Dr KOSOVKA RISTIC

ANTROPOGEOGRAFSKA STUDIJA

PRISTINA
1971.
 SADRZAJ
strana
PREDGOVOR ------- 7
GEOGRAFSKIPOLOZAJ - - - - - -
Položaj Malog Kosova na Balkanskom poluostrvu -
-
-
-
-
9
11
Geografski položaj Malog Kosova u Jugoslaviji - - 12
ZNACAJ PRIRODNIH CINILACA ZA ANTROPOGEOGRAFSKE
POJAVE I PROCESE - - - - - - - - 14
Osnovna obeležja geološkog sastava - - - - _ 15
Najvažniji oblici reljefa u Malom Kosovu - - - _ 20
Klima kao faktor u životu ljudi Malog Kosova - - _ 26
Hidrografske prilike - - - - - - - - 37
Pedološki sastav - - - - - - - - 38
Eroztoni procesi - - - - - - - - - 47
Osnovne napomene o biogeografskim karakteristikama _ 48
STANOVNIŠTVO
I. MIGRACIJE I POREKLO STANOVNIŠTVA - - - - 51
Iseljavanje srpskog stanovnlAtva iz Malog Kosova I doseljava-
nje Albanaca - - - - - - 51
Doseljavanje muhadžira - - - - - 70
Iseljavanje Albanaca iz Malog Kosova posle 1912. godine - 80
Doseljavanje u Malo Kosovo posle 1912. godine - _ - 80
Doseljavanje Srba i Crnogoraca u Malo Kosovo posle prvog
svetskog rata - - - - - - 83
Broj odseljenih i doseljenih porodica po selima u Malom Koso-
vu u periodu od 1948. do 1983. godine - - - - 90
Odseljavanje i doseljavanje Albanaca u Malo Kosovo posle
drugog svelskog rata - - - - - - - - 94
Odseljavanje i doseljavanje Srba i Crnogoraca iz Malog Koso-
va i u Malo Kosovn posle drugog svetskog rata _ _ 98
II. PREGl-ED POPULACIONOG RAZVOJA MALOG KOSOVA OD
1914. DO 1961. GODINE - - - - - - - - 97
Broj, porast i gusttna stanovništva u Mal.Dm Kosovu od 1914.
do 1961. godine - - - - - - - 99
Struktura domaćinstava - - - - _ 104
Prirodni priraštaj stanovništva - - - _ _ 114
Nacionalna struktura stanovnlltva u Mlilom Kosovu od 1914.
do 1981. - - - - - - - - _ 121
Stanovništvo po starosti i polu - - - - - - 12'5
Soaijalno-ekonomska i profesionalna struktura stanovništva 130
Kulturno-prosvetne prilike i obrazovna struktura stanovništva
u Malom Kosovu - - - - _ _ _ 134

467
 strano
PRIVREDA
Najvažnije karakteristike privrednog razvoja Malog Kosova
posle drugog svetskog rata - - - - - - 141
P o Il o p r I v r e d a - - - - - - 147
Agrama naseljenost i struktura poljoprivrednih površina - 147
Posedovna struktura - - - - - - - 164
Opremljenost domaćinstava poljoprivrednim mašinama i oru-
đima - - - - - - - - - - 166
Stol!arstvo kao dopunska privredna grana stanovnika Malog
Kosova - - - - - - - - - 169
Voćarstvo u Malom Kosovu - - - - - - - 178
Perspektive razvoja poljoprivrede u Malom Kosovu _ - 176
O stale p r 1 v redne grane - - - - - - 178
Saobraćaj --------- 180
DANAŠNJI OBLIK KUCE U MALOM KOSOVU - - - - 183

POSEBNI DEO
Bajl!ina - - - - - - - - - - 191
Balavac
Belo Polje
- -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
- -
-
- -
-
196
198
Bradaš - -- -- - - -- - 200
Burince - - - - - - -- 202
Velika Reka - - - 203
Glavnik - - - - - - - - - - 205
Godišnjak - - -- - - - -- - 208
Gornja Lapaštlca - - - - -- 209
Gornji Slbovac - - - - -- - 212
Grdovac - - - - - - - - 214
Donja Dubnica - - - - - - - - 215
Donja Lapaštica - - - - - - - 221
Donji Sibovac - - - - - - - '"
Dumoš: - - - - - - - - - -
Kačibeg - - - - - - - - - 225
Kisela Banja - -
-
-
-
- - - - - 225
Konjuševac - - - - - - - Z28
Ladovac - - - - - - - - - - MA
Letance - - - - - - - - 229
Livadice - - - - - - - - 231
Lug - - - - - - -- - - - 233
Lužane - - - - - -- - - 235
Merdare - - - - - - - - ?;Ili
Mdrovac - - - - -- - - - - - 238
Obrandža - - - -- - - - - 239
Penduha - - - - - -- -- - -- 241
Perane - - - - - - - 342
Radujevac
Svetije -
-- -
-
-
-
- -
--
-
--
-
-
-
-
-- 244
245
Surkii! - - -- - -- - -- 248
Sajkovac - - - - - - - 250
štedim
Podujevo -
- -
-
-
-- -
-
-
-
-- -
-
- -
- ....
252

REGISTAR
---------- 275

468
 PREDGOVOR

Malo Kosovo kao morfološka celina predstavlja pogodan teren

za geografska proučavanja. Kada sam 1961. godine pristupila antro-
pogeografskom proučavanju te male kotline, ni tada mi ona nije bila
sasvim nepoznata. Narednih nekoliko godina sam u toku leta vršila
te1·enska posmatranja u Malom Kosovu i njegovoj okolini. Trebalo
je dobro upoznati kraj u kome se nalazi ova mala kotlina, da bi se
bolje mogle 1·azumeti i protumačiti mnoge geografske pramene u
1ijoj, kako antropogeografske, tako i sve ostale. U početku sam želela
da proučim ceo sliv Laba u Jcome se i Malo Kosovo nalazi, i zbog toga
sa11i još pre 1961. godine delimično proučavala Gornji Lab i kosovski
deo sliva ove reke. To mi je pomoglo da već unapred steknem geo-
grafsku predstavu, kako o Malom Kosovu, tako i o njegovoj okolini.
Kada sam se na terenu suočila sa svim postojećim problemima, kon-
statovala sani da je za jedan takav posao potrebno mnogo više vre-
mena i snage nego što sam je ja u datom momentu imala. Rešila sani
da koncentrišem pažnju na Malo Kosovo, jer je ono najizrazitije i u
a1it1·opogeografskom smisl1t najinteresantnija cetina u celom slivu.
Malo Kosovo do sada geografski nije proučavana. Ni ovom pri-
likom ono neće biti kompleksna geografski proučeno. U okviru an-
tropogeografskih proučavanja na terentL, obratila sam najveću paž-
1iju na prikupljanje podataka o poreklu i migracijama stanovništva.
U tom po.•lu sam nailazila na velike teškoće.
Međutim, osećam potrebu da i ovom prilikom zahvalim svim
stanovnicima Malog Kosova koji su mi pružali obaveštenja o poreklu
Ntanovništva i svemu ostalom o čemu sam ih konsultovala. Bez te
1iomoći uopšte ne bih mogla izvršiti svoj zadatak. Nikada ne mogu
zabo1·aviti one dob1·e ljude kbji su u jeku žetve ostavljali svoje po-
slove i srdačno mi u susret izlazili . .Zao mi je što još na početku ne
1nogu da pomenem imena svih sagovornika, jer ih je bilo dosta, ali
ću to učiniti u posebnom delu ovoga rada. Posebnu zahvalnost dugu-
jem nastavnicima koji su mi pomogli u izradi ove studije savetima,
sugestijama i dobronamernim ukazivanjem na propuste, a koji su bili

469
8
i članovi ko11tisije prilikom odbrane ove doktorske disertacije: dr Mi-
lovanu Radovanoviću, docentu Prirodno-matematičkog fakulteta u
Beogradu, dr Miloradu Vasoviću, redovnom profesoru Prirodno-ma-
tematičkog fakulteta u Beogradu i dr Srećku Nikoliću, docentu Pri-
rodno-matematičkog fakulteta u Beogradu. Takođe se zahvaljujem
dr Hasanu Kale§iju, redovnom profesoru Filozofskog fakulteta u Pri-
štini, i dr Ali Hadriju, višem predavaču Filozofskog fakulteta u Pri-
štini, koji su mi u svojstvu recenzenata imenovanih pored M. Rado-
vanovića, od strane Zajednice naučnih ustanova SAP Kosovo u Pri-
štini, uputili korisne sugestije prilikom pripreme rukopisa za štam-
pu. Takođe dugujem zahvalnost i dr Branku Boškoviću, docentu
Filozofskog fakulteta u Prištini.
Na kraju se mnogo zahvaljujem svima koji su na bilo koji na-
čin učestvovali u pripremi ovog rada.
Ova studija je u originalnom rukopisu (kao doktorska diserta-
cija) bila kucana na 450 strana te~ta bez proreda, a pored toga je
bila ilustrovana skicama i fotografij11ma. Kako u tom obimu nije mo-
gla biti štampana, morala su izostati čak i cela poglavlja, među koji-
ma i odeljak o 7111seljima. Pošto se u posebnom delu ove studije na-
laze mnogi podaci, koji su u poglavlju o naseljima interpretirani,
smatrala sam da jedno treba izostaviti.

A utor

470
 GEOGRAFSKIPOLOZAJ
Geografski položaj Malog Kosova možemo posmatrati u odnosu
na veće morfološke celine, a drugi put ka sagledavanju funkcija ge-
ografskog položaja vodio bi kroz istoriju i zbivanja koja su se odi-
gravala na ovom malom prostoru od nekih 200 km' (tačnije 198,7).
Ali u konlcretnom slučaju ova mala površina nije bila odsudan fak-
tor, niti je umanjila značaj ove kotline. Fizičko-geografski uslovi u
ovoj kotlini su slični prirodnim uslovima u susednim manjim i većim
kotlinama. Na području ove kotline za sada nije otkriveno nikakvo
rudno blago koje bi je učinilo bogatijom ili drugačijom u odnosu na
susedne, slične morfološke celine. Osim stanovništva i geografskog
položaja, ništa drugo u ovoj maloj kotlini nije toliko specifično da bi
je izrazito izdvajalo iz šire okoline. Naročito je geografski položaj,
menjajući kroz istoriju svoje funkcije, intenzivno uticao na današnju
nacionalnu strukturu stanovništva. Zbog čitavog spleta raznih okol-
nosti, a naročito zbog geografskog položaja, u ovoj kotlini je čovek
vekovima živeo pod vrlo specifičnim uslovima. Bilo je perioda u is-
toriji kada se stanovništvo u njoj nije uopšte moglo zadržati, niti je
moglo odolevati svim naletima istorijskih zbivanja. Geografski polo-
žaj Malog Kosova nije imao uvek isti značaj za ljudski život. Kada
su reke ljudskih migracija tekle pravcima koji vode kroz ovu kotli-
nu, odnosile su sa sobom delimično i njeno stanovništvo. I u strate-
gijskom pogledu ovaj pravac je, zbog svog geografskog položaja, bio
interesantan, pa je stanovništvo zbog vojnih okršaja u nekoliko ma-
hova napuštalo ovaj kraj. Ne računajući kretanje turske vojske, koje
je po svoj prilici ovim pravcem bilo intenzivno, kroz Malo Kosovo je
od kraja XIV do početka XX veka prošlo oko deset značajnijih voj-
nih invazija. Svaki vojni pohod povlačio je za sobom izvesna privre-
mena ili stalna pomeranja stanovništva iz ove male kotline.
Kako je Malo Kosovo u antropogeografskom smislu izgledalo
teško je dati odgovor, a kako danas izgleda, - pitanje je na koje že-
limo da odgovorimo. Iscrpnost odgovora pored ostalog, zavisiće od li-
terature i prikupljenih podataka.

471
 11
Položaj Malog Kosova na Balkanskom poluostrvu
Malo Kosovo se nalazi u središnjem delu Balkanskog poluostr-
va. Ako analiziramo geološku prošlost ovog poluostrva i zbivanja
koja su se kroz geološku istoriju smenjivala iznad njegove današnje
površine, zadržaćemo se na jednom periodu u kom je Malo Kosovo
imalo vrlo važnu funkciju.
Velika tercijarna jezera su pokrivala znatne delove Balkanskog
poluostrva, kako severne, tako i južne. Razume se da je u jednom ta-
kvom relativno dugom geološkom ciklusu dolazilo do raznih kvali-
tativnih i kvantitativnih pramena, ali se smatra da je u određenon1
periodu postojala i veza između severne i južne grupe jezera. Ta veza
se jednim krakom održavala upravo preko Malog Kosova. Cvijić iz-
1·ičito kaže da je Egejsko jezero komuniciralo sa Panonskim. Iz Ko-
sovskog zaliva se preko Malog Kosova pružala jezerouzina koja je
spajala najsevernije delove Egejskog sa kuršumlijsko-prokupačkim
zalivom. kao najjužnijim delovima Panonskog jezera.'
Ova mala kotlina se nalazi na mestu na kome se najveći pla-
ninski masivi Balkanskog poluostrva približuju jedni drugima. Za-
padno dominiraju planine Dinarske i Sarsko-pindske sisteme, a na
istoku su Rodopske planine i Balkan. Malo Kosovo kao da je na ras-
krsnici hidroloških i morfoloških pravaca koji seku Balkanska po-
luostrvo.
Malo Kosovo leži između glavnih longitudinalnih puteva, preko
kojih se održavaju veze između zapadne Evrope i zemalja istočnog
Sredozemlja. Saobraćajna funkcija Balkanskog poluostrva je zbo!l
ovih puteva, koji preko njega vode oduvek, bila vrlo značajna, kako
u privrednom tako i u strategijskom pogledu. Uloga ove kotline, u
povezivanju važnih saobraćajnica, kroz istoriju se menjala. Nepro-
1nenjena je ostala činjenica da se iz najvažnije balkanske uzdužne sa-
ob1·aćajnice - Moravska - Maričke udoline, a istovremeno i iz Mo-
ravska - Vardarske - preko Malog Kosova održavala vrlo intenzi-
vna veza sa drugim uzdužnim i poprečnim putevima na zapadu. Cvi-
jić je ovaj pravac, koji preseca uzdužne puteve poluostrva, smatrao
vrlo važnim. Preko Malog Kosova vodi put koji se ukršta sa longitu-
dinalnim saobraćajnicama poluostrva kod Niša i na Kosovu, povezu-
jući dolinom Timoka donje Podunavlje sa središnim delovima Balka-
na. Dalje od Kosova prema zapadu ima nekoliko pravaca, od kojih se
u novije vreme koristi i onaj koji kroz Rugovsku klisuru izbija na
južni Jadran. U širem smislu reči, ovaj put povezuje donje Poduna-
vlje, preko niza kotlina i prevala kroz Skadarska vrata, sa jednim
delom Sredozemlja.'
1 J. Cvijlć, OsP,ove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije,
knjiga treća, Beograd, 1911. str. 933-934.
V. S. Radovanović, Jugoslavija. Iz Glasnika Etnografskog
:i! instituta
SAN, I-III (1953-1954). Beograd, 1957. Str. 120-121.

473
12
Geografski položaj Malog Kosova u Jugoslaviji

Malo Kosovo se nalazi u južnom delu naše zemlje. Rečne doline

i planine, između kojih se nalazi ova kotlina, predstavljaju najkrup-
nije oblike reljefa ovoga kraja. Na zapadu je Kosovska kotlina, koja
je prema severu otvorena dolinom Ibra. Istočno je dolina Južne Mo-
rave, severno dolina Toplice, a između pomenutih dolina i kotlina
dominira Kopaonik. Istočno od Kopaonika ima nekoliko manjih kot-
lina koje sa pomenutom planinom na zapadu, a Jastrepcem i Rada-
nom na istoku, odvajaju ibarsku od južno-moravske doline. Zapadni
obod Malog Kosova čine južni ogranci Kopaonika. Dakle, ova mala
kotlina leži južno, odnosno jugoistočno od ove visoke planine, pa se
neki njeni stanovnici i smatraju podplanincima. Tako je Malo Kosovo
sa zapadne strane ograničeno planinom. Na severoistočnom obodu je
prevol Prepolac (813 m). On je u našem narodu poznat isto onoliko
koliko su poznate i migracije sa Kosova. Prepolac je poznat i po to-
me što se nalazi na razvodu između Laba i Toplice. Njime je išla gra-
nica između Turske i Srbije. I danas se on nalazi na izvesnoj admini-
strativnoj granici, između uže Srbije, na severu, i Kosova, na jugu.
Sada je Malo Kosovo najseveroistočniji deo ove pokrajine, a admini-
strativno i privredno je tesno povezan sa Kosovom.
Severno od Malog Kosova je Toplica, ali ono je naročito pove-
zano sa Srednjom Toplicom. Pod Srednjom Toplicom se podrazume-
va sliv Toplice, od sela Pločnika do Prokuplja. Ova je kotlina manja
od Kosovske, ali se pored toga razlikuje i po fizičko-geografskim i
po privredno-geografskim svojstvima. U Srednjoj Toplici se stanov-
ništvo najviše bavi: ratarstvom, voćarstvom i stočarstvom. Zbog obi-
lja vodom, u pojedinim delovima ove kotline je i navodnjavanje mo-
guće. Zbog toga Srednja Toplica raspolaže proizvodima koji su dosta
traženi u susednim područjima, naročito južnim.'
Na južnoj strani je Malo Kosovo otvoreno prema Kosovskoj ko-
tlini. Ono se svojim severnim, užim delom proteže paralelno sa Ma-
lim Kosovom, a ono pravo Kosovo je južnije. Kosovska kotlina se od
Srednje Toplice znatno razlikuje, kako po svojim prirodnim tako i
po privrednim osobinama. Najpogodnije je za gajenje pšenice. Koso-
\'O je iz davnina poznato po tom poljoprivrednom proizvodu. U njemil
nema mnogo uslova za navodnjavanje pa se stoga stanovništvo naj-
više bavi proizvodnjom pšenice i kukuruza Topličani i 2upljani, sa
severa, i Kosovci, sa juga, bili su vrlo zainteresovani za održavanje
uzajamnih veza koje su upravo išle preko Malog Kosova. Proizvođa­
či voća i povrća iz okoline: Kuršumlije, Prokuplja, Aleksandrovca,
Brusa i drugih manjih mesta iz tog kraja, prodavali su svoje proizvo-
de po Kosovu, a kupovali su uglavnom žito. Stanovnici Kosova se i
sada vrlo živo sećaju tog vida trgovine. Srbijanci su naročito u pe-
riodu između dva rata »doterivali« rakiju, jabuke i drva na kolima
~ B. Bošković, PrivTedne oblasti u Srednjoj Toplici, Glasnik Srpskog ge-
ografskog društva, Beograd 1950, br. 2, str. Ili.

474
 13
sa stočnom zapregom, menjali ih za pšenicu i opet se sa tovarom vra-
ćali svojim kućama. I Kosovci su u Srbiju, kako to oni kažu, •odgo-
nili• žito, a •dogonili• najčešće stoku. Danas je, međutim, razmena
proizvoda još intenzivnija, ali su forme za razmenu tih dobara dale-
ko prevazišle te klasične vidove trgovine. Na temeljite promene ovog
vida razmene poljoprivrednih proizvoda je, pored ostalog, vrlo in-
tenzivno uticala i železnica, koja je izgrađena tek posle drugog svet-
skog rata. takođe preko Malog Kosova. U ovom slučaju, Malo Kosovo
služi kao tranzitna područje, preko koga se obavljala a i sada posto-
ji vrlo živa trgovina između severnih i južnih susednih područja, ra-
zličitih po svojim prirodnim i privrednim karakteristikama.
Istočni obod Malog Kosova je niži od zapadnog. Kod sela Mer-
dara nalazi se najniža tačka na razvodu između sliva Laba i Toplice,
poznata kao Merdarski prevoj visok 647 m. Prema slivu Jablanicc
vodi dolina reke Batlave, koja ne pripada Malom Kosovu, ali ga po-
vezuje sa istočnim susedima. Severno je Gornji Lab, duž koga se uti-
cajne sfere Malog Kosova završavaju ispod najviših delova Kopaoni-
ka. I kada se pogleda obod Malog Kosova, konstatuje se da je ono
vrlo dobro povezano sa svojim severnim i istočnim susedima, a ipak
gravitira ka jugu.
Od geološke do savremene političke i privredne istorije, Mtllo
Kosovo je bilo i ostalo deo Kosova. Sa njim je spojeno kroz suženi
deo doline Laba, ali se ta uska veza vekovima nije prekidala. Geo-
grafski položaj ove male kotline učinio je da je i samo Kosovo sa
svojim susedima na severoistoku mnogo bolje povezana, ali su te in-
tenzivne veze između severa i juga ostavile svoj pečat i u Maleni
Kosovu.
Kroz Malo Kosovo su prošli mnogi stanovnici, koji su razne mi-
gracije tuđa odnosile. Tim istim putevima je, svakako, delimnčno iš-
lo i albansko stanovništvo, kada se naseljavalo po Toplici. Tuđa su
se mnogi i vratili. Preko Prepolca su došli Srbijanci i Crnogorci posle
balkanskih ratova, a i Srbi - naseljenici su posle prvog svetskog ra-
la iskoristili te poznate puteve.
Zbog tog neprekidnog kretanja stanovništva s juga na sever,
ili sa severa na jug, Malo Kosovo je doživelo takve promene u po-
gledu strukture stanovništva kakve se ne mogu konstatovati na mno-
go mesta u našoj zemlji. Ako bi se ova kotlina uporedila sa nekom
građevinom, onda bi ovaj put, kojim je prolazilo to •silno• stanovni-
štvo, podsećao na neki hodnik sa stalno otvorenim vratima kroz ko-
ja je stanovništvo prolazilo na sever ili jug, bežećl ispred osvajača ili
zuluma i tražeći veću bezbednost ili slobodnu zemlju. Zbog svega to-
ga se autohtono stanovništvo Malog Kosova nije moglo održati na
toj stalnoj •vetrometini•, stvorenoj od svih migracionih strujanja iz
raznih pravaca i sa različitim ciljevima. U ovoj kotlini je pre 100 go-
dina bilo vrlo malo stanovnika. Brojno albansko stanovništvo dobila
je posle Berlinskog kongresa, a srpsko i crnogorsko posle prvog svet-
skog rata. Ta okolnost u mnogome je uticala na današnju antropo-

475
14
geografsku fizionomiju Malog Kosova. U njemu već 50 godina žive
zajedno Albanci, Srbi i Crnogorci.
Stanovništvo Malog Kosova nije bilo naročito pokretljivo u pe-
riodu između dva i·ata. Razvoj saobraćajnih sredstava i drugi ele-
menti učinili su da je ovo stanovništvo postalo daleko pokretljivije
posle drugog svetskog rata. Do 1948. godine Malo Kosovo nije imalo
železničku prugu, pa je do prve železničke stanice od Podujeva tre-
balo preći oko 30 km. U leto 1948. puštena je u saobraćaj pruga Ko-
sovo Polje - Kuršumlija, pa je to vidno uticalo na pokretljivost sta-
11ovništva.
Ako se za Malo Kosovo može reći da ima povoljan geografski
položaj, onda se ne srne izgubiti iz vida da je to zbog toga što se na-
lazi na najpovoljnijem putu - vezi Podunavlja sa južnim Jadranom. 4

ZNACAJ PRIRODNIH CINILACA ZA ANTROPOGEOGRAFSKE

POJAVE I PROCESE

Malo Kosovo do sada nije fizičko-geografski ispitivano. Ne sa-

mo da prirodni uslovi u njemu nisu proučavani, nego je ono do naših
dana ostalo van domena geografskog proučavanja uopšte. Cvijić ga
nije mimoišao, kao ni mnoge naše krajeve, ali mu ova kotlina nije
bila u centru pažnje. On je Malo Kosovo, po svoj prilici, posmatrao
više kao deo Kosovske kotline. U svom radu »Osnove za geografiju i
geologiju Makedonije i Stare Srbije«, on ga samo mestimično pomi-
nje, ali ga kao celinu nije proučavao, niti je sve geografske pojave u
njemu analizovao. Posle Cvijića se niko nije bavio detaljnim prou··
čavanjem bilo kojih geografskih pojava u Malom Kosovu. Zbog ne-
dostatka stručne literature, mi smo u radu imali velike teškoće. Os-
talo nam je da sve što je geografsko u njemu sami konstatujemo.
Proučavali smo sve elemente fizičko-geografskih pojava i procesa,
koliko smo smatrali da je neophodno za sagledavanje i analizovanje
uzajamnih odnosa između fizičko-geografskih i antropogeografskih
pojava. U ovoj maloj kotlini su te uzajamne veze između svih geo-
grafskih pojava vidno došle do izražaja, počev od geografskog polo-
žaja do najsavremenijih formi privrednog života. Sa geološkim pro-
učavanjem je nešto malo bolja situacija u Malom Kosovu. nego sa
geografskim. Ono je proučavano geološki istovremeno sa Kopaoni-
kom. Pre tih poslednjih proučavanja u ovom području, geolozi se
nisu studioznije bavili njime, iako su proučavali pojedine delove Ko-
paonika. I Cvijić je, posmatrajući neke geološke pojave u Kosovu,
obratio pažnju i na Malo Kosovo.

" J. Cvijić, Izlazak S1bije na Jadransko more, Glasnik Srpskog geograf-

skog dru§tva, Godina I, 1912, sv. 2, str. 192-200.

476
 15
Osnovne obeležje geološkog sastava

Kotlina Malo Kosovo, kao morfološka celina, nije ispitivana ge-

ološki, u celini, odjednom. Radovi ove vrste odnose se na pojedine
njene delove, tj. prvo je geološki ispitan i kartiran istočni, a zatim
i zapadni deo kotline. Poslednja i najdetaljnija geološka ispitivanja
vršena su u toku 1958. godine. Ta istraživanja izvele su ekipe Zavoda
za geolo~ka, geofizička i rudarska istraživanja SR Srbije.
Geološku podlogu istočnog dela kotline i oboda čine raznovrsne
stene, kako po vremenu postanka, tako i po osobinama. U građi tog
terena t•čestvuju kristalasti škriljci Veleške serije, a predstavljeni su
uglavnom mikašistima. Javljaju se uglavnom po istočnom obodu, ko-
ji istovremeno čini i razvođe između Kosanice i Dubnice. Otkriveni
su samo na izvesnim mestima na liniji Matarova - Merdare. Po boji
variraju od svetlosive do sivocrne. Starost ovih stena nije sigurno
određena, ali se na osnovu nekih podataka iz susednih terena mogu
smatrati staropaleozojskim.
Magmatskih stena je malo i one su predstavljene serpentinama.
Na celom istočnom delu zapažena je samo jedna mala pojava ser-
pentina na granici između škriljaca Veleške serije i fliša donje kre-
de. Serpentin je slabo otkriven, tako da se nisu mogli promatrati od-
11osi sa okolnim stenama.
Dijabaz rožnačke formacije zahvataju krajnji severoistočni deo
proučavanog terena. Dijabaz-rožnačke formacije su sastavljene od
peščara, laporca, glinaca i krečnjaka, ali su najrazvijeniji peščari.
Starost dijabaz-rožnačke formacije konstetovana je na osnovu de-
termi11isane faune i zaključena je da su te stene titon-valendiske sta-
rosti. Geološkim ispitivanjem je utvrđeno da se na severoistoku na-
laze i kredni sedimenti. Oni su predstavljeni flišom, pa se prema vre-
menu postanka dele na fliš donje i gornje krede.
Donja kreda je zastupljena u severoistočnom delu, oko Prepolca
i južno od ove lokacije. Ovaj fliš je izgrađen od peščara, laporeca,
krečnjaka, glinaca i konglomerata. Karakteristične crta ove flišne se-
rije je naizmenično smenjivanje peščare, glinaca i laporeca sa pro-
slojcim~ peskovitih krečnjaka. To smenjivanje po vertikali kreće se
LI granicama od 1-10 m.
Sedimentna serija gornjokrednog fliše javlja se južno od sela
Livadic<'. Pored toga istočno od Podujeva i kod sela Batlave ona iz-
bija ispod neogenog pokrivača. Po svoj prilici su ove stene senonske
starosti. Granica između donjokrednih i gornjokrednih sedimenata
nalazi se u okolini sela Merdare. Konstatovano je da postoji velika
litološka sličnost između ovih sedimenata različitih po vremenu po-
stanka.'
Tercijarna sedimentne tvorevine su takođe razvijene na ovom
terenu. Pripadaju slatkovodnim sedimentima kosovskog neogena. On
5 lzvešta; o geološkom kartiran;u istomop !ista Podujeva, 51. AB 14 13
-J. Fond stručnih dokumenata Zavoda za geološka i geofizička istraživanje,
Beograd, 1959. str. 3-16.

477
 17
je predstavljen uglavnom sitnozrnim peščarima, laporcima i raznim
peskovima. Ti neogeni sedimenti, istočno i južno od Podujeva, pre-
krivaju tvorevine donje i gornje krede i leže preko njih transgresiv-
no. Rasprostrti su po celom istočnom delu kotline, a na izvesnim me-
stima i po nižim delovima oboda. Uz korito Laba i pored njegovih
pritoka nalaze se kvartarni sedimenti, predstavljeni uglavnom alu-
vijalnim peskovima i šljunkovima.
O tektonici ovog kraja, na osnovu materijala iz postojećih iz-
veštaja, ne može se govoriti sasvim pouzdano, jer ta vrsta proučava­
nja nije bila primarni zadatak ekipama koje su vršile geološka kar-
tiranja na tom terenu.
Zapadni deo kotline, a naročito obod, znatno više je ispitivan
od istočnog. Kotlina je na toj strani ograničena ograncima Kopaoni-
ka, a on je mnogo više skretao pažnju geologa, u prvom redu zbog
svog rudnog bogatstva, a zatim kao i prostrano planinsko područje.
Proučavanjem Kopaonika i njegovih, ogranaka, geolozi se bave još od
1933. godine. Samu kotlinu, odnosno njen zapadni deo, kartirali su
tek 1957. godine.
Južni ogranci Kopaonika su sastavljeni od sličnih stena kao i
njegovi ostali delovi. Paleozojske tvorevine su zastupljene škriljcima
Veleške serije, gde dominiraju: argilošisti, filiti i druge stene, karak-
teristične za ovu seriju u ovom području. Dijabaz-rožnačka fo1"1na-
cija je najviše razvijena u istočnom delu terena, a dalje na istok pre-
lazi u sedimente donje krede, gde najviše ima glinovitih škriljaca,
peskovitih laporaca, konglomerata i breče. »Sedimenti donje krede
izgrađuju najistočni deo terena i čine normalni sedimentni niz sa se-
dimentima dijabaz-rožnačke fo1111acije ... U istočnim delovima tere-
na sedimenti c!onje krede su skoro isključivo razvijeni u peščarskoj
faciji ... Sedimenti gornje krede leže transgresivno preko škriljaca
Veleške serije i serpentina«. 6 Serpentin je najčešće navučen preko
škriljaca Veleške serije, a najstarije eruptivne stene su serpentinisa-
ni peridotiti. Smatra se da je serpentin najverova1rnije trijaske staro-
sti. Najniži i najjužniji ogranci Kopaonika su prekriveni tercijarnim
sedimentima.
U istočnim delovima ispitivanog terena, na velikom prostran-
stvu je razvijena i serija stena flišnog karaktera. Po njihovim osobi-
nama bi se reklo da su ove s tene donjokredne starosti. • Flišni sedi-
menti donje krede prostorno su najviše zastupljeni od svih sedimen-
tnih formacija ispitivane oblasti... Sedimenti fliša donje krede izgra-
đeni su od različitog materijala: glinaca, peščara, laporaca i pločastih
krečnjaka.1
Sedimenti gornje krede su u ovom području takođe razvijeni.
Oni zauzimaju jednu dosta široku zonu (polazi od sela D. Ljupča i
pruža se dalje prema severu). I njihov pravac pružanja se podudara
• D. Draglć, D. Pešut I ostali, Izveltaj o geološkom kartl•anju ju!nog đe­
la Kopaonika i tTougla Između Laba i Sitnice, Zavod za geološka, geofizit:ka 1
rudarska istraživanja, Beograd, 1957, str. 7.
7 Isto, str. 34-35.

479
18
sa ostalim pravcima pružanja i uglavnom se kreće SZ - JI. Pretpos-
tavlja se da je ovo područje zahvatila transgresija još na početku se-
nona. Sedimenti gornje krede su u ovom području razvijeni u dve
različite facije: u faciji krečnjaka i u faciji fliša. Krečnjačke stene
čine one izrazitije i više delove ispitivanog terena, koji se ne nalaze
na području naših promatranja. Flišne stene, međutim, predstavljaj11
najveći cleo sedimenata gornje krede u ovom području. Od njih naj-
više ima peščara i laporaca.
Svi navedeni podaci o geološkom sastavu odnosili su se uglav-
nom na južni deo Kopaonika i njegove ogranke koji istovremeno či­
ne zapadni obod Malog Kosova.
Aluvijalni sedimenti se nalaze isključivo pored većih i manjih
vodenih tokova. Pritoke koje teku sa oboda donose materijal i talože
ga u najnižim delovima kotline. Aluvijalnog materijala ima više na
onim mestima gde reke često meandriraju.
Tektonska građa južnog dela Kopaonika karakteristična je po
intenzivnom ubiranju. Zajednički pravac pružanja za geološke čla­
nove, koji izgrađuju ovo područje, je SSZ-JJI. Taj pravac je kako
za starije, tako i za mlađe stene. To ukazuje na jedan glavni prava~
sila koje su delovale sa I i SI, koje su poremetile prvobitni odnos iz-
među geoloških članova i stvorile glavne strukturne oblike.
Današnji strukturni oblici ovog dela Kopaonika stvarani su
pod dejstvom mnogih pokreta iz više geoloških faza. Prvi tragovi su
vezani za varisciske orogene pokrete, kada je teren dobio osnovne
strukturne oblike. Glavna faza ubiranja na Kopaoniku vezana je za
starije tercijarno doba. U toj fazi paleozojski škriljci zadržavaju svo-
je osnovne strukture, a mezozojski sedimenti su ubirani u antiklinale
i sinklinale. Pored toga, taj period je karakterističan po intenzivnom
razlamanju i rasedanju.'
U postojećim izveštajima se ne pominje kada je Malo Kosovo
postalo. Geološka istraživanja su bila usredsređena na istočni i zapa-
dni obod, dok im je sama kotlina predstavljala granično područje.
Cvijić u svojim radovima o Kosovu pretpostavlja da je Kosovo »Og-
raničeno dinarskim rasedima i predstavlja tektonsku potolinu ili gre-
ben, koji je po svoj prilici postao u oligo-miocenu, kao i ostale tek-
tonske kotline ovih krajeva«. 9 Ova pretpostavka se podudara sa kon-
statacijom geologa da je u ovom području, za vreme starijeg terci-
jara, bilo vrlo intenzivno razlamanje i rasedanje, pa je najverovat.-
nije i Malo Kosovo tada postalo. Kratak pregled o geološkoj struk-
turi oboda, a delimično i kotlinske ravni, daje izvesne predstave o
zbivanjima u geološkoj prošlosti. To će svakako pomoći da lakše
shvatimo i objasnimo postanak recentnih morfoloških oblika u ovoj
maloj kotlini.

s J9lo, str. 69.

11 J. Cvijić: Osnove za geografiju i geologiju, str. 1131.

4 8()
20
Najvažniji oblici reljefa u Malom Kosovu

U morfološkom pogledu Malo Kosovo predstavlja jednu izrazi-

tu celinu. To je mala kotlina duga oko 18 km, a u najširem delu ra-
van kotline ne prelazi širinu od 5 km. Malo Kosovo je uokvireno pla-
ninama i brdima i pruža se pravcem SSZ-JJI. Zapadni obod pred-
stavljen je ograncima Kopaonika, a na istoku je obod niži sa blagim
nagibima. U ovoj maloj kotlini su, u odnosu na sve oblike reljefa, naj-
bolje izražene terase koje na izvesnim mestima predstavljaju prave
školske primere. Kotlinom teče reka Lab, od severa ka jugu, pa je
prirodno i ona nagnuta prema jugu.
U Malom Kosovu reljef nije detaljno proučavan. Cvijić je pi-
sao o njemu samo uz analizu reljefa u Kosovskoj kotlini, kojoj je on
posvetio dosta pažnje, ali to što se u tom radu odnosi na Malo Kosovo
jedva može da posluži kao orijentacija za dalji rad. Malo Kosovo pri-
pada grupi visokih kotlina u našoj zemlji. Nadmorska visina ove ko-
tline kreće se od 640 na severu do 560 m na jugu. I najniža tačka li
ovoj kotlini je viša u odnosu ntl srednju visinu (550 m) Kosovske ko-
tline. Malo Kosovo je nagnuto od severa prema jugu, a sve površin-
ske vode sa ove teritorije otiču Labom i njegovim pritokama prema
Kosovu.
Geološka i tektonska evolucija Malog Kosova je svakako duga
i složena. Za sada je moguće reći nešto o Malom Kosovu samo ako se
ono posmatra kao deo susedne - velike Kosovske kotline.
Formiranje kotline u tom kraju predstavlja neposredni nasta-
vak geoloških i tektonskih zbivanja koja su se manifestovala kroz
snažna ubiranja i rasedanja. Ovaj proces je, kao što je poznato, bio
vrlo karakterističan za celu Vardarsku zonu. O vremenu ovih zbiva-
nja za sada nema sasvim pouzdanih podataka, ali se smatra da su bili
intenzivni u miocenu. U Kosovu je izrazitije spuštena njegova zapad-
na strana, pa je logično što je i Malo Kosovo, koje se nalazi istočno
od njega, nagnuto prema ovoj velikoj kotlini. Posle tog glavnog ra-
sedanja nije, po svoj prilici, odmah nastupila jezerska faza, već je
njoj •prtehodilo taloženje fluvijalnih i baruštinskih sedimenata•.'"
Dalji normalni razvoj tresetne faze bio je •prekinut naglim tanjenjem
dna basena i nastupanjem jezerske faze«. 11 Smatra se da je u tu po-
tolinu voda mogla prodreti sa juga i jugoistoka, što znači iz Egejskog
jezera. To se moglo dogoditi samo za vreme najvišeg nivoa ovo jeze-
ra, jer se taj basen nalazio na znatnoj visini. Zbog toga se postavlja
pitanje: da li je jezerska faza u Kosovu počela istovremeno?
Te intenzivne tektonske poremećaje, koji su for111irali osnovne
konture Malog Kosova, nasledila je, kao što smo videli, nova faza u
geološkoj istoriji - jezerska. U tom vremenu su sve kotline toga po-
dručja bile pod vodom. Neki ispitivači smatraju da je pliocensko ko-

1• M. Atanackovič, Pliocen. kosovskog basena, Geološki glasnik, knjiga

III, Zavod za geološka Istraživanja Crne Gore, Tltograd, 1959, str. 321.
11 Gsto, str. 323.

482
 21
sovsko jezero zauzimalo celu Kosovsku kotlinu, a jezerouzinom je
preko Kačaničke klisure bilo u vezi sa jezerima na jugu. Prema se-
veru se širokim delom pružalo do Zvečana, a jezerouzinama je komu-
niciralo sa jezerima na zapadu i istoku. Jezero u Malom Kosovu je
više predstavljalo »manji bočni basen« Kosovskog jezera, nego što je
bilo samostalno jezero. Poznato je da su mnogi rukavci Kosovskog
jezera prodirali duboko u doline reka. »Široka veza postojala je iz-
među Kosovskog jezera i jezera Malog Kosova (Labska kotlina). širi-
na ove ''eze dozvoljava da se poslednje jezero shvati kao deo Kosov-
skog, što je istakao i J. Cvijić«.' 2 Iz toga izlazi da je Malo Kosovo i u
geološkoj istoriji služilo kao spona između velikih potolina ispunj e-
nih vodom na jugu i sličnih jezerskih basena na severu.
Pliocensko jezero u Malom Kosovu bilo je naširoko povezana
jezerouzinom, iznad današnjeg suženja Lužane - Vrani Dol, sa Ko-
sovskim jezerom. Preko ovog malog jezera se za vreme najvišeg ni-
voa vode uspostavljala veza između egejske, na jugu, i panonske gru-
pe jezera, na severu. »Samo za vreme najviše egejske terase, kosov-
sko jezero je preko labskog basena komuniciralo sa kuršumlijsko-
-prokupačkim jezerom, koje je pripadalo panonskom jezerskom ba-
senu«.13 Na istočnom obodu, koji čini razvode između Laba i Kosa-
nice, severoistočno od Podujeva je selo Merdare. Deo tog sela nalazi
se na najnižem delu ovog razvoda. To je nizak prevoj, od oko 690 m,
preko koga vodi jedan od puteva iz doline Laba prema Toplici. Na
pojedinim delovima prevoja su do danas očuvani pliocenski sedimen-
ti. Od Prepolca na severu do Šamaluka na jugu, razvode je na istoč­
noj strani visoko oko 900 rn. Selo Gornja Dubnica leži na jezerskoj
terasi od 760 m. Ta terasa prelazi razvode kod Merdara, a nastavlja
se dalje u slivu Toplice.
Cvijić je još 1911. godine pisao: »Kod sela Merdara blizu Pre-
polca ima široka udolina ispod 750 rn visine, i ona je razvode izmeđtt
Toplice i Laba; predstavlja predlakustrisku, možda i pregrabensktt
dolinu, koja je za vreme najviše egejske terase bila jezerouzina; zato
se preko Merdara može najlakše sprovesti dunavsko-jadranska žele-
znica•.'' To je zaista i učinjeno. Zeleznička pruga, koja povezuje se-
veroistočne delove naše zemlje sa Metohijom, vodi kroz tunel koji je
prokopan neposredno ispod najnižeg dela ovog razvoda.
Postoji još jedna pretpostavka o vezi Kosovskog jezera, preko
Malog Kosova, sa leskovačkim jezerom. Sirna M. Milojević, prouča­
vajući Leskovačku kotlinu, obratio je posebnu pažnju i na to pitanje
i u jednom kratkom komentaru ga je ovako for111ulisao: »Posle detalj-
nih proučavanja u dolini Jablanice, ova pretpostavka se ne može o-
držati. U dolini J ablanice nije mogla biti utvrđena (kao u Grdeličkoj
klisuri) stara široka dolina, jezerouzine u kojoj je usečena mlađa do-
lina, Jablanice. Dolina Jablanice je skoro celom dužinom, duboko
11 Isto, str. 324.
11 J. Cvijić, Osnove za geografi;u i geologiju, str. 1132.
14 Isto1 str. 1132.

483
 22
klisurasta rečna dolina, samo je njen deo od Medveđe do Lebana use-
čen u prostranom zalivu Dubočice i to uz njegovu istočnu obalu«.' 5
Slično obrazloženje se može dati i za lapsku stranu. Ta se veza
eventualno mogla održavati preko doline reke Batlave. Batlava teče
pored južnog oboda Malog Kosova. Ostali deo doline je jako sužen,
jer je usečen kroz viši deo razvoda koji deli Lab od Jablanice. U tom
području razvode prelazi visinu od 1000 m na pojedinim mestima.
Zbog toga je lakše pretpostaviti da je pad ove reke bio velik i da se
ona intenzivno usecala i stvarala svoju dolinu, nego da je jezero uza-
nim rukavcem bilo povezano sa jezerom na istoku. Pored toga, taj
rukavac je morao biti dug, skoro koliko i samo jezero u Malom Ko-
sovu, pa prema tome smatramo da i ta činjenica ne ide u prilog toj
pretpostavci.
Uostalom, sva pitanja vezana za geološku istoriju i genezu ge-
omorfoloških oblika u Malom Kosovu mogu se još uvek smat1·ati ot-
vorenim.
Za vreme visokog nivoa vode u jezerima usecane su jezerske
terase na višim delovima oboda. One su poznate kao visoke terase. S
povlačenjem jezerske vode usečene su niže terase, koje su najčešće
izgrađivane u jezerskim sedimentima, i na kraju su formirane one
najniže i najmlađe, koje imaju veliki značaj za razmeštaj naselja u
kotlini.
Smatra se da je jezero iz Kosovske kotline oteklo prilično na-
glo, jer je ta kotlina visoka. To, svakako, važi i za Malo Kosovo, jer
je ono još više. Tragovi visokih jezerskih terasa po obodu Malog Ko-
sova i sada mogu da se uoče.
Osnovnu morfološku celinu čini sama kotlina. Nju sa svih
strana uokviruje kotlinski obod koji se, naročito na zapadu, strmo
spušta prema ravni. U okviru same kotline ima dosta morfoloških ob-
lika, među kojima se naročito ističu terase.
Terase u Malom Koso1Ju. - Iščezavanje jezera i formiranje hi-
d•·ografske mreže pratio je erozivni proces, koji je za sobom ostav-
ljao novofor111irane terase. Znatan broj viših terasa je razoren ili is-
'Prekidan baš tim erozivnim procesom, ali su u Malom Kosovu, po
svoj prilici, najbolje za sada očuvane one terase koje su nastale posle
visokih nivoa vode u jezeru. Po Cvijiću i Atanackoviću, najraspro-
stranjenije i najbolje očuvane su terase u Kosovu na nivou od 650 do
680 m, a isto to se može reći i za Malo Kosovo. Početak oticanja ko-
sovskog jezera, po svoj prilici, pada na kraj pliocena, a otekla je u
poznom deluvijumu.
Aluvijalna ravan u kotlini je relativno malo rasprostranjena.
Lab kroz kotlinu teče od severa prema jugu. U samoj kotlini, sa desne
strane, prima nekoliko manjih pritoka, a sa leve samo dve, ali veće:
Dubnicu i Batlavu, Aluvijalna ravan Laba se u središnjem delu kot-
line ne spaja sa aluvijalnom ravni Dubnice, između kojih se nalaze
1a S. M. Milojević, Leskovačka kotlina sa. okoiinom, Glasnik geografskog
društva, Sv. 10, Beograd, 1924, str. 27.

484
24
pliocenski sedimenti. Razvođe između ove dve reke je vrlo nisko i
na prvi pogled skoro neuočljivo. Idući od severa prema jugu, tj. od
Bajčine prema Podujevu, aluvijalna ravan Laba je prosečno široka
oko 1 km. Paralelno sa Labom, samo istočnije, teče reka Dubnica.
Njena aluvijalna ravan je u tom delu znatno uža od lapske. Među­
tim, nizvodno od Podujeva, tačnije od sela Surkiša, ove se dve reke
jedna drugoj približavaju i tako paralelno teku kroz najširi deo kot-
line. Dubnica se postepeno približava Labu tako da se ispred sela Lu-
žana u Lab i uliva. Uzimajući u obzir samo ravan, kotlina je ovde
mestimično široka i do 4 km. Batlava se u Lab uliva kod Lužana. Do-
nji tok Batlave pripada Malom Kosovu, ali je njena aluvijalna ravan
od najnižeg dela kotline izdvojena jednom terasom. Kod Belog Polja
je dolina Batlave najšira. Dalje, uzvodno, ona postepeno prelazi u
suženi klisurasti deo doline, u kome je izgrađena brana, iza koje se
nalazi veštačko jezero. Ove reke su svoja korita usecale kroz central-
nu jezersku ravan i zbog toga se razvođe između Laba i Dubnice na
nekim mestima skoro i ne uočava. Ono je najviše kod Podujeva, gde
njegova relativna visina iznosi nešto oko 40, a apsolutna 640 m. Niz-
vodno od Lužana razvođe je niže.
Usecajući se, reke su stvarale i terase koje su do danas najbolje
očuvane pored Laba. Najniža rečna terasa, od 15 do 20 m relativne
ili 575 m apsolutne visine, najbolje je očuvana u južnom delu kotli-
ne. Kod sela Luga ona se. približava Labt1, a odsek joj je tu vrlo strm.
Njena visina kod železničkog mosta u Lužanu iznosi oko 20 m. Ovu
istu terasu je Cvijić zapazio južnije, kod Donjeg Ljupča, gde je ona
još izrazitija. Idući uzvodno od Lužana, ravan kotline se širi, a terasa
prati zapadni obod, ispresecana je pritokama, pa se mestimice ne mo-
že ni uočiti. Kod Obrandže je ona vrlo dobro očuvana, pa se može
pratiti sve do Bajčine. Na levoj (istočnoj) strani Laba ova terasa je
takođe mestimice očuvana. Kod sela Letanca je ona nešto šira, nego
na susednoj, desnoj strani Laba. Još je dobro očuvana kod Kačibega,
a dalje, južnije, spaja se sa terasom pored Batlave. Ova terasa nije
jako široka; na raznim mestima je razlijito i očuvana, a najviše je
isprekidana rečnim tokovima koji se sa oboda kotline spuštaju prema
Labu, te je presecaju i razoravaju.
Druga, viša terasa od pomenute ima približno relativnu visinu
oko 40 m u odnosu na najnižu tačku pored Laba, na odgovarajućem
poprečnom profilu. Njena apsolutna visina se kreće od 660 m, kod
Bajčine na severu, do 600 m, na jugu. Za razliku od prve rečne,
ova terasa je vrlo dobro rasprostranjena i lepo očuvana, naročito na
desnoj strani Laba. Na izvesnim mestima, kao kod Gornje Lapaštice,
na primer, ona je široka i do 3 km. Najbolje je očuvana na prostoru
od Donje Lapaštice do Bradaša.
Po Cvijiću je to jezerska terasa: »Ovde se konstatuju dve naj-
više jezerske terase. Iznad Podujeva je terasa od 650-670 m, useče­
na u pomenutim slatkovodnim slojevima, a selo G. Dubnica leži na
terasi od 757 m«. 16 Analizirajući limnisku i postlimnisku fazu u Ko-
'' J. Cvljlć, Osnove za geogTaflju i geologiju, str. 1115.

486
 25
sovskoj kotlini on kaže: »S tim sukcesivnim jezerskim stanjima u ve-
zi su mnogobrojne jezerske terase, koje su najbolje očuvane na isto-
čnom obodu Kosova, od Prištine do Gušterice, zatim u Labu i oko
Zvečana. Ima ih više, ali su najjasnije izražene tri. Najniža od njih
ima visinu 560-600 m i vidi se u južnom delu Kosova i na donjoj
ivici Veternika; mnogo je šira terasa od 670-680 m i dobro očuvana
iznad Prištine, na Veterniku, između Gračanice i Janjeva, iznad Gu-
šterice itd.; na zapadnom obodu Kosova je tipski izražena- više sela
Slatine i visoka 650-670 m; ovde se vidi iznad nje najviša, još ne-
sumnjivo jezerska terasa od 750-800 m, koja se javlja i iznad Pri-
štine i oko Zvečana, kao što je na prethodnim profilima i fotografi-
jama predstavljeno; poslednje dve terase su dobro očuvane i u Labu.
Ali se ovde kod sela Prepolca javlja široka površ, visine 830 850 m,
čije mi je poreklo ostalo nejasno, ali nije isključeno da je i ona je-
zerska<<. 11
Očigledno je da postoji ubedljiva veza između terase usečene u
slatkovodne sedimente Malog Kosova (visine 660-600 m) i terase
slične visine u Kosovu. Posmatrajući pravce tokova Laba i Dubnice,
na jednoj, i pravce rasprostiranja ove terase, na drugoj strani, uoča­
va se da se oni donekle podudaraju. Na osnovu toga smatramo da bi
se moglo pretpostaviti da su ovi rečni tokovi pratili povlačenje jeze-
ra, usecali svoja korita i formirali pomenutu terasu. Kako je relativ-
na visina te terase na mnogo mesta slična, a ona u celoj kotlini jako
rasprostranjena, pretpostavljamo da su pomenute reke presecale cen-
tralnu jezersku ravan, i na taj način formirale tu terasu. Intenzitet
tog usecanja se približno podudara sa intenzitetom usecanja Sitnice,
po mišljenju Atanackovića, a veći je prema.mišljenju Cvijića. Vero-
vatno su se reke u Malom Kosovu mogle jače usecati, jer je to jezero
možda pre i oteklo; kotlina je viša, a 1·eke su tekle prema (nižem)
Kosovu.
Kad se ova dugačka i dobro očuvana terasa posmatra od Brada-
ša nizvodno, vidi se da je njena širina na raznim mestima različita.
Kod Brdaša je dobro izražena, ali je relativno uska. Prema jugu se
ona postepeno širi, tako da je najšira između Donje Dubnice i Velike
Reke. Njena visina postepeno raste idući od odseka ka zapadu. Ova
se te1·aas jasno izdvaja od ostalih morfoloških oblika u kotlini. U od-
nosu na nižu rečnu terasu, koja ni izbliza nije ovako dobro izražena,
ona se izdvaja strmim i dobro uočljivim odsecima. Na celoj svojoj
dužini je ova terasa ispresecana rečicama koje teku sa zapadnog obo-
da. To su: Dobrotinska reka, Bradaška reka, Obrandža, Velika Reka
i druge.
Ova terasa nije razvijena i očuvana samo na desnoj, odnosno
zapad11oj strani kotline. Vrlo dobro je Izražena severoistočno od Po-
dujev11. Od Dumoša do Balavca je takođe lepo razvijena jedna terasa
koja je, po svojoj apsolutnoj visini, nešto niža od one na zapadu; po-
red toga na istočnom obodu nema onih strmih odseka, kao na zapadu.
17 Isto, str. 1131-1132.

487
26
Uopšte, visine terasa na istočnoj strani kotline blago rastu prema o-
bodu. Svakako je na formiranje ovakvih morfoloških oblika uticala
reka Dubnica koja od severa prema jugu teče paralelno sa Labom.
Po svoj prilici, se Lab intenzivno usecao u jezerske sedimente. Oni,
južno od Podujeva, čine razvode između njega na zapadu i Dubnice
na istoku. Pošto su ti meki sedimenti (na malom prostoru između ove
dve reke) bili izloženi jakoj eroziji, oni su odneti i tu terasa nema.
Dubnica, kao manja i sporija reka, nije stvorila onako izrazitu terasu
na istoku, kao Lab na zapadu.
Iznad ove niže terase, na obodu Malog Kosova je očuvana i je-
dna viša terasa, visoka oko 750 do 760 m. Ona je u odnosu na onu ni-
žu terasu slabije očuvana. Mestimice se može videti sa obe strane
kotline, ali dobro izraženog poda na većem prostoru nema. Prema
Cvijiću, to je najverovatnije najviša jezerska terasa u ovom kraju i
ona se preko Merdara nastavlja u sliv Toplice. Konstatovana je ti
Maloj Kosanici, a i neki kasniji ispitivači-geolozi smatraju da je to
terasa abrezionog porekle.

Klima kao faktor u životu ljudi Malog Kosova

O klimi Malog Kosova nismo imali prilike da vidimo ni jedan

poseban rad. U cilju dobijanje što realnijih predstava o klimatskim
prilikama u Malom Kosovu, prilikom analizovanja meteoroloških po-
dataka za stanicu Podujevo, pravili smo poređcnja sa meteorološkim
podacima za Prištinu, u onim slučajevima kada smo smatrali da je to
celishodno.
Malo Kosovo leži između 42°45' i 43° sgš, i između 21°7• i 21°15•
igd. Ako ga upoređujemo sa Kosovskom kotlinom, onda se može reći
da se Malo Kosovo pruža paralelno sa severnim Kosovom. I to je je-
dan od razloga zbog koga bi se klima Malog Kosova razlikovala od
klimatskih prilika u središnjem Kosovu. Malo Kosovo je nešto više
od Kosova i ono pripada grupi viših kotlina. Prosečna njegova visina
•·:e kreće oko 600 m nadmorske visine, mada ni Kosovska kotlina nije
znatno niža. Sa severozapada je Malo Kosovo pod jakim uticajem
struja sa Kopaonika. One utiču na klimu ove male kotline.
Malo Kosovo se nalazi u zoni umereno-kontinentalne klime.
Meteorološka stanica je u Podujevu postavljena krajem 1953. godine.
Veliki nedostatak ove meteorološke stanice je u tome što se u njoj ne
meri vazdušni pritisak.
Srednja godišnja temperatura vazduha u Podujevu iznosi 9,3°C.
Srednja· godišnja temperatura u Prištini za isti period iznosi 9,7°C.
Za vreme šest osmatranih godina, sa potpunim podacima, na osnovu
kojih smo i dobili srednju temperaturu, srednja godišnja temperatu··
ra je u pojedinim godinama varirala oko dva stepena.
Srednja temperatura januara meseca iznosi -1,8°C. Prema o-
''om podatku se može zaključiti da je januar najhladniji mesec u go-
clini. Međutim, dešava se da su srednje mesečne temperature februa-

488
 27
ra nekada znatno niže od januarskih. Tako se za vreme osam osma-
tranih godina (1954 1961) desilo da su februarske srednje mesečne
temperature vazduha bile tri puta niže od januarskih. Upoređujući
podatke o temperaturama iz Podujeva i Prištine, jasno je da Podu-
jevo ima niže srednje temperature januara i februara nego Priština.

Tabela 1. Srednje mesećne temperature za period 1954 1961 18 i 11

Srednja
Meoto I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII godišnja
J>odujevo -1,8 -0,3 1,9 9,0 13,2 17,5 19,5 19,8 15,2 10,3 4,8 2,0 9,3
S-1 rt§Llna 1,0 0,6 4,2 8,8 14,3 18,l 19,9 20,0 15,I 10,5 5,8 2,0 9,7

Data tabela potvrdila je konstataciju da su temperature zim-

o:kih meseci u Podujevu niže nego u Prištini, ali se to ne odnosi samo
11a zimske mesece, već skoro na sve mesece tokom godine. Ove tem-
peraturne vrednosti su samo jedan od elemenata koji poka-
zuje da Podujevo ima nešto oštriju klimu od Prištine, a to se bez
sumnje odražava i na poljoprivredu ovog kraja. Analizirajući tem-
perature letnjih meseci dolazimo do sličnih zaključaka. Srednja tem-
peratura vazduha jula je niža u Podujevu nego u Prištini. Na sniže-
nje letnjih temperatura u Podujevu posebno utiču niže temperature
koje se javljaju noću, jer je poznato da su dnevne amplitude ovde i
leti izražene. Zapaža se i to da su srednje temperature vazduha u
avgustu više nego u julu. Ova se činjenica podudara sa shvatanjem
stanovnika iz tog kraja, a to je da se najveće vrućine javljaju u pr-
voj polovini avgusta. Bez rezerve možemo zaključiti da su tempera-
ture zimskih meseci daleko nestabilnije od letnjih. Razlike između
srednjih mesečnih temperatura istih meseci u različitim godinama su
vrlo velike, a i razlike između temperatura u Podujevu i Prištini su
t:ikođe vrlo znatne. Sve što se konstatovalo najbolje se vidi iz tabele.

Tabela 2. Najhladnljl mesecl od 1954. do 1981.00

Najhladnijl I li Ili IV V VI VII VIII IX X XI XII

mesec
··-
l'odujevo ----{i,2 -8,3 -0,l 5,7 11,9 15,1 16,7 17,8 12,5 7,2 3,0 -1,4
Godina 1954 1954 1958 1955 1957 1959 1960 1959 1959 1959 1956 1957
I)rišlina 4,6 -5,4 0,7 6,3 12,4 16,4 18,3 17,8 10,0 7,8 3,7 -1,3
(~odlna 1954 1954 1958 1955 1957 1959 1960 1955 1950 1950 1954 1954

18 Hidrometeorološka služba SR Srbije, Mesečni 1zvešta;i sa meteoroto§ke

stanice III reda u Podujevu.
11 Hidromeleorološka služba SR Srbije. Obrađeni klima.tološki podaci 1t
posebnoj knji.t PTlltlna.
110 Hidrometeorološka služba (navedeni izveštaj za Podujevo i Prlšlinu).

489
28
Iz ove se tabele može izvući nekoliko važnih zakli učaka od ko-
jih se po svom značaju mogu pomenuti sledeći: 1. Podujevo skoro u
svim najhladnijim mesecima ima nižu temperaturu od Prištine, i 2.
u većini slučajeva su najhladniji meseci u oba pomenuta mesta bili
iste godine. Može se pomenuti još i to da su negativne temperature
zimskih meseci u Podujevu znatno niže od istih u. Prištini. Kad ovo
kažemo mislimo na februarsku temperaturu od -8,3 iz 19:>4, dok u
Prištini te iste godine februar ima srednju temperaturu od -5,4°.
Kad se govori o zimskoj polovini godine, onda možemo zaključiti da
zima u Malom Kosovu dugo traje. Iz poslednje tabele se vidi da se
srednje mesečne temperature pojavljuju kao negativne još u decem-
bru, a mogu da traju i do aprila.
Razmatranje podataka o najtoplijim mesecima za isti vremen-
ski period dalo je vrlo interesantne rezultate.

Tabela 3. Najtopliji meseci od 1954. do 1961.

Najtopliji I II III IV V VI VII VIII IX X XI xn

meseci
Podujevo 2,0 5,1 6,3 10,6 16,5 19,8 20,9 22,2 17,8 12,9 8,9 4,8
Godina 1955 1957 1959 1958 1958 1954 1954 1956 1954 1980 1958 1959
Prišti na 2,3 5,0 7,4 10,3 17,4 19,9 21,l 22,l 17,7 13,7 8,3 5,5
Godina 1955 1057 1954 1956 1958 1954 1954 1958 1954 1980 1980 1980

Iz ove tabele se vidi da su srednje temperature najtoplijih me-

seci u Prištini više od istih meseci u Podujevu. Zaista, onako karak-
terističnih razlika kao koci negativnih vrednosti nema, ali je u Priš-
tini ipak veći broj meseci sa višim temperaturama. Iz tabele se vidi
i to da ni jedan zimski mesec ne može biti topliji u Podujevu nego u
Prištini. Ako se to i desi onda će to biti leti ili u prolećo. Razlike u
temperaturama najtoplijih meseci su tokom letnje polovine godine,
kao što vidimo, neznatnije.
Posle analiza vrednosti iz ove dve poslednje tabele možemo po-
staviti pitanje: šta uslovljava ove razlike između temperatura u Po-
dujevu i Prištini?
Podujevo se nalazi u jednoj maloj kotlini koja je pod stalnim
uticajem svežijih vazdušnih masa sa severa i severo-zapada. Sa tih
strana ovu kotlinu, kao što je već rečeno, zatvara Kopaonik sa svojim
ograncima. Oni, bez sumnje, utiču na mikroklimu Malog Kosova.
Kosovska kotlina leži jugozapadno od Malog Kosova, a u nje-
nom središnjem delu se nalazi Priština. Iz datih tabela se vidi da su
srednje' i minimalne temperature u Podujevu niže od istih vrednosti
u Prištini. Razumljivo je da tu pojavu uslovljava mnogo faktora od
kojih su najvažniji veličina i visina same kotline, na jednoj, a blizina
Kopaonika, na drugoj strani. Malo Kosovo je otvoreno sa severois-
točne strane, tako da zimi hladni talasi nesmetano prodiru sa severa.
Sa zapada, hladan vazduh sa Kopaonika takoreći preko cele godine

490
 29
ne prestaje da utiče na temperaturne prilike u ovoj kotlini. Uticaj
svežih vazdušnih masa sa Kopaonika naročito se oseća noću, u letnjoj
polovini godine. Kako je ova kotlina mala i sa dve strane zatvorena
višim obodom, možda se zbog blizine Kopaonika nekada može javljati
i temperaturna inverzija.
Koliko temperature tokom jednog meseca mogu imati varira-
nja, odnosno koliko mogu biti niske i visoke, najbolje pokazuju ap-
solutne minimalne i maksimalne temperature koje su u Malom Ko-
sovu jako izražene.

Tabela 4.
Apsolutne minimalne tempeTatuTe u Podujevu 21

Godina I II III IV V VI VII VIII IX X XI xrr

Da- 26 4 9 13 15 14 4 2 25 4 23 26
tum
1954 Ste-
pen -27,2 -19,5 -5,5 4,0 1,0 9,0 6,0 6,0 0,0 -2,5 -65 -190
' '
20 22 5 20 24 4 9 11 20 27 30 1
1955 " -12,5 -14,0 -17,0 -3,8 -1,5 3,5 8,2 10,1 3,9 -1,0 -13,6 -14,0
30 8 9 9 6 9 28 14 18 12 21 10
1956
"
" -18,0 -25,5 -5,15
22 24 -
--4,5
20
2,2 3,5 6,5 5,2 ---0,2 -3,5 -60 -110
10
1 23 24 19 18
' .
30 2
1957 "
"
-150
'
4,3 - -1,0 -2,0 5,5 B,O 6,0 2,0 0,0 -12,0 -14,0

1958 "
9 21 - 11 3 9 27 28 29 26 25 8
"
-11,5 -13
' - -3,5 2,5 3,0 5,0 5,5 0,0 -2,0 -2,0 -9,0
19 23 22 26 6 2 4 30 16 23 20
1959 " -19,0 -13,0 4,0 -1,5 0,5 3,0 9,5 8,0 -2,0 -3,0 -2,0 4,5
"
1960 "
23 3 10 27 44 5 24 26 20 - -
"
-18,0 -15,0 -7,0 -25 0,0 6,5 5,0 2,0 0,5 0,0 - -
'
1961 20 5 29 1 13 30 27 19 25 27 22 17
" -24,5 -18,5 4,0 --0,5 2,5 6,0 5,0 3,0 1,0 -3,0 -8,0 -14,0
"
Podaci iz poslednje tabele pokazuju koliko u zimskoj polovini
godine temperature mogu da se spuste, ali je isto toliko važno koliko
one u letnjoj polovini godine mogu biti visoke.
Iz tabele 5 se vidi da Malo Kosovo može leti imati vrlo visoke
temperature, a time se, kao što je poznato, povecava amplituda izme-
đu apsolutnih, minimalnih i maksimalnih temperatura.
Od posebne važnosti za poljoprivredu su negativne temperatu-
re na početku proleća i pri kraju jeseni. Iz prethodnog teksta se vidi
da je srednja mesečna temperatura aprila 9,0, maja 13, 7 i septembra
15,1 •c. Ove cifre pokazuju da u tim mesecima ima dosta pogodnih
dana za normalan razvoj poljoprivrednih kultura. Međutim, to tako
izgleda kad se posmatra samo iz jednog aspekta. Iz tabele 4 vidimo
'' Hldrometeorolo§ka služba SR Srbije (navednl lzve§taj za Podujevo).

491
30
da apsolutne minimalne temperature mogu biti jako niske u zimskim
mesecima i da se često javljaju u kasno proleće i ranu jesen. Za osam
osmatranih godina, ni jedan april nije bio bez negativnih tempera-
tura.

Tabela 5,
Apso!titne maksimalne temperature u Podujevu''

Godina
..
I II III IV V VI VII VIII IX X XI xn
---
1954
Datum 21 28 19 29 31 28 28 15 6 23 11 10
Stepen 6,0 5,1 16,2 24,0 26,0 32,0 36,8 36,2 31,8 22,3 17,0 12,0

1955
,. 17 18 27 30 18 20 21 29 9 23 14 18
13,5 17.524,0 22,8 27,0 31,0 33,5 27.1 27,8 20,5 15,3 14.5
"
„ 19 19 31 17 29 12 30 29 2 3 14 6
1956 12,5 7,5 13,5 25,5 27,5 30,5 34,0 36,5 34,6 26,5 13,5 12,0
••

1957 ., 27 18 - 30 28 25 8 15 14 I 2 13
„ 6,8 17,0 - 25,0 23,5 34,0 32,5 35,5 28,5 24,0 19,0 17,U

1958 "
21 14 - 4 13 27 17 24 22 8 2 18
"
12,0 17,5 - 18,0 31,0 30,5 33,8 35,0 27,5 26,5 19,5 18,0

1959 „ 24 27 24 9 21 27 30 12 27 21 26 3
„ 9.5 12,5 20,5 23,0 27,0 27,0 30,5 30,0 26,0 20,0 15,0 14,5
•• 29 18 I 12 19 10 21 19 6 29 - -
1960
"
13,5 16,0 17,0 20,0 27,0 28,5 31,5 33,5 30,5 24,0 - -
1981
„ 4 28 12 7 7 27 13 12 8 I 30 I
„ 10,0 9,5 20,0 24,0 24,5 31,5 33,0 36,0 31,5 27,0 20,5 14,S

Još je veća nezgoda u tome što se te negativne temperature ne

zadržavaju oko nule, već skoro redovno padaju znatno ispod. Tako je
na primer 13. aprila zabeležena temperatura od 4,0°; 20. istog me-
seca -3,8°, pa čak i 27, tj. na kraju meseca, a polovinom p1'0leća
temperatura u Malom Kosovu može da se spusti i do -2,7°. Razume
se da se ove negativne temperature ne ograničavaju samo na april,
već nisu retka pojava ni u maju. Zaista, za osam godina se u ovom
mesecu svega dva puta živa spustila ispod nule, ali se svih osam go-
dina njoj približavala. Već se u septembru ponovo javljaju negativne
temperature. To znači da se u Malom Kosovu samo tri meseca godi-
šnje ne javljaju niske, odnosno negativne temperature. Kako se ova
pojava odražava na poljoprivredu biće detaljnije objašnjeno u odelj-
ku o poljoprivredi. Nesumnjivo da ova prirodna pojava jako utiče
na razvoj nekih poljoprivrednih grana, od kojih je najčešće ugrože-
no povrtarstvo i voćarstvo.
Proizvođači iz tog kraja kažu da im se uopšte ne isplati da se
bave povrtarstvom. Njihovi proizvodi kasno stižu na tržište, jer oni
povrće, zbog mrazeva, kasno seju. Sličan je slučaj i sa voćem, za ko-
je meštani takođe tvrde da teško uspeva jer ga niske temperature
11 Isto.

492
 31

,„. ...--..----==:i:==--.....--------.....--------
'1---4-- ---
TEMPERATURNE

-r--
KRIVE

• 1--- --r __ --:± ·" ~----1-.-.-_-_:r---+---~--

„ +:. - - - -----+---
--t---i / . - - --""r+"·. -· ~-----
• -4-:1::"- - _„ ...____..___:- --~- •

... ---t-- ___.__ -T-+---

„
' •

.... --t-,- ---:' _·-_· --,t--- -- -- ---l:t---~===:±--

u·l==t=
„
1---t: - _4--- --- ---1-:--· -----+-.·_..__:·.. ---1-:--
, - - - - ---i,~.·.
- •

• 1---1'/- --- - - --.,,;.. .·-.-+---+--t--

-,r-- - - - - -+ -j-t---1----1--- ·, -._t--+---+--
•• __rt- „ -- .:t----t---+---
• --+·- =::t=:::;;„„
•
_--+-
=· ==i==1==1==1== ·.-..
,-+,-
' ==t::::::t:::::t==t=: _;;:;:t·
.. ==t==
r
r
---1-:- ===t·.;.·-+--t---t--- ___,___ ---
• •

„ ' '
:ts~,;:=t::== ---:1--~··
' ' ' ' '
r
' ' ' ' ' ••
' •
' •
' '

•• .• . --+--+---+:'==4==
•
' '
~"'."""- ---· ---'

-r ~:B:a···.~B::e:, ,;r-4f--~±==E '

\- --+--- ---
-- '
-„ ' ' ' '
'
-··
-r
--+--+---+-r_'~_---tt-_-_---=i-- -- - - r - - =~' --+---

-·_,,. --1-- --!"'--+--

·M•
' '
-
.j.
i ± '
_,„ „ -..w
"'"d'
• ....-
rt • '

.„
--- •••
-- „'
UCt
•-m,„ _ _.._ L
1 '*'•••~:sr„ __
T
' ' --- li l4Ji!Ui i A- '$ W _

- .j. 1
'
-·.„ -- -- -- --i-- -- --+------ --==
.„
_,„
,, ,. •
I W VII VIII /JI XI XII
'"tca. 3.
493
32
najčešće još u cvetu »ubiju«. Cinjenica je da u Malom Kosovu zaista
ima malo voća, i da se proizvodi vrlo malo povrća, ali to bez sumnje
nije uslovio samo klimat.
Od posebne je važnosti za poljoprivredu srednja dnevna tempe-
ratura vazduha viša od 5°C. Zbog toga se svi dani u mesecu i svrsta-
vaju u nekoliko grupa, koje su iskategorisane prema srednjoj dnev-
noj temperaturi.
Tabela 6. Broj dana u mesecu sa srednjom dnevnom temperaturom vazduha
višom od 5'C za period 1954 1960.

Meseci I II III IV V VI VII VIII IX X XI xn

Broj dana 217 196 217 210 217 210 217 217 210 217 210 217
1-5 Broj dana 66 42 66 50 2 - 1 17 83 7
Procenat 30,4 21,4 30,4 23,9 0,2 - - - 0,4 7,8 39,5 ?

5-10 .,,
Broj dana 15 33 52 91
8,9 16,8 24,0 43,3
26
12,0 -
-
-
- - 10,0
21 - 87 64 52
40,1 30,4 24,0

10-15 .,,
Broj dana 1 5 8 53
0,5 2,6 3,7 25,2
103 47
47,5 22,4
17
7,8
15 74 92 23
8,9 35,2 42,4 11,0 1,8
4

15-20 .,,
Broj dana -
-
-
- -
8 68 120
3,8 31,3 57,1
105
48,4
111 81 20 - -
51,1 38,6 9,2 - -
2()--25 .,,
Broj dana -
-
-- -- -- 6 42
2,8 20,0
90
41,4
82 22 -
37,8 10,5 -
-
- --
25-30 .,,
Broj dana - - -
- - - - -
- - 1
0,5
5
2,3
9
4,1 -
- - -
- -
--
Na osnovu podataka iz ove tabele se može zaključiti da vremen·
ski period, sa srednjim dnevnim temperaturama višim od 15°C, ti
Podujevu relativno kratko traje. Kad uporedimo procentualne vred-
nosti aprila meseca, u kome treba obaviti najvažnije poljoprivredne
prolećne poslove, vidimo da za to u Malom Kosovu nema mnogo us-
lova. U osmatranom periodu je bilo ukupno 210 dana, a 141 sa tem-
peraturom ispod 10°, tj. 67,2°/o. Ovako veliki broj dana sa nižim tem-
peraturama negativno utiče na razvoj ranih prolećnih useva.
Poznato je da je Malo Kosovo vrlo vetrovit kraj, Preko njega
skoro stalno duvaju vetrovi, stanovnici smatraju da u njihovom kra-
ju pored ostalog nema voća »zato što ima mnogo vetra•.

Tabela 7. Učestalost I jačina vetra (u boforlma) po meseclma za period

1954 1961.u

1954 1961. N NE E SE s SW W NW

Učestalost 278 169 19 17 263 50 35 24

Godišnje Bofora 2,8 2,6 2,1 2,7 2,7 2,6 2,1 2,3

11 Isto.

494
 33
Iz tabele 7. se vidi da je Malo Kosovo pod stalnim uticajem va-
zdušnih strujanja. Najviše se puta tokom godine javi vetar iz sever-
nog pravca. Po broju učestalosti posle njega dolazi vetar s juga. Se-
verni vetar se javlja preko cele godine, pa se, prema broju učestalo­
sti, ne bi mogao izdvojiti neki izuzetno karakterističan period, kada
se ovaj vetar ne pojavljuje, ili duva mnogo češće nego obično. Ako
se saberu svi vetrovi koji duvaju sa severa, severoistoka i severoza-
pada, tada se bez rezerve može konstatovati da ovi vetrovi, u odnosu
na one koji dolaze s juga, duvaju mnogo češće. Za razliku od sever-
nog vetra, koji se skoro isti broj puta pojavi svakog meseca, severo-
istočni se češće javlja u zimskoj nego u letnjoj polovini godine. Ta-
l<ođe se i južni vetar znatno rede javi u julu i avgustu, nego u osta-
lim mesecima.
Iz cifara, koje pokazuju jačinu vetra, prema Boforovoj skali,
vidimo da se ni jedan vetar po svojoj snazi izuzetno ne ističe. Među
najjače spadaju severni i južni, ali ni ostali mnogo ne zaostaju. Do-
miniraju vetrovi iz severnog i severonstočnog pravca, duvaju skoro
preko cele doline i nisu suviše jaki.
Pored temperature i vetrova, vlažnost vazduha je takođe jedan
od važnijih klimatoloških elemenata. Pošto u vazduhu ima uvek vo-
dene pare, interesantno je posmatrati u kom odnosu stoji vlažnost
vazduha i njegova temperatura.

Tabela 8. Godišnji tok relativne vlažnosti u Podujevu za perlod 1954 1901.1'

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Godišnje

84,3 84,2 83,6 76,8 76,9 73,3 72,5 73,3 77,3 • 80,4 86,6 87,3 79,7

Iz ove tabele se dolazi do poznatog zaključka da je relativna vlažnost

veća zimi, kada su temperature niže, a manja je leti, kada su visoke
temperature.
Jedan od pokazatelja opšteg klimatskog karaktera je i oblač­
nost. Poznato je da postoji određena veza između svih klimatoloških
elemenata, ali je međusobna uslovljenost između vlažnosti vazduha,
oblačnosti i padavina izuzetno tesno povezana.

Tabela 9. Godišnji tok oblačnost! u Podujevu za period 1954-1960.

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Godišnja

8~ 6,2 " ~ 5~ 4a u 2a 3,4 u 1,2 6,6 5,3

Iz tabele vidimo da je iznad Malog Kosova prosečno godišnje

više od pola neba pod oblacima. Oblačnost je dakle znatna.•• U let-
njim mesecima je, kao i relativna vlažnost, oblačnost manja, a zimi
u Isto.
•• M. Mllosavljevl~. MeteorOloglja, Beograd 1949. str. 139.

495
34
je veća. U ovoj tabeli je prikazana prosečna oblačnost po mesecima,
ali to nije dovoljno da se vidi koliko imamo čisto vedrih, ili oblačnih
dana po pojedinim mesecima. Broj čisto vedrih dana po pojedinim
mesecima ima posebnu važnost za poljoprivredu.
Tabela 10. Prosečan broj vedrih i tmurnih dana u Podujevu za period
1934 1960''

Meseci I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Godllnje

Vedri dani 2 3 3 4 4 7 11 11 13 9 I 2 70
'I 111urnl dani 13 li 11 8 9 3 3 2 4 8 13 10 95
Ostali dani 18 14 17 I8 19 20 I7 18 13 I3 18 19 200

Koliko je tmurnih dana u zimskim mesecima, isto toliko je ve-

drih u letnjim. Broj čisto vedrih dana u letnjim mesecima pokazuje
da u tom kraju ni leti sunčano vreme ne dominira. To je poznata či­
njenica da taj deo naše zemlje ima relativno kraći period sunčevog
sjaja od južnijih krajeva. 27
Svi klimatski elementi koje smo do sada analizirali ne bi dali
potpunu predstavu o klimatskim prilikama u Malom Kosovu, ako se
ne bi dali podaci o padavinama. U Podujevu su padavine znatno du-
že osmatrane, pa će i prosečne vrednosti svakako biti bliže stvarnom
stanju.
Tabela 11. Srednja količina padavina po meseclma za period 1925-1961.
(bez ratnih godlna).11

I li Ili IV V VI VII VIII IX X XI XII Godllnje

43,2 43,3 37,0 51,1 81,2 68,9 43,3 42,3 50,3 71,9 65,9 59,9 658,3

Na osnovu podataka o padavinama, konstatujemo da u Malom

Kosovu ima veliikh razlika u količini padavina, kako po pojedinim
godinama tako i po mesecima. Poznato je da padavine nisu ravnomer-
no raspoređene tokom godine, pa te razlike ne iznenađuju toliko, kao
one koje se javljaju između istih meseci u raznim godinama. Tako
je, na primer, za vreme os111atranog perioda, u maju palo najmanje
taloga 1950, i to svega 27 mm, a najviše 1961. godine, i to ne samo
maja, nego je to istovremeno i najveća količina padavina koja se ja-
vila u jednom mesecu. Ona iznosi 256,4 mm. Majske kiše imaju
veliki značaj za prolećne poljoprivredne radove, tim pre što su u Ma-
lom Kosovu pšenica i kukuruz glavni poljoprivredni proizvodi.
Za biljni pokrivač i poljoprivredu je posebno važan raspored
godišnje količine padavina po mesecima. Najviše padavina dobijaju
" Hidrometeorološka služba SR Srbije (navedeni lzveštajl za PoduJevo).
n P. Vujevlć: O trajanju sunčeva s;aJa u ;ufno; Srbiji, Glasnik skopskog
naufnog drultva, knj. VI, Skoplje, 1929, str. 21.
a Hidrometeorološka služba SR Srbije. Obrađeni podaCI o padavlnama
ze PoduJevo.

49(>
 35
KOUtlNA l'lllt:lllWllM l'O HESECIHA U l'ODUJEVU ZA l'ERIOD
lt11 - llfl ( b•z ratnih f10d/na I
[;I;} '
.
'
- - - ,„•• ,
- I
I
-+----

••• '
I I

I I
IH I
. I I
•••
1I I

- ''
'
I
I
I I
~ __J_
+ I

... '
'
'
I
I
I
I

,„ I I

... I I
- -
I
I
I '
++-- ,,
,. I
I
·L I
.- I
., '
I .

I I I
I
I
I ' ' I I
1-.!Ll-t '
.

I I
I I
I
I
I
I
' I
I
I
I
I I
I

I 1 I
I
T
,. I ~
I i I
I
-:-
I
'' '
~

1-.!!l-J I' I
I ~ ! '

„ I I '
''' „.,„„
H
.' -·
'
•• '

n
„
„ , -

•„ - - -- - - - ltW'-fm

„
- -- I- . --

••
••
•• •
• • .
••
••
•
-- --- . --- .
-·- -1-
-
'
.t ••• „ •• •
. ·····r
.· •
••
••
••••
•' • •• •• •
-· .

-
.•• „.„„ •••••
•,,.,„„ --- ' •9'•••/a ...... .
Skica 4.

