pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // jun 2020 // broj 06

Aktuelna pitanja u vezi sa primenom

Uredbe o fiskalnim pogodnostima
i direktnim davanjima privrednim
subjektima

Vanredno stanje je ukinuto, privredni subjekti koji su se opredelili za korišćenje mera1 u skladu sa Uredbom
o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima (u nastavku teksta: Uredba) podneli su
poreske prijave sa datumom plaćanja 4. januar 2021. godine, što je trebalo da dovede do toga da Uredba ode u
drugi plan. Ipak, kako je sam tekst Uredbe traljavo napisan, tako je na isti način bila sprovedena i prva uplata
bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta. Naime, prilikom obrade podataka i utvrđivanja iznosa direktnih
davanja, što je podatak koji je Poreska uprava dostavila Upravi za trezor, učinjene su brojne (sistemske)
greške koje su za posledicu imale uplatu pogrešnih (manjih ili većih) iznosa privrednim subjektima, ili pak
potpuni izostanak uplate novčanih sredstava privrednim subjektima koji imaju pravo na direktna davanja (de-
taljnije u tački 1. ovoga teksta).

Osim toga, prva uplata bespovratnih novčanih sredstava potvrdila je nelogičnost načina na koji je iznos direktnih
davanja utvrđen, čime je kod privrednih subjekata i zaposlenih stvorena dodatna konfuzija. Naime, od inicijal-
nog predstavljanja mera u medijima – kao davanja zaposlenima (čime je kod mnogih radnika stvoren pogrešan
utisak da direktno davanje bezuslovno pripada baš njima), došlo se do nezvaničnog stava Ministarstva finan-
sija (MF) prema kojem se direktna davanja ne vezuju za pojedinačnog zaposlenog i za zaradu za konkretan
mesec. Umesto toga, iznos direktnog davanja utvrđuje se kao proizvod broja zaposlenih u određenom mesecu
(martu, aprilu i maju) i iznosa minimalne zarade (30.367,04 dinara), pa iznos koji je uplaćen na namenski račun
(pod pretpostavkom da nije reč o pogrešno uplaćenom iznosu) ima karakter davanja privrednom subjektu, koji
ta sredstva može da upotrebi isključivo za zarade, ali pojedinačne iznose zarada utvrđuje i isplaćuje u skladu sa
zakonom i ugovorima o radu (detaljnije u tački 3. ovoga teksta).

Kada se u obzir uzme okolnost da je od početka primene Uredbe kod državnih činovnika i nadležnih organa
prisutna tendencija proizvoljnih tumačenja i opredeljivanja stavova na neformalan način (bez ijednog zvaničnog
objašnjenja koje bi bilo dostupno svim privrednim subjektima), činjenica je da u pogledu primene Uredbe po-
stoji opšta pravna nesigurnost, koja će u narednom periodu možda dovoditi do nesporazuma i sporova između
Poreske uprave i privrednih subjekata.

Nažalost, od dobre namere države da pomogne privrednim subjektima (što nikada nismo dovodili u pitanje niti
osporavali), Uredba će, u profesionalnom smislu, ostati u lošem sećanju (prema našem mišljenju, verovatno
jedan od najgore napisanih propisa ikada – posmatrano u normativnom smislu, što je konstatacija koja se teško
može osporiti). Greške koje su nastale prilikom uplate direktnih davanja, u velikoj meri su posledica loše sro-
čenih i nelogičnih odredaba Uredbe.

1 Poreska kancelarija Tatić nije se opredelila za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktna davanja (iako ispunjava sve propisane
uslove) prvenstveno zbog toga što nam pomoć države nije potrebna, a i kao skroman doprinos budžetu Republike Srbije.

10
1. Nekoliko (sistemskih) grešaka
nastalih prilikom prve uplate
bespovratnih novčanih sredstava
privrednim subjektima
Kao što je u medijima najavljeno, uplata bespovrat-
nih novčanih sredstava –  direktnih davanja u smi-
slu Uredbe, realizovana je najvećim delom tokom 7.
maja 2020. godine. Međutim, u velikom broju slu-
čajeva uočene su nepravilnosti i greške u pogledu
iznosa koji je uplaćen na namenske račune privred-
nih subjekata.
1.1. Sistemska greška u pogledu
pogrešnog razvrstavanja pravnih
lica
Osnovna greška, koja je – prema našim saznanjima
– sistemska, što znači da je učinjena kod svih pri-
vrednih subjekata, a ne od slučaja do slučaja, od-
nosi se na to da je klasifikacija privrednih subjekata
na dve grupe (jednu čine velika pravna lica, a drugu
grupu sva ostala) učinjena na osnovu pogrešnih po-
dataka o razvrstavanju.
Naime, prema članu 19. Uredbe, razvrstavanje
privrednih subjekata za potrebe primene ove
uredbe vrši se na osnovu finansijskih izvešta-
ja za 2018. godinu (na osnovu ovih finansijskih
izveštaja pravna lica razvrstana su za 2019.
godinu), a lica osnovana tokom 2019. i 2020.
godine smatraju se malim pravnim licima. Me-
đutim, ispostaviće se da je Poreska uprava, za
potrebe primene Uredbe, razvrstavanje izvr-
šila na osnovu veličine u koju su pravna lica
bila razvrstana tokom 2018. godine (na osnovu
finansijskih izveštaja za 2017. godinu), što je
greška koja je nastala kao rezultat preuzimanja
pogrešnih podataka iz APR-a.
Navedena okolnost nije od značaja kod privrednih su-
bjekata kod kojih nije bilo promene u razvrstavanju
posmatrano na nivou dve godine, ali jeste kod onih
koji su, npr., na osnovu finansijskog izveštaja za 2017.
godinu tokom 2018. godine bili razvrstani kao veliko
pravno lice, dok su na osnovu finansijskog izveštaja
za 2018. godinu tokom 2019. godine bili razvrstani
Aktuelna pitanja u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim
pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima
kao srednje pravno lice, ili obratno. Kod ovakvih pri-
vrednih subjekata epilog je da ili nisu dobili novčana
sredstva a trebalo je da ih dobiju, ili su dobili novčana
sredstva a nije trebalo da ih dobiju (odnosno uplaćen
je iznos veći od očekivanog).
Privredni subjekti koji zbog navedene greške
nisu dobili novčana sredstva, trebalo je da se
obrate nadležnoj organizacionoj jedinici Pore-
ske uprave i u neposrednoj komunikaciji poku-
šaju da problem reše. Poznati su nam slučajevi
privrednih subjekata koji su, nakon dostavlja-
nja zahteva, direktna davanja dobili polovinom
maja. Inače, u međuvremenu su i nadležni or-
gani postali svesni ovog propusta, pa se očekuje
da Poreska uprava ovaj problem reši na sistem-
ski način, a ne samo na osnovu pojedinačnih
zahteva.
Privredni subjekti kojima su novčana sredstva
neosnovano uplaćena na namenski račun, pre-
ma našem mišljenju ne treba da raspolažu tim
sredstvima, već treba da ih ostave na namen-
skom računu, odakle će biti vraćena u budžet
Republike Srbije nakon 15. avgusta 2020. godi-
ne. Alternativa je da privredni subjekt samoini-
cijativno vrati novac na namenski račun Uprave
za trezor.
Dakle, očekuje se da navedena greška bude isprav-
ljena u sistemu Poreske uprave, što znači da ne bi
trebalo da se ponovi prilikom isplate bespovratnih
novčanih sredstava početkom juna, već bi osnov za tu
isplatu trebalo da budu adekvatni podaci o razvrsta-
vanju pravnih lica (u skladu sa Uredbom).
1.2. Pogrešno uplaćena sredstva po
osnovu zaposlenih čija zarada
pada na teret drugih isplatilaca
(npr. bolovanja) i zaposlenih sa
nepunim radnim vremenom
Prema članu 9. stav 3. Uredbe, broj zaposlenih za
koje se ostvaruje pravo na direktno davanje uvećava
se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vreme-
nom i to tako što se za svakog zaposlenog sa ne-
punim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih

