog dana nebih oto sposabnin’s 1 drug alg 2bog koga Hriinitet plat pa {ju je to to on pres war nu esnomedaiene ‘edna i doba. On, kako to Kae Even Kanai K- rminolog Denis Sabo 1193) ,pogaa dro pravo w sro Njegor pra jedan je od njnanih bt juma soianog poremeas, koje se mane wk ‘pravag sistema i moral. Klima beakonastvara tak daesvedovvoljeno. Sir se korupciaiaso iste podela na povatéene i radane dogo rea. Time serpin einai cip pravednst w jj osnri ei ate da ade bois alzew elo) situa etiam mais main, O za ‘aja ovog princi vel ravi teoretiarskoro pesnigh Ide; prada ejdan od naj poimova nate du Fhovnog univerauma ako seman pov, a niko ne sud dae prekne" Perelman, 1983/5 1 Kriminatet as ne woke ostaviti moda slg Svjnice da predtj zndsjan ekonomski tre ‘a rjc ~ agi ria, cen keiminaietaje zo etno vsoka, Pr tome, miss pre sega ms: 1 nepostedna material Set hija nate hao plod aleimost wnlacakrviénh dla ade, pack, pronevee, terorisih kt) koja nanos ogrmne dete svi dui, Fred Hayes /1934 nav kako je ne posedna tla od aloina pred Dg seit SAD inno oko 12, a Blgus Wer neko gina kasje /n941govort o 15 mij dlr. Newnan 972 tr da se 1967 pop na 21 mid, 1970, na 51m jard dolar Jedna novia procena (Pal Ember Mi Chigan State University’s Scool of Criminal ustie) sa Jira XX veka gorda eta oj samo privet kin alte godine nanos Americ je eda 48 i200 mii jar dlara(- . ederlProbtin oa 1989) 5 alia ve trothove hj jedi sos znd Javane veliog i skupog pravosudnog apraa fem smi koi se nga na oiivan, suena nui tetmann kriminlac.Posehnu pata istaata 1 posene weme privat injenica da tok inde fava org .ndastskog kompletsa akon ki inate wogavo rast Opi sw SAD 1972 eos 12 middle, da bi se kaj prog veka prea {alcosim pula. Dake prema nekim podacina so 23 dave prosudae organ i she, pores obec ind su ov} ze fantasti 100 mujer do Iara sake godine /Donzige: 996 Sina je stvaca w drag zemfama, pa Steve Ugow 20027! na osora pordiana totkoa uw rndobja 1988-200, td jer Bran rio pravosude posto vei bi ‘Ao se tome doda podatak do privat sektor konto Iniminaltta (em kompane 22 privat zit) ko- kj radane dost 5 mild dlr, jso jit Nils Chrisie w ka Konto rina fo ind sir laraje da jew pian eda od napa dines u modernom gradanstom drt (Chrisie 1994), Kadaovome dodamo raze seme va obebe ese (arm, vdconadzr,sfiant mani 2, Urod sakjdavanje postr) jn je da ora sindastj" w vetinzemaa ob ozomna sed 2 raja eth ta and Pc 20 potar- suse peo cnr inne Eno Ve Up. trang a ete peal hegre ‘howell esi ua atin a a sxe ining ele ej attain nla db, ceo |e ponceetse sg ors pra te ei eae tabs ro pe ule, a you ote eo 2 aon) ml pda shin ged Vi jd wt naa, interesovanje 2 Iriminaitee post i xbog og to prove Kénost i Hvtng puta zoé- ‘ac prety risa vor 2a olf rzumerani ud aiihovih postpaka. Dak ne samo za prowévaje ca je dela ugrotvgja dat, ve jon kj spadja onformit. Zahra injenii da, kako smo to vee pomenal, oe dre grape ne mogu bit dent i pt uno rzdjene ni po kom, pani po kita nih bina njibovih nova, naedenaprouvanjaimaju ‘elk maj ne samo zone dpe koje se baeprak- ‘nim saijanjem i prevencjom hriminaltet, vei za (opi pol 2. ZNACAJ NAUCNE PERSPERTIVE, ‘ZA PROUCAVANJE ZLOCINA Posen grata sto friminatt omit g- {eld naosora sopstieng sks i sedan ‘omic i produkata masorne future. Bros Aoi ssa iraieos i dostupnotnatden rd stat saga kod ah predstaru o dabrom panera starog sana kriminateta. Kadabito btn, ne bi ill poteba poseba naa koja nme bv. Boj proufavana pana Kako sa, koro bez eta, naa sakodnera sano loin loncima opting (51 Analza nana ma Soi ih temo aja "Java nat su ona nedovlja. Lita ita s ovo Pojevor (ber obra a koji smo nan nome tngani ~ dal loi inion dela i rie pteeéena sus ‘ltt, $druge strane, shikakoao jj doin ™ priavodina masome kaue iw sedvinsjomag ‘nfrmisaj pao jodnostranost i povadivana ans ovaj serie sod na senzaconalizan. Gra dane interes dla pogodna da izaovaemocionalne "eka, dk stl gltnom ne anima 6 B Sitwaca je net dra pratima oj se svakodnern, po prcodi posa koji se ba, see so aloinom,sotincina i vama sud pi tome mnoga Join saznans o poavama Kojima se bare. Metutn, problem jeu ome toh so sma dovelinim 2 su prostaane riindiet, jr, po aja, auéno pr. ‘dara nepoteno tees Ono so pratarima nedostej, pre eg, Si, ‘sau ugao posmatraja ii kako se to Hite aoe anda perspetia, Vile Hud ri mnimaje i 2oNn ineresranja moguistvemeno posmatrat it logan aih gora. To se moe bjt na pe ‘neu itvtemeno pista vei som dopa — sda ine lrvgna dl Tom pilikom, brani nego Kijen sku adja {isk prcejjaprevashodno sa stanovita lt ida log oksvjenom, tac w prom plana ima pote a dkadeasnoranos optube sua vgn dole koje sud edna drug sana, pista publ ~ ved w isos od tops oj sta je unapedtaurl odes se ‘gor0m wkinioea - ceo dogads| propa kr opt, angziovan radnic obeabedenjapataju usmearja pre sega macraane