497
36
maj i oktobar. Ova činjenica se podudara sa poznatom klasifikac!-
jom29 ova oblast ima dva padavinska maksimuma i dva minimuma
koji nisu tako izraziti kao maksimumi, jer je razlika između njih i
prosečne količine padavina po mesecima manja nego kod maksimal-
nih padavina. Kad količinu padavina posmatramo još iz jednog as-
pekta, tj. kada analiziramo koliko taloga padne po pojedinim godiš-
njim dobima, vidimo da i u tom pogledu ima dosta razlike. Najviše
kiše padne u jesen (septembar, oktobar i novembar), zatim dolazi
proleće (mart, april i maj), leto (juni, juli i avgust) i na kraju zima
(decembar, januar i februar). U ciframa to ovako izgleda: jesen 188,1
mm, proleće - 169,3 mm, leto - 154,5 mm, i zima 146,4 mm. Pada-
vine u Malom Kosovu su uglavnom dobro raspoređene i razlike po
godišnjim dobima, u pogledu padavina, nisu ogromne.
Prosečna količina padavina u jednom mesecu pruža samo rela-
tivnu sliku o rasporedu padavina u jednom periodu. U jednom mese-
cu za manji broj dana može pasti daleko više kiše, nego nekom dru-
gom prilikom, kada se padavine često javljaju, ali ih je malo. Zbo.~
toga količina padavina (izražena u milimetrima) ne pokazuje kada je
koliko kiše palo već samo koliko je palo. Približniju, ali ne i sasvim
tačnu predstavu pruža o padavinama broj kišnih dana tokom meseca.
Na osnovu tog podatka se može zaključiti da li se padavine javljaju
često, ili su pljuskovite a retke.

Tabela 12. Srednji broj dana sa kišom I snegom u Podujevt1 za period

1925 1980. (bez ratnih godina).''

Pada-
vine I li III IV V VI VII VIII IX X XI XII š11Je-
Godi-

Kiše 3 3 4 7 10 B 4 4 5 7 8 5 66
Sneg 8 5 3 2 - - - - - - 2 4 22
Svega 9 8 7 9 10 8 4 4 5 7 8 9 88
Količina
padavina
umm 43,2 43,3 37,0 51,1 81,2 68,9 43,3 42,3 50,3 71,9 65,9 59,9 656,3

Iz podataka u datoj tabeli vidimo da u letnjim mesecima (za

dvostruko manji broj dana) padne isto onoliko atmosferskog taloga
koliko padne i zimi. U ovom poređenju se uglavnom misli na januar
i februar, kao zimske, i juli i avgust, kao letnje mesece. Sto se sne-
žnih padavina tiče, najkarakterističnije je to da se one redovno u ap-
rilu javljaju. Poznato je da niske temperature vrlo negativno utiču
na prolećne useve, ali kada sneg padne dok je voće u cvetu, onda je
rod za tu godinu skoro sigurno propao. Pojava snega u aprilu je po
M. Milosavljević: KltmatoloQtja, Undverzltet u Beogradu 1 Beograd 1
11
1951, str. 198.
• Hidrometeorološke služba SR Srbije. Obrađen\ podaci o padavinama
za Podujevo.

498
 37
svoj prilici jedan od važnijih klimatskih faktora koji negativno utičl:
na broj voćnih sadnica u Malom Kosovu.
Prema godišnjoj količini atmosferskog taloga Malo Kosovo se
može uporediti sa Moravsko-vardarskom udolinom. 31 Leži u zoni u-
mereno-kontinentalne klime, s tim što na mikroklimu Malog Kosova
jako utiče Kopaonik, kao visoka planina. 32

Hidrografske prilike
Malo Kosovo je kraj sa relativno manje sunca, ne tako visokim
temperaturama, kraćim letom i sa (za naše prilike) dosta atmosfer-
skog taloga. Dodamo li tome da je cela površina predstavljena vodo-
držljivim stenama, jasno je da u tom kraju ima dosta površinskih
tokova. Glavna reka je Lab, koja kroz Malo Kosovo teče svojim sred-
njim tokom. On izvire sa istočnih padina Kopaonika i dok stigne do
ove male kotline u svom slivu pređe oko 30 km. Nizvodno od Mlalog
Kosova Lab teče suženjem, a zatim kroz središnji deo Kosova, gde
se kao desna pritoka Sitnice uliva u nju kod sela Prilužja. Na tom ce-
lom putu on prevali rastojanje od preko 70 km, što približno znači da
skoro jedna trećina njegovog toka pripada Malom Kosovu. Lab je u
gornjem svom toku planinska, a u srednjem i donjem ravničarska
reka. Kao reka nije velika, ali ima veliki značaj za kraj kroz koji pro-
tiče, pa se i deo njegovog sliva u gornjem toku tako i zove - Gornji
Lab. Do 1958. god. na ovoj reci, prema obaveštenju stanovnika iz tog
kraja, nisu vršena nikakva osmatranja. Međutim, ni u novije vreme
ništa značajnije u tom pravcu nije učinjeno.• Sada se kolebanje vode
u toj reci meri pomoću letve, ali osmatračka služba izgleda nije po
propisima organizovana, tako da se još uvek ovo pitanje može sma-
trati nerešenim. Prema obaveštenjima sa terena i posebnim informa-
cijama dobijenim od nekadašnjeg osmatrača J. Vujadinovića, izgleda
da se Lab može ubrojati u onu kategoriju naših reka u kome su iz-
ražene izvesne pravilnosti. Najviši nivo vode u Labu se javlja marta
meseca. To obično biva kad intenzivno duva vetar s juga, koji topi
sneg sa Kopaonika. Ako uz to pada i kiša, nivo vode u reci naglo ra-
ste i javljaju se poplave. Za vreme visokih voda nivo u reci poraste
prosečno oko dva metra, Slične se pojave dešavaju i u jesen, ali ređe,
Za vreme visokih voda u Labu poraste nivo donjih tokova njegovih
pritoka, naročito kada nekoliko dana pada kiša: U takvim slučajevi­
ma Lab se izlije iz svog korita i plavi delove atara oko: Luga, Lužana,
Donjeg Sibovca i Glavnika (Sekirača): Poplava traje samo nekoliko
dana, posle čega se voda naglo povuče i nastaje nor111alno stanje: Ret-
ko se dešava da se poplave jave kasnije, a još ređe da zahvate i one
površine koje nisu često plavljene. Zbog te ustaljene pojave poznato
je koje površine poplave ne mimoilaze, pa je prema tome prilagođe­
na njihova obrada i vrsta biljnih kultura koje se na tim površinama
•• M. Mllosevljevlć, Klimatologija, str. 194.
n B. Z. Mllojevlć, Visoke planine u naloj kraljevini, Beograd, 1937, str. 16.

499
38
gaje. Najčešći je slučaj da se na tim površinama pretežno seje kuku-
ruz, a mestimično ima i bašta. Lab je reka koja često plavi svoje naj-
niže delove ravni, ali skoro ništa nije učinjeno da se on donekle »U-
kroti•. Kao relativno brza ravničarska reka, Lab za vreme visokog
vodostaja menja pravac svoga toka, stvara nova korita nanoseći o-
gromne štete.
I pored toga što plavi i pričinjava štetu prilikom menjanja ko-
rita, Lab donosi velike koristi stanovnicima koji obrađuju zemlju po-
red njegovih obala. U letnjem periodu, prilikom izrazito sušnih dana,
voda Laba se koristi za navodnjavanje obradivih površina. Pored La-
ba nema mnogo površina pod baštama i voda ove reke nije ni izbliza
iskorišćena za navodnjavanje, koliko bi to moglo biti. Sve pritoke La-
ba sa istočnog i zapadnog oboda skoro presuše preko leta, kada je vo-
da najpotrebnija. Cak i Dubnica, koja teče paralelno sa Labom od se-
la Dubnice do Lužana, tokom leta skoro presuši. Surkiški Vir je pred-
~tavljen preko leta močvarnim zemljištem. Značajna pritoka Laba je
Batlava, u čijem suženom delu postoji veštačko jezero, koje se pro-
teže prema istočnom obodu kotline. Osim reka u Malom Kosovu ne-
ma važnijih hidrografskih objekata, izuzev nekoliko izvora pored La-
ba koji tokom leta često presuše. Stanovništvo se snabdeva pijaćom
vodom iz bunara kojih ima dosta. U aluvijalnoj ravni oni su plitki,
a po kvalitetu voda nije najbolja. Dobru vodu za piće imaju sela na
zapadnoj strani kotline, tj. ona bliže ograncima Kopaonika.
Moglo bi se zaključiti da je Lab u hidrografskom pogledu naj-
značajniji za Malo Kosovo, ali da bi vode te reke racionalnije bile is-
korišćene treba prvo uložiti znatna sredstva na regulisanje njegovog
korita, a možda izvesti još neke prigodne radove.

Pedološki sastav

'lažna karakteristika pedološkog pokrivača Jugoslavije je nje-

gova velika šarolikost.•• U Kosovu, međutim, ima dosta pedoloških
tipova, od kojih su neki dobrog a neki slabijeg kvaliteta. Između pe-
dološkog sastava Kosova i Malog Kosova postoji velika sličnost. Po-
red toga Malo Kosovo je poznato i po tome što je u njemu intenziv-
no razvijen proces opoclzoljavanja. 84
Smatra se da je u formiranju pedološkog pokrivača na Kosovu
i Malom Kosovu reljef imao veliku ulogu. On ne samo da je uticao
na formiranje raznih pedoloških tipova, već je uslovio obrazovani e
dubokih zemljišta.
· 1''ormiranje zemljišta, kako u ravničarskim tako i u brežuljka-
stim delovima ovih kotlina, počelo je još za vreme jezerske faze. Ta-
ko su iz muljevitih sedimenata obrazovane smonice koje su pokriva-
le s\·e niže delove kotline. Erozivni proces je uništavao taj prvobitni
pokrivač. Smonica je erodirana, raznošena i zatrpavana, a istovre-

u A. I. Stebut, AgropecloloQt;a, Treći deo, Beograd, 1953, str. 234.

" leto, etr. 18.

500
40
meno su otkriveni stariji sedimenti na kojima su pedogenetski pro-
c<>si formirali nove pedološke tipove. Tako su primarna zemljišta pod
uticajem pedogenetskih činilaca lako izmenjena, pa je zbog toga u
ovom kraju stvoren tipolo!lki veoma heterogen zemljišni prekrivač.''
Pedološki sastav Malog Kosova je vrlo složen. U njemu je za-
stupljeno mnogo zemljišnih tipova. Kratak pregled o pedološkim pri-
likama u ovoj kotlini dat je na osnovu posebne studije o zemljištima
u ovom kraju. Pedološka istraživanja na ovoj teritoriji započeta su
1953, a konačni rezultati su dati u vidu studije i karte u prilogtt
1:50.000 1958. godine. Ova istraživanja je izvodio Institut za vodo-
privredu •Jaroslav Cerni«.
Blage fo1111e reljefa u ravničarskom i brežuljkastom delu kot-
line uticale su da se obrazuju duboka zemljišta, koja su kasnije pod
uticajem pedogenetskih činilaca dobijala svoje karakteristične oso-
bine.
N11 višim delovima kotlinskih strana nije bilo uslova za obrazo-
vanje dubokih zemljišta, naročito na onim mestima gde su strane str-
mije i intenzivno ispresecane tekućim vodama. Na takvim mestima
je jače izražena erozija, nego akumulacija.
•Fo1111iranje zemljišta u ravničarsko-brežuljkastom delu terellD.
išlo je ovde prvenstveno preko jezerske faze iz čijih muljevitih sedi-
menata su obrazovane .smonice, koje su skoro u potpunosti pokri-
vale ovaj deo terena. Ovaj primarno stvoreni zemljišni pokrivač, na-
ročito na obodnim delovima, vremenom je izmenjen erozionim pro-
cesima, sa kojima su na ovom terenu ili stvorene erodirane smonice,
ili otkriveni stariji sedimenti, koji su poslužili kao osnova za formi-
ranje drugih zemljišnih tipova. Tako su na ovom obodnom delu tere-
na od žućkasto-smeđih slabo karbonatnih lakših glina formirana sme-
đa zemljišta na tercijarnim glinama, a od žuto-crvenkastih pliocen-
skih sedimenata lakšeg sastava formirana rudo-crvenkasta zemlji-
šta•.••
Na nekim mestima je smonica raznesena i delimično zatrpana
nanosima reka. Ova je zona naročito široka u najravnijim delovima
kotline, jer tuda reke povremeno i meandriraju. Ali, to je bilo prvo-
bitno stanje koje je pod uticajem pedogenetskih činilaca veoma izme-
njeno. Zbog toga je u ovom kraju stvoren »tipolo!lki veoma hetero-
gen zemljišni pokrivač. 37 Na fon11iranje većeg broja pedoloških tipo-
va u ovom slučaju je više uticao reljef nego klima, mada se i njen
uticaj u potpunosti ne srne zanemariti. Pored reljefa su vrlo značaj­
nu ulogu u ovom procesu imale i vode, kako podzemne tako i povr-
šinske.

u Isto, str. 57.

•• Lj. Grujlć, Lj. Mllollević, J. Bogdanovlć, B. Bula I D, Igrutlnović, Stu-
dija o zemtjt.!ttma na području sreza prtltinskog (Institut za vodoprivredu \1
Beogradu), Beograd, 1958, otr. 511-57.
" Jato, str. &7.

502
 41
•Na terenu Malog Kosova javlja se na jednom malom podru-
čju, kod Batlave, uticajem mineralizovanih podzemnih voda i pojava
zaslanjivanja, koja je danas usmerena uticajem površinskih voda u
pravcu osolođavanja«. 38
U Malom Kosovu su, na strmijim stranama, najvećim delom za-
stupljena skeletoidna zemljišta. Pod uticajem mnogih faktora i na
raznim morfološkim i geološkim osnovama obrazovali su se različiti
tipovi zemljišta i njihovi varijeteti.
Među najrasprostranjenija zemljišta spadaju: aluvijalna zem-
ljišta, podzoli, smonice i ruda zemljište. Svi ovi glavniji tipovi imaju
i svoje varijetete, od kojih su u Malom Kosovu najbolje zastupljeni
sledeći:

Aluvijalna zemljišta .............. „„ .. „ ....... Peskovito ilovasti aluvij um

Ilovasti aluvijum
Opodzoljeni aluvijum
Podzoli
Smonice ............................ -· .......................... ' ........ .. Normalna smonica
Opodzolje11a smonica
Zaslanjena smonica
Smonica u opodzoljavanju
Ruda zemljišta „„„„„„„ .. „„„„„„ .. „„„„„„„„„„„„.Rudo crvenkasto zemljište
Rudo crvenkasto zemljište u
opodzoljavanju.
Smeđe fliš110 zemljište

Tipovi zemljišta, koji se nalaze po perifernim delovima kotlin-

skih strana, neće biti analizirani.
l\ilt>đu najrasprostranjenije vrste zemljišta u najnižim delovima
kotline spadaju: peskovito ilovasti aluvijum, aluvijum ilovasti i opo-
zdoljeni aluvijum.
Aluvijalna zemljišta u Malom Kosovu zauzimaju znatne povr-
šine u 1·avničarskim delovima. Zbog toga ovim zemljištima u poljo-
privrednoj proizvodnji pripada posebno mesto.
Brojne reke i rečice, koje se slivaju sa oboda ove kotline, nose
materijal i talože ga u obliku sedimenata, •stvaraju pri tome nano-
sna aluvijalna zemljišta, različite moćnosti i sastava•.••
Kako Lab u svom toku kroz Malo Kosovo ima karakter mirnije
ravničarske reke, dešava se da on povremeno meandrira, a pri viso-
kom vodostaju plavi jedan deo svoje doline. Te pojave imaju svog
značaja za stvaranje aluvijalnih nanosa. Aluvijalna zemljišta su naj-
-----
se Isto, str. 57.
• Isto, str. 315.

503
42
češće plavne površine koje se obnavljaju svežim nanosima. Tamo gde
ona nisu plavljena, pedogenetski proces je u toku. Iako su ova zem-
ljišta postala isključivo od nanosa reka, ipak se nailazi na vrlo razli-
čite tipove '' jednoj aluvijalnoj ravni. Najčešći su: šljunkoviti, pes-
koviti i glinoviti aluvijalni nanosi. 40
Pesl<ovito ilovasti aluvijum spada u grupu najmlađih zemljišta.
Obično je razvijen u najnižim delovima rečnih dolina, a u Malom Ko-
sovu iirali Lab skoro na celom toku kroz kotlinu. Obično je ovaj tip
zemljišta razvijen u srednjem toku reke, što se u potpunosti poduda-
ra sa •tvarnim stanjem u dolini Laba. Ova vrsta zemljišta postaje od
nešto grubljeg uglavnom peskovito-ilovastog materijala, koji reka
donosi iz svog gornjeg toka. U ovoj vrsti zemljišta ima dosta peska,
zbog toga je i peskovito-ilovasti aluvijum slojevit. Između slojeva se
često r1ailazi na šljunkovite zone, on je sive boje, slabe je strukture
i izrazito je rastresit. Pedogenetski procesi su kod ovog zemljišnog ti-
pa vrlo slabo razvijeni, ili ih skoro i nema, zbog toga što su to vrlo
mlade pedološke tvorevine.
Na profilu kod Donjeg Ljupča (selo u suženom delu lapske do·
line) je dobro razvijen ovaj zemljišni tip. Tu je sloj do 70 cm dubine
sive boje, u kome ima mnogo peska. U peskovito ilovastom aluviju-
mu, ovde razvijenom, u površinskim slojevima može biti i do 40°/o
pesl<a. Dublji slojevi su nešto zatvorenije boje, a na dubini od 195 cm
se u ovom zemljišnom tipu javlja podzemna voda.
Peskovito ilovasti aluvijum kao vrsta zemljišta ima značajnu
ulogu u poljoprivredi. Jedan prirodni činilac ima važnu funkciju u
formiranju određene vrednosti kod ove vrste zemljišta, a to su po-
''remene poplave koje svojim svežim nanosima »Održavaju plodnost
ovih zemljišta«. Negativna osobina ovih zemljišta je slaba vododrži-
\•osti. Od svih poljoprivrednih proizvoda se na ovom zemljištu naj-
više gaji kukuruz,''
Druga vrsta luavijalnih zemljišta je ilovasti aluvijum. On je
najbolje razvijen u dolini Laba. Površina pod ovom vrstom zemljišta
je najveća u odnosu na sve ostale zemljišne tipove. Ilovasti aluvijum
je stvoren od nešto finijih sedimenata, a izražen je i u vidu moćnijih
i ujednačenijih sedimenata. Ova vrsta zemljišta se stvara tamo gde
reke imaju nešto usporeniji tok.
Boja ilovastog aluvijuma je u površinskom sloju slična boji pe-
skovito ilovastog aluvijuma. Ona od sive, u površinskom sloju, pre-
lazi tt sivo smeđu, a ređe u mrko sivu, u dubljim slojevima. Kod ovog
zem!jišnog tipa je slojevitost slabije izražena, a ako i postoji onda se
ti slojevi razlikuju po mehaničkom sastavu.
Kod sela Sibovca je napravljen jedan profil kroz ilovasti alu-
vijt1m i tu je nađene da je sloj do 60 sm smeđe boje, u njemt1 ima
dosta ilovače. I dublji slojevi su slični ovom površinskom, kako po
boji tako i po sastavu. U ovom zemljišnom tipu dominira glina pa su
ova zemljišta zbog toga dobro vezana.
~o Isto, str. 315-316.
•• Isto, str. 324: 332.

504
 43
Ilovasti aluvijum spada u red kvalitetnijih zemljišnih tipova.
011 se naročito izdvaja od ostalih tipova zemljišta po vrlo dobrom i
ujednačenom ilovastom sastavu i po dobroj vododržljivosti. Te oso-
bine daju ovoj vrsti zemljišta visoku produktivnost, a istovremeno su
vrlo podesne za primenu savremenih agrotehničkih mera. Jedina
smetnja za intenzivno poljoprivredno iskorišćavanje ovog tipa zem-
ljišta su povremene delimične poplave koje ometaju blagovremenu
prolećnu setvu i nanose štetu ozimim usevima. U pogledu navodnja-
,·anja, ilovasti aluvijum je vrlo podesna pedološka vrsta zemljišta,
jer njegove fizičke i hemijske osobine odgovaraju uslovima potreb-
nim za navodnjavanje. 62
Kao treći tip aluvijalnih zemljišta u Malom Kosovu se javlja
opodzoljeni aluvijum. Procentualno ovaj tip zemljišta zauzima vrlo
mali prostor u ovoj kotlini. Najbolje je razvijen između sela Stedima
i Surkiša. Opozdoljeni aluvijum se formirao na starim aluvijalnim
nanosima reke Dubnice. »Aluvijalne ravni na kojima su od starih re-
č11ih nanosa postala opodzoljena aluvijalna zemljišta, geomorfološki
predstavljaju skoro idealne ravničarske terene. Ovakva konfiguracija
terena, praktično skoro onemogućava oticanje atmosferskih i slivnih
voda, usled čega u jesenjem i proletnjem periodu dolazi do preko-
mernog vlaženja zemljišta, što ima za posledicu pojavu destruktiv-
nil1 procesa«. 43
U formiranju ovog pedološkog tipa zemljišta važnu ulogu ima
činjenica da su u dolini Dubnice aluvijalni sedimenti nataloženi pre-
ko smonice. Tako se ispod relativno plitkog sloja aluvijalnih sedime-
11ata nalazi smoničav, glinovit slabo propustljiv sloj, koji ima funkci-
ju vododržljivog sloja. Na taj način on utič~ na duže zadržavanje vo-
de i jače vlaženje gornjih nanosnih slojeva.
Na profilu kopanom kod sela Surkiša, sloj do 40 sm je sive pe-
peljaste boje. U njemu ima dosta lake ilovače pa je prilično propu-
stljiv. Na dubini od oko 80 cm je tamniji sloj sa dosta gline, on je
zbijeniji i slabo propušta vodu.
Zbog svojih fizičkih i hemijskih osobina opodzoljeni aluvijum
spada u klasu slabije plodnih zemljišta. Vododržljivi sloj, koji leži
plitko ispod površinskog oraničnog sloja, vrlo negativno utiče svojom
nepropustljivošću, dovodeći do prekomernog vlaženja aktivnog po-
vršinskog sloja. Zbog te osobine, tog dubljeg horizonta, i manje pada-
vine mogu dati dobre prinose, samo u onim godinama kada su pada-
vine za uslove tog zemljišnog tipa ravnomerno raspoređene. Poljo-
privrednu vrednost ovog tipa zemljišta je moguće popraviti kombi-
novanim agrotehničkim merama. ••
Do sada su pomenuta aluvijalna zemljišta. Ona su najbolje za-
stupljena u najnižim delovima doline Laba. Pored njih su u blizini
Laba zastupljeni i podzoli.
41 Isto, str. 333-338.
43 Isto, str. 355.
-4 4 Isto, str. 355---357.

505
44
Podzoli su u Malom Kosovu rasprostranjeni u njegovom sever-
nom delu u obliku izdvojenih kompleksa. Ovaj tip zemljišta postao
je od drugih vrsta zemljišta. Najizrazitiji podzoli se u ovoj kotlini
nalaze između Podujeva i Letanca, a ima ih i u atarima Bradaša i
Bajčine. U slivu Laba ima još nekih delova predstavljenih podzoli-
ma. Podzoli su u Malom Kosovu postali uglavnom zbog pojave pre-
komernog vlaženja zemljišta uslovljenog slabim padom, dok su oni
na većim visinama rezultat dejstva većeg broja pedogenetskih fak-
tora. Gdegod je jako razvijen proces opodzoljavanja, dolazi do in-
tenzivnog ispiranja zemljišta. Tako je u podzolima došlo do ispiranja
kreča.
U poređenju sa drugim zemljištima, podzoli pripadaju onoj ka-
tegoriji zemljišta kojima je potencijalna plodnost smanjena. Ova ze-
mljišta imaju nekoliko negativnih osobina, od kojih se po svom zna-
čaju izdvaja nepropustljivost. Jedan plići sloj za vreme kiša ne pri-
ma u sebe vodu dovoljno brzo ni ravnomerno, tako da dolazi do po-
jave podzemne vode koja izaziva zabarivanje i rasplinjavanje zem-
ljišta.
Ta ista zemljišta prilikom jačeg i bržeg sušenja naglo gube vo-
du i postaju jako stvrdnuta. Tako tvrda su vrlo nepodesna za obra-
du, a slabije biljke se u tako tvrdoj površinskoj kori najčešće osuše.
•Iz svih ovih razloga ova zemljišta su slabo produktivna i u
ovom stanju nepogodna za obradu. Zbog toga su delovi ovih površina
pod livadama, na kojima je slab floristički sastav i vrlo niski prino-
si«.45 Za popravljanje ovih zemljišta potreban je čitav niz mera, me-
đu kojima su najvažnije: odvođenje suvišne vode u kritičnom perio-
du i dodavanje raznih neophodnih hemijskih sastojaka kojima se ze-
mljište oplemenjuje i postaje plodnije.
Smonice su zemljišta postala od muljevitih sedimenata i osta-
taka barske vegetacije po močvarama. Po vremenu postanka ova se
zemljišta dele na starija i mlađa. Starije smonice su obrazovane po-
stepeno prilikom povlačenja vode iz kosovskog pliocenskog jezera.
Mlađe smonice su postale od materijala koji se taložio po najnižim
delovima kotlina za vreme barske faze.
»Pod uticajem prirodnih činilaca primarno formirane smonice
su manje ili više izmeinle svoju moćnost, morfologiju, fizičke osobi-
ne i hemijske osobine«. 48 Zbog toga danas ima u Malom Kosovu ne-
koliko vrsta smonica od kojih su najžavnije: normalna smonica, smo-
nica u opodzoljavanju i opodzoljena smonica.
Normalna smonica je vrsta zemljišta koja je pretrpela vrlo ma-
le promene od for111iranja do danas. U Malom Kosovu je ovaj zemlji-
šni tip rasprostranjen u malom kompleksu (u južnom delu). Non11al-
na smonica predstavlja »najbolje sačuvanu for111u prvobitno formi-
ranih srnonica. Raspolaže samo sa jednim genetskim horizontom koji
je najčešće izrazito crne boje«. 47
•1 Isto, str. 210-232.
'' Isto, str. 61.
41 Isto, str. 67.
 45
Smonice su uglavnom sastavljene od glina i zbog toga im je
propustljivost vrlo slaba. Moćnost gornjeg crnog sloja se kreće od 70
do 100 cm, a na izvesnim mestima u čijem površinskom sloju domi-
nira glina, dok je peska znatno manje. Ima normalnih smonica u ko-
jima odnos peska i gline stoji -19,1 : 80,9. Normalne smonice, sa iz-
razito glinovitim sastavom, vrlo teško se obrađuju. Kada su jako vla-
žne one su nepristupačne, a kada su suve onda su •cementirane•. Nor-
malne smonice su visoko kvalitetna zemljišta, ali prinosi mogu i da
podbace ako je suviše vlage. Normalne smonice treba orati duboko i
to u jesen.••
Opodzoljena smonica se u Malom Kosovu javlja oko Dumoša.
Morfološke osobine ovog podtipa smonice se znatno razlikuju od os-
talih varijeteta ove vrste zemljišta. Opodzoljena smonica je zadržala
jednu osobinu normalnih smonica, a to je crna boja koja je intenziv-
nija u donjem delu zemljišnog sloja. U sloju bližem površini, i na sa-
moj površini, boja opodzoljene smonice je više pepeljasta. Proces o-
podzoljavanja je kod ovog tipa smonica doveo do formiranja podho-
rizonta koji se lako može uočiti. Tanji površinski sloj do 20 cm deb-
ljine je sivo pepeljaste boje sa ilovastim sastavom. Na profilu kopa-
nom južno od sela Dumoša se na dubini od 100 cm nailazi na sloj sa-
svim crne boje, sastavljen od teške gline.
Zbog slabe propusne moći dubljih slojeva, opodzoljene ilovače
su najčešće u jesenjem i zimskom periodu izložene stalnom dejstvu
suvišnih voda. Te vode rasplinjavaju površinske slojeve. Pri naglom
sušenju se ta površinska raskvašena masa tako stvrdne, da postaje
skoro nepristupačna za obradu. U opodzoljenim smonicama ima vrlo
malo humusa, tako da se one u tom pogledu ne mogu upoređivati sa
normalnim smonicama.
Prave opodzoljene smonice se zbog svojih fizičkih i hemijskih
osobina ubrajaju u slabo produktivna zemljišta.
Pored pomenutih smonica u Malom Kosovu se nailazi na zasla-
njene smonice. Ova vrsta zemljišta se ređe pojavijuje, a naročito je
interesantno da je u najvećem kompleksu rasprostrta oko Batlave i
Kačibega. Zaslanjivanje smonica na ovom terenu su izvršile podze-
mne vode koje u svom kretanju prema površini, prolaze kroz zasla-
njene tercijerne naslage.••
Ovaj zemljišni tip ima malu poljoprivrednu vrednost i za sada
se ne može koristiti za poljoprivrednu obradu.
Prostor od Batlave do Svetija jednim delom je zastupljeni smo-
nicama u opodzoljavanju. Proces opodzoljavanja je kod ovog zemlji-
šnog tipa samo donekle izmenio osobine karakteristične za normalne
smonice. Te su izmene najviše došle do izražaja u sastavu, strukturi
i boji ovog tipa zemljišta. Smonice u opodzoljavanju predstavljaju
prelazni
•
zemljišni tip, između normalnih smonica i opodzoljenih smo-
n1ca.
4a Isto, str. 68 84.
'' Isto, str. 182.

507
46
Poljoprivredna vrednost smonica u opodzoljavanju zavisi od
stepena opodzoljavanja. Ako je opodzoljavanje razvijeno u blagoj
formi, onda sva zemljišta mogu dati slične prinose kao normalne
smonice, a nekad i bolje. Međutim, ako je opodzoljavanje odmakle,
poljoprivredna vrednost ovih zemljišta je u takvim slučajevima sma-
njena.••
Po obodnim delovima Malog Kosova su razvijena i ruda zemlji-
šta. Pomenućemo samo rudo crvenkasta zemljišta u opodzoljavanju,
jer je znatan dao kotlinskog oboda pokriven baš tim pedološkim ti-
•
pov1ma.
Rudo crvenkasta zemljišta su najčešće rasprostrta po višim de-
lovima kotlinskog oboda. O poreklu ovih zemljišta ima više pretpo-
stavki, među kojima je u ovom slučaju usvojena ona po kojoj se sma-
tra da su se ova zemljišta razvila na jezerskim sedimentima. Kako
su ova zemljišta crvenkaste boje, postavlja se pitanje otkuda su tu
boju dobila. I o ovoj pojavi je bilo dosta polemike, a što je najvažni-
je ni jedno mišljenje nije uzeto kao najubedljivije. Smatra se da su
ova zemljišta dobila tu boju od primesa ruda gvožđa, koja se našla 11
tim sedimentima ili prilikom prvobitnog taloženja,. ili je prilikom pre-
taložavanja došlo do mešanja.
Osnovne osobine ovih zemljišta su: rudo crvenkasta boja, po-
java kvarcnog šljunka, kako u površinskim tako i u dubljim slojevi-
ma, a u sastavu ovog tipa zemljišta preovladava laka ilovača.
Rečeno je da su -ova zemljišta uglavnom rasprostrta po višim
obodnim delovima, pa su zbog toga najčešće pod šikarama. Poljopri-
vredna vrednost ovih zemljišta je uglavnom mala. Ova zemljišta ima-
ju slabu produktivnu moć zbog toga što u njima može da bude dosta
primesa nerastvorljivog kvarca. Pored toga je kod ovih zemljišta vr-
lo tanak aktivni sloj. Pedolozi smatraju da ovaj tip zemljišta treba
ostaviti pod šumom ili ga pošumljavati ako je go. 61
Rudo crvenkasto zemljište u opodzoljavanju je najbolje ras-
prostranjeno na zapadnom obodu kotline. Proces opodzoljavanja u
ovom tipu zemljišta je naročito intenzivan tamo gde je teren ravan
pa omogućava duže zadržavanje vode i pojavu »descedentnih toko-
va«. Po hemijskim osobinama ova zemljišta su vrlo slična pravim po-
dzolima. Poljoprivredna vrednost ovih zemljišta je takođe mala. Za
poboljšanje kvaliteta rudo crvenkastog zemljišta u opodzoljavanju,
trebalo bi preduzeti sve one mere koje se kod podzola primenjuju. Na
ovom zemljištu je na više mesta izrasla šikara hrasta koja potpoma-
že opodzoljavanje. Na mestima gde erozija nije jako razvijena, šikaru
treba iskrčiti, obaviti sve potrebne melioracione radove u cilju po-
boljšanje kvaliteta zemljišta i posejati travu.
Oko Podujeva je na manjem kompleksu razvijeno smeđe flišno
zemljište u opodzoljavanju. Interesantna je da je teren na kome je
ovaj pedološki tip razvijen znatno viši u odnosu na ravan kotline.
Na profilu kopanom kod Podujeva je konstatovano da je ovo zemlji-
šte do 40 cm dubine rudo smeđe boje i da u tom sloju ima dosta ilo-
110 Isto, str. 161.
51 Isto, str. 28 2 288.

508
 47
vače. Već na nešto dubljim horizontima su nađeni umeci fliša, a na
80 cm dubine prestaje pedološki sloj, a njega zamenjuje geološka fli-
šna podloga. Poljoprivredna vrednost i ovog zemljišta je vrlo mala.••
Pedološki sastav Malog Kosova se na kraju može okarakterisati
kao tipološki vrlo heterogen. Za interpretaciju iz ovog aspekta je
najvažnije sagledati poljoprivrednu vrednost pedološkog pokrivača
cele kotline. Sudeći na osnovu pedoloških tipova, koji se u ovoj kot-
lini javljaju, može se reći da Malo Kosovo ima relativno dobar pedo-
loški pokrivač. Koliko su ove vrste zemljišta danas u tom kraju is-
korišćene, za sada ostaje otvoreno pitanje. O svim drugim problemi-
ma vezanim za iskorišćavanje postojećeg pedološkog pokrivača biće
reči kasnije u poglavlju o poljoprivredi.

Erozioni procesi
Intenzivna erozija se skoro isključivo javlja u brdovitom delu
sliva reke Laba. Ukoliko se erozija i javi po nižim delovima kotlin-
skog oboda, onda je to skoro redovno ogolićen i strm teren.
Poznato je da na pojavu i intenzitet erozije utiče niz faktora, od
kojih se po svom značaju izdvajaju: reljef, hidrografija, geološka po-
dloga, vegetacija, pedološki sastav i antropogeni faktori.
Jako erodirane površine u slivu Laba se nalaze van Malog Ko-
SO\•a. Međutim, i po kotlinskom obodu mogu biti jače erodirane ma-
• • •
nie povrs1ne.
Stanje erozije u Malom Kosovu je proučavano istovremeno ka-
da i pedološki sastav. Zavisno od stepena i intenziteta erozije, sva su
zemljišta zahvaćena erozijom svrstana u pet kategorija, tj. klasa. Sve
klase erodiranog zemljišta, na teritoriji tadašnjeg prištinskog sreza,
svrstane su u dve grupe. U slivu Laba, odnosno u Malom Kosovu,
jaka erozija nije intenzivno razvijena, ali se Gornji Lab u tom pogle-
du izdvaja, jer su neki njegovi delovi erozijom znatno ugroženi.
U prvu klasu spadaju ona erodirana zemljišUI koja se nalaze u
ravnim kotlinskim delovima i kod kojih se problem erozije ne oseća
u pravom smislu. Drugu klasu predstavljaju ona zemljišta gde je
proces erozije nešto jače naglašen. Treća klasa je razvijena po obodu
kotline, gde su jači nagibi i intenzivnije spiranje. U četvrtu klasu
spadaju gola zemljišta sa strmim stranama. Tu je spiranje vrlo in-
tenzivno, pa se zbog toga ovaj proces smatra jakom erozijom. Peta
klasa je predstavljena goletima i krševima, sa kojih je takoreći sve
erodirano.
U nižim delovima Malog Kosova je razvijena prva klasa ero-
zivnog procesa i ona ie uglavnom vezana za jezerske sedimente. U
aluvijalnoj ravni Laba ovaj erozivni proces nije razvijen. Erozija pr-
ve klase se može uočiti samo kao mestimična pojava i na nižim de-
Jovima kotlinskog oboda. Ovaj erozivni proces je izražen u vidu me-
stimičnih retkih plitkih brazdica (vododerina) koje se vidnije uoča­
vaju posle jakih kiša, čak i na obrdaivim površinama. Ovaj proces je
11 Isto, str. 259 284.

509
48
najbolje razvijen na starijim rečnim terasama i na jezerskim podo-
vima, a nema ga u aluvijalnim ravnima, na mlađim rečnim terasama
•
I• na. srnon1cama.
Druga klasa erozionog procesa je razvijena na zemljištu gde su
vododerine nešto intenzivnije usečene. Ovaj erozioni tip zahvata naj-
češće obradive površine, ali se može razviti na zatravljenim delovi-
ma terena. Ovo je još uvek blaga erozija pa se zbog toga na terenu
teže zapaža. Najčešće je razvijena na plitkim smonicama, Pošto su
to obično obradive površine, u skoroj budućnosti ovaj tip erozionog
procesa može biti vrlo štetan. Ovaj vid erozije je u slivu Laba naj-
bolje razvijen severozapadno od Krpimeja, a u Malom Kosovu zahva-
ta neznatne površine kod sela Kisele Banje.
Treća klasa erodiranog zemljišta je razvijena uglavnom po br-
dovitim delovima sliva. Tamo gde je pedološki pokrivač plitak, ovaj
erozioni proces je vrlo intenzivan. Ova kategorija erodiranog zemlji-
šta je zapažena u okolini sela Sajkovca.
Cetvrta klasa je razvijena jedino u izvorišnom delu Laba, tako
da je u Malom Kosovu uopšte nema, a peta klasa u slivu Laba nije
• •
n1 zapazena.
Najvažnije poljoprivredne površine Malog Kosova nisu zahva-
ćene jakom erozijom. Na površinama koje su zahvaćene erozijom pr-
ve i druge klase mogu se sa malo napora otkloniti i te pojave. 'fo se
naročito postiže odgovarajućim oranjem, plodoredom, sađenjem voća
i podizanjem šumskih zaštitnih pojaseva.•• Antierozione mere treba
preduzimati blagovremeno, jer ni ova početna faza erozionog proce-
sa nije za potcenjivanje.

Osnovne napomene o biogeografskim karakteristikama

Analizirajući klimatske karakteristike ovog kraja, date su već
neke predstave o prirodnim uslovima od kojih u mnogome zavisi
biljni pokrivač. Zbog toga će u prikazivanju biogeografskih prilika
biti reči samo o najhitnijim karakteristikama.
Biljni pokrivač je u Malom Kosovu uslovljen prirodnim i dru-
štvenim faktorima. Reljef, klima, hidrografija i pedološki sastav us-
lovljavaju pojavu određenih biljnih vrsta, a čovek koristi taj priro-
dni biljni pokrivač ili ga zamenjuje sa nekim drugim biljnim vrsta-
ma, najčešće nekim poljoprivrednim kulturama koje su neophodnije
za njegov opstanak. Zbog toga skoro redovno postoje dve vrste bilj-
nog pokrivača: prirodni, čije egzistiranje uslovljavaju prirodni fak-
tori, i druga kategorija biljnog pokrivača - razne poljoprivredne
kulture koje gaji stanovništvo.
Ravan kotline i niži delovi kotlinskog oboda su obrađ~ni i zase-
jani raznim vrstama žita. U Malom Kosovu se najviše seje: pšenica i
kukuruz, dok je ostalih vrsta žita manje. Aluvijalna ravan Laba je
najvećim delom pod kukuru:rom. Ovu pojavu uslovljavaju uglavnom

" Isto, str. 440 452.

510
 49
dva razloga. Taj najniži deo kotline je povremeno plavljen i kukuruz
mnogo bolje uspeva na površinama pored same reke, nego na višim
i suvljim površinama. Pored samog Laba mestimično ima i po koja
bašta, ali ih ni iz bliza nema onoliko koliko bi ih prema morfološkim
uslovima moglo biti. Povrće u ovom kraju kasno uspeva, jer ga zbog
čestih kasnoprolećnih mrazeva ljudi kasno i seju.
Ako pođemo od najnižih delova kotline, tj. od Laba, onda po-
jas vrba koji »opasuje« reku sa obe njene strane čini prvu zonu bilj-
nog pokrivača. Zatim se aluvijalna ravan nastavlja Ievo i desno od
reke preko obradivih površina, gde dominira kukuruj. Dalje od re-
ke, na obradivim površinama ima najviše pšenice, a još dalje prema
nižim delovima oboda se može naići na poneki voćnjak i livadu. Ko-
liko god su u Malom Kosovu male površine pod baštama, još je ma-
nje pod voćnjacima. Smatra se da ovo nije voćarski kraj. Svakako
da u tome ima dosta objektivnih teškoća, ali po svoj prilici nedostaje
ono što je najvažnije, a to je upornost stvaranja novih navika proiz-
vođača, da unosi novine u svoj klasičan način obrade zemljišta. Ovo
se može zaključiti na osnovu toga što u istom selu dva suseda imaju
u svojim dvorištima sasvim različite biogeografske ambijente. Ima
umešnih ljudi koji su od svojih okućnica napravili prave vrbove, dok
u susednim dvorištima nema ni jedne jedine sadnice. Takvih prime-
ra ima u: Obrandži, Radujevcu i u drugim selima.
Kako se nadmorska visina povećava, broj naselja opada, a us-
lovi za obradu zemlje postaju sve nepovoljniji. Razne kulture koje
seje i gaji čovek zamenjuje prirodni biljni pokrivač, uslovljen fizič­
ko-geografskim prilikama koji u odgovarajućoj geografskoj sredini
postoji. Najčešći je slučaj da se oko 1000 m. nadmorske visine nalazi
čista šuma. Međutim, na teritoriji oboda Malog Kosova se već od 750
m nadmorske visine mestimično pojavljuju šume. Ovi prvi i najniži
šumski pojasevi su obično predstavljeni slabijom šumom koju inten-
zivno uništava čovek sečom i druoim vidovima neplanske i neeko-
nomične eksploatacije.
Idući dalje prema obodu, dominira prirodni biljni pokrivač, ali
se ne može reći da se čovek i tu nije umešao. Zaista dobri poznavaoci
situacije na terenu kažu da su ljudi ovom prirodnom biljnom pokri-
vaču, tj. šumskom pojasu, naneli daleko više štete nego koristi.
Smatra se da je u većim đelovima Kosova, posle velike seobe
Srba 1690. godine, izbila i naglo se razvijala šuma i žbunje. Ona se
nije razvijala samo po višim delovima, već se spuštala i u najniže
delove rečnih dolina. Baš u tim najnižim delovima se razvijala dosta
gusta šuma u kojoj je bilo i puzavaca, a ta vrsta šume se naziva lu-
gom.•• Selo Lug je i ime dobilo po tome, jer je tu pored samog Laba
bila razvijena bujna prirodna vegetacija koju su tako nazivali. Ta i
sva druga šuma u kotlini i po nižim delovima kotlinskog oboda je is-
krčena, a umesto nje su se pružila široka polja pod njivama. Suma
se do danas održala samo na najvišim delovima kotlinskog oboda.
" A. Stebut, Nafl glavni poljoprivredni reonl, Izdanje Ministarstva po-
ljoprivrede i voda, Beograd, 1928, str. 26-27.

511
50
Severniji deo zapadnog kotlinskog oboda, koji je 11glavnom pod
šumom, većim delom je u periodu između dva rata bio državno vla-
sništvo. Granice ove državne šume su povučene u vremenu između
1934-1939. godine. Granica je polazila od sela Burinca, pa dalje pre-
ma višim severnim delovima, izlazeći sa teritorije Malog Kosova, do-
pirala do Kopaonika. Ova administrativna mera je imala veliki zna-
čaj za razvoj šume, jer je šuma bila donekle zaštićena od stalne seče,
pa je zbog toga dostizala •doba letvenjaka• ili sitne sečene građe.'''
Za vreme drugog svetskog rata stanovnici su ovu šumu posekli •sit-
nom sečom«. Tako je oslobođenje ovu šumu zateklo skoro potpuno
uništenu i posečenu. Iako se odmah prišlo njenoj obnovi, taj proces
je išao dosta teško. I danas je ova šuma društveno vlasništvo, a pita-
nje vlasništva šume od Burinaca do Kisele Banje tada još nije bilo
rešeno. Pre rata su to bile tzv. »Komunalne šume•. One nisu mogle
biti štićene onako kao što je državno vlasništvo bilo štićeno.
Prema ovome možemo zaključiti da je nad šumskim komplek-
sima na zapadnom obodu podeljeno vlasništvo, a to je presudno za
razvoj šume. Sumu u društvenom vlasništvu je moguće obnavljati,
štititi i ekonomično koristiti, a sve ostale šume su više prepuštene
stihiji, tako da se mogu smatrati šumama u periodu propadanja.
Na šumskim kompleksima pod državnim vlasništvom danas
preovladava šuma •penjača•. Hrast zauzima oko 80°/o, od ukupne šu-
me, zatim dolazi cer, i na kraju bukva. Dimenzije ove šume se kreću
približno od 15 cm prečnika na panju, a visina do 10 m, samo u bo-
ljim delovima. U šumama između Burinaca i Kisele Banje takođe
preovladava cer (dostiže visinu tri do četiri metra, sa prečnikom na
panju do 7 cm).
Sume u društvenom vlasništvu su u mnogo boljem stanju od
drugih šuma. One su proređene i očišćene tako da se nesmetano raz-
vijaju. Smatra se da je glavni razlog za uništavanje šuma u ovom
kraju ležao u tome što su šume neplanski sečene i što je u tom kraju
bio veliki broj koza koji je šumu uništavao. Od kada se •divlja« seča
ograničava, a koze ne uništavaju mladice, od tada šume napreduju.
Na istočnom obodu ima manje šume nego na zapadnom. Pošto
je i ovde šuma znatno bila oštećena, prvo su se izvesni delovi potpu-
no očistili čistom sečom, a zatim su ponovo pošumljeni. Najbolje je
izvedena obnova šume kod sela Sajkovca. Na ovom istočnom obodu
preovlađuje hrast i cer. Kod Grdovca u šumskom kompleksu postoji
jedan veći voćnjak, a postoji predlog da se taj voćnjak još proširi na
račun šume. Na jugoistočnom obodu je jedan kompleks zasađen jed-
nom vrstom bora koji se ovde jako dobro razvio. Postoje želje da se
taj bor prenese i na druge delove kotlinskog oboda.
Biljni pokrivač Malog Kosova, uglavnom, predstavlja dve ce-
line. U nižim delovima kotline su poljoprivredne kulture, a na obodu
livade, pašnjaci i šume„
- - -15- -
V. Sekulović, Usmeno obave.ften;e (dobJjeno od dugogodišnjeg šumar-
skog tehničara) direktora preduzeća za gazdovanje šumom •Javore Iz Podu-
jeva, 1960.

512
 STANOVNIŠTVO

MIGRACIJE I POREKLO STANOVNIŠTVA

Na teritoriji naše zemlje je u prošlosti bilo mnogo seoba. To je

karakteristično i za Malo Kosovo, koje je zbog čestih seoba dobilo
specifičnu antropogeografsku fizionomiju.
Središnji deo Balkanskog poluostrva je poznat po intenzivnom
kretanju stanovništva. On je ispresecan uzdužnim i poprečnim pute-
vima kojima su, kako je poznato, još iz rimskog doba prolazili osva-
jači. Svaku vojnu invaziju su pratili i kulturni uticaji koji su menja-
li principe zatečene kulture u pozitivnom, a u izvesnim etapama is-
torijskog razvoja i u negativnom smislu.
Malo Kosovo se nalazilo u zoni na kojoj su se sudarali grčki
uticaji, sa juga, i rimski, sa severa.
Poznato je da su Sloveni, prodirući u ove krajeve, asimilovali i
potiskivali domorodačko stanovništvo. U XII veku su ovi krajevi bi-
li sastavni delovi ujedinjene Raške i Zete.

Iseljavanje srpskog stanovništva iz Malog Kosova

i doseljavanje Albanaca

Kosovo je u srpskoj srednjovekovnoj državi bio najgušće na-

seljen kraj.' 8 Terenska proučavanja u Malom Kosovu su pokazala da
u njemu i sada ima očuvanih legendi o tome da je doskora bilo os-
tataka starih naselje:, a za neke crkve se i danas zna gde su bile sa-
građene. Tragovi su slabo očuvani i uglavnom ih čine ostaci nekog
zida ili samo kamen oko koga se "stanovništvo okuplja za vreme nekih
" J. Cvljtć ,Osnove za geografiju I geologiju, str. 1194 1195.

513
52
praznika. Takav je slučaj u selu Peranu. Na mestu nekadašnje stare
crkve o kojoj je tradicija sačuvana kod albanskog i srpskog stanov-
ništva podignuta je vodenica, ali se na tom mestu i sada okuplja srp-
sko stanovništvo iz tog kraja jednom godišnje »O saboru«. U Mirovcu
je doskora bi1o ostataka od starog naselja, a mesto gde je bila crkva
se i sada zna. Posle prvog svetskog rata je bilo tragova od starih na-
selja i crkava još u Svetiju i Glavniku.
Dolina Laba je bila naseljena još u praistorijskom periodu, ka-
da su se ljudi najradije na~eljavali pored reka. Cvijić je na osnovu
svojih istraživanja i ostalog materijala konstatovao da je Kosovo bilo
gusto naseljeno do kosovske bitke. Poznato nam je da je zemljorad-
nja bila glavno zanimanje stanovnika iz tog vremena. Zna se da je
Malo Kosovo odgovaralo po svojim prirodnim osobinama potrebama
tadašnjeg čoveka. »Poznate behu kao prestonice Vrhlab, u bukovim
šumama niže izvora Laba, na južnom podnožju Kopaonika«. 07
Tradiciju je po svoj prilici i Milutin nasledio. Pouzdaoo je da
je kralj Milutin u Vrhlabu imao svoj dvorac. Isti taj kralj je, prema
obaveštenjima sa terena dobijenim od Albanaca iz Pakaštice (Gornji
Lab), imao i u Pakaštici neko prebivalište, pa se i danas jedna mahala
tog sela zove Kraljevac mahala.
Kralj Milutin je podigao zadužbinu u Banjskoj. Ona je zavr-
šena oko 1314. godine. 5! Ta je crkva određena da bude igumanija i
imala je velike posede koji su se nalazili istočno od Ibra do Kopao-
nika, u slivu Sitnice, u sevemoj Metohiji i u Labu. O ovoj crkvi je
napisana hrisovulja. Ta je hrisovulja pronađena i prepisana u Cari-
gradu, a štampana u Beogradu 1890. godine. U njoj stoji da kralj Mi-
lutin daje ovoj crkvi mnoga sela i oba Laba.••
Ovih nekoliko podataka su dovoljno ubedljive činjenice, pa se
na osnovu njih može pouzdano zaključiti da je dolina Laba početkom
XIV veka bila sigurno naseljena. Ostaje zaista otvoreno pitanje: ko-
liko je taj kraj bio gusto naseljen, a svakako i privredno važan.
Ako smo usvojili pretpostavku da je Malo Kosovo bilo naselje-
no u prvoj polovini XIV veka, nema razloga da takva ista situacija
nije bila i u drugoj polovini istoga veka. Međutim, baš u ovom peri-
odu dešava se jedan krupan istorijski događaj koji je, svakako, pore-
metio no1111alan razvoj postojećih naselja. To je kosovska bitka.
Kosovska bitka je bila odsudna za srpski narod, ali vizantijski
izvori pokazuju da Vizantija, bar u prvo vreme, nije pokazala neko
veće interesovanje za ove događaje. Kosovska bitka je donekle veza-
na i za Malo Kosovo. Turska vojska je bila koncentrisana između La-
ba i Sitnice, a srpska je zaposela teren sa desne strane Laba. Kosov-
ska se bitka odigrala oko donjeg Laba, a srpska se vojska tu koncen-
trisala kroz Malo Kosovo. Prema predanju su se početkom XIX veka
'' K. Jlre~ek: !storija Srba, II knjiga, Beograd, 1923, str. 3.
68 S. Novaković: ManastiT Banjska zadužbina kralja Milutina u Srpskoj
tstorijt., Glas XXXII, Beograd, 1892, str..tl.
5a Svetostefanska hrlsovulja, Srpska Kraljevska akademija, Beograd,
1990. (Spomenik SAN, knjiga IV), str. 23.

514
54
na Toplici kod Prokuplja nalazila dva stara stuba od mosta preko
Toplice. Smatra se da je tuđa išao stari put prema Kosovu i da je
tim putem prošla vojska kgeza Lazara i Sibinjanin Janko kad je išla
na Kosovo.•• Prema raspoloživoj literaturi izgleda da od tada Malo
Kosovo dobija i jednu novu funkciju, a to je punkt na strategijskom
pravcu koji je povezivao dolinu Morave sa Kosovom i ostalim kraje-
vima zapadno od njega.
Od Kosovske bitke Malo Kosovo ulazi u novu fazu svog razvoja.
Dok se u srpskoj srednjovekovnoj državi nalazilo između važnijih u-
zdužnih komunikacija, koje su tretirane kao najvažnije na Balkan-
skom poluostrvu, s pojavom Turaka poprečni put, koji je vodio kroz
Malo Kosovo, dobija strategijski značaj. Zbog toga ni stanovni-
štvo ove male kotline nije moglo više imati onaj svoj dotadašnji mir
u selima i na njivama, a ako se tome dodaju i opšte prilike koje su
carevale za vreme turske vladavine, onda nije čudo što su kroz ovaj
kraj posle događaja na Kosovu, tj. narednih 500 godina, strujale mi-
gracije, kako iz krajeva na zapadu tako i iz samog Malog Kosova. Mi-
gracije srpskog stanovništva iz Kosova, Metohije i Malog Kosova, ni-
su mogle biti masovne odmah posle turske okupacije. Nije bilo uput-
no bežati na sever, jer su i tamo bili Turci. Najverovatnije je da stt
bile zastupljene migracije stanovništva iz sela pored komunikacija,
prema brdskim i zabačenim selima. Ako je tako bilo, lokalnog pome-
ranja stanovništva je u Malom Kosovu moglo biti vrlo rano.
Turska se trudila da svoju vlast učvrsti u osvojenim zemljama,
naročito u XV veku, jer je ona tada već bila jaka vojnička država.
Položaj porobljenog srpskog naroda nije u to vreme bio onako težak
kao kasnije. Postojali su zakoni koji su donekle štitili i porobljeno
stanovništvo, a uz to je centralna državna vlast još uvek imala veli-
kog uticaja na lokalne upravljače. »U početku turske najezde najpre
se jedan deo stanovništva iz ravnica i kotlina povukao u planinske
krajeve i taj proces se i docnije ponavljao, ali nikad nije zahvatio ve-
like mase•. 81 •
U novije vreme se pojavljuju i interpretacije ovih Cvijićevih
navoda. Tako je Krasnići u vezi sa ovim pisao: »Međutim, već u XIV
veku, usled istorijskih uzroka, nastaju na ovom delu Balkana nove
etničke migracije pojavom Turaka. Posle bitke na Marici 1371. godine
Turci postepeno nadiru prema severu i zapadu, a ispred njih se skla-
nja hrišćansko stanovništvo. Bitka na Kosovu 1389. godine je prouz-
rokovala još jače migracije, tako da se Srbi sele sa Kosova i Metohije
i drugih južnih zemalja, kako to Cvijić navodi, i prelaze u Despotovi-
nu Srbiju, koja se održala još neko vreme, preselivši prestonicu iz
Kruševca u Beograd, odnosno Smederevo«. 82
• A. Gavrllović, Dva priloga istorijt oslobođenja Srbije, l seča knezova;
II •TP•kl upad u Toplicu i Lab 1806. Godlšnjlca Nikole Cuplća, Knjiga XXII,
Beograd, 1908 1 str. 109.
11 J. CVJ)ić, Balkanska poluostrvo t južnoslavenske zemlje, Knjiga prva,

Beograd, 1922, str. 161.

91 M. Krasnići, Savremene društveno-geografske pramene na Kosovu i
Metohiji, Priština, 1963, str. 210.

51 (1
 55
U vezi sa ovim citatom smatramo neophodnim da konstatujemo
da Cvijić u navedenom delu na strani 179, kako je u literaturi Kra-
snićija dato, uopšte ne tretira problematiku koju je Krasnići anali-
zovao. Međutim, Cvijić na strani 185 piše: •Seobe prouzrokovane tur-
skom najezdom. - Turci su s juga nadirali. Centar srpske države se
pomicao na sever a s njim i jedan deo stanovništva iz južnih oblasti.
Ovo premeštanje je bilo u toliko lakše, što su severne oiblasti bile
slabo naseljene.
Posle bitke kod Crnomena na Marici (1371) Turci su zauzeli ob-
last srpske države južno od Sar-planine. Prestonica je premeštena u
Kruševac, Veliki broj iseljenika, naročito vlastele sa sebrima i otro-
cima iz južnih oblasti, nastanio se u krajevima severno od Sar-pla-
nine. Jedan sin kralja Vukašina odselio se sa svojim ljudima čak u
Arad u Ugarsku, severno od reke Moriša.
Od većeg su značaaj bile migracije posle kosovske bitke (1389).
Mai;la je ova bitka bila tako odsudna, srpska država se održala još
sedamdeset godina, sve do 1459. godine. Koliko je time ublažena. i
olakšana nevolja iseljenika iz južnih zemalja! Zbog toga što se despo-
tovina tako dugo održala, nije se morala seliti stanovništvo iz svih
srpskih zemalja, već samo iz južnih. Prestonica je preneta u Beograd,
a docnije u Smederevo•.''
Verovatno da je Krasnići mislio na ovaj tekst, jer se on služio
Cvijićevim Balkanskim poluostrvom koje je izdate u Zagrebu, pa je
zato došlo do neslaganja između strana i teksta.
Posle navedene literature, u kojoj citira Cvijića, Krasnići piše:
•Posle kosovske bitke 1389. godine ove migracije su još više ojačale
prema severu. Razume se da su tom prilikom arbanaški stočari sila-
zili u većem broju sa svojih brda i nastanjivali se u ove ravne pre-
dele. Arbanasi su kasnije počeli da primaju islam, a sa tim i razne
privilegije od Turaka, dok je hrišćansko stanovništvo bilo obesprav-
ljena, pre svega Srbi i Arbanasi katolici, koji su smatrani kao raja•. 64
Posle kosovske bitke je i samo Koso1ro verovatno bilo obuhvaćeno
procesom migracija. Iz citata se vidi da je prema Cvijićevim konsta-
tacijama stanovništvo odstupalo ispred Turaka iz ravnice prema pla-
nini, što je sasvim logična i što nije samo tada bio takav slučaj, već
se ta pojava uvek kroz istoriju ponavljala. Možda ne tako drastično,
ali je sigurno da su u prvom momentu, kada neprijatelj nailazi, uvek
bczbednija zabačenija sela. Međutim, ne treba gubiti iz vida činjeni­
cu, koju Cvijić na dva mesta ističe, bar kada se radi o prvoj najezdi
Turaka, da te migracije nikada nisu zahvatile velike mase, tj. njih
je sačinjavao samo jedan deo stanovništva.
Krasnići smatra, stiče se utisak iz navedenog teksta, da su ar-
banaški stočari još krajem XIV veka počeli silaziti u većem broju sa
svojih brda u ove ravnice.
ea J. Cvijić, Balkanska potuostrvo, str. 185.
•• M. Krasnići, Savremene dru.Jtveno~geografske pramene na Kosovu i
Metohiji, str. 210.

517
56
Uopšte posmatrano, kada se misli na ljudske migracije, stoji či­
njenica da su brđani uvek težili ka ravnici. Međutim, čovek iz rav-
nice se u to doba u brda najverovatnije selio samo onda kad je mo-
rao, odnosno kad je bežao, ostavljajući svoj dom privremeno ili za
stalno. Cvijić je konstatovao ovakvu vrstu migracije iz ravnice pre-
ma brdima kada su nailazili Turci, dodajući da ona nije bila masov-
na. Postavlja se pitanje, da li je istovremeno mogla postojati i druga
migracija iz brda prema ravnici, koju su sačinjavala albanska pleme-
na. Pitanje je da li je to bilo moguće, jer Albanci u početku turske
vladavine nisu bili povlašćen narod da bi sasvim slobodno mogli da
se naseljavaju po ravnicama. S druge strane, ravnice su još uvek bile
relativno gusto naseljene, pa se postavlja pitanje gde bi se ti brđani
masovno mogli naseliti.
Prema obaveštenjima sa terena, izgleda da su Turci preselja-
vanje Albanaca u Malo Kosovo uslovljavali primanjem islama. Ovih
nekoliko činjenica dovodi do zaključka da Albanci nisu mogli masov-
no naseljavati ravnice, pa i Malo Kosovo u XIV veku, a svakako ni
u XV veku, jer za to nije bilo objektivnih mogućnosti.
Ti su krajevi za to doba bili gusto naseljeni. To se najbolje vidi
iz pisanog podatka koji potiče iz XV veka. Broj sela je i tada bio ve-
lik, a mnoga su i do danas sačuvala svoja imena iz tog perioda.

SAZETI DEFTER VUCITRNSKOG SANDZAKA N• 22 IZ 1487. G.

(Arhiv Predsedništva vlade Republike Turske u Istambulu)
(R U K O P I S)~•
Podaci uneti u ovaj dokumenat prikupljeni su u vremenu od
23. VI do 2. VII 1487. godine.
NAHIJA L A B
Z E A ME T (Haean-bega, zalma Laba)
1. SELO PODUJEVO Kuće: 77; neženjen:l; 22; udovice: 2i Vode-
lnca: l; njive: 2;
2. ĐARAVCE Kuće: 16; neženjen!: 4; udovice: 2; vode-
" nica: 1; zapušteno.
3. 2ITINJE Kuće: 65; neženjenl: 10; udovice: 1; bašti-
" ne: 2; njive: 2; čair: 2;
4. TRNAVA Kuće: 24; neženjen!: 7;
5. " KALJETINCE Kuće: 10; neženjeni: 4;
6. " BALABAN Kuće: 10; neženjen!: 3;
"
TIMAR (Ali Celeblje eeraekera Laba)
1. SELO LJUBCE Kuće: 60; neženjen!: 16; udovice: 2; baš-
tine: 7; muslim: 1.
U ovom Tlmaru se pominje nekoliko praznih selišta. Lakih oklopnlka
Ima 19 1 a čadora po svoj prilici 2.
" D. Đojanlć, Safetl dejter Vučltrnskog sandžaka, No 22 Iz 1467. godine
(Arhiv pređeeđništva vlade Republike Turske u lstambulu. - Rukopis uzet Iz
Iatorljekog lnsUtuta SAN.

518
 57
TIM A R (Pisare HeJrudlne)
1. SELO GORNJE OBRAVCE Kuče: 95; neženjenl: 31; udovice: 8; vode-
(OBRAMCE) nica: 1; čair: 1.
2. „ DONJE OBROVCE Kuče: SS; neženjen!: li; udovice: 3; bašti-
ne: 2; muslimana: l; vodenica: 1;
Lakih oklopnike 4, momak I I čedor 1.
TIMAR (Bahčija Karamanca)
1. SELO SREDNJA DUBNICA Kuča: 10; neženjenl: 4.
TIM A R (Muhamedlja sine Mustaflnog)
I. SELO PENDUJA Kuća: 20i neženjeni: 11; baštine: 2i udo-
vica: I.
2. SELIŠTE PENDUJA
TIMAR (Abduleh Celeblje Kastamonce)
I. SELO SUMNJA LUKA Kuča: 14; neženjen!: 3.

TIM A R (Mahmuda, Ismaila i Isa-a sa tahvtla Al.Jja sina lsmallovog,

zajednlčlol ga prltežaveju I jašu u pohod)

1. SELO GORNJE ZITINJE Kuća: 20; neženjen!: 7; udovica: I; čair: 1.

T I MA R (Musa sin ... I Mehmeđ eln Emlnov)

I. SELO GORNJI BRADAS Kuće: 48; neženjen!: 14; udovice: 4; njive:
4; l!alr: 3.

TI MA R (lahakov)
I. SELO LUZANI Kuće: 40; neženjen!: D; l!alr: I; njiva: 1.

TIM A R (Muetale, starellne Cau!a Davld Pallnlh)

•
1. SELO ZAKUT Kuče: 38; neženjen!: 10; udovice: 10; vo-
denice: 2; zapuštene; čalr: 3; njive: 6.
2. DUBNICA GORNJA Kuča: 29; neženjeni: 6; udovice: 2; čalr: 1.
"
3. „ RAVUCE Kuće: 21; neženjen!: 5; baština: I; kruška:
I; lljlva: 15, I l!alr: !.

TIMAR (Orudža sina Ahmedova)

I. SELO SAJKOVCE Kuče: 7; neženjen!: l; udovica: 1; čair: 1.
TIM A R (Hajrulaha)
1. SELO DONJI BRAllAS Kuće: 46; neženjen!: 7.

TIM A R (Lazlu Hizira sa tahvllja Janlčara Allja)

1. SELO PAKASTICA Kul:a: 32 neženjen!: 10; ba§t.: 5; udovica:
1; njive: 4 l Vinograd!: I.
2. SELO POLATNA Kuće: 8; nefenjenl: 4; udovica: 1; Njive:
1; sada je l!alr,

TIM A R (Ibrahima Karamanca)

1. SELO LAPASTICA Kuće: 29; neženjeni: 15; baština: I; udovi-
ce: 3;
2. SELO GLA VNIK Kuče: 31; ne!enjenl: !S.

519
58
T IM A R (Džalfera sina CeribaAlnog i Hamze atna Solak Jusufa, zajednički ga
uživaju I odlaze u pohode)
I. SELO DONJI MIREVAC Kuće: 21; neženjen!: 12; udovica: !; vino-
grad: 1; zapušten čair: 1.
2. SELIŠTE LEPINA prazno - seju ga Izvana.

TIM A R (Jeničere Karađoze)

I. SELO LAPASTICA Kuće: 40; neženjenii: li; udovice: 7; vino-

gradi: I; zapušten čelr: 2.
2. SELO DONJA LAPAŠTICA Kuće: 12; neženjeni: 8; baštine: 2; udovi-
ca: 1.
TI MA R (Koslurca Ishaka i Timurlaša sina Jeleksiza, zajednički ga prite ...
žavaju i odlaze u pohode)
I. SELO MURGUL Kuće: 20j neženjeni: 8; udovice: 3; čair: 1.
2. SELO PERAN Kuće: 117; ne!enjenl: 2; baština: I; udo-
vice: 2; vinogradi: 1; zapušten čair: 1;
šljiva: 10; njive: 3; polovina vodenice za-
puštena.
3. SELO REC!CA Kuće: 12; neženjen!: 2.
4. SELO DONJA SILJEVICA Kuće: 5; neženjen!: I; baštine: I; udovi-
ca: 1.

TIM A R (Muhamedija sina Hadži !ljasa sa lahvila AK (Belog) Muse)

I. SELO BURINCE Kuće: 20; neženjen!: 4.
2. SELO SEKIRACA Kuće: 3.

Fotokopije ovog deftera poseduje Istorijski institut u Beogradu.

lspisivač: dr Dušanka Bojanić - Lukač.
Od ukupno 34 naselja, koja su ovom studijom obuhvaćena na
terenu u Malom Kosovu, ovde se pominju sledeća: Podujevo, Obrav-
ca (Obramce), a to je verovatno današnja Obrandža, Srednja Dubni-
ca, Penduja, Selište, Penduja, Gornji Bradaš, Donji Bradaš, Lužani,
Sajkovce, Lapaštica, Glavnik, Donji Mirovac, Selište, Lepina, Selo
Lapaštica, Donja Lapaštica, Peran, Burince i Sekirača. Pominje se
ukupno 18 sela, među kojima ima i po dva-tri sa istim imenom. Ug-
lavnom, sva pomenuta sela i sada postoje.
Iz ovoga se jasno vidi da je Malo Kosovo krajem XV veka bilo
gusto naseljeno.
!storija turske države se u mnogome uplela u !storiju drugih
naroda. Za oko dva i po veka Turska je postala jedna od najjačih
svetskih država. U njenim granicama je bilo oko 8.000.000 km' po-
vršine, rasprostrte na tri kontinenta.•• Na toj teritoriji je živelo vrlo
različito stanovništvo i to u: rasnom, etničkom, nacionalnom, kultur-
nom i religioznom pogledu. Turska je osvajala zemlju za zemljom.
Bitka na Kosovu, koja se po Srbe završila porazno, samo je jedna od
uzgrednih epizoda u osvajačkoj invaziji Osmanlija. Turci su u po-
četku invazije bili relativno tolerantni prema porobljenim narodima.
Dok verska trpeljivost kod zapadnih osvajača nije bila ni poznata, za
" !storija naroda Jugoslavije, Knjiga druga, Beograd 1960, str. 447.

52()
 59
Turke je ona bila u početku karakteristična. To najbolje potvrđuje
obnavljanje Pećke patrijaršije, kada su se svi Srbi od Soluna do Bu-
dima našli u jednoj verskoj zajednici. 87 Teško se može pretpostaviti
da je u to vreme dolazilo do nekih masovnijih iseljavanja iz Malog
Kosova i njemu susednih plodnih kotlina. Tada su uslovi za život, po
svoj prilici, i tu bili slični kao i na severu. Pitanje je dokle bi to tra-
jalo da u turskoj administraciji nije došlo do nereda. U takvoj situ-
aciji se ojačala lokalna vlast, povećavaju se nameti na porobljeni na-
rod, nezadovoljstvo raste na jednoj, a pritisak na drugoj strani. To
dovodi i do pojave ustanaka. Javni red i mir je bio ugrožen, a •zemlja
je stenjala pod teretom samovolje i nasilja, narod je morila kuga,
glad i svakojaka beda; u državnom aparatu harale su korupcije i zlo-
upotrebe svih vrsta«. 88
Mnogi delovi Srbije su bili retko naseljeni. Putopisci ističu da
su najređe bili naseljeni oni delovi gde je vojska često prolazila, ili
se duže zadržavala, gde nije bilo većih gradova u okolini i gde su
harale razne bolesti. Ako iz aspekta pomenutih činjenica posmatramo
Malo Kosovo, možemo pretpostaviti da je stanovništvo ove male ko-
tline imalo dosta razloga da se proređuje.
Dok je Turska osvajala zemlje na severu nije bilo nade za os-
lobođenje porobljenih naroda. Posle opsade Beča (1683) Turci se po-
vlače na jug i njihovi ratni poduhvati ne završavaju se samo pobe-
dama. Posle toliko vremena Turci se krajem XVII veka povlače is-
pred Austrijanaca. Narod se dizao protiv Turaka, a nada za oslobo-
đenje od vekovnog neprijatelja je postajala sve jača. Srbi, Albanci-
-katolici su u svemu tome učestvovali, pogotovu kad se borba izme-
đu Turaka i Austrijanaca prenela na njihov teren. Turci su se pov-
lačili i sa Balkanskog poluostrva, a za njima su išli Austrijanci. Od
Niša se carska austrijska vojska uputila prema Sofiji. Oni su odstu-
pali i prema Prokuplju. Dalje preko Kuršumlije i Malog Kosova, Au-
strijanci su sledili Turke do Prizrena.
Posle velikih pobeda nad Turcima carska austrijska vojska po-
če doživljavati neuspehe.
Iako su se Austrijanci našli ispred Skoplja, situacija se brzo
menjala na njihovu štetu. Već decembra 1689. godine su Tatari sa
Krima uspeli da prodru do Prištine i tamo popalili mnoga sela. Ta
atmosfera u vojničkim redovima izazvala je veliku paniku i uznemi-
renost kod stanovništva, koje je učestvovalo na strani Austrijanaca.
Panika je pojačavana vestima koje su stizale s juga da Tatari u služ-
bi Turaka idu kao kaznena ekspedicija.•• Austrijanci su i došli i vra-
tili se kroz Malo Kosovo. Postavlja se pitanje ko je posle austriJske
vojske smeo sačekati najezdu Tatara i Turaka' Pretpostavljamo da
se u to vreme u izuzetno teškom položaju nalazilo stanovništvo ti
-·----
D. J. Popović, VEN.ika seoba Srba 1690, str. 5-13.
117
18 Istorija naroda Jugoslavije, II, str. 456.
110M. Kostić, Prilozi istoriji srpsko-albanskoa ustanka 1689-1960. godine.
Arhiv za arbanašku starinu, jezik i etnologiju, Knjiga II, sv. I, Beograd, 1924,
str. 17.

521
60
Malom Kosovu, jer su Turci goneći Austrijance tuđa morali proći.
Podsetimo li se na činjenicu da su sela u Malom Kosovu relativno
blizu glavne komunikacije, jer je i sama kotlina mala, možda je Malo
Kosovo posle ovih događaja ostalo pusto.
S pojavom Turaka Malo Kosovo se našio na strategijskoj komu-
nikaciji. Od kosovske bitke do kraja XVII veka kroz tu malu kotlinu
je četiri puta prolazila vojska u velikom broju. Tuđa je knez Lazar
odveo vojsku na Kosovo, tuđa su se svakako preživeli vraćali. Istim
putem su Austrijanci došli na Kosovo, a tuđa su se vratili bežeći is-
pred Turaka. Naročito je poslednja vojna najezda morala ostaviti
velike posledice. Sta se sve u vreme ovih burnih događaja u Malom
Kosovu odigravalo, mi za sada možemo samo da pretpostavljamo.
Prilično je prihvatljiva pretpostavka da su se moguće neki stanovni-
ci Malog Kosova povukli u Gornji Lab, odnosno u sela u tom kraju,
da se sklone od turske najezde, sa željom da se posle svega vrate. Ako
se podsetimo na to da je glavna masa srpskog naroda odstupala pre-
ko Mitrovice, odnosno pravo na sever od Kosova, a ne kroz Malo Ko-
sovo, onda ova pretpostavka izgleda prihvatljivija. Stanovništvo iz
Malog Kosova je trebalo, znači, prvo da stigne do Kosova, pa tek on-
da da krene na sever, što znači da je u januaru mesecu trebalo samo
donde da pređe oko 30 kilometara, a toliko isto mu je trebalo da sti-
gne do sela u podgorini Kopaonika, van ovih komunikacija, kuda
Turke put nije vodio. Iako je odstupalo na sever, stanovništvo Malog
Kosova nije moglo masovno da se priključi glavnoj kosovskoj i me-
tohijskoj migracionoj struji. Ljudi iz Malog Kosova su morali preći
kroz Vranidolsko suženje pored Laba, ako su hteli da dođu do Koso-
va. Pitamo se, kako bi narod smeo da se uputi u susret turskim !ru-
pama koje su gonile Austrijance? Stanovništvo bi moralo da ide u
susret Turcima i da se mimoiđu u Vranidolskom suženju. Ako je sta-
novništvo iz Malog Kosova odstupalo prema severu, ono je po naše1n
mišljenju pre išlo prema Toplici, nego prema Kosovu, a najveroval-
nije se izvestan broj sklonio u Gornjem Labu. Pouzdano je za sada
jedno - srpsko stanovništvo nije tada za stalno napustilo ovaj kraj.
Iako je vojska defilovala ovuda skoro godinu dana, neko se ipak vra-
tio posle svega. Da je to tačno potvrđuje već navedena činjenica da
su se imena sela iz XV veka očuvala do danas, a ta su imena svaka-
ko još slarija. 70 Malo Kosovo, dakle, nije ostalo sasvim pusto ni po-
sle ovih burnih događaja, iako su se najodsudniji momenti odigrali
u vrlo kratkom roku. 71
Mleđu svim metanastazičkim strujama, koje je Cvijić izdvojio,
kosovsko-metohijska se smatra jednom od najstarijih. Ova struja je
koristila uglavnom poprečne puteve između ibarske i južnomoravske
doline. Jedan od tih puteva je vodio kroz Malo Kosovo, račvajući se
u dva kraka: prepolački i merdarski. »U ranijim vremenima, prene-
go što su se Arbanasi u masi naselili u dolinu Laba, naročito pre
10 K. Jireček, !storija Srba, I knjiga, Beograd, 1922, str. 73.
7t M. Koslić, AThiv za arbansku starinu, jezik i etnologiju, knjiga I, sv.
1-2, Beograd, 1923, str. 18.

522
 61
1878. god., kroz Lab se kretala glavna grana kosovsko-metohijskc
struje, zatim kroz Gornju Toplicu«.' 2 Dok je kroz Malo Kosovo za
vreme srednjovekovne srpske države tuda prolazio jedan ne tako va-
žan trgovački put, za vreme turske vladavine ovaj pravac debija stra-
tegijski i migracioni značaj. Tim putem je naročito išlo srpsko sta-
novništvo sa Kosova i iz Metohije prema severu i severoistoku.'' Ako
se usvoji da su se prve migracione struje pojavile iz ovih krajeva po-
sle prodora Turaka, onda se Malo Kosovo može smatrati jednim od
punktova na poprečnim putevima kojima je •strujalo« srpsko stano-
vništvo prema severu nekoliko vekova. Ova mala ali privlačna kot-
lina bila je svakako jedna od etapnih stanica na Uom migracionorr1
pravcu. Njime je išlo stanovništvo iz okoline Prizrena, Prištine, Ka-
čanika, llroševca i drugih gradova. Možda se ovom pojavom najubed-
ljivije može objasniti činjenica da se u Malom Kosovu i Gornjem
Labu srpsko stanovništvo održalo sve do kraja XIX veka, iako su tu-
đa prošle mnoge vojne invazije. Poznato je da su Srbi sa Kosova i
Metohije naseljavali dolinu Toplice i kopaoničku Zupu. 74 Oni su sva-
kako tamo došli kroz Malo Kosovo. Međutim, ovim putem su prošle
neke migracije koje su dolazile i sa zapada, pa nije čudo da se neko i
u ovoj maloj kotlini zadržao, kao što se to dešavalo i u Kosovu. Jedni
su odlazili, a drugi na njihovo mesto dolazili, zadržavali se ili produ-
žavali put ka severoistoku.
Sukobi između Turaka i Austrijanaca nisu takoreći ni presta-
jali. Samim tim je stalno bila negovana i ideja Austrijanaca da u
svakom pogodnom momentu iskoriste dobru volju porobljenog hri-
šćanskog stanovništva u borbi protiv Turaka.
Početkom XVIII veka Austrija i Rusija imale su pretenzija da
od Turaka oduzmu Balkan, koliko zbog samog Balkanskog poluostr-
va toliko zbog njegovog geografskog položaja (zbog puteva koji su
vodili prema jugozapadnoj Aziji i Sredozemnom moru). Veliki ape-
titi pomenutih evropskih sila dovodili su do izvesnih međusobnih ne-
suglasica, a i do povremenih saveza protiv Turaka. Tako je Austrija
sklopila dogovor sa Rusijom 1726. godine, po kome je istu imala da
pomogne u ratu protiv Turske. Međutim, godine 1737. ona je i sama
zaratila sa Turcima, u nadi da će ovog puta zauzeti veći deo Balkana
i sama njime raspolagati. Sve je opet išlo po starom. Angažovani su
srpski verski poglavari da podižu narod protiv Turske.« Ovi narodni
predstavnici su se obavezali da udare na Turke čim se pojave careve
vojske i da ih u svemu pomognu, a savetovali su da austrijska vojska
prodre dolinom Morave i Laba u pravcu Kosova.u 7•
Kako se i ovaj austrijski vojni pohod na Turke završio neuspe-
hom, i ovaj istorijski događaj popraćen je pojačanom migracijom Sr-
ba sa Kosova prema severu.
'' J. Cvijlć,
Ba!kansko poluostrvo, str. 188.
13 J. Cvljlč, Osnove za aeografiju t. aeologilju, str. 1200-1201.

'' J. Cvljič, Balkanska poluostrvo, str. 168.

15 Istorlja naToda Juaoslavtje, II, str. 780.

523
62
Pored toga što su sukobi između Austrije i Turske sa kraja
XVII i iz početka XVIII veka završeni na austrijsku štetu, i sami
Turci SLI iz tih ratova izašli znatno oslabljeni. Snaga turske centralne
vlasti je poljuljana, a zemlja je u potpunosti ekonomski i vojnički
oslabila.
Na Kosovu je ova situacija došla posebno do izražaja. Vladali
su samozvani osvajači, a centralnu vlast su samo nominalno prizna-
vali.76 To je jako uticalo na smanjenje i onako slabe bezbednosti ko-
ja je za sobom povlačila mnoge krupne posledice. Te su se posledice
najizrazitije manifestovale kroz intenzivno iseljavanje Srba iz ovog
kraja u severne delove Srbije. Postojale su dve mogućnosti da se lju-
di oslobode bede koju im je stvarao turski režim, a to je primiti is-
lam, ili bežati na sever. Veliki broj srpskog življa sa Kosova je otišao
ovim drugim putem i zato se slobodno može reći da su sve migracije
Srba sa Kosova i iz okoline, do polovine XVIII veka, uslovljene dru-
štveno-istorijskim zbivanjima i turskim režimom.
Kako je Malo Kosovo u pogledu broja stanovnika izgledalo po-
sle ovih burnih događaja, nama za sada nije poznato. Smatramo da
je u ovom kraju oko 1690. bilo još dosta srpskog stanovništva. Posle
ovih događaja su migracije svakako pojačane. Drugi prodor austrij-
ske vojske kroz Malo Kosovo, oko 1737. godine, bez sumnje je iza-
zvao pomeranje stanovo.išlva i pojačane migracije. Bilo je i dotle do-
sta razloga za migriranje stanovništva iz ravni ove male kotline, 77 ali
su najverovatnije pomenuti ratovi uslovili najintenzivnije migracije
srpskog stanovništva od pojave Turaka do druge polovine XVIII
veka.
Kako se srpsko stanovništvo u velikom broju dugo iseljavalo sa
Kosova i njemu susednih krajeva, postavlja se pitanje gde se sve to
stanovništvo odseljavalo? Na ovo pitanje je još uvek vrlo teško od-
govoriti tačno, ali se nešto i o tome zna. Cvijić smatra da je najviše
iseljenika sa Kosova bilo između Suvog Rudišta i Vranja, što znači
da najviše iseljenika sa Kosova ima u slivu Morave i u Istočnoj Sr-
biji, dok je ovog stanovništva manje u zapadnim delovima Srbije.
Smatra se da je Rudnik zapadna granica do koje je dopiralo stanov-
ništvo iz kosovske migracione struje. »Ima ih u kruševačkom okru-
gu, naročito u Zupi, u slivu Toplice, a po najnovijim ispitivanjima
R. Nikolića i oko Grdeličke klisure na Južnoj Moravi. Poznata su ve-
lika naselja Kosovaca na Timoku, naročito oko Zaječara i između
Zaječara i Negotina. Ima ih po svoj moravskoj dolini u dolinama bo-
čnih moravskih pritoka, osobito u Resavi i u Ravanici, oko Paraćina,
u Levču i Temniću.« 78 Svakako je među ovim stanovnicima za koje
se smatra da vode poreklo sa Kosova bilo i onih koji su se iz Malog
Kosova iselili, jer je glavna masa te migracije, takoreći, vekovima
prolazila kroz ovu malu kotlinu. Najverovatnije da su mnogi iz Ko-
sova baš tim putem prošli, jer je poznato da u Istočnoj Srbiji ima
7• A. Uroševič, Kosovo, str. 79.
'' J. Cvljić ,Balkanska poluostrvo, str. IDU 187.
'' J. Cvljlć, Osnove za geografiju t geologiju, str, 1201.