uvećava  srazmerno ugovorenom procentu angažo-
vanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u
odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na
osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući
obračunski period. Suština je da za ovakve radnike
privredni subjekt ne ostvaruje pun iznos minimalne
zarade, već srazmerni iznos.
Prema članu 9. stav 4. Uredbe, broj zaposlenih za koje
se ostvaruje pravo na direktno davanje umanjuje se
za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno
naknade zarade za obračunski period u celosti pada
na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju ozna-
ku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o
poreskoj prijavi za porez po odbitku. Suština je da za
zaposlenu koja je npr. na porodiljskom odsustvu,
privredni subjekt ne ostvaruje direktno davanje jer
naknada zarade inače ne pada na teret poslodavca.
Međutim, u velikom broju slučajeva dogodilo se da su
na namenski račun uplaćena novčana sredstva i za
navedene zaposlene, i to u punom iznosu. Ova greška
navodno nije sistemska, već „od slučaja do slučaja“
(po principu: „dešava se“).
Kao što smo naveli i za slučaj iz prethodne tačke, pre-
ma našem mišljenju, novčanim sredstvima za koje
je siguran da su neosnovano uplaćena, privredni su-
bjekt ne treba da raspolaže, već treba da ih ostavi na
namenskom računu, odakle će biti vraćena u budžet
Republike Srbije nakon 15. avgusta 2020. godine, ili
da ih uplati na namenski račun otvoren kod Uprave
za trezor.
1.3. Pravo na korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja
u slučaju kada je krajem marta
smanjen, a zatim početkom
aprila 2020. godine povećan
broj zaposlenih (primer spornog
postupanja Poreske uprave)
U konkretnom slučaju postoje sledeće okolnosti:
• preduzetnik je 15. marta 2020. godine imao 8 za-
poslenih;
• 31. marta 2020. godine imao je 7 zaposlenih jer je
prestao radni odnos jednom zaposlenom na nje-
gov zahtev, 16. marta 2020. godine;
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // jun 2020 // broj 06
11
• preduzetnik je zaposlio novog radnika 1. aprila
2020. godine, tako da ponovo ima 8 zaposlenih;
• preduzetnik je 15. aprila 2020. godine podneo po-
resku prijavu PPP-PD za mart, sa datumom pla-
ćanja 4. januar 2021. godine.
Direktna davanja nisu uplaćena na namenski račun
uz obrazloženje da navodno nisu ispunjeni uslovi.
Naime, preduzetnik je od Poreske uprave dobio do-
kument u kojem je, između ostalog, navedeno da ob-
veznik nije ispunio uslov, a kao razlog zašto poreski
obveznik nije ispunio uslove za dobijanje mera nave-
deno je: „Poreski obveznik je od 15. 3. do stupanja
na snagu Uredbe smanjio broj zaposlenih za više od
10%, ne računajući zaposlene na određeno koji su
potpisali ugovor pre 15. 3. 2020 a koji ističe u periodu
od 15. 3. 2020 do dana stupanja na snagu uredbe.“
Prema članu 3. stav 1. Uredbe, privredni subjekti u
privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogod-
nosti i direktna davanja propisana ovom uredbom pod
uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do
dana stupanja na snagu ove uredbe (do 10. aprila
2020. godine) nisu smanjivali broj zaposlenih za više
od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privred-
nim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor
o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine
za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020.
godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe.
U skladu sa citiranom odredbom i konkretnim
podacima, prema našem mišljenju, preduzetnik
iz našeg primera ima pravo na fiskalne pogod-
nosti i direktna davanja u skladu sa propisanim
uslovima. Naime, ispunjavanje uslova u pogledu
nesmanjivanja broja zaposlenih posmatra se u
periodu od 15. marta do 10. aprila 2020. godi-
ne. Uslov se smatra ispunjenim ukoliko broj za-
poslenih na dan 10. aprila nije za više od 10%
manji u odnosu na broj zaposlenih na dan 15.
marta, nezavisno od fluktuacije (smanjivanja i
povećanja broja) zaposlenih u okviru tog vre-
menskog perioda.
Okolnost da je broj zaposlenih na kraju mar-
ta bio smanjen za više od 10% nije od značaja
ukoliko je do 10. aprila taj broj nadoknađen
tako da ukupno smanjivanje nije veće za više
od 10%.

12
S obzirom na to da Poreska uprava (neosnovano)
smatra da nisu ispunjeni uslovi za korišćenje mera
propisanih Uredbom, ne preostaje ništa drugo nego
da privredni subjekt iz ovog primera Poreskoj upravi
pošalje zahtev u kojem obrazlaže relevantne okol-
nosti, uz citiranje odredaba Uredbe na osnovu kojih
proizlazi da privredni subjekt ima pravo na fiskalne
pogodnosti i direktna davanja.
1.4. Ostale greške učinjene prilikom
utvrđivanja iznosa direktnih
davanja
Prema članu 9. stav 2. Uredbe, broj zaposlenih za koje
se ostvaruje pravo na bespovratnu novčanu uplatu
kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzet-
nika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uve-
ćava se za 1 (jedan), osim u slučaju kada preduzetnik,
preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili
preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status
zaposlenog ili korisnika penzije.
Suština je da preduzetnik koji je istovremeno i za-
poslen kod nekog poslodavca, nema pravo na di-
rektno davanje (bespovratna novčana sredstva po
osnovu tog lica ostvariće njegov poslodavac, ali se
broj zaposlenih u slučaju tog preduzetnika ne uve-
ćava za jedan). Ipak, u mnogim slučajevima događalo
se da su na namenski račun preduzetnika uplaćena
bespovratna novčana sredstva ne samo za njegove
zaposlene, već i za njega lično, iako propisani uslovi
nisu uspunjeni. Isti slučaj je i sa preduzetnikom ko-
risnikom penzije koji nema pravo na direktno dava-
nje kao preduzetnik.
U navedenim slučajevima, kada je iznos direktnog
davanja pogrešno uplaćen na namenski račun pre-
duzetnika, kao što smo već istakli – prema našem
mišljenju – tim sredstvima ne treba raspolagati već
ih treba ostaviti na namenskom računu, odakle će,
posle 15. avgusta 2020. godine, biti vraćena u budžet.
2. Da li se za uplatu direktnih
davanja koja će uslediti u junu,
poreska prijava mora podneti do
kraja maja 2020. godine
Prema članu 11. stav 1. Uredbe, privredni subjekti
u privatnom sektoru prihvataju korišćenje fiskalnih
Aktuelna pitanja u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim
pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima
pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom ured-
bom podnošenjem Obrasca PPP-PD sa označenim
datumom plaćanja 4. januar 2021. godine.
Prema članu 11. stav 2. Uredbe, privredni subjekti
iz stava 1. ovog člana mogu da koriste fiskalne po-
godnosti i direktna davanja propisana ovom ured-
bom:
• za sva tri meseca, ukoliko Obrazac PPP-PD iz
stava 1. ovog člana dostave do kraja aprila 2020.
godine;
• za dva meseca, ukoliko Obrazac PPP-PD iz stava
1. ovog člana prvi put dostave do kraja maja 2020.
godine i
• za jedan mesec, ukoliko Obrazac PPP-PD iz stava
1. ovog člana prvi put dostave do kraja juna 2020.
godine.
U skladu s navedenim, uslov za korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja za sva tri meseca bio
je da prva poreska prijava (sa datumom plaćanja: 4.
januar 2021) bude podneta do kraja aprila 2020. go-
dine. Citiranim odredbama nije izričito propisano da
naredna poreska prijava mora da bude podneta do
kraja maja, odnosno nakon toga treća poreska prija-
va do kraja juna.
Međutim, savetujemo da se poreska prijava za
naredni obračun zarada obavezno podnese do
kraja maja 2020. godine, nezavisno od toga da
li će se ta poreska prijava odnositi na zarade za
april ili zarade za maj. Naime, naredna upla-
ta bespovratnih novčanih sredstava iz budže-
ta očekuje se početkom juna, a ti iznosi će biti
uplaćeni privrednim subjektima koji poreske
prijave (sa datumom plaćanja: 4. januar 2021.
godine) budu podneli do kraja maja. U tom smi-
slu nije izvesno da će Poreska uprava naknadno
praviti dodatni spisak privrednih subjekata koji
su poresku prijavu za zarade za maj podneli to-
kom juna.
U vezi sa ovim slučajem treba imati u vidu i
objašnjenje koje dajemo u narednoj tački, u
vezi sa podnošenjem izmenjene poreske pri-
jave.