red, novi a dogs dojo livanjemof pod trl ist dokkiminlog asda alti jeg invtioce Masia une of kriminal nih ipora ibs woke dela. Vain espa a neki susjevina ov per spektive mag bi matin (pe. perpktve sje ‘elt wkrviénom proces), 7 dak u dragim one i ‘jj eda drga (ko u primera lee ols od strane wate i letra). No, usrakom sux posta se pte ja od pespeltva omoguéza da nappa je opoznano nek pjar, Norovkor natin farni- ‘Sanja wins vet tla da jet nana prspetva, re svga zt to podira na prinipma kj su gana taénst i (patie) karina tho stedeng mana, U literature and Por, 201 se narod ded ta Is prinip: isustvenost ~nagharaloga law istaivanje stvarnsthnja nas okruje. Opservaca no oped sje) ~ So apse, to olan natin au og prota pj, iobjttivnost od aut ve ohne da jth predrasudepristasnos pe imavanju predeta kim se bavi, Naeoo to nie mogue otra upotpnost ak a prod nauk, jol maj wnaukama © ove nego drt, 4 BH provizorost~ umesto da matte do kh je oo smata neal konanin vezi istinama, pa unk h dtijaa Sao pone promen zat kaelano analaje argument prot alljuaka doh doo, AB skepticnam ~ princi neposedno porezn st pretbodoin i ukae demain w obra (ko) celokupo nase dicing kojom se bavi stv po mak, pitanja amet neki unaanastavor prthodit, BE tiha neutralnost ~ u nasoan da olone ‘moguénost da njihova moral tka nal zamagle tvare dimen pov oj uaa nanéic sa dat- ni da umes wednosihsudvao bra la gorore 0 tome to je itn, a Sta lain (ro net drugadjin leita u Glau dla koji govoroodnosakimino- Jog ksminalne polite). { ekonominost- supose objatjena pj ve jom se bv, nunc morj srs na naman mo- gui bro - dale trebao bi da tte nenom najednosty- nije obj oe ima nan emir podiat HE determinizam ~ ove priniptradionano st sas. a ij da srk pov prethodt dra oja je iia, Pru (ja prtho, antecedent) nazvamo ‘zk, drog (kaj of pve aan, kansevent) po sedi a nibov meduodnos ~ zona (kala) vera ‘Unk pojave hj prontzvano so ost oj koje nau deja (slow kori rake po tome So gaa rakertu de in osbine: je ain i dovaan wor ra jenrastanak, ‘Onto traiconalno gledanjenafauzalnost danas se sata previeuprdtenim, nario w nankama koje se ave ovelom i dato, Zbog toga seve previ da gldite kak wna veo srafenidterminizam teh da zameniprobablistik princi (nae So mo- emo trite da amet poe hj pethod one koja sled pst samo moguénostpovezanos) U proutzasjy pojaa uta oh nauka Eeto se szeéemo sa mnodtvom antecedenata koji ej ne prou avarn pojara (pe: tn, ada nso ust da kon statjerojedaa koa se mote oat kao wa U tom sluaja govorino © mnogostrukim wzroénim verama (e mull causation). U vim navkama moguéej eto ‘one sredemo u prio: a antecedent uti na kone [vent aoa drug povratno dle na nega mens ga (antecedent sa poste Konslvent, to veoma kompli- Ij obj - osuenc, edo tetmanom w zatvorko|ustanov pribegrjumirnom priest, uprave zatorapimeni brutal kainaraje kako bi pono 2- Keinialgia ‘ela ed na Sa osueniciodgovore pobuno) ~ vps sjajepvratno deorane eck ef ‘ada se govor o determinizmu,neophono fe ka- ‘at dae prodoraktuailiama (actuarial) w mo deru riminlogju napa idea wzoéng objinjenja i rameajje je aumatranjem lako da minima pasos Henog dogadje ~ dale, umesto reat tia awzalnot son, bavimo se Kalla rik, ‘ao fai rb zamena uno, Ta, ava ‘a (alkalis) kriminologj" Zina, kako to iste Jock Young 197 daje aie ied neo nego je "rut; Taj minimizoa ik od mone ost de pon, Kontrol riminaletatko se preter w jmenament ka’. Detain iaane o tome kako se vi pric ka rakes’ naan perspetiva spina u rou ‘aj riinalitet, Bide ei kasi, Pre tog tebalo ‘i lazat das prednost nauénog gla postman ve pojave w odnst pratt (ttlko pre im ako) agleda «jo jednom bitnom noc — jin ono e po mara knits, Ne sprei maj Konketni zaja © poedinatnimtporima loin i prestupia, eb a fast dapraktin um" ne ni svestan celine problema 1 aje ono dine se bv samo ajegov des ade usted sede nakanketan problem po piri stron zan- maruj petjanjeneih drug eto nt mane opt snih,ponaan koja osaja ivan nove pai; aad, kao posed nadia radaiokolnostwojima Se, joa seein za wopitarajma knja ugaynom ne odgoarja strat, 1 seg retenog,maljuae se dx mnogobojost ‘pojih oblikaipoljranjaponaana epi a dol islodenost inca kajna nov ej dei tahtergjassim droga pitp od onog kj doinira usvakodnevnom vot, Da bso ga upoznal i supra stavili mu se na pravi natn, rimialiet je neophodno svetano pron primenom spedalizranhpostpaka ‘uokru poscne nuke kriminaogje, 3, PREGLED OSNOVNIH POJMOVA. Nauéno pout jira ne Karlee se sno doom i alnam fem ds pede pourra ‘poana oppure. U dcipiuna kj se bre Ze am drat pean i dsedn poh ermine preps aorog deg aoe. To aia rine nologiu u_kojj je niz spore i kontradikcija posted Ca nemngeoetKonuatacje med isaivadina kj ic aos line kameeie, tele a .slezot i og Used nedovolnog pian w probleme, begs a jana osname pojmove koje upotrebaj, Iw man Iriminlotleratur