524
 63
Kosovaca.' 9 Cvijić je, proučavajući poreklo srpskog stanovništva na
Kosovu, konstatovao da tu ima Srba koji su se doselili iz doline La-
ba.80 Do sličnih zaključaka je došao i Urošević, samo on navodi kao
primer preseljavanja Cerkeza a ne Srba, i to u drugoj polovini XIX
veka.• 1 Ovi primeri ukazuju na pojavu da je pored glavnih migraci-
onih strujanja, koji su imali dugo sasvim utabane puteve i pravce, bi-
lo onih manjih, odnosno lokalnih premeštanja.
Ako rezimiramo, zaključićemo sledeće. Malo Kosovo je bilo na-
seljeno vrlo rano. Sloveni 82 su ga naselili sigurno kada i Kosovo, jer
je to bila privlačna prirodna celina. Svakako da ovu kotlinu stanov-
ništvo nije napuštalo, budući da se već u XIII i XIV veku pominju
vladari koji tamo podižu dvorce. Kosovska bitka, po svoj prilici, nije
odmah bitno uticala na raseljavanje stanovništva iz Malog Kosova, s
obznrom da već u XV veku u ovoj kotlini postoji dosta velikih sela,
od kojih se većina i danas pominje. Kako od tada pa do druge polo-
vine XVII veka nije bilo nekih značajnijih istorijskih događaja ve-
zanih za ovaj kraj, to je migracije stanovništva iz Malog Kosova naj-
verovatnije izazvao turski zulum', koji na koncu nije bio samo u tom
kraju, pa se ne bi moglo očekivati da su iseljavanja u tom periodu
bila posebno intenzivna. Znači da su najmasovniji poremećaj na tom
planu izazivali istorijski događaji sa kraja XVII i početka XVIII ve-
ka. Tada je, svakako, došlo do intenzivnog iseljavanja srpskog življa
iz ovog kraja.
Posle ovih događaja je bezbednost srpskog stanovništva na te-
ritoriji pod turskom upravom bila sasvim slaba. Centralna vlast se
sve manje osećala, a nameti samozvanih upravlača su svakog dana
postajali sve veći. Situacija je bila takva da se jedva podnosila, pa
su mnogi iz tih razloga napuštali svoj zavičaj, odnosno Kosovo, a ve-
rovatno i Malo Kosovo, jer je u ovom kraju stanje bilo posebno te-
ško. Napuštene ravnice počeo je u masi sa zapada naseljavati novi
etnički elemenat. Ti novi stanovnici bili su Albanci, koji su silazeći
sa svojih brda, potiskivali inače pokrenut i uznemiren srpski živalj iz
ravnice. Dok su se Srbi iz Kosova, odnosno Malog Kosova, selili na
sever, na njihovo mesto su se naseljavali Albanci. Tako je došlo do
korenite promene u etničkom sastavu stanovništva ovih plodnih ko-
tlina.
Svakako je bilo Albanaca koji su živeli u vreme srpske sred-
njovekovne države u oblasti Kosova. (Dr Adem Handžić, Nekolika
vijesti o ATbanasima na Kosovu i Metohiji sTedinam XV vijeka. Sim-
pozijum o Skenderbegu, Priština, 1969. str. 201-209) Bilo ih je koji
su ranije sišli sa brda u ravnice, a takođe je bilo i Srba koji su sve
nedaće turske vladavine izdržali i ostali na svojoj zemlji. Da je to

U okollnl Zaječara smo imali prilike da vidimo sela čije stanovništvo,

11

po nošnji i drugim detaljima, mnogo podseča na srpsko-starosedelačko stanov-

ništvo u Kosovu.
90 J. Cvijić, Osnove za aeocrraff.;u i geologiju, slr. 1206-1212.
11 1 A. Uroševič,Kosovo, str. 57 i 161-162.
81 B. Drobnjakovič, Etnologija. naToda Juaosla.vtje, Beograd, 1960, str.
98 103.

525
64
tačno u Kosovu pokazuje •oaza« srpskih starosedelačkih sela, a u
Malom Kosovu to ilustruju imena sela koja su Albanci prilikom na-
seljavanja usvojili od zatečenih Srba, a ti su se Srbi kasnije ili od-
selili ili su primili islam, pa se pretopili u novoprido.§lo stanovništvo
koje danas čine Albanci u tom kraju. Sigurno je bilo i jednih i dru··
gih pojava, bilo je i onih koji su se selili i onih koji su ostali.
Sa onim Srbima koji su se iz Malog Kosova poslednji odselili,
a to pada na drugu polovinu XIX veka, završila se jedna velika mi-
gracija srpskog stanovništva koja je iz ovih krajeva započela u jeku
turske vladavine, a završila se neposredno pred tursku propast.
Iz M!alog Kosova je u XVII veku bilo intenzivno iseljavanje
srpskog stanovništva i taj proces se nastavio i u prvoj polovini XVIII
veka. Međutim, na to iseljavanje se nastavlja masovnije doseljava-
nje, koje je naročito došlo do izražaja u drugoj polovini pomenutog
veka.
Po svoj prilici u Malom Kosovu su starosedeoci bili Srbi, a da-
našnje starije stanovništvo po vremenu doseljavanja u ovaj kraj či­
ne Albanci. I među njima ima onih koji su doseljeni ranije i kasnije,
pa se zbog toga dele na dve osnovne grupe: Albance - starije nase-
ljenike i muhadžire.
Preci Albanaca - starijih naseljenika su bez sumnje najstariji
naseljenici ove etničke grupe u Malom Kosovu. Oni su u ovaj kraj
doseljeni sa zapada. Muhadžiri su se doselili osamdesetih godina pro-
šlog veka i to iz sasvim suprotnog pravca, odnosno sa istoka. Među­
tim, postoji i treća grupa, koja je po broju manja od dve pomenute,
zato je i nismo svrstali u glavnu kategoriju. To su oni Albanci koji
su se naselili iz okoline Malog Kosova, ali po vremenu doseljavanja
u ovaj deo Kosova pripadaju Albancima - starijim naseljenicima.
Oni su se u Malo Kosovo doselili posle Albanaca - starijih naselje-
ni.ka, ali u većini slučajeva pre muhadžira. S obzirom da su na Ko-
sovo doseljeni pre muhadžira, mi smo ih uvrstili u Albance - sta-
rije naseljenike.
Na osnovu ovih činjenica, u Mlalom Kosovu možemo izdvojiti tri
migracione struje. Najstarija i najmasovnija albanska migraciona
struja u Malom Kosovu dolazila je sa albanskih brda i iz Metohije.
Druga po vremenu pojavljivanja, ali neuporediov slabija po broju u-
česnika, usmerena je bila sa brda u okolini prema Malom Kosovu.
Treća su muhadžiri. Tri pomenute imigracije dale su Malom
Kosovu albansko stanovništvo koje danas u ovoj kotlini po broju do-
minira nad svim ostalim narodnostima.
Doseljavanje Albanaca na teritoriju Kosova je trajalo dosta du-
go. Vreme njihovog naseljavanja u ovu Pokrajinu je pored ostalog
trajalo dugo i zbog toga što svi delovi Kosova nisu naseljavani isto-
vremeno. Ovim pitanjima je i do sada posvećivano dosta pažnje, ali
će se o poreklu i vremenu naseljavanja Albanaca na Kosovo moći
najpouzdanije govoriti kada se prouče i objave turski defteri, čije fo-
tokopije naša zemlja poseduje i kad se temeljno i objektivna prouči
poreklo albanskog stanovništva u celoj pokrajini.

526
 65
Poznato je da u Malom Kosovu živi poglavito albansko stanov-
ništvo. Posmatrajući današnji nacionalni sastav stanovništva ove ma-
le kotline, vidi se da prema popisu od 1961. godine u tom kraju ima
75,5°/o Albanaca, 19°/o Srba, 5,00/o Crnogoraca i 0,5°/o ostalih.
Današnje albansko stanovništvo se u ovaj kraj doselilo pre Sr-
ba i Crnogoraca koji sada žive u Malom Kosovu. Međutim, Mlalo Ko-
sovo se može ubrajati u one delove Kosova, koji su kasnije intenziv-
nije naseljeni albanskim stanovništvom.••
Malim Kosovom su strujale velike migracije, a uz to se nalazi-
lo i na strategijskom putu, pa je prirodno da se ono ne može ubrajati
u one krajeve koje su Albanci samo naselili. Svakako su susedni, ret-
ko naseljeni, od glavnih komunikacija udaljeni i brdovitiji krajevi
više privlačili novopridošlo albansko stanovništvo.
Dovoljno je obratiti pažnju na kartu o rasporedu sela, koje či­
ne Albanci - stariji naseljenici i muhadžiri u Malom Kosovu, pa se
ta pojava i tamo da uočiti. Najveća sela u Malom Kosovu su ona u
kojima preovlađuju potomci Albanaca - starijih naseljenika. Ta su
sela pretežno udaljena od glavnog kotlinskog puta, a uz to su najče­
šće uvučena u doline manjih reka i potoka. To nam svedoči da su
preci današnjih Albanaca najpovoljnije uslove za život nalazili na
onim mestima gde su se ravnice spajale sa brdovitim zaleđem, i gde
su teško prodirali uticaji sa glavnih komunikacija (Bradaš, Gornja
Lapaštica, Bajčina, Sajkovac i dr.). Sa karte se vidi da Albanaca -
starijih naseljenika u Malom Kosovu ima skoro u svim selima, ali su
pomenuta najveća i najudaljenija od kotlinske ravni. Izuzetak čini
Glavnik, ali ovo selo ima izuzetno povoljan geografsk ipoložaj, pa ni-
je neobično što je među prvima naseljeno.
Albanci su se u Malo Kosovo doseljavali dugo. Reklo bi se da
je to naseljavanje bilo prilično stihijske, ali se i pored toga izdvajaju
već pomenute dve važnije migracije.
Smatramo da u vreme naseljavanja prvih Albanaca u Malo Ko-
sovo, srpskog stanovništva nije moglo biti mnogo. Srpski je živalj
verovatno i u ovom kraju bio proređen, kao i u susednim ravnicama.
Najverovatnije da su se bolje održala zabačenija sela, nego ona u sa-
moj ravni, pored glavnog puta. Očuvane legende o naseljavanju pr-
vih Albanaca u Malo Kosovo govore da je u ovom kraju tada bilo
mnogo šuma i da je bila visoka. Mestimično je u toj šumi bila po ko-
ja kuća, pričaju stari. Ta je šuma bila toliko visoka da se na izvesnim
mestima ni dim od nje nije mogao videti, a ne kuće i dimnjaci.
Albanci su se po svoj prilici naseljavali pojedinačno. Nigde na
terenu nismo dobili takvo obaveštenje na osnovu kog bismo mogli
zaključiti da je u naseljavanju Malog Kosova bilo nekog sistema i
organizacije. Obično se doseljavala po jedna ili više porodica, odnos-
no domaćinstava. To su najčešće bila velika domaćinstva (otac sa vi-
še dece) koja su se kasnije delila. Zato se kaže da je neko selo posta-
le od jedne ili dve kuće. Prvi Albanac u Kiseloj Banji bio je neki Bu-
11 R. Nlkolić, Strenje Arnauta u srpske zemlje, Beograd, 1938, str. 9.

527
66
njak Suljo sa šest sinova. Od tada do 1967. je od tog jednog doma-
ćinstva u ovom selu izdvojeno 35 kuća. Prema obaveštenju Bunjaku
Fazlije, doseljavanje tog prvog domaćinstva bilo je otprilike oko
1780. godine. On je rekao da su stanovnici Kisele Banje doseljeni me-
đu prvima u Malo Kosovo. Kako se koje domaćinstvo doseljavalo ta-
ko je odlazilo u druga sele, pa su se Albanci tako razbili po celoj ko-
tlini. Posle tih prvih naseljenika, doseljavanje Albanaca je prilično
učestalo pa su se tako formirala nova albanska sela. Oni Albanci koji
su se među prvima naselili u Malo Kosovo dolazili su direktno iz Ma-
lesije. Kako se pod Malesijom podrazumeva veliki deo severne Alba-
nije, mi smo u posebnom delu ovog rada svaki detalj dali na osnovu
)roga se mogla steći bliža predstava - ko je iz kog dela Malesije do-
seljen.
U Malom Kosovu ima još sela koja su postala na sličan način
kao Kisela Banja. Tako je, na primer, u susednom Belom Polju, u
pojedinim mahalama, u početku bilo po dve-tri kuće, a 1967. ih je
bilo i do 25. Mahala Kodralija u Bradašu je u početku imala jednu
kuću, a sada ima 26. I u to selo su se doselila dva brata. Jedan je sa
svojom porodicom otišao u selo Revuće (Gornji Lab), a drugi se na-
selio u Bradaš. Sličnih primera ima i U· Glavniku. I neki stanovnici
Glavnika smatraju da su se njihovi preci u Glavnik doselili među pr-
vima, a u to vreme je u okolnim selima još uvek bilo vrlo malo Al-
banaca. Tada je, kako.oni pričaju, u ravni kotline bilo još dosta slo-
bodne zemlje pod utrinom. I u Glavniku je po pojedinim mahelama
bilo po dve-tri kuće, a sada ih ima i do 30. Gornja i Donja Lapaštica
imaju sličnu istoriju postanka. Ta dva sela su postala od samo šest
kuća. To su bile kuće šestoro braće. Oni su pre doseljavanja u Lapa-
šticu neko vreme živeli u Grdovcu, zatim su prešli u Perane, a iz
Perana su se doselili u Lapašticu. Kažu da su se u Lapašticu prese-
lili zato što nisu hteli da rade na begovssoj zemlji. Pouzdano se zna
da su se iz okoline Skadra naselili za vreme vladavine Džinića, koji
su ovim krajem upravljali od druge polovine XVIII veka. Saznali
smo da je ovim prvim albanskim naseljenicima u Lapaštici preselja-
vanje na istok bilo uslovljeno primanjem islama. Dva su brata još
pre polaska bili muslimani, a četiri katolici. Tek posle primanja isla-
ma, mogli su krenuti na istok. Isto smo obaveštenje dobili u Svetiju.
Ni njihovi preci nisu mogli napustiti svoju dotadašnju domovinu, dok
nisu usvojili islam.
Sajkovac, prema obaveštenjima njegovih stanovnika, pripada
starijim selima u Malom Kosovu. Prvi Albanci su se u ovo selo do-
selili za vreme vladavine Malić-paše Džinića (oko 1809. godine), što
znači da su se prvi Albanci u ovom delu Malog l<:osova pojavili po-
četkom XIX veka. Ako uzmemo kao tačno da je Sajkovac jedno od
starijih naselja u ovoj kotlini, onda dolazimo do zaključka, da su se
prvi Albanci u Malom Kosovu pojavili krajem XVIII veka, jer Bu-
njoku iz Kisele Banje navode da su doseljeni među prvima, oko 1780.
Moglo bi se prema tome pretpostaviti da su se Albanci naselili kra-
jem XVIII i početkom XIX veka, kada su svoje prve stanovnike iz

528
 67
Albanije dobila sela: Belo Polje, Bradaš, Burince, Velika Reka, Gla-
vnik, Godišnjak, Gornja Lapaćtica, Grdovac, Donja Dubnica, Donja
Lapaštica, Donji Sibovac, Kisela Banja, Konjuševac, Ladovac, Letan-
ce, Lužane, Mirovac, Obrandža, Perane, Svetije, Surkiš, Šajkovac i
štedim, a svakako i Podujevo, jer i u njemu ima Albanaca starijih
naseljenika. Oni su se naselili tada oko Podujeva, a sada njemu pri-
padaju, jer se to naselje vrlo brzo razvija.
U navedenim selima preci Albanaca starijih naseljenika su
doseljavani iz dva različita kraja. Jedni su doseljeni direktno iz Al-
banije, ili kako to oni najčešće kažu Iz »Maljsije«. Otuda su doseljeni
Albanci u sledećim selima: Belom Polju, Bradašu, Godišnjaku, Gor-
njoj Lapaštici, Donjoj Dubnici, Donjoj Lapaštici, Kiseloj Banji, Ob-
randži, Surkišu i Šajkovcu. Kao što se vidi, u Malom Kosovu pribli-
žno samo u desetak sela ima onih Albanaca - starijih naseljenika,
čiji su preci doseljeni direktno iz Albanije. Mada to uvek još ne znači
da svi Albanci u pomenutim selima vode poreklo baš od tih prvih
doseljenika.
U drugu grupu bi se mogla uvrstiti ona sela čiji stanovnici vo-
de poreklo od onih Albanaca koji su pre doseljavanja u Malo Kosovo
živeli izvesno vreme na teritoriji naše zemlje, odnosno na Kosovu.
Od takvih doseljenika su Albancima bila naseljena sledeća sela: Ve-
lika Reka, Donja Dubnica, Donji Sibovac, Konjuševac, Letance, Lu-
žane, Penduha, Perane, Radujevac, Svetije i Stedim. U ovoj grupi
ima sela koja su u prvoj grupi pomenuta, ali to je zbog toga, što u
tim selima ima i jednih i drugih stanovnika. Dok su u prvopomenu-
tih desetak sela preovladavali naseljenici koji su došli pravo iz se-
verne Albanije, dotle u drugoj grupi sela imamo onih koji su se iz
Albanije prvo naseljavali po drugim mestitna, a u Malo Kosovo došli
iz: Rugove, okoline Peći, Đakovice, Drenice, Istoka, Srbice i Šalje.
Vreme doseljavanja tih Albanaca nije moglo tačno da se utvrdi, ali
je sigurno da ih je više došlo posle onih prvih Albanaca, koji su se
doselili pre muhadžira. Mogla je to biti jedna dugotrajna imigracija
koja nije išla iz mesta, već je na svom putu izvesno vreme provodila
i u mestima koja su joj poslužila kao etapne stanice, na dugom putu
od Albanije do Malog Kosova.
Jedna od takvih etapnih stanica u kojoj su živeli preci nekih
današnjih stanovnika Malog Kosova je šalja. Urošević je na osnovu
ispitivanja došao do zaključka da je Vučitrnska Salja naseljena po-
četkom XVIII veka.84 Naseljenika iz šalje ima u Velikoj Reci, Do-
njoj Dubnici, Letancu, Lužanu, Godišnjaku, Konjuševcu, Penduhi i
Peranu. Ima još nekih sela u kojima ih ima, ali u manjem broju. Po-
red ovih ima još sela u kojima ima stanovnika iz Šalje, ali oni nisu
pravo iz tog kraja doseljeni u Malo Kosovo, već su izvesno vreme ži-
veli po nekim susednim selima. Najpogodnije etapne stanice između
šalje i Malog Kosova su bile doline reka. Zato su neki iz šalje prvo
sišli u dolinu Kačandolske reke i Gornjeg Laba, pa tek posle izves-
8' A. Uro§evlć, Vučitrn, Glasn.Jk skopskog naučnog d.ruštva, knjiga, XIX.
Skoplje, 1938, str. 219,

529
68
nog vremena oni dalje silaze u Malo Kosovo. Ti su se uglavnom na-
seljavali u: Bajčini, Lugu, Letancu, Peranu i Surkišu. U ovom sluča­
ju je Malo Kosovo treće mesto u koje su se naseljavali neki Albanci
od momenta kad su napustili severnu Albaniju, dok se nisu konačno
naselili u plodniju ravnicu.
O vremenu doseljavanja ovih stanovnika iz Salje sasvim tačnih
podataka nema, zato što to preseljavanje nije bilo vezano za jedan
kratak period, već se skoro neprestano odvijalo. Oni su se, kako ka-
žu, preseljavali pojedinačno, onako kako se kome ukazala potreba i
prilika. Normalno je bilo da su iz brdovite Salje želeli da siđu u rav-
nicu, ali samo onda kad je to bilo pogodno. I pored tog povremenog
iseljavanja iz Salje, postoji, po svoj prilici, jedan period u kome je
ovo preseljavanje bilo nešto intenzivnije. Najčešće smo na terenu
mogli čuti da su •Šanjoni• doseljeni pre 80 do 100 godina. Razlozi za
raseljavanje iz Salje su bez sumnje bili vrlo različiti, ali smo skloni
na verujemo u ono što smo i na terenu čuli: da je tamo bilo teško ži-
veti, jer se •narod namnožio•, a zemlje je bilo nedovoljno. Možda je
i primicanje srpske granice Šalji, osamdesetih godina prošlog veka,
moglo uticati na raseljavanje stanovništva iz tog kraja, što se done-
kle i podudara sa periodom u kome su se oni verovatno, najintenziv-
nije otuda raseljavali. Tako bi se ovo raseljavanje stanovništva iz
Šalje u Malo Kosovo moglo smatrati jednom migracijom brdskog sta-
novništva u ravnicu, bez .sumnje izazvana ekonomskim uslovima, a
pojačano istorijskim zbivanjima koja su imala svog uticaja u odre-
đenom momentu, kako u Salji tako i u Malom Kosovu.
Ovo preseljavanje stanovništva iz Šalje bi se moglo smatrati i
lokalnom seobom. Kako su lokalne seobe pojava koja karakteriše sva-
ku naseljenu geografsku sredinu i svaki period u svim društveno-e-
konomskim odnosima, pomenućemo samo najkarakterističnije prime-
re lokalnog preseljavanja stanovništva u određenom periodu.
Kao što su se u Malo Kosovo doseljavali stanovnici iz Salje,
Kačandolske reke i iz Gornjeg Laba, isto su tako dolazili i iz brdovi-
tih sela južno i jugoistočno od ove male kotline. Tako je bilo prese-
ljavanje neposredno posle dolaska prvih Albanaca iz: Orlana, Kači­
kola, Kolića, Šarbana, Balabana, Brajine i drugih sela u Malo Koso-
vo, a ta preseljavanja ni danas nisu prestala. Stanovnici Malog Koso-
va se sele iz kotline tražeći bolje životne uslove, a na njihovo mesto
dolaze ljudi iz okolnih brdovitih sela.
Kada rezimiramo iznete činjenice, vidimo da su se preci (Al-
banci) današnjih Albanaca - starijih naseljenika doselili u Malo Ko-
sovo najverovatnije sredinom druge polovine XVIII veka. Jedni su
doseljeni pravo iz Albanije, a drugi su došli iz ostalih delova Koso-
va. S doseljavanjem prvih stanovnika iz Albanije počinje migraciona
struja koja naseljava Malo Kosovo, dovodeći mu stanovništvo, kako
iz Albanije tako i iz susednih brdskih sela.
Ova migraciona struja, koja je Malom Kosovu donela novi et-
nički elemenat, nije u stvari nikakva nova migraciona struja, već je
to nastavak velikih i poznatih migracionih struja: malisorske i du-

530
 69
M6AHUM CTAPMJM HACE/oEHMUM M YAUEPM no CEAMMA y
MAAOM K

110\lAPE

r:tJ. OfN.HUA
BEA.PEKA

C"IF&itW

•nlow

.„,
----=JEBA!!

I AAUHL\M

lllYAUEPM

23415km

Skica 6.

53 I
70
keđinske, 85koje su stvorili Albanci seleći se iz Albanije prema unu-
trašnjosti Balkanskog poluostrva.
Ta migraciona struja je dala Malom Kosovu prvo masovno mu-
slimansko stanovništvo koje je pretežno vodilo poreklo iz severne
Albanije, a naseljavalo se u ovaj kraj, najver-0vatnije, najintenzivnije
krajem XVIII i početkom XIX veka, s tim što se pojedinačno dose-
ljavanje nastavilo i dalje. Muslimanski živalj je u ovom kraju vero-
vatno omasovljen i zatečenim starosedelačkim srpskim stanovniš-
tvom, koje je primilo islam da bi ostalo na svojoj zemlji.
Tim procesima je bio obeležen XIX vek u privrednom i druš-
tvenom razvoju Malog Kosova, dok se osamdesetnh godina odigrava-
ju novi istorijski događaji koji otvaraju novu fazu u društvenom ra-
zvoju Malog Kosova. Povratne migracije sa istoka dovode Malom Ko-
sovu muslimansko stanovništvo - muhadžire, a sa njihovim dola-
skom počinju i novi problemi.

Doseljavanje muhedžira

Muhadžirske soebe nisu bile momentalne, već su pratile poste-

pen pad turske carevine i nisu se zaustavile dugo posle njene totalne
propasti.
Najmasovnija muhaP,žirska migracija prema Malom Kosovu je
ovom kraju dovela albansko stanovništvo iz sliva Toplice.
Toplica je u antropogeografskom pogledu, tokom XIX veka, i-
mala sličan razvoj kao i Malo Kosovo. I u njoj su od pojave Turaka
do njihovog povlačenja postojale dve izrazite migracione struje. Je-
dnu je sačinjavalo srpsko stanovništvo, koje je napuštalo sela u sli-
vu Toplice, zbog nepodnošljivih prilika za vreme turske vladavine,
a drugu su sačinjavali Albanci, koji su se doseljavali u napuštena se-
la. Osamdesetih godina prošlog veka su mnoga sela u slivu Toplice, a
naročito u slivu Kosanice, bila čisto muslimanska.
U to doba su se zbivali krupni istorijski događaji odsudni za ta-
dašnje stanje u Srbiji i za njenu budućnost. Zbog raščišćavanja nekih
nerešenih pitanja na Balkanu, došlo je do kongresa u Berlinu 1878.
godine. Ove velike tadašnje sile: Austro-Ugarska i Rusija, usmerava-
le su svoje interese prema Balkanu.
•Velike sile priznale su Srbiji na kongresu nezavisnost, skinu-
li sa nje svoj protektorat, postavljen pariskim mirom 1856, i daje joj
proširenje za četiri okruga: niški, pirotski, vranjski i toplički.« 86 Od-
lukom na berlinskom kongresu povučena je granica između Srbije na
severu i Turske na jugu, koja je išla razvođem između Toplice i Ja-
blanice, na jednoj, i Laba, na drugoj strani. Ova odluka na berlin-
skom kongresu je otvorila nove probleme za stanovništvo tih kraje-
ve. U stvari, problemi nisu tada započeli, oni su samo povremeno sti-
" J. Cvijić, Balkansko poluostroo, I, str. 178 177.
•• V. Cub"1lovlć, V. Corović, Srbija od 1858. do 1903. godine, Beograd,
str. 111,

532
 71
šavani i oživljavani, ali se ne može reći da dotle nisu postojali. Srp-
sko stanovništvo se iz Malog Kosova i nekih de!ova u slivu Toplice
dotle bilo skoro sasvim iselilo. Na njihovoj zemlji i u njihovim selima
su tada živeli Albanci. Iseljeni Srbi iz Toplice su se selili u središnje
delove Srbije, a oni iz Malog Kosova i Gornjeg Laba su se u izvesnom
broju zadržali i u samoj Toplici.
Poznato je da je u slivu Laba, i to naročito u Gornjem Labu,
bilo Srba u nekim selima sve do 1878. godine. Sredinom prošlog ve-
ka, a i nešto kasnije, bilo je Srba u sledećim selima: Belošu, Ugljaru,
Rečici, Slatini, Gornjoj Trnavici, Donjoj Trnavici, Brecu, Polatini,
Pakaštici i Bajčini. Po ovim selima nije bilo mll!Ogo kuća, ali je u
kućama bilo mnogo članova. »Ovako mali broj kuća po pojedinim
selima dolazi otuda što su se mnogo iseljavale u tadašnju kneževinu
Srbiju«. 87
Posle 1878. godine svi Srbi iz ovih sela su prešli u novooslobo-
đene krajeve, tako da krajem prošlog veka u Gornjem Labu nije bi-
lo ni jedne srpske kuće. To je bila završnica velike srpske migracije
iz sliva Laba prema središnjoj Srbiji, odnosno prema oslobođenoj
Toplici, za vreme turske vladavine.
Dok su se na jednoj strani Srbi iseljavali iz sliva Laba, dotle
su se istovremeno iz sliva Toplice iseljavali Albanci-muhadžiri.
Naseljavanje muhadžira iz sliva Toplice, je u isto vreme i po-
slednje masovno naseljavanje Albanaca u ovaj kraj. Na osnovu ma-
terijala prikupljenog na terenu vidi se da su se Albanci u Malo Ko-
sovo doselili iz 63 sela koja su se pretežno nalazila u slivu Kosanice,
Banjske Reke i u severnom delu Topličinog sliva, tj. između Toplice,
na jugu, i Jastrepca na severu. Iz spiska sela i cifara koje su date
izlazi da u Malom Kosovu sada po pojedinim selima ima i preko 30
kuća koje vode poreklo iz jednog sela u slivu Toplice. Najkarakte-
rističniji primer je selo Glavnik. U njemu postoji mahala Sekirača u
kojoj svi stanovnici, skoro, vode poreklo iz istoimenog sela u gornjoj
Kosanici. Ovakvih primera u Malom Kosovu nema mnogo. Više je
onih gde iz jednog sela u Toplici sada ima Albanaca u nekoliko sela
u Malom Kosovu. Pored Glavnika ima još nekoliko sela u kojima ve-
ći broj kuća vodi poreklo iz istog sela. Tako, na prnmer, u Belom Po-
lju ima 19 muhadžirskih kuća koje vode poreklo iz Rudara i 18 iz
Lubnice. U Dumošu 17 kuća potiče iz Mačje stene, a u Lužanu ima
17 muhadžirskih kuća čiji su stari doseljenici iz Stuble: To su ka-
rakterističniji primeri gde u jednom selu u Malom Kosovu ima više
kuća koje vode poreklo iz istog sela u Toplici ili Jablanici.
U selima Malog Kosova ima m,uhadžira iz mnogih sela u slivtt
Toplice, Jablanice i Puste reke. Međutim, pada u oči jedna pojava, a
to je da u selima Malom Kosova nema mnogo muhadžira koji su do-
šli iz istog sela, izuzimajući nekoliko primera što smo već naveli. To
znači da su iz jednog sela u Toplici naseljeni muhadžiri u nekoliko
sela u Malom Kosovu. Tako su najveći broj muhadžira iz Toplice da-
n A. Popović, VThtab-Belasica t župa Vrhovina, str. 254.

533
,2
Sela u slivu Toplice, J ablanice i Puste reke iz kojih su se muhadžiri
naselili u Malo Kosovo

" ' 8.~ . ' :I

~
I I ,..

e.a io .n§ ·-e 1·o ~ .n § a=

e !l:.: i .!:I .a E ..." :.: '8u .!I
Ime sela ~ 9l~ ~ O~>O ·~ Ime sela 9l~
3~„:;i~ O~>O
::i il " 5i ~~~~1 "~ ::i „"g ~~~~1
1. Arbanaška 1 10 33. M••zač:e 2 9
2. Bogujevac 1 3 34. Obražda 2 11
3. Vaalljevac 1 10 35. Parada 1 9
4. Visoka 4 20 36. Prolom 1 2
5. VJasa 1 5 ~?. Prevetlca 2 4
8. Vrllevac 2 8 38. Prldvorlca 1 30
7. Vuča 2 10 39. Pačarađa 2 18
8. Grgure 2 9 40. Pljakovo 3 20
9. Gornja Toponlca 1 1 41. Prepolac 1 1
10. Dablnovac 1 5 42. Rastellca 1 4
11. Dellška 1 4 43. Resinac 1 4
12. Degr111en 1 1 44. Ravni Sort 2 17
13. Dedlnac 1 3 45. Retkocer 2 8
14. Donja Toponlca 1 4 46. Rudari 3 20
16. Đaka 5 20 47. Rača 5 o
18. Zegrova 1 3 48. Rakovica 1 1
17. Zeblca 2 o 49. Seklrača 2 30
10. KastraU 2 o 50. Svirce 1 2
19. Končić 1 1 61. Staro Selo 2 12
20. Konjuva 1 4 52. Stubla 2 10
21. Koamača 1 4 58. Spancl 1 5
22. Krčmare 2 17 54. Tovr!jan 1 5
23. Krtok 2 7 55. Točane 2 4
24. Kullovo 1 10 58. Tularl 2 o
25. Lepaja 1 13 57. Tlovac 1 7
26. Lubnlca 1 10 50. Turučlca 1 4
27. Ljula 1 3 59. Trpeza 1 1
20. Matarova 2 14 60. Trmka 2 7
29. Mačja Stena 5 31 81. Sušnjak 3 11
30. Međuhana 2 9 62. Sagonjeva 2 7
31. Merovac 1 2 63. Bace 1 1
32. Mehana e 20

!a Malom Kosovu ova sela: muhadžiri iz Mačje Stene naselili su Ba-

Iovac, Veliku Reku, Dumoš, Ladovac i Sajkovac. Ukupno u ovih pet
sela vodi poreklo od doseljenih muhadžira iz Mačje Stene oko 31 ku-
ća. I iz Mehane ima muhadžira u nekoliko sela. Tako su se oni nase-
sisi u: Balovac, Veliku Reku, Ladovac, Merdare, Svetije i štedim.

534
 73
U ovih !iest sela ima oko 28 muhadžirskih kuća. Djaka je takođe dala
muhadžire sledećim selima: Balovcu, Gornjem Sibovcu, Dumošu, Ko-
njuševcu i Mirovcu. U pomenutim selima ima oko 20 kuća koje vode
poreklo iz Djake. Iz Visoke su se doselili muhadžiri u: Balovac, Ka-
čibeg, Konjuševac i Svetije. U ova četiri sela ima 20 muhadžirskih
kuća. Iz Rače su se naseljavali u: Grdovac, Donju Dubnicu, Kačibeg,
Merdare i Obral!ldžu.
Iz pet pomenutih sela u Toplici ima muhadžira u 25 sela u Ma-
lom Kosovu. Preko 100 muhadžirskih kuća u Malom Kosovu vodi po-
reklo iz ovih pet pomenutih sela. Od tih pet sela, samo je Rača u ni-
žim delovima doline, dok se ostala nalaze na višim delovima dolin-
sldh strana. Muhadžiri su se prilikom preseljavanja iz tih brdskih
sela naseljavali po mnogim selima u Malom Kosovu koja su bila ni-
ža i ravnija u odnosu na njihovo dotadašnje prebivalište. Kad se po-
gleda geografski položaj sela u slivu Kosanice, iz kojih su se doselili
muhadžiri u Malo Kosovo, vidi se da su to pretežno brdska sela. Iz
sela severno od Toplice i onih koja leže neposredno pored najnižih
delova doline, a ima ih oko 15, potiče samo oko 120 muhadžirskih ku-
ća u Malom Kosovu. Može se zaključiti, na osnovu dalih podataka,
da je najveći broj muhadžira doseljen iz sela u slivu Kosanice. To su
bila sela po brdima, a kad su ih njihovi stanovnici napuštali, oni s11
odlazili u ravnicu.
Kad pogledamo raspored muhadžira po Malom Kosovu, vidimo
da i tu ima neke pravilnosti. Prvo pada u oči da muhadžira ima naj-
više u Dumošu. To je istovremeno i jedino veće čisto muhadžirsko
selo. Selo Dumoš je postojalo i pre doseljavanja muhadžira. U njemu
su živeli Cerkezi koji su se povukli sa Turcima za vreme ratova vođe­
nih oko 1876. godine. To znači da su muhadžiri nasledili napušteno
čerkesko selo. Sličan je slučaj bio i u Gornjem Sibovcu. I iz tih sela
su se odselili Cerkezi a naselili su se muhadžiri.
Kad posmatramo albanska sela koja su postojala i bila formi-
rana pre doseljavanja muhadžira u Malo Kosovo, vidimo da u tim
selima muhadžira nema mnogo. Ovo naročito može da se zapazi u
najstarijim albanskim selima, kao što je Kisela Banja, u kojoj uop-
šte nema muhadžira. U Bradašu na muhadžire otpada samo 3,4°/o od
ukupnog broja kuća, prema terenskim podacima. Sličnih primera ima
još. Iz ovog zaključka bi se moglo napraviti nekoliko pretpostavki.
Prvo, možda Albanci - stariji naseljenici nisu ni želeli da dobijaju
nove susede; možda muhadžiri nisu želeli da se naseljavaju tamo gde
već postoje veća sela, a najverovatnije je u celom procesu oprede-
ljenja za mesto naseljavanja odigrala glavnu ulogu slobodna zemlja.
Verovatno da je oko većih sela bilo manje slobodne zemlje, nego oko
napuštenih i nenaseljenih. Kad posmatramo njihov raspored po po-
jedinim selima, vidimo da ih u četiri sela uopšte nema, u 10 sela ima
samo po koja kuća, što znači da su svi muhadžiri u Malom Kosovu
koncentrisani u nekih 20 sela.
Na osnovu svega iznetog možemo zaključiti da je druga migra-
ciona struja, od koje vodi poreklo jedan deo albanskog stanovništva

535
74
u Malom Kosovu, došla sa istoka. Za razliku od prethodne starije i
jače, ova migracija je trajala relativno kratko, tako da se sve muha-
džirsko stanovništvo iz pomenutih krajeva preselilo delom i u Malo
Kosovo neposredno posle 1878. godine.
Zbog toga smo i izdvojili dve glavne migracione struje od kojih
vodi poreklo današnje albansko stanovništvo u Malom Kosovu. Stru-
ja sa zapada je starija za čitav jedan vek, duže je trajala, bila je ma-
sovnija i uslovljena je kompletnom situacijom u turskoj carevini u
određenom momentu. Tu su dominantnu ulogu odigrali ekonomski u-
slovi i istorijski događaji.
Druga, mlađa, slabija i poslednja značajnija migraciona struja
albanskog stanovništva prema Molom Kosovu, potencirana je politi·-
čkim zbivanjima u Srbiji i Evropi krajem prošlog veka, a izazvana
je istorijskim događajima iz 1876. i 1878. godine.
Mi smo se trudili da na terenu dođemo do saznanja ko od da-
našnjeg albanskog stanovništva vodi poreklo od prve, a ko od druge
migracije. To je bilo vrlo teško utvrditi, zato ne garantujemo da su
dati podaci apsolutno tačni, tim pre što oni ne potiču ni iz kakvog
zvaničnog podatka, već iz prikupljenog materijala na terenu.
Prema našim terenskim podacima u Malom Kosovu ima oko
2173 albanskih kuća. Taj se broj ne podudara sa brojem domaćinsta­
va, ali to je sasvim razumljivo, jer mi nismo u ovoj analizi podataka
vodili računa koliko braće, ili sinova, sa svojim užim porodicama ži-
vi sa ocem u istoj kući, odnosno domaćinstvu, što je ovde česta po-
java. Od ukupnog broja kuća (domaćinstava), 1568 pripada Albanci-
ma-starijim naseljenicima, odnosno 72,2"/o, dok na muhadižre otpada
605 kuća, ili 27 ,So/o. Bez obzira što kod ovih cifara možda ima nekih
grešaka, one nas bez sumnje upućuju na zaključak da u Malom Ko-
sovu albansko stanovništvo pretežno vodi poreklo od one prve, sta-
rije migracije koja je dolazila sa zapada, dok je muhadžira znatno
•
manJe.
Kako su Albanci-stariji naseljenici i muhadžiri raspoređeni po
Malom Kosovu i kakva je njihova struktura po pojedinim selima,
najbolje se vidi iz priložene karte i cifarskih podataka.
Na prvi pogled se vidi da su sela, koja su naseljena Albancima-
-starijim naseljenicima, uglavnom udaljena od glavnog kotlinskog
puta. S druge strane, najveća sela u Malom Kosovu pretežno su na-
seljena Albancima-starijim naseljenicima.
Najveće muhadžirsko selo je Dwnoš, ali je ono znatno manje
od velikih sela u Malom Kosovu gde preovladavaju Albanci-stariji
naseljenici.
U Lugu, kao što vidimo, preovladavaju Albanci-stariji naselje-
nici. Međutim, to nije jedno od starijih sela u kotlini. Naprotiv, to je
selo formirano kasnije. Kako je to svojevremeno bio podvodan teren,
tu se nisu naseljavali oni prvi doseljenici. Ovo selo su naseljavali oni
Albanci-stariji naseljenici koji su se kasnije loseljPvali iz: Metohije,
Kosova, Gornjeg Laba i okolnih sela.

536
 75
Brojni odnos Albanaca potomaka starijih naseljenika i muhadžira u
selima Malog Kosova, prema terenskim podacima
Albanci - star, naeelj. muhadžirl

' o. "
e
·~
„ "'"
Q ·~
... o „ Q ·~
... o
.o
Naselje „"Cl.·- •U
...„ Q,li
"'
... Q.li

"'o „o
Q Q
·~
~
"! Š.li~
o·u • '8 ~ „
"
•

IXI ~
• IXI •~ "
I. Bajčlna 105 70 88,8 35 33,4
2. Balovac 87 48 52,9 41 47,1
3, Belo Polje 112 61 46,S 81 54,S
4. Brada§ 174 168 98,6 6 3,4
5. Burince 38 30 78,9 8 21,1
6. Velika Reka 30 18 83,3 li 38,7
7. Glavnik 183 128 88,8 57 31,1
8. Godišnjak 'lt1 28 98,3 I 3,7
9. Gornja Lapaštlca 188 184 97,8 4 2,4
10.
11.
Gornji Slbovac
Grdovac
38
76
38
70
100,0
92,l
-
8
-7,8
12. Donja Dubnlca 138 82 60,4 54 38,8
13.
14.
Donja Lapaštica
Donji Sibovac
72
23
72
18
100,0
78,3
-5 -21,7
15. Dumoš 81 I 1,2 80 98,8
18. Kačlbeg 22 - - 22 100,0
17.
18.
Kisela Banja
Konjuševac
35
35
35
27
100,0
77,l
-8 -
22,9
19. Ladovac 54 20 37,0 34 63,0
20. Letance 78 65 82,3 14 17,7
21.
22.
Lug
Lužane
80
30
80
12
100,0
40,0
-
18
-80,0
23. Merdare 5 - - 5 100,0
24. Mlrovac 30 13 43,3 17 56,7
25. Obrandža 110 98 88,l 12 10,9
26. Penduha 44 34 77,3 10 22,7
27. Pera ne 40 32 80,0 8 20,0
28. Rađujevac 3 3 100,0 - -
29. Svetije 85 42 64,6 23 35,4
30.
31.
Surkl!i
Sajkovac
38
83
38
72
100,0
77,4
-21 -
22,6
32. štedim 82 56 90,3 8 8,7
Ukupno: 2173 1588 72,3 805 27,8

Albanci u Mnlom Kosovu se, kao što smo videli, dele na: Al-
bance-starije naseljenike i muhadžire, prema poreklu i vremenu do-
seljavanja u ovaj kraj. Međutim, poznata je još jedna vrsta podele
ovog stanovništva. Kako su preci Albanaca-starijih naseljenika i mu-
hadžira naseljavani u ove krajeve iz severne Albanije, oni imaju
mnogo zajedničkih osobina. Jedna zajednička karakteristika njihovog
društvenog života je podela na fisove, odnosno bratstva ili plemena.
O fisovima albanskog stanovništva u Malom Kosovu se zna re-
lativno malo. Redak je starac koji o fisu ne bi znao ništa da kaže, ali
zato ima mlađih ljudi koji o fisu ništa ne znaju. Stiče se utisak da

537
76

•• --1;
Q
Q•
•
...„ •• i
•
Q
~
jtl•„ •
--i:
,•.. i
1
••
"= ••• I
......... I
I
•• ""I
Q

2 „„ .
!• :;:;:;;- '

-
.„
I
;i
-:r
1 I I ! •• 1!!!1~1!1!111•••·

:-
•
"i li

•;i-t••• i
„••• , š
,„. •
11111!11!!11;~1•• 1
•·

Skica 7.

će se fis u tom kraju relativno brzo zaboraviti. Kad smo se na terenu

interesovali o fisu, činilo nam se u izvesnim momentima da se ljudi
čude čemu nam je to potrebno, kao da su ih ta naša pitanja dovodila
do toga da se sete izvesnih detalja koje su skoro i sami pozaborav-
ljali.
Na osnovu podataka prikupljenih na terenu o fisnoj strukturi
albanskog stanovništva u Malom Kosovu, može se izvući nekoliko
zaključaka. Prvo što se vidi je to da pojedinim fisovima pripada naS-

538
 77
FISOVI PO S~LIMA U MALOM HOSOVU

-
•

,„ .....

•
.........
"' .....
~••.....t ...
'----,._,/--„/
~ ········
~ .... ....-:<l •.••
~
····--
-4 ......
--
•••
•• „ ( ••
~„ ......
-·--·-·

Skita 8.

539
78
veći deo stanovništva, i to kako Albanaca-starijih naseljenika tako i
muhadžira. Drugo, skoro svi fisovi, za koje smo čuli, javljaju se i kod
starijih i kod mlađih naseljenika, i treće, samo u selima gde domini-
raju Albanci-stariji naseljenici ima pojava da sve stanovništvo iz se-
la pripada jednom fisu.
Dominirajući fisovi kod albanskog stanovništva u Malom Koso-
vu su: Krasnići, Gaš i Beriše. Ukupno fisno opredeljenih kuća (do-
maćinstava), prema našim podacima, u Malom Kosovu ima oko 2048.
Od toga 1398 kuća ili 68,3°/o pripada pomenutim fisovima, a ostalih
650 kuća odnosno 31,7°/o otpada na sledeće fisove: Kiljmen, Salja,
Hoti, Sać-Sopa-Spaćil, Kastrati, Bitići, Krkelj i Skrielj.
Broj kuća Albanaca-starijih naslejenika, po fisovirna, u selima
Malog Kosova
F I s
'
„ „c ~:u
Naselje
ll„ ·-~ E .,,.., cna „ ..,„
~
~
~

:.:: ·-
~ ·~

lll :;i ~.
cn
~
lll

1. Baj~ina 30 8
2. Belovac 2 41 1
3. Belo Polje 51
4. Bradaš 47 25 87 3
5. BurJnce 12
8. Velika Reka 3 10 4 2
7. Glavnlk 128
8. Godišnjak 2 24
9. G. LepeR!lce 184
10. G. Slbovec
11. Grdovac 70
12. D. Dubnica 3 88 10
13. D. Lepaštlca 72
14. D. Šibovac 18
15. Dumo§
18. Kečibeg
17. Kisela Banje 35
18. KonJuRevec 22
19. Ladovac 1 19
20. Letance 1 8 41 14
21. Lug 18 7 54 3
22. Lužane 1 11
23. Merdare
24. Mirovac 7
25. Obrandža 88
28. Penduhe 3 30
27. Perane 22 5 2 3
28. Radujevac 2
29. Svetije 4 1 35 2
30. Surklš 1 35
31. Sejkovec 4 86
32. štedim 58
Ukupno: 343 55 348 388 78 88 35 98 85

540
 79
Broj muhadžirskih kuća. po fisovima, u selima Malog Kosova
F I s
·~

„
o
~

...
·-·e"" „ „" !=
'
o-u
e "/ 11 ... -- „ -„
;!:1 ·~

a!
•
Naselje
~ -"'...
·~ ...
~
·-„ ·-- ·-
~

~ "/
~

...
~

"'::i ]
!>:: o
~

:.: IQ
o
""'
:i: :.: :.:
"'
1. Bajčlna 27 6
2. Balavac 5 14 22
3. Belo Polje 61
4. Bradaš
5. BurJnce e
e. Velika Reka 11
7. Glavnik 57
e. Godl§njak
9. G. Lapa!ltlca 4
10. G. Slbovac 4 9 19 2 4
li. Grdovac
12. D. Dubnlca 11 4 23 5 2 8 1
13. D. Lapa!ltlca
14. D. Sibovac 5
15. Dumo~ 2 I 4 28 31 13
18. Kačibeg 3
17. Kisela Banja
18. KonJuševac 5 3
19. Ladovac I 10 23
20. Letance 11 3
21. Lug
22. Lužane 17
23. Merdare 2 3
24. Mlrovac 17
25. Obrandža 10 2
26. Penduha 2 5
27. Perane 8
28. Radujevac
29. Svetije I 10 5 2 5
30. Surkoi!I
31. Sajkovac 9 9 3
32. Sledim 8
Ukupno: 77 18 249 13 4 131 51 3 8 17

Kada posmatramo fisnu strukturu kod Albanaca - starijih na-

seljenika zapažamo izvesne razlike u odnosu na muhadžire. Od uku-
pno fisno opredeljenih Albanaca-starijih naseljenika, tj. od 1479 ku-
ća, ili 71,6°/o, čine fisovi: Beriše, Krasnići i Gaš.
Tu čitava sela pripadaju jednom fisu. Tako fis Beriše dominira
u: Belom Polju, Godišnjaku, Donjoj Dubnici, Konjuševcu, Svetiju i
Surkišu. Krasnića ima najviše u: Belovcu, Glavniku i Obrandži. Fisu
Gaši pripadaju sela: Gornja i Donja Dubnica i Perane. I ova nas po-
java donekle može dovesti do zaključka da su preci stanovnika po-
menutih sela doseljeni iz istog kraja i da se posle doseljavanja nisu
mnogo mešeli sa stanovništvom iz susednih sela. Ovakvih pojava ne-
ma kod muhadžire. Oni su se više selili a samim tim i više izmešali.

541
80
Ostalih 650 kuća, ili 31,7"/•, pripada fisovirna: Salja, Hoti, Kiljmen,
Sać-Sopa-Spaćil, Kastrati i Bitići. Kako su oni po pojedinim selima
zastupljeni vidi se iz priloženih podataka i karte.
Kod muhadžira takođe dominira fis Krasnići. Na osnovu ovoga
bi se moglo pretpostaviti da je fis Krasnići bio vrlo rasprostranjen,
kako u Malom Kosovu t11ko i u Toplici. Naročito je mnogo muhadži-
ra koji pripadaju fisu Krasnići doseljeno iz: Rudara, Ravnog Sorta,
Pljakova i Visoke. Kod muhadžira, od ukupno 569 kuća fisno opre-
deljenih, 457 kuća pripada fisovima: Krasnići, Gaš i Kiljmen, odno-
sno 80,3°/o, a na ostalih sedam fisova otpada 112 kuća ili 19,7°/o. Kod
muhadžira imamo suprotne primere. Dumoš je jedino veće muhadžir-
sko selo, ali u njemu nema jednog dominirajućeg fisa, već se od u-
kupno 10 fisova, koliko se kod muhadžira javlja, šest pominje u Du-
mošu. Sličan je slučaj i po ostalim selima gde ima muhadžira. Ovo
ukazuje na pojavu da su fisovi sa preseljavanjem iz Toplice u Malo
Kosovo razbijeni.
Na kraju bismo mogli da zaključimo da je fisna organizacija
kod ablanskog stanovništva u Malom Kosovu, po našem mišljenju,
postepeno prelazila u zaborav i da će ta pojava ubuduće još više doći
do izražaja.

Iseljavanje Albanaca Iz Malog Kosova posle 1912. godine

Kad je Toplica oslobođena i pripojena Srbiji 1878. godine, po-
vučena je granica razvođem (koje deli sliv Toplice od Laba) između
Srbije, na severu, i Turske, na jugu. Toplicu su u to vreme, kao što
je poznato, napustili muhadžiri i naselili se po Malom Kosovu. Oni
su pod dosta teškim uslovima započeli život u novoj sredini.
Posle događaja iz 1912. godine Malo Kosovo je, nakon nekoliko
stoleća, ponovo pripojeno Srbiji. Oslobođenje Malog Kosova je pro-
praćeno jednim relativno slabim iseljavanjem albanskog stanovniš-
tva u Tursku. Ne želeći da ostanu na srpskoj teritoriji, neki Albanci
iz sela po Malom Kosovu su prodavali svoju zemlju i kuće Crnogo1·-
cima i Srbijancima koji su posle oslobođenja ovog kraja počeli da
se doseljavaju. Oni koji su prodavali svoja imanja odseljavali su se
u Tursku, a bilo je slučajeva da su se neki i vratili. To odseljavanje
Albanaca iz Malog Kosova čini prvu migracionu struju ovog stanov-
ništva od vremena njihovog doseljavanja u taj kraj. To je bila rela-
tivno slaba migraciona struja, a trajala je samo godinu-dve dana. Ka-
rakteristično je još i to da su se pretežno selili oni Albanci koji sti
živeli u severnom delu Malog Kosova.

Doseljavanje u Malo Kosovo posle 1912. godine

Kada su se Albanci iselili iz sliva Kosanice, posle 1878. godine,
taj kraj je ostao skoro pust. Tada se iz istočne podgorine Kopaonika
pojavila jedna migraciona struja brdskog stanovništva koja je nase-

542
 81
lila neke delove Toplice, ali su sela u slivu Kosanice, naročito ona
koja su bila bliže turskoj granici, ostala nenaseljena. Ljudi su se ta-
mo nerado naseljavali zato što su to brdoviti predeli, slični onima o-
dakle su oni došli, a pored toga je u tom pograničnom pojasu i be2>-
bednost bila slabija. Pored postojećih teškoća, vezanih za taj kraj,
stajala je otvoreno pitanje kako ga naseliti. To je bilo neophodno u-
činiti iz dva razloga. Prvo, ekonomski je bilo korisnije da i tamo ne-
ko živi, a uz to bi se naseljavanjem pojačala granica prema Turskoj.
U Crnoj Gori su u to vreme bili vrlo teški uslovi za ·život. Zbog
duge turske vladavine bila su onemogućena stalna iseljavanja, broj
stanovnika je neprestano rastao, a ekonomsko stanje se iz dana u dan
pogoršavalo. Sve to pratile su i neke političke trzavice koje su u to
doba došle do izražaja u Crnoj Gori, pa su zato uslovi za život nekih
crnogorskih brđana postali vrlo teški.
Svesni problema koji su iskrsavali u tom periodu, kralj Milan
i knjaz Nikola počeli su pregovarati o saradnji i otklanjanju posto-
jećih teškoća. Tako je došlo do jedne smišljene i planirane migracije
crnogorskog stanovništva, koja je pošla iz pasivnih krajeva Crne Go-
re, a zaustavila se u pograničnim delovima gornje Kosanice. U Crnoj
Gori su se ljudi pripremali za polazak krajem 1889. godine. Migra-
cija je krenula krajem oktobra, a u Kuršumliju su stigli u drugoj po-
lovini novembra meseca. Putovali su preko Sjenice, Javora, Cačka,
dolinom Zapadne Mlorave, preko Kruševca i Blaca, na Kuršumliju i
Raču. Tako se devedesetih godina prošlog veka u pograničnim seli-
ma na srpskoj strani pojavilo crnogorsko stanovništvo. Ti su se ljudi
naselili uglavnom po brdskim selima: Merdaru, Vasiljevcu, Mačjoj
Steni, Trpezi, Dobrom Dolu, Sekirači, Dabinovcu, Vukojevcu, Tačev­
cu, Trmki, Rastelici, Selištu i drugim selima. Prema podacima, tom
prilikom je iz Crne Gore pošlo oko 2000 porodica.•• U tim brdskim
pograničnim selima su neki Crnogorci živeli sve do 1912. godine, a
drugi su ostali i dalje. Kad je rat između Turske i Srbije rešen u ko-
rist Srba i granica pomerena sa razvođa, Crnogorci su se počeli 1914.
godine preseljavati u ravnicu. Oni su najčešće dolazili na zemlju ko-
ju su kupovali od onih Albanaca koji su se posle oslobođenja ovog
kraja preseljavali u Tursku.
Posle 1878. godine, kad su Srbi definitivno napustili Malo Ko-
sovo i Gornji Lab, doseljavanje Srbijanaca u ove krajeve, posle bal-
kanskih ratova, predstavlja prvu povratnu migraciju srpskog stanov-
ništva.
Srbijanci su se doselili sa severa. Oni su pretežno iz sela: Li-
povca, Garevine, Blaca, Trbunja i ostalih sela iz podgorine Kopaoni-
ka i Jastrepca. Malo se Srbijanaca naselilo iz sela u slivu Kosanice.
Po svoj prilici je 1914. godine preseljeno samo nekoliko kuća iz: 1"Ia-
le Kosanice, Vlasove i Mehane. Sudeći po broju kuća, koje vode po-
reklo od doseljenika iz pomenutih sela, a nalazile su se u vreme pri-
kupljanja podataka u Malom Kosovu, najviše se ljudi tada doselilo
iz sela u podgorini Kopaonika i Jastrebca i iz slive. Rasine. Tako je
'' Proizvodne mage NR Srbije, Beograd, 1953, str, li.

543
82
• •
PRAVAC KOJIM SU PROSLI CRNOSORCI NASELJAVAJUCI SE U SLIV
KOSANICE KRAJEM XIX VEKA

&A
"
N
'„ 4
"• o ••„
Skica 9.

od nedavno u Malom Kosovu bilo oko 50 kuća koje vode poreklo od

onih Srbijanaca koji su se tada doselili. Kako se broj kuća tih dose-
ljenika nije brzo uvećavao, moglo bi se pretpostaviti da on nije ni bio
izrazito manji u vreme naseljavanja. Posle njih su po brojnosti Cr-
nogorci, iz pograničnih sela, kojih ima oko 30 kuća. Srbijanaca iz sli-
va Kosanice je znatno manje, a najmanje je bilo onih koji su se tada
doselili direktno iz Crne Gore i Hercegovine.
Naseljenici koji su dolazili u Malo Kosovo oko 1914. godine ni-
su se naseljavali po celoj kotlini, već samo po nekim selima. Najviše

544
 83
ih je bilo u: l3ajčini, Balovcu, Glavniku, Donjoj Dubnici, Merdarima,
Obrandži, Peranu, Svetlj u i Surkišu. Sva pomenuta sela nalaze se u
severnom delu Malog Kosova, što znači da se najverovatnije iz tih
sela najviše iselilo Albanaca i da je tamo bilo najviše zemlje za pro-
daju, odnosno za kupovinu. Pretpostavljamo da je granica imala ne-
kog značaja za odseljavanje Albanaca i doseljavanje Crnogoraca i
Srbijanaca.
Naseljenici iz 1914. godine živeli su pod vrlo teškim uslovima.
Najveći broj ih je izvesno vreme proveo u Podujevu, ili nekom većem
selu, dok bi u međuvremenu obezbedio neki nužni smeštaj na ima-
nju. Borba za opstanak u novoj sredini trajala je oko dve godine,
ali se za vreme prvog svetskog rata nisu mogli održati, već su morali
napustiti Malo Kosovo. To prisilno, privremeno odseljavanje Crnogo-
raca i Srbijanca je otpočelo sa prvim svetskim ratom, a kada se rat
završio oni su se vratili. Neki su u toj posleratnoj dilemi i od ustali
od ponovnog doseljavanja u ovaj kraj, ali je mnogo više onih koji su
došli. Najvažniji razlog (koji se smatrao odlučujućim u toj dilemi) bio
je taj, što su oni 1914. godine zemlju kupili, a kada su je za vreme
rata napustili, nisu je prodavali. U ratnim godinama se nisu mogla
obezbediti nikakva sredstva za kupovinu novih obradivih površina.
Zato su oni skoro bili prinuđeni da se vrate u ovaj kraj.
S doseljavanjem Srbijanaca i Crnogoraca 1914, i njihovim po-
vratkom po završetku prvog svetskog rata, otvoren je novi migracio-
ni period u kome se Srbi vraćaju u kraj koji su definitivno napustili
nekih 40 godina ranije. Kada su se ovi prvi srpski i crnogorski nase-
ljenici pojavili u Malom Kosovu 1914. godine, ono je tada bilo nase-
ljeno isključivo albanskim življem. Srba-starosedeoca u tom kraju ta-
da nije bilo i zbog toga se smatra da su Srbi ovde, po vremenu nase-
ljavanja, najmlađe stanovništvo. Sto se tiče vremena njihovog nase-
ljavanja to je tačno, ali je pouzdano i to da su se Albanci u Malo Ko-
sovo doselili onda kada je njega srpsko stanovništvo masovno napu-
stilo. Tako je u ovoj maloj kotlini, u određenom intervalu, došlo do
korenitih promena u nacionalnom sastavu stanovništva. Te prome-
ne su uglavnom diktirali istorijski događaji.
Ponovna pojava Srba u Malom Kosovu, posle balkanskih rato-
va čini početak jednoj povratnoj migraciji srpskog življa u ovaj kraj,
s tom razlikom što ta povratna migracija nije postala onako masovna
kao kad su Srbi odlazili iz ovog kraja.

Doseljavanje Srba i Crnogoraca u Malo Kosovo posle prvog

svetskog rata
Kada su definitivno, prvi put, naše državne granice uokvirile
u jednu administrativnu celinu skoro sve naše krajeve, otvorili su se
novi problemi, među kojima su dominirali socijalno-ekonomski. No-
va i ekonomski slaba, tek nastala država još se nije ni od rata opo-
ravila a već su je pritisli novi problemi, koji su svakodnevno iskr-

545
84
SRBI I CRN060RCI DOSELJENI U MALO KOSOVO 1914 GODINE

~ ettNo«IACI ,O INll
I 111a1 • •

.... . ' ' J

• 'lfM.

546
 8S
savali. Jedan veliki problem u tom periodu bilo je brojno bezemljaŠ··
ko stanovništvo. Jedan oblik rešenja ovog problema nalazio se u pre-
seljavanju bezemljaša u one delove nove države u kojima je tada bi-
lo slobodne zemlje. Zbog toga su se po Kosovu i Metohiji u posle-
ratnim godinama počeli pojavljivati naseljenici. Metohiju su prete-
žno naseljavali Crnogorci, a Kosovo je dobilo naseljenike iz skoro
svih delova naše zemlje.
Očigledno je preseljavanje stanovništva u tom periodu bila ne-
ophodna potreba, ali je sigurno da je organizacija bila slaba, a tra-
dicija neizgrađena. To je bez sumnje moralo dovesti i do negativnih
pojava u krajevima gde je bilo naseljavanja. U relativno slaboj or-
ganizaciji su ipak bila zastupljena dva vida preseljavanja naseljeni-
ka - organizovani, kolektivni i individualni. Prema podacima dobi-
jenim na terenu, izgleda da je u Malom Kosovu bilo više individual-
nog nego organizovanog naseljavanja. Potreba za preseljavanjem je
postojala, a mogućnosti za njeno realizovanje su se ukazale. Zato su
mn!)gi prisiljeni potrebom, a inspirisani mogućnostima, rešili da na-
puste svoj kraj i presele se u Malo Kosovo. Ova mala kotlina u to
doba još nije bila tako gusto naseljena da nije mogla primiti više
stanovnika. Do zemlje se moglo doći na dva načina, kupovinom i do-
bijanjem.
Posleratne godine su propraćene jednom slabijom migracijom
Albanaca koji su se iseljavali iz Malog Kosova, a odlazili su u Malu
Aziju. Oni su svoju zemlju prodavali jevtino. Godine 1914. se za 1000
dinara moglo kupiti tri do četiri hektara zemlje i oko 10 hektara pa-
šnjaka i žbunja. Slične su prilike bile i posle prvog svetskog rata. Ta
mogućnost da se za relativno malo novca dođe do većih površina, do-
velo je do toga da su ljudi u slivu Toplice, u podgorini Kopaonika i
Jastrepca, u slivu Rasine i u Zupi, prodavali svoja mala imanja, a za
te pare su u Malom Kosovu kupovali veće obradive površine. Bilo
je slučajeva da su po dolasku na svoju kupljenu zemlju neki naselje-
nici i dobili zemlju koja je skoro redovno bila utrina ili trnjak.
U godinama posle prvog svetskog rata, Malo Kosovo je dobijalo
brojno srbijansko i crnogorsko stanovništvo. Ta masovna imigracija
bila je samo nastavak one koja je započela 1914. godine. Vreme naj-
intenzivnijeg doseljavanja Srba i Crnogoraca u Malo Kosovo pada na
period od 1920. godine. Iz priloženog spiska naselja vidi se koliko
kuća (domaćinstava) u Malom Kosovu vodi poreklo iz pojedinih sela,
iz kojih su se naseljenici doselili u ovaj kraj. Na osnovu tih podataka
mi zaključujemo da je najviše doseljenika došlo iz sela u podgorini
Kopaonika i iz sliva Rasine. Od ukupnog broja srpskih kuća, kojih
prema terenskim podacima ima oko 540, više od polovine vode pore-
klo iz pomenutog kraja. Kada se ti odnosi izraze u procentima onda
vidimo da 91°/o od ukupnog broja srpskih kuća potiče iz: podgorinc
Kopaonika i Jastrepca, iz sliva Rasine, Toplice i iz Zupe. Od svih
Srba u ovom kraju samo oko 9"/o vodi poreklo iz okoline Pirota, Kru-
ševca, iz Like, Vlasine, Slavonije, Vojvodine i Bosne. Kao što vidimo,
547
88
u Malom Kosovu dominiraju brđani ispod Kopaonika, Zupljani i To-
pličani.
Spisak sela iz kojih su se Srbi doselili u Malo Kosovo je kao
što se vidi veliki. Od ukupnog broja pomenutih sela i ostalih udalje-
nih krajeva iz naše zemlje, iz kojih sve ima naseljenika u Malom Ko-
sovu, izdvajamo: Lipovac, Garevinu, Stupanj, Strojince, Brus, Zare-
vo, Krivu Reku, Zlatare, Zilince, Majdevo, Blace, Trbunje, Tulare,
Kondželj i Bogiše, iz kojih vodi poreklo najmanje do desetak doma-
ćinstava. Iz pomenutih 15 sela vodi poreklo oko 245 domaćinstava,
što znači skoro pola od ukupnog broja. Od pomenutih 15 sela su samo
četiri iz Toplice, a ostala su sva bliža Kopaoniku. Ove činjenice se
moraju dovesti u vezu sa ekonomskim prilikama i geografskim polo-
žajem kraja odakle potiče najviše Srbijanaca naseljenika u Malom
Kosovu.
Saznali smo da mnogi Srbi, doseljeni u Malo Kosovo iz sliva
Rasine, Zupe i podgorine Kopaonika, nisu u tim krajevima dugo ži-
veli. Neki Srbi u Livadici vode poreklo iz Sjenice. Oni su krajem
XVII veka prešli iz Sjenice na Goč. Tamo su izvesno vreme živeli, pa
su se otuda preselili u Zupu. Kako je broj stanovnika porastao, a po-
vršina za obradu zemlje ostala ista, morali su tražiti izlaz iz te situ-
acije. Najbolje je rešenje u tom momentu bilo preseliti se u onaj kraj
gde je bilo slobodno zemlje. Kada je Toplica oslobođena, apsorbova-
Ja je izvestan broj stanovnika iz tog kraja. Posle prvog svetskog rata
dolazi do ponovnog preseljavanja stanovnika iz Zupe, sliva Rasine i
podgorine Kopaonika i Jastrepca, ali se tada to stanovništvo masov-
no naseljavalo u Malo Kosovo. Cak je bilo i onih koji su posle izve-
snog vremena provedenog u Toplici napustili taj kraj i preselili se u
prvim posleratnim godinama u Malo Kosovo. Takvih primera u ovom
kraju ima više i oni su detaljno obrađeni u posebnom delu ovog rada.
Moglo bi se zaključiti da je podgorina Kopaonika, sliv Rasine, a
donekle i Aleksandrovačka župa, za vreme turske vladavine u nekim
periodima primila srpsko stanovništvo iz okolnih krajeva, ali je zato
u pogodnom momentu, posle oslobođenja od Turaka, naročito iz brd-
skih kopaoničkih sela, pošla jedna izrazitija migraciona struja prema
susednim rečnim dolinama i kotlinama.
Prema obaveštenjima koja smo dobili na terenu i to najčešće
od ljudi koji su sami učestvovali u tom preseljavanju, izgleda da se
to preseljavanje izvodilo pretežno samoinicijativno. Približno je to
ovako izgledalo. Dogovore se ljudi iz jednog sela da se odsele. Uz to
su već bili orijentisani gde će se preseliti, a od svojih prijatelja su
obavešteni kakvi ih, otprilike, uslovi tamo čekaju. Bilo je i onih koji
su prethodno obilazili kraj u kome žele da se presele, a često su i
ugovarali neke kupovine zemlje .Kad su bili rešeni da se sa porodi-
com presele, rasprodaju sve što se nije moglo poneti, a pokretnu imo-
vinu i čeljad po tovare na kola i pođu na put. Obično su to bili siro-
mašni ljudi, pa su im zato krave služile kao zaprežna stoka. Volova
i konja je bilo vrlo malo. Put od Zupe do Podujeva je obično trajao
dva do tri dana. Prvo duže prebivalište je bilo Podujevo. Tu su nase-

548
 87
Sela iz kojih su se Srbijanci doseljavali u Malo Kosovo

... „ ' ..
~:.: ~
'
~:.: -
• N
~ :.d .l:I
...o )1. 'ii„
o ::;! „m " OJ ~:ii.ti ...- :s "'w
Q,I
Ime sela
·--.!I::o..,„:I :;::s.o-„ Ime sela
- -„
:I ....
.:ć:

-tU&o
Ime sela
-m&o
~~ ~
;: bre
:.: ~"' ~
---- .. •

Lipovac 17 Kastrati l Ljuša 1

Garevina 24 Sišlćl 2 Borčane 1
Stupanj 10 Zarevo 18 Grgure 1
Blace 30 Gornj 1 Levič 1 Doljevac 1
Kupci 6 Graševci 3 Stepo§ 1
Trbunje 38 Trećak 2 Brestovac 4
Vltkovo 1 Ravno Brdo I Barbatovac I
Slrojnlci 9 Donji Le\•ić 2 Dobroljubci 3
Tulare 12 Ravnište 1 Milentlja 1
Mela Kosantca 4 Jablanica 7 Radmanovo I
Popova 4 D11bcl ff Svlnjlšte 2
Brus 11 Bobote 3 Stitari 1
Mehana 7 Durovac 1 Vita novac 1
Vlasovo 4 Šljlvovo 3 flaka 4
Rašice 4 Konjuva l Lazarevac 3
Mršelj I Tršanovci 2 Krlvaja 4
Mačkovac 3 Krive Reka 10 Obrandža 1
Stava 1 Lepenac 5 Bogiše 10
Krtok 2 Zlatari 24 Vasiljevac I
Subotica 8 Kovioci 2 Ravni 5
Slubla 8 Zlllnci 14 nonja Konjuša I
Vrelo 3 Os reci 4 Cellje 6
Beloljln 9 Trpeza 1 Mala Plana I
Radunje 2 Mala Reka I Merovac 6
Selova 3 Prekadin B Zagrade 3
Donja Dragu~a 3 Maj devo 10 Cučale l
Tmavcl I Kondtelj 10 Lukovo 3
Retkocer 6 Cungula 2 Zebica i
Gajtan 1 Točane 7 Gubavoi 2
Kutlovo 5 Alek. Zupa 25 Ostali Srbi 45

ljenici provodili izvesno vreme, dok ne obave administrativne poslo-

ve oko kupljene ili dobijene zemlje. Bilo je slučajeva da su i duže
ostajali u Podujevo. Do 1920. godine naseljenici nisu tako slobodno
odlazili u sela po Malom Kosovu, jer je u tom kraju bilo mnogo ka-
čaka koji su se svim silama suprotstavljali naseljavanju Srba i Cr-
nogoraca. Zbog te opasnosti su se ljudi udruživali i pod oružjem odla-
zili da obrađuju svoje njive, a uveče su se vraćali u Podujevo. Takva
nestabilnost, u pogledu lične sigurnosti, trajala je izvesno vreme po-
sle rata, ali su se kasnije prilike sredile i naseljenici su se preselja-
vali na svoja imanja. 89 Bilo je slučajeva da su kačaci i dalje uznemi-
rivali novopridošlo stanovništvo, ali je s godinama i to iščezlo. Na
imanju je u tim prvim godinama najčešće bio izgrađen samo nužni
smeštaj, a to su negde bile i zemunice.

" fl. Krstić, Kolonizacija u Jufnoj STbljl, Sarajevo, 1928, etr. 77.

549
88
U rasporedu naseljenika po Malom Kosovu ima nekih pravilno-
sti. Postoje dve grupe sela. U jednoj grupi sve stanovništvo vodi po-
reklo iz istog kraja, a drugi čine ona sela u kojima stanovnici potiču
iz raznih krajeva. Najkarakterističniji primer u tom pogledu je selo
Livadica. To je čisto srpsko selo u Malom Kosovu. U to su se selo svi
naseljenici doselili oko 1922. godine, a potiču iz četiri sela u slivt1
Rasine: Bogiše, Zilinci, Ravni i Zlatari. I Veli.ka Reka se može uzeti
kao sličan primer. Najveći broj naseljenika je doseljen 1925. godine
iz: Levića, 2areva, Graševca i Ravništa. Sličan je slučaj sa Gornjom
Lapašticom i Glavnikom.
Drugu grupu čine ona sela u kojima naseljenici vode poreklo
iz raznih krajeva, kako onih u okolini Malog Kosova tako i iz ostalih
delova naš·e zemlje. Kao dobar primer za ovakvu pojavu može se uze-
ti Donje Dubnica- Obrandža, Svetije i Surkiš.
Doseljavanje Srba i Crnogoraca u Malo Kosovo nije prestalo
skoro ni do drugog svetskog rata, ali se ipak u periodu od 1930. do
1940. godine doselilo nekoliko domaćinstava.
Na osnovu te činjenice bi se moglo zaključiti da je migracija
srbijanskog stanovništva prema Malom Kosovu bila izazvana jakim
razlozima, kada su se za tako kratko vreme u masi preselili. Bez su-
mnje su najvažniji razlozi bili ekonomske prirode.
Isti su razlozi uticali i na preseljavanje Crnogoraca. Doselivši
se masovno u brdovita sela Kosanice, oko 1889. godine, oni nisu tim
preseljavanjem rešili postojeće probleme koji su ih naterali da na-
puste svoju zemlju maticu. Brdska sela oko kojih su se obradive po-
vršine dobijale razoravanjem utrine i krčenjem šume, a uz to su bi-
la i van komunikacija, nisu bile podesna za život. Kada su se 1914.
godine ukazale prve mogućnosti za preseljavanje, otpočela je nova
migracija tog stanovništva prema Malom Kosovu. Ona je brzo pre-
kinuta prvim svetskim ratom, ali je zato u posleratnim godinama na-
stavljena nešto jačim intenzitetom. Istovremeno su u ovaj kraj dola-
zili i Crnogorci iz Crne Gore. Izuzimajući one koji su se doseljavali
iz Crne Gore, svi ostali Crnogorci sa istoka su 1914. i posle 1918. go-
dine dolazili skoro iz istih sela. Najviše ih je doseljeno iz: Merdara,
Vasiljevca, Trpeze, Matarove, Kutlova, Gazdara, Prevetice, Samoko-
va i Rače.
Posle balkanskih ratova su se Crnogorci naseljavali u Malom
Kosovu po onim selima koja su bila bliže dotadašnjoj srpsko-turskoj
granici. Naseljavanje u ista sela je nastavljeno i posle prvog svetskog
rata. Na osnovu toga se može zaključiti da su Crnogorci pored svih
preseljavanja ostali verni svojoj tradiciji, da po mogućstvu i dalje
žive u istim selima. Zbog toga ima najviše Crnogoraca: u Donjoj Du-
bnici, Balovcu, Merdaru i Mirovcu. U ova četiri sela živi oko 82•/o Cr-
nogoraca.
Karakteristično je da su se Crnogorci, bilo da su se doselili iz
Kosanice ili sa zapada, naseljavali u ista sela. Prema obaveštenjima
sa terena, ta su naseljavnja bila donekle povezana, iako su dolazila
sa dva različita kraja. U Crnoj Gori je uvek postojala potreba za ise-

550
 89
ljavanjem, što su Crnogorci u Kosanici znali. Tako su se, i pored
skromnih uslova za održavanje veza, ipak povezivali sa svojim rođa­
cima i prijateljima u zemlji matici. Ovi iz brdskih sela u Kosanici su
obezbeđivali zemlju i za svoje prijatelje koji su dolazili iz daleke Cr-
ne Gore, ali su se zato naseljavali u ista sela. To je dovelo do ko.n-
centracije Crnogoraca samo u nekoliko sela koja se nalaze u sever-
nom delu Malog Kosova.
U Malom Kosovu je u vreme prikupljanja podataka bilo oko
148 crnogorskih kuća. Broj njihovih kuća od vremena doseljavanja
do naših dana nije mnogo porastao, jer se kod većine Crnogoraca,
više nego kod ostalih, osećala tendencija školovanja dece, a neki su
se i iselili. U periodu između dva rata bilo je manje iseljavanja, ali
su zato za vreme drugog svetskog rata mnogi Crnogorci morali da
napuste svoje kuće.
Interesantno je pogledati još i to koliko je Crnogoraca doselje·-
no iz brdskih sela sa istoka, a koliko ih je doseljeno direktno iz Crne
Gore.

Selo ili kraj iz koga su se Crnogorci doselili u Malo Kosovo

Kos anica Jablanica Crna Gora

Ime sela Broj kuća u M. K. Naziv kraja Broj kuća u M. K.
koje otuda vode poreklo ill bratstva koje otuda vode
poreklo
Krtok 4 Kučl (Sjenica) I
Merdare li Vasojev!ćl,
(Bare, Buče) 10
Vasiljevac 17 Bratono!lćl
(Brskut) 9
Trpeza 3 Plperi 4
Mate rova 8 Grahovo 6
Kutlovo 4 Ukupno 30
Prevetica 3 Crna Gora - ukupno
(25+30) 55
Mačja Stena 2
Selište I Hercegovina 2
Samokovo 1
Reče 4 Metohija (Peć) 4
Deg1111en 4
Dobri Do I
Statovac I
Gornja Dubnica I
Gazdare 7
Gajtan I
Ukupno 75 61

Kao što vidimo, razlike između crnogorske migracione struje

sa istoka i zapada nisu znatne. Svi oni potiču iz pasivnijih krajeva
Crne Gore, s tom razlikom što je nešto više od jedne polovine Crno-
goraca, koji sada žive u Malom Kosovu, provelo oko 30 godina u se-
lima gornje Kosanice. Napominjemo da ovde nisu uračunate one cr-

551
90
nogorske kuće čiji su se stanovnici u Malo Kosovo doselili posle dru-
gog svetskog rata, pa se zbog toga javlja razlika između ukupnog bro-
ja crnogorskih kuća i ovog tabelarnog pregleda.
Prema terenskim podacima, u Malom Kosovu je oko 1960.
godine bilo zajedno srpskih i crnogorskih kuća oko 688, dok je taj
broj već 1966. godine bio smanjen.
Period najintenzivnijeg naseljavanja Srba i Crnogoraca po Ma-
lom Kosovu završio se oko 1925. godine. Malo Kosovo je svojim no-
vim stanovnicima pružalo više nego što su oni imali u dodatašnjem
prebivalištu, ali to još uvek nije bilo dovoljno da zadovolji njihove
skromne potrebe.
Ne treba izgubiti iz vida da su osnovni izvori za život u ovoj
maloj kotlini ležali u zemljoradnji, a da ona nema najpogodnije pri-
rodne uslove za tu privrednu granu. Ta mala i visoka kotlina, izlože-
na jakim uticajima vazdušnih masa sa Kopaonika, bila je najpogod-
nija za gajenje pšenice i kukuruza. Relativno nepovoljne pedološke
prilike i slaba obrada zemlje dovodile su do toga da su prinosi bili
skromni, a s tim u vezi ekonomske prilike naseljenika vrlo teške.
Na pragu je bio drugi svetski rat koji je doneo teške poremeća­
je na svim poljima. U tom proteklom periodu su u Malom Kosovu ži-
veli zajedno: Albanci, Srbi (gde su dominirali Srbijanci) i Crnogorci.
Iako su ih u taj kraj doveli isti razlozi, svi su se vrlo različito osećali.
Ni u jednom razgovoru ~ođenom sa stanovnicima toga kraja nismo
čuli, ni od Albanaca, ni od Srba, da su bili zadovoljni životom u pe-
riodu između dva rata. To je bilo prirodno, jer je to sve pretežno bila
sirotinja, kako kod Albanaca tako i kod Srba i Crnogoraca.
Zbog dobro poznatih okolnosti, koje su na Kosovu postojale za
vreme drugog svetskog rata, Srbi i Crnogorci su morali napuštati
Malo Kosovo. Kao i u svakom kraju gde žive stanovnici raznih na-
cionalnosti, tako je i u Malom Kosovu u toku rata dolazilo do sukoba
između Srba i Albanaca. Te četiri ratne godine su jako ekonomski
unazadile naseljenike u Malom Kosovu, tako da su posle rata neki
bili prinuđeni da iznova započinju život, skoro isto onako kao kada
su se prvi put naselili. U Malo Kosovo se nisu vratili svi Srbi i Crno-
gorci koij su tamo živeli u periodu između dva rata. Posleratni pe-
riod ima vrlo specifične karakteristike u pogledu naseljavanja i ise-
ljavanja, kako jedne tako i druge nacionalnosti, pa je o tome potreb-
no nešto posebno reći.