Inače, bespovratna novčana sredstva koja će biti
uplaćena u junu 2020. godine biće utvrđena na osno-
vu broja zaposlenih za čije zarade i naknade zarada
je podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period
april 2020. godine. Konačno, direktna davanja koja
će uslediti u julu biće utvrđena na osnovu poreske
prijave za zarade za maj.
3. Podnošenje izmenjene poreske
prijave na Obrascu PPP-PD, u
kojoj je kao datum plaćanja
naveden 4. januar 2021. godine
Pojedini privredni subjekti koji su poresku prijavu na
Obrascu PPP-PD (sa datumom plaćanja: 4. januar
2021. godine) podneli do kraja aprila (za zarade za
mart ili zarade za april), a zatim uočili da poreska
prijava sadrži grešku ili propust u smislu člana 40.
Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
(ZPPPA), kada su početkom maja pokušali da pod-
nesu izmenjenu poresku prijavu, suočili su se sa
problemom u smislu da im nije bilo omogućeno da
upišu datum plaćanja 4. januar 2021. godine. Pre-
ma usmenim informacijama koje smo tada dobili od
predstavnika Poreske uprave, takvo ograničenje je
postavljeno navodno s namerom, imajući u vidu da
su podaci iz podnetih poreskih prijava već dostavljeni
Upravi za trezor, pa je cilj bio da se spreče izmene
koje bi mogle da utiču na već utvrđeni iznos direktnih
davanja za prvi mesec.
Ipak, ispostaviće se da navedena informacija nije bila
u potpunosti pouzdana jer je tehnički problem ubrzo
uklonjen, pa je epilog da u izmenjenoj poreskoj prija-
vi kao datum plaćanja (u polju 1.4 Obrasca PPP-PD)
svakako može da bude upisan 4. januar 2021. godi-
ne. Međutim, ukoliko je reč o izmenama koje utiču na
iznos direktnog davanja koje je u međuvremenu već
uplaćeno na namenski račun privrednog subjekta
(što je moglo da se desi u slučaju podnošenja izme-
njene poreske prijave za mart), takva izmena po sve-
mu sudeći neće uticati na iznos direktnog davanja, tj.
neće se naknadno vršiti dodatna uplata na namenski
račun. S druge strane, ukoliko je izmena u poreskoj
prijavi takve prirode da dovodi do toga da je iznos di-
rektnog davanja trebalo da bude manji od iznosa koji
je uplaćen na namenski račun privrednog subjekta,
prema našem mišljenju tom razlikom ne bi trebalo
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // jun 2020 // broj 06
13
raspolagati, već treba da bude vraćena na namenski
račun Uprave za trezor.
Kada je reč o privrednim subjektima koji su do kraja
aprila podneli poresku prijavu za zarade za april (sa
datumom plaćanja: 4. januar 2021), što su podaci koji
će biti relevantni za utvrđivanje iznosa direktnih da-
vanja koja tek treba da budu uplaćena u junu, ukoliko
je u toku maja uočena greška ili propust u smislu
člana 40. ZPPPA – obveznik je dužan da podnese
izmenjenu poresku prijavu, u kojoj može da upiše
datum plaćanja: 4. januar 2021. godine. Kada Pore-
ska uprava bude utvrđivala iznos direktnih davanja
konkretnom privrednom subjektu, prema našem mi-
šljenju biće relevantni podaci iz izmenjene poreske
prijave (ukoliko izmena uopšte utiče na iznos direk-
tnog davanja, jer greške mogu da budu takve prirode
da ne utiču na taj iznos).
Kada je reč o fiskalnoj pogodnosti (odlaganje pore-
za i doprinosa), prema našem mišljenju ova mera se
svakako primenjuje na podatke navedene u izmenje-
noj poreskoj prijavi, nezavisno od toga da li se iznos
obračunatog poreza i doprinosa razlikuje u odnosu
na iznos iz prvobitne poreske prijave.
Napominjemo da se prethodna objašnjenja odno-
se na podnošenje izmenjene poreske prijave – to je
prijava koja se podnosi u slučaju kada se ustanovi
da je u inicijalno podnetoj napravljena neka greška
ili učinjen propust, pa postoji potreba da se prijava
izmeni. Međutim, ovo nema veze sa podnošenjem
konačne poreske prijave, koja se podnosi npr. po
osnovu obračuna drugog dela zarade za neki me-
sec. Takva prijava nema karakter izmenjene pore-
ske prijave.
U skladu s navedenim, kao što smo pisali i
u prethodnom broju časopisa, smatramo da
nema prepreka da obveznik do kraja maja izvr-
ši preliminarni (nepotpuni) obračun zarada za
taj mesec i poresku prijavu (sa datumom pla-
ćanja 4. januar 2021) podnese do kraja maja, a
da tokom juna izvrši tačan obračun i podnese
izmenjenu poresku prijavu. Naime, podaci iz
ove (majske) poreske prijave biće relevantni za
utvrđivanje iznosa direktnih davanja koja će biti
isplaćena tek u julu.