sedi smo tave pele, pa mnoltvo termina (ot dt, presto’ rin lite’ skriminl” deinkvencie" denjatnost, aniso- filo ,suclnost’.necvltaoranos’, need oda. ota delnkvent”prestupaik’ devant krvact “nile del.) kori da onafepeshan tp pana. koja s eiminologa rv njhovog vis, hog toga Bi na pce ian ove mate te balo oes Klueihpojmora koji sew krnino- logit eee pjaiy. Ovo je poschno valno Kada se radio wébenta.Unastvk sled pj grata jh zara koienihw ov ki: > Kriminanifenomen je najoSti pojam isa uo jedi ark obuhrata dl i negoog crt, riminalitet ak do koje takvaponataja dorode 9). > oki je pojetinaéno kriminalnoponaane (8 fee i ene) Vbisena, aon se odredje kao kt koji se kv zakon, Kao pseica tog ke nj lin mote bit praéen kadjevanem, Negova bina «tae dae poedinatna pojava, > Kriminalitt je wluprostsvih clone w ae: enon vremena i prostru. Zarit od dogna, on je mason poor. Najste se deli na primar i shun- dn, Primarikriminaliteteveene kadjvog dela (i Pjavvanje red organi formal sce Kon) rv put ok sekundarni porovno iene dea (dn, Pojabvanje red navedenim organima).U dugom du jy, rad seo riminlitetu powatnia. Dok je primar ‘minal prouzrokovan deloranjem rash dele ai i pith enlace, ko sckundarnog aja wi «ima proces solo ont (eae pimseno dk) koji mote iat logupojatvata (amplifier), rede uaokaovakvih dla 10, > Antsoijlno ponalanje u tradiconalnom smi stu peda lene norm kjenemasepenopasnosti po drut og oga big teal sunkionisat rv ‘om pravu Pred navedenog, u njoj anglosasonsoj tert ovom pon se dejo jo znateje: at at kj zc nego ole zjedice in po ‘edn il od doin), ne presto dela ja ‘rb inka 1 Tabi sew Bran sma ' primer: jaro opjnj ili preted ponakane, vandal 2am, psn raft wmeniravane drug iaivanjem 6 take noe. Odgororost 2 ova dla pode asta od 10 godin i mote im se (atau do dre godine) ‘nei nei od takonupredvidnjih analog /1/ne- stupanj po aja pest kriviéno deo. /131 > Sociaina devijcija je lene je dave oom ponaianyja na oje se reagyje norman (at od strane detenihgropa) 1 deviantost moe it pe nara (kao posleica rath pshigkh i drutvenh ‘alo i sekumdarna (petra pentane soclaog dejana if sa Avot ident odreden oop onaanem). Ukpnostpojmih obi soci de- cj, uaoc, pretavanje i cere tah pons, rede sa soc patooge > Delinkvenca obiéno oradva spat x prov som sso zabrajenih dla - data (kod nas Suto iia dela, prea, privedaprestop i iilin- she kre) Nh proutrakazeno pv, koje an Si pojam tebe rica od hrvénog koje se bavi samo Ievinim dima, Presi su protypror ponaania fejma se eda jam pedal. One sai kena lite e,iko tn po zjednic,nemgj ete drutene ‘pisos to vai iz priredn pestupe kao osobent ‘st dita Kojima se aru pro posoanja pred seat Sogn kinina- le ne predtvnjasinonime, bud da pv obubata ‘ain ri kg ski adj od ugg. literature pon dlnkvenc dj i druga na Serj, osoito kod ponaanja mallika, pase ovr o nalletihojdlnkvenjivuéem item sms, ako se pod maloetickom delinkvencjom w vem smi- sty w SAD, podraumevsu ponataja dee i mallet suka (urast 7-18 godin) koja su afivaw rin rakonima hoje bi da su iviena od punoletnih bia caéena kao riminaliet (Glueck & Gluck, 1950. Ko- rienjm ovogiraza Zl se ibe fgosanje dee i ma Teta ko Kriminlca ian shatnje po kome a (po wrocima lini crtama fn i artery dela) Animinaliet i deinkvencja po svoj} primi ret elinkvencja maoletnitawitem smi, podrazme- va telkoe uvaspitana isin kava dela mlaih (ko epsiinost, beta od bu i le, skin, oi sje) koja se poli Jao tpn ada bunt prot vet ods al su poezana isa dlinkvencjom ‘adem smi Kats and Kratos 1996. Za azn eva rai ponaanja rane se wpotebvao tern preddeinkvenij, a nove eme se veoma isis 6 a jegovom naputaja in neklikoraaloga. Pre sep, tv odnosu na spolja set, nkakvog dlinkventnog pona- Sanja i nema, a decs i malletnic se upotebom intra preddelinkventnepotehno tigi ako olako gusja Kriminalac (alotinac) je lice hoje Roaerite ‘siminalna karjera,koju vam za utrivanje ri rminalnog identi babu’ karate Kriminalne ake tivnost (on dela vei po navic tendeni sano). Zbog ravedenog, on red saben lonadi tip Krimi- naa treba ralkovat od prestupnia. > Prestapikje ee dle plod stain loca, ne deo bimialae Kain wobijene alto. si Ne anor sti jodi rita pers tednom del oa wk: aon! autor prvi nae ‘ih vin dele (Geni, 1974 > imino ina pt sew ra snaej Inna riminaca rininogene tafe pcs naj rina a asia We Tete stan oe, Social jesamo drag nui rv prt ufone of Si lee et (an pres) poco jena cao ao inl (oi einai {na dl jor unio Pres kina jena ada ea lina mah wa, av od nia ler 5 > fea slotinn Je ky niu i pre ord juts, pee ei “do ce, 97. iin oo vtiogee (ha tina ie) proces wm nek et p -staje Zitva, Viktimitet je ukupnost kriminalnih viktimi: taj dtd een pst. > Neformalna socijalna kontrola (neformalna re- ake sap mera ap et, pda, kil, ube ‘imino iva) koja drut soe anve poste na kar riz (priate optepotedenih i priaen