Broj odseljenih i doseljenih porodica po selima u Malom Kosovu

u periodu od 1946. do 1963. godine

Doći do tačnih podataka o broju iseljenih porodica, kako srp-

skih tako i albanskih, nije bilo lako. Podaci tog karaktera, koje smo
dobijali od meštana pojedinih sela, nisu se smeli uvek primati kao
sasvim tačni, ne zato što smo sumnjali u dobronamernost sagovorni-
ka, već zbog toga što se radilo o jednom dužem vremenskom periodu
,_
5 -7
 91
u kome su se neki detalji mogli i pozaboravljati. Iseljavanje se od-
vijalo uglavnom postepeno, a ima dosta slučajeva da su neke poro-
dice iseljene, a zemlja još nije prodata. Zbog toga se oni tretiraju kao
stalni stanovnici sela, a žive u nekom drugom mestu. Ovo se najčešće
odnosi na srpsko stanovništvo, dok je takvih pojava kod Albanaca
manje. Međutim, o savremenim migracionim kretanjima nema poda-
taka ni u samoj opštini. Tako je u dogovoru sa predstavnicima vlasti
iz tog kraja napravljen jedan upitnik, iz čijih bi se rezultata mogli
izvesti neki zaključci o posleratnom iseljavanju stanovništva iz Ma-
log Kosova i o uzrocima koji ih uslovljavaju. Smatramo izuzetno va-
žnim najnovija iseljavanja i doseljavanja, pa smo zato i izabrali ovaj
put za dobijanje podataka o toj pojavi, jer u protivnom o tome skoro
ništa tačno ne bismo mogli reći.
Upoređujući te zvanične podatke i naše, koje smo na terenu
dobili, konstatovali smo da razlika ima, ali smo ipak sigurniji da smo
se na ovaj način više približili stvarnom stanju.

Srbi Albanci
„• „• „• „'
~ "'o "'o
"'o.., "'..,
"'.., "'o ·-„c p ·-„c
o-
o.c:
o ·-
Kuda su odseljeni Kuda su odseljeni
„
c „
c
ili;:, -
·~ ·~ ·~ ·~

;s ;::, ~ :::1 itl -

·~

Bajliina
Kruševac, Prok11plje I
22 - Prišti na 2 .2 Prišti na

Balavac
Prok11p!Je, Niš, Krag11- Priština, Podujevo i Ko-
12 - jevac i Podujevo 4 4
sovska Milrovica

Belo Polje
Prokuplje, Beograd i
6 - Kra]jevo 9 - Prišlina i Kosovo Polje

Brada š
Beloljin, Kuršumlija i
11 - Blace 22 1 Prišlina i okolina

Burince
I - Uža Srbija 3 - Prištlna

Velika Reka
3 - Nepoznato 1 4 Vu~ltrn i Priština

Glavnik
12 - Uža Srbija 3 - T11rska

553
92
Srbi Albanci

~
~"" ~ &
o
.,, .d

·-"
e„ o ·-
·-" „
Kuda su odseljenl
·-~
o „ ~~ Kuda su odseljenl
IQ ;!;' „ ·-
lll- ~::7 ~~
Godišnjak
- - 2 1 Vučitm

Gornja Lapaltica
6 2 Kruševac i Prlština 23 3 Priatina

Gornji Sibovac
7 - Uža Srbija - - -
Grdovac
s 3 Koamet, Uža Srbija 4 - Kosmet

Donja Dubnica
3 10 Prilt!na 11 s Priština
16 - P1okuplje 1 - Turska 1952.
6 - Beograd 8 - Podujevo
6 - Bor 1 - Peć
3 - Nll I - Svetije
3
2
-
-
Krulevac
Kragujevac -
1 -- Balavac
-
2 - Sombor - - -
3 - Vršac - - -
2 - Podujevo - -· -
Donja Lapaltica
6 - Krulevac i Prlltina 4 - Prlšlina

Donji Slbovac
- - - - -
Dumol
Obilić, Podujevo, Uža Priština, Podujevo, Ko-
6 - Srbija 17 - rovska Mttrovica

Kačlbeg
- Kosmet I Uža Srbija 9 2 Kosmat

Kisela Banja
3 - Beograd I Pr!Atlna 1 - Priština

KonJulevac
7 - Uža Srbija 11 - Prlltina

Ladovac
1 - Uža Srbija Priština, Podujevo l Ko-
10 1 sovska Mitrovica

554
 93
Srbi Albanci
„'
o~
' w '
4:9
~c
o
'.!~
e„
Kuda su odseljenl 4:9„ ":9
·~c
o e„ ·~ c
Kuda su odseljenl
~;; Ili=- M~ Ili ;Q

Letance
3 - Nepoznato I I Prlltlna
Livadica
3 - Nepoznato - - -
Lu 11
I - Prl!ltlna 3 - Prišti na

Lužane
1 1 Smederevo 1 1 Priština

Merdare

Mlrovac
3 - Zajeear - - -
Obrand!a
7 - Kru!levac, Podujevo 7 2 Prl!ltlna

Pera ne
I - Prevetlca 15 I Prl!ltlna

Radujevac
12 - Kosmet, Uža Srbija - - -
Svetije
23 5 Uža Srbija 12 13 Prlštlna, Podujevo I Ko-
sovska Mltrovtca

Surki I
4 - Uža Srbija 2 2 Prl!ltlna, Podujevo
Sajkovac
5 - Uža Srbija 7 2 Prlltlna, Podujevo

Ste dim
5 - Nepoznato - 1 -
Penduha
2 - Uža Srbija - - -
555
94
Odseljavenje i doseljavanje Albanaca u Malo Kosovo posle drugog
svetskog rata
Malo Kosovo je u posleratnom periodu obeleženo znatno stabil-
nijim stanjem u pogledu naseljavanja stanovništva u ovaj kraj. Ni
Albanci, ni Srbi se tamo sada masovno ne naseljavaju. Poslednji rat
je uticao da se Srbi i Crnogorci privremeno isele iz ovog kraja. Za
vreme drugog svetskog rata Albanci na Kosovu, a i u Malom Koso-
vu, nisu imali posebnih i nepodnošljivih smetnji od strane okupato-
ra, izuzimajući one koji su bili na strani NOP. Nesmetano su živeli
u svojim kućama i nisu imali posebnih razloga koji bi ih nagonili da
napuštaju svoje domove. Posle završetka rata, opet nije bilo takvih
promena koje su izazivale neke masovne migracije. Srbi i Crnogorci
su se vratili na svoja imanja, a Albanci su i dalje ostali na svojim i-
manjima, uključivši se u nove društvene odnose, po kojima su naci-
onalne manjine dobile najveća prava od svog doseljavanja do naših
dana. Sigurno je da Albanci nikad nisu bili toliko zakonom zaštićeni
od kada su se naselili u Malo Kosovo, kao što je to danas slučaj. Ne-
sumnjivo je da u takvim uslovima nije bilo razloga da dođe do ma-
sovnog odseljavanja, a karakteristično je to da u prvim danima oslo-
bođenja nije uopšte bilo iseljavanja. Međutim, takvo stanje nije os-
talo i kasnije, s tom razlikom što preseljavanje stanovništva u da-
našnje vreme nije pojava karakteristična samo za Malo Kosovo, već
za celu našu zemlju.
Veliku pokretljivost stanovništva je jedno od obeležja našeg
vremena. Poznato je da postoji intenzivan pritisak seoskog stanovni-
štva na gradove i industrijske centre. Te opšte jugoslovenske prilike
su našle svog odraza i u ovom kraju. O privrednim prilikama u Ma-
lom Kosovu će biti reči kasnije, ali sada moramo reći to da su pri-
vredne mogućnosti Malog Kosova za današnje potrebe vrlo skromne.
Mala i visoka kotlina, bez razvijene industrije i zanatstva, najpode-
snija za gajenje pšenice i kukuruza, nije više u stanju da zadrži svoje
stanovništvo i pruži mu ono što potrebe savremenog čoveka zahte-
vaju. Treba dodati još i to da broj stanovnika u Malom Kosovu brzo
raste, a uz to su blizu drugi industrijski i rudarski objekti koji done-
kle apsorbuju višak radne snage i van Kosova. Zbog toga dolazi do
slabije stalne migracije albanskog stanovništva iz Malog Kosova, pre-
težno prema Prištini i ostalim većim mestima u Kosovu. Analizira-
jući podatke o odseljavanju albanskog stanovništva iz Malog Kosova
i upoređujući ih sa konstatacijama dobijenim na terenu, u vezi sa
tom pojavom, možemo zaključiti da ekonomski razlozi dominiraju
prilikom odlučivanja o preseljavanju.
Iz podataka vidimo da je u Tursku odseljen vrlo mali b1·oj po-
rodica iz Malog K~ova. To je normalno, jer je poznato da u ov,om
kraju ima vrlo malo Turaka, a u Tursku su se mahom oni preselja-
vali. Međutim, poznato je da su se mnogi Albanci iz Malog Kosova
preselili u Prištinu, onda kada su se Turci iz Prištine selili u Tursku.
Oni su kupovali njihove kuće u Prištini, a ne samo da su kupovali

55(1
 95
već su gradili i nove, najčešće vrlo skromne, pored puta koji iz Pri-
štine vodi prema Podujevu. Potrebno je naglasiti da se iz Malog Ko-
sova iseljavaju pretežno mlađi ljudi sa porodicama, dok na imanju
skoro redovno ostaju roditelji i neko od mlađih ,koji treba da nasledi
imanje. Zbog toga u ovom kraju nema napuštenih albanskih kuća.
Iz 25 sela u Malom Kosovu se u vremenu od 1946. do 1963. godine
iselilo oko 200 porodica. To se može smatrati jednom tihom migraci-
jom koja će po našem mišljenju, iz godine u godinu, ukoliko se eko-
nomske prilike ne promene, postati još jača. Ako se posmatraju samo
cifre, onda nam ova poslednja pokazuje da se iz Malog Kosova posle
drugog svetskog rata iselilo više albanskih porodica, nego što se do-
selilo Crnogoraca u vremenu između dva svetska rata.
Najviše se Albanaca iz Mlllog Kosova seli u Prištinu, Kosovsku
Mitrovicu, Vučitrn i ostala manja i veća mesta u Kosovu.
Kada posmatramo sela iz kojih se iseljavaju Albanci iz Malog
Kosova, vidimo da ima najviše iseljenih iz velikih sela. Zapaža se da
je iz Letanca iseljena samo jedna porodica. To je selo blizu Poduje-
va i njegovi stanovnici rade u Podujevu, a pretežno i.ive u selu. To
ukazuje na činjenicu da Albanci bez velike potrebe ne napuštaju svoj
kraj, što se uostalom u potpunosti podudara sa njihovim mentalite··
tom. Vidimo da je iz Podujeva u tom istom vremenskom intervalu
iseljeno samo pet porodica. To je razumljivo, jer u njemu sada ima
dosta albanskog stanovništva, ali su oni doseljeni pretežno za posled-
njih desetak godina, pa je normalno da se kao novonaseljeno stanov-
ništvo ne raseljava tako brzo.
Kao što vidimo, i pored patrijarhalnih shvatanja albanskog sta-
novništva, koje u ovom kraju dominira i koje još uvek ima snaža1•
uticaj na život tih ljudi po selima, Albanci ire zaista sporo, ali nepre-
stano iseljavaju iz Malog Kosova, a na to ih skoro izuzetno prisilja-
vaju ekonomske prilike toga kraja i brzi porast broja stanovnika.
Treba podvući još i to da se iseljena albansko stanovništvo nije na-
selila u sela, već u gradove, rudarske i industrijske centre. To poka-
zuje da je kod tog stanovništva znatno izmenjena i struktura njiho-
vog dotadašnjeg zanimanja. To u isto vreme ukazuje na jednu novu
pojavu kod albanskog stanovništva, a to je da se Albanac polako od-
vaja od zemlje, počinje se baviti d1·ugim poslovima, a to je najsigur-
niji put ka podizanju kulturnog nivoa tog stanovništva.
Malo Kosovo, sa postojećim privrednim uslovima, prilično je
neprivlačan kraj za stanovnike iz susednih kotlina. Zbog toga se u
proteklom periodu, od rata do 1963. godine, u sela Malog Kosova do-
selio vrlo mali broj porodica. Doseljeni Albanci u sela i u Podujevo,
gde ih ima znatno više, skoro svi vode poreklo iz brdskih sela, sused-
nih krajeva: Gornjeg Laba, Kačandola i Batlave. To je samo nasta-
vak dugotrajnog preseljavanja stanovnika iz brdskih sela u ravnicu,
koje postoji skoro od vremena doseljavanja prvih Albanaca u ovaj
kraj. Međutim, uočava se to da ova mala kotlina, koja je nekada to-
liko privlačila stanovništvo kako sa zapada tako i sa istoka, danas
više nema te karakteristike zbog kojih bi se ljudi iz susednih krajeva
557
96
doseljavali u nju. Razlozi, po našem shvatanju, leže u privrednom ra-
zvoju naše zemlje, relativnom siromaštvu samog kraja i u gustini
stanovništva same kotline. Dok je bilo slobodne zemlje, ljudi su se u
Malo Kosovo doseljavali, a danas, kada je vieš nema dovoljno ni za
prisutno stanovništvo, postoji tendencija blagog iseljavanja.

Odseljavanje i doseljavanje Srba i Crnogoraca iz Malog Kosova i 11

Malo Kosovo, posle drugog svetskog rata
Kada se misli na posleratni period u Malom Kosovu i na srpsko
i crnogorsko stanovništvo, onda se bez rezerve može reći da je ovo
doba obeleženo pojačanim iseljavanjem pomenutog stanovništva.
Analizirajući podatke iz kojih se vidi da je iseljavanje obuhva-
tilo veliki broj domaćinstava i da ono ne prestaje, važno je obratiti
pažnju i na to kuda se to stanovništvo seli i iz kojih se sela iseljava.
Srbi i Crnogorci se iseljavaju iz svih sela Malog Kosova. Naj-
veći broj iseljenih je iz sela Bajčine, Bradaša, Donje Dubnice, Balov-
ca, Glavnika i Svetija. Lako je objasniti zašto se masovno iseljavaju
iz Bradaša i Bajčine. To Sli udaljena sela od središta kotline, a mlađe
srpsko stanovništvo danas nerado ostaje u tim selima. Međutim, Gla-
vnik, Donja Dubnica, Balovac i Svetije se nalaze u neposrednoj bli-
zini Podujeva, pa je op!"t iseljavanje intenzivno. Po našem mišljenju,
postoji jedan važan zajednički razlog koji inspiriše sve mlađe Srbe i
Crnogorce na iseljavanje, a to je ekonomski potencijal Malog Kosova
i težnja ljudi da žive u većim gradovima ili u njihovoj okolini. To u
isto vreme povlači za sobom preorijentaciju u zanimanju iseljenog
stanovništva, ali to nije slučaj samo sa tim ljudima u Malom Kosovu,
već je to jedna opštepoznata pojava širom naše zemlje. Srbi i Crno-
gorci se, dakle, iseljavaju zato što u Malom Kosovu nemaju dovoljno
mogućnosti da ostvare onakav život kakav radom na drugom mestu
mogu da postignu. Broj stanovnika raste, zemlje za obradu je malo,
a uz to sva i nije naročitog kvaliteta. Mogućnosti za zapošljavanje
van svog imanja su ispod minimuma; nema industrije, zanatstvo je
nerazvijeno, trgovina mala, a administracija nikoga više ne može da
zaposli, jer su radna mesta popunjena. Postavlja se pitanje od čega
sada da živi sa jednog imanja prosečno tri porodice, sa kojeg je do
pre izvesnog vremena sasvim skromno živela jedna. Ovo je na prvi
pogled vrlo ubedljiv dokaz koji pokazuje zbog čega se stanovništvo
iz Malog Kosova seli. Ali, to nije sve. Postoje i drugi razlozi zbog
kojih se Srbi iz Malog Kosova sele, ali bi oni najverovatnije teško do-
šli do izražaja, da ne postoje uslovi za naseljavanje na drugim mesti-
ma i da ekonomski uslovi u Malom Kosovu nisu tako teški, kao što
•
1esu.
Kad uporedimo cifre koje pokazuju koliko je iseljene porodica
od 1946. do 1963. godine, vidimo da se il tom intervalu iselilo oko
200 albanskih i oko 235 srpskih i crnogorskih porodica. Poznato je da
u ovom kraju od ukupnog broja stanovnika čini oko jednu četvrtinu

558
 97
srpsko i crnogorsko stanovništvo, onda je jasno koliko se intenzivnije
oni iseljavaju od Albanaca.
U periodu posle drugog svetskog rata ima vrlo malo doseljenih
Srba i Crnogoraca u ovaj kraj. Ukupno se doselilo oko 24 porodice,
za celo vreme, i to po 12 srbijasnkih i crnogorskih. Većina od njih je
doseljena u prvim posleratnim godinama. Crnogorci su doseljeni iz
istih sela odakle su došli i posle prvog svetskog rata, a isto to važi
i za Srbijance.
Na kraju još jednom možemo istaći da je Malo Kosovo u peri-
odu posle drugog svetskog rata pretvoreno iz intenzivne metanasta-
zičke oblasti u tipičan kraj, odakle se dosta intenzivno iseljava sve
njegovo stanovništvo i da razlozi za njegovo odseljavanje u prvom
redu leže u brzom porastu broja stanovnika i u neadekvatnom pri-
vrednom razvoju samog kraja.

Migracioni bilans Kosova prema popisu stanovništva 1953-1961.90

Godina Broj doseljenih Broj odseljenlh Razlika
1953. 47.881 39.423 + 8.438
1981. 80.720 74.445 -13.725

Iz ove tabele se vidi da je iseljavanje pojačano poslednjih godi-

na i na celom Kosovu, a to se podudara i sa situacijom u Malom Ko-
sovu.
Kada se kroz date podatke u poglavlju o migracijama napravi
jedan zaključak, može se slobodno reći da su migracije sa Kosova a
kao što smo videli i iz Malog Kosova, relativno stagnirale od kraja
prošlog veka. Fazu intenzivnih migracija srpskog stanovruAtva, koje
su kulminaciju dostigle 1878. godine, iz Kosova zamenjuje nešto mir-
niji period koji traje do 1914. godine. Zatim otpočinje naseljavanje
Srba i Crnogoraca u Malo Kosovo. Ono s izvesnim prekidima traje
sve do posle drugog svetskog rata. Poslednje godine su, međutim, o-
beležene ponovnim pojačanim iseljavanjem Srba i Crnogoraca iz
Malog Kosova.

n
PREGLED POPULACIONOG RAZVOJA MALOG KOSOVA
OD 1914. DO 1981. GODINE
U poslednje vreme se mnogo piše, govori i razmišlja o porastu
broja stanovnika na zemljinoj površini. O ovom problemu se još u-
vek više polemiše, nego što se prilazi njegovom rešavanju. To je sva-
kako zbog toga što se predviđene opasnosti od suviše brzog porasta
broja stanovnika razumnim i planskim akcijama mogu blagovreme-
no otkloniti.
" Demografski razvitak Kosova I Metohije, Institut druatvenlh nauka,
Beograd, 1983, str. 20.

559
98
M:ali je broj država na zemljinoj površini za koje ovo pitanje
nije važno. Naša se zemlja nalazi među onima u kojima broj stanov-
nika relativno brzo raste. Prosek porasta stanovništva za našu zem-
lju i nije tako velik, kao u nekim drugim zemljama, već je za nju
posebno karakteristično što je u raznim delovima i prirodni priraš-
taj vrlo različit. Kosovo spada u one delove u kojima prirodni pri-
raštaj naglo raste, a podizanje kulturnog nivoa stanovništva i priv-
redni razvoj toga kraja zaostaje za tempom prirodnog priraštaja sta-
novništva.
»Stanovništvo Kosova i Metohije odlikuje se u toku zadnje če­
tiri decenije porastom koji se u svetskim razmerama može smatrati
izuzetnim. Broj stanovnika ove pokrajine je više nego udvostručen
u navedenom razdoblju. Vrlo visok natalitet, a poslednjih godina o-
padanje opšte smrtnosti, razlog su vanredno visokog prirodnog pri-
raštanja koji se posle 1955. godine kreće između 2,6 i 3,0"/o. 91
Broj stanovnika na Kosovu izuzetno brzo raste i zbog toga što
tamo dominira albanski živalj koji se u ovoj vrlo dinamičnoj eri mi-
gracija još uvek malo iseljava van Kosova, pa to normalno utiče na
brzi porast. Karakteristično je i to da nema regionalnih bitnih raz-
lika u pogledu prirodnog priraštaja na Kosovu, što znači da se može
očekivati da i Malo Kosovo u ovom pogledu ima sličnu situaciju kao
cela Pokrajina.
Kada se Kosovo uporedi sa drugim delovima naše zemlje, može
se zaključiti da stopa nataliteta u poslednje vreme opada u svim os-
talim krajevima, osim na Kosovu, dok opšta stopa smrtnosti opada
svuda, a naročito brzo na Kosovu, u odnosu na protekli period.'' To
sve utiče da broj stanovnika na Kosovu neuporedivo brže raste u od-
nosu na Jugoslaviju i ostale delove naše zemlje. Ova pojava nameće
velike obaveze našem društvu. O njoj se mora voditi računa, jer ne-
blagovremeno rešavanje tako važnih pitanja može da dovede u vrlo
nepovoljan položaj ljude iz tog kraja.

Broj stanovnika na Kosovu I u Malom Kosovu od 1921. do 1961.

---------·---------------------
Broj stanovnika i godina popisa
Područje 1921. 1931. 1948. 1953. 1981.

Kosovo 439.000 522.000 733.000 818.000 963.()()(.

Malo Kosovo 12.389 21. 758 24.064 27.180

Cifre pokazuju da su razlike u pogledu broja stanovnika na Ko-

sovu velike od prvog do poslednjeg popisa i da se Malo Kosovo, po
svojim karakteristikama populacionog razvoja, mnogo ne razlikuje.
Stanovništvo Malog Kosova se za 40 godina, koliko je protekle izme-
đu prvog zvaničnog i poslednjeg popisa stanovnika, udvostručilo. Cak

•
1
Isto, str. 1.
11: Isto, str. 17.

560
 99
je indeks porasta i veći. Za Kosovo porast iznosi, ako se 1921. godine
tozme kao baza, 219, a za Malo Kosovo 220.
Ostale karakteristike populacionog razvoja na Kosovu, prema
podacima iz tih popisa, razlikuju se od opšte jugoslovenskih proseka.
Prvo što uočavamo je da veliki procenat kosovskog stanovništva, u
odnosu na ostale krajeve naše zemlje, čini mlađe stanovništvo. Na
Kosovu preko 50°/o stanovništva čine starosne grupe do 19 godina, u
Srbiji toj starosnoj grupi pripada oko 34,5°/o, a u Vojvodini samo
31,5°/o,
I pored takve starosne strukture, na Kosovu je vrlo loš odnos
aktivnog stanovništva prema ostalim licima. Razlozi za ovu pojav11
leže u različitim faktorima.

Broj, porast i gustina stanovništva u Malom Kosovu od 1914. do 1961.

godine

Prvi pisani podatak na srpskohrvatskom jeziku o broju stanov-

nika po selima u Malom Kosovu datira iz vremena posle balkanskih
ratova.•• Imajući u vidu manje migracije albanskog stanovništva iz
Malog Kosova u Tursku i doseljavanje Srba i Crnogoraca u isto vre-
me, može se pretpostaviti da ovi ratovi nisu izazvali neke bitne po-
remećaje u brojnom stanju stanovništva ovog kraja. ~đutim, poda-
ci iz popisa 1914. i 1921. godine, po naseljima u Malom Kosovu„ teže
se usklađuju sa popisnim podacima posle drugog svetskog rata, jer se
sva naselja iz tog kraja u prva dva popisa ne pominju.
Pre svega, obavezni smo da objasnimo zašto u popisu od 1914.
godine nema podataka za neka sela u Malom Kosovuc To su Donja
Dubnica, Livadica i Radujevac. Sto se tiče Livadice i Radujevca, si-
tuacija je jasna. Na tim mestima u vreme popisa nije bilo većih na-
•
selja, pa su se ona uračunavala u susedna i zato tim popisom nisu
obuhvaćena. Međutim, kod Donje Dubnice je drugi slučaj. U rečni­
ku od 1914. su podaci o broju stanovnika dati za dva naselja pod jed-
nim imenom, a to je Gornja i Donja Dubnica. Kako je baš u Donjoj
Dubnici bilo dosta promena u migracionom smislu, posle balkanskih
ratova, smatrali smo da bi bilo nerealno te podatke koristiti nekori-
govane, jer se nikakvo pravo stanje iz njih ne bi moglo da uoči.
Kada upoređujemo broj stanovnika u Malom Kosovu iz 1914,
vidimo da se za proteklih pedesetak godina broj stanovnika u Malom
Kosovu skoro utrostručio. Ako taj broj stanovnika uporedimo sa po-
vršinom Malog Kosova, izlazi da je u njemu prosečno tada živelo oko
55 stanovnika na kvadratnom kilometru. Razume se ne treba izgubiti
iz vida da tada nije bilo sve razoreno, da je u Malom Kosovu bilo do-
sta utrine i trnjaka, ili su i te površine ljudi koristili, tim pre što s11
se tada, prema obaveštenjima sa terena, više bavili stočarstvom nego
sada.
" M. A. Vujlčlć, Rečnlk mes!11 u oslobođenoj obl11S!I Stare Srbije, (po
službenim podacima), Beograd, 1914, str. 60-63.

561
100
Broj i porast stanovništva u Malom Kosovu od 1914. do 1961. godine
Tabela 13.
...-
•
-
•
.... !
• •
...
„"' - •

w•
.o Naselje
-
„-
...„-"' ....,,„„-ci:
„- O>
]~ „-"';:; "'
...
„ .,,„„"' .,," :::-
]~

--"' --iii .s- -ci:

... „ "' -
.,,„ :ll
• • • • • •
i .,, 1'l "'"'
~ ~
c-
-
"' .s- -"' .s- .s-
I Bajčlna 497 457 92 120 265 1.116 92 1.161 104 234
2 Balovac 456 440 96 868 197 922 106 926 100 202
3 Belo Polje 370 459 124 771 168 839 109 934 111 252
4 Brada I 787 844 107 1.126 133 1.262 112 1.389 110 170
5 Burlnce 123 184 133 234 143 264 112 272 103 221
6 Velika Reka 108 359 401 111 391 98 382
7 Glavnlk 811 708 116 1.480 207 1.442 09 1.827 113 266
8. Gornja
Lapalllca 1005 1.393 139 1.651 142 175 103 192 110 175
9 Godišnjak 110 120 109 170 119 1.639 99 1.819 Ili 181
10 Gornji Slbovac 355 317 89 311 98 523 188 604 116 170
li Grdovac 327 365 112 537 147 597 Ili 735 123 225
12 Donja Dubnlca 880• 1.100 128 1.737 156 1.812 104 1.868 103 217
13 Donja
Lapalitlca 355 398 112 649 164 765 117 840 109 236
14 Don}l Slbovac 123 121 98 224 185 233 104 241 103 196
15 Dumoš 415 369 94 676 175 755 Ili 794 105 191
18 Kačlbeg 118 148 124 199 136 210 105 223 106 189
17 Kisela Banja 113 125 111 268 288 303 106 348 115 308
16 Konju~eva·c 215 228 108 433 190 488 106 355 76 185
19 Ladovac 251 244 97 453 188 469 108 542 111 216
20 Letance 378 387 103 802 156 657 109 672 102 179
21 Livadica 203 220 108 206 94
22 Lug 274 445 162 556 125 605 109 667 114 251
23 Lužane 140 125 89 225 180 267 119 264 106 203
24 Merdare 76 130 171 179 138 185 103 179 96 236
25 Mlrovac 239 237 99 295 124 303 103 309 102 129
26 Obrandža 480 495 103 008 103 1.033 114 1.047 101 218
27 Penduha 205 180 88 288 160 314 109 311 OD 152
28 Pera ne 326 321 98 474 148 546 115 560 103 172
29 Radujevac 99 130 131 126 97 98 78
30 SveUje 402 478 119 765 160 812 108 954 118 237
31 SurklA 182 188 102 304 184 352 116 385 109 212
32 Sajkovac 396 326 82 726 223 819 113 898 109 228
33 Stedlm 161 190 118 316 166 357 113 443 124 275
34 Podujevo 521 758 145 2.435 322 3.253 134 4.870 150 93;
Ukupno: 10.979 12369 113 31.758 576 24.064 Ili 27.160 113 247
• Podaci dobijeni procenom.

Ako podatke iz 1914. godine uporedimo sa podacima iz 1921, vi-

dime da se javlja jedna neuobičajeva pojava: od ukupnog broja se-
la u Malom Kosovu, u 11 broj stanovnika 1921. bio je manji nega
1914. godine.
Bez sumnje je to vrlo interesantna pojava. Po našem mišljenju
je vezena, svakako, za događaje koji su se u međuvremenu odigrali.
Prvo se može postaviti pitanje, koliko su podaci iz tog vremena zai-
sta bili oličenje stvarnog stanja na terenu. S druge strane, u među-
 101
vremenu, između ta dva popisa je bio i svetski rat koji je bez sumnje
i ovaj kraj morao osetiti na polju populacionog razvoja. Smatramo da
se kroz smanjenje broja stanovnika u pojedinim selima, od jednog
do drugog popisa, donekle manifestovala i ona slaba migracija Alba-
naca koji su posle prvog svetskog rata napustili Malo Kosovo i odse-
lili se u Tursku. S druge strane, u tom kraju je bilo dosta Kačaka
koji, svakako, popisom nisu mogli biti tačno obuhvaćeni, pa se zbog
svega toga mogu smatrati normalnim ove razlike u broju stanovnika
od jednog do drugog popisa.
K2da analizujemo rezultate iz 1921. odine, vidimo da je u 20
sela u Malom Kosovu broj stanovnika porastao.•• Izuzetno je veliki
porast zabeležen u Gornjoj Lapaštici. To svakako nije rezultat pri-
rodnog priraštaja, već je obuhvaćeno stanovništvo Velike Reke koje
u tom popisu nije izdvojeno kao posebno selo. Najsimptomatičnija
pojava iz ovog popisa je ta da je broj stanovnika u tom relativno
kratkom roku, uz jedan svetski rat u međuvremenu i slabo izražene
migracije stanovnika iz tog kraja, ipak zantno porastao. U to vreme
je u Malom Kosovu živelo 62 stanovnika na kvadratni kilometar. Po-
što je taj porast u takvim uslovima prilično velik, verovatno je na
broj stanovnika u periodu iz111eđu 1914 .i 1921, pored priraštaja uti-
cao i mehanički priliv srpskog i crnogorskog stanovništva.
Posle 1921. godine u Malom Kosovu nastaju pramene u pogledt1
brojnosti stanovništva toga kraja. Doseljavaju se Srbi i Crnogorci, a
i albansko stanovništvo se definitivno stabilizuje jer su iseljavanja u
Tursku prestala. Nažalost, te pramene nismo u stanju da pratimo, jer
dugo posle 1921. godine nije bilo popisa stanovništva po naseljima
koji bi u analizi poslužio kao polazna osnova.
Broj stanovnika je u Malom Kosovu bez prekida rastao. Bez ob-
zira lito je bilo stalnog pomeranja stanovništva, u toj maloj kotlini
je svakodnevno bivalo sve više ljudi, Međutim, intenzitet porasta
broja stanovnika se iz godine u godinu, i iz perioda u period menjao,
pod dejstvom različitih faktora. Pre nego što pređemo na analizu ce-
log perioda, od kada postoje pisani podaci o broju stanovnika, anali-
ziraćemo prvenstveno stanje koje su pokazala tri poslednja popisa.
Najkarakterističnije je to da se, prema popisu iz 1948. godine, u Ma-
lom Kosovu nalazilo dvostruko više ljudi, nego lito je bilo 1914. godi-
ne.•• Broj stanovnika se u ovom kraju udvostručio za nešto više od
30 godina.
Kada taj porast uporedimo sa intenzitetom porasta broja stano-
vnika na Kosovu u približno istom periodu, zapažamo da je on viši
i od kosovskog proseka, a da i ne govorimo o ostalim delovima naše
zemlje.

N Re~nik mesta (Kraljevine Srba, Hrvata J Slovenaca) Beograd, 1925.

(Stanovništvo po podacima popisa stanovništva Iz 1921).
16 Savezni zavod za statistiku i evidenciju. Konačni Tezu.ltati popisa sta-
nOt>n!ltva ođ 15. maTta 1948. godine, Knjiga I. Stanovništvo po polu I domaćin­
stvima, Beograd, 1951. str. 77-78.

563
102
lltOJ I &USTINA STANOVNIKA U
NALON KOSO VIJ

·- -------------------------
„. --------- -------- - -
•• --·------- - -----
••
-„.
,.„
··- --------- ····-····
.„
·-
·-
-
-
• 1914 I' 21 1948 1953 19 61

.„• •• .„. ,,o

T"I at•t1•1J111IM
-··
„•• „. ···"·
"'t.,,., na tl!.m'
''-"· ···""
11a , „m'

Ako uporedimo podatke o broju stanovnika po selima iz 1921.

i 1948. godine, zapažamo da se broj u mnogim selima udvostručio.
Ni u jednom selu u tom periodu broj stanovnika nije opao. Najveće
promene su nastupile kod Podujeva. Tu je indeks, u odnosu na 1921.
(100), 320.
Upoređujući podatke iz 1948. sa 1953. godinom, takođe osećamo
jedno neprekidno povećanje broja stanovnika koje je, po svoj prilici,
dostiglo kulminaciju baš u tom periodu.'' Za tih nekoliko godina, iz-
" Popi$ stanovnl§tva 1953, lmjlga XV. (Osnovni podaci o stanovništvu),
Beograd, 1960, str. 109-111.

564
 103
među ta dva popisa, broj stanovnika u Malom Kosovu je jako pora-
stao. Pojavljuju se samo četiri sela: Bajčina, Glavnik, Gornja Lapaš-
tica i Radujevac u kojima je broj stanovnika manji nego 1948. godi-
ne. Prema podacima sa terena, ta sela spadaju u onu grupu sela u
Malom Kosovu iz kojih su se stanovnici intenzivnije iseljavali u po-
sleratnom periodu. Među iseljenicima je bilo najviše Srba.
Od 1953. do 1961. godine tendencija porasta broja stanovnika
se i dalje održava. Međutim, tempo porasta je znatno slabiji nego u
prvom periodu posle rata. 97 'faj popis pokazuje da u Malom Kosovu
ima skoro tri puta više stanovnika nego 1914. godine. Naročito je ka-
rakterističan odnos između prvog i poslednjeg popisa, čija se pore-
đenja najbolje uočavaju na grafikonu. Tempo porasta broja stanov-
nika je slabiji u periodu između 1953. i 1961. godine. Smatramo da
do te pojave u Malom Kosovu dovodi intenzivno iseljavanje stanov-
ništva. U odnosu na 1953, popis iz 1961. godine pokazuje da je u šest
sela broj stanovnika manji bio u poslednjem periodu. Sva su ta sela
obuhvaćena iseljavanjem srpskog, crnogorskog i albanskog stanov-
ništva, pa prema tome smatramo da te migracije, pored ostalog, us-
lovljavaju smanjenje broja stanovnika u: Velikoj Reci, Konjuševcu,
ljvadici, Merdaru, Penduhi i Radujevcu.
Koliko je Mlllo Kosovo opterećeno stanovništvom najbolje se
vidi iz podataka koji pokazuju koliko stanovnika živi na jednom kva-
dratnom kilometru.
Broj stanovnika u Malom Kosovu na jedan kvadratni kilometar
u godini popisa
Tabela 14.
1914. 1921. 1948. 1953. 1961.
55,l 62,2 109,5 121,l 136,6

Broj stanovnika po kvadratnom kilometru je veliki i nije čudo

što se javljaju tendencije iseljavanja stanovništva iz ovog čisto po-
ljoprivrednog kraja, sa relativno slabom zemljom.

Stanovništvo Kosova i Malo Kosovo u periodu 1921-1961.

Tabela 15.
•

Kosovo Malo Kosovo

..,„ I.
Godina
popisa
Stanov:ni-
štvo u 000 -
~'"'-
"'"' g
~-
~~-
Godina
popisa
Stanovni-
Atvo u 000
.:! ~'·
Q,I

s c"""8
"'"'
-

1921. 439 100 1921. 12 100

1948. 733 167 1948. 21 1118
1953. 816 166 1953. 24 200
1981. 963 219 1961. 27 225

117 Popis stanovni§tva 1961. Knjiga XI. (Pol l starost), Beograd, 1965, str.
92-93.
104
Broj stanovnika na jedan kvadratni kilometar u Jugoslaviji
i Malom Kosovu
Tabela 18.

Teritorija 1948. 1881.

Jugoslavija 81,9 72,3
Srbija 73,9 88,6
Kosovo 8'7,3 88,6
Malo Kosovo 103,1 136,8

Svakako da ovi podaci ne traže mnogo komentara, jer sami do-

voljno pokazuju koliko je situacija u Malom Kosovu (u pogledu gu-
stine stanovništva) još 1961. godine bila ozbiljna i koliko se razlikuje
od stanja na Kosovu. 08
To stanje je, bez sumnje, izazvao vrlo brz porast broja stanov-
nika u ovom kraju, a njega uslovljava veliki prirodni priraštaj.

Struktura domaćinstava

Iz pregleda o broju stanovnika vidimo da Malo Kosovo ima spe-

cifične karakteristike u pogledu populacionog razvitka. Međutim, to
je samo jedan od elemenata i na osnovu njega se ne može steći pra-
va predstava o svim faktorima koji učestvuju na fornLiranje karak-
teristike o populacionom razvitku. Od posebnog je interesa posma-
trati domaćinstva na Kosovu, a takode i u Malom Kosovu, jer u tom
kraju u pogledu for111iranja porodične zajednice još uvek imaju veli-
kog udela patrijarhalna shvatanja sredine. Ona se sukobljava sa po-
trebama savremenog života. U kolikoj se meri suočavaju shvatanja
i potrebe pri for111iranju domaćinstva najbolje svedoče podaci sa te-
rena. Skoro je redovna pojava da u Malom Kosovu, u jednoj kući
(kako se domaćinstvo smatra u selima toga kraja), najčešće živi više
porodica. Te porodice (koje se u određenom momentu deklari§u kao
posebna domaćinstva) postoje samo u zvaničnim podacima, od op§ti-
ne pa nadalje, a u suštini one su samo deo veće ili manje porodične
zajednice koja živi u jednoj kući i kao jedno domaćinstvo. Intereso-
vell smo se u kom stadijumu sada egzistira porodična zadruga u seli-
ma Malog Kosova i u tom pogledu s1110 došli do nekih interesantnih
podataka.
Uporedujući domaćinstvo, koje se u statističkim podacima tako
tretira, sa stvarnim stanjem, odnosno sa načinom života mnogih do-
maćinstava koja žive u zajednici, slobodni smo da konstatujemo da
je broj domaćinstava u statističkim podacima znatno veći od stvar-
nog broja postojećih samostalnih domaćinstava. To je, svakako, poja-
va koja prati sve procese for111iranja samostalnih domaćinstava na
selu, širom cele naše zemlje, ali je na Kosovu, odnosno u Malom Ko-
" Razvoj nerazvijenih područja, br. 27, Prlillna 1982, str. 23--24.
 105
sovu, to donekle složenije, zbog patrrijerhalnog shvatanje velikog
broja stanovništva. Ono je pokazalo da se dosta teško, i u savreme-
nim uslovima, odriče nekih načele koje u našim selima još žive. Pro-
ces izdvajanja samostalnih domaćinstava u istoj kući i iz veće poro-
dične zadruge je u Malom Kosovu još uvek pojava koju sredina te-
ško prima. Jedino preseljavanje, za sada egzistira, kao donekle nor-
malan put izdvajanja, a toga je još uvek relativno malo, naročito kod
albanskog stanovništva. To ne znači da u Malom Kosovu dominira
velika porodična zadruga, ali je isto tako za tu sredinu skoro neshva-
tljivo da dva ili tri brata, sa svojim užim porodicama, u istoj kući,
čine posebno, stvarno ekonomski razgraničeno domaćinstvo. Ona se
sva zbog zemlje i poreze vode kao posebna domaćinstva, a malo njih
živi stvarno odvojeno. Baš zbog toga će i biti interesantno praćenje
razvoja domaćinstava u ovom kraju. Na zajednički život svakako u-
pućuju i ekonomski razlozi. Zemlje za obradu je relativno malo. Ma-
le su mogućnosti za proširivanje zemljišnog fonda. Alat, stoku i ma-
šine je takođe teže kupiti ako je imanje malo. Verovatno da i zbog
ovih razloga ljudi u ovom kraju žive zajedno, jer tako udruženi lak-
še obrađuju svoju zemlju i savladavaju sve ostale teškoće ekonom-
ske prirode, kojih u ovom kraju ima na pretek.
Posmatrajući broj domaćinstava kroz četrdesetogodišnji period
u Malom Kosovu, došli smo do očekivanog rezultata, tj. broj doma-
ćinstava je stalno rastao i normalno je u 1961. godini u nekim selima,
u odnosu na prvi popis, veći za dva i po puta. Kada se broj domaćin­
stava iz 1921. uporedi sa brojem iz 1961, dobije se indeks porasta oko
255. Treba imati u vidu činjenicu da je broj domaćinstava od 1921.
do 1961. god. u Malom Kosovu porastao, pored ostalog, i zbog meha-
ničkog priliva srpskog, albanskog i crnogorskog stanovništva. To su
stanovništvo dovele one poznate migracione struje, o kojima je već
bilo reči. U periodu 1921-1961. broj domaćinstava, po svoj prilici,
nije ravnomerno rastao. To se najbolje vidi iz sledećih podataka. U
Bajčini je 1921. godine bilo 73 domaćinstava, 1948. 172 (tj. posle 27
godina), a 1961. 195 domaćinstava. Grubo računato, u prvom ((dva-
desetogodišnjem) periodu Bajčina je svake godine dobijala skoro če­
tiri nova domaćinstva, a u drugom (trinaestogodišnjem) nije bilo ni
dva domaćinstva više. Ovakvih primera u Malom Kosovu ima više.
Razumljivo je da tu pojavu nije uslovio samo jedan faktor, već je
ona rezultat mnogih činioca, od kojih ćemo pomenuti samo najvaž-
••
n1Je.
Veoma važan razlog, koji je uticao na porast broja domaćinsta­
va u prvom periodu, je mehanički priliv stanovništva. Drugi, takođe
značajan činilac je visok prirodni priraštaj (karakterističan za ovaj
kraj uopšte). Pored pomenutih razloga, ima i drugih, najčešće eko-
nomske prirode, koji su uticali na porast broja domaćinstava. Treba
pomenuti i to da u tom prvom periodu skoro i nije bilo iseljavanja iz
Malog Kosova, izuzimajući ratne godine. Prema tome, prirodno je
106
Domaćinstva i prosečan broj članova u njima 1921, 1948, 1953. i 1961.
Tabela 17.
1921. 1948. 1953. 1961.
„J>
• „J>
•
„•
š' „ š' „ • "
šo>„ "„ „> Eo>"
J>
"
J>

o> "„ „> "„ „„ "„ „>

Naselje
„
" .'! "' "
o
·e-.š "'o_„ :j i8
e.., ~~
.'! 'ii o
'ti
·-"'
e.s „" -
·-e.s"' lg
o .!!I
l'I "' &: "' l'I 111 ~ :lJ
•U
111 "' &: >U
Bajčina 73 6,6 172 7,0 163 8,8 195 6,3
Balovac 68 6,5 139 8,2 150 8,1 169 5,5
Belo Polje 70 6,8 107 7,2 123 8,8 120 7,6
Brada§ 109 7,7 147 7,7 162 7,8 169 7,4
Burince 20 8,2 38 8,5 35 7,5 36 7,2
Velika Reku 52 6,9 55 7,3 61 6,4
Glavnik 108 8,5 202 7,2 193 7,5 217 7,5
Godišnjak 18 8,7 26 6,6 27 8,5 30 &,4
Gornja Lapaštlca 135 10,3 261 6,3 244 6,7 285 6,3
Gornji Sibovac 49 6,5 45 6,9 79 6,6 92 8,6
Grdovac 43 8,5 63 8,5 72 8,3 96 7,7
Donja Dubnlca 165 5,9 255 6,8 274 6,6 303 8,2
Donja Lepaštlco 56 7,1 96 6,6 115 6,7 119 7,0
Donji Sibovac 18 6,7 32 7,0 30 7,6 38 6,4
Dumoš 67 5,8 99 6,6 110 6,9 104 7,6
Kačlbeg 18 6,1 32 6,2 30 7,0 33 6,8
Kisela Banja 20 6,3 35 8,2 41 7,4 42 8,3
Konjuševac 35 6,5 57 7,6 59 7,9 52 6,8
Ladovac 36 6,8 80 7,5 72 6,8 88 6,3
Lelance 58 6,9 75 6,0 66 7,6 95 7,6
Livadica 35 5,6 35 6,2 51 4,0
Lug 52 8,8 72 7,7 80 7,5 85 8,0
Lužan~ 23 5,4 40 5,6 48 5,8 47 6,0
Merdare 20 6,5 37 4,8 38 4,8 39 4,5
Mtrovac 38 8,2 48 6,1 50 8,0 61 &,O
Obrandža 75 8,6 140 6,5 166 6,2 160 6,5
Penduha 37 4,9 38 7,8 39 8,0 47 8,6
Perane 50 6,4 64 7,4 72 7,5 64 6,6
Radujevac 20 4,9 23 5,7 21 6,0 17 5,7
Svetije 61 5,9 124 6,2 118 6,9 131 7,3
Surki§ 25 7,5 48 6,3 49 7,2 62 6,2
Sajkovac 45 7,2 91 8,0 103 8,0 128 7,0
Sledim 26 7,3 53 6,0 65 5,5 76 5,8
Podujevo 134 5,6 465 5,0 629 5,1 985 4,9
Ukupno 1810 6,8 3.289 6,6 3.631 6,6 4.337 6,3

da su tada domaćinstva mnogo brže rasla, a rastao je i njihov broj,

nego što je to bio slučaj u drugom periodu, koji ima i druge.čije obe-
ležje.
Od 1948. godine do 1961. u Malom Kosovu jedino nije bilo bit-
nih promena u prirodnom priraštaju. Cak se može pretpostaviti da
je u tom periodu prirodni priraštaj bio veći nego u onom prvom, zbog
smanjenja smrtnosti, kako kod odraslog stanovništva tako, verovat-
no, i kod odojčadi, Međutim, svi ostali faktori su dobili drugačiji ra-
zvoj. Prvo, u ovom periodu je bilo vrlo malo doseljavanje. stanovni-

568
 107
štva sa strane. Drugo, porodične zadruge su administrativno izdelje-
ne 1948. godine, pa ih u ovom, inače kraćem periodu nije bilo mo-
guće i dalje znatno deliti. A treće, i verovatno najvažnije, u ovom
periodu se stanovništvo masovnije iseljava iz ovog kraja, nego što je
to bio sl11čaj u prvom periodu. Na kraju treba pomenuti još jedan vr-
lo važan faktor u domaćinstvu - broj članova u njemu - i pogle-
dati kakvu je on funkciju imao kroz period od prvog popisa do 1961.
godine.
Osnovno obeležje 1921. godine u Malom Kosovu je veliko do-
maćinstvo. Kako ne posedujemo podatke o stvarnom broju po poje-
dinim domaćinstvima, to smo se poslužili podatkom koji pokazuje ko-
liko je prosečno članova u jednom domaćinstvu živelo po selima Ma-
log Kosova 1921. godine. Tako smo dobili da je od ukupno 31 sela, za
koje imamo podatke, u ovom kraju u deset sela živelo od 7 do 11 čla­
nova u domaćinstvu; u 19 sela od 5 do 7 članova, a samo u dva sela
između četiri i pet članova. Kada su domaćinstva 1921. godine broja-
la tako mnogo članova, prirodno je očekivati da je u narednom peri-
odu od 26 godina, moralo doći do pojave velikog broja novih doma-
ćinstava.
Koliki je stvarni priliv stanovništva bio u periodu od 1921. do
1948. godine vidi se i po tome što je u jednoj polovini, od ukupnog
broja sela u Malom Kosovu, 1948. godine prosečan broj stanovnika
u domaćinstvu bio veći nego 1921, a u onim selima gdje je taj broj
1948. bio manji, on je u većini slučajeva smanjen minimalno, ili je
ostao isti. Tada je od ukupno 33 sela u 14 sela živelo u domaćinstvu
prosečno više od 7 članova, što znači u većem broju sela nego 1921;
u 18 sela između 5 i 7 članova i samo u jednom selu ispod pet člano­
va. Kada na sličan način analizujemo i podatke iz 1961. godine, vidi-
mo da je u: 12 sela bilo više od 7 članova u domaćinstvu, 19 od 5 do
7 i 11 dva sela ispod 5 članova.
Posmatrajući porast broja domaćinstava i prosečan broj člano­
\•a u njima, uočava se pojava koja ima približno ove karakteristike.
U onim selima u kojima je naglo porastao broj domaćinstava, sme-
njen je prosečn broj stanovnika u njima. To se naročito uočava pri
upoređivanju podataka iz 1921. i 1961. godine. Tako je broj domaćin­
stava samo porastao, a broj članova u njima se smanjio u: Bajčini,
Gornjoj Lapaštici, Surkišu i Stedimu. U svim pomenutim selima je
indeks porasta broja domaćinstava od 1921. do 1961. godine veći od
200. Međutim, postoji i druga pojava, a to je da je indeks porasta
broja domaćinstava iz istih perioda ispod 200, ali je zato prosečan
broj članova u domaćinstvima veći. Ovakve pojave su zabeležene u:
Belom Polju, Gornjem Sibovcu, Donjoj Dubnici, Dumošu, Konjušev-
cu, Letancu, Penduhi i Svtelju (Radujevac nije uzet u obzir).
Ova dva poređenja daju predstave o shvatanju stanovnika Ma-
log Kosova o strukturi porodice i domaćinstva. Ono se izražava još
uvek u tome da je domaćinstvo veliko. Manji je broj sela u kojima
je više domaćinstava sa manje članova, nego onih u kojima damini-
108
ra domaćinstvo sa velikim brojem članova, ali broj domaćinstava ne
raste izuzetno brzo.
Još detaljniju predstavu u ovom smislu dobićemo ako pogleda-
mo podatke koji pokazuju stvarno stanje u pogledu broja članova u
domaćinstvu, iz popisa 1961. godine. Podacima je dokazane da je u
Malom Kosovu tokom celog posmatranog perioda dominirala relativ-
no velika porodična zajednica i da se ni u poslednjem popisu nisu o-
setile izrazite tendencije smanjivanja prosečnog broja članova u nji-
ma. Ovakva situacija se održava i na celom Kosovu u istom periodu,
pa će biti interesantne porediti neke pokazatelje iz te kategorije.

Stanovništvo i domaćinstva u Malom Kosovu

Tabela 18.

Stanovnl§tvo Domačlnstva

Broj sta-
Broj sta- Indeks ra- Broj doma- Indeks ra-
Godina
popisa novntka novnika na ste od pred. ćlnstava 818 od .pred.
1 km• popisa popisa
--- - - ----
1921. 12.369 62,2 1.810
1948. 21,758 109,5 176 3.269 182
1053. 24.064 121,1 111 3.831 110
1961. 27.160 136,6 113 4.337 119
.. - ---
Kada se indeks rasta broja stanovnika i broja domaćinstava u-
poredi, vidi se da nekih izrazitih odstupanja između ta dva pokaza-
telja nema. Indeks rsta u Malom Kosovu, kao što se vidi, ima dosta
sličnosti sa kosovskim prosekom.

Indeks rasta stanovništva i domaćinstava za period:

Tabela 19.

1948 1033. 1953 1081

Stanovn. Domaćin. Stanovn. Domaćin.

Jugoslavija 107 100 100 117

Uža Srbija 107 100 108 121
Vojvodina 103 106 100 115
Kosovo i Metohija 112 Ili 118 120
Malo Kosovo 111 110 113 119

U prvom periodu Malo Kosovo ima mnogo sličnosti sa Kosovom

u pogledu rasta stanovništva i domaćinstava, ali se zato bitno razli-
kuje od Jugoslavije i Vojvodine. U drugom periodu (1953-1961) do-
lazi do izražaja tendencija opšteg porasta u svim pomenutim kraje-
viina, s tim što je taj porast kod Kosova sličan sa Užom Srbijom. Me-
đutim, uočava se da je indeks porasta broja stanovnika u tom perio-
du u Malom Kosovu manji od kosovskog. Smatramo da je na tu poja-
vu uticalo iseljavanje pretežno srpskog i cmogorskog stanovništva iz
tog kraja. Broj domaćinstava je vidno rastao. Ne treba gubiti iz vida

57()
 109
da domaćinstvo na Kosovo, a i u Malom Kosovu, pretežno obuhvata
veći broj članova od jedne porodice i da je taj vidni porast broja do-
maćinstava bio, u stvari, samo proces cepanja jednog dela većih po-
rodičnih zadruga na više domaćinstava. Zato se, po intenzitetu pora-
sta broja domaćinstava, izuzima period 1953-1961, što je bez sumnje
uticalo na sniženje prosečnog broja članova u domaćinstvu.
Podaci za Malo Kosovo iz date tabele skreću na sebe pažnju.
U njemu ima najviše stanovnika na jedan kvadratni kilometar, a i
domaćinstvo je najveće. Kao što se vidi, takva situacija je bila 1948,
a takva je registrovana i 1961. godine. Ovo je zaista dovoljan razlog
da stanovništvo iz jednog čisto poljoprivrednog kraja mora razmiš-
ljati o dopunskom zanimanju.

Poređenje podataka za Jugoslaviju, Užu Srbiju, Kosovo i Malo

Kosovo
Tabela 20.
„ „
·~

„>
·~
·~
.........„
:!! „ -1l' -e
·~
·~
o.c
>o
o
>
~
o "' g;; o2
~·1 .~
-o
.., ::i
O);!
:.: i!] :.:
1948. Stanovnika na 1 km• 81,9 74,3 68,9 121,1
Prosečan broj stanovnika u
domaćinstvu 4,36 4,53 8,35 6,61
1953. Stanovifka na 1 km' 68,4 79,8 74,9 121,1
Prosečan broj stanovnika u
domaćinstvu 4,29 4,44 8,42 8,84
1961. Stanovnika na 1 lan1 72,4 88,0 88,5 136,6
Prosečan broj stanovnika u
domaćinstvu 3,99 3,97 6,32 6,26

»U pojedinim delovima naše zemlje veličina domaćinstava je

veoma mala i kreće se u proseku od tri do četiri črana (Slovenija i
Vojvodina), a na drugim područjima, kao što je Makedonija, Boi;na
i Hercegovina, broj članova domaćinstva se kreće od pet do šest. U
kosovsko-metohijskoj pokrajini na jedno domaćinstvo dolazi preko
šest članova u proseku ... Održavanje relativno velikog domaćinstva
u ovoj pokrajini uslovljeno je svakako visokom stopom nataliteta i
prirodnog priraštaja, ali nema sumnje da i drugi faktori, naročito et-
nografska sredina sa tradicionalnom porodičnom organizacijom, pa i
sporost procesa industrijalizacije i urbanizacije, takođe imaju udela
u tome ... Ako se razvoj domaćinstva shvati kao proces koji ga pribli-
žava porodici, njenim funkcijama i sastavu, onda se za domaćinstva
Kosova i Metohije može reći da u periodu od 1948 1961. nisu doži-
vela bitne promene•. 99 Koliko je ova kons.tatacija tačna za Kosovo i
Malo Kosovo, najbolje potvrđuju poređenja sa Slovenijom i Vojvodi-
nom.
"' Demografski Tazvitak Kosova i Metohije, str. 105-108.

571
110
Izlaganja o prosečnoj veliniči domaćinstava i ostalim funkcija-
ma, koje uslovljavaju obim domaćinstva, osvetljavaju ovu pojavu sa-
mo sa jedne strane. Zbog toga je ostala još uvek nerazjašnjena ulo-
ga stvarne veličine domaćinstva u životu stanovništva Malog Kosova.
Dosadašnja analiza podataka o prosečnom broju članova u domaćin­
stvima Malog Kosova je pokazala da je u tom kraju broj domaćinsta­
va dosta brzo rastao, a prosečen broj članova u njima nije naglo o-
padao, već je takoreći stagnireo. To nas bez predomišljanja upućuje
na zaključak da u Malom Kosovu svakako dominiraju domaćinstva
sa velikim brojem članove. Pre nego što damo podatke koji će ovu
pretpostavku potvrditi, pogledećemo kako u tom pogledu stoje ostali
delovi naše zemlje. Prema podacima iz 1953. godine se vidi da je:

Jugoslavije imala 16,06°/o domaćinstava sa četiri člans

Slovenija " 18,83"/o domaćinslava sa tri člana
Uža Srbija 15,82"/o domaćinstava sa četiri člana
"
Vojvodina 20,68°/o domaćinstava sa dva člana
"
i Kosovo i Metohija 13,100/o domaćinstava sa pet članova.
"
Poznato je da su promene od 1953. do 1961. godine zahvatile
skoro celu našu zemlju. u pogledu broja članova u domaćinstvima,
samo je Kosovo u tom pogledu ostalo skoro nepromenjeno. Tamo su
domaćinstva velika, a i do poslednjeg popisa je ostalo isto stanje.
Malo Kosovo se i u ovom pogledu podudara sa stanjem na Kosovu.
Iz tabele o stvarnom broju članova u domaćinstvu vidi se da je
Malo Kosovo kraj u kome dominira veliko domaćinstvo. Prvo se uo-
čava da je malo domaćinstava sa četiri člana, Od ukupno 34 naselja,
samo u pet sela više od 40°/o domaćinstava ima do četiri člana, a u
14 na domaćinstva sa četiri člana otpada samo 25"/o, dok je ostalih
75°/o zastupljeno sa domaćinstvima većim od pet članova. Najviše je
domaćinstava sa brojem članova od pet do sedam. U 12 naselja na
domaćinstva sa tim brojem otpada preko 40°/o. Ima naselja u kojima
ima domaćinstava sa više od osam članova. U 12 sela oko 25°/o doma-
ćinstava broji više od osam članova, a u četiri sela 20°/o domaćinsta­
va ima više od 11 članova. Postoji nekoliko sela u Malom Kosovu ko-
ja su izuzetno karakteristična po domaćinstvima sa velikim brojem
članova. To su: Belo Polje (u kome oko 17°/o čine domaćinstva sa če­
tiri člana, a 83°/o su domaćinstva veća od pet članova, Burincc (18°/,
domaćinstava je sa četiri člana, a 82°/o sa više od pet), Glavnik (tako-
đe 18°/o prema 82"/o), Grdovac (200/o prema 80°/o), Donja Lapaštica
(18°/o prema 81°/o), Lug (17°/o prema 83°/o) i Svetije u kome je samo
oko 15°/o malih domaćinstava i oko 85°/o velikih.
Uporedimo li pokazatelje o broju članova u domaćinstvima po
selima Malog Kosova, dolazimo do sledećeg zaključka. Oko 32°/o od

-70-
)
 111
ukupnog broja domaćinstava otpada na ona u kojima živi do četiri
člana. Oko 30"/o domaćinstava ima više od osam članova i oko 38°/o
su domaćinstva srednje veličine, tj. ona u kojima živi od pet do se-
dam članova. U svim selima Malog Kosova oko 30°/o čine mala i oko
70°/o veća domaćinstva.

Broj domaćinstava sa stvarnim brojem članova 1961.

Tabela 21.

Naselje
Ukupno
doma-
ćinstava I 4 .,, 5 7 .,,
Broj alanora u
8
domaćinstvu

10 '/o li l .,,
Bajčlna 195 71 38,4 72 36,9 37 19,0 15 7,7
Balovac 189 70 41,3 82 36,7 30 17,8 7 4,2
Belo Polje 120 20 18,8 47 39,3 33 27,5 20 16,6
Brada§ 189 42 22,3 78 40,4 41 21,8 30 16,5
Burince 38 7 18,4 14 36,8 13 34,2 4 10,6
Velika Reke 61 21 34,4 22 38,0 9 14,8 9 14,3
Glavnlk 217 40 18,4 82 37,8 83 29,0 32 14,8
Godišnjak 30 8 26,7 14 46,7 4 13,3 4 13,3
Gornja
Lapalitlca 285 29 31,2 105 30,9 87 23,5 24 8,4
Gornji Sibovac 92 30 32,6 31 33,7 17 18,5 14 15,2
Grdovac 98 19 19,8 43 44,8 15 15,6 19 19,8
Dolja Dubnica 303 99 32,7 129 42,5 43 14,2 30 10,5
Donja
Lapašttca 119 21 17,7 53 44,5 35 29,4 10 8,~
Donji Sibovac 38 10 28,3 14 38,9 10 26,3 4 10,5
Dumoš 104 23 22,1 35 33,7 25 24,0 21 20,2
Kačibeg 33 8 24,3 li 83,3 li 33,3 3 9,1
Kisela Banja 42 8 19,0 17 40,5 7 16,7 10 23,8
Konjuševac 52 14 28,9 23 44,2 li 21,2 4 7,7
Ladovac 88 24 27,9 42 48,8 li 12,8 9 10 •5
Letance 95 21 22,I 40 42,l 20 21,0 14 14,8
Livadica 51 29 58,8 21 41,2 I 2,0 - -
Lug 85 14 16,5 31 38,5 23 27,0 17 20,0
Lužane 47 15 31,9 17 36,2 12 25,5 9 8,4
Merdare 39 18 40,2 16 41,0 5 12,8 - -
Mirovac 61 28 45,9 20 32,a li 18,0 2 3,3
Obrandža 180 54 33,8 50 31,2 30 18,7 26 16,3
Penduha 47 10 21,3 23 48,9 9 19,2 5 10,6
Perane 84 20 23,8 32 38,1 23 27,4 9 10,7
Radujevac 17 5 29,4 9 52,9 2 11,8 I 5,9
Svetije 131 19 14,5 56 44,3 37 28,2 17 13,0
Surki§ 62 19 30,6 25 40,3 12 19,4 6 9,7
Šajkovac 126 30 23,4 46 37,5 31 24,2 19 14,9
štedim 78 25 32,9 30 39,5 16 23,7 3 3,9
Podujevo 985 482 49,0 344 34,8 114 11,6 45 4,6
Ukupno 4.337 1.413 32,6 1.656 38,2 630 19,1 436 10,l

573
112
70°/o veća domaćinstva. Samo ovi podaci su dovoljni da pokažu koliko
se uslovi za život ljudi u selima Malog Kosova razlikuju od opšteju-
goslovenskog proseka, a da i ne govorimo o Sloveniji i Vojvodini.
Konstatovane činjenice, bez objašnjenja uzroka koji uslovljava
tu pojavu, ne bi bile dovoljne. Društveno-istorijski razvoj ovog kraja
je ovoj pojavi postavio temelje. Na njih su se dogradivali ekonomski
potencijal Malog Kosova, istorijsko-ekonomsko-politička zbivanja u
periodu posle oslobođenja od Turaka, migracije stanovništva, agrar-
na struktura, tradicionalna porodična organizacija, ukorenjena pa-
trijarhalna shvatanja, nacionalni sastav stanovništva, kulturno-pros-
vetna struktura, prirodni priraštaj i još mnogi drugi faktori. O svim
pomenutim elementima je donekle već bilo reči, ili će biti u nared-
nom tekstu. Pre nego što predemo na razmatranje podataka o pora-
stu broja stanovnika, kao jednom od važnijih faktora za postojanje
velikih domaćinstava, prikazaćemo strukturu jedne velike porodične
zadruge iz Bajčine. Uzeli smo taj primer zato što je ta porodična za-
druga poznata u okolini kao najveća. Potom, što je staratelj te poro-
dične zadruge, Redža Djata, bio ljubazan da nas do detalja uputi u
njenu organizacionu strukturu, i na kraju zbog toga što sve porodič­
ne zadruge u pogledu organizacije rada imaju donekle i sličnosti. Ia-
ko je ova porodična zadruga, po rečima meštana najveća u •Labu•,
sličnih ima i u drugim selima.

:Zivot u porodičnoj zadruzi nameće različita angažovanja svih

njenih članova, zahteva određene obaveze i pruža izvesne privilegije.
Prema rečima nekih žitelja, veća porodična zadruga se održava u se-
lima Malog Kosova i danas iz ekonomskih razloga. Velika porodična
zadruga ima jaku radnu snagu koja donekle obezbeđuje sigurnu eg-
zistenciju svima u zadruzi. Za nas ostaje otvoreno pitanje da li je viši
životni standard u tom kraju lakše obezbediti u maloj porodici ili u
porodičnoj zadruzi. Da je porodična zadruga ostatak prevaziđenih o-
blika društvenog i porodičnog života to je sigurno, ali da se ta tra-
dicionalna porodična organizacija, pod uticajem patrijarhalnih shva-
tanja stanovništva toga kraja, i danas održava - i to je tačno.
Početkom našeg veka u porodičnoj zadruzi bilo je oko osam
članova. :Zivela su dva brata sa svojim užim porodicama. Bili su to
očevi današnje najstarije generacije u porodičnoj zadruzi. Jedan od
ta dva brata, bio je •glava• porodice. On je živeo oko 80 godina, a u-
mro je 1952. godine. Dok je bio u snazi, rukovodio je porodičnom za-
drugom. Jedini princip za odabiranje •glave« porodice je starost. Ta-
ko je tog dotadašnjeg vođu porodične zadruge nasledio sin njegovog
brata (koji je i u vreme prikupljanja podataka vršio tu dužnost Re-
clža Djata).
Ta velika porodična zadruga je brojala 1963. godine 42 člana i
u njoj je približno struktura izgledala ovako:

574
 113
Sinovi jeđno11 bTata. Sinovi đrugo11 brata.
1. Redža Djata rođen 1904. 1. Hlaen DJata rođen 1911.
2. Sećlr Djata 1908. 2. Haean Djela 1914.
" 3. Bejrem Djata
"
1917.
•
4. Bećlr Djata 1928.
"
N ;thoul slnol>I
1. Redža Djata 1. Alija rođen 1938.
2. Semlfja 1943.
3. Fahrtja " 1953.
•
4. Iljm!ja • 1968.
2. Sećir Djata 1. Mehmet rođen 1952.
2. Ismet • 1958.
3. lUsen Djata 1. Sefld rođen 1944.
2. Hamdl • 1947.
3. Avdl • 1954.
4. Hasen Djata Nema slnova
5. Bajram Djata 1. Muarem rođen 1949.
2. Teflk 1954.
3. Faik " 1959.
•
6. Bećlr Djata 4, Sefedln rođen 1952.

Kako se u ovom kraju još uvek više pažnje posvećuje muškom

potomstvu, smatralo se neophodnim da se iz ove porodične zadruge
samo imena muškaraca pomenu. Kao što vidimo, od ukupno 42 člana,
19 su muškarci, a od toga 10 starijih od 1-4 godina. Sto znači da u
proseku približno dolazi na »svaku mušku glavu« stariji od 14 godi-
na još tri člana (žena i deca).
Svi članovi ove porodične zadruge sposobni su za rad, obrađuju
njihovo zajedničko imanje koje se sastoji od 13 ha obradive površi-
ne. Svega su dva muškarca zaposlena van imanja, na drugim poslo-
•
v1ma.
Muškarci pretežno rade na imaju i oko stoke, a žene obavljaju
kućne poslove i pomažu u obradi zemlje za vreme poljskih sezonskih
poslova (žanju pšenicu i kukuruz).
Poslovi su, naročito među ženama, razgraničeni. Dve najkvali-
fikovanije su određene za stalno kuvanje hrane. Ostale se smenjuju
kod mešenja hleba. Svaka žena obavezna je da tri dana mesi hleb za
sve članove zadruge, pa se na tom poslu sve žene, osim kuvarica, ne-
prestano smenjuju. Kuvarice, pored pripremanja hrane, muzu i kra-
ve (svakog dana te dve žene pomuzu 5 10 krava). Sve namirnice i
ostali potreban materijal za svakodnevni život nabavlja se iz zajed-
ničkih sredstava i svi ga ravnomemo koriste, kako kroz ishranu tako
i kroz druge vidove potrošnje.
Hrana je za sve ista, ali se ne jede istovremeno. Prvo se jelo
daje decl, zatim jedu muškarci i na kraju žene. Hranu servira samo

575
114
jedna žena. One je dežurna istovremeno sa •mešiljom«. Njena je du-
žnost da pomaže oko mešenje hleba i da poslužuje jelo.
Dežurstvo u kući oslobađa ženu poljskih poslova.
Svaki bračni par ima svoju posebnu prostoriju u kojoj boravi
jedan deo dana, dok se radno vreme provodi u zajedničkim prostori-
jama. Pranje rublja nije kolektivno, Svaka žena održava odeću i po-
steljinu svoje uže porodice, služeći se pri tom materijalom koji pri-
pada užoj porodici. Zajedničke stambene prostorije se održavaju ta-
kođe putem dežurstava, dok sve ostale održavaju oni kojima pripa-
daju.
Pitali smo Redžu Đatu. zašto još uvek održava tako veliku po-
rodičnu zadrugu? Odgovor ovog vrlo razboritog čoveka bio je slede-
ći: •Život iziskuje velike potrebe, a tako jaka radna snaga to sve bez
naročitih naprezanja savladava•. To je bila suština prilično dugog od-
govo1·a koji nam je naš sagovornik dao, sa puno strpljenja i sa željo
•la nas u to uveri.

Prirodni priraštaj stanovništva

Malo Kosovo i celo Kosovo pripada onom delu naše zemlje u
kome je prirodni priraštaj još uvek ja·ko visok.
•Natalitet i prirodni priraštaj čitavog jugoslovenskog stanovni-
~tva nalazi se u toku poslednjih osam godina u opadanju, što je ka-
rakteristično i za sva ostala područja, sem za područje Kosova i Me-
tohije. U 1962. godini je prirodni priraštaj iznosio za Jugoslaviju 12,1
posto, a na takozvanim niskonatalitetnim područjima kretao se od
5,5 do 8,3°/o (Hrvatska, Slovenija, Uža Srbija, Vojvodina), dok se na
ostalim područjima (sem Kosova) nalazio na nivou od 17,2 do 22,6°/o
(Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina). Prema tome, u Ko-
sovsko-Metohijskoj pokrajini, prirodni priraštaj stanovništva bio je
:i 4 puta viši nego na našim najrazvijenim područjima•.'"" ... Na
KoSinetu prirodni priraštaj je u 1961. godini dostigao nivo od 29,6 na
1000 stanovnika (skoro 3°/o), što predstavlja najviši prirodni priraštaj
u Evropi, a ovaj nivo prirodnog priraštaja ubraja se među najviše
koji su zabeleženi u svetu. 101
Postavlja se pitanje zašto je na Kosovu odnosno u Malom Ko-
sovu prirodni priraštaj visok?
Na ovu pojavu utiču mnogi faktori, od kojih se neki zaista mo-
raju izdvojiti kao odlučujući. Prvi i najvažniji činilac je - vrlo vi-
sok natalitet. S druge strane, opšta je smrtnost stanovništva posled-
njih godina brzo opadala, to je bez sumnje uticalo ne porast prirod-
nog priraštaja.
Analizirajući podatke u tabeli o broju rođeni, dolazimo do ne-
koliko karakterističnih zaključaka. Prvo se uočava da je natalitet u
svim selima Malog Kosova vrlo visok. Poznato je da je broj rođenih
100 Isto, str. 4.
101 Isto, str. 4.

57(1
 115
na Kosovu takođe velik. Od 1948. do 1962. taj broj se kretao od 43,l
do 41,4 na 1000 stanovnika. U Malom Kosovu se, kao što vidimo, pro-
sečno na 1000 stanovnika rađa godišnje 40,1. U poređenju sa Koso-
vom, to je čak nešto manje rođenih, ail je to još uvek mnogo. S obz..i-
rom da se radi o rleativno kratkom pe11iodu, tj. analizirani su podaci
za samo tri godine, ne srne se izričito ništa zaključivati, ali se može
konstatovati da se tendencija opadanja stope nataliteta ne oseća, već
naprotiv, ona čak i raste. Godine 1953. rođeno je u tom kraju na 1000
stanovnika 38,8, a 1965. se taj broj popeo na 43,9. U kom pravcu će
se ova pojava dalje razvijati, pokazaće naknadna ispitivanja.
Postoji još jedna vrlo karakteristična pojava, a to je da je na-
talitet u pojedinim selima Malog Kosova izuzetno velik i prelazi pro-
sek Malog Kosova. Tako se u: Bajčini, Belom Polju, Bradašu, Glav-
niku, Gornjoj Lapaštici, Donjoj Lapaštici, Donjem Sibovcu, Kiseloj
Banji, Konjuševcu, Letancu, Lugu i Mirovcu, godišnje rodi više od
40 živorođene dece na 1000 stanovnika. U pomenutih 12 sela godišnje
se rodi oko 44,5 živorođene dece na 1000 stanovnika. Vrlo visok na-
talitet, kao što se vidi, održava se skoro u jednoj polovini od ukup-
nog broja sela u Malom Kosovu. Smatramo da je nepotrebno detalj-
no objašnjavati uzroke koji dovode do visokog nataliteta u Malon1
Kosovu, jer njih izazivaju isti faktori koji tu pojavu uslovljavaju na
celom Kosovu. Bez sumnje u spektru faktora dominira kulturni nivo
stanovništva toga kraja i nacionalna struktura. Rečeno je već da je
Livadica jedino srpsko selo u Malom Kosovu. Iz tabele se vidi da se
u tom selu godišnje prosečno rodi 20 živorođene dece na 1000 stanov-
nika, a u susednom Letancu (čisto albansko) 42,7. Cinjenica je da se
mlađe srpsko stanovništvo intenzivnije iseljava iz sela u Mlilom Ko-
sovu od albanskog, ali je tačno i to da u Livadici i sada ima dosta
mladih ljudi. Na osnovu toga se može zaključiti da je kod albanskog
stanovništva natalitet zaista ubedljivo brojniji.
Pored broja, obratili smo pažnju na još jednu pojavu karakte-
rističnu za ovaj kraj.

2ivorođena deca u 1963, 1964. i 1965. godini

Tabela 22.
Mesto rođenja

.;: ~
>o
Naziv ~N
N o>
-;.
lie
~
""
Letance 87 e 9,1 79 90,9
Livadica 12 e 86,6 4 33,4
Malo Kosovo 3.407 540 15,6 2.667 64,2

Koliko je stanovništvo ovog kraja pod jakim uticajem patri-

jarhalnih shvatanja najbolje ilustruje podatak iz tabele 23. U Letan-
cu ni 10"/o stanovništva ne koristi usluge zdravstvene ustanove u ta-
577
116
ko značajnom momentu. Pri tom ne treba gubiti iz vida da je Letan-
ce udaljeno samo nešto više od jednog kilometra od Podujeva, a mo-
~e se pretpostaviti kakva je situacija sa zabačenim selima. Livadica
nije tako blizu Podujeva, ali istini za volju moramo konstatovati da
njena stanovništvo u ovakvim slučajevima mnogo više koristi usluge
zdravstvene službe, nego iz susednih sela. Tako, recimo, u Kačibegu
od ukupno 26 novorođenčadi ni jedno nije rođeno u zdravstvenoj us-
tanovi. Isti je slučaj sa Ladovcem, u kome je za tri godine rođeno
58 dece, u Surkišu 41, a u Lugu je od ukupno 90 samo jedna majka
bila u zdravstvenoj ustanovi prilikom porođaja.
Ne može se reći da samo stanovništvo Malog Kosova ne koristi
usluge zdravstvene službe. To je karakteristično za celo Kosovo. Od
ukupno rođene dece na Kosovu se u zdravstvenoj ustanovi rađa sa-
mo oko 200/o, a u Malom Kosovu 15,8°/o.
Poznato je u koliko skromnim higijenskim uslovima živi ovo
stanovništvo. Zbog toga, i zbog već opisanih uslova pod lrojima se
rađaju novorođenčad, nije čudo što je smrtnost odojčadi u Malom
Kosovu velika. Na Kosovu godišnje umire oko 148 odojčadi na 1000
rođenih, u Sloveniji 29, a u Malom Kosovu 114. Analizirajući i os-
tale podatke, zaključili smo da u Malom Kosovu od ukupnog broja
umrlih za tri godine oko 39,3"/o otpada na odojčad. Pored toga stano-
vništvo ovog kraja se vrlo malo Ječi. Od ukupnog broja umrlih svega
je 22°/o lečeno.
Svi pomenuti podaci se mogu svesti pod jedan zaključak: sta-
novništvo Malog Kosova se još uvek nalazi na vrlo niskom kultur-
nom nivou koji se, pored ostalog, naročito mani!festuje kroz visok
natalitet, minimalno korjšćenje zdravstvenih usluga i veliku smrt-
nost odojčadi.
Kada se uporede podaci o natalitetu i mortalitetu po selima
Malog Kosova, vidi se uzajamna veza između nataliteta i mortalite-
ta. Tamo gde je visok natalitet, visok je i mortalitet. Bez sumnje je
u tim selima velika smrtnost odojčadi. Karakteristični primeri za o-
vu pojavu su: Lug, Letance i Konjuševac.
Opšta smrtnost u Malom Kosovu je velika i ona se primiče ko-
sovskom proseku. Na Kosovu umire 12 stanovnika na 1000, a u Ma-
lom Kosovu 11, 7. Posmatrajuči trogodišnje podatke, vidimo da je op-
šta smrtnost bila najmanja 1965. Ne isključuje se mogućnost da se
visoka smrtnost pojavi i u nekoj narednoj godini, ali nam je poznato
da stanovništvo Malog Kosova, iz godine u godinu, počinje zaista
sporo, ali sve češće, da se obraća zdravstvenim ustanovama za po-
moć, bar u kritičnim situacijama. Po izuzetno visokoj smrtnosti se
mogu u istu kategoriju ubrajati sledeća sela u Malom Kosovu: Baj-
čina, Burince, Godišnjak, Donji Sibovac, Konjuševac, Letance, Lug i
Merdare. To svakako utiče na prirodni priraštaj, pa je interesantna
pogledati kako i on izgleda po pojedinim selima u ovom kraju, Pošto
se zna da je natalitet visok, sigurno je da i prirodni priraštaj moca
imati visoku stopu. Iz tabele 23 se vidi da u mnogim selima Malog
Kosova broj stanovnika brzo raste. U ovom slučaju treba imati u vi-

578
 117
du da je skoro cela površina Malog Kosova, sa malim izuzecima na
zapadnom i istočnom obodu, već gusto naseljena, pa se postavlja pi-
tanje: od čega će živeti to mnogobrojno stanovništvo? Posebno pita-
nje je kako obezbediti deci egzistenciju, a punoletnima rad, u jednom
prenaseljenom kraju, bez nekih vidnih perspektiva za industrijski
•
razvoJ.
Podaci o prirodnom priraštaju za 1963, 1964. i 1965. pokazuju da
u ovom kraju broj stanovnika raste neuporedivo brže u odnosu na
Jugoslaviju pa čak i na pojedine visoko natalitetne krajeve, kao što
su Makedonija i Bosna. Godine 1963. je od ukupno 34 naselja u Ma-
lom Kosovu samo u šest sela priraštaj bio niži od 20%o, u 18 sela je
bio između 20 i 30%o, a u 10 preko 30%0. Razumljivo je što je prose·-
čni prirodni priraštaj za tu godinu u Malom Kosovu iznosio 27,0%o.
Naredna, 1964. godina je donela izvesne pramene. Tako je u 14 nase-
lja relativni porast stanovništva bio ispod 20, a samo je u četiri sela
bio veći od 30%o. Međutim, sledeća (1965) godina, kao da je bila naj-
dinamičnija u pogledu porasta broja stanovništva toga kraja. U sve-
ga četiri sela je prirodni priraštaj bio ispod 20%o, a u 12 između 20 i
30, a u 18 čak i preko 30%0. Te godine je prosečni prirodni priraštaj
bio velik i iznosio je 35,4%o. Sudeći po raspoloživim podacima, ne bi
se moglo reći da se u Malom Kosovu može očekivati tendencija opa-
danja prirodnog priraštaja u skoroj budućnosti.
Svakako su najubedljiviji oni podaci koji pokazuju prosek za
trogodišnje stanje. Na osnovu njih vidimo da je u Malom Ko.sovlt
zaista mali broj sela u kojima je prirodni priraštaj niži od kosovskog
proseka. To su: Burince, Livadica, Merdare i Radujevac. U tim seli-
ma je prirodni priraštaj, u posmatranom periodu, bio ispod 20%o. Bu-
rince je malo, čisto albansko i prilično zabačeno selo. Pošto se radi o
malom naselju, moglo se dogoditi da u trogodišnjem periodu porast
nije ni došao do punog izražaja. Njegovo je stanovništvo, svakako,
i kulturno zaostalije, pa je i smrtnost verovatno veća. Burince se na-
lazi na vrhu liste onih sela u kojima je smrtnost najveća. Nije isklju-
čeno da će se u narednim godinama mortalitet smanjiti, a natalitet
porasti, jer se, kao što je već naglašeno, radi o malom naselju. Kod
Livadice, Merdara i Radujevca je drugi slučaj. Tu prirodni priraštaj
regulišu drugi faktori. Sva su tri sela predstavljena pretežno srpskim
i crnogorskim stanovništvom, a uz to su i to mala sela. Znači, možda
sadašnji pokazatelj prirodnog priraštaja nije uvek takav, jer se
radi o izrazito kratkom vremenskom intervalu, a najverovatnije da
na tu pojavu intenzivno utiču migracije, pretežno mlađeg stanovniš-
tva. Za sada primimo činjenicu da se mlađe srpsko i crnogorsko sta-
novništvo intenzivnije iseljava od albanskog, pa su zbog toga sela u
kojima dominiraju Srbi i Crnogorci uvršćena u grupu onih sa nižim
prirodnim priraštajem.
579
118
Tabela 23. Procenjen broj stanovnika, broj živorođenih,

1963 1964
Rođenja Umiranja Prlr. pripr• Rođenja Umi

•
·--„"" 3
".
·-2
§
·-e z-„ ·-e
§
~·
o
·s B ·-2 ·-e
~ IQ IQ IQ ~ ili „ Ili Ili

Bajčlna 1173 44 24 20,4 20 17,0 1179 52 17

Balovac 927 33 10 10,8 23 24,6 928 30 10
Belo Polje 968 311 9 9,4 26 27,l 970 43 14
Bradal 1421 60 14 9,9 46 32,4 1437 64 35
Burince 274 7 3 11,0 4 14,8 275 5 7
Velika
Reka 399 13 3 7,7 10 25,7 288 12 2
Glavnlk 1873 84 22 13,1 62 37,1 1898 66 21
Godišnjak 196 8 4 20,4 4 20,4 198 9 2
G. Lapalttca 1866 84 24 12,9 60 32,2 1888 81 27
G. Sibovac 624 19 3 4,8 16 2S,8 834 19 10
Grdovac 759 27 10 l 3,2 17 22,4 776 25 6
D. Dubnlca 1880 83 18 9,6 66 34,6 1887 55 22
D. Lapaltlca 888 43 9 10,5 34 39,6 876 36 13
D. Sibovac ru 10 5 20,6 5 20,6 244 14 8
Dumol 804 29 6 7,6 23 28,6 809 33 li
Kai!lbeg 227 10 2 8,8 8 35,2 229 7 4
Kisela
Banja 360 9 2 5,6 7 19,5 388 23 7
KonjuAevac 327 18 9 27,5 9 27,5 313 9 6
Ladovac 558 20 7 12,5 13 23,3 666 21 6
Let.ance 676 28 13 19,2 15 22,2 678 26 16
Llvadica 202 7 I 5,0 6 29,7 200 2 I
Lug 707 33 li 15,6 22 31,1 717 27 16
Lužane 288 li 3 10,4 8 37,8 290 8 3
Merdare 177 5 6 33,9 o 0,0 177 4 3
Mirovac 311 15 3 9,7 12 36,6 311 15 2
Obrancila 1051 37 14 13,3 23 21,9 1053 49 21
Penduha 310 13 2 6,5 li 35,5 310 10 8
Peran.e 584 16 5 8,9 li 19,5 588 22 3
Radajevac
Svetije
90
990
-26 -10 10,1
- -
16
-
16,2
86
1008 53
I I
li
Surkll 393 13 6 12,7 10 25,4 397 12 5
SaJkovac 916 40 16 17,5 24 26,2 926 15 14
Štedim 465 16 4 8,6 12 25,8 476 20 2
Podajevo 5274 187 56 10,6 131 24,8 6476 193 50
Ukupno 27930 1085 333 11,8 753 27,0 28321 1061 379
--
A. Plavec: •Broj stanovnika od 1962. do 1985. godine izračunat je li-
iot
nearnom interpolacijom na bazi porast.a koji je dspoljen u periodu 1953. do 1961,
godlne. U tu svrhu uzeti su u obzir podaci popisa stanovništva po naseljima
za 1953. do 1961. R•zl!k~ između ova dva popisa podeljena je sa 8, i tako do-
biJen prosečan godišnji porast stanovništva. Dobijeni jednogodišnji porast do··

580
 119
umrlih i prirodni priraštaj za trogodišnji period

1985
1·enja Prir. pripr. Rođenja Umiranja Prir. prlpr.
„ c „3
•

~B
•

11 -2 11 „ „ . „
„ .o
·§ -~ 8 "ji§
o
8o
"'"">c
§ 8o
~-„ ~-„ ·c: „
§ ~- ·c ·c
-
-z„ ·-„ z-„
<:

- - -
Cl.C

·-o:ie z„ ·-o:io z" ·-o:ie z„ ii:i!l "&„ ii:i!l "&„ "'f! "&„
~-
<=- o • •
o ·-
o'"c
o:i
„~
o:i „ ~

-
14,4 35 29,7 1185 52 15 12,7 38 32,l 41,5 12,7 26,3
10,6 20 21,6 928 30 3 3,2 27 29,1 33,4 8,3 26,l
l~.4 29 29,9 982 41 13 13,2 28 28,5 40,9 12,4 28,8
24,4 29 19,5 1453 88 8 5,5 60 41,3 44,5 13,2 31,4
25,4 o 0,0 278 13 7 25,4 8 21,8 31,2 20,8 13,3

5,2 10 25,8 387 18 3 7,8 15 38,8 38,9 8,9 30,1

12,4 45 28,6 1719 87 28 18,3 80 34,9 40,8 14,0 32,9
10,1 7 35,4 200 6 5 25,0 I 5,0 38,7 18,5 20,2
14,3 54 28,8 1911 101 24 12,6 101 52,6 46,9 13,2 38,0
15,8 9 14,2 644 23 6 9,3 17 28,4 32,1 10,0 22,1
6,4 20 25,8 793 31 11 13,9 20 25,2 35,7 11,2 23,2
11,7 33 17,5 1894 75 20 10,6 55 29,0 37,7 10,6 27,0
15,0 23 28,5 878 33 3 3,4 30 34,2 43,0 9,6 33,5
24,8 8 32,8 245 8 I 4,1 7 28,6 43,8 16,4 23,2
13,8 22 27,2 814 33 li 13,5 22 27,0 39,2 11,5 27,8
17,5 3 13,1 231 9 3 13,0 8 26,0 37,9 13,1 24,8

19,1 16 43,7 372 21 3 8,1 18 48,4 48,2 10,9 37,3

19,2 3 9,6 299 19 2 8,7 17 56,8 49,0 18,1 30,9
8,8 16 28,2 574 17 8 14,0 10 17,4 34,2 11,8 22,9
22,l li 18,2 680 33 6 8,8 28 41,2 42,7 16,7 26,6
5,0 I 5,0 198 3 - - 3 15,2 20,0 3,4 16,7
22,3 li 15,3 727 30 12 18,5 18 24,8 41,8 18,2 23,7
10.3 5 17,3 292 13 3 10,3 10 34,2 38,8 10,3 26,4
17,0 I 5,7 176 8 - - 9 31,1 32,0 17,0 18,8
8,4 13 41,7 312 13 2 8,4 11 35,2 46,1 7,5 38,8
20,0 28 28,8 1055 39 8 7,8 33 31,3 39,8 13,8 26,6
25,8 2 6,4 309 8 I 3,2 7 22,6 33,4 11,8 21,5
"·
' 3 19 33,6 588 23 4 7,0 19 33,4 30,8 7,1 28,8
11,6
10,9
-42 -
41,7 1026
-34 10 9,8
-24 -
23,4
-
37,4
3,8
10,3
-27,1
12,6 7 17,6 401 18 3 7,5 13 32,4 38,0 10,9 25,2
15,1 I 1,1 938 49 13 13,9 38 38,4 37,4 15,5 21,9
4,2 18 37,8 487 20 5 10,3 15 30,8 39,3 7,7 31,5
9,1 143 26,1 5878 286 39 6,9 252 44,4 40,7 8,8 32,0
13,4 864 245 28710 1261 280 9,8 1018 35,4 40,1 11,7 29,0

davan je na svaku godinu od 1961-1964111, Procenjene vrednosti za broj sta-

novnika u 1963, 1964. I 1985. dobW smo Iz Saveznog zavoda za statistiku, koje
je obradila drugarica Plavec, rel. Odeljenja za vitalnu statistiku u pomenutoj
ustanovi.
111 Savezni zavod zs s\aUsllku, Rođenja I umiranja 1963, 1964. I 1965.