14
4. Okolnost da je privredni subjekt
po osnovu zaposlenih dobio pun
iznos minimalne zarade ne utiče
na ugovoreni iznos zarade svakog
pojedinačnog zaposlenog (način
raspolaganja „viškom“ novčanih
sredstava na namenskom računu)
U praksi, kod privrednih subjekata postoje različite
okolnosti koje dovode do toga da je, po osnovu zapo-
slenog, privredni subjekt ostvario direktno davanje u
punom iznosu minimalne zarade, ali je stvarna (ugo-
vorena) zarada konkretnog zaposlenog manja od tog
iznosa.
Na primer, zaposleni je konkretnog meseca radio
svega nekoliko dana (krajem meseca je zasnovan
radni odnos) ili je deo meseca bio na bolovanju, po
osnovu kojeg ostvaruje naknadu zarade na teret dru-
gog isplatioca (npr. porodiljsko bolovanje završeno
je polovinom ili krajem meseca) ili je zaposleni deo
meseca bio na bolovanju do 30 dana (naknada zarade
je na teret poslodavca), a zatim na bolovanju preko
30 dana.
Privredni subjekti interesuju se da li u opisanim okol-
nostima imaju obavezu da svakom zaposlenom (po
osnovu kojeg je ostvareno direktno davanje) uplate
najmanje iznos minimalne zarade, iako je zarada
koja konkretnom zaposlenom pripada u konkretnom
mesecu manja od toga iznosa. Odgovor na ovo pita-
nje je negativan.
Naime, uplata bespovratnih novčanih sredsta-
va je direktno davanje privrednom subjektu, a
iznos te uplate utvrđuje se na osnovu propisa-
nih parametara (broja zaposlenih u određenom
mesecu i iznosa minimalne zarade). Drugim
rečima, broj zaposlenih u martu je obračunska
kategorija za potrebe utvrđivanja iznosa direk-
tnog davanja koje je uplaćeno u maju. Broj za-
poslenih u aprilu, odnosno maju (uz uvažavanje
novog pravila u pogledu zaposlenih sa kojima je
raskinut ugovor o radu počev od 10. aprila) jesu
parametri za obračun ukupnih iznosa direktnih
davanja koja će biti uplaćena u junu, odnosno
julu.
Aktuelna pitanja u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim
pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima
Suština je da se dobijena bespovratna novčana
sredstva ne vezuju za pojedinačne zaposlene,
što znači da poslodavac zaposlenima obračuna-
va zaradu u skladu sa opštim pravilima i ugo-
vorima o radu, a dobijena sredstva iz budžeta
koristi za isplatu ukupno obračunatih zarada.
U skladu sa navedenim, ako jednom zaposlenom u
konkretnom mesecu na teret poslodavca pripada
neto zarada u iznosu manjem od 30.367 dinara (npr.
20.000 dinara) ili je zaposleni u međuvremenu raski-
nuo radni odnos (a poslodavac je po osnovu tog rad-
nika ostvario direktno davanje, što je moglo da se do-
godi prilikom prve uplate koja je utvrđena na osnovu
broja zaposlenih u martu), razlika uplaćenih sredsta-
va koja su privrednom subjektu pripala po osnovu ta-
kvih zaposlenih može da se iskoristi za isplatu zarade
drugom zaposlenom čija je zarada npr. 60.000 dinara.
Dakle, „višak“ uplaćenih sredstava koja su do-
bijena u skladu sa Uredbom (što znači da nisu
uplaćena greškom, jer se i to događalo), pri-
vredni subjekt nije dužan da vrati u budžet već
njima može da raspolaže, ali isključivo za ispla-
te zarada zaposlenima.
Ukoliko je nivo zarada kod konkretnog privrednog su-
bjekta niži, tako da niko nema zaradu veću od mini-
malne, u slučaju kada nekom od zaposlenih pripada
manji iznos od minimalne zarade (u skladu sa već
opisanim okolnostima), epilog bi bio da na namen-
skom računu ostane „višak“ novčanih sredstava. Sa
takvim viškom novčanih sredstava privredni su-
bjekt može da postupi na jedan od dva načina:
• rasporedi ga svim zaposlenima u srazmernom
iznosu (bez diskriminacije), uz napomenu da bi u
ovom slučaju postojala obaveza dodatnog obra-
čuna poreza i doprinosa na zarade;
• ostavi na namenskom računu, odakle će biti vra-
ćen u budžet posle 15. avgusta 2020. godine.
Dakle, na osnovu navedenih primera treba razu-
meti suštinu (pre svega: uplaćena novčana sred-
stva nisu direktno davanje zaposlenom, već je
reč o direktnom davanju privrednom subjektu,

koje ovaj namenski može upotrebiti samo za
isplate zarada – koje su obračunate u skladu sa
zakonom, odnosno ugovorom o radu), na osno-
vu čega bi objašnjenja trebalo primeniti u skla-
du sa specifičnostima u svakom konkretnom
slučaju.
Drugim rečima, okolnost da je privredni subjekt
po osnovu nekog zaposlenog ostvario direktno
davanje iz budžeta u iznosu minimalne zarade
ne može automatski da utiče na iznos zarade
koji pripada svakom konkretnom zaposlenom.
5. Da li novčana sredstva sa
namenskog računa mogu da se
prenesu na račun poverioca
zaposlenog po osnovu
administrativne zabrane
Jedno od brojnih pitanja koja Uredbom nisu uređena
jeste i ovo koje se odnosi na (ne)mogućnost da se u
ime i za račun zaposlenog sa namenskog računa iz-
vrši obustava iz zarade (npr. po osnovu alimentacije,
duga prema dobavljaču, obaveze po osnovu kredita ili
lizinga – u slučaju kada zaposleni nije prihvatio mo-
ratorijum itd.).
Na primer, zaposleni ima neto zaradu u iznosu od
35.000 dinara i administrativnu zabranu u iznosu
od 9.000 dinara. U redovnim okolnostima, zaposle-
nom treba da bude isplaćen iznos od 26.000 dinara,
a 9.000 dinara dobavljaču koji je zaposlenom odobrio
plaćanje robe na rate.
Polazeći od toga da je reč o plaćanju obaveza
zaposlenog, kao i da Uredbom nije izričito za-
branjeno da se ne može vršiti obustava iz za-
rada zaposlenih, prema našem mišljenju nema
prepreka da se realizuje obustava iz zarade,
jer je i na taj način svakako isplaćena zarada –
imajući u vidu da se plaćanje poveriocu vrši u
ime i za račun zaposlenog.
Alternativa je da zaposleni sam izvrši plaćanje
svom poveriocu, a poslodavcu dostavi dokaz o
tome.
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // jun 2020 // broj 06
15
6. Upotreba novčanih sredstava
sa namenskog računa (da li
svim zaposlenima zarada ili deo
zarade mora da bude isplaćen sa
namenskog računa)
Prema definiciji iz člana 2. stav 1. tačka 3) Uredbe,
direktna davanja iz budžeta privrednim subjektima
u privatnom sektoru jesu uplata bespovratnih nov-
čanih sredstava privrednim subjektima u skladu sa
ovom uredbom, koja mogu da se koriste isključivo
za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.
Navedena definicija naravno nije precizna, kao i veći-
na odredaba Uredbe, jer je nesporno da se direktna
davanja mogu koristiti i za isplate preduzetnicima
– koje nemaju karakter zarade ili naknade zarade.
Ipak, ako to zanemarimo, jasno je da je suština da
uplaćena bespovratna novčana sredstva ne mogu da
se koriste za npr. plaćanje dobavljačima i drugim po-
veriocima, odnosno ne mogu da se prebace na redo-
van poslovni račun i sl.
Dakle, u slučaju privrednih subjekata koji imaju za-
poslene, uplaćena novčana sredstva mogu se koristi-
ti samo za isplate zarada i naknada zarada. U vezi s
tim, privredni subjekti se interesuju da li je posloda-
vac dužan da svim zaposlenima izvrši isplatu zarade
ili deo zarade sa namenskog računa, ili pak može da
primeni pristup koji podrazumeva da se jednom broju
zaposlenih zarada u celini isplati sa redovnog poslov-
nog računa, dok bi zarada ostalim zaposlenima bila u
celini isplaćena sa namenskog računa.
Na primer, jedan od razloga može da bude okolnost
da pojedini zaposleni nemaju otvoren račun u banci i
imaju otpor prema isplati zarade preko računa. Drugi
razlog je tehničke prirode, u smislu da je jednostav-
nije da se svakom zaposlenom zarada u celini isplati
sa jednog a ne sa dva računa.
Polazeći od toga da direktna davanja nisu veza-
na za pojedinačnog zaposlenog, već je broj za-
poslenih u određenom mesecu propisan kao pa-
rametar za utvrđivanje iznosa direktnog davanja
privrednom subjektu, prema našem mišljenju
ne postoji obaveza da se svakom pojedinač-
nom zaposlenom zarada, odnosno deo zarade,