oxi onal). U procesu sociale nagrade se kono rs, kaajava socal devjantno ponanje dct. ‘Nata natin, rela wna das po8tju nome. Tako se ostvaruje ne samo usmeraane postpana olin, nego se atl omoguara da redid negvo dane (olekivanoponaane) Haske & Yablonsky, 1974. > Formalna sdjalna kontrola (ormana res) je oanaka za delat aah nga vie pravog rogoa ko sans norm saa (ode oa po ‘anja st zabrajen koji sankejma apeéna, mae primer Bulow, 19781. ‘Na ov natn ode su osorni poor a fo- Jima se himinologi neice oper. Pre prelska na ‘naan Konkeni kriminoloiih problems, potebao je kant na hove medsabaeodnos ine deme. re vega a ein oj ti erin adn i age je vedennuziv same nanke. Ov nar mote mnogina Fnldati ao vaste jr se uz nee zt est rode Kost (al krivisotakonodsto itn i dle pornajewaloinake organiace" i njhore wloinadke flanowe’ ao tne none”) mnogima é asta i 1hog ignvée Kareraw odnosa ma ios dl. Taz 2 w seb sade arain pris ar tamo gest, prema leper opasost advo svar viéna dela ne razataaj zone, prestape i ite dk su nek zakonodavstra tak iste deobe ade fn, nae je (pole Drogog svetstog rt) naps. Ne rode se drei da ia usb ima i defraud ake te to jl vie val zatermin ota’ S due strane ako ima uv danas piers éen sta da krvéno pravo titi osnovne vena jd 1g drt bez jh eopstana aedicenerogut~ i to samo tamo gie eta dora na dri natin ne moge ‘odorant (rvgno pravo kao via rai soci) Sajanovié, 1987) uptreba izrza ott im. panog panda. Njome Se ukaje a poteba preispitvans cpravdanostinkrminsaj jeding broja urn 2 Konia predvdenih dla neznaine drustvene pasos Tj dine bagtelnikrminalitet. U poled tgouieg Iataktera, mote se rel da se on ne mote potpuo ibe i amen drogim axina Simo fgosanje moe mat izes preven tbr na nee later poten: lh naa, kj Ge” da ga beg = edi inven del ‘bog potreberscbijnja monotonost ig potrebo je ptr sinonime ian aot. Llodit Urol host, pia, 98K eh ng seo sin in pra Bit wat oma a, pos mga pig tu agi nn poo, oe) log Pea jn nea boi ir aon tw eng fences tng emt vn ie jon ji Melee ooh ‘en so daa ing gh men), 20 to bi samo unelo nove nesporazume i nedoumice. Sytem pa” sta oo di Sem gene oon mio Tats ssl acon os on fim aos neta aed tn aa Etat is prep: Kaela, an non om prem bie ken a, dee preoehabgee aen vt, 4, KRIMINOLOSKA LITERATURA “tno se kao je vet pomenuta, bare njei- ‘je roevn justo daa. P edn, rem gedit, sve ne gine kriminoloku iteratura -precianje or} ‘ojam obovate terare adore w ojma se da Iniminolttapaje i reat riminoloti proble ri Pe, 197% (able, ne samo nan, ve jie, bli i novinarsk i drug teksto kj se bave kr rizalitetom) Cini se da je tak stanovtepeioko ida bi te balo privat te shatanje po kome bi oi azo treblocenaéaati samo one tran yorevine kj omo- guar pope uponavaj ining fron, « Pod rego temas prouvaja nin met dima (ne ona ela wkjina Se na umetighi main ran- ‘sponuje stvaros i novink teksto ie prevashodn porta (altuizam, twist, dsretnost, ‘spramost, hiperodgororost, Kooperatvnost,umere- os stajnost pif i jobanot 3.1.32, Odnosalotin~ devjantnost Osnovn iterjum 2a ragranifej nloina i dev jac lel w nent da Kriminalno ponane wav snore vednostijednog daira i sim rego opst ak, dok devjntno ponatanjew vem, pravom, sis GLAVAL- Pjam pret einige nema tao izrafen opasost po taednicn. Nara, i crak odredeneprrode vi pjava protein na koji sedna nah egg Ziti bi, po prav,trebalo a prt delvane mehanizama formaln,dok device rte vidovneformanesocjaine Konto 1x ove gle rae, posi ok joa. Zltin, shvafen kao kane vino pravih norm, odeden jew ‘elk mer’ epscutnim bategorjama, On taka Kaak- terima ve ok edo deo esi akon, neaioo cd toga u kojoj meri se abrana kei. Kak iste Kite 1987, koozumirne aloha bil je udoba prbibicje kv ina jeg larakter nije wopSte utcalanjeica dase vein gradana poi suprono od propsinog, [Nasuprot tome, snomalno' i devjanino" su re- latin Kategorie ij sda aio toga ta vedi deo dra ii grap smara taki, Zao nj redak slut da se globlna drut meduscbno dijametano rrhyja 1 cen nekog ponaieja (primer za to sa vrednoranja istog dela od strane ttaltarni i demokasih data a) Moga sui neoganau pogled cen jednog dla inmedo ath ropa nut ste lobale medic (a druiena grup kao pripadamo nei pstpsk mote bi Konfomistii, dk je a otal on dvjanan) ito unos nove kote Raaiovajeo kome je one re ima neoliko vat ni posted, Pre svg njme se abegava podvodenje aloina pod pojam device, Mo ima dleosetan ma- ‘Oni koji to razon ne prave (ao vein autora angosksonskim zemjama) dle u nezvalan plo. [Na prime lads gore o tora o dead tumake ‘isto wemekriminaln ponatane, Kao dase nekonven: clonalno oblaene ii nepostupanje po prams lepog ‘ponaéanja mode objasniti na ist natin kao ubisto, tro- "isi alt isto kao beans sve wl, oatsna konsekvenca ogleda se iu deem: deo ‘modemih toa devace pol od toga da sense i deo anova druitva poeta deviantno sani im ‘ksiminalno. I upravo tase nla jo jedan od raloga tv orakog injedoatavaj.Sraki ean druita je (2 {nvesoj mer odnosu na oceau odredenihdeutvenih ropa) deviant, ali nisu vi graani sami tim i nlo- Aine Zou ove hose jew aénom laa nit pore da se stvori veda podla na tani sneéane lanoverajedice (joe uslomnos ve bilo el) vw tan na pevalabeaj ely Ue sighog rstupa surijanjukiminalitet, koje asnoven a neti prensa, Je, ako sa zon (a Due ‘movom sms) ,noemale”pojve ijt smo si ater ~ $akvog sms ina supra im se % Kako se vidi, mi devijntnim smatramo sak ne- inkrininisanoodstupaute ponasnje aa ran od gore nivedenih autora kot wale da ona a nai mer odstupaja od praia jedne jeder et item, ini nedovlino odreden). Site 11, ‘No lj pric ao ime devin (le a mcg (si rg) ponatanj, devia w em (ra om) smi prdstnija aes dt wy kg, Zavala era eb ba pin nada aan deo mae rg On cia rt omaana ja suka ono pre ik diva using, ps ga neem deviant in atonodovac mote, na prime init dla Anja uw lad sa norman oidsng paves and ina sto we sarod ne sata nti, eo veep Cle) 2, 32. REARCIIA DRUSTVA NA [KRIMINALNO PONASANTE {U naucje go postal nesagane oko pitanja spa 4 i ova materi a prednetriminaloge (rim im plkacjana w dost na meso briminale politike us Stern rv nauk) Soprostaljen pei zatpal sas ede strane autor i angosatsonski tel - so lth sa dee krminolon i sah (pre sega ‘ops mala kj su se ako sto viz pregeda _iihorih tvova na posta ove Glare) dogo opal ora |r rej predict kriminloge U pog tog opreijagovril su oni argu ‘enti. Za mlade nuke (aka je riinologj)pogub- 10 je da sw) prmet cede pei, tk da negore elemente ni pojmoro tos), iti - to je jo ra je istraiaci (primenom sodaih meods) ne ogy cuba, Otuda jbo ode au, azavatit gw cel eg ga po srk cnn St. Pored og epsteni- % clotkog alga, vo rej je ol iz pratiéih rao- ‘2 Delo rekon neg, nadeno se mogu posmatrat ‘odvojeno, dispin kj th zn - riniologia siminalna pita ~ afemisale sas uvelkom boa ‘ema kao povezae, ai samostalne nuke, Jena nova orienta whrminologi zamah deja oth godina XX veka. To je veépominjan inteakio- nisi pista alka of taiconalog, rim. rani fnoren posmata i ppuno drugategugla. U centr interesoranj, on stv ek, ane smo dl, [Njegovi zs de da ne posokrininalno pon sao po sbi, Koja (od nae Sea judi ad- i bit srt u ova ktegoei ravi od ihor ai ei dominantoa dratven gaps, Granice kant we vitnom patie kr ponatna kj bit sata ‘a loinom -odredje delovanj akonodanih organ, S druge strane, kiminologe se uglanom ne ba inven, vet samo reistrovani od. linia koji spoon aden nganima, Te de katgoie gla: ‘nom se ne plas, a nthovodnos zr od tpa dela Da bio pronézvali Konlretn riminali at, moramo 2a eg zat Pretpostarka zt eda ga tapi i a organ bj su adobe za suai va deo sema- ju pokrenu mehanizam socjlnekonrl. kolo re- alco sitet iostane, ono zrmineogj nee stoi ni kao pojtinaéna por, nit kao de kim: litt kao masone poe. traivana tame rj ke ukaala sud je bro neregisroanih dl velit pak, aiove pave ramet rimiologa mofe samo nas. vat Za aj, ona lao da ne poste. es kako iad struktur, nani solos, pojae za oj sao reposted posto ‘Unmimo i jedan primer iz Biot oj de ula na poteba jsnog raicoranja ivienih ¢ registroranth del ao psec (ne) eagoranja deta organ, Vo Aecenjama w nak gradovina savijenje Nove godine | drgindogidaj oblefaa se na veoma opasan nadia ‘oj jew vibe mvt imao tragiéne police. Gran, tim piilama,odwak nlaze 0 masioj pct it Vatrenog oruja jw masejenom mest, sa po sbi, predstava cil opasnos hog ga pole even] xgvoros Dale, sama tarda presto eo iaivana opie opanost. Ak ce od hide tli dk, smo uj} veer ek nekolkopojeinca pri Sasi ido krvénom prog, posta s pitaje = 5a jes onal kj su ur svot vo ugadana? eimioalaga [Naravo, on ostaju ni grade" ito nga gorau toi mer eakja na Kriminana ponianiaodredyje bm strkdur pave ojom se bsvimo,Zbog toga, kao i vetinasavemenih psc, smatramo je bitnimeemen ‘om predmetakriminologie. 4. MESTO KRIMINOLOGHE USISLEMU NAUKA. Definia Iximinologie i senog predmeta koja je deta prethodaom polar mog id pos ko po aden eslonac za nenorergranienje od drug nauk, re svega kv (vino prao, kiminln pol, rlogs,kimialisit), koi sociale patloge, § Arue strane ona omoguéara novo vednoane jo wek snafnoiraenh, tendenc m jeim cepanjem na nin Iriminootkihdisciplina koje su nsale tuo tar tesne potent krininologe sa brjaim neki na ‘ama (ocloga,antropologia psholog, pihopata. log bilge. jad dj i xg ovo Aivanjeodnasekriminologe i vikimologe. 