581
120
Po svoj prilici, teže je objasniti otkuda visok prirodni priraštaj
u većini naselja na teritoriji M.alog Kosova. Tu pojavu zaista uslov-
ljava čitav niz faktora. Posmatrani iz posebnog aspekta, svaki je za
sebe važan, ali, uopšte uzev važnu ulogu igra kulturni nivo stanovni-
štva toga kraja.
U analizi ovih pojava, koje nameću čak i problem, kako samon1
stanovništvu toga kraja tako i celoj zajednici, treba svestrano razmo-
triti sve faktore koji uslovljavaju taj prirodni priraštaj. Brakovi se u
Malom Kosovu i kod sveg albanskog stanovništva na Kosovu skla-
paju relativno rano. Muškarci i žene, još pre 20 godina starosti, naj-
češće dobijaju decu. Zbog toga većina ljudi do četrdesete godine ži-
vota provede u braku prosečno oko 20 godina. Međutim, ne treba gu-
biti iz vida da su tako mladi ljudi stupali u brak takoreći polupisme-
ni, jer u tom kraju ni sada škole ne obuhvataju svu decu koja treba
da ih posećuju. Sta se moglo očekivati od jedne najčešće nepismene
žene, koja je uklopljena u pravila konzervativnih patrijarhalnih nor-
mi i u načela islama. Ziveći strogo odvojeno od gradova i komunika-
cija, van dometa knjige, radija, televizije, bioskopa, električne ener-
gije, stalne zđravi;tvene kontrole i savetovališta za kontracepciju, ta-
kvom bračnom paru, a posebno ženi, nije ostalo ništa drugo nego da
na svet donese onoliko dece koliko fizička kondicija dozvoljava. Pre-
ma već prikazanim podacima i impresijama stečenim na terenu, u se-
lima Malog.Kosova se rađa mnogo dece. Tragedija je u tome što je
smrtnost odojčadi velika, ali je isto tako teško shvatiti i to da veliki
broj žena rađa decu zato što ne zna da planira svoju porodicu. Mogla
bi se ova pojava još objašnjavati, ali suština uglavnom leži u reče­
nom.
Po našem mišljenju će prirodni priraštaj stanovništva u selima
Malog Kosova biti manji onda kada se smanji broj nepis111enih, a po-
veća broj zaposlenih van gazdinstava, kada do tih sela dopre elek-
trična energija, a za njom radio, televizija, biblioteke, lekari i bio-
skopi. Kao što vidimo, dok se sve ovo ostvari treba da prođe mnogo
vremena, ali bi zato zdravstvena služba savetovališta mogla da bude
po selima mnogo efikasnija nego što je. To bi trebalo učiniti u prvom
redu zato što bi se zaštitilo zdravlje već rođene dece, na jednoj, i
njihovih majki, na drugoj strani.
Pored datih objašnjenja, ima još činilaca koji prirodni priraštaj
u tom kraju uvećavaju. Mlado albansko stanovništvo se manje ise-
ljava, pa je smanjenje broja stanovnika putem migracije svedena na
minimum. To dovodi do mnogih karakterističnih pojava u Malom
Kosovu, o kojima će tek biti reči. Prirodni priraštaj je naročito vi-
sok u: Bradašu, Glavniku, Gornjoj Lapaštici, Donjoj Lapaštici, Ki-
seloj Banji, Konjuševcu i Stedimu. Treba napomenuti da skoro u
svim pomenutim selima živi preko 80°/o albanskog stanovništva. Oči­
gledno je da nacionalna struktura utiče na prirodni priraštaj u ovom
kraju. U selima gde ima više srpskog stanovništva, natalitet je niži,
iseljavanje intenzivnije i prirodni priraštaj ne dostiže ni 19%o, a u
naseljima gde dominira albanski živalj, kao što je već uočeno, priro-

582
 121
dni priraštaj za trogodišnji period se kreće od 30,9%. u Konjuševcu
do 38,0%. u Gornjoj Lapaštici. Taj prirodni priraštaj je mnogo puta
veći od prosečnog prirodnog priraštaja u niskonatalitetnim (a neupo-
redivo više industrijalizovanim ili privredno jačim) krajevima naše
zemlje. Prema tome, prvi korak ka podizanju životnog standarda
stanovništva ovog kraja treba da preduzme zajednica, kroz podizanje
kulturnog nivoa stanovništva. To će osetno uticati na smanjenje pri-
rodnog priraštaja, a slabiji pritisak malobrojnih mlađih generacija
omogućava sigurniju egzistenciju postojećem stanovništvu.
Ako se prirodni priraštaj u ovom kraju ne bi smanjio, za na-
rednih 20 godina broj stanovnika bi prevazišao 50.000, što znači da
bi bio blizu udvostručenom broju stanovnika iz 1961. godine.

Nacionalna strukture stanovništva u Malom Kosovu od 1914. do 1961.

U poglavlju o migracijama bilo je reči o nacionalnoj strukturi

stanovništva u Malom Kosovu od njegovog oslobođenja od Turake,
do najnovijih migrecionih kretanja pojedinih nacionalnosti zastuplje-
nih u tom kraju. Međutim, tamo nisu dati statistički podaci koji naj-
ubedljivije ilustruju sadašnju nacionalnu strukturu stanovništva.
Nismo mogli koristiti nikakve pismene podatke koji bi nas po-
uzdano informisali o stvarnoj nacionalnoj strukturi stanovništva po
naseljima od 1914. do najnovijeg vremena. Zato smo se koristili po-
dacima prikupljenim na terenu, u odeljku o migracijama, a sada će­
mo dati pregled nacionalnog sastava stanovništva po naseljima za
1953. i 1961. godinu.
Kada pogledamo podatke o orijentacionoj nacionalnoj struktu-
ri stanovništva za Srez lapski od 1921, oni približno ovako izgledaju.

Ukupno 0 /o Pravoslavni 0 /o Muslimani O/o

1921. 100 3,8 96,2
1931. 100 21,9 78,1
1948. 100 21,3 78,7
1953. 100 20,9 79,1
1961. 100 19,0 01.0

Posmatrajući podatke za Srez lapski, čiji veliki deo otpada na

Malo Kosovo, zapažamo da je najveće procentualno učešće albanskog
stanovništva u ovom Srezu bilo 1921. godine.
Zatim se procenat albanskog stanovništva smanjuje u korist
Srba i Crnogoraca, tako da je 1931. godine bio najveći procenat Srba
i Crnogoraca u Srezu lapskom, od njegovog oslobođenja od Turaka
do naših dana, ali je albansko stanovništvo i tada bilo dominantno.
Od tada procenat albanskog stanovništva raste na račun srpskog i
crnogorskog, tako da se 1961. oseća znatna razlika u korist albanskog
življa. Kakva je situacija po naseljima u Malom Kosovu, pokazuju
podaci iz datih tabela o nacionalnoj strukturi.

583
122
Nacionalna struktura stanovništva 1953. 10•
Tabela 24.
-
Naselje Ukupno Albanci
stan. Broj '/o
Srbi
Broj •/, Broj .,,
Crnogorcl Turcl i ost.
Broj 'I•

Bajčina 1116 743 66,6 303 27,2 70 8,2

Balavac 922 557 80,3 220 23,9 145 15,8
Belo Polje 839 657 76,3 162 21,7
Bradaš 1282 1156 91,6 66 6,9 17 1,4 1 0,1
Burince 264 257 97,3 7 2,7
Velika Reka 401 247 61,6 137 43,2 17 4,2
Glavnik 1442 1213 64,l 219 15,2 3 0,2 7 0,5
Godišnjak 175 175 100,0
Gornja Lapaštica 1639 1259 76,8 364 22,2 9 0,6 7 0,4
Gornji Sibovac 523 321 61,4 199 36,0 3 0,6
Grdovac 597 517 66,6 77 12,9 1 0,2 2 0,3
Donja Du bnica 1612 913 50,4 629 34,7 281 14,4 9 0,5
Donja Lapaštica 765 653 65,4 104 13,6 3 0,4 5 0,6
Donj.l Sibovac 233 193 82,8 40 17,2
Dumoš 755 894 92,0 81 8,0
Kačibeg 210 183 87,1 27 12,9
Kisela Banja 303 280 85,8 43 14,2
Konjuševac 466 294 82,8 173 37,0 l 0,2
Ladovac 469 367 79,2 95 19,4 2 0,4 5 1,0
Letance 657 826 95,3 31 4,7
Livadica
Lug
220
d05
-
567
-
97,0
219
18
99,5
3,0
1 0,5

Lužane 267 160 67,4 81 30,3 5 1,9 i 0,4

Merdare 165 10 5,4 10 5,4 185 89,2
Mirovac 303 184 80,7 33 10,9 78 25,1 10 3,3
Obrandža 1033 740 71,7 243 23,5 32 3, I 18 1,2
Penduha 314 258 82,2 55 17,5 1 0,3
Perane 548 399 73,1 124 22,7 13 2,4 10 1,8
Radujevac 126 14 11,1 109 88,5 3 2,4
Svetije 612 567 72,3 164 20,2 56 7,1 3 0,4
Surki§ 352 225 63,9 125 35,5 2 0,6
šajkovac 619 701 85,8 23 2,8 91 11,1 4 0,5
štedim 357 237 86,4 85 23,8 34 9,5 1 0,3
Podujevo 3253 1818 55,9 1058 32,5 254 7,8 125 3,8
Ukupno 24084 17245 71,0 5344 22,2 1287 5,3 208 0,9
" Ostalih Je vrlo malo, to su pretežno neopredeljeni i Cigani.

Nacionalna struktura stanovništva po naseljima se može pratiti

od 1953. godine. U Malom Kosovu je situacija vrlo slična stanju u
Srezu lapskom. U selima Malog Kosova žive pretežno Albanci. Od
ukupno 34 naselja 1953. godine je samo jedno selo - Livadica bilo
čisto srpsko selo, u svim ostalim ima Albanaca, a u većini oni i preo-
vlada vaju. U 20 sela je te godine bilo preko 70°/o albanskog življa, a
u nekim od njih skoro sve stanovništvo je albansko. Preko 900/o Al-
banaca ima u: Bradašu, Burincu, Godišnjaku, Dumošu, Letancu i Lu-
gu. Te godine su se u mešovita naselja, tj, ona u kojima su živeli pre-
težno Albanci, Srbi i Crnogorci, mogla ubrajati: Bajčina, Balavac,
··----
'" Odeljenje za statistiku opštlne Podujevo.

584
 123
Nacionalna struktura stanovništva 1961. 10•
Tabela 25.

Naselje
Ukupno
stan.
Albanci
Broj •/o
Srbi
Broj .,, Broj .,,
Cmogorci Ture! 1 ost.
Broj •/,

Boj čina 1161 931 80,2 209 18,0 21 1,8

Balavac 926 572 61,8 200 21,6 154 16,6
Belo Polje 934 743 79,5 180 20,4 1 0,1
Brada!I 1389 1344 96,8 45 3,2
Burince 272 272 100,0
Velika Reka 391 255 65,2 126 32,2 10 2,6
Glavntk
Godišnjak
1627
192
1453 69,3
192 100,0
153 9,4 - - 21 1,3

Gornja Lapaštica 1819 1450 79,8 352 19,3 8 0,4 9 0,5

Gornji Sibovac 604 389 64,4 212 35,l 3 0,5
Grdovac 735 661 89,9 74 10,l
Donja Dubnlca 1866 1026 54,9 824 33,5 211 11,3 5 0,3
Donja Lapaštica 840 745 88,7 95 11,3
Donji Sibovac 241 144 85,0 47 15,0
Dumoš 794 741 94,l 46 5,6 l 0,1
Kačibeg 223 190 85,2 33 14,8
Kisela Banja 348 322 92,5 28 7,5
Konjuševac 355 263 74,l 91 25,6 - 1 0,3
Ladovac 542 456 84,1 74 13,7 19 2,2
Letance 672 670 99,7 2 0,3
Livadica 206 - - 203 98,5 3 1,5
Lug 687 663 96,5 24 3,5
Lužane 284 257 90,5 27 9,5
Merdare 179 43 24,0 17 9,5 118 65,9 1 0,6
Mlrovac 309 211 68,3 14 4,5 82 26,5 2 0,7
Obrandža 1047 797 76,2 217 20,7 33 3,1
Penduha 311 260 83,6 48 15,4 3 1,0
Perane 560 427 76,2 122 21,6 11 2,0
Radujevac 96 18 18,4 78 79,6 2 2,0
Svetije 954 770 80,7 144 15,1 40 4,2
Surkiš 385 267 69,4 118 30,6
SaJkovac 896 806 89,9 15 1,7 69 7,7 6 0,7
Stedim 443 319 72,0 89 20,1 35 7,9
Podujevo 4870 2794 57,4 1437 29,5 535 11,0 104 2,1
Ukupno 27160 20507 75,5 5152 19,0 1352 5,0 149 0,5

Velika Reka, Gornji Sibovac, Donja Dubnica, Konjuševac, Lužane,

Mirovac, Surkiš, Stedim i Podujevo. Ni u jednom od pomenutih na-
selja 1953. godine nije bilo manje od 50°/o Albanaca. Na osnovu toga
se može konstatovati da je te godine u Malom Kosovu živelo u 11 na-
selja mešovito stanovništvo, u kojima su dominirali Albanci. U šest
sela je bilo skoro čisto albansko stanovništvo, u tri sela su dominirali
Srbi i Crnogorci, a u ostalima je bilo znatno više Albanaca, a manje
Srba i Crnogoraca. U procentima za celo Malo Kosovo je te godine
nacionalna struktura ovako izgledala; Albanaca je bilo 71,6°/o, Srba
22,2°/o, Crnogoraca 5,3°/o i ostalih 0,9°/o. Kao što i podaci pokazuju, gro
1111 Isto.

585
124
stanovništva u Malom Kosovu čine Albanci, a za njima sa znatno ni-
žim procentom dolaze Srbi i Crnogorci zajedno.
Razrađujući podatke o prirodnom priraštaju, zaključili smo da
broj stanovnika u ovom kraju prirodnim putem brzo raste, ali se zbog
stalnog iseljavanja stanovništva taj nagli porast za 1965. godinu ne
oseća tako vidno. Zbog tog iseljavanja stanovništva iz Malog Kosova
došlo je do jedne prilično neuobičajene pojave, koja je dovela do zna-
tnih promena u nacionalnoj strukturi toga kraja. Godine 1961. je u
24 sela u Malom Kosovu živelo preko 70°/o albanskog življa, što zna-
či u četiri sela više nego 1953. U procentima prikazano to ovako iz-
gleda. Albanaca je bilo 1961. 75,5°/o, Srba 19,0°/o, Crnogoraca 5,0"/o i
ostalih 0,5°/o. Ovde se, naprotiv, radi o pojavi da se broj slabije za-
stupljene narodnosti, tj. Srba i Crnogoraca, u međuvremenu smanjio.
Od 1953. do 1961. broj Albanaca je u Malom Kosovu porastao za
3262. Broj Srba se, međutim, smanjio za 192, dok se broj Crnogoraca
povećao za 85, a broj ostalih se takođe smanjio. Po selima to približ-
no ovako izgleda. Broj, odnosno procenat Albanaca, se od 1953. godi-
ne do 1961. na~očito povećao u Bajčini, Kiseloj Banji, Konjuševcu,
Lužanu, Radujevcu, Svetiju, Surkišu i Stedimu. Istovremeno je uče­
šće Srba i Crnogoraca u skoro svim pomenutim selima u tom inter-
valu, znatno smanjeno. Broj Crnogoraca je u tom međuvremenu po-
rastao u: Balovcu, Ladovcu, Livadici, Mirovcu i Podujevu. Intere-
santno je da je broj Crnogoraca od 1953. do 1961. u Podujevu više
nego udvostručen, što pokazuje da se Crnogorci više orijentišu na
život u većim mestima, a manje na sela. Broj srpskog stanovništva u
Podujevu uvećan je samo za 36°/o, a Albanaca za oko 54°/o. Znači da
je tendencija naseljavanja u Podujevu pretežno zastupljena kod Cr-
nogoraca i Albanaca, a Srbi, tj. Srbijanci doseljeni iz susednih kra-
jeva oko Laba, teže ka iseljavanju iz ovog kraja. Poznato nam je da
su mnogi Crnogorci iz sela u Malom Kosovu prešli da žive u Poduje-
vo. To znači da je broj Crnogoraca u Podujevu uvećan pretežno lo-
kalnim migracijama, iz sela u grad. Albanci se u Podujevo doseljava-
ju takođe iz susednih sela, iz sliva Laba. Srbi, tj. pretežno Srbijanci,
manje se doseljavaju u Podujevo. Oni se po svoj prilici intenzivnije
iseljavaju iz Malog Kosova. Oni su doseljeni iz Zupe i iz sliva Topli-
ce. U poglavlju o migracijama videli smo da se Albanci iz Malog Ko-
sova sele prema Kosovu, dok se Srbij anci pretežno sele na severois-
tok, tj. u dolinu Morave.
Smatramo da osnovni razlog leži u ekonomskom potencijalu
Malog Kosova i sliva Laba uopšte, koji nije u mogućnosti da apsor-
buje svu radnu snagu, a broj stanovnika se brzo uvećava. S druge
strane, gradovi, industrijski i rudarski centri pružaju više mogućno­
sti za zapošljavanje, pa se zbog toga poslednjih godina u našoj zem-
lji osetila tendencija preseljavanja seoskog stanovništva u gradove.
Srpsko i crnogorsko naseljeničko stanovništvo u ovom kraju je poz-
nato kao prilično dinamično. Ono se lakše odlučuje na preseljavanje
i zbog toga je ova pojava kod njih izrazitija. Naročito se lako »odva-
jaju od zemlje« mlađi ljudi, prihvatajući se uz to raznovrsnijih i u-

58(1
 125
HALl,MOHAAHA CTPYKTYPA CTAHOBHMWTBA MAAOr KOCOBA
-~-:::-~:---ir- _ _....,n HACE/oM A 1 • ~·_"""1"". :--~~~,......,

P.'>
........
'<,!;/

o
~
AA.6.0BAU

CJltOBAu@
• PAAYJEl''I
K.&"4M6EI""

M6AHUM
2000CT.
CPIH

...
"""'
o
TYPQM M OCTA.AH

Skica 12.

587
126
nosnijih poslova. Zbog toga se to pokretljivije stane>vništvo lakše od-
lučuje na preseljavanje i bezbolnije se prilagođava novoj sredini. Al-
bansko stanovništvo je, međutim, još uvek inertno. Proces cepanja
porodičnih zadruga čak i u novije vreme sporije odmiče. Zemlja se u
širokim narodnim masama i danas smatra najstabilnijim izvorom pri-
hoda i nije čudo što se oni teže odlučuju na preseljavanja. Objektiv-
no posmatrano, i mogućnosti za zapošljavanje albanskog stanovništva
su manje, nego što te> uspevaju Srbi i Crnogorci. Procenat pismenog
albanskog stanovništva je neuporedivo manji u odnosu na procenat
pismenih Srba i Crnogoraca. Nepismeni i nekvalifikovani ljudi teže
obavljaju poslove na građevini, u rudniku, u fabrici, a da se i ne go-
vori o ustanovama gde je potrebna i odgovarajuća školska sprema.
Zato albansko stanovništvo u većini još uvek radije ostaje na svom
imanju, radeći zemlju, a samo se jedan manji procenat iseljava iz se-
la. Kod Srba i Crnogoraca ima nekih razlika, u C>dnosu na Albance.
Pokretljiviji su, za poslednje dve generacije relativno su se više selili
od Albanaca. To je učinilo da su napustili i mnoge patrijarhalne nor-
me koje Albance još uvek dosta sputavaju u rešavanju važnih život-
nih pitanja (proces cepanja porodičnih zadruga, sklapanja brakova,
neplaniranje broja dece u porodici i tome slično). Kvalifikaciona
struktura je kod Srba i Crnogoraca povoljnija, a to im otvara veće
mogućnosti za zapošljavanje. Ne srne se gubiti iz vida činjenica da
će se prosečan čovek sa malo škole, Srbin ili Crnogorac, lakše prila-
goditi u bilo kom kraju naše zemlje C>d sličnog Albanca koji se još u-
vek, zbog spleta mnogih okolnosti, najprijatnije i najsigurnije oseća
na Kosovu.

Stanovništvo po starosti i polu

Prosečna starost stanovništva i procentualno učešće pojedinih
starosnih grupa u nekom kraju daju, pored ostalih elemenata, do-
punsku predstavu o stanovništvu i tendencijama njegovog daljeg ra-
zvoja. Kada se misli na Kosovo, poznato je da je prosečni vek njego-
vog stanovništva kraći u odnosu na prosečnu starost stanovništva u
drugim krajevima naše zemlje. Orijentaciona uzeto, na Kosovu je
1958-1959. godine prosečan vek muškaraca trajao 57 godina, a žene
54. Jugoslavenski prosečan vek muškarca bio je 61, a za ženu 64 go-
dine, dok je u Sloveniji muškarac živeo oko 65, a žena oko 70 godi-
na, u istom periodu. Na prvi pogled se uočava da je prosečan vek že-
ne u Jugoslaviji i Sloveniji duži od prosečnog veka muškarca, dok
na Kosovu žena živi kraće od muškarca. Bez rezerve se ova pojava
može dovesti u vezu sa društvenim položajem žene u tom kraju, sa
stepenom civilizacije njene sredine i sa visokim prirodnim prirašta-
jem koji je karakterističan za Malo Kosovo. Rečeno je da je taj vi-
sok prire>dni priraštaj uslovljen, pored ostalog, još višim natalitetom
koji angažuje i intenzivno iscrpljuje C>draslo žensko stanovništvo.
Posmatrano po naseljima, starost stanovništva se može dovesti
u vezu sa prirodnim priraštajem i nacionalnom strukturom. U ovom

588
 127
Starosna struktura stanovništva 1961. godine
Tabela 26.
-
Naselje Ukupno
0-14 .,, 19-59 .,, 60 I
vlle
.,,
-
Bajčina 1161 500 43,1 582 50,1 79 6,8
Balovac 926 388 41,9 454 49,0 84 9,1
Belo Polje 934 417 44,7 448 47,7 71 7,6
Brada§ 1389 828 45,2 829 45,3 132 9,5
Burlnce 272 113 41,5 130 47,8 29 10,7
Velika Reka 391 189 43,2 196 50,1 26 6,7
Glavnik 1627 736 45,4 755 48,4 134 6,2
Godišnjak 192 81 42,2 99 51,5 12 6,3
Gornja Lapaštlca 1819 793 43,5 886 48,0 140 7,7
Gomjd Slbovac 604 261 43,2 298 49,3 45 7,5
Grdovac 735 317 43,1 358 48,7 60 8,2
Donja Dubnlca 1888 777 41,6 926 49,8 161 8,6
Donja Lapalitlca 840 364 43,3 399 47,5 77 9,2
Donji Slbovac 241 98 40,7 118 48,9 25 10,4
Dumoš 794 356 44,8 361 48,0 57 7,2
Kačlbeg 223 87 39,0 108 48,5 28 12,5
Kisela Banja 348 178 51,1 151 43,4 19 5,5
Konjuševac 355 159 44,8 174 49,0 22 6,2
Ladovac 542 239 44,1 263 48,5 40 7,4
Letance 672 324 48,2 302 45,0 46 6,8
Livadica 208 67 32,5 117 56,8 22 10,7
Lug 887 311 45,3 321 46,7 55 6,0
Lužane 284 113 39,8 152 53,3 19 6,7
Merdare 179 66 36,9 97 54,2 16 6,9
Mirovac 309 123 39,8 155 50,l 31 10,1
Obrandža 1047 436 41,6 513 49,0 96 9,4
Penduha 311 148 47,8 148 48,9 17 5,5
Perane 580 265 45,5 258 48,1 47 8,4
Radujevac. 98 40 40,8 52 53,1 6 6,1
SveUje 954 429 45,0 462 48,4 63 6,6
Surklš 285 161 41,8 184 47,8 40 10,4
Sajkovac 696 362 42,6 435 48,6 79 0,0
Sledim 443 208 47,0 213 48,0 22 5,0
Podujevo 4870 2/100 45,1 2360 48,5 310 6,4
Ukupno 27160 11926 43,9 13122 48,3 2112 7,8
-
kraju ima mnogo dece. Starosna grupa od O do 14 godina starosti
procentualno je najviše zastupljena u: Bradašu, Glavniku, Kiseloj
Banji, Letancu, Lugu, Penduhi, Peranu, Svetiju, štedimu i Šajkovcu.
U ovim selima, na stanovništvo do 14 godina starosti otpada preko
45°/o, Radi poređenja sa Kosovom i ostalim delovima naše zemlje, po-
smatraćemo starosnu grupu od O do 19 godina u pomenutim selima.
Godine 1961. je u toj starosnoj grupi u Užoj Srbiji bilo 34,6°/o, u Voj-
vodini 33,2"/o, na Kosovu 51,2°/o, u Malom Kosovu 53,5°/o, a u pome-
nutim selima preko 55°/o stanovništva. Iste godine u užoj Srbiji na
starosnu grupu od 60 i više godina otpadalo je 10,5°/o, u Vojvodini
11,9"/o, na Kosovu 7,4°/o, a u Malom Kosovu 7,8°/o.
589
128
U Užoj Srbiji, na to nedovoljno sposobno stanovništvo za sa-
mostalni život, otpada 45,1•/o, u Vojvodini 45,1°/o, na Kosovu 58,6°/o a
u Malom Kosovu 61,3°/o. Međutim, na najmlađe stanovništvo (do 14
godina) i na najstarije (preko 60 godina starosti) u Malom Kosovu ot-
pada 51,7°/o. To su stvarno nesposobna lica za aktivan rad, jer je pr-
va grupa nedorasla a druga (najstarija) se takođe ne može ubrojati u
sposobno radno stanovništvo. Kakve posledice ovakva starosna stru-
ktura ostavlja na ekonomski položaj stanovništva u ovom kraju, naj-
bolje će pokazati podaci iz odeljka o privredi.
Videli smo da je vek žene na Kosovu kraći od veka muškarca
i da je to slučaj jedino u tom kraju u našoj zemlji. Međutim, poznato
je i to da se jedino na Kosovu javlja višak muškaraca do 50 godina
starosti. Najverovatnije da postoji čvrsta veza između učešća žena u
reprodukciji stanovništva i njihovog veka. Pominjali smo sela sa naj-
većim procentom dece. To su, između ostalih, Bradaš, Kisela Banja.
Letance i Lug. To su u isto vreme sela u kojima je u vreme ova tri
posleratna popisa broj muškaraca bio veći od broja žena. Naročito se
uočava veza između broja muškaraca, na jednoj, i prirodnog priraš-
taj a i nacionalne strukture, na drugoj strani.
U Livadici, Merdaru i Radujevcu je prirodni priraštaj niži od
sela u kojima živi skoro čisto albansko stanovništvo. U tim srpskim
i crnogorskim selima je procenat dece do 14 godina starosti znatno
manji od susednih, albanskih. U Livadici preko 10°/o čini stanovniš-
tvo od 60 godina, a sa sličnim procentom te starosne grupe ima samo
još pet sela u Malom Kosovu. Na kraju, u tri pomenuta sela je skoro
u sva tri popisa bilo više žena nego muškaraca. Smatramo da je to
stanje donekle uslovljeno i migracijama, u kojima svakako pretežno
učestvuje muško stanovništvo, ali ipak pretpostavljamo da pojava
nije toliko beznačajna.
Iz tabele o polnoj strukturi stanovništva po selima Malog Ko-
sova vidimo da je u ovom delu Kosova veći broj muškog od ženskog
stanovništva, a uzroci za tu pojavu se najverovatnije mogu tražiti u
pomenutim problemima karakterističnim kako za celo Kosovo, tako
i za Malo Kosovo. Međutim, u Malom Kosovu postoj i neka specifič­
nost koja je vezana za opšte karakt-eristike populacionog razvitka u
ovom kraju.
Kada analiziramo podatke po godinama popisa i naseljima, uo-
čavamo da je 1948. godine u 16 naselja od (ukupno 34) dominiralo
muško stanovništvo. Godine 1953. je takođe u 16 naselja bilo više
muškaraca, dok se 1961. godine broj sela, u kojima je muško stanov-
ništvo bilo u većini, popeo na 22. Interesantno je I to da se taj odnos
u nekim selima od popisa do popisa menjao, ali zato ima i onih u
kojima dominira muško stanovništvo od prvog posleratnog popisa do
poslednjeg. To su: Bradaš, Godišnjak, Dumoš, Kačibeg, Kisela Banja,
Ladovac i Lug. Smatramo da ovu pojavu uslovljava više faktora, od
kojih se kao važan može smatrati položaj žene, njene dužnosti i pra-
va u porodičnoj zajednici. 2ena iz Malog Kosova vrlo rano stupa u
brak. Cesto mlade supružnice ni fizički nisu u mogućnosti da udovo-

590
 129
Polna struktura stanovništva 1948, 1953. i 1961. godine
Tabela 27.

1948. 1953. 1981.

o o o
Naselje
c
"'p :>!
..,, :>! c
~p
·-...·~ :>! r:
"'~ :>!
..,, :li
] ~
:;;:
j!j
:;;: ~ ~
:;;: ~
"
<'I >N <'I
Bajčlna 1208 625 583 1118 587 549 1181 571 590
Balavac 888 411 457 922 439 483 928 459 487
Belo Polje 771 879 392 839 418 421 934 479 455
Brade.§ 1128 687 539 1282 641 821 1389 710 879
Burince 234 123 111 264 133 131 272 132 140
Velika Reka 339 172 187 401 191 210 391 194 197
Glavnik 1460 730 730 1442 718 724 1627 827 800
Godišnjak 170 92 78 175 88 87 192 103 89
Gornja Lapaštica 1651 858 793 1639 835 804 1819 942 877
Gornji Slbovac 311 150 161 523 264 259 604 311 293
Grdovac 537 276 261 597 297 300 735 368 367
Donja Dubnica 1737 874 863 1812 889 923 1866 925 941
Donja Lapaštlca 849 341 308 765 402 363 840 417 423
Donji Sibovac 224 107 117 233 121 112 241 127 114
Dumoš 678 348 330 755 388 367 794 411 383
Kačibeg 199 105 94 210 111 99 223 117 106
Kisela Banja 286 147 139 303 152 151 348 178 170
Konjuševac 433 216 217 468 237 231 355 188 187
Letance 602 303 299 857 348 309 672 350 322
Ladovac 453 237 218 489 256 233 542 275 267
Livadica 203 100 103 220 108 112 208 103 103
Lug 556 288 288 605 317 288 687 359 328
Lužane 225 111 114 267 131 136 284 150 134
Merdare 179 87 92 185 89 96 179 94 85
Mirovac 295 133 162 303 150 153 309 155 154
Obrandža 908 442 464 1033 514 519 1047 511 536
Penduha 288 144 144 314 169 145 311 172 139
Perone 474 230 244 546 262 284 560 281 279
Radujevac 130 53 77 128 55 71 98 44 54
Svetije 785 371 394 812 392 420 954 470 484
Surkiš 304 161 143 352 182 170 385 189 196
šaJkovac 728 358 368 819 389 430 896 427 489
štedim 316 159 157 357 176 181 443 229 214
PoduJevo 2435 1224 1211 3253 1648 1605 4870 2504 2366
Ukupno 21758 10942 10816 24064 12077 11987 27180 13772 13388

!je svim obavezama koje ih u braku očekuju. Smatramo da zdravlje

ženskog stanovništva najviše narušavaju česti porođaji koji nekad
započnu već u petnaestoj godini života. Zatim, žene tako dugo hrane
svoju odojčad isključivo majčinim mlekom, a da pri tom sama majka
nema nikakvu specijalnu ishranu, iako je i normalna ishrana stanov-
ništva u tom kraju vrlo skromna. Opšti uslovi života u porodici su
tako fo1111irani da se muško stanovništvo donekle oseća i superior-
nim u ondosu na žensko, što za sobom povlači i izvesne privilegije u
korist muškaraca. Tako se, na primer, muško stanovništvo češće i du-

591
130
že leči od ženskog. Na to donekle zaista utiču i religiozna shvatanja,
kojih se više pridržava žensko stanovništvo. Sve u svemu, smatramo
da je položaj žene u društvenoj zajednici toga kraja, bar do sada, bio
relativno teži. To u proseku, pored ostalog, utiče na dužinu trajanja
veka ženskog stanovništva.

Socijalno-ekonomska i profesionalna struktura stanovništva

Socijalna i profesionalna struktura stanovništva daje osnovne
predstave o ekonomskom, društvenom i kulturnom životu ljudi u ne-
kom kraju. Do sada u ovom radu ova pitanja nisu direktno razmatra-
na, ali su se iz starosne strukture stanovništva u ovom pogledu već
mogle steći neke pretpostavke. Ako u nekom kraju od ukupnog sta-
novništva 51,7°/o otpada na stanovništvo mlađe od 14 i starije od 60
godina, onda se u takvim uslovima ne može očekivati ni zadovoljava-
juća ekonomska struktura.
Poznato je da najmlađu grupu stanovništva sposobnog za izve-
sno privređivanje čine oni od 15 do 19 godina starosti. Kako je spo-
sobnost za rad kod ove starosne grupe relativna, to bi se moglo reći
da je u Malom Kosovu samo 38,7°/o (prema starosnoj strukturi) sta-
novništva stvarno sposobnog za aktivno učešće u proizvodnji. Uzme-
mo li da pr.ibližno polovina, tj. oko 19'/o, od tog stanovništva u ovom
kraju otpada na žensko stanovništvo, koje je pretežno angažovano
podizanjem većeg broja dece, dolazimo do zaključka da u Malom Ko-
sovu svega nešto više od 19°/o stanovništva stvarno aktivno privre-
đuje. Grubo uzeto, u Malom Kosovu je svaki peti stanovnik u mo-
gućnosti da se potpuno posveti određenoj vrsti zanimanja. Postavlja
se pitanje: koliko taj potpuno sposoban čovek za aktivan rad treba
da radi i kojom vrstom delatnosti treba da se bavi da bi zadovoljio
potrebe ostalih, koji delimično privređuju, ili uopšte ne privređuju?
Razumljivo je da u normalnim radnim uslovima (što se u tom kraju
smatra normalnim) sa ovakvom strukturom nije moguće obezbediti
sredstva za k'Oliko-toliko normalan život, a poznato je da je termin
»nor111alan život• vrlo relativan pojam.
Pored toga što smo sagledali kakva je starosna i polna struktu-
ra, i kakve mogućnosti za privređivanje proizilaze iz tih odnosa, ne-
ophodno je analizirati i strukturu aktivnog stanovništva po vrstama
delatnosti. Iz podataka za 1953. godinu se vidi da 35,3°/o stanovništva
otpada na aktivna lica. Veliki procenat takozavnog aktivnog stanov-
ništva čine žene. Međutim, poznato je da se žensko stanovništvo u
tom kraju vrlo malo bavi efektivnom obradom zemlje, a skoro uop-
šte ne učestvuje u ostalim delatnostima. U Malom Kosovu preovla-
dava albansko stanovništvo, a poznato je da se Albanka vrlo retko
viđa u polju. Zenska radna snaga se za poljske poslove koristi naj-
češće za vreme žetve i to tamo gde se žetva još uvek obavlja srpom.
Oko svih drugih poljskih poslova se žena manje angažuje.

592
 131
Profesionalna struktura stanovništva 1953. i 1961. 106
Tabela 28.
1953. 1981.
Aktivno stanovništvo Aktivno stanovništvo
o . o .
c>
Do o "Do >
o ·-
Naselje "1 ~ ""
•.... š~
::> "
Bajčlna 1116 342 30,8 45 4,0 1181 330 28,4 47 4,0
Balovac 922 291 31,8 51 5,5 926 257 27,8 50 5,4
Belo Polje 839 333 39,7 25 3,0 934 209 22,4 57 6,1
Brada§ 1262 381 30,2 43 3,4 1389 454 32,7 40 2,9
Burince 264 72 27,3 15 5,7 272 69 25,4 8 2,9
Velika Reka 401 140 34,9 7 1,7 391 127 32,5 18 4,6
Glavnlk 1442 459 31,8 49 3,4 1827 360 22,1 67 4,1
Godlinjak 175 42 24,0 2 1,1 192 58 30,2 9 4,7
G. Lapaštlca 1639 598 38,5 38 2,3 1819 448 24,6 115 8,3
Gornji Sibovac 523 138 26,7 39 7,5 604 121 20,0 42 7,0
Grdavac 597 229 38,4 25 4,2 735 207 28,2 62 8,4
Donja Dubnlca 1812 833 34,9 83 4,8 1868 631 33,8 109 5,8
D. Lapaštlca 765 245 32,0 15 2,0 840 238 28,3 29 3,3
Donji Sibovac 233 87 37,3 6 2,8 241 45 18,7 410 0,0
Dumoš 755 234 31,0 14 1,9 794 216 27,2 47 5,9
Kačibeg 210 93 44,3 11 5,2 223 72 32,3 9 4,0
Kisela Banja 303 75 24,8 9 3,0 348 90 25,9 17 4,9
Konjuševac 468 122 36,0 17 3,6 355 98 27,8 7 2,0
Ladovac 489 145 29,8 17 3,5 542 134 24,7 24 4,4
Letance 657 201 30,8 21 3,2 672 187 27,8 33 4,9
Llvadtca 220 88 40,0 3 1,4 206 101 49,0 9 4,4
Lug 605 173 28,8 18 3,1 887 144 21,0 37 5,4
Luta.ne 267 83 31,1 21 7,9 284 52 18,3 301 0,6
Merdare 185 80 32,4 18 9,7 179 37 20,7 14 7,8
Mirovac 303 121 39,9 24 7,9 309 105 34,0 20 6,5
Obrandža 1033 324 31,3 33 3,2 1047 235 22,6 57 5,5
Penduha 314 94 29,9 7 2,2 311 76 24,4 14 4,5
Pera ne 546 154 28,2 23 4,2 560 120 21,4 33 5,9
Radujevac 126 34 27,0 3 2,4 98 36 36,7 4 4,1
Svetije 812 228 27,8 36 4,4 954 272 28,5 44 4,6
Surkill 352 70 19,9 18 5,1 385 81 20,8 24 6,2
SaJkovac 819 296 38,l 29 3,5 896 248 27,7 33 3,7
Stedim 357 137 38,1 6 1,7 443 112 25,2 17 3,8
Podujevo 3253 433 13,3 541 16,6 4870 473 9,7 768 15,8
Ukupno 24064 7152 29,8 1313 5,5 27160 6443 23,7 1918 7,0
• Rudarstvo, industrija, šumarstvo, građevinarstvo, saobraćaj, promet,
zanatstvo, usluge i uprava. Za 1961. još I: komunalne delatnosti, kulturno-pro-
svetna delalnost .l zdravstvena delatnost.
'" Popis stanovnlltva 1953. Knjiga XV. Beograd, 1960, str. 109-111; Po-
pis s1anovniltva 1961. Knjiga XIV, str. 92-93.

593
132
Aktivno stanovništvo u Malom Kosovu radi pretežno u poljo"
privredi. Detaljne podatke za naselja možemo koristiti samo za po-
slednja dva popisa, ali je poznato da se stanovništvo ovog kraja odu-
vek, uglavnom, bavilo zemljoradnjom.

Sr e z I a p s k I - 1931.
Lica zaposlena u:
mušk. 26,3°/o
- poljoprivredi, šumarstvu i ribol. žensk. 12,1010
- industriji, zanatstvu, saobraćaju, javnim slu-
žbama, vojska 1 slobodna zanimanja mušk. 1,2°/o
mušk. 22,0'/o
- ii.drlavana lica žensk. 35 150/o

Tridesetih godina ovog veka je osnovnu radnu snagu u tom kra-

ju predstavljalo muško stanovništvo. Ono je pretežno radilo u poljo-
privredi.
Struktura aktivnog stanovništva se nije mnogo menjala od tada
do naših dana. Godine 1953. je od ukupnog broja aktivnog stanovni-
štva 84,4°/o bilo zaposleno u poljoprivredi. Ako se posmatraju nase-
lja, vidi se da je najveći procenat od ukupnog stanovništva zaposle11
u poljopri.vredi u: Belom Polju, Velikoj Reci, Gornjoj Lapaštici, Gr-
dovcu, Donjem Sibovcu, Kačibegu, Konjućevcu, Livadici, Mirovcu,
Sajkovcu i Stedimu. Pomenuta sela imaju i vrlo povoljna mesta za
zemljoradnju, u kotlini, pa nije čudo što je u njima zemljoradnja i
najrazvijenija. Može se reći da i celo Malo Kosovo, u odnosu na os-
tale delove sliva Laba, ima najpovoljnije uslove za obradu zemlje.
Iz tabele o profesionalnoj strukturi se vidi da je broj aktivnog stan-
ovništva 1961. u Malom Kosovu bio manji od istog pokazatelja iz
prethodnog popisa. Po našem mišljenju, u tom kraju nije bilo bitnih
promena u periodu između dva popisa u pogledu broja aktivnih. Naj-
verovatnije je kriterijum u drugom popisu bio drugačiji, pa se raz-
lika zbog toga javlja. Ne treba gubiti iz vida da je 1961. godne bilo
više odsutnih lica, ali je sigurno da se od jednog do drugog popisa
uvećao broj onog stanovništva koje se ubraja u aktivno. U Malom
Kosovu je teško jasno razgraničiti aktivno stanovništvo od radno
sposobnog. To se događa iz dva razloga. Prvo, ovo je takoreći poljo-
prirvedni kraj, a gdegod dominira poljoprivreda teže je ustanoviti
ko se sve može uključiti u aktivan rad. Druo, pitanje tretiranja že-
na kao aktivnih lica. Treće, starosna struktura stanovništva je takođe
prilično složena, pa svakako i ona utiče na teže izdvajanje aktivnih
od ostalih stanovnika. Ne treba zaboraviti ni migrcije, kako stanovni-
ka tako i radne snage, koju nije u stanju da apsorbuje privreda Ma-
log Kosova. Sve u svemu, razlike između broja aktivnih lica u dva
poslednja popisa ne mogu se precizno objasniti, ali se uzroci donekle
Definitivni Tezultatt popisa stanovniAtva od 31. marta 1931. godine.
101
Knjiga IV, Beograd, 1040, str. 170-171.

594
 133
Izdržavana lica i ostali•
Tabela 29.

1953. 1961.

o . .„ o . .„
Naselje
cQ, >
~ c
o >"
ti=
.<:
::I "Q, >
o „~-
>"
·~
.<:
::I
.., !! ..,~ !! ~"
.., !! ..,~ !!
::> ~ N•
·~
~
o ::> ~ -~.
~
o

Bajčina 1116 62,3 37,7 1161 63,9 36,6

Balovac 922 60,3 39,7 926 64,3 35,7
Belo Polje 839 54,4 45,6 934 69,4 30,6
Brada§ 1262 64,0 36,0 1369 62,5 37,5
Burince 264 65,5 34,5 272 69,5 30,5
Velika Reka 401 61,4 36,6 391 61,1 38,9
Glavnlk 1442 63,3 36,7 1627 71,4 28,6
Godišnjak 175 70,8 29,2 192 63,5 36,5
G. Lapašllca 11139 59,4 40,6 1619 65,5 34,5
Gornji Slbovac 523 64,l 35,9 804 70,2 29,8
Grdovac 597 56,5 43,5 735 81,2 38,8
Donja Dubnica 1812 56,9 43,1 1866 57,2 42,8
Donja Lapaštica 785 83,4 36,6 840 60,4 33,8
Donji Slbovac 233 60,1 39,9 241 68,9 31,1
Dumoš 755 84,9 35,1 794 84,0 36,0
Kačibeg 210 50,0 50,0 223 59,8 40,4
Kisela Banja 303 69,3 30,7 346 68,1 31,9
Konjuševac 468 68,8 31,2 355 67,6 32,4
Ladovac 489 65,4 34,6 542 68,6 31,2
Letance 657 69,0 36,0 672 64,7 35,3
Livadica 'nD 54,1 45,9 206 42~2 57,8
Lug 605 65,4 34,6 867 71,3 28,7
Lužane 287 58,8 41,2 284 86,9 33,1
Merdare 185 54,8 45,4 179 62,6 37,4
Mirovac 303 49,8 50,2 309 57,3 42,7
Obrandža 1033 60,7 39,3 1047 70,0 31,0
Penduha 314 66,0 34,0 311 71,l 28,9
Perane 546 64,l 35,9 560 68,6 31,4
Radujevac 126 68,3 31,7 98 58,2 40,8
Svetije 812 85,3 34,7 954 83,1 36,9
Surklš 352 72,2 27,8 385 70,4 29,6
Šajkovac 819 57,2 42,8 896 65,8 34,2
štedim 357 57,7 42,3 443 67,7 32,3
Podujevo 3253 85,l 34,9 4670 70,3 29,7
Ukupno 24064 82,0 38,0 27160 86,2 33,8
• Aktivno stanovništvo, stanovništvo van delatnostl I lica sa ličnim pri-
hodima.

uočavaju. Najverovatnije da je masa radnog stanovništva od 1953. do

1961. povećana. Sigurno je tačna pojava, koja će naročito doći do iz-
ražaja u narednom popisu, da je procenat zaposlenih van poljoprivre-
de u 1961. godini bio veći od onog iz 1953. Nagli porast broja stanov-
nika čak i prisiljava aktivna lica da potraže izvore za život i van po-
ljoprivrede. Problem je u tome što preorijentacija u zanimanju sko-
ro bezuslovno povlači za sobom pramenu mesta boravka, jer u Ma-

595
134
lom Kosovu za sada nema nikakvog industrijskog centra. Posmatra-
jući podatke po naseljima, uočavamo da je najviše pramena između
dva popisa u pogledu zanimanja nastale u: Belom Polju, Gornjoj La-
paštici, Grdovcu, Donjem Sibovcu i Dumošu. Karakteristično je da
iz ovih sela ima najviše zaposlenih u građevinarstvu. To ne samo u
ovim selima, nego od svih zaposlenih van poljoprivrede preko 38°/o
radi u građevinarstvu. Ne radi se o nekoj specijalizaciji u zanimanju,
već se stanovnici iz Malog Kosova najčešće zapošljavaju kao građe­
vinski radnici i to van Malog Kosova, a najčešće na Kosovu.
O socijalnoj strukturi stanovništva u Malom Kosovu informa-
tivne podatke dobijamo iz tabele o izdržavanim licima. Kada tu ta-
belu analiziramo po naseljima, uočljivo je da je veliki procenat izdr-
žavanih lica u onim naseljima u kojima je visok prirodni priraštaj.
Naročito se uočava pojava da je broj i procenat izdržavanih bio veći
1961, nego 1953. godine. Ta pojava stoji u tesnoj vezi sa strukturom
zaposlenih, a možda i kriterijumi prilikom popisa imaju svog odraza.
Međutim, smatramo da mogućnosti za zapošljavanje ne rastu onim
tempom kojim odmiče broj stanovnika. Za sada ostaje otvoreno pi-
tanje kako će se taj problem rešiti. Poljoprivreda u ovakvom obimu
i ovakvoj formi, kakva danas postoji, neće biti u mogućnosti da ap-
sorbuje svu pristiglu radnu snagu, niti će moći da obezbedi potrebnu
egzistenciju brojno rastućem stanovništvu.

Kulturno-prosvetne prilike i obrazovna str11ktura stanovništva

u Malom Kosovu
Nivo obrazovanja kosovskog stanovništva je još uvek na niskom
stupnju. Iako su u ovom pogledu vršeni veliki napori i uložena znat-
na sredstva u posleratnom periodu, Kosovo se još uvek nalazi u kul-
turno-prosvetnom pogledu i u pogledu obrazovne strukture svoga
stanovništva među poslednjima, kada se uporeduje sa ostalim delo-
vima naše zemlje. Razumljivo je da u Malom Kosovu situacija ne
može biti povoljnija. Ako se podsetimo svih detalja iz poređenja Ma-
log Kosova sa Kosovom u tom kraju se može konstatovati još nepo-
voljnije stanje.
Na terenu smo obavešteni da se na brdu kod Podujeva nalazila
jedna turska škola, tzv. »merćez«. Prva regularna srpska škola u
Malom Kosovu bila je smeštena u Podujevu, a otvorena je 1921. go-
dine. Tada je srpska škola otvorena i u Sibovcu. U podujevskoj školi
je dugo bilo samo dva odeljenja, u kojima su uporedo slušala nastavu
dva razreda. Podujevo je tada prvi put u svojoj novijoj istoriji dobilo
i prve stalne učitelje. To su bili: Boža Šakal i Radomir Đukić, Iako
je bilo Srba i Crnogoraca, kako u Podujevu tako i u okolini, čija su
deca bila upućena na ovu školu, đaka je bilo malo. Deca su manje i-
šla u školu iz više razloga. Prvo, siromašni roditelji, nesvesni uloge
škole, koristili su do maksimuma radnu snagu svoje dece. Drugo, ško-
lovanje dece nije stvarno bilo obavezno, a upisnina u školu se plaćala

59(1
 135
20 dinara, što je bilo veoma skupo za seljaka uopšte, a za siromašnog
posebno. Godine 1929. je završena zgrada u kojoj je otvorena niža
gimnazija. Ona je istovremeno bila i jedina škola te vrste u Malom
Kosovu.
Povezujući ove podatke sa stvarnošću, vidimo da stanovništvo
Malog Kosova rođeno do 1915. godine nije moglo skoro uopšte učiti
školu. U tom kraju, u nepismene mogu biti ubrojeni svi oni koji su
stariji od 55 godina. Ali to nije sve. U periodu između dva rata po-
stojale su samo srpske škole u Malom Kosovu, a gro stanovništva su
činili Albanci. Malo je albanske dece u to vreme posećivalo posto-
jeće škole. Zašto je to tako bilo, opšte je poznata pojava. Ne smatra-
mo potrebnim da se na tome zadržavamo. Karakteristično za ovaj
kraj je da je Malo Kosovo, u periodu između dva rata, bilo (u odnosu
na Kosovo) čak i po strani. Kako nije imalo železničku prugu, Malo
Kosovo je bilo povezano sa Prištinom dobrim kolskim putem. Za tu
vrstu saobraćaja rastojanje od 30 km (koliko ima od Podujeva do
Prištine) bilo je znatno. Stanovništvo ove male kotline je ekonomski
i administrativno bilo upućeno na Podujevo, a i samo Podujevo je
bilo veće selo. U jednom takvom poljoprivrednom kraju, gde su pri-
marni proizvodi malo traženi, nije bilo dinamične razmene proizvod-
nih dobara. Seljak je malo proizvodio, malo trošio, a još manje imao
mogućnosti da proda. Taj ekonomski momenat je diktirao tempo pro-
diranja novih shvatanja iz gradova, inače udaljenih, pa bi se moglo
reći da je Malo Kosovo skoro ostalo van dometa gradskih uticaja u
periodu između dva rata. Loša administrativna politika mesnih vla-
sti pružala je široke mogućnosti da svaki roditelj izbegne obaveze i
pošalje svoje dete u školu. Pritisnuti ekonomskim teškoćama i primi-
tivnim shvatanjem, mnogi roditelji, narvčito Albanci, koristili su te
»povoljne okolnosti« i ostavljali svoju decu kod kuće. Objektivno po-
smatrano, tom se stanovništvu ne može ni zameriti što je tako postu-
palo, jer u tom pogledu nije iblo nikakve izgrađene tradicije, a onaj
ko je bio dužan da to sprovede (lokalna vlast) nije bio dosledan. Sta-
novništvo Malog Kosova, kako albansko tako i srpsko, u tom perio-
du negovalo je pretežno svoju patrijarhalnu kulturu koja, razumlji-
vo, nije za potcenjivanje, ali na polju opismenjavanja tada nije mno-
go postignuta. Zbog toga je u Srezu lapskom, 1931. godine, od ukup-
nog stanovništva bilo svega 9,4 procenata pismenih i 90,6°/o nepisme-
nih, 10 • a u Jugoslaviji je tada bilo oko 45°/o nepismenih. U pismeno
stanovništvo su ubrajani i oni naseljenici koji su došli posle prvog
svetskog rata, a među kojima je ipak bilo više pismenih nego među
zatečenim stanovništvom. Broj pismenih je do 1941. godine rastao,
ali sporo. Za vreme drugog svetskog rata u Malom Kosovu škole nisu
stalno radile, pa je i za te četiri godine, još jednu generaciju normal-
no školovanje mimoišla. Zbog toga se može reći da je opismenjavanje
stanovništva ozbiljno započelo tek posle drugog svetskog rata. Koli-
ko se stvarno postiglo kroz analfabetske tečajeve i putem drugih for-
ioe Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31. marta 1931. godine,
Knjiga III, Beograd, 1938, str. 59.

597
136
Obrazovna struktura stanovništva po naseljima
Tabela 30.
1963. 1981
D
•
~".
o;;-
„ ... "
s;;-I

„Oo"
o

„...
,.
...
~
-.
I

~o-
Naselje
.:!
·- ~-g~ ;e~.e ·- Cl ..:
"
... o.
„
... "
of
" o
„"'
o-
.i!l f
of
" o
5l
.e !~
"'~ ~~
o-s •

~„ $""·-
O>U e- o " o
!!-"' $.:!
z" "' „ "' „
Bajflna 1118
"'34,8 85,4 1181 31,4 88,8
Balovac 922 34,9 85,1 928 31,9 66,1
Belo Polje 839 23,1 78,9 934 25,3 74,7
Bradaš 1262 20,3 79,7 1389 22,6 '17,5
Burlnce 284 18,9 81,1 272 24,3 75,7
Velika Reka 401 26,7 73,3 391 28,6 71,4
Glavnlk 1442 23,9 78,1 1827 24,3 75,7
Godišnjak 175 13,1 88,7 192 18,8 81,2
G. Lapalltilca 1839 26,1 73,9 1819 22,5 77,5
Gornji Slbovac 523 41,5 56,5 804 33,1 66,9
Grdovac 597 28,B 71,2 735 23,5 76,5
Donja Dubnlca 1812 39,2 60,8 1888 33,5 88,5
D. Lapaltlca 765 23,5 76,3 840 22,9 77,l
Donji Slbovac -233 22,3 77,7 241 34,0 66,0
DwnoA 755 25,6 74,4 794 20,3 79,7
Kaflbeg 210 30,5 69,5 223 22,9 77,1
Kisela Banja 303 26,1 73,9 348 27,9 72,1
Konjuševac 468 32,6 67,5 355 31,3 68,7
Ladovac 489 30,9 69,1 542 25,8 74,2
Letance 657 18,9 81,1 672 20,1 79,0
Livadica 220 44,5 55,5 208 46,1 53,9
Lug 605 21,8 78,2 887 25,3 74,7
L•ižane 287 34,1 85,9 284 35,2 64,8
Merdare 185 59,0 41,0 170 35,2 64,8
Mlrovac 303 28,4 73,6 300 32,4 67,6
Obrand'a 1033 24,2 75,8 1047 25,2 74,8
Penduha 314 32,8 67,2 311 27,0 73,0
Pera ne 546 35,3 64,7 560 32,0 68,0
Radujevac 126 53,2 45,8 98 45,0 54,l
SveUJe 812 30,4 89,6 954 25,7 74,3
SurkU 352 37,2 62,8 385 20,6 70,4
šajkovac 819 24,0 75,1 896 25,1 74,9
štedim 357 23,8 76,2 443 30,2 89,8
Podujevo 3253 38,4 61,6 4870 34,8 85,2
Ukupno 24084 29,2 70,8 27160 28,2 71,8
• U ovu rubriku uvršćena su sva llca koja su završila četiri razreda os-
novne škole I sve ostale škole, podrazwnevajućl tu I fakultet.

mi, posebno je pitanje. U Mhlom Kosovu su veliki napori učinjeni da

se opismeni što veći broj stanovnika, onih koji ranije nisu imali pri-
like da posećuju škole. Ali je poznato i to da ti napori nisu dali oče­
kivane rezultate iz sasvim razumljivih razloga. Prvo, odrasli ljudi, u
većini, vrlo teško usvajaju proces opismenjavanja, a drugo, ako za

598
 137
vreme učenja i postignu neki rezultat on mora da se i dalje neguje,
što starije stanovništvo obično ne čini. Zbog toga na Kosovu i sada
ima dosta nepismenih. Najvažnije je to da se u posleratnim godinama
obaveznom školovanju dece prišlo sa mnogo više odgovornosti. Ko-
liko je bilo ukorenjeno shvatanje da školovanje dece nije obavezno,
najbolje ilustruje činjenica da i danas, posle više od 20 godina rada
na tom polju u nekim zabačenim selima u slivu Laba, izvesni rodite-
lji tom zahtevu daju otpor. Karakteristično je da su u najvećem bro-
ju slučajeva slični motivi diktirali ovu pojavu i u periodu između dva
rata i danas, a to su: izbegavanje materijalnih davanja koje zahteva
obavezno školovanje, odsustvo tradicije da deca pohađaju školu, že-
lja za sitnim iskorišćavanjem radne snage još nedorasle dece, i drugi
razlozi.
Kod kosovskog stanovništva je, pored svega, u posleratnim go-
dinama procenat nepismenih brzo opadao. Ta je pojava uslovljena o-
pismenjavanjem starijeg stanovništva i, naročito, stalnim prilivom
brojnih mlađih generacija koje su obuhvaćene obaveznim školova-
njem. Ovaj proces je bio karakterističan za celu Jugoslaviju, ali je
na Kosovu izuzetno došao do izražaja.
Procenat nepismenih
1953. 1961.
Jugoslavija 25,4 21,1
Kosovo 54,8 43,5
Malo Kosovo 70,8

Vidimo da je u Malom Kosovi.! 1953„ godine još uvek bilo dve

trećine nepismenog stanovništva. Ne raspolažemo podacima za ovaj
kraj, ali nam je sa terena poznato da su posebno veliki procenat ne-
pismenih činile žene, a u tom pogledu se situacija sporo menja. Godi-
ne 1953. su više od dve trećine, od ukupnog broja nepismenih, bile
žene. 2ensko stanovništvo se sporo opismenjavalo, a i sada ima dosta
otpora u pojedinim naseljima u Malom Kosovu oko školovanja ženske
dece. Treba naglasiti da to nije problem samo Malog Kosova, već i
Kosova.
„Iz podataka se vidi, da opismenjavanje mladih u Kosmetu
predstavlja još uvek ozbiljan problem. Naime, znatan procenat decc
naročito ženske, nije za vreme trajanja školske obaveze naučilo da
čita i da piše«. 109
Analizirajući podatke po naseljima iz 1953. godine o nepisme-
nosti, vidimo da je situacija u tom pogledu bila vrlo nepovoljna. Ima
mnogo naselja gde je bilo više od 70°/o nepismenih. U tom se pogledu
naročito ističe: Letance, Godišnjak, Burince, Bradaš, Belo Polje, Gla-
vnik, Donja Lapaštica, Donji Sibovac, Lug, Obrandža, Sajkovac i
Stedim. Koliko stanovništvo Malog Kosova, a naročito pomenutih se-
la, živi još uvek van uticaja savremenog života, to ovi primeri poka-
1oe Demografski razvitak, str. 50.

599
138
zuju. Najbliža sela Podujevu su: Letance i Obrandža, a oba ova sela
se nalaze na spisku onih gde je procenat nepismenih 1953. godine bio
najveći. Znači, u tim selima ni tada nije bila razbijena tradicija otpo-
ra prema obrazovanju.
Međutim, nije dovoljno analizirati odnos pismenih prema nepi-
smenima. Mnogo ubedljiviju predstavu o kulturnom nivou nekog
stanovništva daju podaci o obrazovnoj strukturi. Iz date tabele se vi-
di da u Malom Kosovu sa školskom spremom (računajući tu sve od
četiri razreda osnovne škole do fakultetskog obrazovanja) ima samo
28,2°/o, dok je iste godine na Kosovu bilo s odgovarajućim školama
43,0°/o stanovništva. Stanovništvo Malog Kosova, tj. mlađe generaci-
je, ne završavaju ni potpunu osnovnu školu. Iz poslednjeg popisa se
vidi da je sa potpunom osnovnom školom 1961. godine bilo samo
2,2°/o od ukupnog stanovništva. U Jugoslaviji je tada sa tom školskom
spremom bilo 7,3°/o, a na Kosovu 4,4°/o stanovništva. Gimnaziju je
tada u Malom Kosovu završilo samo 0,1°/o, na Kosovu 0,5°/o, a u Ju-
goslaviji 1,2°/o stanovništva. Slični su odnosi i sa fakultetima i višim
školama.
Podaci iz popiloa pokazuju kakva je struktura u pogledu pisme-
nosti po naseljima bila 1953, i kako je obrazovna struktura izgledala
1961. godine u Malom Kosovu. Međutim, navešćemo i neke podatke
o tome kakva je situacija u celoj opštini u pogledu školstva, jer ne
raspolažemo podacima za Malo Kosovo.
Smatra se da je posleratni razvoj školstva na teritoriji opštine
Podujevo bio vrlo buran, kako u razvoju obrazovnih ustanova tako
i u rezultatima postignutim na polju vaspitno-obrazovne delatnosti.'''
Na teritoriji podujevske opštine 1965. godine bila je 41 osnovna ško-
la. Ako se podsetimo da je pre 25 godina bilo samo nekoliko nepot-
punih škola po selima, onda to već pućuje na izvesno pozitivno za-
ključivanje. Međutim, u tom kraju se ljudi bore još sa osnovnim prol
blemima. Na toj teritoriji ima samo 9 potpunih osnovnih škola, tri
šestorazredne, tri petorazredne i 26 četvororazrednih. U školskoj
1965/66. godini je u toj opštini bilo 9261 učenika u svim osnovnim
školama. Ovo istovremeno upućuje na zaključak koliko ta siromašna
opština treba da obezbedi pored ostalog, i obavezno školovanje.
Pored osnovnih škola, u Malom Kosovu postoji i jedna gimna-
zija. Prvo je to bila niža gimnazija, pa je školske 1961/62. godine pre-
rasla u potpunu. Te godine je ovu školu posećivalo 554 učenika, a
tendencija ej da što veći broj svršenih učenika osnovne škole dobije
i srednje obrazovanje. Normalno je očekivati da će ova gimnazija po-
većati procenat učenika sa tom školom, jer su sve do 1961. godine de-
ca koja su želela da nastave školovanje morala da napuštaju roditelj-
sku kuću i da se na strani školuju. Za većinu siromašnih roditelja
(kakvih je u ovom kraju dosta), to je bio nesavladiv materijalni pro-
blem.
Stanovništvo Malog Kosova je još uvek na vrlo nilokom obrazov-
nom stupnju i u tom pogledu se nalazi čak i ispod kosovskog proseka.
11 0 Podaci dobljeni Iz opštine Podujevo.
 139
To postojeću situaciju čini težom u privrednom pogledu. Po našem
mišljenju, u kulturno-prosvetnom i obrazovnom nivou stanovinštva
leži najveći deo problema ovog kraja. Društvena zajednica bi trebalo
da učini mnogo veće napore da postojeće stanje poboljša, a čim kul-
turno-prosvetni nivo ljudi ovog kraja bude viši, problema će biti
manje. Međutim, i samo stanovništvo, odnosno nosioci društveno-po-
litičkog života, moraju da ulože dosta truda oko razbijanja onih pa-
trijarhalnih shvatanja koja štete napretku ovog stanovništva, dok na
drugoj strani treba da pothranjuju korisne patrijarhalne tradicije ko-
je ovaj, iako pretežno neobrazovan, narod poseduje.
Na kraj u ovog pregleda o stanovništvu Malog Kosova osećamo
potrebu da kažemo nešto o tim ljudima uopšte.
Zao nam je što konstatujemo da se to stanovništvo nalazi na
nižem stupnju u pogledu njegove obrazovne strukture. Međutim, sa
velikim zadovoljstvom zaključujemo da ti ljudi u međusobnom op-
hođenju imaju svoje stroge principe koji stvaraju jednu specifičnu
(ako se može reći kulturnu) sredinu. Patrijarhalna shvatanja tamo
žive svojim »punim« životom, naročito kod albanskog življa, jer ih
ljudi neguju. Smatramo da iz patrijarhalnog načina života mnogo što
šta treba odstraniti, ali treba zadržati ono što ljudima toga kraja dje
obeležje humanizma, iskrenosti, odanosti i međusobnog poštovanja.
Stičemo utisak da sve stanovništvo toga kraja - Albanci, Srbi i Cr-
nogorci, bez obzira na različitu nacionalnu i religioznu opredeljenost,
ipak osećaju jedni druge svojima. Oni su se decenijama zbližavali na
krupnim životnim problemima, a to je bila borba za skromnu život-
nu egzistenciju. U međuvremenu su se oni i sukobljavali na sitnim
pitanjima iz svakodnevnog života (što je normalna pojava za svaku
društvenu zajednicu), ali su ih krupni probli!mi i pored toga zbližili.
Smatramo da o ovim tekovinama treba voditi računa, jer skro-
mni stanovnici Malog Kosova do njih nisu lako došli.

601
 PRIVREDA

Najvažnije karakteristike privrednog razvoja Malog Kosova posle

drugog svetskog rata

U okviru ovog rada, privreda će biti analizirana kao važan fak-

tor u životu ljudi ovog kraja. Analizirajući prirodne uslove, vide!i
smo da oni imaju odraza na privredu. U poglavlju o migracijama kon-
statovali smo da je privredni potencijal Malog Kosova uticao i na
ljudska kretanja, kako u ranijim istorijskim epohama tako i u naj-
novijem periodu. Savremena kretanja stanovništva iz Malog Kosova
su tesno povezana sa privrednim kretanjima u ovom kraju.
Privredni razvoj Malog Kosova neodvojivo je vezan za privre-
du Kosova. Skoro ceo XIX vek na Kosovu prošao je u znaku rela-
tivne jednostavnosti, ne prekidan nikakvim značajnim događajima.
Ceo privredni sistem bio je takoreći predstavlje~ poljoprivredom, a
r1ešto i trgovinom. Glavni faktori bili su begovi, na jednoj, i kmetovi
- čifčije, na drugoj strani. Radni narod bio je lišen ekonomske i po-
litičke slobode. Događaji sa kraja ovog veka donekle su poremetili
te odnose, ali je Kosovo i pored toga oslobođenje od Turaka sačeka­
la u teškom ekonomskom stanju, koje se vidno manifestovalo kroz
imovinske odnose. U tom kraju su se uporno održavali feudalni odno-
si. Oko 50°/o od ukupno obradive površine pripadalo je begovskim i-
manjima. Pred 1913. godinu posedi slobodnih seljaka su iznosili oko
28 dunuma. 111 Bilo je mnogo čifčija, a njihov položaj je bio izuzetno
težak. Zemlja je obrađivana primitivnim sredstvima, a proizvodile su
se pretežno žitarice. Sva zemlja nije obrađivana, već su veliki kom-
pleksi ostajali pod livadama, pašnjacima i žbunjem. Stočarstvo je
bilo relativno slabo razvijeno, a i pljačka (krađa stoke) je bila redo-
vna pojava. Naselja su bila uglavnom seoska, a po gradovima je žive-
lo dosta stanovnika koji su se bavili zemljoradnjom. Bio je to izrazi-
111 Dunum - mera za površinu zemljišta (1 dunum - 10 ari).
142
to agrarni kraj, sa nepovoljnim imovinskim odnosima i nerazvijenorr1
poljoprivredom. U tom stanju sačekalo je Kosovo oslobođenje od Tu-
raka. U Malom Kosovu situacija je, po svoj prilici, bila još teža. Ta-
mo zaista nije bilo mnogo sela u begovom vlasništvu, ali su oni ipak
držali najbolju zemlju u tom kraju. U devet sela je beg imao svoju
zemlju. I taj detalj pokazuje da je ovaj deo Kosova i u to doba bio
nemirniji, čim ni begovi nisu mogli da se učvrste. U tom stanju je i
Malo Kosovo zateklo oslobođenje 1912. godine, a stanje se, takoreći,
nije menjalo (bar u pogledu opšteg privrednog stanja) još nekoliko
godina.
Posle prvog svetskog rata počinje nova faza u privrednom ra7.-
voju ovog kraja. Taj izrazito zaostao kraj, sa tipično zastarelom ag-
rarnom privredom ni u tom periodu nije doživeo značajne promene.
Preko 90°/o ukupnog stanovništva bilo je obuhvaćeno poljoprivre-
dom. Ona je bila usmerena skoro samo na podmirenje potreba proiz-
vođačkog stanovništva. Ukidanje feudalnih odnosa stvorilo je neza-
visnog seljaka. Važan faktor u razvoju privrede bile su i mere agrar-
ne reforme, od februara 1919. godine. Dok je reformom u Vojvodini
trebalo zadovoljiti sitne seljake i bezemljaše, na Kosovu i Metohiji
reforma je imala za cilj da likvidira odnose koji su imali odlike feu-
dalnog sistema, što znači da je učinjeno ono što je u svim delovima
naše zemlje odavno bilo rešeno. 112 To je bio težak i dug posao, skoro
da nije ni završen u periodu između dva rata. U poglavlju o migracija-
ma govoreno je o tome koliko je novog stanovništva Ma'.Jo Kosovo
dobilo u tom intervalu. Međutim, potrebno je naglasiti da u Malom
Kosovu agrarnom reformom nije podeljeno mnogo zemlje, jer su i
begovski posedi bili relativno mali. Na osnovu podataka sa terena vi-
di se da su mnogi naseljenici zemlju kupovali, a neki su je pored tof'la
i dobijali. Oslobađanje od feudalnih stega i.relativno rešenje imovin-
skih odnosa donekle je uticalo na poboljšanje situacije.
Malo Kosovo je u spletu ovih karakteristika bilo izričito mar-
kantna. Njemu je krajem XIX veka migraciona struja iz sliva Topli-
ce donela velik broj stanovnika, a to se ponovilo i posle prvog svet-
skog rata. Znači, pored uobičajenog visokog prirodnog priraštaja, u
ovom kraju je krajem XIX i dvadesetih godina našeg veka broj sta-
novnika naglo porastao mehaničkim prilivom. Zbog toga je u Malom
ICosovu, u periodu između dva rata, dominirao sitan posed i skoro
isključivo agrarna privreda. Od ukupno zaposlenih u S rezu lapskom
1931. godine, u poljoprivredi je bilo oko 97°/o, a u svim ostalim vrs-
tama delatnosti radilo je samo 3°/o zaposlenih.1 13 Takvo stanje ostalo
je, takoreći, nepromenjeno do drugog svetskog rata, kada je razvoj
privrede opet pretrpeo težak poremećaj. U tom stanju je i Malo Ko-
sovo dočekalo oslobođenje.
U posleratnom periodu razvoj privrede Kosova nije išao izu-
zetno brzim tempom, naročito kada je reč o poljoprivredi. Kako u
11 2 Proizvodne snage NR Srbtje, Beograd, 1953, str. 122.
11 ' Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31. marta 1931 .godine,
Knjiga IV, Beograd, 1940, str. 17()-171.
 143
Malom Kosovu dominira poljoprivreda kao glavna privredna grana
ovog kraja, obratićemo posebnu pažnju na rezultate postignute u ra-
2.voju poljoprivrede Kosova. Promene u privredi Kosova su u posle-
ratnom periodu znatne u odnosu na predratni period, ali kada se po-
stignuti rezultati uporede sa jugoslovenskim prosekom, onda se može
reći da su uspesi relativno skromni. Ova se predstava debija poređe­
njem narodnog dohotka po glavi stanovnika na Kosovu i u Jugosla-
viji. Zaista to je donekle i relativan pokazatelj. Iako je dohodak ma-
nji, to ne znači da su i ulaganja zntno manja. Na nizak dohodak Ko-·
sova jako utiče visok prirodni priraštaj.
Na Kosovu su se osetile izrazite pramene u razvoju industrije,
dok kod poljoprivrede te tendencije dolaze do izražaja poslednjih go-
dina. Pokazatelja kojim se mere ove pojave ima više, a jedan je i
učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom broju. Tako je 1948.
godine bilo oko 83,8°/o poljoprivrednog stanovništva, do 1953. to uče­
šće je smanjena na 71,2°/o, a 1961. j ebilo 63,9"/o poljoprivrednog sta-
novništva. Iako su promene u odnosima znatne, njihov intenzitet ipak
znatno zaostaje za jugoslovenskim prosekom, premda se dinamika
investicionih ulaganja u poljoprivredu podudara sa intenzitetom ula-
ganja u jugoslovenskim razmerama. Za Kosovo je karakteristično i
to da je do 1960. godine zabeležen i apsolutni porast poljoprivrednog
stanovništva. Smatra se da glavni razlog za ovakvo stanje u poljo-
privredi Kosova leži u tome što je ta privredna grana u ovom kraju
dugo zadržala forme naturalnog razvoja. „zatečeni odnosi u poljo-
privredi, a pre svega naturalni karakter mnogobrojnih sitnih gazdin-
stava, predstavljao je ozbiljnu prepreku bržem razvoju proizvodnje.
Sa nerazvijenim proizvodnim snagama i društvenim odnosima, po-
ljoprivreda nije bila u stanju da neposredno i živo reaguje na mere
agrarne politike ... Mada su postojeći odnosi u poljoprivredi oteža-
vali njen razvoj, mnogi uzroci sasvim skromnih uspeha imali su ob-
jektivni karakter i nalazili su se van nje. Intenzitet razvoja poljopri-
privrednih delatnosti bio je veoma slab i sa svoje strane nije đavao
značajni podsticaj snažnijem unapređenju poljoprivrede. Pod takvim
uslovima poljoprivreda Kosova nije uspela da izađe iz tradicionalnil1
okvira u kojima se već decenijama nalazi, niti da zabeleži značajne
rezultate u proizvodnji. 114
Očigledno je da je razvoj poljoprivrede Kosova u posleratnom
periodu zavisio od čitavog niza specifičnih faktora, među kojima se
ističu: karakter poljoprivredne proizvodnje, usitnjenost poseda, ve-
lika prenaseljenost, socijalni i kulturni nivo stanovništva, a posebno
se ističe opšti privredni razvoj ovog izrazito nerazvijenog kraja naše
zemlje. Problemi poljoprivrede Kosova su naročito potencirani time
što je vrlo mali procenat obradivih površina u svojini društvenih ga-
zdinstava. Naročito je nepovoljno stanje na ovom planu bilo ranije.
U vreme postojanja radnih zadruga, tom sektoru je pripadalo svega
114 Problemi dugoročnog razvoja. privrede Kosovsko~metohi;ske oblasti
(skraćeni tekst), Beograd, 1960, str. 19-20.
144
oko 14°/o zemljišta. Posle njihovog rasformiranja ostalo je samo 3,5°/o
obradivog zemljišta u rukama društvenog sektora. 11 ' Međutim, kon-
statovano je da se 1963. godine u vlasništvu društvenih gazdinstava
nalazilo 10,5°/o obradivih površina. To je već značajniji faktor u ro-
bnoj proizvodnji osnovnih poljoprivrednih proizvoda, tim pre što su
na tim površinama i postizani najbolji rezultati u prinosima. Poslje-
dnjih godina ima povoljnijih rezultata i na planu kooperacije između
individualnih, na jednoj, i društvenih gazdinstava, na drugoj strani,
jer ova imaju jači fond mehanizacije.
Poljoprivreda Kosova ne oskudeva u radnoj snazi. Naprotiv, ta-
mo se odavno pojavio višak radne snage, ali su metode obrade zemlje
zastarele pa je kooperacija zbog toga izuzetno poželjna. Stanovništvo
Kosova u proseku je još uvek upućeno na zemljoradnju. Ta pojava je
poznata i donekle objašnjena, a u kolikoj meri ona dolazi do izražaja
najbolje pokazuju podaci.
U posleratnim godinama su društveno-ekonomska kretanja na
selu u našoj zemlji doživela velike promene. U kojim je sve oblicima
došlo do izmena na selu, pitanje je za sebe. Jedan od vidova je i taj
da se poljoprivredom sve više bavi ženska i starija radna snaga, dok
mlađi i za rad najsposobniji ljudi, u veikom procentu, traže zaposle-
nje van poljoprivrednog gazdinstva. 116 Cak se smatra da će se proces
starenja poljoprivrednog stanovništva ubrzati. Rezultati do kojih je
došao Poljoprivredni .fakultet u Zemunu pokazuju da je u razvije-
nim područjima sve više staračkih domaćinstava, u kojima nema na-
slednika poljoprivrednika. U kolikoj meri je ova pojava došla do iz-
ražaja vidi se iz ovoga: u Vojvodini 30,4°/o domaćinstava je 1963. go-
dine bilo bez omladine, u Užoj Srbiji 17,5°/o, a ga Kosovu 9,2°/o. Iste
godine su u Vojvodini školovala svu omladinu 47,3°/o domaćinstava,
u Užoj Srbiji 42,3°/o, a na Kosovu 36,9°/o. Iste godine je u Vojvodini
zadržavalo naslednika 22,3"/o, u Užoj Srbiji 40,2"/o i na Kosovu 53,9°in
domaćinstava. 117 Ovi podaci ubedljivo poakzuju kakve su tendencije
kretanja u zaposlenju stanovništva na selu u tri različita dela naše
Republike. Očigledno, Kosovo dolazi među one krajeve u kojima sta-
novništvo još uvek najsigurniji izvor za život nalazi u poljoprivredi i
zato više od polovine omladine i sada teži da ostane na selu. Smatra-
mo da razloga za ovo ima više. Među njima se izuzetno ističu: male
mogućnosti za sigurno i dugotrajno zapošljavanje van gazdinstava,
na jednoj, i kvalifikaciona struktura aktivnog stanovništva, na dru-
goj strani.
Za Malo Kosovo se ne bi moglo reći ništa posebno o ovim do
sada tretiranim problemima. Svakako, specifičnosti postoje, ali se
postavlja pitanje: koliko se razlikuju od kosovskog proseka. Podaci
po naseljima pokazuju da je i u selima Malog Kosova aktivnih lica
11
' Isto, str. 20.
11• Savezni zavod za statlstlku, Popts indivtđualnth poljoprlvTednth gaz-
dinstava 1960.
111 Društveno-ekonomska kretanja na selu u SR Srbiji (Izvod Iz studije),
Beograd, 1984, str. 7.
 145
relativno malo. O tome je već bilo reči, ali nije suvišno podsetiti se
na činjenicu da u tom kraju aktivno stanovništvo čini oko jedna tre-
ćina, od ukupnog broja stanovnika. Zabrinjavajuće je to da je broj
aktivnih lica u tom kraju opa.o od 1953. do 1961, što se iz tabele vidi.
Samim tim je procentualno učešće tog stanovništva znatno smanje-
no. Dok je 1953. bilo oko 37,1°/o aktivnih, u 1961. je to učešće spalo
na 32,4°/o. Isti podaci za Pokrajinu ovako izgledaju: 1953. bilo je oko
33,7°/o, a u 1961. je učešće povećano na 34,7°/o aktivnih lica. Najka-
rakterističnije je to da je stopa aktivnosti u podujevskoj opštini i po-
sle 1961. pokazala tendenciju daljeg opadanja. Tako je, prema po-
dacima 1965, u tom kraju bilo svega 33,11"/o aktivnih lica. U odnosu
na Malo Kosovo procentualno učešće je 1965. godine bilo više, ali u
odnosu na opštinu nije, jer je u 1961. bilo 36,1°/o aktivnih. 118 Donekle
se to objašnjava činjenicom da je u navedenom međuvremenu priliv
sposobnog stanovništva za rad bio jak, a mogućnosti za zapošljava-
nje neznatne. Koliko se problem rada u ovom kraju postavlja ozbilj-
no, može se videti i iz toga da je 1961. godine u Srbiji bilo oko 47·,3°/o
aktivnih lica, u užem području Srbije čak 51,1°/o, a u Malom Kosovu
32,4°/o. Međutim, karakteristično je i za uže područje Srbije i za Voj-
vodinu da je stopa aktivnosti bila veća 1953, nego 1961, godine. 119
Interesantno je uporediti podatke o stopi aktivnosti iz 1953. i
1961. po naseljima. Godine 1953. bilo je u 13 sela preko 40"/o aktivnih
lica. Međutim, 1961. taj se broj smanjio. Svega u 4 sela te godine je
bilo približno onoliko aktivnih koliko prosečno u Republici. U Ma-
lom Kosovu višak radne snage u poljoprivredi predstavlja ozbiljan
ekonomski, društveni i socijalni problem. Karakteristično je da je u-
češće proizvodne društvene privrede u ukupnoj privredi počelo opa-
dati. Ona se od 1960. godine sa 26,8°/o spustila na 21,2'/o u 1965. Stru-
ktura po privrednim granama 1965. godine je približno ovako izgle-
dala. Od poljoprivrede se ostvarilo 80,4°/o, industrija je učestvovala
sa 3,5°/o, i sve ostale privredne grane sa 16,1°/o. Posebno je zabrinja-
vajuća činjenica da se učešće aktivnog stanovništva u ukupnom bro-
ju smanjuje. Mi smo konstatovali da se ta tendencija u Malom Ko-
sovu pokazala još između 1953. i 1961. Međutim, najnoviji pokazate-
lji, iz materijala kojim raspolaže Opština, pokazuju istu situaciju. U
opštini Podujevo 1961. godine je bilo 36,1°/o aktivnog stanovništva,
dok je 1965. to učešće spalo na 33,8"/o, ali se apsolutni broj aktivnih
lica u tom intervalu vrlo malo povećao. Učešće poljoprivrednog sta-
novništva u ukupnom broju je jako veliko na teritoriji ove opštine.
Dok je na Kosovu 63,9°/o poljoprivrednog stanovništva, u opštini Po-
dujevo 1965. godine bilo je 69,7°/o poljoprivrednog stanovništva. U
ovom kraju je izuzetno niska produktivnost rada. Ona prelazi u eks-
tenzivno privređivanje. Tu slabu produktivnost naročito uslovljava-
ju: slaba kvalifikaciona struktura zaposlenih, slaba organizacija ra-
da, zastarela sredstva, neizgrđenost sistema u raspodeli ličnih doho-
daka i tome slično. To je dovelo do vrlo nesređenog i nestabilnog e-
111 Podaci dobljenl u Odeljenju za statistiku i plan u Podujevu.
11e DemogTafskt razvitak, str. 65.
146
Procentualno učešće aktivnog stanovništva u Malom Kosovu

Tabela 31

1953. 1981.
:S .c
• .c • •
.c ·~
c
g~ o·~ ~ o c g·~ >
"'o ca..~~ ·~

li " >
"'o
·~

....
~
Naselje c.-
Sl !
;:i~
"~
........ "
-!!
„s
" c
:::>~
Sl li "~
;:i " • ;:i "

Bajčina 1118 412 36,9 1181 408 35,0

Balovac 922 363 39,4 926 319 34,4
Belo Polje 839 382 45,5 934 283 30,3
Brada§ 1282 448 35,5 1389 512 38,9
BurJnce 284 91 34,5 272 82 30,2
Velika Reka 401 153 38,2 391 149 38,1
Glavnik 1492 523 35,0 1827 480 28,3
Godišnjak 175 49 28,0 192 89 35,9
Gornja Lapaštica 1639 659 40,2 1819 597 32,8
Gornji Sibovac 523 184 35,2 604 175 29,0
Grdovac 597 258 42,9 735 280 38,1
Donja Dubnlca 1812 751 41,4 1868 764 41,0
Donja Lapa§atlca 785 275 38,0 840 280 33,3
Don)i Sibovac 233 93 40,0 241 73 30,3
Dumoš 755 282 34,7 784 279 35,1
Kačibeg 210 105 50,0 223 85 38,l
Kisela Banja 303 92 30,4 348 110 31,8
Konju§evac 488 145 31,l 355 110 31,0
Ladovac 489 187 48,5 542 167 30,8
Letance 857 237 36,1 672 229 34,1
Livadica 220 101 45,9 208 116 58,3
Lug 605 207 34,2 887 198 28,5
Lužane 287 108 40,5 284 91 32,0
Merdare 185 82 44,3 179 51 28,5
Mirovac 303 151 49,8 309 129 41,8
Obrandža 1033 401 38,8 1047 312 29,8
Penduha 314 105 33,4 311 90 28,9
Pera ne 548 190 34,8 580 160 28,6
Radujevac 128 38 30,2 98 40 40,8
Svetije 812 281 34,8 954 334 35,0
Surki§ 352 98 27,2 385 113 29,3
Sajkovac 811 349 43,0 898 298 33,2
Stedlm 257 148 41,4 443 137 30,9
Podujevo 3253 1057 32,3 4870 1310 28,9
Ukupno 24064 8981 37,1 27180 8808 32,4

• U aktivno stanovništvo ubrojena su i lica van delatnostl, pa se zbog

toga ovi podaci ne podudaraju sa več navedenim.

konomskog stanja u radnim organizacijama, tako da se individualna

privreda pokazala kao najstabilnija. Ova pojava nije došla do izra-
žaja samo na Kosovu i u Malom Kosovu, odnosno u podujevskoj op-
štini, već je to jedna dobro poznata činjenica, koja je prisutna i ne
drugim mestima. Tu pojavu u Malom Kosovu naročito potencira či­
njenica da u tom kraju ne:na mnogo društvene svojine, ljudi pretež-
(108
 147
no rade na svojim gazdinstvima, te tako još nisu uspeli ni da izgrade
shvatanja i da je društvena svojina posredno njihova i da se prema
njoj tako treba i odnositi. Ta privredna situacija ove opštine dovela
je do toga da kompleksna privreda osetno zaostaje, čak i za razvojem
privrede Kosova.