16
isplati baš sa namenskog računa. Umesto
toga, poslodavac može npr. jednom zaposle-
nom ceo iznos neto zarade da isplati sa na-
menskog računa, dok će drugom zaposlenom
ceo iznos neto zarade isplatiti sa redovnog ra-
čuna.
Dakle, obaveza privrednog subjekta je, s jedne stra-
ne, da zaposlenima isplaćuje zarade u skladu sa za-
konom i ugovorima o radu, a, s druge, da novčana
sredstva uplaćena na namenski račun koristi isklju-
čivo za isplate zarada i naknada zarada. Međutim,
da li će ugovorena zarada, odnosno deo zarade svim
zaposlenima da bude uplaćen baš sa namenskog ra-
čuna, ili će poslodavac na drugačiji način kombino-
vati iznose sa redovnih i namenskog računa – prema
našem mišljenju stvar je izbora svakog pojedinačnog
privrednog subjekta.
7. Pravo privrednog subjekta na
odlaganje dospelosti poreza
i doprinosa po osnovu isplate
uvećane zarade (bonusa iz prošle
godine)
Pojedini privredni subjekti raspituju se da li postoji
bilo kakva prepreka da privredno društvo direktoru
i zaposlenima isplati godišnji bonus kao povećanje
zarade za mesec za koji se odlaže plaćanje poreza i
doprinosa u skladu sa Uredbom.
Na primer, zaposlenima se u okviru obračuna
zarade za april ili maj isplaćuje i bonus (uveća-
nje zarade) koji je ukalkulisan kao rashod 2019.
godine. Dakle, reč je o bonusu koji se u računo-
vodstvenom smislu odnosi na prethodnu godinu,
ali u poreskom smislu svakako je reč o zaradi po
osnovu koje se porez i doprinosi obračunavaju u
momentu isplate.
Najpre napominjemo da Uredbom nisu propisa-
na nikakva ograničenja u pogledu iznosa zarade po
osnovu koje se može koristiti fiskalna pogodnost. Isti
tretman imaju zarada od npr. 35.000 dinara i ona od
3.000.000 dinara. U oba slučaja primenjuju se ista
pravila u pogledu odlaganja plaćanja poreza i dopri-
nosa.
Aktuelna pitanja u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim
pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima
Odredbom člana 2. tačka 2) alineja prva Uredbe
propisano je da se fiskalna pogodnost u vidu od-
laganja dospelosti za plaćanje i odlaganje pla-
ćanja odnosi na porez i doprinose na zarade koji
bi u redovnim okolnostima za plaćanje dospeli
u periodu od 10. aprila do 30. juna 2020. godine.
U skladu s tim, ukoliko je poslodavac u nave-
denom periodu zaposlenima isplatio uvećanu
zaradu (što znači da bi porez i doprinosi u re-
dovnim uslovima tada dospeli za plaćanje, ne-
zavisno od toga da li je reč o bonusu iz 2019.
godine), prema našem mišljenju, na obraču-
nate iznose poreza i doprinosa po tom osnovu
primenjuju se opšta pravila u pogledu odlaga-
nja njihove dospelosti i odlaganja plaćanja u
skladu sa Uredbom.
8. (Ne)sporno pitanje poreskog
tretmana direktnog davanja
preduzetniku koji se opredelio za
ličnu zaradu
O ovoj temi već smo pisali u prethodnom broju časo-
pisa, a u međuvremenu nije bilo zvaničnog stava MF.
Naše mišljenje ostaje nepromenjeno, a u nastavku
ga dodatno argumentujemo.
Podsećamo na suštinu pitanja: Da li u momentu
isplate direktnog davanja sa namenskog računa na
lični račun fizičkog lica (preduzetnika) koji se opre-
delio za isplatu lične zarade, postoji obaveza plaćanja
poreza i doprinosa kao da je reč o isplati lične zarade
ili isplata direktnog davanja ne mora da ima karakter
lične zarade, već prihoda od samostalne delatnosti?
Na primer, da li preduzetnik koji je svojom odlukom
opredelio ličnu zaradu u neto iznosu od 15.000 dina-
ra (uz podsećanje da u tom slučaju doprinose plaća
na najnižu osnovicu), mora prilikom isplate direktnog
davanja da plati porez i doprinose na zarade po osno-
vu direktnog davanja?
Ličnom zaradom, u smislu člana 33a Zakona o
porezu na dohodak građana (ZPDG), smatra se
novčani iznos koji preduzetnik isplati i eviden-
tira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno

lično primanje, uvećan za pripadajuće obaveze
iz zarade. Suština je da je lična zarada iznos koji
je preduzetnik svojom voljom (odlukom) ispla-
tio i evidentirao u poslovnim knjigama kao svoje
mesečno lično primanje. Pritom, Uredbom se
uopšte ne uređuje pitanje iznosa lične zarade,
kao ni obračunavanje poreza i doprinosa na tu
vrstu primanja.
U skladu s navedenim, prema našem mišljenju,
iznos direktnog davanja koji ostvaruju preduzetni-
ci koji vode poslovne knjige ima pre svega karakter
prihoda od samostalne delatnosti, koji čini sastavni
deo oporezive dobiti (koja se oporezuje po stopi od
10%, u skladu sa opštim pravilima iz ZPDG), a samo
ako oni tako odluče, taj iznos može da bude isplaćen i
oporezovan kao lična zarada preduzetnika.
Posmatrano u kontekstu kategorija preduzetnika,
moguća su tri slučaja i tri različita efekta oporeziva-
nja bespovratno uplaćenih novčanih sredstava, i to:
1) preduzetnik koji vodi poslovne knjige ali ne
isplaćuje ličnu zaradu (već doprinose plaća na
osnovu oporezive dobiti) – po osnovu direktnog
davanja priznaje prihode perioda koji čine sastav-
ni deo oporezive dobiti, što znači da na taj iznos
plaća porez i doprinose (ukoliko bude iskazana
oporeziva dobit);
2) preduzetnik koji vodi poslovne knjige isplaćuje
ličnu zaradu, a opredelio se da za iznos direk-
tnog davanja ne uveća ličnu zaradu već da je
isplati kao deo dobiti – po osnovu direktnog dava-
nja priznaje prihode perioda koji čine sastavni deo
oporezive dobiti, što znači da na taj iznos plaća
porez na prihode od samostalne delatnosti (ukoli-
ko bude iskazana oporeziva dobit), ali svakako bez
plaćanja doprinosa;
3) preduzetnik paušalac – ostvaruje direktno dava-
nje i po tom osnovu nema obavezu plaćanja pore-
za i doprinosa, tj. ovaj iznos ne utiče na paušalni
prihod kao osnovicu za plaćanje javnih prihoda,
koja je utvrđena rešenjem nadležnog poreskog
organa.
Osim navedenih, moguće je i da se preduzetnik iz
tačke 2. opredeli da za iznos direktnog davanja uveća
ličnu zaradu; u tom slučaju na taj iznos plaća porez i
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // jun 2020 // broj 06
17
doprinose u skladu sa opštim pravilima oporezivanja
prihoda od lične zarade.
Ukoliko se u obzir uzme svrha uvođenja lič-
ne zarade – pravo preduzetnika da samostal-
no odredi iznos na koji će plaćati doprinose za
obavezno socijalno osiguranje,2 prema našem
mišljenju ne bi trebalo da bude sporno da je
određivanje karaktera direktnog davanja isklju-
čivo stvar izbora preduzetnika.
Na prvi pogled, poređenjem efekata na javne
prihode preduzetnika iz tač. 1) i 2) moglo bi da
se pomisli da nije logično da po osnovu direk-
tnog davanja prvi preduzetnik plaća doprinose,
a drugi ne. Ipak, kada se bolje razmisli, upravo
ta razlika potvrđuje ispravnost našeg stava jer
smisao lične zarade i jeste da prvi preduzetnik
(koji se nije opredelio za ličnu zaradu) dopri-
nose plaća na oporezivu dobit – jer to je njegov
izbor, dok drugi preduzetnik (koji se opredelio
za ličnu zaradu) doprinose treba da plaća na
iznos koji je sam odredio. U tom smislu sma-
tramo da nema osnova (kada već to nije na taj
način uređeno Uredbom) da se po osnovu di-
rektnih davanja preduzetniku nameće obaveza
da doprinose plaća u iznosu većem od onog koji
je samostalno opredelio, u skladu sa pravom iz
ZPDG.
U skladu s navedenim svakako nema prepreka da
preduzetnik bespovratna novčana sredstva iskoristi
za isplatu lične zarade, ili uvećane lične zarade, ako
tako odluči. U tom slučaju postojala bi obaveza pla-
ćanja poreza i doprinosa na (ličnu) zaradu u skladu
sa opštim pravilima. Ukoliko je preduzetnik ličnu za-
radu u opredeljenom iznosu isplatio iz svojih sredsta-
va, a zatim odluči da i primljena bespovratna novčana
sredstva na ime direktnih davanja isplati kao uveća-
nje lične zarade, po tom osnovu će postojati obaveza
da se obračunaju porez i doprinosi, u skladu sa op-
štim pravilima oporezivanja lične zarade.
2
Osnovica za plaćanje doprinosa na ličnu zaradu svakako ne
može da bude manja od najniže propisane osnovice, niti viša od
najviše osnovice.