4.1, ODNOS KRIMINOLOGIE SA ‘DRUGIM KRIVICNI NAUKAMA 1a sgltoare domena eninlogi, of inne. 10g aij odeit ene vee soni naa oje 2 (aka nso ain) tke bavedrutieno dtm 4 hog tgs kav ds ponaajma. Se tke hipotea > opercoalizaci pik lane podtka > anal interpretaia ~ er, Savemeniriminologj karte primens br nih conju objnejalotinn i riminabitta oe sue kao osnovazistavaj, Stim ver login je api 0 se ots krininlogi orks toni pluralzam? Razloga ima vie: tokom istoristagranojalaimino. Jogi mnoge nane discipline su imale wij na ajena stratvanja,m nce od ov discilina su soj ntzanje ‘ene, sporove i koafiteprenele jw ximinlogs w ‘whsininolgii su zainjen ui ei tak tori Pristup oj niu storeni dab se poschno bavi no ‘om | kriminaietom (primer soni koe astupa- 1 Bysenec, Durkheim Mara); mist se mote relia ‘brjn coke tense pristupe uradene u riminloto suslde fap, 198, ‘Poco rug vd Bliss eoje i metoda. Oto je ase salina postpci (pod do hoje sovom primenom dole) razrjjuu odredengj eos trad. Gi - tho je ap. metod posmarana sa uestovaten -avjen zalagom simbliko intrakcionizmaw dru. trenim naukam,prinena espeimentainaguris peat /Acroyd, 1981. 5. PODELE KRIMINOLOSKIH METODA Slodenost i mnogozatnast prema kininoogje nolo uj astuplenih tosh pista, obj ‘ju za ona do sada nie iagradia so posebi meted Zao ssininolotka metocloga peed shina i vie nana preazeth melo koje na priagoda yom predet, u emu se ne raj od drug nau | Feliz, 1961, Orde Ge Bit ukazano na dv wt poela riod a krininologi: prema prod pod i prema nana prisupanapredmet, ‘i, PODELA PREMA PRIRODI PODATAKA Podate koje kriminologskorst motemo poet 2: aniate i katate, pdnazne draene pro i saab, primareiseundare, raj oth ‘sta poddataprlagodaaj se isratidle sree tee, hog ge era: [Beto ispitvnje brani rata ai pdstaka Jedan deo poor oj ine rede riinaloge ste se mer (ako uso akipnost tk iv som ojeinnom ispovanjo) ps tome piagoden me. tod namenjentjihovoon prone, Krantatha ‘rininologia je posebno cava satis analy, 2 obvi ne statist ve statis ofan) oj uae lace meds de promi pj. minal Naupot ja, aati pjae ne mops nu meri raat ne mogu eset na indikatre aise daju merit, to je psihlokao esr a konsttisaje tar, altatvne Kriminlogie. Primer tlh sea ‘adh pstpaa su posmatranj atesvoanem, i ‘eri vodeni ui upoensvajabiografieximinlca, 4a i anal speciah ivora pods lai su np aihovidnerici i pisma Ono na Zea ce init ‘ertlba dsp od strane sami tesa omogu {iim de uptrebjiraa so sinatra, termine a. &in rami), Ci istrative nije utvanjeuzoka aloina, vee. humaniacja prety" fn, ws) da Se pred njgoraeskomunikaca i drut /Ptaerld and Mani, 1581 Hf etd za isptvanje pojedinanih i drutventh povtaka estjane ove pode o posebng je nj a tinologin. Ona pre sega, ukazje na potebu das 23 istrative kriminalno fenomena kore i etd 2a lnnésanjepojedinatih i oni namejen pouéeajy Arutveih podatata ida nema italog opradaja oka apsolaizoranj i ferzovana bilo Io od 1h Jd od poseia take apc je meh ko prenolne ajuk na koje sada padjapooat ‘metodolori(greSk mene nivoa"). Bid prota pode Kiem 2 ovo radia je vemenski period 18 koe podaci odnos. Primer meoda 2 spivane pro podatka su tavana drultene sor, dks 2 drugs, tipi iia o egistrovanam iekue Iai koji vode pravosudai orga svi modenih ‘ddan, Hf eto ispitvasje prima i sekundarah podalke imam oni pod jiu pike’ wskopa “sinialoih isting, Do nh tla ise pt senom intern, eksperinent i posmatan, a tor Josetnog postupa peputenesnom ita, Sekundame pods dn apa prkupena od ugh pojtnc sbi savin dag chering oa oni hj rakovode isrataé, Oak pda moge biti kako kvantitativme (evanigne statistike organ un trijih poor) tko i Ialtatme pind (emi, sna, bogie, utobiogale nov, poli 2 visi tia proba) jedam ef oe ono tse ‘oe sz sdlumeat os" Plummer, 98) GGLAVAII- Meta imine 52. PODELA PREMA NACINU PRISTUPANJA PREDMETU Dosa iagane jn je ukaralo da ne posto ii edinsvena Kei kriminoloth metods, jer je adn nhorog rarstavaja uw neposted) vei sa ancepom koje o kriminologi i poebno 0 njenom predieta rastupa autor. Ot insstirane na mead ing drstenhnauka kod nih pissca kj na imine lite leds kao na sc ojo, kao Sto oni koji centri robleroc riminlogie str pojedinca inegovoponaane pried ots abel ip- holoike meode.Zbog tga je najbolje poo potene redbe mefoda kao nana na Kj se prouéaa jedsn do tarot Kstieat ih prema natin a kj p- stupjnpredmet proulavana, Ako se sj navede kerja, og ups pksiminolokom istrlivenja adj dre krsjnst prea je, individualistic pristap kj pronéara pode istraivanja kao specifén,neponojva celina ~ etd iuéavanjapoedinanihsludajevas jogo sopotnost prestavja. ona strategie istravanja koja pono poirche dase prime po- uzvana pride kao kasi, vsti, hj ssn pojvams ima ryjednitke cre (glbalitidi pitup) Otuda se pri posmatranj ranemarj speciosa isin opie tate Sika kaj o ovim pojvama dbjamo, ne poklpa se ojdinan wer ais jedaom od lh ali nam nj hora uporebaomoguava dai posmatramo kz celina (nasa. Ova pris lara ttc metod. ‘Naramo, i ora pola samo je loa i zasonana na uproivan a prispi nis potpuno i defintvno curoeni Koto sekod mend iévaniapojeinanih sltajeva mode Korii task, tak se iw kview ove mote goorto tx ,ndvidualng stats poed na- vedeng,smatramo da isticane ora