POLJOPRIVREDA
U dosadašnjem pregledu o stanju u privredi Malog Kosova uo-
čili smo da je poljoprivreda glavna privredna grana u tom kraju. Ka-
rakteristično je da ona čini više od tri četvrtine ukupne proizvodnje,
da se nalazi na niskom stupnju razvoja, da je predstavljena uglavnom
individualnim gazdinstvima, na kojima se proizvode p,retežno žitari-
ce, da preovladava sitan posed, da je ovaj kraj gusto naseljen, da ima
znatnih viškova radne snage, itd. Sve konstatovane činjenice potreb-
no je donekle objasniti da bi se bolje sagledali problemi sa kojima se
bori stanovništvo Malog Kosova. Smatramo da se ti ljudi nalaze u
teškom položaju; zato što žive u krajnje nerazvijenoj privrednoj sre-
dini, a zatim što su mogućnosti za rešenje postojećih problema done-
kle ograničene. Po mišljenju ljudi koji su odgovorni i pozvani da re-
šavaju privredne probleme u tom kraju, rešenje treba tražiti prven-
stveno u zapošljavanju viška radne snage van poljoprivrede. Među­
tim, u Malom Kosovu pre svega treba težište usmeriti ka moderniza-
ciji poljoprivrede, po našem mišljenju, pa tek onda koristiti ostale
mogućnosti.

Agrarna naseljenost i struktura poljoprivrednih površina

Iz dosadašnjih analiza o privrednom razvoju i sadašnjim ka-
rakteristikama privrednog kretanja u Malom Kosovu, može se za-
ključiti da je ovo skoro čisto poljoprivredni kraj. Ostaje da se sagle-
da u kojoj meri je ovaj deo Kosova opterećen stanovništvom.
Kosovo se po prosečnoj gustini naseljenosti u našoj zemlji na-
lazi iznda jugoslovenskog proseka. Karakteristično je da se razlike
intenzivno povećavaju od oslobođenja. Naseljenost na Kosovu bila je
1948. za 8°/o, a 1961. godine za 18°/o veća od iujgoslovenskog proes-
ka. Dinamika kretanja stanovništva iz sela ka gradu ni na kosovu ni
je bila slaba. Cak se smatra da je preseljavanje stanovništva iz sela
u grad bilo nešto jače na Kosovu ,nego u SR Srbiji. I pored toga su
sela na Kosovu u većini slučajeva uvećana u posleratnom periodu,
a još je važnije to da se tendencija povećavanja broja stanovnika, po
svoj prilici, neće brzo zustaviti.
Već je pomenuto da je na Kosovu 1961. godine na jednom kva-
dratnom kilometru živelo oko 88 stanovnika, a u Malom Kosovu pre-
ko 136 stanovnika. Pokazatelj za Malo Kosovo dobijen je kad
je broj stanovnika iz 1961. godine podeljen sa brojem ki-
lometara. Primenili smo jeoš jedan način izračunavanja ovog poka-
zatelja. Tako smo došli do rezultata iz koga se vidi da u Malom Ko-
sovu prosečno jednom hektart1 ukupne površine pripada 1,8 stanov-
609
148
Ukupna površina u ha u odnosu na broj stanovnika i domaćinstava

Tabela 32.

Stanovllštvo Domaćinstva

~ '"
Naselje o=
c .
e
o> "
.., .!!!
"''f
=> ·~ ~
oC
š& ~·-
1%1 ""

BaJčlna 1161 594 2,0 195 3,0

Balovac 926 603 1,5 169 3,6
Belo Polje 934 448 2,1 120 3,7
Brada! 1389 586 2,5 189 3,0
Bu~ince 272 273 1,0 36 7,0
Velika Reka 391 282 1,4 61 4,6
Glavnlk 1627 735 2,2 217 3,4
Godišnjak 192 156 1,2 30 5,2
Gornja Lapa§tica 1819 1095 1,7 285 3,6
Gornji Sibovac 604 272 2,2 92 3,0
Grdovac 735 371 2,0 96 3,9
Donja Dubnica 1866 1331 1,4 303 4,4
Donja Lapaštlca 840 470 1,8 119 4,0
Dnnji Sibovac 241 122 2,0 38 3,2
DumoA 794 284 2,8 104 2,7
Kačibeg 225 84 2,7 33 2,5
Kisela Banja 348 229 1,5 42 5,5
Konju§evac 355 306 1,2 52 5,9
Ladovac 542 311 1,7 88 3,8
Letance 672 287 2,3 95 3,0
Livadica 206 173 1,2 51 3,4
Lug 687 259 2,7 85 3,1
Lužane 284 123 2,3 47 2,6
Merdare 179 171 1,0 39 4,4
Mlrovac 309 275 1,1 61 4,5
Obrandže 1047 470 2,2 160 2,9
Penduha 311 233 1,3 47 5,0
Peran~ 560 258 2,2 84 3,1
Radujevac 98 53 1,9 17 3,1
Svetija 954 402 2,4 131 3,1
Surki§ 365 174 2,2 62 2,8
SaJkovac 896 566 1,6 128 4,4
Sledim 443 251 2,9 76 3,3
Podujevo 4870 623 7,8 985 0,6
Ukupno 27160 12850 2,1 4337 3,0
Ukupno bez Podujeva 22290 12227 1,8 3352 3,7

nika. Kad se hektari pretvore u kvadratne kilometre, izlazi da u ovom

kraju prosečno živi 180 stanovnika na 1 km2 ukupne površine. Sta
taj broj za jedan čisto poljoprivredn kraj znači nije potrebno mnogo
objašnjavati. Međutim, kada se isti pokazatelj analizira posebno po
naseljima, dolazi se do još ozbiljnijeg zaključka. Od 33 sela u Ma-
lom Kosovu, u 17 na jedan kvadratni kilometar živi preko 200 stano-
vnika. Najveći broj stanovnika na 1 ha živi u: Stedimu, Dumošu, Lu-
 149
gu, Kačibegu, Svetiju, Letancu, Lužanu, Gornjem Sibovcu, Bradašu,
Glavniku, Obrandži, Peranu, Surkišu i u drugim selima. Vidi se da
se skoro sva pomenuta sela nalaze u najužem, odnosno u najravni-
jem delu kotline. Naglašeno je da se najveći broj sela nalazi pretež-
no u ravničarskom delu Malog Kosova, a vidi se da je u mnogim gu-
stina naseljenosti velika. Iz ta dva zaključka možemo steći predstavtt
o gustini naseljenosti ovog kraja, a iz datih podataka vidi se da je on:i.
velika. Dosta će nam u sticanju predstave o pravom stanju pomoći i
podatak koji nas obaveštava o tome koliko, prosečno, hektara zemlje
pripada jednom domaćinstvu u ovom kraju. Iz date tabele, u ukup-
nim površinama u hektarima, vidimo da je taj prosek relativno nizak.
U Malom Kosovu jednom domaćinstvu na selu prosečno pripada 3,7
hektara zemlje. Ne treba gubiti iz vida da je reč o hektaru ukupne
površine, a to u mnogome menja pravo stanje, jer u ovom kraju ima
zemljišta koja se ne obrađuju. Kada u ovoj kategorizaciji analiziramo
stanje po selima, uočavamo dosta krupne razlike. Na listi sela u ko-
jima jedno domaćinstvo ima najviše hektara nalaze se: Burince, Ki-
sela Banja, Konjuševac, Merdare, Mirovac, Penduha i Sajkovac. Pri-
rodno je što se među ovim selima ne nalaze sela iz ravni kotline, već
su to ona sa njene periferije. Ovu pojavu svakako uslovljavaju dva
činioca. Današnji društveni i privredni razvoj u tom kraju utiče na
to da se stanovništvo više koncentriše u revnijim i za poljoprivredu
pogodnijim delovima kotline. Zbog toga su, kao što smo videli, u no-
vije vreme znatno naglašene migracije stanovništva iz sela na peri-
feriji prema selima u središnjem delu kotline. Drugi razlog, koji je
doveo do toga da u pomenutim selima relativno veliki broj hektara
zemljišta pripada jednom domaćinstvu, je .taj što u atarima tih sela
ima dosta površina koje se ne obrađuju, pa donekle imaju i manji
značaj za život ljudi u tim selima. Da je to tačno najbolje pokazuje
primer koji nas informiše o tome - u kojim selima najmanji broj
hektara pripada jednom domaćinstvu. U ovom pogledu se kao primer
mogu pomenuti: Bajčina, Bradaš, Gornji Sibovac, Donji Sibovac, Du-
moš, Kačibeg, Letance, Lug, Obrandža, Perane, Radujevac, Svetije i
Surkiš. Kao što vidimo, opet sela iz najnižeg dela kotline.
Iz tabele o strukturi obradivih i ostalih površina možemo iz-
vući nekoliko vrlo važnih zaključaka. Prvo se, iz tabele o obradivim
površinama, može uočiti da u ovoj maloj i gusto naseljenoj kotlini,
od ukupno postojeće površine, samo 66,3°/o pripada obradivim povr-
šinama, ako u njih ne računamo livade. Karakteristično je i to da
skoro svu obradivu površinu, u odnosu na ukupan broj hektara, čine
oranice i bašte - 64,9°/o. Voćnjacima u Malom Kosovu pripada samo
1,3°/o, a vinogradima 0,1°/o. Iz toga se vidi da se stanovništvo Malog
Kosova bavi pretežno gajenjem kultura koje se obnavljaju svake go-
dine. Karakteristično je da je skoro u jednoj polovini od svih sela u
Malom Kosovu preko 70°/o ukupnih površina predstavljeno obradi-
vim zemljištem. Međutim, ima i onih gde je obradivih površina još
više. Takva su sela: Gornji Sibovac, Dumoš, Kačibeg, Letance, Lug.
Radujevac, Svetije i Surkiš. U svim pomenutim selima obradive po-

(1 I I
150
vršine zauzimaju oko 80°/o celokupne površine. U tim istim selima su
skoro sve obradive površine predstavljene oranicama i baštama.
Voćnjaci i vinogradi su zastupljeni malim površinama u Malom
Kosovu. Poznato je da albansko stanovništvo istočnog dela Kosova i
Malog Kosova nema razvijenu tradiciju u gajenju voća, a vinovu lozu
takoreći i ne sade. U Malom Kosovu, kao što smo videli iz nacionalne
strukture, ima manje srpskog i crnogorskog stanovništva. To utiče
na ovu pojavu. Međutim, setimo li se već iznetih činjenica da neki
Srbi iz Malog Kosova vode poreklo iz krajeva koji su poznati kao
voćarski i vinogradarski, čudno je da je voćarstvo i vinogradarstvo
u Malom Kosovu relativno slabo razvijeno. Ovu pojavu je u mnogo-
me uslovila klima. Malo Kosovo je visoka kotlina. Mrazevi se javljaju
u drugoj polovini maja i u septembru. S druge strane, stalni uticaji
hladnijeg vazduha sa Kopaonika najverovatnije negativno utiču na
voće i vinovu lozu. Kada pogledamo zastupljenost voćanjaka i vino-
grada po naseljima, vidimo da ih najviše ima u: Balovcu, Velikoj Re-
ci, Glavniku, Gornjem Sibovcu, Gornjoj Lapaštici, Donjoj Dubnici,
Konjuševcu, Livadici, Lužanu, Peranu, Radujevcu i Surkišu. Na os-
novu podataka sa terena, smatramo da je ovakav raspored voćnjaka
i vinograda imao izvesne veze sa rasporedom srpskog i crnogorskog
stanovništva u vreme popisa. Treba naglasiti i to da sve crnogorsko
stanovništvo u Malom Kosovu nema sklonosti za gajenje voća i vino-
ve loze. Prema tome bi.se moglo zaključiti da su najrevnoosniji uz-
gajivači voća u Malom Kosovu Srbijanci, a zatim dolaze Albanci i
Crnogorci.
Među ostalim površinama, koje nismo uvrstili u obradive, naj-
značajnije mesto zauzimaju livade, pašnjaci i šume. Kratko bi se mo-
glo reći da atare sela Malog Kosova predstavljaju: oranice i bašte,
livade, pašnjaci i šume, jer pomenutim kategorijama zemljišta pri-
pada ukupno 94,9°/o od ukupno postojeće površine. Posmtrano pose-
bno, livadama i pašnjacima pripada 15,Q'l/o ukupne površine, a isto
toliko zauzimaju i šume. Ima sela u kojima preko 20°/o ukupne povr-
šine otpada na livade i pašnjake, i to su: Bajčina, Bradaš, Velika Re-
ka, Donja Dubnica, Livadica, Merdare, Obrandža, Perane i štedim.
A tari pomenutih sela se nalaze delimično i na obodu kotline i ti delo-
vi su i predstavljeni livadama i pašnjacima. Posmatrajući rasprostra-
njenje šumskih površina, vidimo da su one najviše zastupljene u ata-
rima: Burinca, Godišnjaka, Gornje Lapaštice, Grdovca, Kisele Banje,
Konjuševca, Ladovca, Mirovca, Penduhe i Sajkovca. Sva ova sela na-
laze se u blizini kotlinskog oboda i na njemu samom, a već je rečeno
da su šume razvijene po kotlinskom obodu, pretežno na zapadnoj i
jugozapadnoj strani.
Na bare i neplodno zemljište otpada 2,7°io ukupne površine. Ka-
rakteristično je da ovih površina ima u svim selima Malog Kosova, a
pitanje je da li i neplodno zemljište zaista i mora ostati neplodno i
i da li postojeće bare nije moguće meliorisati? Ova pojava još uvek
pokazuje na karakter ekstenzivne poljoprivrede (zastupljen u Malom
Kosovu). Kada ovo komentarišemo mislimo na pojavu koja nam je

612
 Tabela 33. Struktura obradivih i ostalih površina
·--·
Obradive površine Ostale površine
Naselje
ha .,, ha O/o• .,,
ha ha .,, ha.,, ha .,, ha.,, xa.,,
Ukupno Oranice i bašte Voćnjaci Vinogradi Ukupno Livade i paš. Sume Bare i neplodno

Bajčina 402 ffl,7 389 65,5 10 1,7 3 0,5 192 32,3 133 22,4 31 5,2 26 4,7
Balavac 403 66,8 390 64,6 12 2,0 1 0,2 200 33,2 106 17,6 74 12,3 20 3,3
Belo Polje
Bradaš
340
428
75,9
75,6
337
426
75,2
75,2
3
2
0,7-
- -
0,4
106
138
24,1
24,4
54
122
12,l
21,6 -
35
-
7,8 19
16
4,2
2,8
Burinae 97 35,5 97 -
35,5 - - - 178 84,5 6 2,2 182 59,4 8 2,9
Velika Reka
Glavnik
149
536
52,8
72,9
144
520
51,0
70,7 14
5
1,9
-
1,8 -
2 0,3
133
199
47,2
27,1
87
100
30.9 31
13,6 80
11,0
10,9
15
19
5,3
2,6
Godišnjak
Gornja Lapaštica
77
632
49,4
57,7
77
609
49,4
55,6
- -
23
-
2,1 -
- 79 50,6 li 7,0 87 43,0
- 463 42,3 109 10,0 312 26,5 42 3,8
I 0,6

Gornji Sibovac
Grdovac
220
212
80,9
57,2
215
207
79,1
55.8
5
5
--
1,8 -
1,4 -
52
159
19,1
42,8
32 11,8 12
29 7,8 122
4,4
32,9
8
8
2,9
2,1
Donja Dubnica 833 62,6 809 60,8 22 1,7 2 0,1 498 37,4 282 21,2 189 12,7 47 3,5
Donja Lapa§tica
Dcinji Sibovac
315
90
67,0
73,8
310
69
68,0
73,0
5
I - -
0,8
-
1,0 - 155
32
33,0
26,2
49
16
10,4
13,l
84
10
17,9
8,2
22
6
4,7
4,9
Dumoš 252 68,7 249 87,6
- -
I 0,4 2
- -
0,7 32 11,3 20 7,1 -
3,5 - -
- 12 4,2
°'-
..., Kačibeg
Kisela Banja
78
104
93,0
45,4
78
104
93,0
45,4 -
8 7,0 3
- - - 125 54,6 13 5,7 98 42,8 14 6,1
3 3,5

Konjuševac 178 58,2 170 55,6 7 2,3 1 0,3 126 41,B 43 14,1 76 24,8 9 2,9
Ladovac
Letance
192
230
61,7
80,2
190
227
61,1
78,l
2
3
- --
0,6
1,1 -
119
57
38,3
19,8
27
39
8,7
13,6
81
I
26,1
0,3
li
17
3,5
5,9
Livadica 112 64,8 105 80,7 6 3,5 I 0,6 61 35,2 51 29,4 6 3,5 4 2,3
Lug
L'1žane
207
92
79,9
74,8
207
89
-
79,9
72,4 3
--
-
2,4
-
-
52
31
20,1
25,2
40
13
15,5
10,6
-
14
- 12 4,6
11,4 4 3,2
Merdare
Mirovac
BI
120
47,4
43,6
81
118
-
47,4
42,9
•
2
-
-
0,7 -
- 90 52,8 49 28,6 25 14,6
- 155 58,4 48 17,5 100 36,4 7 2,5
18 9,4
Obrandža
Penduha
326
138
69,4
59,2
319
135
ffl ,9
57,9
7
3
-- -
1,5
1,3
- 144 30,8 Ili 23,6 12 2,5 21 4,5
95 40,8 17 7,3 74 31,8 4 1,7
Pera ne
Radujevac
190
49
73,6
92,4
184
46
71,3
88,8
6 2,3 -
3 5,6 --
- 89
4
28,4
7,6
52
3
20,2 -
5,6 -
-
-
18
I
6,2
2,0
Svetije 337 83,8 331 82,3 6 1,5 - - 85 16,2 48 11,9 I 0,3 16 4,0
Surki!
šajkovac
142
370
81,6
85,4
139
366
79,9
84,7
3
4
1,7 -
--
0,7
- 32 18,4 29 16,7 - -
- 196 34,6 36 6,4 148 26,1 12 2,1
3 1,7

Stedim 175 69,7 175 69,7 - - - 76 30,3 56 22,3 12 4,8 8 3,2

1,0 - - 126 20,2 85 13,6 12 1,9 29 4,7
Podujevo
Ukupno
497
8604
79,8 491
67,0 8423
78,8
65,8 189
6
1,3 12 0,1 4246 33,0 1919 14,9 1849 14,4 478 3,7 ....
Ukupno bez Podujeva 8107 66,3 7932 84,9 163 1,3 12 0,1 4120 33,7 1834 15,0 1837 15,0 449 3,7 ....
"'
• U odnosu na ukupne površine u hektarima.
152
poznata iz Kosova. Poljoprivredno-industrijski kombinat iz Prištine
je u okolini sela: Obilića, Kruševca, Lazareva i drugih preorao i ob-
radio, do 1965. godine, neplodne i močvarne površine koje dotle nisu
bile obrađivane. Primenom savremenih agrotehničkih mera taj kom-
binat sada debija sa tih površina i po 40 me pšenice. Pođemo li od
pretpostavke da su prirodni uslovi u ove dve kotline slični, bar kada
je u pitanju uzgoj pšenice i kukuruza, možemo pretpostaviti da se i
u Malom Kosovu može, primenom savremenih sredstava u obradi ze-
mlje, više od 400 hektara neobradivih površina i bara pretvoriti u
plodno tle. Ovakav poduhvat ne bi bio beznačajan. U Malom Kosovu
selo prosečno ime oko 101 domaćinstvo (broj domaćinstava podeljen
sa brojem sela). Jedno domaćinstvo ima prosečno oko 2,4 hektara ob-
radive površine. Ako bi 400 hektara neobradivih površina i bara bilo
pretvoreno u obradive zemljište, 400 domaćinstava moglo bi imati po
jedan hektar obradive površine više, a to bi u datim uslovima mno-
go značilo. Imamo utisak da i zemljište pod pašnjacima nije recional-
no iskorišćeno. Tim površinama pripada nešto oko 6°/o ukupne povr-
šine. Ako bi pašnjake, neobradivo i močvarno zemljište stanovništvo
Malog Kosova pretvorilo u obradive površine, taj kraj bi imao 75°/o
obradivih površina (umesto 65°/o koliko sada ima). Prevedeno na do-
maćinstva oko 1100 (ili 33°/o od ukupnog broja )domaćinstava bi do-
bilo još po hektar obradive površine. Od ukupne poljoprivredne pro-
izvodnje u Malom Kosovu samo oko 9,00/o otpada na društvenu svo-
jinu. U pogledu preuzimanja društvenog zemljišta u fond društvene
svojine, na teritoriji Malog Kosova, skoro i da nema mogućnosti. Ra-
zvoj poljoprivrede društvenog sektora ovde nema neku značajniju.
perspektivu. Jedino što se može učiniti to je da se još neobrađene i
nedovoljno obrađene površine pretvore u obradive, a da se uz to na
njih primene sve savremene metode u obradi. Da je to ekonomski i
društveno opravdano najbolje svedoče primeri iz Kosova.
Međutim, jasno nam je da ovakav razvoj poljoprivrede na Ko-
sovu, a posebno u Malom Kosovu, ne ide u korak sa tendencijama po-
ljoprivrednog razvoja jedne socijalističke zemlje, kao što je naša.
Tendencije su jedno, a postojeće stanje je drugo pitanje. (Na kraju.
ono nije rezultat političke svesti ili neslaganja sa idejnim razvojem
poljoprivrede tamošnjeg stanovništva, već je to stanje uslovljeno za-
tečenom situacijom, koja se dugo formirala pod vrlo specifičnim us-
lovima i danas se zbog toga teško i menja),
Moramo se za trenutak odvojiti od glavne teme, da bismo na-
veli neke detalje koji će poslužiti da lakše objasnimo postojeće sta-
nje. Treba se setiti činjenice da stanovništvo Malog Kosova oduvek
živi od obrade zemlje, da na svojoj teritoriji nema ni jedne fabrike,
da su mu još uvek male mogućnosti da se na strani zaposli i da je
priraštaj velik. Ali tako nije u celoj našoj zemlji. Mnogi su faktori
učinili da danas kod nas »selo stari«. Kad se ne misli na Kosovo i uže
područje Srbije, onda se o situaciji na selu može reći sledeće: »Ako
se posmatra odnos seljaka prema zemlji, onda se odmah može uočiti
da su se shvatanja izmenila u odnosu prema onima od pre rata. Ze-

(> 14
 153
mlja nije više osnovni uslov egzistencije. Nema više idealizacije ži-
vota na selu, niti one gladi i borbe za zemlju kakva je bila karakte-
ristična za predratni period. To se može uočiti posmatrajući različite
pojave, počev od težnje za kupovinom zemlje, orijentaciji omladine
prema poljoprivredi, udaji, društvenom značaju individualnih vlasni-
ka na selu, sporovima na sudu i sl. 120
Iz svega izlazi da je u jednom delu naše Republike pojačana
ponuda zemlje na prodaju, ali to je naročito došlo do izražaja u Voj-
vodini. Od ukupne površine u hektarima, koju je otkupio socijalisti-
čki sektor 1959. godine, 900/o je kupljena u Vojvodini. Tamo gde je
pritisak radne snage manji, tamo je i prodaje više. •Na užem podru-
čju Srbije i Kosmeta - gde su porodice po broju članova zadržale
još staro patrijarhalno obeležje, zemlja je uslov obezbeđenja dohot-
ka i neka vrsta socijalnog osiguranja za starije članove. Zemlju pro-
daje mali broj onih seljaka koji potpuno likvidiraju svoje individu-
alno gazdinstvo na selu, a nemaju bliže članove domaćinstava koji će
i dalje ostati na individualnim gazdinstvima. Međutim, to je mali
broj. Naprotiv, veliki broj seljaka ostaje vezan za zemlju, jer nema
mogućnosti da prema svojoj radnoj snazi i umešnosti nađe odgova-
rajuće radno mesto koje će mu obezbediti egzistenciju. 121
Postavlja se pitanje kako će se u Malom Kosovu rešiti problemi
koji proizilaze od opšte prenaseljenosti. Poznato je da na Kosovu, u
proseku, na 100 hektara obradive površine živi znatno više stanovni-
ka nego u drugim delovima naše zemlje. U kolikoj meri su razlike
došle do izražaja najbolje će pokazati podaci koji su zaista u i?.vesnoj
meri različiti, jer potiču iz raznih izvora, ali se na osnovu njih opšte
predstave bezuslovno mogu steći.

Broj poljoprivrednog stanovništva1•1 na 100 ha obradive površine 1961.

Jugoslavija 90
Srbija 87
Kosovo 167

Broj stanovnika na 100 ha poljoprivredne površine 1963.' 11

Jugoslavija 76
Srbija 75
Uže područje Srbije 79
Vojvodina 61
Kosovo 133

ieo S. Popović: Neki problemi iz oblasti pođTUAtvljavanja u poljopri:vredi.

FNRJ. neki problemi društveno-ekonomskih kretanja na selu. Materijal sa sa-
vetovanja održanog u Nišu 5-7. X 1961. godin·e. Beograd, 1963, slr. 15.
1• 1 Isto, str. 16---17.
1 •• Razvoj nerazvijenih područja, str. 25.
11 :. S. Popovlć: Neki problemi iz oblasti podruštvljavanja u poljoprivredt
FNRJ, str. 10.

615
154
Bro; poljoprivrednog stan.ovntJtva na 100 ha obradive površine 1960.
Jugoslavija 95
Srbija 83
Uže podrutje Srbije 91
Vojvodina 63
Kosovo 147

Da bismo došli do što vernijih rezultata u analizovanju podata-

ka o agrarnoj naseljenosti Malog Kosova, priložili smo dve tabele za
1960, tj. 1961. godinu, jer postoje podaci o poljoprivrednim, mešovi-
tim i nepoljoprivrednim domaćinstvima. Rukovodeći se rezultatima
prikupljenim na terenu, pretpostavljamo da najverniju sliku o agrar-
noj naseljenosti 1961, godine pruža tabela u kojoj su zajedno uraču­
nata poljoprivredan i mešovita domaćinstva. Dok neki član jednog
mešovitog domaćinstva radi na strani, i time doprinosi povećanju po-
rodičnog budžeta, dotle njegova porodica, a i on sam, u slobodnim ča­
sovima i danima obrađuje zemlju. Takva domaćinstva imaju u naj-
većem broju slučajeva, pored prihoda sa imanja, dobiti i sa strane,
ali ne napuštaju zemlju, niti je daju drugome u zakup. Oni koriste
zemlju na isti način kao i njihovi susedi, samo je njihov porodični bu-
džet veći, a njihovih suseda, koji žive od čiste poljoprivrede, manji.
Zapaža se da do 1961. godine nisu nastupile nikakve naročite
promene u pogledu rasterećenja obradivih površina. Naprotiv, pove-
ćao se broj naselja u kojima je na jedinicu obradive površine broj
stanovnika velik. Svakako da ima razlike zbog različitih podataka, ali
je sigurno da je broj stanovnika porastao a obradive površine ostale
iste. Uz to se manji broj u tom vremenu mogao iseliti. ili na strani
zaposliti. Prema podacima, izlazi da je na 100 ha obradive površine
1961. godine živelo oko 280 stanovnika, za razliku od 1953. kada je
bilo 250. To su podaci iz tabele u kojoj su poljoprivredna i mešovita
domaćinstva izjednačena. Kada 1953. uporedimo sa drugim tabela-
ma, u kojima smo dali čisto poljoprivredna domaćinstva, kojima sva-
kako ne pripadaju sve obradive površine iz 1961. godine dobijamo
sledeće. Cisto poljoprivrednih domaćinstava u selima Malog Kosova
ima oko 60°/o (59,2°/o). Od 60°/o do 700/o čisto poljoprivrednih domaćin­
stava ima u: Bajčini, Balavcu, Velikoj Reci, Glavniku, Kiseloj Banji.
Penduhi i Surkišu. Preko 70°/o domaćinstava se bavi isključivo po-
ljoprivredom u: Burincu, Godišnjaku, Donjoj Lapaštici, Konjuševcu,
Livadici, Radujevcu, Šajkovcu i štedimu. U 15 sela ima preko 60°/o
poljoprivrednih domaćinstava, a u B od tih 15 se poljoprivredom ba-
vi preko 70'/o domaćinstava. Ova konstatacija ukazuje na pojavu ko-
ja ubedljivo obeležava Malo Kosovo kao poljoprivredni kraj.
Broj poljoprivrednog stanovništva na 100 ha obradive površine,
dobijen u tabeli 36, pokazuje da je u selima Malog Kosova agrarna
naseljenost velika. U Bajčini, Bradašu, Burincu, Glavniku, Godišnja-
ku, Don!oj Lapaštici, Kiseloj Banji, Obrandži, Surkišu i štedimu ži-
\'i na 100 hektara obradive površine preko 180 poljoprivrednih sta-

61(>
 155
Agrarna neseljenost 1953.
Tabela 34.

!:
•
„.<: „.
'8...:„ c 8. ..,,_„> ...; .... ~
!! . ~
o„
......... 8. „ 8.
Naselje „> ~
s' ...„
"'o .liO
c „ -c o'> "
c c ....
„
·-"'os·-„c
M-e
"' c
·-
oo >
·- ~.c
:g ~
8. i;
o c
·- „ „"' co> "'„
"'
~
.o> M C M OS M- o!!"'
M 0
o lll p. c lll "' p. "'

Bajčina 402 1116 2,6 681 2,2

Balovac 403 922 2,3 733 1,8
Belo Polje 340 839 2,5 766 2,3
Bradaš 428 1262 2,9 1062 2,5
Burfnce 97 264 2,7 229 2,4
Velika Reka 149 401 2,7 356 2,4
Glavnik 536 1442 2,7 1289 2,4
Godi~njak 77 175 2,3 164 2,1
Gornja Lapaštica 632 1639 2,6 1474 2,3
Gornji Sibovac 220 523 2,4 414 1,9
Grdovac 212 597 2,8 529 2,5
Donja Dubnica 833 1812 2,2 1434 1,7
Donja Lapaštica 315 785 2,4 892 2,2
Donji Sibovac 90 233 2,6 223 2,5
Dumoš 252 755 3,0 725 2,9
Kačibeg 78 210 2,7 185 2,4
Kisela Banja 104 303 2,9 260 2,5
Konjuševac 178 468 2,6 403 2,3
Ladovac 192 469 2,5 434 2,3
Letance 230 857 2,9 807 2,6
Livadica 112 220 2,0 202 1,6
Lug 207 605 2,9 525 2,5
Lužane 92 26'1 2,9 197 2,1
Merdare 81 185 2,3 132 1,6
Mirovac 120 303 2,5 238 2,0
Obrandža 326 1033 3,2 912 2,8
Penduha 138 314 2,3 283 2,1
Pera ne 190 546 2,9 451 2,4
Radujevac 49 126 2,6 120 2,4
Svetije 337 812 2,4 679 2,0
Surkiš 142 352 2,5 300 2,1
Sajkovac 370 819 2,2 698 1,9
Sledim 175 357 2,0 335 1,9
Podujevo 492 3253 6,5 1321 2,7
Ukupno 8604 24064 2,8 19255 2,2
Ukup. bez Podujeva 8107 20811 2,6 17934 2,2
• Obradive površine iz popisa poljoprivrede 1960. godine.

novnika. Poređenja radi, uzeli smo primere iz drugih krajeva naše

zemlje. Tako u nekim selima iz okoline:
Osijeka živi na 100 hektara obradive površine 160 stanovnika;
Mladenovca živi na 100 hektara obradive površine 130 stanovn.;
Inđije živi na 100 hektara obradive površine 120 stanovnika;
Prištine živi na 100 hektara obradive površine 190 stanovnika.

617
156
Agrarna naseljenost 1961.
Tabela 35.

„c: .: „
. 'e
c: >
.
"s„
c.oc:
•U

.o
E o. D..C
0
.
M

'
8. „ '
>
o .!!~ 8.. =-
o "Cf 1'11 • „ .,,
8.....; .c: ...; o
c: o
~~
·~- :>
o „c: 8.
D.
!! .c „
c:
Naselje
·-""„ ". -...„
~
OM
c:
.Q
'i: „
~
o
0~80~
·- D.
c >Ili ~ :.:;> o
§'š:g&.~
·->
D. o
o c
·-
M c:>
o.~
c ·-
"'
~ >
c·->
o ""„
"'e
8> e-
-~

lll c
o .c
M-
D. Š·-i!;-E
=-~
if~
~s M
~ ~.g

Daj fina 402 1181 2,9 170 2,4 1070 2,7

Balovac 403 928 2,3 157 2,5 863 2,1
Belo Polje 340 934 2,7 118 2,9 920 2,7
Brada§ 428 1389 3,2 170 2,5 1258 2,9
Burlnce 97 272 2,8 37 2,8 266 2,7
Velika Reka 149 391 2,8 80 2,5 384 2,8
Glavnik 536 1827 3,0 187 2,9 1402 2,8
Godišnjak 77 192 2,5 30 2,6 192 2,5
Gornja Lapaštica 632 1819 2,9 249 2,5 1570 2,5
Gornji Sibovac 220 804 2,7 84 2,8 554 2,5
Grdovac 212 735 3,5 88 2,4 878 3,2
Donja Dubnlca 833 1886 2,2 268 3,1 1660 2,0
Donja Lapaštica 315 840 2.7 108 2,9 756 2,4
Donji Sibovac 90 241 2,7 33 2, 7 211 2,3
Dumoš 252 794 3,2 96 2,6 730 2,9
Ke6ibeg 78 225 2,9 33 2,4 225 2,9
Kisela Banja 104 348 3,3 40 2,7 332 3,2
Konjuševac 178 355 2,0 47 3,8 320 1,8
Ladovac 192 542 2,8 78 2,5 492 2,8
Letance 230 672 2,9 84 2,7 588 2,6
Livadica 112 206 1,8 43 2,6 172 1,5
Lug 207 897 3,3 83 2,5 664 3,2
Lužane 92 284 3,1 33 3,0 198 2,2
Merdare 81 179 2,2 28 2,9 128 1,6
Mirovac 120 309 2,6 54 2,9 270 2,2
Obrandža 326 1047 3,2 140 2,3 910 2,8
Penduha 138 311 2,3 44 3,1 290 2,1
Perane 190 580 2,9 64 3,0 423 2,2
Radujevac 49 98 2,0 15 3,3 88 1,7
Svetije 337 954 2,8 120 2,8 878 2,8
Surki! 142 385 2,7 M 2,7 335 2,4
Sajkovac 370 898 2,8 118 3,1 826 2,2
štedim 175 443 2,5 72 2,4 418 2,4
Podujevo 497 4870 9,8 378 1,3 1843 3,7
Ukupno 8604 27180 3,2 3381 2,5 21908 2,5
Ukupno bez Poduj. 8107 22290 2,8 3005 2,7 20085 2,5

• Broj poljoprivrednog stanovništva dobijen je na taj nafln što je broj

poljoprivrednih i mešovitlb domaćinstava pomnožen sa prosefnim brojem fla-
nova u jednom domaćinBlv~.

618
 157
Broj poljoprivrednog stanovništva na 100 ha obradive površine
Tabela 36.
„•
„> g. „ "~·-
. c. >•
·~ :!>> •U ·~ „.
~j 8.~ 01! o c "'.
"'
Naselje „c1':·-
~c
"„ o ~~o
l" s"' 8. 01!
~j E ..........• ..... co
o e-
111 8.
e!io
"' 111 "' -

Bajčina 195 118 60,5 743 186

Balavac 169 Ili 65,6 610 152
Belo Polje 120 71 59,2 554 163
Bradaš 189 112 59,3 828 194
Burince 38 32 84,2 223 230
Velika Reka 61 40 65,5 256 172
Glavnlk 217 142 65,4 1065 199
Godišnjak 30 23 78,8 147 191
Gornja Lapaštica 285 153 53,7 983 152
Gornji Sibovac 92 52 58,5 343 156
Grdovac 96 48 47,9 354 167
Donja Dubnlca 303 158 52,l 980 118
Donja Lapaštica 119 92 77,3 845 204
Donji Slbovac 38 17 44,7 109 121
Dumoš 104 57 54,8 433 172
Ka~lbeg 33 19 57,5 129 188
Kisela Banja 42 28 81,9 216 208
Konjuševac 52 40 76,9 272 153
Ladovac 88 33 38,4 208 108
Letance 95 48 50,5 336 148
Livadica 51 39 78,5 156 139
Lug 85 48 54,l 368 178
Lužane 47 17 36,2 102 Ili
Merdare 39 15 38,4 67 83
Mlrovac 61 37 60,8 185 154
Obrandža 180 92 57,5 598 183
Penduha 47 32 68,1 211 153
Perane 84 48 54,8 303 180
Radujevac 17 13 76,5 74 151
Svetije 131 73 55,7 533 158
Surklš 62 42 67,7 280 183
Sajkovac 128 90 70,3 630 170
štedim 78 56 73,7 325 186
Podujevo 985 185 18,8 906 182
Ukupno 4337 2172 50,l 14132 5549
Ukupno bez Podujeva 3352 1987 59,2 13226 5367

Kako vidimo, u nekim selima Malog Kosova živi na 100 hekta-

ra više poljoprivrednog stanovništva nego stanovnika uopšte na istoj
površini u okolini pomenutih mesta. Kada se zna da u Malom Koso-
vu gro stanovništva čini poljoprivredno stanovništvo, onda je jasno
da se broj tog stanovništva približava broju postojećeg stanovništva
uopšte, ali se postavlja pitanje kakav životni standard može da se o-
bezbedi samo sa tih skromnih obradivih površina. Već je rečeno da
619
 158
u Malom Kosovu stanovništvo živi takoreći od poljoprivrede, a u po-
menutim mestima samo deo stanovništva živi od te privredne grane.
Upoređujući procentualno učešće poljoprivrednih domaćinstava
u ukupnom broju domaćinstava po naseljima, na jednoj, i broj poljo-
privrednog stanovništva na jedinicu obradive površine, na drugoj
strani, vidimo da se i u jednom i u drugom slučaju pominju ista sela,
što je uostalom normalno. Geografski položaj tih sela u kotlini je vr-
lo različit, ali bitnih razlika u orijentaciji u zanimanju njihovih sta-
novnika nema. Ima sela sa oboda, ali se na spisku nalaze i ona iz naj-
ravnijeg dela kotline. Znači agrarna naseljenost je u svim selima
Mlog Kosova uglavnom velika. Razlike između pojedinih sela nisu
bitne, a cifre pokazuju da u svim naseljima dominira poljoprivredno
stanovništvo koje, takoreći, isključivo živi od poljoprivrede u indi-
vidualnom sektoru.
U Malom Kosovu, od ukupne površine u hektarima 67 ,0°/o otpa-
da na obradive površine. Pokazano je da je broj stanovnika na 100
hektara obradive površine veliki. Malo Kosovo se ističe izuzetno po
tome što se njegovo stanovništvo masovno bavi poljoprivredom. U
odeljku o pedološkom sastavu smo konstatovali da u M.alom Kosovu
nema mnogo površina pod zemljištem boljeg kvalitela. Sve rečeno u-
pućuje na konstataciju da se sa tog zemljišta, bez vidnijeg ulaganja
i savremene obrade z~mlje, ne mogu očekivati neki izuzetni rezulta-
ti u pogledu prinosa. Pošto je poznato kakvi se prinosi za pojedine
kulture dobijaju na Kosovu u većini individualnih gazdinstava, sa
obradom zemlje, još uvek klasičnom, potrebno je nešto reći i o stru-
kturi zasejanih površina.
Od ukupno zasejanih površina 83,7°/o zemljišta se nalazi pod
pšenicom i kukuruzom. Kad se tome doda još raž, ovas i ječam, onda
se ovim kulturama zaseje prosečno godišnje, u Malom Kosovu, 96,5°/o
zemljišta od ukupno zasejanih površina. Znači da se stanovništvo tog
kraja bavi pretežno proizvodnjom nekoliko vrsta žita. Prateći ove
podatke iz godine u godinu, kroz materijale dobijene u Opštini, kon-
statovali smo da bitnih izmena u strukturi zasejanih površina od go-
dine do godine nema. Iz tabele 38 vidimo da na pšenicu otpada 45,9'/o
zasejanih površina, na kukuruj 37,8°/o, na ostale vrste žita 12,B"/o, a
na industrijsko, povrtno i stočno bilje ukupno 3,5°/o. Interesantno je
i to da se podaci po naseljima donekle podudaraju sa podacima za
celo Malo Kosovo. Pod pšenicom se u velikom broju sela nalazi pri-
bližno isti procenat zemljišta. Nešto se u tom pogledu razlikuju: Gor-
nja Lapaćtica, Grdovac i Merdare. U tim selima se seje manje pše-
nice, jer im se delovi atara nalaze na višim delovima kotlinskog obo-
da. Kod kukuruza ima više izražene individualnosti. Njega ima na
manjim površinama u: Velikoj Reci, Gornjoj Lapaštici, Mirovcu i
Peranu. Međutim, preko 40,0°/o zasejanih površina otpada na k1.1ku-
ruz u: Belom Polju, Gornjem Sibovcu, Donjoj Lapaštici, Donjem Si-
bovcu, Dumošu, Kačibegu, Konjuševcu, Lugu, Radujevcu, Svetiju i
Surkišu. Raž, ječam i ovas najviše gaji stanovništvo u: Bradašu, Bu-

(>20
 Tabela 37. Stniktura zasejanih površina u hektarima i procenUm11
-
Ukupno u-
Naselje sejane po-
vršine
-- -
Pšenica
ha
--
D/o~
Kukuruz
ha 'fo
Raž, ječam i ovas
ha '!o
Inđ.
ha
bilje
•Jo ha '!o ha .,,
Povrt. bilje Stoč. bilje

Bajčina 383 186 46,5 126 32,9 57 14,9 6 1,6 8 2,1

Balovac 388 185 47,8 135 34,8 57 14,7 1 0,3 10 2,6
Belo Polje 334 152 45,5 149 44,8 23 6,9 7 2,1 3 0,9
Brađaš 421 195 46,4 152 36,0 66 15,7 7 1,7 1 0,2
Burince 97 40 41,2 35 36,1 22 22,7
Velika Reka 141 60 42,5 43 30,5 35 24,8 3 2,1
Glavnik 513 246 46,0 202 39,4 41 8,0 3 0,6 12 2,3 9 1,7
Godišnjak 78 33 42,3 25 32,0 14 18,0 1 1,3 5 6,4
Gornja Lapaštica 604 245 40,5 217 35,9 123 20,4 15 2,5 4 O,i
Gornji Sibovac 210 98 46,6 88 41,0 16 7,6 6 2,9 4 1.9
Grdovac 258 89 34,5 94 36,4 70 27,2 5 1,9
Donja Dubnica 801 378 47,2 270 33,7 120 15,0 I 0,1 27 3,4 5 0,6
Donja Lapaštica 309 137 44,3 124 40,1 37 12,0 7 2,3 4 1,3
Donji Sibovac 85 44 51,8 38 42,2 2 2,3 1 1,2 2 2,3
Dumoš 249 116 46,6 119 47,8 9 3,6 1 0,4 4 1,6
0--
Kačibeg 78 36 46,2 36 48,2 6 7,6
-
N
Kisela Banja 102 47 46,1 36 37,2 15 14,7 1 1,0 1 1,0
Konjuševac 164 77 47,0 89 42,0 10 6,1 2 1,2 6 3,7
Ladovac 191 90 47,l 76 39,8 21 11,0 1 0,5 3 1,6
Letance 222 111 50,0 75 33,8 24 10,B 2 0,9 4 1,8 6 2,7
Livadica 102 44 43,2 40 39,2 14 13,7 4 3,9
Lug 208 99 47,8 87 41,8 17 8,2 3 1,4 2 1,0
Lužane 88 45 51,1 32 36,4 10 11,4 1 1,1
Merdare 82 34 41,5 29 35,4 16 19,5 3 3,6
Mirovac 119 50 42,0 38 32,0 23 19,3 8 6,7
Obrandža 313 134 42,B 119 38,1 47 15,0 1 0,3 6 1,9 6 1,9
Penđuha 133 59 44,4 52 39,1 19 14,3 1 0,7 2 1,5
Perane 177 84 47,5 57 32,2 29 16,4 3 1,7 4 2,3
Radujevac 43 22 51,2 19 44,2 1 2,3 1 2,3
Svetije 330 151 45,7 144 43,7 22 6,7 6 1,8 6 1,8 1 0,3
Surkiš 137 84 46,7 61 44,5 10 7,3 2 1,5
Sajkovac 363 181 49,9 130 35,8 36 9,9 12 3,3 3 0,6 1 0,3
.....
Steđim 173 66 49,7 61 35,2 19 11,0 2 1,1 5 3,0
Podujevo 484 226 48,7 190 39,3 46 9,9 1 0,2 12 2,5 7 1,4 "'
(CI

Ukupno 8380 3644 45,9 3166 37,8

-
1078- -- 1218
-
40 o.s 183 2,2 69 0.8
• U odnosu na ukupno zasejane površine.
160
rincu, Velikoj Reci, Godišnjaku, Grdovcu, Donjoj Dubnici, Merdaru,
Mirovcu, Obrandži i Peranu.
Uočava se da postoji zakonitost koja reguliše raspored pojedi-
nih kultura po atarima naselja. Gde ima manje pšenice seje se više
ječam, raž i ovas. To se uočava u: Gornjoj Lapaštici, Merdaru, Gr-
dovcu, Mirovcu, Burincu, Bradašu, Velikoj Reci i Godišnjaku. Ova
pojava je, uglavnom, uslovljena geografskim položajem atara pome-
nutih sela i klimatskim prilikama. Sela koja smo nabrojali i sama le-
že bliže kotlinskom obodu, a njihovi atari se delimično pru-
žaju i preko viših delova. Poznato je da se i u najnižem delu kotline
mrazevi javljaju do kraja maja, a nisu retki ni u prvoj polovini sep-
tembra. Ove pojave bez sumnje jače dolaze do izražaja na kotlinskom
obodu, a svakako su i temperature tokom cele godine niže. To vero-
vatno otežava normalan razvoj, pšenice pa se zbog toga, umesto nje,
na nekim mestima seje ječam i raž, jer se te dve vrste žita gaje na
planinskim podgorinama.
Kod kukuruza je situacija nešto drugačija. Njegova vegetacio-
na perioda traje kraće i potrebni su mu donekle specifičniji uslovi za
dobar rod. Kal<o se uzgaja u letnjoj polovini godine, izuzetno mu je
potrebna voda. Zbog toga njega najviše seju u atarima sela koja stt
bliže rečnim tokovima. Najviše ga ima u: Belom Polju, Gornjem Si-
bovcu i Dumošu. Vidimo da stanovnici sela po obodu kotline manje
gaje kukuruz.
Kada posmatramo raspored svih pomenutih vrsta žita, vidimo
da se pšenica seje u svim selima. U atarima sela bliže obodu ima više
površina pod ječmom, nego što je to u ravni slučaj. U atarima je po
obodu i kukuruza znatno manje, ali su zato površine pored reka u
ravni kotline skoro isključivo pod ovom kulturom.
Na industrijsko, povrtno i stočno bilje otpada svega 3,5°/o zase-
janih površina. Od industrijskog bilja se najviše gaji suncokret. Nje-
ga ima vrlo malo, ali ga je ipak više od ostalih vrsta iz te kategorije
kultura. Među povrtnim biljem dominira krompir. Po obimu proiz-
vodnje on, svakako, zauzima prvo mesto posle žita. Koristi se prete-
žno u ishrani stanovništva i pored pasulja (koji se gaji kao međuusev
sa kukuruzom), predstavlja glavno povrće u ishrani ljudi toga kraja.
Krompir gaji skoro sve stanovništvo Malog Kosova, ali ipak ima sela
po obodu gde ga je vrlo malo.
Struktura zasejanih površina pokazuje da se u Malom Kosovu
pretežno gaje žita i nešto malo povrtnog bilja. Nije teško pretposta-
viti kakve probleme za sobom povlači takvo stanje. Zemlja se u tom
kraju još uvek obrađuje vrlo slabo. Daćemo poseban pregled o za-
prežnoj stoci i poljoprivrednim alatima, a za sada ćemo reći samo to
da se u Malom Kosovu još uvek najveći deo obradive površine ore
slabim plugovima, a kao zaprežna stoka služe volovi i radne krave.
Zemlja se malo i retko •hrani« industrijskim ili stajskim đubrivom.
Pojedine vrste žita se najčešće naizmenično smenuju. Jedne godine
se na neobrađenoj površini gaji kukuruz, a iduće pšenica, izuzimajući
površine pored reka, gde se skoro redovno seje kukuruz.
162
Poslednjih godina se postepeno rasprostire i mreža kooperacije
između postojećih poljoprivrednih zadruga i individualnih posedni-
ka. Međutim, kako su zadruge slabe i ima ih malo, a kooperacija po-
vlači za sobom i određena materijalna ulaganja, na koja se seljak iz
Malog Kosova teško rešava, taj vid saradnje još nije postigao željene
rezultate.
Ubiranje zrelih proizvoda se takođe još uvek obavlja na zasta-
reli način. Pšenica se kosi, ali se raž i ječam, a često i pšenica, žanje
srpom. Na sličan način se ubire i kukuruz. Jedino se u tim poljskim
poslovima masovno koristi ženska radna snaga, dok sve ostale poslo-
ve obavljaju sami muškarci.
Kako je zemlja u Malom Kosovu uglavnom slabijeg kvaliteta,
a uz to se ne obrađuje onako kako bi to u našim uslovima moglo, to
su i prinosi sa tih površina relativno mali. Zavisno od vremenskih
uslova, prinosi se po jedinici mere od godine do godine menjaju, ali
postoji jedan prosek koji je sličan kosovskom. Tako se sa jednog hek-
tara pod:
pšenicom dobije oko 10 do 12 metarsklh centi
je~mom dobije oko 10 metarsklh centi
ovsom dobije oko 8 rnetarekih centi
kukuruzom dobije oko 12 do 14 metarsklh centi
suncokretom dobije oko 5 do 7 metarskd.h centi
kromprlom dobije oko 60 metarskih centl Itd.

Poljoprivrednici u Malom Kosovu su se vrlo teško rešavali da

svoje stare sorte pšenice zamene visokorodnom. Intenzivno se na to-
me insistiralo nekoliko godina, ali su rezultati još 1960. godine bili
više nego skromni. Od ukupno zasejenih površina pšenicom, te godi-
ne se samo 7°/o nalazilo pod visokorodnom sortom. Samo pet godina
kasnije, tj. u prolel:e 1965. godine, visokorodnom pšenicom je bilo za-
sejano oko 2246 hektara, ili preko 50°/o od ukupno zasejanih površi-
na pšenicom. Taj podatak nedvosmisleno ukazuje na pojavu koje
vodi ka poboljšanju situacije. Visokorodne pšenice na Kosovu u pro-
seku daju preko 18 metričkih centi po hektaru. To približno znači da
je proizvodnja pšenice u Malom Kosovu 1965. godine, na jednoj po-
lovini od ukupno zasejane površine, bila 50"/o veća nego proizvodnja
1960. godine. Na tom primeru treba zasnivati perspektivne planove
o privrednom razvoju Malog Kosova.
Ne smatramo da se perspektiva privrednog razvoja Malog Ko-
sova nalazi samo u unapređenju poljoprivrede, ali tu privrednu gra-
nu tamo treba vrlo intenzivno razvijati, zato što ona znatno zaostaje
za prosečno razvijenim poljoprivrednim krajevima naše zemlje, a za-
tim što ima mnogo stanovnika koje treba potpuno zaposliti, jer su
sad samo delimično angažovani.
Do sada je bilo govore isključivo o individualnom sektoru, e
društveni sektor poljoprivrede u Malom Kosovu je, kao što je reče­
no, slabo razvijen. U vreme prikupljanja podataka, još nisu bile ja-
sno fiksirane tendencije razvoja društvenog sektora poljoprivrede i
nismo bili u mogućnosti da sagledamo pravce njegovog daljeg razvo-
 163
Visokorodna pšenica i kukuruz-hibrid u Malom Kosovu 1960. i 1965.
Tabela 38.
Vlsokorodna pšenica Kukuruz-hibrid

Naselje

Bajčlna 18 130 7 30
Belovac 24 130 11 16
Belo Polje 1 100 1 10
Brada§
Burince
2 100 - 15
7
Velika Reka 40
Glavnlk 41 70 15 76
Godišnjak 15
Gornja Lapaltlca 8 8 16
Gornji Sibovac 1 65 1 3
Grdovac 1 42 3 5
Donja DubnJca 25 350 16 9
Donja LapaAtica 5 27 4 15
Donji Slbovac 2 55 11
Dumol 10 72 7 30
Kačlbeg 35 8
Kisela Banja 20
Konjuševac 4 3 18
Ladovac 3 53 1 8
Letance 10 110 5 10
Livadica 40 5 4
Lug 6 1
Lužane 2 40 4 15
Merdare 3 20 2
Mirovac 15
Obrandžu 13 68 10 43
Penduba 14 30 7
Perane 10 80 5 5
Radujevac 2 15 5
Svetije 39 110 10 50
Surklš 5 38 3 25
Sajkovac 18 75 3 20
štedim 58
Podujevo 18 250 8 20
Ukupno 283 2249 130 472

ja. U slivu Laba postoje tri poljoprivredne zadruge. Dve se nalaze

van Malog Kosova (Krpimej i Orlane), a jedna je u Podujevu. To je
malo poljoprivredno dobro u kome ukupno radi oko 90 ljudi, a što
je još važnije, predviđa se da se u njemu nađe 1970. godine samo oko
115 zaposlenih. Najveći njegov značaj za okolinu je u tome što po-
seduje izvesne poljoprivredne mašine, kojih kod individualnih vlas-
nika nema, te u skromnim razmerama povremeno oplsužuje i indivi-
dualna gazdinstva u obliku proste kooperacije. Reklo bi se da u toj

625
164
poljoprivrednoj zadruzi ljudi iz tog kraja nisu gledali neku perspek-
tivu. Međutim, smatramo da bi se i tako sitni oblici društvenog gaz-
dinstva mogli korisno uklopiti ako bi se prema njima formirao pra-
vilan odnos, a pogotovu onda kad bi to za zaposlene bio jedini izvor
prihoda.

Posedovna struktura
U Malom Kosovu je 1961. godine bilo 4337 domaćinstava i 27160
stanovnika, što znači preko 6 stanovnika na jedno domaćinstvo. Iz
posedovne strukture vidimo da je u istom tom kraju, gde se stanov-
ništvo pretežno bavi poljoprivredom, gotovo svako peto domaćinstvo
bez zemlje. Tačnije, 20,6°/o domaćinstava u Malom Kosovu ne posedu-
je nikakvu površinu. Kako je u tom kraju procenat aktivnog stanov-
ništva koje radi van poljoprivrede vrlo mali, smatramo da taj veliki
procenat domaćinstava bez zemlje negativno utiče na opšte ekonomsko
i socijalno stanje stanovništva. Stanovništvo većine domaćinstava 11
Malom Kosovu pretežno poseduje male obradive površine. Do tri
hektara zemlje ima 43,2°/o domaćinstava. Tu su uračunata sva doma-
ćinstva od onih koja imaju 0,5 do onih koja poseduju puna tri hekta-
ra zemlje. Videli smo da se u tom kraju pretežno seje pšenica i ku-
kuruz, a sada vidimo c;la od tih poljoprivrednih kultura sa malih po-
vršina živi skoro pola stanovništva toga kraja. Kad se bezemljaši i
oni koji imaju posed do tri hektara uvrste u jednu grupu, vidimo da
na njih otpada 63,8°/o domaćinstava u Malom Kosovu. Posmatrajući
imovinske, tj. posedovne odnose po naseljima, vidimo da bezemljaša
ima najviše u: Lužanu, Merdaru, Peranu, Surkišu, Svetiju, Donjem
Sibovcu, Bajčini, Gornjoj Lapaštici, Konjuševcu i Mirovcu. Postavlja
se pitanje, od čega to stanovništvo po selima Malog Kosova živi, kada
nema svoje zemlje.
Razlozi koji uslovljavaju ovakvo stanje su vrlo različiti. Posto-
je domaćisntva iz kojih je glavna radna snaga zaposlena van gazdin-
stva. Drugu grupu čine ona domćinstva čiji su stanovnici jednim de-
lom iseljeni, a u kući su ostali samo ostareli roditelji. Kako nisu u
mogućnosti da sami obrađuju zemlju, oni je najčešće prodaju, a sami
se bave obradom okućnice. Ima i onih koji se samo s vremena navre-
me pojave, a žive kod svoje dece u gradovima. Smatramo, međutim,
da najveću grupu bezemljaša čine oni koji su samo fiktivno odvojeni
od porodične zadruge, zbog administrativnih prepreka i ekonomskih
razloga, pa se kao odvojeni u svakom zvaničnom dokumentu i dekla-
rišu.
Naveli smo sela u kojima je u vreme popisa bilo najviše beze-
mljaša. Ako pogledamo brojni raspored domaćinstava bez zemljišnog
poseda, uočavamo da se, od ukupno 894 domaćinstava bez zemlje, u
Podujevu nalazi 568. Na sva sela u Mialom Kosovu dolazi 326 doma-
ćinstava bez zemlje. Slični razlozi uslovljavaju i izrazitu usitnjenost
poseda u ovom kraju.
626
 Tabela 39. Posedovna struktura u hektarima prema podacima iz 1961. godine

Naselje
Ukup~o Bez zemlje
domaćin
stava BroJ
. 01o Broj .,,
Do 3 ha 3 do 5 ha
Broj '!o
--
Broj .,,
5 do 8 ha
Broj .,,
8 do 10 ha 10 do 15 ha
Broj •/,
Bajčina 195 27 13,9 90 48,1 48 24,8 28 13,3 4 2,1
Balovac 189 13 7,7 85 50,2 42 24,9 25 14,8 4 2,4
Belo Polje 120 2 1,7 66 55,0 30 25,0 17 14,1 3 2,5 2 1,7
Bradaš 189 12 8,3 Ili 58,7 46 24,4 13 6,9 4 2,1 3 1,8
Burince 38 I 2,8 18 47,4 15 39,5 4 10,5
Velika Reka 81 I 1,6 27 44,3 26 42,7 5 8,2 I 1,6 I 1,6
Glavnik 217 18 8,3 94 43,3 60 27,6 28 12,9 14 6,5 3 1,4
Godišnjak 30 8 28,7 li 38,7 7 23,3 4 13,3
Gornja Lapaštica 285 35 12,3 137 48,1 59 20,7 39 13,3 12 4,2 4 1,4
Gornji Sibovac 92 9 9,8 50 54,3 25 27,2 6 8,5 I 1,1 I 1,1
Grdovac 96 8 8,4 41 42,7 19 19,8 20 20,8 I 1,0 7 7,3
Donja Dubnica 303 30 9,9 108 35,0 73 24,1 63 20,8 22 7,2 9 3,0
Donja IlapašUca 119 li 9,2 80 50,4 24 20,2 18 13,5 7 5,9 I 0,8
Donji Sibovac 38 5 13,2 18 42,I 10 28,3 7 18,4
°'...,
N Dumoš 104 8 7,7 81
18
58,6
54,5
23
12
22,1
38,4
li
2
10,6
6,0
I 1,0
3,1
Kačlbeg 33 I
Kisela Banja 42 I 2,3 19 45,1 li 26,2 7 18,7 2 4,8 2 4.8
Konjuševac 52 6 11,6 13 25,0 15 28,8 10 19,2 6 11,6 2 3,8
Ladovac 86 4 4,6 39 44,2 32 37,2 9 10,5 I 1,2 2 2,3
Letance 95 10 10,5 52 54,8 23 24,2 8 8,4 2 2,1
Llvadica 51 5 9,9 28 51,0 10 19,6 9 17,6 I 2,0
Lug 85 2 2,3 52 61,2 17 20,0 10 11,8 4 4,7
L•1žane 47 14 ~,8 18 34,0 9 19,2 7 14,9 l 2,1
Merdare 39 10 ,8 18 48,0 5 12,8 5 12,8 I 2,6
Mirovac 81 7 11,5 21 34,4 14 23,0 li 18,0 5 8,2 3 4,9
Obrandža 180 28 18,2 78 47,5 27 16,9 24 15,0 8 3,8 I 0,8
Penduha 47 3 8,4 li 23,4 13 27,6 14 29,8 2 4,3 4 8,5
Per.me 84 20 23,8 32 39,l 16 19,0 12 14,3 3 3,8 I 1,2
Radujevac 17 2 11,8 5 29,4 7 41,2 3 17,6
Svetije 131 18 12,2 54 41,2 41 31,3 15 11,5 5 3,8
Surklš 82 9 14,5 39 58,0 13 21,0 4 8,5
Sajkovac 128 7 5,5 32 25,0 39 30,5 38 29,7 12 9,3
Stedim 78 4 5,2 38 47,4 22 29,0 9 11,8 4 5,3 1 1,3 ....
Q)
Podujevo 985 566 57,7 347 35,2 52 5,3 13 1,3 2 0,3 3 0,3 CJI
Ukupno 4337 894 20,6 1872 43,2 669 20,5 498 11,4 135 3,1 51 1,2
166
Velika domaćinstva, tj .manje i veće porodične zadruge, su u
Malom Kosovu najčešće sastavljena od nekoliko užih porodica. Pri-
likom popisa se u većem broju slučajeva svaka porodica iz porodične
zadruge upisuje kao posebno domaćinstvo. Zbog toga se zajednički
veći zemljišni posed razbije u manje delove i zato se stiče relativno
pogrešna predstava o usitnjenosti poseda, mada on stvarno i nije mo-
žda veći, kada se pojam porodice izjednači sa pojmom domaćinstva.
Smatramo da je teško doći do prave predstave o stvarnim imovin-
skim odnosima na selu uopšte, a u ovom kraju posebno.
Iz svega do sada rečenog u poglavlju o migracijama stanovniš-
tva u privredi, sa sigurnošću možemo konstatovati da u Malom Ko-
sovu ima mnogo stanovnika, da to stanovništvo do danas nije sebi u-
spelo da stvori relativno zadovoljavajuće ekonomske uslove za sva-
kodnevni život, da obradive zemlje ima manje nego što je potrebno,
da je stanovništvo neracionalno koristi i slabo obrađuje i na kraju
da je sigurno da su posedi mali, bez obzira da li pripadaju porodič­
nim zadrugama ili manjim domaćinstvima.
Ubedljivo se iz podataka vidi da na domaćinstva koja poseduju
zemlju od 0,5 do 5 hektara površine - otpada 63,7°/o. Kada ta doma-
ćinstva uvrstimo u istu grupu sa bezemljašima, vidimo da na njih
zajedno dolazi 84,3°/o od ukupnog broja domaćinstava. Bez obzira ka-
kva je unutrašnja podela u domaćinstvu, poznato je da su ona u pro-
seku velika, a kao što vidimo
•
posed pretežno mali .
Procenat domaćinstava sa većim posedima je mali. Sa posedom
od tri do pet hektara najviše ima domaćinstava u: Burincu, Godiš-
njaku, Kačibegu, Ladovcu, Radujevcu, Svetiju i Sajkovcu. U atarima
ovih sela, izuzimajući Svetije, ima dosta šume, pa smatramo da te
površine utiču na uvećanje poseda. Na posede od pet do 8 hektara
otpada samo 11,4°/o domaćinstava, na veće, tj. od 8 do 10 hektara,
3,1°/o, a preko 10 hektara ima samo 1,2°/o domaćinstava u Malom Ko-
sovu.
Iz pregleda o posedovnoj strukturi datoj u tabeli vidimo da ti
tom pogledu stanje u Malom Kosovu nije zadovoljavajuće. Tenden-
cije razvoja posedovnih odnosa u tom kraju su svakako usmerene ka
daljem usitnjavanju. Porodične zadruge, koje još uvek egzistiraju
kao čvrst oblik društvenog života, u perspektivi najverovatnije neće
biti tako brojne, a cepanje zadruga povlači za sobom neminovno da-
lje usitnjavanje poseda, što posredno negativno utiče na ekonomični­
je iskorišćavanje postojećih površina.

Opremljenost domaćinstava poljoprivrednim mašinama i oruđima

Visina prinosa sa hektara obradive površine zavisi od mnogo

faktora. Među najvažnije se ubrajaju način' obrade, kvalitet zemljiš-
ta, vremenske prilike, vrste zasejane kulture, itd. Smatramo da je
posebno važan način obrade zemlje. Da bi zemlja bila dobro obrađe­
na potrebne su odgovarajuće poljoprivredne mašine i oruđa. Iz tabe-

628
 167
le u kojoj je dat pregled o poljoprivrednim mašinama u Malom Ko-
sovu vidimo da je taj fond mali. Dok je ralo, kao sredstvo za obradu
zemlje, iz mnogih krajeva naše zemlje još odavno izbačeno, u selima
Malog Kosova još uvek ima 30 rala, što bi u proseku značilo jedno
ralo na jedno selo. Međutim, iz tabele vidimo da najviše rala ima u:
Gornjoj i Donjoj Lapaštici. Pošto u ova dva sela ima mnogo rala naj-
verovatnije da se i sada upotrebljavaju za obradu zemlje.

Poljoprivredne mašine i oruđa u Malom Kosovu 1960. godine

Tabela 40
„
·-„ ·- „ „u ;a„ "·-C·-~ „u
„ "'""„ "'„ ';] ·- ·-„ ·-
>
Naselje o
·-- ·-c'l :.:i! ·-
~
c
-
~
c
~
~ ~ ~~
:.: ~
M
~
ii: 12 &: A E-< Ul

Bajčina 118 43 1 1
Da lovac 123 20 51 2 3 1 I
Belo Polje 108 12 38 3 2 1 1
Bradaš 128 2 1 50 1 1
Burince 33 10 7
Velika Reka 45 6 12 1 1
Glavnik 166 13 72 12 8 1
Godišnjak 25 3
Gornja Lapaštlca 197 8 2 63 3 3 3
Gornji Slbovac 70 9 35 3 1 1
Grdovac 76 4 46 2 4 1 2
Donja Dubnlca 244 9 J)9 3 8 2 4
Donja Lapaštlca 90 11 4 28 3 2 1
Donji Sibovac 21 3 12 1
Dumoš 73 1 10 31 2 1 1
Kafibeg 20 9 2
Kisela Banja 31 1 10 1 1
Konjuševac 47 4 18 4
Ladovac 83 1 6 8 1
Letance 60 23 1
Livadica 35 12 21 2
Lug 71 2 24 3 1
Lužane 29 9 1 1
Merdare 23 12 2
Mirovac 42 13 1
Obrandža 100 1 48 2 1 1 3
Penduha 41 1 5 18 3 1 2 1 3
Pera ne 52 1 11
Radujevac 14 3 8 2
Svetije 90 15 42 1 2 1 1
Surklš 41 7 20 2 1
Sajkovac 99 28 55 1 1
Stedim 57 8 25 1
Podujevo 143 2 13 72 6 10
Ukupno 2575 30 191 1035 53 58 20 16 17

• S1l§nice za vote.

629
168
Sva ostala sredstva za preoravanje zemlje svrstana su u jednu
grupu - plugove. Plugovi su u ovom kraju po kvailtetu i veličini
različiti. Obično su to mali i slabi plugovi sa jednim raonikom. Videli
smo da u Malom Kosovu ima čisto poljoprivrednih domaćinstava oko
1987, a ukupno poljoprivrednih i mešovitih 3005. Međutim, broj plu-
gova (2575) je manji od ukupnog broja domaćinstava koja se potpu-
no ili delimično bave poljoprivredom. Jedno veće poljoprivredno do-
maćinstvo svakako ne može svoje potrebe u potpunosti da podmiri
jednim plugom. Znači da u Malom Kosovu ni ovo najelementarnije
sredstvo u obradi zemlje nije, po svoj prilici, zastupljena u dovolj-
noj meri. Krave se u ovom kraju mnogo upotrebljavaju kao radna
stoka, a pored njih ima bivola, volova i konja, Kad krava služi kao
radna stoka, a slab plug kao osnovno sredstvo u obradi zemlje, jasno
je kakvi i koliki se prinosi mogu očekivati sa tako obrađene zemlje.
Sigurno je da je takva obrada zemlje daleko od savremenog načina
obrade.
I ostali inventar poljoprivrednih mašina i oruđa u Malom Ko-
sovu je, kao što iz tabele vidimo, vrlo oskudan. Posle plugova na bro-
ju je najviše drljača. Iako je ona neophodna u obradi zemlje, ipak
je u proseku ima samo svako drugo poljoprivredno domaćinstvo. Po-
znato nam je i to da sve drljače nisu po kvalitetu iste. Ima ih od fa-
bričkih do onih koje prave sami stanovnici od drveta i pruća. Zbog
toga je i kvalitet obavljenog posla vrlo različit.
Kukuruz je, kao što smo videli, važnija grana u poljoprivred-
noj proizvodnji, ali alata za njegovu koliko-toliko normalnu obradu,
ima vrlo malo. Svako deseto poljoprivredno domaćinstvo ima prašač
za kukuruz. Ni sa sejalicama nije bolje. U Malom Kosovu se još uvek
skoro sva žita seju prosečno ručno. U celom kraju ima samo 53 seja-
lice, od kojih su 39 za kukuruz. Ni njih nema u svim selima, to znači
da nisu pristupačne svim poljoprivrednicima. Kukuruz se većinom
ručno i kruni. U svim selima ima samo 58 krunjača, od kojih se 10
nalaze u Podujevu. Trijera je još manje. Ima ih svega 20, što znači
da nema ni svako selo po jedan.
Proizvođači šljiva i vinove loze su se postarali da obezbede ka-
zane za pečenje rakije. Po broju je i njih malo, ali njih mali broj sta-
novnika i koristi. Poznato je da muslimansko stanovništvo iz Malog
Kosova ne upotrebljava alkoholna pića, što znači da se kazanima slu-
ži samo srpsko stanovništvo. To se vidi i po tome u kojim se selima
nalaze kazani i koliko ih gde ima. U Donjoj Dubnici ima četiri kaza-
na za rakiju, u Radujevcu dva, a uostalim selima (gde ima srpskog
stanovništva) po jedan.
U Malom Kosovu se od sveg voća najviše proizvode šljive. U
nekim selima ima i po neka sušnica za voće. Sušnica najviše ima 11
Burincu, koje je inače poznato kao proizvođač krušaka.
Poljoprivredne mašine i oruđa u rvielom Kosovu su malobroj-
na, a po svoj prilici i zastarela. T.judi iz tog kraja ulažu vrlo mala
sredstva na obnovu svog poljoprivrednog invent.ara. Sasvim je jasno
zašto je to tako. lnteresovali smo se u kojoj se meri individualni pro-
 169
izvođači koriste poljoprivrednim mašinama postojećih zadruga. Re-
čeno nam je da to zavisi pre svega od materijalnih mogućnosti indi-
vidualnih proizvođača i da taj vid saradnje sa zadrugama ostvaruju
pretežno zaposleni ljudi. Oni imaju više novčanih sredstava, a nedo-
staje im radna stoka. Smatramo da je to istovremeno i dokaz da su
zaposleni ljudi van gazdinstava relativno progresivniji i lakše usva-
jaju sve novine, pa i one koje se odnose na obradu zemlje.
Zadruga je 1960. godine orala, sejala i prašila kukuruz u ukup-
no 350 domaćinstava. Od toga je iz Balovca bilo 44, iz Donje Dubni-
ce 50, Podujeva 59, Svetija 23 i iz Dumoša, Glavnika i Obrandže po
19 domaćinstava. U pomenutih sedam naselja je zadruga sa svojim
poljoprivrednim mašinama obavljala radove u 233 domaćinstava, a u
svim ostalim naseljima je radila samo na 117 gazdinstava. Naročito
je karakteristično da se sva pomenuta sela nalaze u neposrednoj bli-
zini Podujeva. Jedan razlog leži u tome što su ta sela blizu zadruge,
a drugi što najverovatnije mnogi zaposleni rade u Podujevu, a mo-
žda i u samoj zadruzi.
U kolikoj će se meri ubuduće razvijali kooperacija između zem-
ljoradničke zadruge u Podujevu i individualnih gazdinstava, po bli-
žim i udaljenijim selima u Malom Kosovu, zavisi kako od ekonomske
snage i tehničke opremljenosti zadruge tako i od poljoprivrednog pro-
gresa, ekonomske snage i shvatanja stanovništva individualnih gaz-
dinstava.