18
Međutim, ukoliko preduzetnik direktno da-
vanje ne opredeli kao ličnu zaradu, već kao
prihod od samostalne delatnosti (koji čini sa-
stavni deo oporezive dobiti), prema našem
mišljenju taj iznos može da uplati na privatni
račun bez plaćanja bilo kojih javnih prihoda u
tom momentu (šifra plaćanja je 241), u skladu
sa opštim pravilima o raspolaganju preduzet-
nika novcem za lične potrebe. Prema našem
mišljenju, novčana sredstva sa namenskog ra-
čuna mogu da budu preneta na poslovni račun
preduzetnika, a odatle da se podigne novac u
gotovini (ukoliko preduzetnik nema lični račun
u banci).
Pritom, jasno je da ova isplata ne bi mogla da
bude evidentirana kao rashod, već kao lično pri-
manje koje se knjiži u okviru računa 723. Ovaj
iznos će biti indirektno oporezovan preko opo-
rezive dobiti koja će biti iskazana u poreskom
bilansu i poreskoj prijavi za 2020. godinu. Dakle,
u ovom slučaju uplaćena bespovratna novčana
sredstva imala bi karakter oporezivog prihoda
koji se utvrđuje u poreskom bilansu u skladu sa
opštim pravilima.
Nezavisno od prethodno navedenog, imajući u vidu
izraženu tendenciju nadležnih organa da Uredbu tu-
mače na proizvoljan način, skrećemo pažnju na to da
postoji mogućnost da nadležni organi na kraju opre-
dele drugačiji stav – koji bi svakako bio proizvoljan i
bez uporišta u propisima, pa preduzetnici samostal-
no treba da procene rizik, našu argumentaciju i svoju
spremnost da vode spor sa poreskim organom ako to
bude potrebno.
9. Da li je za sticanje prava na mere
propisane Uredbom relevantan
datum registracije (osnivanja)
privrednog subjekta ili datum
početka obavljanja delatnosti
U konkretnom slučaju postoje sledeće okolnosti:
• fizičko lice registrovalo se kao preduzetnik kod
Agencije za privredne registre (APR) 19. februara
2020;
Aktuelna pitanja u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim
pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima
• preduzetnik planira da obavlja taksi delatnost, za
koju mu je neophodna saglasnost lokalne samo-
uprave;
• nakon dobijanja saglasnosti, preduzetnik je pri-
javio početak obavljanja delatnosti 20. marta
2020.
Suština pitanja je da li se preduzetnik iz ovog primera
kvalifikovao za mere propisane Uredbom, imajući u
vidu da je delatnost započeo posle 15. marta 2020.
godine, mada je registrovan pre toga.
Prema članu 3. stav 3. Uredbe, privredni subjekti
u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne po-
godnosti i direktna davanja iz ove uredbe ukoliko
su pre 15. marta 2020. godine osnovani i registro-
vani kod nadležnog organa ili organizacije, odno-
sno ako su u navedenom periodu postali obveznici
PDV-a.
Kao što se vidi, propisani uslov podrazumeva da
je privredni subjekt registrovan kod nadležnog
organa najkasnije 14. marta 2020. godine, dok
se početak obavljanja delatnosti ne spominje.
Međutim, u evidenciji Poreske uprave koju je
preduzetnik dobio, navedeno je da je preduzet-
nik registrovan i otpočeo je obavljanje delat-
nosti nakon 15. 3. 2020. godine. Na ovaj način
Poreska uprava – prema našem mišljenju – ne-
osnovano proširuje uslove za korišćenje fiskal-
nih pogodnosti. Pritom, navedena je pogrešna
informacija o tome da je privredni subjekt regi-
strovan nakon 15. marta.
Dakle, prema našem mišljenju, privredni
subjekt iz navedenog primera ima pravo na
mere propisane Uredbom, pa bi trebalo da
pošalje pisani zahtev nadležnoj filijali Poreske
uprave.
Inače, podsećamo da, prema odredbi člana 94. stav 1.
Zakona o porezu na dohodak građana, preduzetnik koji
u toku godine započne obavljanje samostalne de-
latnosti dužan je da podnese poresku prijavu u kojoj
će dati procenu prihoda i rashoda, odnosno procenu
prometa do kraja prve poslovne godine, kao i procenu
mesečne akontacije poreza, odnosno opredeljenje da
će isplaćivati ličnu zaradu – najkasnije u roku od 15

