LEGENDA O JASTRI

Nekada, davno, u stara vremena, na mestu gde se danas Rasina uliva u Moravu, živelo je jedno
slobodno pleme, na čijem čelu beše starešina po imenu Panon. Imao je Panon lepu kćer Jastru kojoj su
se svi divili.
Kada je Jastra stigla za udaju, razglasi Panon da će je udati za mladića koji se pokaže najhrabrijim,
najmudrijim, najpoštovanijim. I dođoše hrabri, pošteni, mudri da se nadmeću za ruku lepe devojke.
Među njima isticali su se dvojica: jedan se zvao Ras, drugi Mor. Jastra nikako nije mogla da se odluči
koga da izabere za muža.
Očekujući izbor ćerke, otac Panon je pošao sa velikom pratnjom u obližnju planinu da ulovi divljač za
svadbenu gozbu svoje kćeri. U tom trenutku, napade jedno porobljivačko pleme Panonov narod sa
željom da ugrabi lepu Jastru i oduzme mu slobodu. Kad mladići, koji su se nadmetali za ruku Jastre,
videše nezaštićen narod, zaboraviše takmičenje i pođoše u borbu protiv otimača slobode. Među prvima
u boj uletoše Mor i Ras, ali padoše jedan za drugim pred nadmoćnim osvajačima. Videvši da su pali
njeni najbolji prosioci, Jastra zgrabi koplje i jurnu među neprijatelje. Ali je okrutni osvajači brzo
posekoše. U tom trenutku vrati se Panon sa svojim hrabrim pratiocima i pritekoše u pomoć narodu.
Ogorčenim jurišem oni poraziše neprijatelja, ali na poprištu ostadoše mrtvi najbolji, najhrabriji,
najpošteniji mladići. Skrhan od bola za izgubljenom ćerkom i dva najbolja njena prosioca, Panon
naredi:
„Sahranite Rasa pokraj one bistre reke što vijuga od juga ka severu da žubor njene vode večito priča o
hrabrom mladiću Rasu! Mora sahranite pored one veće reke što teče od zapada ka istoku da narod,
koji tu bude živeo, prenosi pokoljenjima hrabrost i lepotu mladića Mora! A moju Jastru zakopajte pod
onom planinom koja natkriljuje naše pleme. Neka umesto njene kose rasplete jelove i brezove grane. A
kad god zapreti opasnost mome narodu, nek Jastra raširi svoje ruke i primi hrabre, mudre i poštene
mladiće i štiti ih dok se bore za slobodu svoga naroda.“
Ljudi ispuniše želju svoga starešine. A od tog vremena dve reke dobiše imena Rasina i Morava, a
planina naziv Jastrebac.