Stočarstvo kao dopunska privredna grana stanovnika Malog Kosova

Stanovništvo Malog Kosova se bavi stočarstvom nešto intenziv-
nije nego stanovništvo iz ravnih delova Kosova. Ovo poređenje smo
dali zbog toga što se stoka iz Malog Kosova obično prodaje na pijaci
u Kosovu, tj. u Prištini. Ova pojava je donekle uslovljena prirodnim
uslovima ovih kotlina. Malo Kosovo je kotlina. Niži delovi kotlinskog
oboda nisu sasvim obrađeni, već se izvesne površine i danas nalaze
pod pašnjacima i žbunjem. To omogućuje stanovnicima iz sela bližili
obodu da drže više stoke, jer je imaju dugo preko godine gde napa-
sati. Stoka u ovom kraju živi pretežno od paše, a na stajsku ishranu
se računa jedino za vreme najoštrije zime.
Kako većina sela u Malom Kosovu nije daleko od oboda, to ta-
koreći svi imaju relativno povoljne uslove za gajenje stoke. Stanov-
ništvo toga kraja drži stoku uglavnom iz dva razloga, Pre svega, sto-
čni proizvodi se mnogo upotrebljavaju u ishrani stanovništva. Koža
i vuna još uvek imaju široku primenu u izradi odela, a pored svega
stoka se upotrebljava kao radna snaga kod obrade zemlje. Stoka se
drži i zbog tržišta. Prodaju je i ona predstavlja važan izvor novčanih
sredstava za seljaka iz tog kraja. Važno stočno tržište se nalazi u Po-
dujevu, ali se zato stoka prodaje i u drugim krajevima, van Malog
Kosova.

631
170
Broj gazdinstava sa stokom 1960. godine
Tabela 41.

Naselje Broj •/o Broj .,,Broj .,,

G.„ sa konj. G. sa goved. G. sa bivol. G. sa ove.
Broj .,, G. sa svinj
Broj 'lo
Bajčina 40 23,8 125 74,4 27 10,1 71 42,3 39 23,2
Balavac 32 20,1 133 3,7 8 3,8 75 47,2 59 37,1
Belo Polje 25 20,2 100 80,8 31 25,0 57 46,0 35 28,2
Bradaš 26 15,0 145 83,9 42 24,3 83 48,0 11 6,4
Burince 2 5,4 34 91,8 1 2,7 24 )4,9 -
Velika Reka 11 18,3 55 91,8 2 3,3 41 88,3 23 38,3
Glavnik 45 24,1 159 85,9 41 21,9 63 33,7 28 13,9
Godišnjak 3 10,3 24 82,7 2 8,9 14 48,3 - -
Gornja Lapaštica 57 25,2 208 92.0 23 10,2 118 52,1 47 20,8
Gornji Sibovac 17 18,7 78 83,5 7 7,7 41 45,1 38 39,6
Grdovac 17 18,3 82 88,2 18 17,2 54 58,l 12 12,9
Donja Dubnica 72 24,5 244 83,0 33 11,2 150 51,0 147 50,0
Donja Lapaštica 26 23,4 85 78,8 19 17 ,1 37 33,4 9 8,1
Dumoš 38 37,6 60 59,4 58 57,4 27 26,8 9 8,9
Kačibeg 6 22,2 21 77,8 1 3,7 13 48,1 5 18,5
Kisela Banja 2 4,3 37 80,5 5 10,9 21 45,6 7 15,2
Konjuševac 11 20,4 47 87,0 14 25,9 12 22,2 18 33,3
Ladovac 14 17,5 67 83,7 4 5,0 37 46,3 13 16,2
Letance 49 57,0 53 81,8 27 31,4 33 38,4 3 3,5
Livadica 5 11,9 34 81,0 - - 26 61,9 34 81,0
Lug 34 39,5 66 67,7 26 30,2 32 37,2 4 4,7
Lužane 9 26,5 24 70,6 15 44,1 12 35,3 11 32,4
Merdare 5 13,2 26 88,4 - - 13 34,2 21 55,3
Mirovac 3 5,5 41 74,6 7 12,7 27 49,1 15 27,3
Obrandža 35 24,5 101 70,6 36 25,2 53 37 ,I 41 28,7
Penduha 13 28,2 30 65,2 10 21,7 22 47,8 7 15,2
Pera ne 17 22,6 60 80,0 13 17 ,3 33 44,0 20 26,6
Radujevac 4 26,7 14 93,4 - - 7 46,7 12 80,0
Svetije 33 29,5 83 74,1 26 23,2 33 28,5 28 23,2
Surklš 4 7,1 47 83,9 4 7 ,I 16 28,6 19 33,9
Stedlm 8 11,1 61 84,8 1 1,4 28 3,9 17 23,6
Sajkovac 37 31,8 108 90,0 19 15,8 57 87,5 13 10,8
Podujevo 52 2,3 - - 64 26,2 49 20,l 60 24,0
Ukupno 764 22,5 2471 78,8 592 17,8 1391 43,2 802 24,2
• Gazdinstva

Iz tabele 41 vidimo da se po gazdinstvima u selima Malog Ko-

sova najviše drže goveda. U 76,8°/o od ukupnog broja gazdinstava
ima goveda. Naročito mnogo goveda u proseku ima u: Burincu, Ve-
likoj Reci, Gornjoj Lapaštici, Radujevcu i Sajkovcu, U pomenutim
selima, preko 90°/o gazdinstava drži goveda. Geografski položaj ovih
sela upućuje na zaključak da je prirodna sredina jedan od faktora
koji utiče da se u njima goveda više gaje, nego u drugim selima po
kotlini. Sva se ova sela nalaze blizu viših delova kotlinskog oboda.
Nasuprot njima su sela u kojima samo nešto više od 50°/o gazdinstava
drži goveda. To su: Donji Sibovac, Dumoš i Letance. Ova sela se na-
laze u najnižem delu kotline. U njihovim i susednim atarima je sko-
ro sva zemlja obrađena, pa nema onih, po njihovim shvatanjima, po-
voljnih uslova za gajenje stoke.
 171
Posle goveda, najveći procenat gazdinstava u selima Malog Ko-
sova drži ovce. Oko 43,2°/o od ukupnog broja gazdinstava otpada na
one koja poseduju ovu vrstu silne stoke. Kada pogledamo raspored
ovaca po selima, vidimo da i njih ima najviše u onim selima u koji-
me je i goveda po gazdinstvima bilo najviše. To znači da se i ovce
pretežno gaje po selima na obodu i u njegovoj blizini. S druge stra-
ne, i ovaca ima procentualno po gazdinstvima manje u onim selima
koja se nalaze u ravni kotline. Kada uporedimo procenat gazdinstava
u kojima se gaje ovce i goveda, vidimo da je njih mnogo više nego
onih u kojima ima konja. Ukupno u ovom kraju svega 22,5'/o gazdin-
stava drži konje. To je dokaz da mali broj gazdinstava drži ovu vrstu
stoke koja služi isključivo kao zaprega za obradu zemlje. Videli smo
da se skoro sve stanovništvo iz Malog Kosova bavi zemljoradnjom,
a samo 20,5°/o gazdinstava poseduje, za njihove prilike, najbolju za-
prežnu stoku. Samo na osnovu te činjenice možemo pretpostaviti ka-
ko se zemlja u tom kraju obrađuje. Konja ima najviše u selima koja
se nalaze u ravni kotline. To su: Donji Sibovac, Dumoš, Letance i
Lug. U celom Malom Kosovu svega 764 gazdinstava ima konja, što u
proseku znači da tek šesto gazdinstvo pripada ovom broju. Goveda
drži nešto više od polovine gazdinstava u Malom Kosovu, a ovce sa-
mo oko 1391. gazdinstvo.
Pored konja i goveda, postoji još jedna vrsta stoke koja stanov-
ništvu Malog Kosova služi pored ostalog i kao radna stoka. To su bi-
volice. Njih u Malom Kosovu drže samo Albanci, dok u Kosovu bivo-
lica ima i kod Srba-starosedelaca. Albansko stanovništvo uglavnom
drži bivolice zbog toga što ova životinja daje visoko-kvalitetno, tj. vr-
lo masno mleko koje se jako ceni kao prehrambeni artikal .. Uz to se
od toga mleka dobija velika količina masnoće, a poznato je da alban-
sko stanovništvo u svojoj ishrani mnogo koristi masnoću dobijenu od
mleka. U odnosu na goveda, bivolica je znatno manje, kako po poje-
dinim gazdinstvima tako i po selima, a i u ukupnom zbiru za ceo
kraj. Bivolice drže uglavnom imućniji ljudi. Cak se nečije i imovno
stanje ceni po tome koliko ima bivolica. Bivolicama su potrebni ne-
što složeniji uslovi za život, a naročito im je u zimskoj polovini godi-
ne potrebno više kvalitetne hrane za ishranu, pa siromašno stanovni-
štvo zbog toga manje drži ovu vrstu goveda. Najveći procenat gazdin-
stava drži bivolice u: Belom Polju, Bredašu, Donjem Sibovcu, Ko-
njuševcu, Lugu, Lužanu i Obrandži, a ima ih i u Podujevu.
U Malom Kosovu ima malo svinja. Kao što Albanci samo drže
bivolice, tako u ovom kraju samo Srbi i Crnogorci drže svinje. Kako
je njih u Malom Kosovu znatno manje od Albanaca, prirodno je da
je procenat gazdinstava sa svinjama mali, što se iz tabele i vidi.
Broj stoke po selima Malog Kosova daje pregled o tome koje i
u kome selu ima najviše stoke. Iz tog pregleda zaključujemo da u
Malom Kosovu ima najviše ovaca, zatim dolaze goveda, svinje i ko-
nji. Od ukupnog broja goveda više od polovine otpada na krave. Me-
đutim, od ukupnog broja krava oko dve trećine čine radne krave. To
pokazuje da stanovništvo Malog Kosova drži krave prvo da bi od
172
Broj stoke i živine po naseljima 1960. godine
Tabela 42
Krave
•. „ .i! „c „ .s . „ . „
Naselje „„~

"'>
•
„..."'o_o ..11.:: ...""' "„> ...C.c
·> o.o ·~
·~ D..!!
"'·~
" co
...
;::> ... !§"o„ ...;::>""' „
'ti
H
;::> > ;::>.o ::>"
"·~
;::>~
> " ;;:i
...
;::>
>
~~
Bajčina 52 349 170 91 34 58 917 180 1017 9
Balovac 52 403 211 148 38 18 1205 303 1173 13
Belo Polje 34 288 189 152 12 59 886 248 830 12
Bradaš 34 494 195 72 110 104 1344 55 1078 22
Burlnce 4 154 85 22 38 2 288 208 2
Velika Reka 17 196 97 42 28 2 876 105 400 8
Glavnlk 74 484 243 165 55 87 938 212 1280 22
Godišnjak 8 75 41 32 2 5 205 141 3
Gornja Lapaltlca 73 841 311 210 78 42 1711 218 2482 13
Gornji Sibovac 28 217 122 110 5 18 491 185 987 3
Grdovac 29 278 127 94 35 21 725 85 657 20
Donja Dubnlca 104 750 392 251 84 81 2092 840 2080 30
Donja Lapaštlca 47 243 130 89 15 58 501 58 853 10
Donji Sibovac 25 50 33 23 38 121 21 220 5
Dwnoš 73 151 88 28 8 6 293 59 431 2
Kaflbeg li 51 35 33 4 184 26 124
Kisela Banja 2 119 56 39 17 12 370 33 264 9
Konjuševac 15 150 65 42 24 35 184 90 424 8
Ladovac 19 198 118 77 18 7 449 48 384 8
Letance 57 156 78 23 8 80 482 17 485 5
Livadica 5 109 61 43 12 298 149 308 15
Lug 59 195 102 62 18 84 355 13 421 12
Lužane 11 87 37 25 2 38 138 89 304
Merdare 8 75 39 24 6 172 77 251 3
Mtrovac 3 168 69 41 22 18 470 88 490 11
Obrandta 51 298 142 83 35 89 745 234 944 25
Penduha 22 104 49 32 8 26 399 33 393 18
Perane 22 180 81 34 12 25 359 528 501 13
Radujevac 5 30 18 14 2 122 12 86
Svetije 49 225 113 88 29 84 397 143 823 19
Surkll 4 148 72 54 10 8 274 106 301
Šajkovac 63 345 180 81 65 34 834 101 790 18
štedim 13 198 108 82 7 4 350 94 408 Đ
Podujevo 89 146 197 103 31 173 719 224 1330 18
Ukupno 1138 7713 3978 2488 848 1254 18432 4.'llMI 22788 359
•Ukupno

njih dobijalo mleko, a zatim da mu to goveče posluži i kao zaprežna

stoka. U kolikoj meri krave kao zaprežna stoka mogu sa uspehom da
obave posao to je poznato, a najverovatnije da radna krava ne može
da da onoliko mleka koliko se očekuje od krave koja je samo za to
namenjena. Prema tome, iako u Malom Kosovu ima mnogo radnih
krava, koje u mnogome obavljaju potrebe tamošnjeg stanovništva,
smatramo da u tom kraju zemlja neće biti nikada dobro obrađena dok
plug vuku krave, niti će za velika domaćinstva biti dosta mleka dok
ga dobijaju od radnih krava. Reklo bi se da su te obostrane potrebe

634
 173
samo delimično podmirene, te nije čudo što se u tom kraju proizvodi
samo onoliko žita koliko je neophodno da se stanovništvo prehrani,
i samo onoliko mlečnih proizvoda koliko je potrebno za skromnu
ljudsku ishranu.
Iz tabele 42 vidimo da ni živinarstvo u Malom Kosovu nije ra-
zvijeno. Nećemo cifru iz tabele uzeti kao stalnu, jer se tu brzo odi-
gravaju promene i u toku godine, a da ne govorimo od godine do go-
dine. Ona ipak daje jedan prosek i u tom pogledu, i na osnovu toga,
mi stičemo neke predstave. Prva i najsnažnija je da na jedno doma-
ćinstvo u Malom Kosovu dolazi ukupno nešto više od pet komada ži-
vine. U taj broj su uračunate: kokoške, plovke, guske i ćurke. Naj-
više ima kokošaka, ali je skoro iznenađujuće kada se vidi da na jedno
domaćinstvo nema više od oko četiri kokoške. Svako domaćinstvo na
selu, bez velikog angažovanja fizičkog i materijalnog, može da ima
bar j:Jet puta više živine. Stanovništvo Malog Kosova nema mogućno­
sti da se snabdeva svežim mesom iz prodavnica za svakodnevnu is-
hranu. Krupna stoka se relativno retko kolje, pa se pitamo koliko lju-
di iz toga kraja uopšte imaju svežeg mesa u svojoj ishrani? Sudeći
na osnovu onoga što iz relativno skromnog pregleda o privrednim
prilikama vidimo, i na osnovu onoga što smo na terenu uočili, reklo
bi se da se narod u proseku, u većini sela Malog Kosova, slabo hrani.
Koliko se malo polaže na raznovrsnost ishrane, vidi se i po to-
me što u celom kraju ima svega 359 košnica pčela. Pčelarstvo tamo
uopšte nije razvijeno, a ono malo pčela što ima, živi pretežno u sta-
rim »trnkama•, tako da od sakupljenog meda ni same ne mogu da se
prehrane tokom zime. Smatramo da bi u ovom kraju pčele mogle biti
od velike koristi. Pčela je najčešće korisna ]sada se sa njenim radom
pravilno upravlja, a sa imovinom racionalna raspolaže. Imali smo pri-
like da naiđemo na •ubijanje pčela•. Sve se pčele iz košnice, tj. trn-
ke, u toku noći istresu, a ujutru se preostale dimom isteraju. Kako
mnoge ne izađu, uginu u toj borbi i tako nastradaju da bi njihov vla-
snik dobio med. To je samo iedan od nebrojenih prlmera koliko bi u
tom kraju dobar poljoprivredni stručnjak imao posla dok to stanovni-
štvo uputi u osnovna pravila korisong poslovanja i racionalnog kori-
šćenja dobara koja oni poseduju, a ne znaju da is iskoriste.

Voćarstvo u Malom Kosovu

Malo Kosovo je visoka kotlina sa oštrim klimatom, ranim jese-

njim i poznim prolećnim mrazevima. Zbog toga u Malom Kosovu ima
malo vrsta voća, a i one vrste koje si.I zastupljene nisu masovno ras-
prostranjene. Stanovništvo Malog Kosova ovoj privrednoj grani ne
posvećuje dovoljno pažnje, pa je ona zbog.toga nedovoljno razvijena.
Prirodnih uslova nema, ali se ipak određene vrste voća sa uspehom
mogu gajiti. Stiče se utisak da je kod gajenja voća u selima Malog
Kosova došla do izražaja samoinicijativa. Tamo gde je ona pozitivna,
ima voća, a gde je izostala, dvorišta i bašte su ostale prazne.
174
Pored glavnog puta, koji vodi ovom malom kotlinom, postoji
drvored sa obe strane u kome dominiraju jabuke. Sličan je slučaj i
kada se pođe prema Gornjem Labu. Isto tako snažan i prijatan uti-
sak ostavljaju na prolaznika dvorišta puna voća, iz kojih se još sa
puta vidi da je vlasnik, imajući puno smisla i volje, uložio veliki trud
da svoje imanje ulepša i obogati. Prolazeći Malim Kosovom, najlepše
voćnjake smo videli u: Obrandži, Velikoj Reci, Bajčini, Bradašu, Li-
vadici, Radujevcu, Sibovcu i Surkišu. Malo Kosovo nije voćarski
kraj, ali ima određenih vrsta voća koje bi tamo dobro uspevale.
U Malom Kosovu ima svih vrsta voća koje se sretaju u našim
krajevima. Međutim, sve vrste nisu ni iz bliza podjednako zastup-
ljene. Vrlo malo ima trešanja, višanja, bresaka, oraha, kajsija i du-
nja. Očigledno, u tom kraju stvarno ne uspevaju one vrste voća koje
cvetaju u rano proleće i one koje sazrevaju u kasnu jesen. Kao što
vidimo na ove vrste utiče negativno klima. Trešanja najviše ima u:
Gornjoj i Donjoj Lapaštici, Konjuševcu, Kiseloj Banji, Bradašu, Ve-
likoj Reci, Burincu i Obrandži. Sva pomenuta sela se nalaze na za-
padnoj strani kotline, tj. na onoj koja je od prvih jutarnjih časova
izložena suncu. U pomenutim selima, u proseku, ima po jedno do dva
stabla trešnje po domaćinstvu. Višanja je nešto manje od trešanja
i one nisu tako strogo raspoređene samo po zapadnom obodu. Bres-
kve, orasi, kajsije i dunje su skoro retko voće u tom kraju. Pored po-
menutih vrsta voća, u Malom Kosovu ima vrlo malo vinove loze. Sta-
novništvo iz tog kraja smatra da ona ne daje takav rod u Malom Ko-
sovu kao u drugim krajevima naše zemlje, odnosno kao u susednoj
Toplici i severnijoj :Zupi.
U Malom Kosovu najviše ima šljiva, zatim dolaze jabuke i lL
znatno manjem broju kruške. Nema ni jednog sela u tom kraju u ko-
me nema šljiva. U šljive su ubrojane i džanarike, kako ih stanovnici
Malog Kosova zovu. To je, ustvari, jedna specifična vrsta šljiva sla-
bijeg kvaliteta i nepodesna za preradu. Šljive se najviše gaje u: Veli-
koj Reci, Grdovcu, Donjoj Dubnici, Kiseloj Banji, Konjuševcu, Li-
vadici, Peranu, Radujevcu, Lužanu, Obrandži i Balavcu. U ovim se-
lima, na jedno domaćinstvo dolazi od 20 do 40 sadnica, a u nekim
selima ima i više, kao što je to u Livadici slučaj. Šljiva požegača je
znatno manje, pa na jedno domaćinstvo dolazi mali broj stabala. I
jabuka ima u sivm selima. Dok na jedno domać:instvo u proseku do-
lazi I 7 stabala šljiva, jabuka ima svega pet stabala. Najviše jabuka
ima u: Donjem Sibovcu, Lugu, Penduhi, Peranu i Radujevcu. Kru-
šaka u Malom Kosovu nema mnogo, ali se one razlikuju od ostalih
vrsta krušaka, pa su po tome donekle i poznate. Naveli smo primere
da postoji posebna vrsta (suši se za zimu). Najveći proizvođač kruša··
ka je Burince, zatim Ladovac, Grdovac, Donja Lapaštica, Kisela Ba-
nja, Velika Reka i Konjuševac.
Zapazili smo da se, skoro kod većine vrste voća, kao najveći
proizvođači javljaju ista sela ,pretežno sa zapadne strane kotline. To
bez sumnje znači da je taj deo kotline za uzgajanje voća podesniji od
istočnog. Smatramo da je to nor111alno, jer se M'alo Kosovo uglavnom
 175
pruža pravcem sever-jug, što znači da mu je zapadna strana prisojna,
a istočna osojna. Kako se voće gaji i po selima koja se nalaze na obo-
du, to svakako znači da postoje i posebne vrste voća koje su prila-
gođene većim nadmorskim visinama i ostalim postojećim prirodnim
uslovima.

Broj voćnih sadnica po naseljima i domaćinstvima

Tabela 43

Jabuke SI.live SJJ!ve-požeg. Kruške

•e• e •
e •
e •

o
c .,,
o o
c .,,o o
c .,,o o .,,o
Naselje
JJp"' -"
c
JJp"' -"
c
"'p
] -„
c
:s.
~
-„c
Bajčina 1241 6 4512 23 1414 7 429 2
Balovac 928 5 4500 26 506 3 530 3
Belo Polje 503 4 2661 22 1454 12 325 3
Bradaš 1151 6 2195 12 1592 6 537 3
Burince 155 4 556 15 21 I 535 14
Velika Reka 423 7 2157 35 1312 21 322 5
Glavnik 1721 6 3763 17 747 3 397 2
Godišnjak 21 I 70 2 15 91 3
Gornja Lapeštica 1293 4 6377 22 3216 lI 1226 4
Gornjd Stbovac 590 6 1842 20 131 I 124 I
Grdovac 750 8 2780 29 1292 13 373 4
Donja Dubnlca 1586 5 10774 35 1922 8 803 3
Donja Lapaštlca 761 6 1159 10 1153 10 296 3
Donji Slbovac 676 23 666 23 26 I
Dumoš 206 2 1251 12 17 90 I
Kačlbeg 25 I 114 3 33 I 3
Kisela Banja 204 5 1574 37 580 14 229 5
Konju§evac 356 7 1604 31 353 7 308 6
Ladovac 159 2 1236 14 30 338 4
Letance 657 7 1366 14 983 10 139 I
Livadica 265 6 3022 59 462 9 39 I
Lug 1216 14 1241 15 834 10 95 I
Lužane 164 3 1237 26 129 3 43 I
Merdare 81 2 278 10 374 10 23 I
Mtrovac 139 2 994 16 I 244 4
Obrandžn 1210 8 4071 25 1652 10 250 2
Penduha 531 li 1124 24 151 3
Perane 987 12 3277 39 691 8 205 2
Radujevac 150 9 772 45 175 10 72 4
Svetije 946 7 1943 15 517 4 140 I
Surkiš 361 6 1311 21 253 4 41 I
Sajkovac 592 5 1405 li 650 5 392 3
125 2 895 12 91 92
štedim
Podujevo 1414 1 2152 2 870 - I
I 283
I

Ukupno 20807 5 75239 17 23475 5 9191 2

• Ovaj broj pokazuje koliko, u proseku, na jedno domaćinstvo dolazi vo-
ćnlh sadnica.

637
176
Broj sadnica, dat u tabelama, ne znači ukupan broj sadnica spo-
sobnih za rod. U Malom Kosovu se sa jednog stabla jabuke dobije
prosečno 7 do 25 kilograma ploda, od kruške 5-6, šljive 4 5, tre-
šnje 4-10, višnje 3-5, kajsije 4 13, itd. Očigledno su prinosi sa
stabla vrlo mali, a ostaje otvoreno pitanje da li je to rezultat samo
prirodnih uslova?
Na kraju možemo konstatovati da prirodni uslovi nisu dovolj-
no iskorišćeni i da voćarstvo u Malom Kosovu može biti znatno za-
stupljenije u opštoj proizvodnji. Ne srne se izgubiti iz vida da će, sva-
kako, bolje rezultate dati već oprobane vrste voća, među kojima se
naročito ističu: šljive, jabuke i kruške. Na njihovom usavršavanju
trebalo bi i dalje raditi.

Perspektive razvoja poljoprivrede u Malom Kosovu

Analizirajući stanje kod svih poljoprivrednih grana u Malom
Kosovu, mi smo već donekle rekli što smo srna trali neophodnim za
dalji perspektivni razvoj. O problemu poljoprivrednog razvoja Malog
Kosova svakako razmišlja najviše ljudi iz tog kraja. Citajući razne
materijale, u kojima se polemiše o problemu privrednog razvoja to-
ga kraja, ne može se steći utisak da se od poljoprivrede tamo mnogo
očekuje. Smatra se da ima mnogo prepreka koje stoje na putu ka
prelask11 sa klasične na bolju i ekonomičniju obradu zemlje. Krupan
razlog koji to sprečava je velika usitnjenost poseda, koji se nalaze u
vlasništvu individualnih gazdinstava. ·Izgleda da je to istovremeno
i osnovna kočnica u sprovođenju kooperacije između zemljoradničkih
zadruga, koje u pravom smislu tek treba da se formiraju, i ostalih
poljoprivrednika.
Nekim internim planovima se predviđa da se obradive površine
pored reka u perspektivi zaseju žitima i povrtnim biljem. U kojoj
meri bi se ubuduće menjala struktura tih zasejanih površina, jasno
se ne vidi. Smatramo da bi ona morala da pretrpi korenite promene.
Bez obzira da li će se struktura menjati, u prvom redu treba razmi-
šljati o povećanju prinosa sa svih zasejanih površina. Zemlja se u
Malom Kosovu obrađuje vrlo slabo. Da bi se bolje obrađivala, treba
prvo da se promene shvatanja njenih vlasnika, a da se 1rl postigne
stanovništvo se mora opismeniti, a zatim mu treba dati potrebnu po-
ljoprivrednu kulturu. Ljude iz Malog Kosova treba vaspitavati da
postanu dobri poljoprivrednici, a onog dana kada oni to i postanu
njihov životni standard neće biti više ovako nizak kao što je sada.
Sugeriramo odgovornim ljudima iz Malog Kosova da razmisle o aku-
mulaciji vode Laba za vreme visokog vodostaja. Ona bi se koristila
u letnjoj polovini godine, kada nastanu suše. Cini nam se da se mno-
ge površine, koje se sada nalaze pod kukuruzom, rasprostrte pored
Laba, uz malo angažovanje, mogu navodnjavati i zbog toge ih treba
pretvoriti u bašte. Na takvim površinama, zasejanim raznim povr-
ćem, koje svoju vegetacionu periodu počinje u proleće a završava u
 177
jesen, radilo bi mnogo više ljudi nego na istim tim površinama pod
pšenicom i kukuruzom. Na taj način bi se ublažio i problem viška
radne snage koji se danas oštro postavlja.
Zamislimo da se vode I,aba razlivaju po najnižem delu ove ma-
le kotline i da je to zemljište pretežno pod povrtnim biljem. Drugi
viši i za navodnjavanje nepristupačniji deo kotline trebalo bi zase-
jati visokorodnom pšenicom i hibridom. Uz bolju obradu, sa tih bi se
površina dobijali dvostruko veći prinosi od sadašnjih. Treći pojas, tj.
viši i Zll obradu teži delovi kotlinskog oboda, mogao bi biti u znatno
većoj meri pod voćnjacima i pašnjacima. Uz smišljene korišćenje pri-
rodnih uslova u Malom Kosovu bi se moglo (pored reka) razviti po-
vrtarstvo, na terasama bi bili kompleksi pod žitom, na obodu (i to
naročito zapadnom) treba razvijati voćarstvo i stočarstvo.
Na prvi pogled možda ove sugestije deluju neprihvatljivo, a
možda i apstraktno. Mi, međutim, verujemo da tu leži delimična per-
spektiva privrednog razvoja Malog Kosova koja može doći samo posle
pramene shvatanja njegovog stanovništva. Ni to nije daleka perspek-
tiva. Treba u Podujevu formirati jaku poljoprivrednu zadrugu, koja
ne srne poslovati sa gubitkom. Ona bi morala služiti kao primer za
ugled slanovnićtvu iz okoline koje, razumljivo, još uvek nedokumen-
tovane novine teško prihvata. Ta zadruga bi morala da nameće for-
me kooperacije od kojih bi stanovništvo videlo stvarne koristi. Jaka
ekipa poljoprivrednih stručnjaka bi mnogo koristila svoijm saveti-
ma, ili serijom kurseva održavanim sa individualnim proizvođačima.
Na odgovornim društveno-političkim faktorima stoji da se konsultu-
ju o mogućnostima apsorbovanja voda Laba i Batlave koje bi se, iz
akumulacija, koristile za navodnjavanje.
Stanovništvo u Malom Kosovu, u perspektivi, ne bi smele da .se
bavi pretežno proizvodnjom pšenice i kukuruza. To treba da budu
specijalizovani proizvođači povrća, veliki proizvođači visokokvalitet-
11ih žita, stručni proizvođači voća i stočnih prerađevina.
Malo Kosovo je povezane asfaltnim putem sa Prištinom, a to
znači pola sata do velikog tržišta za sve proizvode.
Društve11a gazdinstva bi u ovom kraju morala biti inicijatori
svih vrsta saradnje između individualnih proizvođača, na jednoj, i
njih, na drugoj strani. Dobro organizovana mreža otkupa svih poljo-
privrednih i stočnih proizvoda mogla bi samo da pojača njihovu pro-
izvodnju kod svakog individualnog proizvođača. Tome bi morale da
prethodi poboljšanje putne mreže, koja je sada relativno slaba. Dobri
putevi bi •smanjili rastojanje između grada i sela«, a to bi itekako
pozitivno uticalo 11a brži kulturni i ekonomski napredak sela.
Očigledno je ekonomski prosperitet Malog Kosova u mnogome
zavisan od kulturnog nivoa njegovog stanovništva. Kako na tim pro-
blemima tamo treba mnogo raditi, zajednica bi se u takvim slučaje­
vima morala izuzetno angažovati. Aktivna lica iz Malog Kosova su
zposlena van poljoprivrede, pretežno su nckvalifikovana radna sna-
ga. Da se ta kvalifikaciona struktura popra vi potrebno je da prođe
mnogo više vremena i da se uloži neuporedivo više sredstava nego da

639
178
se unapredi način poljoprivredne proizvodnje. Mi ne smatramo da
stanovništvo Malog Kosova samo u tom smislu treba da se orijentiše.
U ovim sugestijama smo.pošli od činjeničnog stanja. Ono pokazuje da
je rentabilnije unapređivati poljoprivredu i u njoj ekonomski poslo-
vati, nego raditi na nekom sezonskom radnom mestu kao nekvalifi-
kovan radnik, stambeno neobezbeđen i materijalno slabo nagrađen.
Uostalom, kolike su mogućnosti za zapošljavanje i privređivanje u
indt1striji, najbolje ćemo videti kroz pregled o toj privrednoj grani.

Ostale privredne grane

Do sada je mnogo puta isticana da je poljoprivreda glavno za-
nimanje stanovnika Malog Kosova, a i njegove okoline. To se najbo-
lje vidi iz materijala dobijenih u Podujevu. U njima su razmatrani
problemi društvenog i privrednog razvitka do 1965. godine, kao i
perspektive njegovog daljeg razvoja. U tom materijalu su dati poda-
ci za podujevsku opštinu. Oni se odnose na 1965. godinu.

Ukupna privreda 100,0'/o

Industrija 2,1
Trgovina 2,B
P.oljoprivreda 88,0
Ostale grane 7,1

Ova struktura ukupne privrede najbolje pokazuje od čega živi

stanovništvo te opštine, a svakako i stanovništvo Malog Kosova, kao
veći deo te administrativne celine.
Najglavniji i jedini predstavnik industrijske proizvodnje u Ma-
lom Kosovu je crepociglana i stolarska radionica. One čine preduzeće
»Malo Kosovo« sa sedištem u Podujevu. Koliko ovi zanatski kolektivi
zaista imaju industrijski karakter, to je pitanje za sebe, ali oni se ta-
ko u svojoj sredini tretiraju i mi ćemo ih tako posmatrati.
Crepociglana je po vremenu postanka starija. Datira iz perioda
između dva rata. O vremenu i načinu njenog postanka je rečeno ne-
što više u posebnom delu ovog rada, pa se na tome sada nećemo za-
državati. U okviru istog preduzeća je i stolarska zadruga, a na oba
ta mesta, koja se tretiraju kao industrijski pogoni, radi ukupno oko
160 ljudi. Prema sadašnjim predviđanjima, broj zaposlenih na ovim
poslovima treba da se poveća do 1970. godine na oko 230. Crepocigla-
na proizvodi građevinski materijal za podmirenje lokalnih potreba, a
stolarska zadruga izrađuje nameštaj koji se pretežno prodaje na do-
maćem tržištu, odnosno u Podujevu.
Očigledno je da u Malom Kosovu nisu strogo povučene granice
iz111eđu industrijske i zanatske proizvodnje. Zbog toga ćemo ovde ne-
što reći i o ostalim vidovima zanatske delatnosti. Smatra se da je
zanatstvo u Malom Kosovu vrlo slabo razvijeno. To se donekle pove-
zuje sa istorijskim, društvenim i privrednim razvojem ovog kraja.
 179
Kako je razvoj starih zanata najčešće vezan za razvoj pojedinih gra-
dova, to se nepostojanje takvih vrsta zanata u Malom Kosovu tuma-
či time što u ovom kraju nema ni starih gradova. Zbog toga su se 11
ovom kraju mnogi zanati pojavili tek posle prvog svetskog rata i oni,
uglavnom, imaju uslužni karakter. To uslužno zanatstvo postoji zbog
toga da bi podmirilo razne potrebe stanovnika. Predstavljeno je, u-
glavnom, privatnim zanatlijama, izuzimajući već pomenutu zanat-
sku zadrugu.
U Podujevu ime oko 60 zanatskih radnji. Smatramo suvišnim
da nabrajamo koji su sve zanati zastupljeni, jer se ne rad.i o nekoj
specijalnoj vrsti zanata, već o najobičnijem uslužnom zenetstvu.
Ni u perspektivi se ne predviđa neki izuzetni vid zanatske de-
latnosti. Potenciraće se razvoj građevinskog zanatstva u društvenom
sektoru i usavršavanja novijih vrsta zanata. Smatramo da stanovniš-
tvo Malog Kosova ima dosta uslova da se u nekoj vrsti zanata speci-
jalizuje, ali takva orijentacija trenutno ne postoji, koliko je nama
poznato. Naročito bi za domaće tržište, a možda i strano, mogli da se
pripremaju izvesni detalji iz domaće radinosti, koji izlaze iz ruku
ženskog elbenskog stanovništva. Na taj način bi se zaposlio veliki
broj nezaposlene radne snage, a ako bi proizvodi osvojili tržište, pro-
davali bi se u velikim gradovima po visokoj ceni, jer je asortiman
domeće radinosti pomenutog stanovništva širok, a proizvodi nekada
više liče na umetničke nego na zanatske.
Pored ovog proizvodnog i uslužnog zanatstva, skoro da nema
više drugih privrednih grana. U Podujevu postoji trgovačko predu-
zeće »Lab«. Kroz prodajnu mrežu ono podmiruje potrebe domaćeg
stanovništva. Trgovina je pretežno u društvenom sektoru ,a pojavlju-
ju se i sitni preprodavci manje tražene robe. Trgovina je, kao i zanat-
stvo, koncentrisana u Podujevu, izuzimajući manji broj prodavnica
po većim selima, u kojima se prodaje roba široke potrošnje: od soli
i gasa do gumenih opanaka i đačkih svesaka.
U Malom Kosovu je vrlo slabo razvijeno ugostiteljstvo, a turi-
zma takoreći i nema. U Podujevu postoji samo jedan hotel, koji, bar
po našim kriterijumima, ne može da se ubroji ni u jednu kategoriju,
jer ne odgovara ni osnovnim zdravstvenim ni higijenskim propisima.
I pored toga on je stecište većine stanovnika Malog Kosova koji pi-
jačnim danom dođu u Podujevo da obave razne poslove. Nije prijat-
no konstatovati, ali je tačno, da putnik u Podujevu niti može (po
želji) ručati, niti se u postojećem hotelu dobro odmoriti. Takva situ-
acija, na jednom relativno važnom putu, ne bi smela da bude.
Podujevo se nalazi u neposrednoj blizini Prepolca, odnosno čim
se iz njega izađe, uspon prema Prepolcu počinje. To je, za sada, naj-
kraća veza iz111eđu Kosova i Niša. Kada bi se u Podujevu nalazio ne-
ki prijatan kutak, tj. dobar motel ili nešto tome slično, svaki bi se
prolaznik tu zadržao, kako onaj koji ide prema Prepolcu tako i onaj
koji se sa Prepolca spustio. Mislimo, da se o toj mogućnosti u Malom
Kosovu nije raz111išljalo, a to je veliki propust, tim pre što su moguć­
nosti za bilo kakvo zapošljavanje vrlo ograničene. Pored toga što se

641
180
Podujevo nalazi u blizini Prepolca, to je istovremeno i jedino veće
mesto na putu od Kuršumlije do Prištine. Na tom rastojanju, od ne-
kih 60 km lošeg puta, bi mogla di! postoji »jedna stanica• gde bi se
putnici odmorili i osvežili.
Turizam u Malom Kosovu nije razvijen, niti ima izgleda da u
skoroj budućnosti to postane unosna privredna grana u tom kraju.
Prirodnih mogućnosti ima, ali je potrebno prvo uložiti velika sred-
stva da se one mogu iskorišćavati. To je za sada iluzorno predlagati i
zbog toga se i uzdržavamo, Reći ćemo samo to da središnji deo Koso·
va nema ono što ima Malo Kosovo, a to je Lab. Steta će biti ako još
dugo bude tekao neiskorišćen. Od njega bi stanovništvo Malog Ko-
sova moglo da ima velike koristi, kada bi na bazi njegovih voda in-
teviziralo razvoj poljoprivrede i turizma.
O perspektivama ostalih privrednih grana u Malom Kosovu,
kao što vidimo, nema trenutno i konkretno šta da se kaže. Ključevi
njegovog privrednog prosperiteta leže u podizanju kulturnog nivoa
stanovništva i intenziviranju razvoja poljoprivrede. Međutim, sve o-
stale pomenute delatnosti bi razumljivo znatno oživele, kada bi se
glavni problemi rešili. Odgovorni ljudi iz tog kraja mnogo očekuju
od ideje da se u Podujevu izgradi jedan manji pogon preduzeća •Đu­
ro Salaj• iz Niša. Prema nekim proračunima, taj objekat bi bio pu-
šten u rad oko 1970. godine i zaposlio bi oko 340 radnika, posebno
školovanih za odgovarajuća radna mesta. To bi besumnje bilo kori-
sno, ali ni izbliza ne bi toliko uticalo na izmenu privredne strukture,
koliko se pretpostavlja.

Saobraćaj

U poglavlju o geografskom položaju Malog Kosova već je bilo

reči o saobraćajnom značaju ovog kraja. Rečeno je da je antropogeo-
grafska fizionomija te kotline u mnogome uslovljena njenim saobra-
ćajnim značajem, koji se kroz istoriju menjao.
Put koji vodi kroz Malo Kosovo se za vreme srpske srednjove-
kovne države ne pominje kao izuzetno važna komunik11-cija. Od ko-
sovske bitke on ulazi u red značajnijih strategijskih puteva. Za vre-
me turske vladavine su tuđa prolazile mnoge ljudske migracije. One
su odvodile stanovništvo, kako sa celog Kosova tako i iz Malog Ko-
sova. Posle oslobođenja od Turaka, njegova jedna funkcija i dalje o-
staje važna, jer je povezivao dva uzdužna puta koji su imali najveći
značaj ne samo za našu zemlju, nego i za celo Balkanska poluostrvo.
Malo Kosovo se nalazi između dolina i kotlina kojima na zapa-
du prolazi ibarska, a istočno moravsko-vardarska uzdužna komuni-
kacija. Jedan od važnijih poprečnih puteva, koji spajaju te uzdužne
puteve, vodi i danas kroz Malo Kosovo. To je oduvek bio put lošeg
kvaliteta. Prvi značajniji radovi na njegovom proširenju i uređenju
su izvedeni 1909. Od tada se taj put više koristi, ali značajniji radovi na
njegovoj rekonstrukciji su izvedeni poslednjih godina, i on je sad as-
faltiran do Podujeva. U periodu između dva rata, tim su putem naj-

642
 1'81
više prolazili ljudi koji su iz Toplice i Zupe •dogonili« piće, drva, sto-
ku, voće i ostale svoje proizvode koje su prodavali po Kosovu. U to-
me nisu sasvim izostali ni stanovnici samog Malog Kosova. Sa Ko-
sova su dolazili ljudi u Podujevo, pa i u Toplicu, takođe da kupe već
pomenutu robu, među koju se mogu ubrojati još i razna burad za vi-
no i ostale domaće potrebe, a tamo su prodavali žito. Ta razmena pro-
izvodnih dobara se obavljala najviše s proljeća i u jesen. Leti su lju-
di bili zauzeti raznim poslovima, a zimi se retko polazilo na tako da-
lek put, jer su putevi bili loši, zaprega slaba, a Prepolac visok i če·­
sto neprohodan zbog snežnih naonsa.
Kroz Malo Kosovo nije prolazio samo taj put koji je vodio pre-
ko Prepolca. Podujevo je relativno važna raskrsnica. Iz njega se pu-
tevi zrakasta razilaze u sve pravce kotline i susedne krajeve. Od ovog
glavnog puta se iz Podujeva račva jedan krak koji kotlinu spaja sa
Gornjim Labom. Ovaj se put završava pod Kopaonikom, a preko pla-
nine se može nastaviti samo pešačkim stazama. Od toga se puta kod
Polatne odvaja jedan krak koji vodi dolinom Rečice, ali ni on ne
prelazi Ugljarski Krš, već se nastavlja samo kao staza. Zbog toga o-
vaj put iz Gornjeg Laba ima samo jednu, nešto bolju vezu sa Lukov-
skom rekom. Ta veza polazi nešto severnije od Bele Stene i vodi pre-
ko sela Trebinja u Gornjoj Toplici.
Drugi put polazi iz Podujeva na jug. On preko Svetija i Sajkov-
ca izbija u dolinu Batlave, pa njom dalje preko Orlana i Tulara sila-
zi u dolinu Jablanice. Od Podujeva se odvaja put koji vodi preko
Merdara u dolinu Male Kosanice. On dalje izbija na Kuršumliju. Po-
menuti putevi su relativno sporedni za one putnike koji samo prola-
ze Malim Kosovom, ali oni imaju veliki značaj za stanovnike pome-
nutih krajeva. Kao što smo videli, svi izbijaju u Podujevo, s tim što
put iz doline Batlave jednim krakom izbija i na Lužane. On se tu ra-
čva, stapa se sa glavnim putem, a drugim krakom ide dolinom Ka-
čandolske reke i izbija na Salju. Tim su pravcem silazili Albanci iz
Šalje kada su se, krajem prošlog veka, naseljavali po MiBlom Kosovu.
U periodu između dva rata, pomenuti drum je bio jedina ko-
munikacija kojom je stanovništvo Malog Kosova i okoline bilo pove-
zana sa susednim, udaljenim krajevima. Neposredno pred rat su po-
čeli radovi na izgradnji železničke pruge kojom je povezana ibarska
i moravska železnica. Rat je njen završetak omeo i ta je pruga puš-
tena u saobraćaj tek 1948. godine. Ta železnička pruga je mnogo uti-
cala na pokretljivost stanovništva Malog Kosova. Poznato je da se \I
posleratnim godinama stanovništvo mnogo više kreće nego pre, ali je
sigurno da je ovaj kraj izuzetno oživeo posle puštanja železničke pru-
ge. Većina stanovništva Malog Kosova izrazito gravitira prema Koso-
vu, odnosno prema Prištini. Kada je u Prištini pijačni dan, voz je u-
vek pun i u odlasku i u povratku, a prema Kuršumliji ide znatno ma-
nje sveta. To je sasvim prirodno i lako se može objasniti. Malo Ko-
sovo je administrativno povezano sa Prištinom, a oduvek je tako i bi-
lo. U Malom Kosovu žive pretežno Albanci i oni su znatno više upu-
ceni prema Kosovu, nego prema Toplici. Na kraju treba pomenuti i
182
prirodne uslove koji su, naročito u prošlosti, tj. u vreme slabih sao-
braćajnih sredstava, bili važni. Malo Koosvo je prema Kosovu otvo-
reno suženom dolinom Laba, a prema Toplici zatvoreno (ne svuda
jako visokim) razvođem između Laba i Toplice, ali se ipak na glav-
nom i najkraćem putu nalazi Prepolac koji tokom godine može po-
vremeno da bude i neprohodan.
Saobraćajni značaj Malog Kosova bi u perspektivi mogao biti
veći nego što je sada. Kada bude izgrađen asfaltni put, od Podujeva
do Kuršumlije, Kosovo će preko Malog Kosova biti najkraćim putem
povezano sa severonstočnom Srbijom.
Lokalne komunikacije će takođe biti popravljene i rekonstrui-
sane u skoroj budućnosti. U tom smislu je već nešto i urađeno. Po-
pravljen je i proširen put od Podujeva do Krpimeja, a planom je pre-
dviđeno da se tako popravi do Palatne. S obzirom da je podujevska
opština vrlo siromašna, nisu predviđena nikakva sredstva za obnovu
i rekonstrukciju običnih seoskih puteva koji imaju veliki značaj za
život ljudi u tom kraju. Ti su putevi u vrlo lošem stanju, a mogli bi
biti znatno bolji kada bi se samo stanovništvo više angažovalo. Ima
dosta radne snage i peska po rečnim koritima. Pesak bi se odlično
mogao iskoristiti za nasipanje puteva ali, po svoj prilici, nema dosta
inicijative i dobre volje.
Na kraju bismo mogli rezimirati razmišljanja o saobraćajnim
prilikama u Malom Kosovu sledećim zaključkom. Malo Kosovo ima
vrlo povoljan saobraćajrii položaj, sa izuzetno dobrim perspektivama
da se taj položaj iskoristi. Mreža puteva je i sada dosta dobro razvi-
jen, ali su putevi slabi, a materijalne mogućnosti za njihovu rekon-
strukciju male. Verovatno će biti brzo popravljen put koji spaja Po-
dujevo sa Kuršumlijom, pa će to za Malo Kosovo značiti skoro isto
toliko koliko je bila značajna izgradnja železnice.

644
 183
DANAŠNJI OBLIK KUCE U MALOM KOSOVU

U posebnom delu ovog rada se govori o razvoju kuće. Međutim,

iz tog se pregleda može steći predstava kako se razvijala i stambena
p1·ostorija u kojoj su živeli tadašnji stanovnici Malog Kosova. Ovde
ćemo se najviše zadržati na prikazu današnjeg oblika kuće u Malom
Kosovu.
U Gornjem Labu postoje ostaci nekadašnjeg dvorca, o kome je
već bilo reči, pa se to može smatrati kao najstariji građevinski ob-
jekt u slivu Laba, a samim tim i u Malom Kosovu. Ekskurzirajući
Malim Kosovom, mi smo najinteresantniji oblik kuće videli u Bra-
dašu i Sajkovcu. Međutim, nije to onaj tip kuće koji se može videti u
Metohiji, pa ni u Kosovu. One kuće koje smo videli u pomenuta dva
sela, a smatramo ih nešto drugačijim od ostalih, za nas predstavljaju
najstariji i najtipičniji oblik kuće koji se u tom kraju može videti.
Kako Albanci i Srbi u osnovi vode vrlo različit način života, to su im
i kuće, kako po spoljašnjem izgledu tako i po unutrašnjem raspore-
du, vrlo različite. Smatramo da je najrealnije današnje kuće u Ma-
lom Kosovu podeliti na albanske i srpske, među kojima, razume se,
ima i starijih i novijih.
Kad se dođe u neko mešovito selo, u kome žive Albanci i Srbi,
njihove će se kuće vrlo lako raspoznavati. Albanske kuće u Malom
Kosovu prolaznik i ne može videti sa puta ili ulice koja pored nje
vodi. Najčešće je veliko dvorište ograđeno visokim plotom, isplete-
nim od debelog pruća, na čije držače se naslaže visok i širok sloj tr-
nja, ili je uokvireno visokim zidom. Kapija je, po pravilu, napravlje-
na od debelih dasaka; na njoj nema nikakvih pukotina 1 čine je dva
široka krila koja se otvaraju samo kad kola ulaze ili izlaze. Treća u-
lazna vrata su uža i niža, redovno su zaključana i njih na poziv stra-
nog lica otvara samo domaćin ili neki drugi stariji muškarac iz kuće.
I u dvorištu je raspored prilično specifičan. Potrebno je da svaka ku-
ća ima sobu za prijem gostiju - muškaraca i ostale potrebne prosto-
rije. Soba za goste ili odaja, kako se ta prosk>rija najčešće naziva, po
pravilu je najbliža kapiji. Put do nje je zaštićen nekim privrednim
zgradama, tako da je ostalo dvorište izolovano od svih pogleda na-
mernika koji odlaze ili dolaze u odaju. Nekim sporednim prolazom, a
često i »kapidžikom«, taj je deo dvorišta povezan sa ostalim. Kroz
taj prolaz mogu da prođu samo rođaci i ovlašćeni bliski prijatelji, a
za sve ostale se poseta završava u odaji. Veličina odaje zavisi od eko.-
nomskog stanja vlasnika. Ako je u pitanju ugledan domaćin, odaja
može biti velika i do 30 m 2 . Obično ispred nje ima izdvojen mali ulaz,
gde stoji testija sa vodom i ostali potreban materijal. Na jednom zi-
du odaje su prozori na kojima obično postoje metalne šipke. Polovina
prostorije služi za odmor i prenoćište. Ona je zastrta slamom i prekri-
'{ena debelim ukusno tkanim ćilimima. S druge strane su poredane
niske stolice ili »minderluci« ukrašeni jastucima. Odaje su najčešće
iznutra okrečene, a pod im je skoro redovno prekriven vlažnom zem-
ljom. Na zidovima su »rafovi« i mali plakari u kojima se nalazi pri-

645
 185
bor za posluživanje gostiju. Domaćinstvo, koje ima takvu odaju, po-
seduje i ostale potrebne prostorije.
Kuhinja je vrlo važan deo stambene prostorije. Tu se redovno
nalazi »odžak«, tj. ognjište, gde se peče hleb i priprema hrana. Nekad
pored ognjišta može biti i štednjak, ali je ognji.šte obavezno. U kuhi-
nji obično niko ne spava. Tu se samo boravi i priprema hrana, a po-
rodične sobe služe za ostali boravak. U sklopu takvog domaćinstva
obično ima više užih porodica. Svaki bračni par treba da ima za sebe
i svoju decu zasebnu sobu. Zivot muškaraca se zimi odvija obično u
odaji, a žena u kuhinji, dok se on leti prilagođava vremenskim pri-
likama. Pored zgrada za stanovanje, u takvom domaćinstvu ima do-
sta i privrednih zgrada. To su pre svega prostorije u kojima boravi
stoka, zatim dolaze ogromne šupe za smeštaj stočne hrane, ambari za
pšenicu i koševi za kukuruz, bačije za mleko i mlečne proizvode, tor
za stoku, itd.
Mi smo pošli od domaćinstva u kome je struktura stambenih
pov:ršina izvršena prema potrebama i željama mnogih Albanaca. Mi
smo, u stvari, opisali na terenu viđenu kuću u ekonomski jačim do-
maćinstvima. Sto je stepen ekonomske moći vlasnika niži, to je i
komfor prema ovoj šemi skromniji. Uglavnom, opisana kuća je naj-
viši stepen dostignuća u shvatanjima starijeg albanskog stanovništva
Malog Kosova. U Malom Kosovu nema mnogo kuća na sprat. Obično
su to prizemne kuće, građene od slabijeg građevinskog materijala.
Opisanih albanskih kuća je u Malom Kosovu manje nego onih obič­
nih, koje najčešće pripadaju siromašnijem stanovništvu. To je sas-
vim razttmljivo, jer je sve stanovništvo, koje danas u tom kraju živi,
relativno mlado po vremenu doseljavanja µ taj kraj. Setimo li se sa-
mo koliko je puta to stanovništvo morale ostavljati svoje domove i
bežati ispred raznih vojnih najezdi, nije čudo što u Malom Kosovu
nema tipičnih predstavnika starih kuća koje postoje već nekoliko ve-
kova.
Neuporedivo mlađa kuća, po vremenu postanka je ona, koju je
gradilo srpsko stanovništvo, doseljavano posle oslobođenja ovog kra-
ja od Turaka. Selimo se činjenice da je mestimično prvo prebivalište
stanovništva, odmah posle doseljavanja, bila zemunica. Zatim su po-
čeli nicati delovi kuća, a tek su se tako započete kuće kasnije pre-
tvarale u prebivališta. Srpska kuća se u prvom redu razlikuje po to-
me što je znatno novija, nije ograđena visokim plotom ili zidom, već
najčešć<' tarabom. Obično je to prizemna okrečena kuća koja za taj
kraj im~ relativno velike prozore, a ponekad i bašte sa cvećem ispred
njih. O unutrašnjem rasporedu ovih kuća nema potrebe opširno go-
voriti, jer je on zajednički, ne samo za Malo Kosovo već za mnogo
veći deo naše Republike. To je obična srbijanska kuća koja se vidi od
Malog J{osova do Niša. Ona može biti veća ili manja, zavisno od toga
kome pripada. Najčešće je ograđena niskom tarabom, a oko nje je
zasadeno dosta voća.
Pored ove tipične kuće, karakteristične skoro za ceo kraj, javlja
se još jedan tip nešto malo drugačiji. To su usamljene kuće, udaljene

647
186
od puta i ostalih delova naselja, male, neograđene i bez zelenila u
okolini. Pored pornenutih, u Donjoj Dubnici postoji i lički tip kuće,
sagrađen od drveta, pa se malo razlikuje od onih iz bilo kog sela ti
Lici.
Među svim pornenutim tipovima kuća, kako albanskim tako i
srpskim, ima onih koje su sagrađene od boljeg i Jošijeg materijala.
Teško bi bilo pojedinačno prikazivati tipove kuća i materijal od koga
su izgrađene. Stoga srno dali opšti pregled za ceo kraj. Iz tabele se
vidi da je najviše kuća u Malom Kosovu sagrađeno od drveta, zatim
dolaze kuće od čerpiča i na kraju od cigle, odnosno od tvrdog mate-
rijala (tu su, svakako, uračunate i kamene kuće). Očigledno je vrlo
malo zgrada sazidane od tvrdog materijala. Od ukupnog broja zgrada,
svega 6,3°/o otpada na tu vrstu građevina. Samo u nekim selima je
nešto više od 10°/o zgrada izgrađeno od tvrdog materijala. To su: Be-
lo Polje, Gornji Sibovac, Kisela Banja, Burince, Ladovac, Merdare,
Perane i Šajkovac.
Najrasprostranjenija zgrada je, kao što vidimo, od drveta. Tu
su svakako ubrojane i privredne zgrade, ali ima dosta i onih u koji-
ma se stanuje. To Je posebna vrsta gradnje dosta zastupljena u tom
kraju. Ima se utisak da se u novije vrerne taj način gradnje manje
zastupa. Takve se zgrade prave od kolja i pletenih zidova od pruća.
pa se to onda sa obe strane ispuni blatom. Na taj se način dođe do
kuće jevtino i. brzo, pa nije čudo što ga je, naročito albansko stanov-
ništvo, ranije mnogo prirnenjivalo. Zgrade pravljene na taj način su
obično male i u njima najčešće ima dve do tri prostorije.
Prirodno je što su zgrade po selima Malog Kosova građene ocl
različitog materijala, jer one nemaju ni iste funkcije. Na ukupan broj
domaćinstava u Malom Kosovu ima 8554 zgrade. Međutim, te zgrade
ne služe samo za stanovanje ljudi, već su tu i privredne zgrade. Od
ukupnog broja zgrada 3899 služe za stanovanje, što približno znači
nešto manje od jedne stambene zgrade na jedno domaćinstvo. Zaista.
taj broj ne bi ništa sam za sebe pokazivao ako se ne zna kolike su tu
zgrade po površini. Uvek moramo poći od činjenice da su u tom kra-
ju domaćinstva velika, broj stambenih zgrada za mesne prilike mali.
Zato smo se poslužili još jednim pokazateljern, na osnovu koga bi
stekli još približniju predstavu o stvarnim uslovirna za stanovanje u
Malom Kosovu. Videli srno da su to skromne stambene prostorije, na-
pravljene najčešće od slabijeg građevinskog materijala. U takvim
prostorijama na jednog stanovnika približno dolazi oko 6, 7 rn 2 stam-
benog prostora. Kada se setirno činjenice da tamo prosečno u doma-
ćinstvu ima preko 6 članova, prema izvesnoj teoretskoj računici bi
svako domaćinstvo približno imalo između 40 i 50 rn 2 stambenog
prostora. Ako uzmemo da je dvosobni stan od 60 rn 2 zadovoljavajući
stambeni prostor za četvoročlanu porodicu, onda vidimo da stanovni-
štvo u Malom Kosovu ima približno polovinu od neophodnog prosto-
ra za stanovanje. To ukazuje na činjenicu da se radi o kraju u kome
je stanovništvo još uvek daleko od približno nor111alnog stanja u
stambenom pogledu. Na to, uostalom, ukazuje i odnos stambenih i
 187
Broj zgrada i stamebni prostor 1960. godine
Tabela 44
Zgrade 1:
Naselje o „
-·-"'
~
„
~

„„~
.ll
·-.!le ...,. ...." ".
~
~
''E

""..." ~I
~

"
::i
„
o
u

o (3
E :g .-4
.!! :S. ca ~a
li] "

Baj!!lna 414 5,6 74,4 20,8 7,4 119

Balovac 413 7,7 85,0 7,3 7,3 110
Belo Polje 251 10,8 42,2 47,0 8,0 98
Bređaš 512 2,3 84,2 13,5 6,1 130
Burince 108 17,9 68,1 18,0 8,0 -
Velika Reka 183 6,1 80,9 13,0 6,2 32
Glavnlk 523 4,2 81,4 34,4 6,4 118
Godišnjak 55 1,8 98,2 - 5,5 4
Gornja Lapaštica 640 4,8 72,B 22,4 8,9 139
Gornji Slbovac 234 10,7 69,6 19,7 14,3 31
Grdovac 248 8,0 81,0 13,0 5,8 55
Donja Dubntca 815 5,2 78,0 16,8 7,8 235
Donja Lapaštica 382 3,3 55,8 40,9 7,5 70
Donji Si bovac 78 9,0 74,4 10,8 8,2 15
Dumoš 235 0,9 68,I 31,0 5,7 51
Ka!!ibeg 87 8,0 69,0 23,0 5,1 17
Kisela Banja 134 14,9 59,7 25,4 5,8 17
Konjuševac 173 0,6 78,0 21,4 7,0 34
Ladovac 287 12,7 81,4 5,9 2,7 41
Letance 247 2,8 67,0 10,2 6,5 49
Livadica 105 2,9 15,2 61,9 9,7 39
Lug 229 3,9 48,5 47,8 5,7 81
Lužane 77 2,8 83,I 14,3 9,5 19
Merdare 80 11,3 77,4 11,3 10,7 32
Mlrovac 171 8,2 89,5 2,3 8,2 31
Obrandža 390 4,9 73,4 21,7 5,9 113
Penduha 112 8,0 85,2 28,8 8,0 10
Perane 184 10,3 89,8 29,1 7,4 83
Radujevac 48 8,3 88,7 25,0 7,4 13
Svetije 358 4,5 79,5 18,0 8,4 93
Surki§ 140 2,1 84,3 13,8 8,8 45
Šajkovac 324 15,1 70,1 14,B 8,5 56
štedim 186 8,8 74,7 18,7 8,5 50
Podujevo 809 8,2 62,1 29,7 7,5 226
Ukupno 6554 6,3 71,7 22,0 6,7 2216
• Na Jednog stanovnika, u proseku, dolazi toliko stambenog prostora u
kvadratnim metrima.

ostalih zgrada. Dok na stambeni prostor odpada svega 45,6°/o od u-

kupnog broja zgrada, dotle na privredne zgrade ostaje 54,4°/o od tog
broja. Stambene zgrade su, najčešće, pravljene od cigle i ćerpiča, pa
na tu kategoriju zgrada otpada približno oko 28,3"/o. To znači da u
Malom Kosovu ima i stambenih zgrada koje su napravljene od drve-
ta. Interesantna je da je najveći procenat zgrada od drveta pravljen
po selima bližim obodu, a to su: Bradaš, Balavac, Velika Reka, Go-
188
dišnjak, Grdovac, Ladovac, Mirovac, itd. Međutim, od ćerpiča je naj-
više zgrada u: Belom Polju, Donjoj Lapaštici, Dumošu, Livadici i
Lugu. Očigledno je da se zgrade prave od materijala koji je na od-
govarajućem mestu najpristupačniji.
Zaključno bi se moglo kosntatovati da su zgrade u ravni kotline
pretežno od ćerpiča, a ima ih i od cigala i drveta, dok su one po se-
lima bližim obodu uglavnom napravljene od drveta.
Kada se misli i govori o novim zgradama u Malom Kosovu, mo-
že se reći da su se ljudi već oslobodili starih shvatanja o načinu gra-
dnje novih zgrada, ali i sadašnja gradnja najviše zavisi od ekonom-
skog standarda vlasnika koji je podiže. Zbog toga se u delovima kot-
line udaljenim od grada može videti nova zgrada od cigala. Ona po
svojoj spoljašnjosti ništa ne zaostaje od varoške kuće, ali se isto taKo
u Obrandži i sada pravi najskromnija kuća od ćerpiča i ništa se ne
razlikuje od one u susedstvu, koja je sigurno napravljena prošlog
veka.
Na osnovu ovog pregleda o obliku kuće, kvalitetu materijala od
koga je ona napravljena i veličini prostorije koje uživa stanovništvo
Malog Kosova, stlčemo još jednu predstavu o načinu života tih ljudi.
Pomenimo još neke detalje koji će ovu predstavu upotpuniti. Tako
je, na primer, u Malom Kosovu od ukupnog broja domaćinstava 1960.
godine štednjake imalo samo oko 50°/o domaćinstava. Električno os-
vetljenje je iste godine·bilo uvedeno samo u 128 domaćinstava u Po-
dujevu, 20 u Surkišu i 3 u Lužanu. U tom pogledu, osim Podujeva,
još nisu postignuti nikakvi naročiti rezultati. Te godine je u celom
kraju bilo samo 56 radio-aparata, 126 bicikla, 193 šivaće mašine, itd.
Na osnovu svega rečenog, možemo zaključiti da stanovništvo
Malog Kosova živi u krajnje skromnim uslovima koji se manifestuju
i na njihov dalji prosperitet i koji sa sporim koracima prati brz sa-
vremeni i tehnički razvoj naše zemlje.
Na osnovu podataka dobijenih u Podujevu, vidimo da je stepe11
razvijenosti ove opštine daleko niži od stepena razvijenosti naše ze-
mlje, pa i Kosova.

Odnos razvijenosti 1965. godine

Jugoslavija 100,0°/o
Srbija 92,8°/o
Kosovo 35,0°/o
Opština Podujevo 17,1°/o
Kosovo 100,00/o
Opštlna Podujevo 48,11'/o

Smatramo da ovi podaci pokazuju i cifarski odnos svega što

smo kroz tekst o privredi Malog Kosova pokušali da prikažemo i ob-
jasnimo. Do ovih podataka za Malo Kosovo nismo mogli doći, ali smo
sigurni da ni za tu najnapredniju celinu u okviru podujevske opštine
oni nisu mnogo povoljniji.
 POSEBNI DEO

Prikupljajući podatke o stanovništvu tokom niza godina na te-

ritoriji Malog Kosova, nailazila sam na teškoće različite prirode, ko-
je su bile uslovljene objektivnim razlozima. Od svih se posebno iz-
dvaja nepoznavanje jezika dominirajućeg stanovništva i izvesna ob-
jektivna uzdržljivost sagovornika koji su sa prikrivenim čuđenjem
tumačili pojavu nepoznate žene iz Beograda, koja uz to bez ikakve
pratnje krstari selima Malog Kosova. No i pored toga nosim samo
prijatne uspomene iz tog kraja. Iako su to bili ljudi bez školskih kva-
lifikacija, primali su me dostojanstveno, trudeći se pri tom da se tt
njihovoj sredini komotno osećam. To je, svakako, doprinelo da ovaj
rad bude sadržajniji. Sigurno će se dogodit1 i pored toga, da u poseb-
nom delu ove studije dobri poznavaoci toga kraja pronađu izvesne
greške. I pored najbolje želje da se netačnosti izbegnu, one su u ova-
kvim radovima neminovne iz više razloga.
Autor je tokom niza godina prikupljao podatke, a u međuvre­
menu se pramene već pojavljuju. Pored najbolje želje sagovorniku
da sve tačno kažu, nekad ispuste važne detalje, pogrešno se prisete
·•aboravljenih događaja, a ponekad iz predostrožnosti nešto propuste
da kažu. Svi ti razlozi dovode do neminovnih grešaka, zato najlepše
molim svakog čitaoca da ne primi uočene propuste kao nemarnost.
Napominjem da su imena mahala u ovoj studiji zabeležena onako ka-
l<o su me stanovnici o tome obaveštavali, i najverovatnije da sve ma-
hale i sva domaćinstva, ovom studijom nisu obuhvaćena.
Mnogo su mi pomogli i predstavnici vlasti koji su me na te Iju„
de ttputili. Međutim, za sve vreme sam se obraćala za pomoć drugo-
vima Radonji Radojeviću i Hajruli Džemailu, iz Odeljenja za plan i
statistiku u Podujevu, pa im se zbog nj.ihove izuzetne predusretlji·-
vosti i ovom prilikom zahvaljujem. Sagovornika je bilo mnogo i ni-
sam bila u stanju da uvek i svako ime zabeležim. To je propust koji
obično čini mlad i neiskusan ispitivač, ali ipak nisu promakla sva i-
mena, pa ih zato navodim i svima se još jednom iskreno zahvaljujem.

651
190
MALO KOSOVO

' ,
'' "
' . ? ' y:
,~­ '
''

' )''

skica 13.

652
 191
To su pored ostalih: Veljo Vuković iz Podujeva, Redža Djata,
Cedo Grčak i Aleksa Andrijašević iz Bajčine; Paun Milačić i Novica
Ivanović iz Balavca; Sait Emini i Dimitrije Cikarić iz Belog Polja:
Redžep Hoti i Ajet Hoti iz Bradaša; Asim Beriša iz Burinca; Milun
Simić i Muarem Ćerimi iz Velike Reke; Borislav Milićević i Radomir
Simić iz Glavnika; Feta Murat iz Godišnjaka; Nuhija Havoli, Mua-
rem Cakić, Dragomir Jeremić i Salija Havoli iz Lapaštice; Osman
Rahmoni iz Sibovca; Bajram Jakupi iz Grdovca; Uka Ahmet, Tahir
Haljiti, Ćazimi Haljimi, Idriz Bajrami, Musa Sahija, Saban Zeići,
Marko Mirilović, Zivojin Ilurović, Ratko Sćekić, Ljubomir Branko-
vić i Milovan Punišić iz Donje Dubnice; Podvorica Smaihj i Asan iz
Dumoša; Ramadan Zenelj iz Kačibega; Fazlija Bunjoku i Borislav
Milićević iz Kisele Banje; Zenelj Beriša iz Konjuševca; Radojica Kr-
pić, Milan Milićević i Desimir Krpić iz Livadice; Ramiš Kuniševci i
Alija Cunoku iz Luga; Borislav Milićević i Brajim Bećiri iz Lužana;
braća Milovanovići iz Merdara; Memet Sećiri, Jašar Jašari, Jašar Ba-
tiri, Mustafa Kastrati, Milovan Radojević, Alija Mustafa, Muslija Fu-
ša i Sali Hodža iz Obrandže, Seća Emin. Isn1ail Adžija, Jusufi Nure-
din i Vukojica Sudimac iz Perana; Stojko Stošović i Topanica Braim
iz Svetija, Kukelji Ramadan, Nekoli Osman, Amit Durmiši i Ajriz
Ukelji iz Sajkovca; Radovan Jelić i Lugoli Rama iz Surkića i drugi.

Bajčina

Selo Bajčina se nalazi u najsevernijem delu Malog Kosova. Pre-

težno leži u aluvijalnoj ravni Laba. Razvijeno je sa obe strane reke,
tako da Lab protiče kroz samo selo. Od Podujeva je udaljeno oko r,
km. Kroz Bajčinu prolazi put koji povezuje kotlinu sa Gornjim La-
bom, a preko njega i sa prevojima na Kopaoniku.
Kada se Bajčina posmatra sa viših delova kotlinskog oboda, sti-
če se utisak da se nalazi na vratnicama kroz koje se iz kotline ulazi
u suženi deo doline Laba. Ona se, idući prema severu, sve više sužava.
RLtkovodeći se onim što se na terenu vidi i onim što stanovnici tog•1
kraja smatraju, zaključujemo da je Bajčina u Malom Kosovu, a sva
severnija sela u »Labu«, kako to oni kažu.
Bajčina pripada grupi najvećih sela u Malom Kosovu. Razbije-
na je u mahale koje su dosta udaljene jedna od druge, a kuće su po
mahalama prilično zbijene. Mahala ima više, a najstarije su one u
kojima žive Albanci. Oni o svom poreklu ne znaju nikakve legende,
niti pamte vreme kada su se ovde doselili. Ovo selo je u Malom Ko-
sovu čuvena i po tome što u njemu postoji najveća porodična zadru-
ga u ovom kraju. Tri četvrtine njegovog stanovništva su Albanci, a
jedna Srbi. Po vremenu naseljavanja stanovnici Bajčine se mogu po-
cleliti u tri osnovne grupe i to su: Albanci, koji ne pamte kada su se
u ovaj kraj doselili, muhadžiri i Srbi, naseljavani, uglavnom, posle
prvog svetskog rata po ovoj kotlini.
 193
Pored toga što je Bajčina jedno od većih sela, ono je i jedno
među najstarijim selima na teritoriji Malog Kosova. Najviše alban-
skog stanovništva iz ovog sela pripada fisu Gaši.
Svaka mahala ima svoje ime, a ta imena su dala ili po nazivi-
ma roda, koji u toj mahali žive, ili po mestu odakle se većina stanov-
nika doselila.
Đatović mahala se nalazi istočno od Laba, kako u aluvijalnoj
ravni tako i na rečnoj terasi. U ovoj mahali ima 9 kuća. U Bajčinu
su se doselili iz Dobrog dola. Pored fisa Gaši u ovoj mahali ima jedna
kuća Salja.
Sagonjeva mahala dobila je ime po selu Sagonjevi koje se nala-
zi severozapadno od Kuršumlije, na razvodu između Toplice i Sago-
njevske reke. Današnji stanovnici ove mahale su se doselili u Baj-
činu krajem prošlog veka kao muhadžiri. U ovoj mahali ima 6 kuća
i sve pripadaju fisu Krkelji.
Kačandolska mahala je takođe dobila ime po selu iz koga su se
njeni današnji stanovnici doselili. Ovo se selo nalazi u slivu Laba, u
dolini Kačandolske reke koja teče paralelno sa Labom, zapadno od
kotlinskog oboda. Ne zna se kada su se doselili i koliko se domaćin­
stava doselilo. U ovoj mahali živi samo albansko stanovništvo. Sada
ima 9 kuća; 8 pripadaju fisu Salja, jedna fisu Gaši.
Citak mahala je jedna od najvećih, jer u njoj ima 31 kuća. Sve
stanovništvo te mahale je albansko. Ništa pouzdano o njihovom po-
reklu nismo mogli saznati. Citak mahala je najstriji deo sela. Postoje
dve legende na osnovu kojih stanovnici ove mahale objašnjavaju svo-
je poreklo. Jedni smatraju da su se njihovi preci doselili iz Salje u
Albaniji. Drugi, međutim, tvrde da se neki vojnik, poreklom iz Male
Azije, oženio Srpkinjom iz ovog sela i tu ostao da živi. Prema toj ver-
ziji cela mahala vodi poreklo od te porodice. Sto se rodbinske pode-
ljenosti tiče, tu su prilično neodređeni. Nekada su bili u rodbinskoj
vezi sa Mućolima. U ovoj mahali ima dve kuće muhadžira.
Mućolska mahala. U ovoj mahali žive Albanci koji, takođe, du-
go žive u ovom selu. Ne znaju odakle su i kada doseljeni. Sada ih ima
12 kuća. Pripadaju fisu Gaši.
Cubović mahala. Stanovnici Cubović mahale su mahom muha-
džiri, doseljeni iz Parade i ostalih mesta. Ove porodice su poslednjih
godina doseljene iz Dobrotina.
Lepajska mahala se nalazi zapadno od Bajčine, tj. od onog dela
sela koje leži u aluvijalnoj ravni. Od Laba je udaljena oko 3 km, a
rasprostrta je po jednoj dolini koja je prosekla odlično očuvanu i
široku terasu. Sada u ovoj mahali živi samo albansko stanovništvo.
O njihovom poreklu smo saznali da su tu približno došli kad i ostali
muhadžiri. Bili su čifčije na zemlji roda Citaku, pa im je ta zemlja
i ostala. Sada ima 13 kuća i svi su od fisa Gaši.
U periodu između dva rata je u Lepaji bilo 9 srpskih kuća, One
su za vreme drugog svetskog rata iseljene i stanovnici se nisu vratili
ni posle oslobođenja. To su bili Srbijanci i Crnogorci. Selište Lepaja
se pominje još u XV veku.

655
194
Saljiović mahala se nalazi između sela Dobrog Dola i Lepajske
mahale. U njoj živi, takode, čisto albansko stanovništvo koje o svom
)Joreklu ne zna ništa značajnije. U toj mahali ima 9 kuća i sve pri-
padaj u fisu Gaši.
O albanskom stanovništvu iz sela Bajčine se može reći da pri-
padaju najstarijim stanovnicima Malog Kosova.
Srpskog stanovništva u Bajčini ima znatno manje nego alban-
skog. Naročito se u poslednje vreme oseća tendencija masovnog od-
seljavanja iz ovog sela.
U zaseoku Delić sad ima svega 8 kuća, od toga tri srpske i pet
albanskih. Andrijaševića ima dve kuće. Oni su se u Bajčinu doselili
1924. iz sela Krtoka, koje se nalazi u blizini Prepolca. Međutim, ni u
tom selu oni nisu živeli dugo. Njihovi su se stari u Krtok doselili kra-
jem prošlog veka iz okoline Grahova u Crnoj Gori, pa su posle pr-
vog svetskog rata prešli u Bajčinu. Kažu da su se njihovi stari 11
Krtok doselili zato što u Crnoj Gori nisu imali zemlje za obradu, a iz
Krtoka su u Baj činu došli za to što su tu mogli imati više zemlje i
boljeg kvaliteta. Za vreme drugog svetskog rata su napuštali kuće,
ali su se posle rata opet vratili. Do pre pet godina je u Delićima bilo
8 srpskih kuća, od kojih se do sada 5 iselilo. Mitrovića u Delićima i-
ma jedna kuća. Oni su se doselili iz sela Stava koje leži na istočnoj
strani Kopaonika. Ovamo su došli, takođe, posle prvog svetskog rata,
tražeći bolju zemlju.
Svi Srbi i Crnogorct koji su se iselili iz Delića (jedna kuća An-
drijaševića, tri Mitrovića i jedna Dorđevića), otišli su ponovo u To-
plicu.
U Bajčini živi još jedna porodica Mitrovića. Ona je doseljena
iz sela Stupnja (okolina Aleksandrovca) 1925. godine. Iz istog sela s11
tada doseljene i dve kuće Zdravića na kupljenu zemlju, ali su se oni,
posle izvesnog vremena, odselili.
Iz Lipovca, sa istočne padine Kopaonika, u Bajčini ima četiri
kuće Đokića. Oni su se doselili 1925. godine. Tri porodice Pavlovića
su doseljene iz Blaca 1920. godine. Jedna porodica Miljanovića dose-
ljena je iz Krtoka 1920. godine. Iz Lipovca su i dve porodice Grčaka.
One su u Bajčinu doseljene još 1914. Ove dve porodice pripadaju
grupi najstarijeg srpskog stanovništva u Malom Kosovu, jer Srba u
ovoj kotlini nije bilo do 1914. godine.
Jedna porodica Pešikona je doseljena 1920. iz Krtoka. Dve po-
rodice Damnjanovića su doseljeni iz Garevine, koja se nalazi u oko-
lini Aleksandrovca 1914. Iz istog sela i iste godine su doseljene i če­
tiri porodice Jovanovića. Tri porodice Simića su doseljene 1920. iz
Subotice kod Aleksandrovca. Iz Stupnja su doseljene tri porodice Du-
manovića 1914. Jedna porodica Uroševića i dve Zivančevića su dose-
ljene 1920. iz Stuble.
Srpsko stanovništvo iz Bajčine doseljeno je, kao što se vidi, u-
glavnom iz nekoliko sela. Ni jedno pomeunto selo, iz kojih su se ovi
stanovnici doseljavali, ne leži u aluvijalnoj ravni neke reke, već su
to obično planinska sela. Koga god smo stanovnika pitali zašto se iz
 195
svog rodnog kraja doselio u Malo Kosovo, dobili smo skoro uvek sa-
svim isti odgovor - brdovita sela imaju malo zemlje, pa se zato ra-
dije preseljavala u ravnicu, gde je obradive zemlje više. Nije nas iz-
nenadila pojava da su za obradivom zemljom išli tako daleko i u ne-
poznat kraj, jer nam je poznato da u svom kraju slobodnu zemlju u
dolinama reka nisu mogli naći, jer je ona bila već zaposednuta. Oda-
kle su se ovi stanovnici doselili u ta planinska sela, ostalo je nepo-
znato, jer je vrlo malo onih koji ma šta znaju o svom poreklu.
U Bajčini je ranije bilo više srpskih kuća. Davaoci podataka su
nas obavestili da se u posleratnom periodu iz ovog sela iselilo preko
30 srpskih porodica.