dana od dana upisa u registar nadležnog organa, od-
nosno od dana početka obavljanja delatnosti.
Suština je da preduzetnik koji je upisan u registar
APR-a ali nije odmah započeo obavljanje delatno-
sti, ima pravo da ne podnese poresku prijavu u roku
od 15 dana od dana upisa u registar, već u roku od
15 dana od dana (faktičkog) početka obavljanja de-
latnosti (ovakva mogućnost ne postoji u slučaju pri-
vrednih društava). Međutim, prema našem mišljenju,
ova okolnost nije relevantna za ostvarivanje prava na
mere propisane Uredbom.
10. Menjačnice i drugi zastupnici
platnih institucija imaju
pravo na fiskalne pogodnosti
i direktna davanja u skladu sa
opštim uslovima
Prema članu 4. stav 5, odnosno članu 10. stav 6.
Uredbe, pravo na odlaganje poreskih obaveza i pravo
na uplatu bespovratnih novčanih sredstava nemaju
velika pravna lica platne institucije i institucije elek-
tronskog novca iz člana 2. stav 1. tač. 35) i 36) Zakona
o platnim uslugama (Službeni glasnik RS, br. 139/14 i
44/18 – u nastavku: Zakon).
Prema definicijama iz navedenog zakona:
• institucija elektronskog novca  je pravno lice
sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu
Narodne banke Srbije za izdavanje elektronskog
novca, u skladu sa ovim zakonom;
• platna institucija je pravno lice sa sedištem u Re-
publici Srbiji koje ima dozvolu Narodne banke Sr-
bije (NBS) za pružanje platnih usluga kao platna
institucija, u skladu sa ovim zakonom.
Prema članu 101. stav 1. Zakona,  platna institucija
platne usluge može pružati i preko ogranka, zastu-
pnika i/ili poveravanjem pojedinih operativnih po-
slova drugom licu. Prema članu 101. stav 4. Zakona,
zastupnik platne institucije je pravno lice ili predu-
zetnik koji na osnovu pisanog ovlašćenja ove institu-
cije pruža jednu ili više platnih usluga, u skladu sa
ovim zakonom.
U skladu s navedenim, platna institucija i zastupnik
platne institucije nisu jedno isto. Zastupnik platne
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // jun 2020 // broj 06
19
institucije ne dobija dozvolu NBS, već zaključuje
ugovor sa platnom institucijom u skladu sa Zako-
nom. Pritom, ograničenje propisano Uredbom od-
nosi se samo na platne institucije, ali ne i na njiho-
ve zastupnike.
Posmatrano u kontekstu Uredbe, suština je
da platna institucija nema pravo na fiskalne
pogodnosti i direktna davanja, ali takvo ogra-
ničenje se ne odnosi na zastupnike platnih in-
stitucija – ovi privredni subjekti imaju pravo na
mere propisane Uredbom, u skladu sa opštim
pravilima.
Inače, citiranom odredbom Uredbe propisano
je da se ograničenje odnosi na platne institucije
kao velika pravna lica zato što se platne institu-
cije (kao npr. banke, davaoci finansijskog lizinga
i dr.) automatski razvrstavaju u kategoriju veli-
kih pravnih lica.
Međutim, to nije slučaj sa (običnom) menjačni-
com ili drugim pravnim licem koje jeste zastu-
pnik platne institucije ali nema status platne in-
stitucije.
11. Ograničenje u pogledu
korišćenja fiskalnih pogodnosti
i direktnih davanja ne odnosi se
na privredne subjekte KOJI su
posrednici, odnosno zastupnici u
osiguranju
Odredbama člana 4. stav 5. Uredbe propisano je da
pravo na odlaganje poreskih obaveza iz ovog člana
nemaju sledeća velika pravna lica: društva za osi-
guranje i društva za reosiguranje iz člana 3. Zakona
o osiguranju. Isto pravilo primenjuje se i u slučaju
direktnih davanja za navedena velika pravna lica, u
skladu s odredbom člana 10. stav 6. Uredbe.
Prema članu 3. Zakona o osiguranju, društvo za osi-
guranje je pravno lice sa sedištem u Republici koje
je u registar nadležnog organa upisano na osnovu
dozvole Narodne banke Srbije za obavljanje poslova
osiguranja, a društvo za reosiguranje je pravno lice

20
sa sedištem u Republici koje je u registar nadležnog
organa upisano na osnovu dozvole Narodne banke
Srbije za obavljanje poslova reosiguranja.
Dakle, društva za osiguranje i društva za reo-
siguranje, koja se smatraju velikim pravnim
licima u skladu sa propisima iz oblasti raču-
novodstva, nemaju pravo na korišćenje mera
propisanih Uredbom, ali takvo ograničenje ne
odnosi se na privredne subjekte koji su po-
srednici u osiguranju, odnosno zastupnici u
osiguranju.
12. Predstavništvo stranog
pravnog lica ima pravo i na
fiskalne pogodnosti i na
direktna davanja iz budžeta
Prema članu 4. stav 1.  Uredbe, fiskalne pogodnosti
(koje podrazumevaju pravo na odlaganje dospelosti i
plaćanja određenih javnih prihoda) odnose se na pri-
vredne subjekte –  pravna lica, uključujući i ogran-
ke i predstavništva stranih pravnih lica (u daljem
tekstu: pravna lica). U skladu s tim, apsolutno nije
sporno da predstavništvo stranog pravnog lica ima
pravo na odlaganje plaćanja akontacije poreza na
dobit (ukoliko je obveznik plaćanja toga poreza, što
je moguće u retkim slučajevima), kao i na odlaganje
dospelosti i plaćanja poreza i doprinosa na zarade i
naknade zarada zaposlenih.
Što se direktnih davanja tiče, najpre skrećemo pa-
žnju na to da su predstavništva, u citiranoj odredbi
člana 4. stav 1. Uredbe, u daljem tekstu obuhvaće-
na pojmom pravno lice. U tom smislu, sve naredne
odredbe Uredbe u kojima se spominje pravno lice
(osim kada je izričito propisano drugačije) primenjuju
se i na predstavništvo stranog lica.
Prema članu 9. stav 1. Uredbe, preduzetnik, predu-
zetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, predu-
zetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao
mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se
uređuje računovodstvo, mogu da ostvare pravo na
uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta
u skladu sa pravilima iz ovog člana. S druge strane,
pravna lica razvrstana kao velika, pravo na direktna
Aktuelna pitanja u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim
pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima
davanja ostvaruju pod drugačijim uslovima, u skladu
sa članom 10. Uredbe.
Dakle, podela prema razvrstavanju izvršena je sa
isključivim ciljem da se razgraniče dve grupe pri-
vrednih subjekata, jer su za te dve grupe predviđe-
na direktna davanja u različitom obimu.
Predstavništva se ne razvrstavaju jer nisu obveznici
vođenja poslovnih knjiga u skladu sa Zakonom o ra-
čunovodstvu. U skladu s tim, strogo formalno posma-
trano moglo bi se tumačiti da predstavništva nemaju
pravo na direktna davanja. Pritom, još jednom skre-
ćemo pažnju na to da pojam „pravno lice“ u tekstu
Uredbe (počev od člana 4. stav 1. Uredbe) obuhvata i
predstavništvo stranog pravnog lica. Međutim, pola-
zeći od toga da se takvo „pravno lice“ ne razvrstava,
postavilo se pitanje da li predstavništvo ima pravo na
direktno davanje.
Prema našem mišljenju, način na koji je napisana
norma člana 9. stav 1. Uredbe (u kojoj se spominje
razvrstavanje), sigurno nije napisana sa ciljem da se
iz obuhvata direktnog davanja isključe predstavniš-
tva stranih lica. Ova odredba mogla je da bude na-
pisana i na sledeći način: Privredni subjekti iz člana
2. Uredbe, osim onih koji su razvrstani kao veliko
pravno lice..., mogu da ostvare pravo na uplatu bes-
povratnih novčanih sredstava itd. Iako je odredba na-
pisana drugačije, ovo je njena suština. Dakle, velika
pravna lica ostvaruju pravo na direktno davanje na
jedan način, a svi ostali privredni subjekti (uključu-
jući i predstavništva stranih pravnih lica) na drugi
način.
Nezavisno od prethodno navedenog, a polazeći od
toga da predstavništvo stranog pravnog lica svaka-
ko ima pravo na fiskalne pogodnosti (odlaganje pla-
ćanja poreza i doprinosa), kao i da se za korišćenje
tih fiskalnih pogodnosti opredeljuje podnošenjem
Obrasca PPP-PD (sa datumom plaćanja: 4. januar
2021. godine), a svakako nije propisan poseban na-
čin za opredeljivanje za direktna davanja, epilog je
sledeći: predstavništvo stranog pravnog lica treba da
podnese Obrazac PPP-PD do kraja aprila (ako želi da
koristi mere za sva tri meseca), čime se opredeljuje
i za fiskalne pogodnosti i za direktna davanja, a naše
uverenje je da će polovinom maja bespovratna nov-
čana sredstva biti preneta na namenski račun pred-
stavništva (za prvi mesec).