de kj strategie ima puno opavdane.Imedu nh, nats nz meto- da briminolodtg istavanja sa pipdsutim im tehni- ama 1a pripane i obraduGnjenca. Nih modem xn ka: netodwsedneg obima. Oni pdm prox ¢avana ne pristopgju ni kao individual neponoiv} oar i atje de posmataja ka deo ttle poj- ‘(odo ao cam al poar) ‘Ora lasik dsta podseén na ona koja je & svom det Problem krinaieta dao pomat tans Inivigar Ferrando Mantovani /1984 On je (dd po Aragom kriterijuma s deugajom argumentacion) sve a Iuiminolotke metode podelio uti velke grape: © one ‘je su namenen indviualnom isavaja oj sa. bij" Hiniche kriminolgi; © taisitkoispivaje ‘masovni poava i istradivane putem word, 5.3. STORIJSKE, KOMPARATIVNE I STUDIIE PREDVIDANIA 1 naredena lsc ina nedosttke. Ona je stay da poe sre snvne pel stg sai sia, Zapata sed voli je nije sms ior, mpatativn i metod predvidana. Ovde se rai o ma anim metodina moderne lrninolgie koji su ms 0 profi nee vik. orijte stud Posenjatrtina XX veka randble je mnogh po usa reintrpretace imine iste" wniew 26 snl, a pre stega u Brit. Intnsino se rim pro emom bare Winer 1990 i Ems 1586 Ci tua aij samo upornavanje sa krininaletom w rnin ve. smenia, ved pe tea proncaje wpraverzloge pj 1 ia ist eej koja saree krvinprai snehanizmi koi. Prva ovaka istatvanjaodosia su se na period rel ekonamski mora Koj su obelili XVI ian {XIX vk, kaa se dobar deo ofina mogao shat ao ina buntaproivoduzimayja imine eanjim sinim sopstvenicima. Orava dla bla su odgovor osiomat. nh na noi koncept priate svoj i novostanovjena ganna ada i main plaaja. ‘Tete interesovana las se prenos sa. imovin- Ski. dela na nasinia protypojdina, pi ema se psebn patna poser odnosa polova i frininalte- ta, raion temanapolova ped rganima pravoula i tli pola ranumevanj riminaliteta. Objnjen je kako je formiana sia (tpiéng)maloletnog delinkven- ta, opame" i lasije riminalne Mas Takode,uka- 2ano je kako se w XIX veknshratanje pestupia kao moral infrorog pomenilow ego tetane kao mentaloo deicjentog -Mnog pane poseteno je anal statisti poda- taka okra urn vemena, aon su dopo jen pda d hj su stra su Ue. Tab kano 1 kj) mer je od seine XIX veka Mini. stv finan Engst) utialo na sitios pole sadora ime to im je ograniaral seta a altivos Lyi Thomson su proéaai assis kaznen pli x ames voi dora prema oben vj (ci oni mekstho poe) &i suskind prema bel coama lp previ kaajaran mtom amon, a odbciraj bla Lake mogunos da one fel da swale odnase upsterata nd Neuman, 2008) Takede, analizovan je talons promena ‘a praksu polcshogdeovanja i dnotenje oka od strane tlc sda Eley, 200 Dav Garand pronto 400 2egistroraih sh aja mvniao restvah lndoaja Amettanaca sfitiog prea, dk je Antony Marc uporedivanpravo- sda teaman pid ov populace w SAD ung} Aird U pita eo staan na grant ‘ove seed sativa trae pane itor — Somparativnoistrativanje rasa and Neuman, 208 Komparatvne studije ‘Uporeivanj je metod kod hogs poredino pojein- ,gupe institu, alte, geograka pong i we smenske pride. Preipastavkaje da su jeinic koje po- smatramo oporedne, oda. ds medasobno racy samo mare brea osbia, aos pi pronsrae po jedinac il gra aso da bud sénog crass, soske Spreme,socalnog i etidkog porka jr to omoguéara da tvrdimorcloge mato se icy, ‘Motemo poet natne kako naka ea- ‘uml tai, lac fee, anovic grad cela Cet se kris komparacja ali kulurih i dru ‘vei ipova oj se nazira kos kato predne, «1os-ctualcmapaison.Takode, posto i poredenje rath pode ili soeijihgrupa woos na je ou vj wisfom vremensom dob. To je tas ‘egionalna anal (.cos-sectional ana) /Bynne, 206 Lee lis Antony Walsh 2000) wana dpi kom pore sanj ximialitta u ratim dedavama ‘moramo ima vid nestbilnost rayne dfn ao ina mepotpunestkrininali tat vanpcene at {jena defnisnje ong; neodeedenostu defini Pojedinih atgorij eimialiteta. ‘aj Set rina Jan van Dijk 208, jan od nsjpoanatih kriminologa komparatvsa posledajih ecard dae nasa pote ae vere usa. \rlaane ros naconalah preleda stan riminaleta toptiepuje save argumenat. reves tai podc pao bacon vstuia da sje dame pro ‘eme s rimiaieom wpree s jem w ean: ‘alm znajama (npr a drarama v orale, a tanjem ‘regona iu kotnentlim sesh okzaelia). Kinzie danainem seta koji u bkvalnom smh pred tala .globalno sd stanje kriminaletasifako ne ‘mote ostai samo naconalni problem. Vie tpora ki ‘ial aktimost ima medunarodne dimen rite "ako, eksuanih ustga i egshatgvina orajem, alii prometukradenim antomoblia, mogu post ao dob istraia. Kao iu sudju mafunarodih korporacip, mone leiminlne grape koje su olde nicionsinom eto jm posal fate ime od progons, tee da pore ‘oj altimost ina dre zemlje, Drlave sa neefikasnim ravosudsim sstemom posja zien rz rial koji ve riminala dla medunaroinogkarktera ti lair svoj terri atmos, Podaco icicima viktimzage i rarenost kop ena eon pjeinih drtaa ite Kako ewingjuw bur of strane poten investtra pi