Imajući u vidu da predstavništva stranih lica u
Republici Srbiji posluju preko nerezidentnog
računa pravnog lica – osnivača, Poreska upra-
va i Uprava za trezor pronašli su rešenje da se
obezbedi poseban namenski račun za isplatu
direktnih davanja predstavništvu, što nam je
nekoliko stranih predstavništava i potvrdilo. U
tom smislu, nesporno je da predstavništvo ima
pravo na obe mere propisane Uredbom.
13. Status privrednih subjekata koji
su zarade za mart isplatili 10.
aprila 2020. godine (nezvanični
stavovi MF)
Na kraju ukazujemo na još jedan slučaj koji samo
dodatno potvrđuje nesigurnost u pogledu primene
Uredbe i način opredeljivanja stavova od strane dr-
žavnih činovnika. Reč je o privrednim subjektima koji
su zarade isplatili baš 10. aprila 2020. godine (na dan
kada je Uredba doneta i stupila na snagu), ali u pore-
skoj prijavi kao datum plaćanja nisu naveli 4. januar
2021. godine, jer nisu ni znali da će to biti način opre-
deljivanja za korišćenje mera.
Pitanje je u vezi s odredbom člana 4. stav 1. alineja
1. Uredbe, kojom je propisano da se privrednim su-
bjektima može odložiti dospelost za plaćanje poreza
i doprinosa na zarade do 4. januara 2021. godine, za
mesec:
• mart, april i maj 2020. godine, odnosno
• po izboru poreskog obveznika za mesec april, maj
i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji
su isplate zarada, kao i lične zarade za mesec
mart 2020. godine delimično ili u celosti izvršili
do dana stupanja na snagu ove uredbe.
Kao što smo već pisali u prethodnom broju časopisa,
deo odredbe o navodnom izboru poreskog obveznika
je besmislen, jer poreski obveznik koji je do 10. apri-
la 2020. godine isplatio zarade za mart nema šta da
bira – jedino što mu u tom slučaju preostaje jeste da
fiskalnu pogodnost ostvari za zarade za april, maj i
jun 2020. godine.
U nastavku najpre citiramo odgovor koji je MF dalo
Američkoj privrednoj komori (29. aprila), a zatim
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // jun 2020 // broj 06
21
odgovor koji je MF dalo Poreskoj upravi (30. aprila).
Odgovori su potpuno suprotni, što je samo jedan od
primera koji potvrđuje da za brojna pitanja ne postoji
nikakvo pouzdano uporište u Uredbi, već se stavovi
opredeljuju po nekim drugim – nepoznatim – krite-
rijumima.
Pitanje: Da li će poslodavci koji su martovske
zarade isplatili 10. aprila, ali pre objavljivanja
Uredbe, biti u mogućnosti da apliciraju za mere
podrške za 3 meseca, kao i oni koji su ih isplatili
ranije?
Prvobitni odgovor MF (od 29. aprila): Svi po-
slodavci moći će da se kvalifikuju za direktnu
pomoć za 3 meseca ukoliko u prijavi za kom-
pletan iznos martovske zarade navedu datum
4. 1. 2021. godine. Sa druge strane, poslodavci
koji su kompletnu martovsku zaradu isplatili
10. aprila, bez navođenja u prijavi ovog datu-
ma, moći će da apliciraju za isplatu direktne
pomoći za 2 meseca.
ODGOVOR MF
PORESKOJ UPRAVI
(od 30. aprila 2020)
„Poreski obveznik koji je isplatio celokupnu za-
radu za mart 2020. godine na dan 10.04.2020.
godine, može da ostvari pravo na fiskalne po-
godnosti i direktna davanja u skladu sa Ured-
bom. Imajući u vidu, da je Uredba stupila na
snagu danom donošenja, poreskim obveznicima
nije mogla biti poznata sadržina Uredbe ukoliko
su isplatu zarade izvršili tokom radnog dana,
kada Uredba još nije bila objavljena u Službe-
nom glasniku. U tom smislu, poreski obveznici
nisu ni bili u mogućnosti da podnesu PPP-PD
prijavu tako da se u skladu sa Uredbom smatra
da su prihvatili korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja.
U skladu sa navedenim, poreski obveznici u
konkretnom slučaju mogu da se opredele za ko-
rišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja
prilikom podnošenja PPP-PD prijave za zarade
 Aktuelna pitanja u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim

22 pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima

Međutim, naknadno je uzeta u obzir okolnost da Ured-

i naknade zarada koje se isplaćuju za mesec
april 2020. godine. Ukoliko poreski obveznik
PPP-PD prijavu za zarade i naknade zarada
podnese do kraja aprila 2020. godine, može
da ostvari poreske pogodnosti i direktna da-
vanja za tri meseca, pod uslovom da ispuni i
ostale uslove predviđene Uredbom. U kon-
kretnom slučaju poreski obveznik će pravo na
direktna davanja ostvariti saglasno broju za-
poslenih za koje je podneo PPP-PD prijavu za
mesec mart, april i maj 2020. godine, a pravo
na odlaganje dospelosti poreza i doprinosa na
zarade i naknade zarada će ostvariti za zara-
de i naknade zarada za april, maj i jun mesec
2020. godine.“
ba jeste doneta 10. aprila popodne, dok je u Službenom
glasniku RS objavljena kasno uveče, pa je realna pret-
postavka da privredni subjekt nije mogao da zna njenu
sadržinu ranije toga dana. Naime, završnom odred-
bom propisano je da Uredba stupa na snagu danom
objavljivanja, što svakako dovodi do retroaktivnosti, jer
proizlazi da je propis bio na snazi i u periodu kada još
uvek nije bio donet. U tom smislu nije jasno zašto se
propisuje stupanje na snagu danom objavljivanja.
Dakle, epilog je da privredni subjekt koji je zaradu za
mart isplatio 10. aprila 2020. godine (ali u poreskoj
prijavi nije naveo 4. januar 2021. godine, uz pretpo-
stavku da je tom prilikom platio porez i doprinose),
ima pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direk-
tna davanja za tri meseca: april, maj i jun.

Kao što se vidi, inicijalno je opredeljen stav da pri-
vredni subjekt koji je zarade za mart isplatio 10. apri-
la (bez upisivanja 4. januara 2021. godine kao datuma
plaćanja u Obrascu PPP-PD) ne može da koristi mere
za tri meseca, jer bi se smatralo da je zarada za mart
isplaćena od dana (a ne do dana) stupanja na snagu
Uredbe.
Inače, kao što smo već istakli, reč je o (običnim) od-
govorima državnih službenika na pitanja koja je neko
postavio, što znači da nije reč o dokumentu (sa bro-
jem i datumom), pa to svakako nema karakter zva-
ničnog stava (dostupnog privrednim subjektima), ali
u nedostatku takvih akata prinuđeni smo da objavlju-
jemo neformalne odgovore.

OBJAVLJIVANJE ZAKONA I DRUGIH OPŠTIH AKATA

ČLAN 196. USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

„Zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu.

Ustav, zakoni i podzakonski opšti akti Republike Srbije objavljuju se u republičkom službenom glasilu, a
statuti, odluke i drugi opšti akti autonomnih pokrajina, objavljuju se u pokrajinskom službenom glasilu.

Statuti i opšti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju se u lokalnim službenim glasilima.

Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe
na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog dono-
šenja.“