oda da i 6 zapotetposlove na odtedenom poraj.U tom paged bin si pod o tome kj su rite vs boda da je nenodelovanje smereno ma posta aie odo rao i smarjeje smastra i adja fupa nasi da trenutns dominacu na poli sei ‘sort abo bogaene, oman ijentelzam Na lénom plana, podaio sanju riminateta w dredenim podrujma trebalo bi da zatsnowtiéu na nau ol dal emo negde putovat i poor i torstikih rage, Pomto je da su turit vio ania Sategoja ud wodnosu na sve wt Irina a na- rot imoriaskog /Carit, 1986 Oud bi ao jedan od ‘jun tesa koji bi pri odutvajao tome ge oto trebalo ca maj vid stepensigunest oj iat na tom pod, Gj ic krosklturih i kroseonlnh anda ‘mogu Kort Kiminolorina za testiranje tj ma ‘ao | miko fairs kriminaliteta w alii sredinana i posit za evduaciu nor tens fone. ‘Takode njihovo pounavanje ie na unapreerje Bud e antlsiminaine atiostw vim delorna seta /- Jest, Sirenj rimenekomparitog metoda posediae, ur oslo i jafanja proces ghalzacje saemenom seu. Ste jase da rina, ord nih uti ah xa koje ma dja spectra lala, nacoalna od Aetana sedi, posed i seit rena frm e. sfonalnom, pa aki setstom pla. Otuda eu teat 1 govorio Komparatingjkriminologj kao grani ove “nauke koja predstalareclatprinene metodaupored ‘anja loin i njegove Kontrol u alt kuin GLAVATI- Neto eiloolage ‘naconalnim seinem. To je orisno ne sao 2g toga io w ov) oblast uvek mnogo mofemo nau od dru sib, nego izto Sto je to put za iagradnju medunarod ni natina reegovanja a transnaconaln kriminalitet "Naja, kako iste Adlr-ora 2004 kroskulturna ist fivaj jedan su of njoj nana da tstramo sje leone stavove 10) Stud predidanja Pomiijejuneih autor (Zvanenur, 1977 pred ‘idan (redicia prestrja edna od najprodktivn- ji istaivacih strate w briminologi. Poe iz po- sive trade w ovo naul i ino se raj od dragh metal avata bjs uno kre Ono 5to ga raja sta je njenica das vd ne bavi rednim ctama prouévane pojre ve, na osnova ni- 1howog pomavana i drgih 2ana oj poehjemo (pre vega 0 fatima kj zz) prstupamo ajenom redvianju. Pri tome, korisimo rate metodle- e zabateitehnike od sats (akon veroratnode pe sve), pret matali, kibernetich, metoda ekstrapoliana,sstematizranihobrada,doebsperskih cena jg Rist, 201 Kanth real nasa stu pedvidana koje obvi ni metodolk ti ‘bali look tein problema, 11) ‘Gotferdson i Gotferdson /1980/kanyju kako th primenjojemo pri donoena iz oduka of anata za Irivinipostpak (a i priv brvéno del, poe ipl, privesiprestupaia, put gai petvora uz aj) i ieee zatvorse kane (uv koju od eiith astanor ga post, oi prevaspitltetman primes oj adnoangloranje obra program pojedinon osudeni mati nol eat. Io of jy evi nnd das As thon toes asm ia ened ie pede a eth pepsin | io on yg dag, Union ae on shi ek oder ea Xe pl ona veo to dain tv om Git een jo ea pie bi gee i tu dak eta) Shop een 2 lol done no Ooo a wm ie nen ie ee Xe aps pongo lg Uae pp tos dg so pr au ooh pdt bee apc og A sa a ‘ede al i x bea leeKeaibe ji od gon Bots, 20810 ‘Sv paedeni sasjer w koja doze w obi pri ‘mene metoda prognoranja mogu sew osov srs na 8 4x osnone stun toga dis ininalna aktvnost posta ko pojdinatna il kan deo masorne ve adiseo: BH prdsidanja notin ko indvvalng eine 05 poniaja prognostic riminaiteta kao masome poe na rofenom protons ema Tdi da eo previa indidualag Krnia tog ponaaa i Irninaliteta Jao mason pojae Bit rei w odgorarjudim delvinawdibeik (0 prom a oo. dom w lav Vw dea kad bd oof senda dimen riminlne pj) onde bi dedimta sano nla Kitna ers metodo pit sj ete deme aja aoe vst rogaoin Teoh (loco) problemi “Tanenbarg smata da je fru dean oj oj bjijavamehanzam nastanka lina ik ninaliteta primar data riinooge er samo tae ‘erie moguarajapredidaje pjova, Be obra kj eri pristp da usojimo, moramo se izito i pre éxtno oped 0 nekim finzfsim pitanjima popat nog o shbodarekve vl (oda determina Jjud- og delovanja) Od odgovara na oo pita zr ito da ito pit mote bi pdotvoran a predvdane Metodoloa pitanja Doo predvidanje poiva na dvem pretpstva- 1a dobro identifi faktoa predidana (pe or riterjuma validnstpredidaja 5) dae na prvi nafn odredeno veme 2a hoje se predidanje ai. Prektori su sre Se prouvaje i pragenje moutava da previimo bude (mina) pontaje jena ed (udeogo sj) keane kriminaliteta, ‘Nihow odedranei mere jeden od nj 2- ‘rata riminlkprognd 2 deal bi bil ada bi pein i iabran ska sa odgovarjuim teo- riskim Koncept, ad informacje na koja asia smo preidanje bud proverene ir vie ora. Potrebno je kombinoatipeditore na odgorarajuinainu je _mksimalacie efkasnost previa lor prio rajezadatk ukome nani pokazae novo pornavanie Iriminoose probematit, torso erento, meto- dhlosk potkoranos i imaginaci, Steet problem sa koji se seéemo pri prognor- ‘anu uriminlogit je odedvanje pata na osnawa 4 Join emo prcenitiuspeinost pstopka. Krier ‘alidnsti predvidanja nis ist kod predidanja poe

    You might also like