Balovac
Selo Balavac se pre može uvrstiti u sela razbijenog, nego u sela
zbijenog tipa. Njegove mahale su dosta udaljene jedna od druge, pa
zbog toga više podsećaju na mala zasebna sela, nego na zaseoke. Po
broju stanovnika Balavac nije velik, ali kao naselje zauzima veliku
površinu. Koliko je on rasprostrt vidi se po tome što se njegova jed-
na mahala nalazi u aluvijalnoj ravni reke, a druga na istočnom obo-
du kotline.
Veći deo Balavca leži na istočnom obodu kotline, a najbliža re-
ka mu je Dubnica. U odnosu na Podujevo, Balavac se nalazi jugo-
istočne, a od njega je udaljen oko 5 kilometara. On je jedno od sela
u okolini Podujeva. Kroz njega ne vodi ni jedan važniji put. Prvi
njegovi današnji stanovnici su Albanci koji su ovde došli pre muha-
džira.
Prema sećanjima starijih muhadžira, atar Balavca je u vreme
njihovog doseljavanja više bio pod livadama i šumama, nego pod o-
bradivim površinama. Tadašnjih stanovnika Malog Kosova - Al-
banaca, bilo je malo, kako u Balavcu tako i u njegovoj okolini. Miu-
hadžiri su se naseljavali na slobodnu zemlju, a površine pod livada-
ma i šumama pretvarali su u obradive.
U Balavcu sada žive Albanci, Crnogorci i Srbi. Kao i mnoga se-
la u Malom Kosovu, Balavac je podeljen na mahale.
Muhadžir mahala. U ovoj mahali ima dosta muhadžira, pa je
ona po svom najbrojnijem stanovništvu i ime dobila. Kako u istoj
mahali nisu svi muhadžiri došli iz jednog sela, moraćemo da navede-
mo imena mesta odakle su doseljeni. Muhadžir Diaka Emin doseljen
je iz Djake (Kosanica), jedna kuća fis Kiljmen. Cetiri porodice Vi-
soka, muhadžiri, doseljeni su iz Rudara, fis Krasnići. Djakalije, 6 po-
rodica, doseljeni iz Djake, fis Kiljmen. Seljmon, jedna porodica, do-
seljena je iz Djake, fis Kiljmen; Bunjaku, tri porodice, takođe muha-
džiri, doseljeni iz okoline Rudara, fis Krasnići. Zebica u Balavcu ima
pet kuća. To su muhadžiri doseljeni iz sela Zebice koje se nalazi u
okolini Kuršumlije, a pripadaju fisu Krasnići. Iz Mačije Stene je do-
seljena jedna porodica Mustafa, takođe muhadžiri, fis Kiljmen. Pet
porodica Tavrljana su takođe muhadžiri. Oni su se doselili iz sela Ta-

657
196
vrljana koje se nalazi u okolini Kuršumlije. Oni pripadaju fisu Gaši.
Namona ima dve kuće.
Pored muhadžira, u ovoj mahali ima i 7 kuća Zenovića čiji sta-
ri ne pamte kada su se doselili u Balovac, niti odakle su ovamo došli.
Ovih 7 albanskih porodica pripada fisu Krasnići.
U Balovcu živi jedna porodica koja je ovamo doseljena iz Lu-
ga (Malo Kosovo) pre nekoliko godina. Ne zna se odakle su se njihovi
stari u Lug doselili, a poznato je da pripadaju fisu Beriše. U Balovac
je doseljena jedna porodica 1957. godine iz Brajine i pripada fi~u
Krasnići (Suljo Kopreni) i dve porodice iz Orlana (Romani). Oni su
se doselili zato što im je imanje potopljeno Batlavskim jezerom, a
pripadaju fisu Salja.
Pored albanskog stanovništva u Muhadžir mahali žive još Cr-
nogorci i Srbi. Tri kuće Mlilačića su ovamo doselile iz Merdara, posle
1912. godine. Međutim, oni ni u Merdarima nisu dugo živeli, jer su
tamo došli posle berlinskog kongresa. Kažu da su se iz Kuča u Mer-
dare doselili zbog toga što im je obećano da će dobiti dosta obradive
zemlje, koje inače u Kučima nisu imali. Iz Merdara su se ovamo do-
selili zato što su se u to vreme u Balovcu, odnosno u Malom Kosovu,
ukazale još bolje prilike da se dođe do bolje obradive zemlje. Oni su
najveći deo obradivog zemljišta kupili od Albanaca, koji su proda-
vali zemlju, ali se svi nisu selili iz Balovca. Ove porodice Krstovića
su takođe iz Kuča doseljene, samo u Balovac nisu došli iz Merdara,
već iz Vasiljevca, gde su doseljeni kao i ostali Crnogorci (u sliv Ko-
sanice). I oni su se ovamo doselili posle 1912. godine. Cetiri porodice
Vujadinovića su poreklom iz Kuča .Oni su takođe iz Vasiljevca pre-
seljeni u Balovac pre prvog svetskog rata. Lukovci su poreklom Cr-
nogorci. U ovoj mahali ima njihova samo jedna kuća. Za razliku od
ostalih, oni su u Balovac doselili oko 1957. godine, iz Trna. Svi Srbi-
janci koji žive u ovoj mahali doseljeni su iz Aleksandro-
vačke 2upe. Pre prvog svetskog rata su doseljene dve porodice Ra-
dojkovića (na utrinu) i dve porodice Komatović. Posle prvog svetskog
rata je doseljena po jedna porodica: Jovković, Tamburić i Jočić.
Grujić mahala je naseljena muhadžirima, Crnogorcima i Srbi-
ma. Sedam porodica Merami su poreklom iz Mehane, a pripadaju fisu
Kelmend. Jedna porodica Fazlija doseljena je iz Kačikola oko 1914.
godine. Kačandoli, tri porodice, doseljeni su iz Kačandola, a pripa-
daju fisu Krasnići.
U ovoj mahali ima dosta Crnogoraca. Oni se nisu iz Crne Gore
direktno doselili u Malo Kosovo, već su ovamo doseljeni iz susednih
sela, hoja su uglavnom razmeštena po razvodu, između sliva Laba i
Toplice. Crnogorci su: jedna porodica Grujić, doseljena iz Merdara
pre prvog svetskog rata na kupljenu zemlju, dve porodice Kaličanin
iz Rače, a u Raču su došli iz Kuča, krajem prošlog veka. U Balovac
su se doselili 1960. godine, a iste godine su se iz Mačje Stene doselile
u ovu mahalu tri porodice Vukanovića. U to vreme su doseljeni i
Albijanići, poreklom Hercegovci, koji su se iz Lukova doselili u Ze-
bicu, a iz tog sela u Balavac, oko 1957. godine. Iz Kuča je i jedna po-
 197
rodica Ivanović, naseljena 1921. na dobijenu zemlju. Po jedna poro-
dica Stošović je doseljena iz okoline Blaca 1920. godine. Jovanović
iz okoline Pirota 1935. i Jovanović iz Rače, 1960. godine.
Brdo mahala. Kao i u ostalim mahalama, i u ovoj ima Albanaca
i Srba. Prvi su se u ovu mahalu doselili muhadžiri - šest kuća Vu-
čalija koji su, kao i ostali, napustili Toplicu krajem prošlog veka. Oni
pripadaju filu Kiljmen. Pored njih ima i dve kuće Bošnjaka iz Bosne.
Oni su se doselili oko 1920, a pripadaju fisu Krasnići.
Srbi su u ovoj mahali većinom iz sliva Toplice. Tri porodice Ri-
stić iz Blaca su doseljene u ovo selo neposredno pred prvi svetski rat.
Cetiri porodice Nikolić iz Trbunja, i po tri porodice Simić i Lukić iz
doline Toplice, doseljene su u ovu mahalu posle prvog svetskog rata.
Kilibarde su poreklom Hercegovci, koji su izvesno vreme živeli u
Vlajini, pa su se otuda preselili u Balovac, posle prvog svetskog rata.
Zukić mahala je po veličini slična ostalima. U njoj žive Alban-
ci, koji ne pamte vreme doseljavanja, muhadžiri, Srbi i Cmogorci.
Zećiri ne pamte kada su se njihovi stari doselili u ovo selo. Zna
se samo to da su došli iz Kačikola. Sada ih ima 9 kuća i pripadaju fi-
su Krasnići. Slično je i sa Saitima, koijh ima četiri kuće. Osmana ima
13 kuća. Oni takođe pripadaju fisu Krasnići, a i njihovi stari su se u
isto vreme ovde doselili iz Kačikola. Dve porodice Lakićević, Crno-
gorci, doseli eni su u Balovac iz Rovaca, a dve porodice Marković iz
2upe, posle prvog svetskog rata.
Prikupljajući podatke o poreklu stanovništva u Balovcu, čuli
smo od Emina Seljmana i ovu kratku priču o naseljavanju muhadži-
ra u ovom selu. Ona je za nas bila iz dva razloga zanimljiva. Prvo,
saznali smo do detalja kako je jedna porodica stigla do Balovca;, a
drugo, na osnovu nje se lakše formira predstava o tadašnjoj seobi
muhadžira.
Emin Seljman je u vreme prikupljanja podataka imao oko 60
godina. Kao relativno mlad očuvao je u svom sećanju dosta detalja,
vezanih za preseljavanje muhadžira u Malo Kosovo koje je čuo od
svog oca i ostalih s ta rij ih rođaka i suseda.
Eminov deda je rođen u nekom selu u dolini Toplice. Zatim je
deda, još kao mlad čovek, prešao da živi u dolinu Kosanice. Pored
ostalih, u porodici je imao i pet sinova. Kako je u to vreme u dolini
Kosanice bilo još dosta slobodne zemlje njegovi su se sinovi odmah
po formiranju porodica podelili i svih pet su živeli u pet sela. Oca
našeg davaoca podataka - Emina, oslobođenje Toplice od Turaka je
zateklo u selu Djaki, ali Emin u to vreme još nije bio rođen. Posle
tog događaja je otac našeg davaoca podataka i svi njegovi stričevi,
napustio Kosanicu i naselio se u ovo selo, kao i svi ostali muhadžiri.
Interesovali smo se da li je Emin nešto čuo i o tome odakle su i kada
preci njegovog dede doseljeni u Toplicu, ali nam je rečeno da se o
tome nikad ništa nije u njegovom prisustvu govorilo.
Rukovodeći se približno starošću predaka našeg davaoca poda-
taka, može se zaključiti da su njegovi preci polovinom prošlog veka
živeli u dolini Toplice.
659
196
Belo Polje
Belo Polje se nalazi u južnom delu Malog Kosova. Najvećim de-
lom je rasprostrto na dodiru između aluvijalne ravni reke Batlave
i južnog kotlinskog oboda. Razbijeno je u mahale, pa zbog toga kao
naselje zauzima relativno veliku površinu. U Belom Polju su mahale
dosta udaljene jedna od druge, pa ima i onih koje se nalaze u samoj
aluvijalnoj ravni i na višim delovima oboda. Nekoliko mahala je do-
bilo ime po mestu iz koga su stanovnici doseljeni.
Belo Polje pripada grupi starijih sela. U tri mahale žive Alban-
ci koji su se ovde doselili iz Malesije, a ostali su muhadžiri. Pored
Albanaca ima i Srba. Oni su se doselili posle prvog svetskog rata.
Maljoku mahala je jedna od najstarijih u ovom selu. Davaoci
podataka kažu da su od svojih starijih srodnika slušali da je u ovoj
mahali, u početku, bilo samo tri porodice, (doseljene iz Malesije), dok
sada ima oko 25 kuća. O vremenu doseljavanja u ovu mahalu ništa
pouzdano nismo uspeli da saznamo, jer stanovnici tvrde da su se nji-
hovi stari odavno tu preselili i da je u to vreme Malo Kosovo bilo
skoro pusto. Svi stanovnici ove mahale pripadaju fisu Beriše.
Torta mahala. I u ovoj mahali žive Albanci, čiji su preci dose-
ljeni iz Malesije. Tada je u ovoj mahali bilo samo dve-tri kuće, a sada
ih ima oko 20. O vremenu doseljavanja u ovo selo se takođe ništa
ne zna, ali se u narodu smatra da su se prvi stanovnici iz ove mahale
doselili kada i oni u Maljoku mahali. Cela mahala pripada fistt Beriše.
Donju mahalu čini šest kuća. Njihovi su preci doseljeni iz Ma-
lesije, po svoj prilici kada i ostali. I stanovnici ove mahale pripadaju
fisu Beriše.
Na osnovu procene: za koje vreme je u jednoj od prve dve ma-
hale (u kojima je bilo po dve-tri kuće) moglo doći do današnjeg bro-
ja kuća, pretpostavljamo da su se ti prvi stanovnici ovih mahala do-
seljavali u XIX veku. Ovaj zaključak smo izveli samo zbog toga da
bi nam poslužilo kao orijentacija u poređenju sa prilikama u drugim
selima, te nam nije svrha da ga bilo gde upotrebimo kao tačan po-
datak.
Lubnica mahala je naseljena muhadžirima. Ime je dobila po se-
lu Lubnici. u slivu reke Kosanice, iz kog su se preci današnjih sta-
novnika ove mahale doselili krajem prošlog veka. Stanovnici ove ma-
hale pripadaju fisu Krasnići, a sada ih ima oko 18 kuća.
Rudari mahala. I u ovoj mahali preovlađuju muhadžiri. Pošto
su se njeni prvi stanovnici doselili iz sela Rudara iz Kosanice, ona je
po njima i dobila ime. Iz obaveštenja, koja se mogu smatrati pouzda-
nim, saznali smo da su se muhadžiri u ovu mahalu doselili oko 1676.
godine. Sada u njoj ima oko 19 kuća, pripadnika fisa Krasnići.
Matarova mahala je takođe naseljena muhadžirima. Oni su se
doselili iz sela Matarove, koje se nalazi u slivu Male Kosanice, odno-
sno u neposrednoj blizini Malog Kosova. U njoj sada ima oko 10 ku-
ća. Stanovnici ove mahale pripadaju fisu Krasnići.
 199
Dešiška mahala je jedna od manjih u ovom selu. U njoj ima če·
tiri kuće muhadžira doseljenih iz sela Dešiške. Ono se nalazi istočno
od reke Kosanice. I stanovnici ove mahale pripadaju fisu Krasnići.
Vlasa mahala je takođe mala. Sada ima pet kuća muhadžira do-
seljenih iz Vlasa, sela na razvodu između Kosanice i Puste Reke. I
njerii stanovnici pripadaju fisu Krasnići.
Kada iz jednog aspekta analiziramo geografski položaj sela iz
kojih su se muhadžiri doselili u Belo Polje, vidimo da su ta sela rela-
tivno blizu jedna drugima i da se uglavnom nalaze u višim delovima
sliva, tj. na dolinskim stranama. Smatramo da je prirodno što su se
stanovnici iz tih brdskih sela, posle preseljavanja, nastanili po seli-
• •
ma u ravn1c1.
Svarća mahala je takođe jedna od manjih. U njoj žive muha-
džiri, takođe poreklom iz sliva Toplice. Ima ih pet kuća i svi pripa-
daju fisu Krasnići.
U Belom Polju, pored Albanaca žive i Srbi. Oni su u ovo selo
doseljeni posle prvog svetskog rata. Broj srpskih kuća vrlo sporo ra-
ste jer mlađi ljudi napuštaju selo. To nije slučaj samo u Belom Po-
lju, već i u nekim drugim selima Malog Kosova.
Svi Srbi u Belom Polju su poreklom iz Toplice i Zupe. Cikarići
su doseljeni iz Zupe 1925. Ima ih dve kuće. Savići su došli iste godine
iz Trbunja i ima ih četiri kuće. Iz Donje Draguše su dve porodice Kr-
smanovića. Oni su takođe doseljeni 1925 godine. I Petrovići su dose-
ljeni tih godina iz Beloljina, a sada ih je tri kuće. Savkovići su se do-
selili 1927. iz Trnovca, kod Aleksandrovca. Ranije je Savkovića bilo
više kuća, a sada postoji samo jedna. Cetiri porodice Stevčića vode
poreklo iz Tulara, koje se nalazi u blizini razvoda između Batlave i
Jablanice. Sada ih ima četiri kuće, a doseljeni su 1925. godine. Fili-
povići su iste godine doseljeni iz Retkocera, koje se nalazi u iston1
kraju. Sada ih ima pet kuća. Jedna porodica Babića je doseljena iz
Gajtana 1925. godine. Veličkovići su iz Kastrata doseljeni takođe 1925
Iz Retkocera su još i Stefanovići, doseljeni takođe oko 1925. godine.
Obratimo li pažnju na to odakle su se naselili Srbi u Belom Po-
lju, vidimo da oni vode poreklo iz dva sasvim različita kraja. Jedni
su iz sliva Rasine i Toplice, a drugi iz Jablanice. Sva se pomenuta se-
la nalaze u dolinama ili na dolinskim stranama malih pritoka koje se
ulivaju u gornje tokove pomenutih reka. Znači, iz brdskih sela su
ljudi silazili u niže predele, onda kada im se za to ukazala prilika.
Kada god smo imali prilike da razgovaramo sa nekim stanovnikom
koji se 11 godinama posle prvog svetskog rata doselio u Malo Kosovo,
uvek smo postavljali pitanje: zašto je došlo do masovnog preseljava-
nja u tom periodu? Odgovor je uvek bio isti: »Najviše su svoj rodni
ltraj napustili oni koji su živeli po brdima, gde nije bilo dovoljno ob-
radive zemlje. U to vreme se u M'alom Kosovu do nje moglo lakše
doći cc,
200
Iz Gornje Jablanice su doseljeni još Stanojevići, kojih sada ima
četiri kuće, i Stamenkovići, kojih ima tri kuće. Oni su u Belo Polje
doseljeni 1924. godine. Vukanovići su doseljeni iz Stuble, a Petrovići
iz Beloljina. I jedni i drugi su se naselili 1925. godine. Vuksanovića
ima jedna, a Petrovića tri kuće.

Brada!i

Bradaš pripada grupi sela koja leže u najsevernijem delu kot-

line. Sa ogranaka Kopaonika prema istoku teče mala Bradaška reka
u čijoj aluvijalnoj ravni, i po njenim stranama, leži selo Bradaš. U
ravni kod stava dva veća kraka ove reke rasprostrt je najveći deo
sela. U njemu se nalazi nekoliko mahala, mada se selo prostire i uz-
vodno. Oko Bradaša je izrazito rasprostrta terasa u koju je Bradaška
reka usekla svoju dolinu.
Bradaš leži skoro van svih komunikacija. Prema zapadu ne vo-
di nikakav put, jer su ogranci Kopaonika u zaleđu prilično visoki.
Istočno je dolina Laba kojom je kotlina otvorena prema severu, o.d-
nosno prema Gornjem Labu, ali Bradaš u odnosu na nju ima perifer-
ni položaj.
Ovo seosko naselje ima takav geografski položaj, u okviru kot-
line, kakav obično imaju ona sela čiji su stanovnici želeli da se što je
moguće više udalje od prometnijih puteva. Ako usvojimo narodni
termin, onda za Bradaš možemo reći da je •zabačeno« selo, od puta
udaljeno, a sa zapada planinom »zagrađeno«.
Bradaš se može uvrstiti u grupu zbijenih sela. U njemu postoje
mahale, one nisu tako izrazito izdvojene kao u drugim selima, ali
stanovništvo tačno zna koja se mahala dokle prostire i koja kuća ko-
joj mahali pripada.
Đokić mahala dobila je ime po tome što se sve njeno stanovni-
štvo preziva tako. Oni istovremeno smatraju da im je to i fis. Sto se
tiče vremena doseljavanja u Bradaš, smatraju da su se oni u ovo selo
doselili među prvima, ne samo ovde nego i u čitavoj okolini. Dana-
šnji stanovnici ove mahale smatraju da su poreklom poturčenjaci. Od
svojih starih nisu saznali da li su pre primanja islama bili pravosla-
vni ili katolici. Vreme doseljavanja u ovo selo niti pamte, niti šta iz
predanja znaju o ovom događaju. Isto tako ne znaju ništa ni o svojoj
postojbini. Sada u ovoj mahali ima oko 25 kuća.
Kođralija mahala je takođe jedna od većih u Bradašu. Postala
je od samo jedne porodice, koja je ovde doseljena iz Albanije. Po-
stoji legenda po kojoj se smatra da su dva brata došla direktno iz
Albanije u ovaj kraj, pa se jedan naselio u selo Revuću ,koje se na-
lazi nešto sevemije oa Bradaša, a drugi je došao ovamo. Tako je od
jedne kuće postala cela mahala u kojoj danas ima oko 26 kuća. Vrlo
je teško pretpostaviti kada se prvi stanovnik ove mahale doselio, tim
pre što o tome ni.ko ništa nije umeo da kaže. Ako se uzme u obzir da
 201
ovo stanovništvo u proseku ima visok prirodni priraštaj, može se
pretpostaviti da to naseljavanje nije bilo tako davno. Po svoj prilici
je vezano za prošli vek. Svi stanovnici ove mahale pripadaju fisu
Hoti.
Hoti mahala je nešto manja od prethodne. Njeni prvi stanovni-
ci su doselejni nešto kasnije od onih u Kodraliji mahali. Doseljeni su
takođe direktno iz Albanije, iz mesta zvanog Glogište. O vremenu
doseljavanja ni u ovoj mahali nismo ništa uspeli da saznamo. U ovoj
mahali sada ima oko 22 kuće i svi njeni stanovnici pripadaju fisu
Hoti.
Spahiljević mahala. Stanovnici ove mahale takođe pripadaju fi-
su Hoti. I oni su doseljeni iz Albanije, ali o vremenu doseljavanja ni-
šta ne znaju, kao i ostali njihovi zemljaci. U ovoj mahali sada ima
oko 19 kuća.
Gaši mahala je veća od svih do sada pomenutih mahala u Bra-
dašu. U njoj ima oko 30 kuća. Njeni stanovnici su takođe stari Alban-
ci, doseljeni iz Albanije. Ništa pouzdano ne znaju o svom poreklu, ni
vremenu doseljavanja. Oni smatraju da su iz Albanije došli pravo u
ovo selo, ali to ne tvrde. Svi pripadaju fisu Gaši.
U istoj mahali ima šest kuća muhadžira. Njihovi stari su se iz
sela Trmke preselili u Polatnu (selo u Gornjem Labu), pa su otuda
došli u Bradaš. Pošto vode poreklo iz Trmke, i sada su u ovom selu
poznati kao Trmkoli, a to im je istovremeno i prezime.
Mezol mahala je po broju kuća vrlo mala. U njoj ima samo šest
kuća. Preci stanovnika ove mahale su doseljeni iz Albanije, ali se ne
zna kada. Njeni stanovnici pripadaju fisu Gaši. U ovoj mahali ima
još jedna kuća čiji se stanovnici prezivaju Muniši. O njihovom da-
ljem poreklu se ništa ne zna, osim da su u Bradaš došli iz susednog
sela Perana.
Baljovit mahala. Za razliku od ostalih mahala, za stanovnike o-
ve mahale se zna da su poreklom katolici. U Bradaš su se doselili iz
Albanije, ali nije poznato kada. Svi se prezivaju Maljoku, a pripa-
daju fisu Krasnići. Sada u ovoj mahali ima oko 18 kuća.
Smailjević mahala je jedna od manjih. Njeni su se stanovnici
ovamo doselili iz Pakaštice, a u Pakaštici su bili davno naseljeni iz
Albanije. Smatra se da su u ovo selo doseljeni oko 1880. godine. Sada
u ovoj mahali ima oko 7 kuća, a svi stanovnici pripadaju fisu Kra•
•••
sn1c1.
Tuljaovićka
mahala je nastanjena Albancima koji su se naseli-
li u Malo Kosovo kada i ostali iz Albanije. U ovoj mahali ima 11 ku-
ća, a svi stanovnici pripadaju fisu Gaši.
U Bradaš su doseljene još tri porodice iz doline Kačandolske
reke, oko 1890. godine. I sada ih svi nazivaju Kačandolima, po mestt1
odakle su se naselili. Oni pripadaju fisu Tać.
Kao što se vidi, u Bradaš preovlađuje albansko stanovništvo ko-
je je u ovo selo doseljeno pre muhadžira, odnosno ne samo u Bradaš
već u celu okolinu.
202
U Bradašu ima oko 6 srpskih kuća. Kao i ostali Srbi u Malom
Kosovu, i ovi su u ovaj kraj došli posle prvog svetskog rata.
Đokići su se doselili oko 1920. iz Trbunja. Gašići su se doselili
nešto kasnije. Njih ima dve kuće, a doselili su se iz Radunja, ispod
Kopaonika. Milovanovići su doseljeni iz Selova, posle 1925. godine.
Anđelića ima dve kuće, oni su doseljeni iz Krčmara. Poreklom su Cr-
nogorci, iz okoline Nikšića. U Krčmare su se doselili krajem prošlog
veka, a u Bradaš posle prvog svetskog rata.
Zemlja iz atara Bradaš nikad nije pripadala begu. Današje ora-
nice dobijene su na taj način što je samo stanovništvo krčilo šumu i
šikaru, pa razoravalo zemlju i pretvaralo je u obradive površine. Sta-
novnici svoje selo smatraju siromašnim. Zemljoradnja je bila i osta-
la glavno zanimanje njegovog stanovništva.
Od oslobođenja do 1962. godine je odseljeno oko 18 albanskih
porodica iz ovog sela. Najviše je Albanaca otišlo u Podujevo, gde su
kupili nova imanja. Ima pojava, ali su retke, da se mlađi ljudi sele
po industrijskim centrima. Do 1957. godine u Bradašu je bilo oko 18
srpskih kuća, a u vreme prikupljanja podataka ih je bilo samo 6.
Najveći broj odseljenih Srba se nastanio u okolinu Kuršumlije, a i u
samoj Kuršumliji. Daleko je manje onih koji su se preselili u Kosovo.

Burince
Selo Burince se, po svom geografskom položaju, razlikuje od
svih ostalih koje smo u okviru Malog Kosova pominjali. To je jedno
od najviših seoskih naselja na obodu ove male kotline. Pripada grupi
manjih sela, a leži na visini odoko 780 m apsolutne visine. Većina os-
talih sela se nalazi na visini ispod 700 m nadmorske visine.
Burince leži na jugozapadnom obodu Malog Kosova. Nalazi se
neposredno u podnožju razvoda od koga na istok rečice teku prema
Labu, a na zapadu se ulivaju u Kačandolsku reku. Pošto se nalazi na
višim delovima oboda, prirodno je da pored ovog sela ne vode nika-
kvi važniji putevi. Kada se Burince posmatra iz kotline, reklo bi se
da su njegovi stanovnici želeli da budu potpuno izolovani od ostalih
stanovnika u kotlini.
Burince ima krajnje periferni položaj. Po rečima ljudi iz toga
kraja, Burince je »brdsko i siromašno« selo.
Do pre nekoliko godina u Burincu je bilo i nekoliko Srba. Sada
je ovo čisto albansko selo, u kome ima nekoliko manjih mahala. u
ovom selu ima onih Albanaca koji su u ovaj kraj došli odavno, tako
da o svom poreklu skoro ništa i ne pamte. Ovo selo više podseća na
neko naselje zbijenog, nego mahalskog tipa, ali njegovi stanovnici
dobro znaju koji deo sela kojoj mahali pripada.
Sibovčani mahala je naseljena Albancima koji ne znaju odakle
su se njih ovi stari u ovo selo doselili. U ovoj mahali sada ima 6 kuća,
a svi stanovnici pripadaju fisu Beriše.
 203
Hajdarović mahala je naseljena Albancima koji su se u ovaj
kraj odavno doselili, pa o svom poreklu ništa pouzdano nisu mogli
da kažu. U njoj sada ima 6 kuća, a svi stanovnici pripadaju !isu Be-
riše.
Jakupović mahala je nešto veća od ostalih u selu. I u njoj žive
Albanci koji su se doselili pre muhadžira. U toj mahali ima 7 kuća.
U pomenutim mahalama živi još jedna manja grupa stanovnika koja
ne pripada ovim pomenutim rodovima, a to su: tri kuće :Zulola, če­
tiri kuće Dedovića i četiri kuće Bitca.
Staroselska mahala. Za razliku od stanovnika koje smo do sa-
da pominjali, žitelji ove mahale su po vremenu doseljavanja u ovo
selo nešto mlađi od njih. Staroselci su muhadžiri doseljeni iz Starog
Sela, koje se nalazi na razvodu između Toplice i Puste Reke. Doselje-
ni su u ovaj kraj kada i svi ostali muhadžiri. U ovoj mahali ima G
kuća i svi stanovnici pripadaju fisu Spaćil.

Velika Reka
Velika Reka se nalazi u zapadnom delu kotline. Rasprostrta je
na dodiru jedne šire zaravni i višeg dela kotlinskog oboda. U tom de-
lu se for111ira i glavni krak istoimene reke, pa su kuće tog sela raz-
meštene po dolini tog izvorišnog kraka. I Velika Reka pripada grupi
viših sela u kotlini, jer se nalazi na visini od 680 do 720 m nadmor-
ske visine. To je selo više razbijenog tipa, pa u njemu nema ni izra-
zitih mahala, kao u susednim selima. Kako leži na zatalasanom tere-
nu u neposrednoj blizini najvišeg kotlinsk<lg oboda, normalno je što
u ovom selu ima daleko više zelenila nego u ravničarskim selima. Ku-
će se neke i ne vide od grupe šumskih stabala koja još nisu poseče­
na, ili od manjih voćnjaka u kojima najčešće dominiraju šljive. Sta-
novnici ovog sela kažu da šljive u ovom kraju odlično uspevaju.
Najniži delovi rečne doline nisu naseljeni, jer su, prema obave-
štenjima stanovnika, povremeno plavljeni. Posle jakih kiša se tu su-
stiču brzi potoci koji se slivaju sa ogranaka Kopaonika, pa zbog toga
pored same reke nema kuća, a i zemljište je uglavnom pod livadama.
Ovo selo je poznato kao Velika Reka od vremena kad su u njemu ži-
veli Cerkezi, koji su se 1871. preselili u Veliku Reku u Kosovu.
U Velikoj Reci žive Albanci, Srbi i samo jedna porodica iz Cr-
ne Gore. Srbi su se u ovo selo doselili poglavito iz sela koja leže u
podnožju Kopaonika. U razgovoru sa tim doseljenicima saznali smo
da su oni ovde dolazili uglavnom na kupljenu zemlju, a da su je na-
merno baš u ovom kraju kupovali, jer je on najviše odgovarao nji-
hovim dotadašnjim navikama formiranim u podnožju Kopaonika.
Taj su kraj napuštali zbog toga što obradive zemlje nije bilo dovolj-
no. Broj članova domaćinstava je stalno rastao, a brdska zemlja pod
Kopaonikom nije mogla da ishrani •tako mnogo čeljadi«. •Sto mi za
dan izoremo, ako noću kiša padne, voda sve oranje odnese«, kažu sta-
novnici Velike Reke.
665
204
Još jedan razlog koji je uticao da se naseljenici iz okoline Bru-
sa naseljavaju baš u ovo selo je i dobra pijaća voda. U ovom selu su
bunari duboki i do 15 m.
Velika Reka je, kao i ostala sela u ovom delu kotline, dosta u-
daljena od glavnih puteva koji ovom kotlinom prolaze.
Srbi i Albanci u Velikoj Reci, ne žive po mahalama, već su ku-
će bez nekog određenog sistema raspoređene po celom selu, kako srp-
ske tako i albanske.
Svi Srbi u ovom selu su doseljeni posle prvog svetskog rata.
Vučkovića ima jedna kuća, a doselili su se oko 1925. iz sela Sošića,
koje se nalazi skoro na samom razvođu između Toplice i Rasine. Oni
su se preselili na kupljenu zemlju. Jovići su se doselili iz Setove 1927.
godine, a sada ih ima dve kuće. Iz Trbunja su doseljeni Miletići,
oko 1925. godine. Došli su na kupljenu zemlju i sada ih ima dve ku-
će. Dragići su doseljeni iz :Zareva, koje se takođe nalazi u Podnožju
Kopaonika, a u Veliku Reku su se doselili 1923. godine. Ove porodice
Trošića su doseljene iz sela Stroinca 1930, a Ristići i Rakići iz Gor-
njeg Levića, 1923. lodine. Simići su se doselili iz Graševca, 1925. go-
dine, a sada ih ima tri kuće. Savića ima dve kuće, a doselili su se iz
Trećaka 1925. godine. Iste godine su došli i Đorđevići iz susednog :Za-
reva, a i njih ima dve kuće. Markovići su poreklom iz Ravnog Brda,
a doselili su se oko 192~. godine. U isto vreme su se doselili i Mileti-
ći iz Donjeg Levića. Iz Ramništva (pod Kopaonikom) su Tanackovići,
Oni su se doselili u Veliku Reku kada i ostali.
Jedina crnogorska porodica su Kecovići. Oni su se iz okoline
šavnika (selo Boričije) preselili oko 1920. godine u Srednji Statovac,
koji se nalazi blizu razvođa Puste Reke i Toplice. U tom selu su živeli
oko tri godine, pa su se nakon toga preselili u Veliku Reku.
Iz Velike Reke su se neki stanovnici definitivno Iselili posle
drugog svetskog rata. Tako je, prema obaveštenjima dobijenim na te-
renu, iz ovog sela otišlo nešto manje Srba no što je to slučaj u sused-
nim selima. Od rata do 1963. su se iz Velike Reke iselite svega tri
srpske porodice.
U Velikoj Reci žive Srbi i Albanci. Kao i u okolnim selima, i u
pvom ima onih koji su se doselili u ovaj kraj ranije od muhadžira.
Toj grupi pripada 7 kuća Cerima, koji su se ovde doselili iz Drenice.
Prema slabo očuvanoj tradiciji, izgleda da su se preci ovih stanovni-
ka doselili pre 150 godina. U to vreme je u ataru Velike Reke bila
utrina, pa su je tadašnji naseljenici morali razoravati i pretvarati u
obradivu površinu. Cerimi pripadaju fisu Hoti. Ovom istom fisu pri-
padaju i stanovnici tri kuće Idrizovića koji su, takođe, u Veliku Reku
došli pre muhadžira. Preci Nezira su, takođe među prvima, doseljeni
u ovo selo. Oni pripadaju fisu Gaši i ima ih tri kuće.
Pored ovog albanskog stanovništva, u Velikoj Reci ima i neko-
liko kuća muhadžira. Njima pripadaju dve kuće Maćastenovića, ko-
ji su se doselili iz sela Mačje Stene, a pripadaju fisu Kiljmen. Istom
fisu pripadaju i tri kuće Mehana, koji su se doselili iz sela Mehane.
 205
Iz sela Kastrata su se doselili Kastrati; njih ima šest kuća, a pripa-
daju istoimenom fisu.
U Velikoj Reci ima još nekoliko kuća starijih doseljenika, od
kojih su dve kuće Kula, koji pripadaju fisu Kiljmen. Iz Dobrog Dola
su se doselili Puškoli, kojih ima dve kuće, a i oni su iz fisa Kiljmen.
Vlahija ima dve kuće, a doselili su se iz šalje. Oni pripadaju fisu Sać.

Glavnik

Glavnik se nalazi u središnjem delu Malog Kosova. Međutim,

on ne leži ceo u najnižem delu kotline, već se njegove neke mahale
približuju nižim delovima zapadnog oboda. Cine ga uglavnom tri ve-
ća dela: jedna mahala leži pored samog Laba, u delu sela, koji se na-
lazi pored glavnog puta i više podseća na manje drumsko naselje ne-
go na zaseok, žive poglavito Srbi. U trećem delu sela, koji se prima-
kao zapadnom obodu, žive pretežno Albanci. U ovom poslednjem de-
lu ima više mahala, pa su kuće koje pripadaju nekoj od njih izgrađe­
ne mestimično i na nižim delovima oboda. Mahale u ovom najvećem
delu sela nisu mnogo udaljene jedna od druge, ali njegovi stanovnici
tačno znaju koja kuća kojoj mahali pripada.
Glavnik je jedrio od većih i najstarijih sela u Malom Kosovu.
Davaoci podataka su nas obavestili da se u tom kraju smatra da je
na mesto današnjeg Glavnika postojalo i ranije naselje (samo se ne
zna ko su bili njegovi stanovnici i gde su se odselili), na čijim teme-
ljima je formirano današnje selo. Izgleda da je Glavnik i ranije pri-
padao grupi većih sela. To zaključujemo na osnovu jednog pisanog
podatka iz kraja prošlog veka: »U Labu je bilo mnogo sela, velikih i
bogatih, i to sve arnautskih, izuzev jedno dva-tri srpska pod Kopao-
nikom, sa po dve tri kuće«. 12 ' Među većim selima se na tom mestu
pominje i Glavnik. Cak se kaže da je u to vreme bilo u njemu i Srba:
»Usput smo svratili u selo G!avnik, na desnoj obali Laba. Selo je kao
i sva u Labu, arnautsko: ali ima dve tri kuće srpske. Tražio sam ih.
i našao: puka sirotinja. Ljudi se nose isto kao i Arnauti; žene kao u
Starom Vlahu.« 12 '
Među današnjim stanovnicima Glavnika Albanci su stariji po
vremenu doseljavanja od Srba. U njemu ima dosta onih Albanaca,
koji su 5e doselili u ovo selo onda kada je Malo Kosovo bilo vrlo ret-
ko naseljeno. U današnjim mahalama je tada bilo po jedna ili dve
kuće, a sada ih ima i po 30.
Drlup mahala je nastala na sasvim nerazoranoj utrini, koja je
mestimično bila pokrivena i redim žbunjem. Preci današnjih stanov-
nika ove mahale su se doselili iz Malesije, a u ovoj mahali je bilo
svega jedna kuća, dok danas ima preko 20. Skoro u svim selima, koja
ja smo do sada pominjali, imamo sličnu situaciju, bar kada se radi o
''' M. Rakić: Otadfbina, Knjiga IV, sv. 14, Beograd, lBBO, str. 211.
1e~ Isto, str. 216.
206
albanskom stanovništvu koje danas predstavlja najstarije stanovnike
ovog krja. Dolazeći iz severne Albanije, oni su se naseljavali po Ma-
lom Kosovu, ali ne u velikim grupama, već pojedinačno. Ostaje za
sada otvoreno pitanje da li su zajedno dolazili do kotline, pa se oda-
tle nastanjivali tamo gde je kome odgovaralo, ili su tako pojedinač­
no i dolazili. Pouzdano je jedno, a to je da to nije bila neka velika
migracija koja je povukla za sobom odjednom sve tadašnje naselje-
nike. Po svoj prilici, postoji vremenska podudarnost u naseljavanju
Albanaca po dolini Toplice i Laba.
O vremenu doseljavanja svojih predaka današnji stanovnici ni-
šta ne znaju. Pamti se samo to da se utrina razoravala i pretvarala u
obrdive površine. Stanovnici ove mahale pripadaju sisu Krasnići.
Ljaljović mahala je po vremenu postanka nešto mlađa od pred-
hodne. Poznato je da su preci današnjih njenih stanovnika došli po-
sle onih iz Drlup mahale, Ljaljović mahala je veća i u njoj ima oko
30 kuća, čiji stanovnici pripadaju fisu Krasnići.
Musić mahala je naseljena takođe Albancima, koji su se u Ma-
lo Kosovo doselili pre muhadžira. U njoj ima oko 16 kuća. Nigde na
terenu nismo nai~li na ovakvu kategorizaciju stanovništva kao u Gla-
vniku, kada se govorilo o ovoj mahali. Rečeno nam je da su stanov-
nici ove mahale izuzetno poštovani, kako u sam.om selu tako i u oko-
lnim selima: »Musići su poznati kako u Glavniku, tako i u okolini kao
izrazite ubojice i veliki vesesljaci«. Stanovnici ove mahale takođe
pripadaju fisu Krasnići. U Glavniku smo čuli legendu vezanu za na-
seljavanje Albanaca po Malom Kosovu.
U vreme naseljavanja tih prvih Albanaca ovaj kraj je bio sko-
ro nenaseljen. Stoka se slobodno kretala bez čobana, ali često nije
mogla daleko otići, jer je bilo mnogo trnjaka i žbunja. Pored Laba
su bili trnjaci i vrbe, tako da je voda tekla i mimo korita, stvarajući
velike bare.
Prvi i jedini stanovnici Glavnika su bili Dulupi, a približno is-
tovremeno sa njima su došli i Citaku u Bajčinu, a Zeći u Donju Du-
bnicu. Iz tog vremena se pomnije i jedan detalj koji se ne podudar.1
sa običajima današnjih albanskih stanovnika u Malom Kosovu. Na-
vodi se, naime, da su ti prvi stanovnici Glavnika, Bajčine i Donje
Dubnice za vreme zadušnica morali međusobno menjati kolače, jer
nisu imali kome da ih podele, zato što je kraj bio nenaseljen. Koliko
je ovaj religiozni običaj svojstven albanskom stanovništvu podrob-
nije mogu reći etnolozi, ali on navodi na pretpostavku da je u ovom
selu, koje inače ima vrlo pogodan geografski položaj, privlačan za ze-
mljoradnike, moglo doći do pramene religije.
Đenović mahala je, takođe, jedna od onih čiji su stanovnici do-
šli u Glavnik posle Dugupa. Kao i za ostale mahale, i za ovu se ne
zna odakle su njeni prvi stanovnici došli u ovo selo. Sada u njoj ima
preko 30 kuća, a stanovnici ove mahale pripadaju fisu Krasnići.
Može se zaključiti da je za Glavnik karakteristično to da svi
Albanci, koji su se doselili pre muhadžira i formirali ove starije ma-
hale, o kojima smo do sada govorili, pripadaju fisu Krasnići.
 207
Pored starijih albanskih doseljenika, u Glavniku ima i onih ko-
ji su se doselili iz Toplice pre muhadžira.
Sekirač mahala je jedna od onih u koju su se naselili Albanci
koji su se doselili iz Toplice, pre muhadžira. Ona se čak može sma-
trati i posebnim selom, jer je dosta udaljena od glavnog dela sela.
Poznato je da se u Sekiraču iz Sekirače u Kosanici doselio pra-
deda našeg davaoca podataka, sa svojih pet sinova. Naš sagovornik
Ejupi Ahmet imao je 1963. godine nešto oko 60 godina. U ovoj mahali
ima oko 28 kuća, a svi stanovnici pripadaj u fisu Krasnići.
Ujupi mahala je naseljena Albancima starijim naseljenicima.
Doselili su se u Malo Kosovo odavno. Pripadaju fisu Krasnići. Ima ih
oko 30 kuća.
Arbanaška mahala je naselje11a muhadžirima. Oni su doseljeni
iz sela Arbanaške. Pripadaju fisu Krasnići i ima ih oko 10 kuća.
Sušniak mahala je naseljena takođe muhadžirima. Doselili su
se iz sela Sušnjaka, koje se nalazi u blizini Prepolca. Ima ih 6 kuća
a pripadaju fisu Krasnići.
Obrandža mahala je naseljena stanov11icima koji su se doselili
u ovo selo krajem prošlog veka. Došli su iz sela Obradža, a pripa-
dajt1 fisu Krasnići. U njoj ima oko 8 kuća.
Krtok mahala je takođe naseljena muhadžirima. Dobila je ime
po selu Krtoku. U njemu su prvo živeli Srbi. Njih su pot!sli Albanci,
naseljavajući se iz Albanije po slivu Toplice. Albanci su živeli izve-
sno vreme, pa su usled nastalih promena, posle oslobođenja od Tu-
raka, napustili taj kraj, a 11a njihovo mesto su se naselili, brzo posle
tih događaja, Crnogorci. To je bilo posle Berlinskog kongresa. Izve-
sno vreme su zatim živeli u tom selu Crnogorci, pa su i oni, uglav-
nom posle prvog svetskog rata, takođe zbog političkih promena, uspe-
li donekle da reše i svoje ekonomske probleme zbog kojih su se po-
krenuli iz Crne Gore, spuštajući se sa tih razvoda u plodnu dolinu
Laba. U ovoj mahali ima pet kuća, a njeni stanovnici pripadaju fisu
Krasnići.
Glavnik je, kao što se vidi, pretežno albansko selo, ali i u nje-
mu, kao i u drugim selima Malog Kosova, ima i Srba. I ovde su sko-
ro svi Srbi doseljeni posle prvog svetskog rata. Pored toga u Glavni-
ku krajem proćlog veka nije bilo i Srba, oni nisu dočekali Srbe do-
seljenike, tako da se ni u ovom selu, gde je bilo dosta uslova, ne mo-
že konstatovati da ima i Srba starosedelaca.
U Glavniku ima četiri kuće Simića, doseljenih 1914. godine. O-
ni stt kupili zemlju, a došli su iz Blaca. Jelići su se doselili između
1921. i 1923. godine. Oni su došli na dobijenu zemlju, a doselili su se
iz Aleksandrovačke Jablanice. Sada ih ima samo jedna kuća. Biser-
čića ima tri kuće. Doselili :;u se oko 1922. godine iz sela Dupca, koje
se nalazi u okolini Brusa. Došli su na dobijenu zemlju.
Iz Bobota su dve porodice Arsića. Oni su se u Glavnik doselili,
verovatno, posle 1922. godine. U to vreme su se, izgleda, doselili i
Božlći iz Durovca. Kupci se nalaze u Aleksandrovačkoj župi, a iz to-
ga sela su se doselili Andrići, negde oko 1922. godine. Njih ima dve
208
kuće. Iz Bobota je i jedna porodica Pantelića. Oni su došli na dobi-
jenu zemlju 1922. ili 1923. godine. Obradovići su iz sela Sljivova, kod
Brusa. Došli su na dobijenu zemlju 1923. godine. Dukići su iz Dra-
guše, a doselili su se 1922. godine. Sinđelići nisu iz Zupe, već su se u
Glavnik doselili iz doline Toplice. Ziveli su u Konjuši, a preselili su
se 1922. godine. Selo Tršanovac je takođe u Zupi, iz njega su se do-
selili Kršanini. Njih ima dve kuće. Došli su na kupljenu zemlju, oko
1923. godine. Iz Dupca su i Topalovići. I njih ima dve kuće, a dose-
lili su se na dobijenu zemlju oko 1922. godine.
U Glavniku je, pored Srbijanaca, izvesno vreme živela i jedna
porodica poreklom iz Vojvodine. Prema obaveštenjima koja ne mo-
raju biti sasvim pouzdana, ta se porodica prezivala Pliska. Doselili su
se na kupljenu zemlju oko 1926. godine, ali se posle drugog svetskog
rata nisu vratili u Glavnik.

Godišnjak

Godišnjak je malo naselje i pripada grupi sela koja leže na ju-

gozapadnom obodu kotline. Od kotlinske ravni je dosta udaljeno,
mada razlika u nadmorskoj visini nije znatna. Iz najnižeg dela kot-
line se ovo selo slabo vidi, jer su kuće koje ga sačinjavaju rasturene
po uzvišenjima i dolinskim stranama potoka, kojima (posle jakih ki-
ša) voda teče sa ovog dela kotlinskog oboda prema Labu.
Skoro sve kuće u Godišnjaku leže na terenu višem od 600 m
nadmorske visine. Iako je malo, ovo je selo takođe razbijena na ma-
hale koje su negde predstavljene i sa dve tri kuće. Godišnjak je sko-
ro van svih komunikacija koje su važnije, izuzimajući slab seoski put
koji vodi prema selima u podnožnju Kopaonikovih ogranaka.
Godišnjak je čisto albansko selo, u kome preovladavaju oni Al-
banci doseljeni pre muhadžira.
Saznali smo na terenu da su se preci nekih stanovnika Godiš-
njaka etapna doseljavali u ovaj kraj. Njihovi stari su vodili poreklo
iz Albanije. Cak se smatra da su oni živeli u slivu reke Bitići i da i
sada nose neki to ime. Iz Albanije su se ti njihovi preci naselili u
okolini Dakovice. Posle izvesnog vremena su se preselili u Godišnjak.
Steta je što se ovi navodi nisu mogli potvrditi i nekim podacima o
vremenu preseljavanja. Prema rasprostranjenju fisa Beriše u Albani-
ji, vidimo da se reka Bitići nalazi u domenu ovog fisa, tako da se ova
obaveštenja mogu primiti kao tačna.
Bitcka mahala je jedna od većih u selu. Preci njenih stanovni-
ka su se među prvima doselili u Godišnjak. Prema obaveštenjima do-
bijenim od stanovnika toga sela, to je bilo jako davno. U njoj ima 9
kuća, koje vode poreklo od tih najstarijih stanovnika, pripadnika fi-
sa Beriše. U ovoj mahali ima i dve kuće muhadžira doseljenih iz Ka-
strata, a pripadaju fisu Sać.
 209
Memetaj mahala je naseljena Albancima koji su se doselili za-
jedno sa onima iz Bitcke mahale. U njoj ima 7 kuća, a stanovnici
pripadaju fisu Beriše.
Saljon mahala. Stanovnici ove mahale su po vremenu doselja-
vanja nešto mlađi od ostalih. Doselili su se iz Šalje, pa se i mahala po
tom mestu naziva. U ovoj mahali ima samo dve kuće, a stanovnici
pripadaju fisu Salja.
Raimer mahala je naseljena prvim Albancima koji su se u ovo
selo doselili. U njoj ima četiri kuće i pripadaju fisu Beriše.
Jedna kuća Prevetice, na izvestan način, čini posebnu mahalu.
Oni su se ovde doselili iz sela Popova, koje se nalazi u dolini Kačan­
dolske reke. Međutim, oni ni tamo nisu dugo živeli, jer su se u Po-
povu, kao muhadžiri, doselili iz Prevetice.
Ljatiović mahala je jedna od manjih. U njoj žive Albanci koji
su se doselili kada i ostali najstariji stanovnici ovog sela. Svi pripa-
daju fisu Beriše, a ima samo četiri kuće.

Gornja Lapalitica
Selo Gornja Lapaštica leži u dolini reke Lapaštice. Ta dolina
je mestimično široka i do jedan kilometar. Dolinske strane su odlič­
no poslužile za formiranje naselja. Reka Lapaštica je usekla svoju
dolinu u jednoj prostranoj ravni koja se nalazi u blizini Podujeva, n
prostire se sve do viših delova zapadnog oboda. Ovo je samo deo
prostrane terase koja se pruža, uglavnom, od Bradaš11 do Glavnika.
Gornja Lapaštica je duboko uvučena u dolinu ove reke. Zbog
toga ona pripada grupi sela koja su rasprostrta po pomenutoj ravni.
Tačnije, ovo se selo nalazi l\a samom dodiru pomenute ravni i viših
delova zapadnog kotlinskog oboda. Gornja Lapaštica je jedno od se-
la koje se nalazi van glavnog puta, koji vodi kotlinom. U poređenju
sa Donjom, Gornja Lapaštica više podseća na razbijeno naselje. Nju,
kao i neka prethodna sela, sačinjavaju mahale koje su jedna od dru-
ge različito udaljene.
Stanovnici Gornje Lapaštice su nas obavestili da u njihovom se-
lu nikada nije bilo bega. Oni smatraju da se beg za njihovo selo nije
interesovao zato što u ataru Gornje Lapaštice preovladava zemlja
slabijeg kvaliteta.
Već je rečeno da je i ovo selo izdeljeno u mahale. Stanovnici
smatraju da izrazitih mahala u Gornjoj Lapaštici ima 7.
Havoli mahala je jedna od većih u ovom selu, U njoj ima oko
35 albanskih kuća, a svi nose isto prezime - Havoli. Zanimljivo je
napomenuti da već decenijama nisu menjali prezime. O svom porekla
melo znaju. Smatra se da su se doselili iz Malesije, ali mi nismo sa-
znali kada je to bilo. U vezi sa prezimenom koje nose, postoji i jedna
legenda. Kod Albanaca nije uobičajeno da se prezime nasleđuje po
ženskoj liniji, ali u ovom slučaju se od toga odstupilo.
(171
210
Smatra se da su Gornja i Donja Lapaštica postale od svega n
kuća. Iz okoline Skadra se u Malo Kosovo doselilo šestoro braće sa
porodicama. Prvo su se naselili u Grdovac, gde su živeli na dobroj
begovskoj zemlji. Zatim su se preselili u Perane, zato što se nisu hte-
li pokoravati svim begovskim zahtevima. Da bi bili još nezavisniji,
napustili su i Perane i naselili se u Lapašticu, jer se za nju, kao što
je rečeno, beg nije interesovao. U Gornju Lapašticu se naselilo pet,
a u Donju jedan brat. Tako su, prema obaveštenjima današnjih sta-
novnika tih naselja, postala ova dve sela. lnteresantno je napomenuti
da su (pre dolaska u Malo Kosovo), četiri brata bili katolici, a samo
dva muslimani. Kada su rešili da se presele u ovaj kraj, svi su pri-
mili islam i tek onda krenuli na taj dug put koji ih je doveo u novu
domovinu.
Verovatno su se ove porodice preselile kada je na Kosovu glav-
nu vlast imao Đinol beg. Pod njegovom vlašću je bio skoro ceo Lab,
a govorilo se da ima imanja čak u Skoplju. Da bi se prikazala njego-
va ekonomska moć, kaže se da je on bio beg nad 360 vodeničnih ka-
menova na Kosovu. Kako se Lapaštičani nisu slagali sa ovako moć­
nim begom, on ih je progonio, a oni su se povukli u Lapašticu.
Tako su postali poznati kao hrabri i nepokorivi. U jednom su-
kobu sa svojim neprijateljima beg Džinol je potražio i njihovu po-
moć. U tom okršaju je poginuo neki čuveni ratnik iz Lapaštice, čija
je žena po imena Hava bila isto tako na daleko poznata, po svojoj o-
štroumnosti i odvažnosti. Kao naknadu za poginulog muža, beg joj je
poklonio jednu vodenicu i podigao !epu kuću. Stanovnici Lapaštice
kažu da ta kuća nije davno porušena, a vodenica na tom istom mestu
i sada postoji, samo to nije ona koju je beg izgradio. Po imenu te ču­
vene Have svi su potomci dobili prezime Havoli, koje danas nosi sta-
novništvo 35 kuća.
Svi Havoli pripadaju fisu Gaši.
U ovoj mahali žive i Srbi koji su se u ovo selo doselili, uglav-
nom, posle prvog svetskog rata.
Dve porodice Jeremića su doseljene iz sela Lepenca pod Kopa-
onikom, 1914. godine. Tačnije rečeno, te godine je kupljena zemlja, a
porodice su preseljene tek 1922. godine.
Račići su doseljeni na utrinu, takođe iz tog kraja, iz sela Zlata-
ra, 1920. godine. Njih je bilo tri kuće, Veljići su se doselili iz Kovio-
ca 1922. godine. Bilo ih je dve kuće, a naselili su se na utrinu. Tri
porodice Stevovića su doseljene iz 2ilinaca 1920. godine, na dobijenu
zemlju. Timotijevići su se doselili iz okoline Kruševca, 1920. godine.
Zdravkovića je bilo tri kuće, a doselili su se iz 2ilinaca, 1920. godine.
Iz Osredca su se doselili Bićani 1920. godine. Njih je bilo četiri kuće,
a došli su na dobijenu zemlju ili utrinu, kako je to u ovom kraju u-
običajeno da se kaže. Biočani su se doselili na kupljenu zemlju, 1952,
iz Kosanice. U ovu mahalu su se doselili i Raičevići iz Zlatara, iz-
među 1923. i 1925. godine, na dobijenu zemlju.
 211
Ljuto!i mahala je čisto albanska. U njoj ima 31 albanska kuća,
a njeni stanovnici skoro ništa ne znaju o svom poreklu. Poznato im
je samo to da su njihovi stari u ovo selo došli odavno i u vezi s tim
nije očuvana nikakva legenda. Svi stanovnici mahale se prezivaj u
Ljutoli i pripadaju fisu Gaši.
Cakić mahala je karakteristična po tome što u njoj žive oni Al-
banci koji, prema njihovom kazivanju, predstavljaju najstarije sta-
novništvo u Malom Kosovu. O vremenu doseljavanja i svom poreklu
današnji stanovnici malo znaju. U ovoj mahali ima 38 kuća, ali svi
stanovnici ne pripadaju istom rodu. Cakića ima 24 kuće, Hodola 12
i po jedna kuća Soda i Gaši. Iako ne nose isto prezime, svi pripadaju
fisu Gaši.
I u ovoj mahali ima nekoliko srpskih kuća, čije je stanovništvo
doseljeno iz istog kraja odakle su doseljeni i ostali Srbi iz ovdg sela.
Lapčevići su se doselili 1922. godine iz sela Lepenca, koje se
nalazi u slivu Rasine. Oni su u Lapašticu došli na kupljenu zemlju.
Milačići su se doselili iz Trpeza, 1920. godine. Iste godine su se dose-
lili i Krsmanovići iz Male Reke. Iz 2areva su se doselili Milići, na
kupljenu zemlju, takođe 1920. goidne. Njih je bilo tri kuće.
Hakić mahala je jedna od manjih u Gornjoj Lapaštici, odnosno
u njoj živi manje albanskog stanovništva, nego u onim mahalama ko-
je smo do sada pominjali. Iako ima samo 16 albanskih kuća, ipak svi
stanovnici nisu istog roda. Hakića ima 11 kuća, Mučića 4 i Ibrahima
jedna. Svi ovi Albanci pripadaju onima koji su se ovde doselili pre
muhadžira. O vremenu doseljavanja i svom poreklu vrlo malo znaju.
Iako su iz različitih rodova, svi pripadaju fisu Gaši.
U ovoj mahali ima i Srba. Mihajlovići .su se doselili iz Preko-
dina, između 1922. i 1923. godine. Iz istog sela su se doselili i Ristići
1924. godne, na kupljenu zemlju. Tanackovići su se doselili iz sela
Levića, 1927. godine, na utrinu.
Mučić mahala je, kao i prethodne, naseljena Albancima i Sr-
bima. Albanci su po svoj prilici doseljeni iz Albanije, ali se ne zna
kada. Kažu da su došli kada i ostali najstariji stanovnici Malog Ko-
sova. U mahali ima 16 albanskih kuća, od kojih je 15 iz roda Mučić,
a stanovnici samo jedne kuće su Kodralije. Stanovnici svih 16 kuća
u ovoj mahali pripadaju fisu Gaši.
U ovoj mahali ima i nekoliko srpskih kuća, čije je stanovništvo
doseljeno poglavito iz podnožja Kopaonika. Tako su Grčaci doseljeni
iz 2areva, 1920. godine, na kupljenu zemlju. Njih sada ima četiri ku-
će. Đokići su se doselili iz istog sela na kupljenu zemlju, takođe 1920.
godine. Na kupljenu zemlju su se doselili i Deljani, takođe iz 2areva
iste godine. Njih ima četiri kuće. Dve porodice Petrovića su iz Brusa.
Oni su takođe došli na kupljenu zemlju. Iz 2ilinaca su se doselili Po-
povići, 1928. godine, na kupljenu zemlju, Godine 1923. su došli Ne-
deljkovići iz Lipovca, a ima ih tri kuće.
PoteTa mahala se razlikuje od ostalih što u njoj ima i muhadži-
ra. Zaista njih nema mnogo, ali da i tih nekoliko kuća nema, Gornja
Lapaštica bi bila selo bez muhadžira. U ovoj mahali ima 25 alban-

673
212
skih kuća, čije stanovništvo vodi poreklo od onih prvih Albanaca u
Malom Kosovu. Svi se prezivaju Potere i pripadaju fisu Gaši. Pored
njih ima i četiri kuće muhadžira, za koje nismo uspeli da saznamo iz
koga su se sela doselili. Oni se prezivaju Gubaku i pripadaju f\s11
Skrielj.
I u ovoj mahali ima Srba. Mladenovići su se doselili na dobijenu
zemlju i:c. Lipovca. Došli su 1920. godine, a ima ih pet kuća. Deljani
su iz Lipovca doselili 1920, a Antići iz Sošića 1924. godine, na kuplje-
nu zemlju. Iste su se godine doselili i Zarevci iz Stroinca, njih ima
dve kuće.
Iz Donje i Gornje Lapaštice se za poslednjih 20 godina iselilo
oko 25 porodica, a u tom iseljavanju je dominiralo srpsko stanovni-
štvo.
Kodralija zaseok se ničim ne razlikuje od mahale, ali su nam
stanovnici saopštili da oni tih nekoliko izdvojenih kuća smatraju za-
seokom, a ne mahalom. U tom zaseoku ima 13 albanskih kuća. Nji-
hovi su se preci odavno ovde doselili i u vezi s tim se ništa ne pamti,
niti zna. Svi se prezivaju Kodrali)e i pripadaju fisu Gaši. U gornjoj
Lapaštici nema velikih porodičnih zadruga. Najveći broj članova po
pojedinim kućama se kreće oko 30, mada takvih primera nema
mnogo.

Gornji Sibovac

Gornji Sibovac pripada grupi sela srednje veličine. Najveći deo

sela se nalazi pored Laba. a celo selo leži u najnižem delu kotline.
Za razliku od sela sa kotlinskog oboda, Gornji Sibovac je selo iz sre-
dišnjeg i najnižeg kotlinskog dela.
Pored Gornjeg Sibovca vodi glavni put koji Malo Kosovo spaja
sa Kosovom i Toplicom. Put prolazi zapadno od sela ,preko nešto vi·
šeg terena u odnosu na onaj na kome se Sibovac nalazi. Kako je put
po svoj prilici i ranije tuđa prolazio, teško je pretpostaviti da su pre~
ci današnjih stanovnika Sibovca naseljeni kada i ostali, najstariji
stanovnici Malog Kosova. Po našem mišljenju se u ovom delu kotli-
ne teško ko mogao zadržati u vreme »jake vetrometine«, koja je no-
sila stanovništvo, kako srpsko tako i albansko, stvarajući od njih ra-
zne migracije (one su u ovom kraju dugo bile poznate, a naročito iz-
ražene posle XV.II veka).
Gornji Sibovac se može uvrstiti u grupu sela srednje veličine.
U njemu, kao i u većini sela u ovoj kotlini, živi srpsko i albansko sta-
novništvo. Kao i mnoga susedna sela ,Gornji Sibovac je izdeljen na
mahale. Prema obaveštenjima stanovnika ovog sela, u njemu domini-
raju muhadžiri, dok Albanaca najstarijih stanovnika u ovom selu ne-
ma. Verovatno to nije bilo pogodno mesto za njihovo naseljavanje u
ono vreme kada su oni pretežno iz brdovitih predela, sa zapada, na-
seljavali ovaj relativno ravan teren, koji nije podsećao na njihovu
dotadašnju domovinu.

674
 213
Muzać mahala nosi ime po selu Muzaću koje se nalazi severno
od reke Toplice. Istovremeno su oni prešli i najduži put u vreme pre-
seljavanja, jer su svi njihovi sunarodnici, koje smo do sada pominja-
li, uglavnom doseljeni iz susednog, višeg dela, sliva reke Kosa-
nice. Smatra se da su se iz Muzaća u Sibovac doselili oko 1870. godi-
ne. Muzać su napustili pre srpsko-turskog rata, a u Sibovcu su za-
tekli nkeoliko čerkeskih porodica, koje su po njihovom dolasku na-
pustile ovo selo i preselile se u Arabiju. Iz Muzaća je, u vreme nase-
ljavanja, u Sibovac došlo 6 porodica, a sada ih u toj mahali ima 8, s
tim što su se u međuvremenu neki i iselili iz te mahale. Svi stanov-
nici ove mahale pripadaju fisu Salja.
Končić mahala je predstavljena jednom kućom. Ime nosi po
selu Končiću iz koga su se doselili. I ovi stanovnici pripadaju fisu
Salja.
Medjan mahala .takođe nosi ime po selu iz koga su se njeni sta-
novnici doselili. To su muhadžiri. Doseljeno je četiri, a sada ima 6
kuća. Stanovnici ove mahale pripadaju fisu Krasnići.
Grgurci mahala je takođe jedna od onih koju su osnovali Alban-
ci doseljeni iz sela Grgura, koje se nalazi takođe severno od reke To-
plice. To su muhadžiri. Kada su doseljeni bilo ih je pet porodica, a
sada ih je 7 kuća. I ovi stanovnici pripadaju fisu Krasnići.
Konjuhi mahala je, kao i ostale u Gornjem Sibovcu, mala. I
njeni stanovnici muhadžiri su doseljeni iz sela Konjua koje se nalazi
gde i ostala iz kojih su se Albanci ovamo doseljavali. Doseljene su
tri kuće, a sada ima četiri kuće. Stanovnici ove mahale pripadaju
fisu Krasnići.
Točan mahala je, kao što i ime kaže, naseljena stanovnicima do-
seljenim iz sela Točana. To su takođe muhadžiri. Doseljene su dve
porodice, a i sada ih toliko ima. Stanovnici i ove mahale pripadaju
fisu Krasnići.
Staroselci mahala je naseljena Albancima koji su se ovde dose-
lili sa razvoda Toplice i Puste Reke. Iz Starog Sela doselile su se dve
porodice, a sada ih ima četiri, Stanovnici ove mahale pripadaju fis11
Sać.
Djakalija mahala sada ima samo dve kuće. Toliko ih je i dose-
ljeno iz sela Djake, u gornjem slivu Kosanice. Stanovnici ove mahale
pripadaju fisu Kiljmen.
Kosmać mahala je naseljena Albancima koji su se doselili iz
sela Kosmača. U ovoj mahali ima četiri kuće, a stanovnici pripadaju
fisu Gaši.
Na osnovu podele na mahale, moglo bi se zaključiti da je Gor-
nji Sibovac selo razbijenog tipa. Međutim, to nije tako. Mahale su u
ovom selu znatno bliže jedna drugoj, nego što je to u drugim selima.
Selo predstavlja celinu, ali je na mahale izdeljeno na osnovu mesta iz
kojih su muhadžiri ovamo doseljeni. Kao što je već i prikazano, u o-
vom selu ima stanovnika iz raznih naselja razbacanih po slivu Top-
lice. Ovakvih slučajeva do sada nismo imali i ta pojava bez sumnje
ukazuje na činjenicu da muhadžiri nisu uvek uspevali, a možda to ni-

675
214
su ni želeli, da se prilikom naseljavanja iz istog sela u Toplici nasele
u isto selo u Malom Kosovu. Na taj način je i fisno grupisanje raz-
bijeno. Ono je bilo jače zastupljeno prilikom naseljavanja u Toplicu.
U Gornjem Sibovcu ima i Srba. Svi su se oni ovamo doselili po-
sle prvog svetskog rata. Doselili su se, kao i ostali Srbijanci, u ovt1
kotlinu iz Toplice i Aleksandrovačke 2upe.
Andrići su doseljeni iz Majdeva, 1920. ili 1921. godine. Karića
ima pet kuća, a doseljeni su iz Krive Reke, istovremeno sa Andri-
ćima. Galovići su doseljeni iz Like, oko 1926. godine. Tomići su se
doselili iz Krive Reke, oko 1921, a sada ih ima 4 kuće. Mikići su po-
reklom Vojvođani, a doselili su se 1927. godine. Vesići su se iz Kon-
dželja doselili 1923. godine. Ristići su doseljeni iz istog sela i isto-
vremeno sa Vesićima. Njih sada ima tri kuće. I Kocići su iz Kondže-
lja, a doselili su se oko 1924. Njih ida dve kuće. Sekulići su iz Blaca.
Ima ih tri kuće, a doselili su se oko 1925. godine. Azdejkovići su ta-
kođe iz Blaca; ima ih tri kuće, a doselili su se oko 1927. godine. Ko-
stići i Gateri su poreklom iz Like. Doselili su se posle prvog svetskog
rata. Pantelići su se doselili 1921. iz Majdeva. Iz istog su mesta i To-
šići, doseljeni 1924. godine. Iz Stroinaca su se doselili i Crnoglavci
1924. godine.

Grdovac

Grdovac je pretežno albansko selo, a po veličini bi se mogao

uvrstiti u grupu sela srednje veličine, u okviru Malog Kosova. Nalazi
se na jugoistočnom, nižem delu kotlinskog oboda. Od najnižih delo-
va kotline je odvojen terasom kojom ide razvode reke Batlave i Du-
bnice. Prema tome, Grdovac se u užem smislu reči nalazi u slivu Ba-
tlave i predstavlja jedno od dva seoska naselja na njenoj levoj stra-
ni, u najširem delu doline.
U blizini Grdovca prolazi put koji, vodeći dolinom reke Batla-
ve, spaja Malo Kosovo sa Gornjom Jablanicom. U odnosu na glavntt
komunikaciju, koja vodi kotlinom, Grdovac ima krajnje periferni po-
ložaj. Geografski položaj ovog sela nas navodi na pretpostavku da u
njemu verovatno žive Albanci koji su se u ovaj kraj doselili odavno,
jer su se oni, koliko smo mi zaključili, naseljavali obavezno po nešto
višim terenima, najčešće delimično pod šumom i redovno dalje od
glavnih komunikacija. U svim selima, koja smo do sada pominjali, a
koja su u odnosu na glavni kotlinski put imala periferni položaj, i
koja su vezana za više i niže delove oboda, preovladali su Albanci
čiji su preci bili u najnovijoj fazi naseljavanja prvi stanovnici ove
kotline. Naši zaključci i pretpostavke baziraju se upravo na ovoj či-
• • •
nJen1c1.
Grdovac je izdeljen na mahale. Karakteristično je da su u nje-
.mu mahale izrazitije jedna od druge izdvojene, no što je to slučaj u
nekim drugim selima.

67(i
 215
Pošta1· mahala leži na najnižem terenu po kome se Grdovac pro-
stire. Stanovnici su Albanci. O vremenu doseljavanja u ovo selo ni-
smo uspeli ništa da saznamo, jer ni sami stanovnici ništa pouzdano
11e znaju. U ovoj mahali ima oko 25 kuća, a njeni stanovnici pripada-
ju fisu Krasnići.
Gornja mahala se stvarno i nalazi nešto više prema obodu u od-
11osu na prethodnu. I u njoj su Albanci koji su se u Grdovac odavno
doselili, tako da se u vezi sa tim ništa ne pomnije među današnjim
stanovnicima. Ova je mahala nešto veća. Ima oko 30 kuća, a njeni
žitelji pripadaju fisu Krasnići.
Braović mahala je nešto manja u odnosu na prethodne u ovom
selu. I njeni su stanovnici došli, izgleda, zajedno sa onima u drugim
mahalama. U njoj ima 15 kuća, a stanovnici su iz fisa Krasnići.
Pored Albanaca, koji u ovom selu žive odavno, ima i onih koji
su doseljeni kada i ostali muhadžiri. Muhadžiri su u Grdovcu Retko-
ceri, ima pet kuća. Doselili su se iz sela Retkocera koje se nalazi u
izvorišnom delu Jablanice. Rače su takođe muhadžiri, doseljeni iz se-
la Rače.
U Grdovcu ima i nekoliko srpskih kuća. To su Srbijanci koji su
se doseljavali posle prvog svetskog rata. Nešovića ima četiri kuće;
doselili su se iz sela Bejašnice koje se nalazi u okolini Prokuplja, oko
1922. godine. Vasiljevići su se doselili i7. Cungule, 1920. godine. Sel-
mići su se doselili kada i ostali Srbi u Grdovcu.

Donja Dubni~a

Selo Donja Dubnica se nalazi severoistočno od Podujeva. Tud11

vodi i glavni put koji od Malog Kosova izbija na Prepolac. U morfo-
loškom smislu, Donja Dubnica leži u dolini istoimene reke koja od
severa teče na jug, pa se u južnom delu kotline uliva u Lab.
Po tipu se Donja Dubnica znatno razlikuje od ostalih sela u
kotlini. Jedan deo tog sela podseća na drumsko naselje, ali cela Do-
nja Dubnica ne pripada tom tipu. Pošto je to najveće selo na prou-
čavanom terenu, moglo bi se reći da se kroz njegove mahale, koje či­
ne sastavni deo jedne velike celine, prožima nekoliko tipova seoskih
naselja. Za Donju Dubnicu se ne može reći da je selo razbijenog ti-
pa, ali nije ni pravi zbijeni tip u potpunosti zastupljen, ni čisto drum-
ski ne dominira, a ni tipično mahalski. Od svih varijeteta ima po ma-
lo primesa, tako da bi se moglo zaključiti da u ovom velikom selu i-
ma nekoliko izdvojenih delova sela koji, kao samostalni, donekle pre-
dstavljaju pomenute tipove.
Ovakva pojava vezana za tip naselja nije neshvatljiva kada se
zna: koji, kada i iz kojih su sve pravaca dolazili njihovi preci i dana-
šnji stanovnici Donje Dubnice, donoseći obeležja zavičaja. U Donjoj
Dubnici su se stekli, kao u malo kome selu u Malom Kosovu: Alban-
ci-stariji naseljenici, muhadžiri, Crnogorci, Srbijanci i Ličani. Svi su

677
216
oni dali ovom velikom selu i neko svoje individualno obeležje, iako
svi zajedno čine njegovo stanovništvo.
Donja Dubnica je, kao što se vidi, naseljavana etapno. To ne
znači da i između tih glavnih faza u naseljavanju nije bilo kretanja
stanovništva. Cetiri etapna naseljavanja ipak postoje, a mi ih isl:,iče­
mo zato što je na ovaj način postao manji broj sela u Malom Kosovu.
Prvu etapu u naseljavanju čine Albanci - stariji naseljenici ,koji su
se doselili sa zapada. Krajem prošlog veka došlo je do naseljavanja
muhadžira sa istoka. Oni predstavljaju drugu fazu u naseljavanju o-
vog velikog sela. Posle balkanskih ratova se naseljavaju Crnogorci iz
istog pravca odakle su i muhadžiri došli. To je treća faza u naseljava-
nju Donje Dubnice. Na kraju, kao četvrti, stižu Srbijanci posle prvog
svetskog rata, poglavito sa severa. Istovremeno sa njima se naselja-
vaju i Ličani, sa zapada. Kao što vidimo, Dubnica je postala od ne-
koliko struja koje su se kretale iz raznih pravaca, sličući se svojim
malim ograncima i u ovom selu.
Kako je Donja Dubnica veliko naselje, u njoj ima nekoliko ma-
hala koje su izrazito poznate kao mahale, ali zato ima i takvih kuća
za koje se ne zna kojoj mahali pripadaju. To je najčešće slučaj sa
srpskim stanovništvom koje se doselilo kasnije u ovo selo.
Zieći mahala je naseljena najstarijim stanovnicima u Donjoj
Dubnici. To su Albanci koji su se doselili iz Malesije, ali se ne zna
kada. Cak se i Đakovica-pominje kao nekadašnje boravište njihovih
predaka, ali sve to nije dovoljno pouzdano. Prema obaveštenjima sta-
rijih, današnji stanovnici znaju samo to da je u vreme naseljavanja
tih prvih stanovnika u okolini Dubnice bilo sve pod šumom i trnjem.
Zemlja je bila neobrađena, a oni su se naseljavali stihijski, odnosno
ko je gde hteo. Niko o tome nije vodio računa, zato se svak naselja-
vao tamo gde mu se svidelo.
U ovoj mahali sada ima šest kuća, a njeni stanovnici pripadaju
fisu Seć.
Aljević mahala ima mnogo sličnosti u pogledu porekla stanov-
ništva sa prethodnom mahalom. I njeno stanovništvo pripada onoj
grupi Albanaca koja čini najstarije stanovnike Malog Kosova. Raz-
lika ima u tome što žitelji ove mahale nisu došli direktno iz Malesije
u Dubnicu, već su se prvo nastanili, prema predanjima starijih sta-
novnika, u selo Penduhu, a zatim su prešli u Donju Dubnicu. Vreme
tog preseljavanja se ne zna, ali izgleda da je bilo davno, jer osim ne-
pouzdanih pretpostavki ništa drugo ne postoji. U ovoj mahali ima o-
ko 26 kuća, a stanovnici su iz fisa Beriše.
Tahirović mahala se razlikuje od dosadašnjih u ovom selu po
tome što u njoj pored Albanaca - starijih naseljenika žive još muha-
džiri i Crnogorci.
Stariji albanski stanovnici su se doselili kada i ostali Albanci u
Donjoj Dubnici. I oni su prvo živeli u Penduhi, pa su se, posle, iz tog
sela doselili u ovo gde i danas žive. Ovih starijih Albanaca u mahali
ima oko 20 kuća i svi se oni nazivaju Tahirović, a pripadaju fisu Be-
riše.

678
 217
Pored njih u ovoj mahali, kao što je rečeno, ima 26 muadžer-
skih kuća. Kako su se muhadžiri doselili iz različitih sela, oni imaju
i različita prezimena. Stanovnici četiri kuće Matarova su doseljeni iz
sela M!atarove i pripadaju fisu Kiljmen. Vrševci su iz istoimenog se-
la; ima ih pet kuća i pripadaju fisu Krasnići. Kažu da im je nadimak
ostao po tome što se ovo selo, u vreme kada su oni tamo živeli, zvalo
Oraci. Iz sela Tulara, koje se nalazi u Gornjoj Jablanici, su stanov-
nici četiri kuće Tulara, koji pripadaju fisu Gaši. Sulejmani su se do-
selili iz Rače, kada i svi ostali muhadžiri, i pripadaju fsu Krasnići.
Stanovnci dve kuće Džemaila su u Donju Dubnicu doseljeni pre oko
60 godina iz Salje. Oni pripadaju fisu Salje.
U ovoj mahali ima i Crnogoraca. Oni su se krajem prošlog veka
naseljavali po slivu Toplice, a posle prvog svetskog rata su se masov-
no spuštali u Malo Kosovo. Tako su se iz sela Kutlova, oko 1925. godi-
ne, naselili u ovu mahalu, odnosno u Donju Dubnicu: Bojčići, Sćeki­
ći, Mrvovići i Bičanini. Sada ih skupa im a14 kuća. U Kutlovo su se
doselili iz Starog Kolašina. Komnenovići su se iz Pilatovca doselili u
Matarovu kada i ostali Cnrogorci u ovaj kraj. Zatim su (oko 1922. go-
dine) prešli u Donju Dubnicu. Tri porodice Maljevića su poreklom iz
Kuča, ali su se ovde doselili iz Kupinova, oko 1927. godine. Brkovići
su takođe Crnogorci; živeli su u Gazdaru, a u Donju Dubnicu su se
preselili oko 1922. godine.
Većina pomenutih crnogorskih porodica je naseljena na dobije-
nu zemlju u Donjoj Dubnici. Arsenijevići su najnoviji stanovnici u
ovoj mahali. Oni su se doselili iz Krtoka 1950. godine, na kupljenu
zemlju, a poreklom su Srbijancl.
Tiavci mahala je po vremenu postanka .mlađa od onih koje smo
do sada pominjali. U ovoj mahali žive samo muhadžiri i Srbi. I po
broju kuća je ova mahala među mlađima. Tihovci su iz sela Tiovca,
u blizini Kuršumlije. Njih ima 7 kuća, a pripadaju fisu Gaši. Jedna
porodica je doseljena iz sela Krtoka, a druga iz Sibovca u Malom
Kosovu.
Naišli smo na interesantan podatak. Muhadžiri iz ove mahale
su sačuvali predanje po kome su se njihovi stari u Tiovac doselili iz
okoline Durakovca, pa se čak i selo Uće pominje kao mesto u kome
su oni živeli pre doseljavanja u Toplicu.
Roglića u ovoj mahali ima tri kuće. Oni su se iz Starog Kolaši-
na preselili u selo Preveticu, a odatle (1914. godine) u Donju Dubni-
cu. Doselili su se, kažu, na kupljenu zemlju. Kneževići su se doselili
iz Trbunja iste godine, a sada ih ima tri kuće. Iste godine i iz istog
sela su se naselili i Jovanovići. I njih ima tri kuće, a isto su došli na
kupljenu zemlju. Aleksića ima dve kuće, a doselili su se iste godine
iz Trbunja kao i ostali njihovi susedi.
Ovi naseljenici su kupovali zemlju od Albanaca koji su je pro-
davali zbog seobe u Tursku. O ovome nas je obavestio jedan stariji
stanovnik ovog sela, Durović Zivojin, koji je sin najstarijeg naselje-
nika-Crnogorca u Donjoj Dubnici. Pored ostalog, on nam je rekao još
i to da je u to vreme bilo dosta zemlje na prodaju i da su se neki Al-
218
banci tada preselili u Tursku. Od svih koji su iz Donje Dubnice oti-
šli, vratile su se samo četiri porodice.
Saljović mahala je naseljena sa tri grupe stanovnika, sve tri su
sada već spominajne. Prvi i najstariji naseljenici su u ovoj mahali
Albanci. Oni su doseljeni odavno pa se vreme njihovog naseljavanja
ne pamti. U ovoj mahali ima 13 kuća čije stanovništvo vodi poreklo
od tih prvih naseljenika. Metoli su se treći doselili u Donju Dubni-
cu; ima ih dve kuće i pripadaju fisu Beriše. Iz istog su fisa i 2.ieći.
Oni su se doselili iz Malesije, ·ima ih tri kuće. Istom fisu pripadaju
četiri kuće. lsljama, dve kuće Haljita, i dve kuće Mućola.
Muhadžira u ovoj mahali ima približno isto. Isljami su se dose-
lili iz sela Turučice. Ima ih četiri kuće i pripadaju fisu Salja. Dabi ·
novci su iz istoimenog sela kod Kuršumlijske Banje. I njih ima če­
tiri kuće, a pripadaju fisu Beriše. Iz fisa Kiljmen su Kolaji, doselje-
ni iz Vuča, a sada ih je četiri kuće. Mehmeti su doseljeni iz Krtoka,
a pripadaj u fisu Krasnići. Iz sela Dvorišta se doselio i Dvorišta Rifat,
koji je tek 1961. godine kupio zemlju u ovom selu. Njegova porodica
pripada fisu Sopa.
Treću grupu naseljenika u ovom selu čine Srbi, doseljeni posle
prvog svetskog rata. Bilo je onih koji su zemlju kupovali i koji su je
dobijali. č:orbići su se doselili iz sela Popova (okolina Blaca). Došli su
na kupljenu zemlju 1921. godine, a sada ih ima dve kuće. Nešto ka-
snije su se doselili i Dokići iz Točana, takode na kupljenu zemlju.
Ima ih tri kuće, a doselili su se između 1923. i 1925. godine. Vukosa-
vljevići su iz Ljuša kod Kuršumlijske Banje. Doselili su se 1921. go-
dine na dobijenu zemlju. Punišići su se doselili tek 1947. godine iz
Prevetice, koja se nalazi na samom razvodu između Male Kosanice i
Laba. Poreklom su Crnogorci, a u Preveticu su doseljeni krajem pro-
šlog veka iz okoline Podgorice. Jovanovići su se tek 1961. godine do-
selili iz sela Pakaštice, koje se nalazi u dolini Laba, severno od Ma-
log Kosova. To su jedni od onih koji su se u slivu Laba, posle rata,
preseljavali iz zabačenijih sela u ona bliže glavnim putevima i grado-
vima, odnosno većim selima. U Pakašticu su se naselili posle 1941. iz
sela To~ana, na kupljenu zemlju. Gašići su, kako su nas obavestili,
doseljeni iz okoline Kruševca oko 1925, na kupljenu zemlju. Sada ih
ima tri kuće. Dumanovići su doseljeni iz sela Kupca 1914. godine, na
kupljenu zemlju. Jedan od novijih stanovnika u ovoj mahali je i Pa-
ćaranin sa svojom porodicom. Oni su doseljeni iz Rače, 1954. godine
na kupljenu zemlju. Oni ni u Rači nisu dugo živeli, jer su tek kra-
jem prošlog veka doseljeni iz okoline Raške u sliv Kosanice. Ta mig-
raciona struja je, po svim izgledima, naseljavala ovaj kraj posle pre-
seljavanja Albanaca iz sliva topličkog u lapski.
Ovoj mahali pripada još jedna albanska kuća. To su Neziri, iz
grupe ranije naseljenih Albanaca u Donjoj Dubnici, a potiču iz fisa
Beriše.
Gornja i Donja Mahala. Ove dve mahale su uzete istovremeno
zato što su na tome insistirali davaoci podataka, obrazlažući to činje­
nicom da je to nekada bila skoro jedna mahala i nazivala se Kurto-

680
 219
vić mahala. U ovoj mahali, pored Albanaca - starijih doseljenika,
muhadžira, Srbijanaca i Crnogoraca, ima i Ličana, koji su se ovamo
doselili posle prvog svetskog rata, kada i većina ostalih srpskih na-
seljenika u ovom kraju. Mahala se ranije nazivala po prezimenu nje-
nih najstarijih današnjih stanovnika. To su Kurtovići koji su, prema
obaveštenjima naših davalaca podataka, u Donju Dubnicu naselili od-
mah posle Zieća. »To je druga kuća u celoj Dubnici«, kažu oni koji
su ponešto čuli i od toga zapamtili o vremenu i načinu doseljavanja
njihovih predaka. Smatra se da su se doselili direktno iz Albanije, ali
to ničim nismo uspeli da potvrdimo. Kurtovići su iz fisa Beriše, a ima
ih tri kuće. Mustafovići i Behrami su doseljeni pre muhadžira iz Ra-
mništa. Njih ima po dve kuće, pripadaju fisu Beriše.
Muhadžira u ovim mahalama ima nekoliko kuća. Oraci su do-
seljeni iz sela Oraca, ili kako se sada naziva Ravni Sort. Njih ima pet
kuća i pripadaju fisu Krasnići. Dve kuće Sviraimi doseljene su iz se-
la Sviraima u Jablanici. Oni su iz fisa Hoti. Iz Dabinovca su doseljeni
Dabinovci, iz fisa Beriše. Hasani su iz sela Krtoka. Oni pripadaju fisu
Krasnići. Sadiku Zećir je doseljen iz Seljanca kod Kosovske Mitrovi-
ce, još za vreme turske vladavine. Njegova porodica pripada fisu Sa-
lja. Iz Murgule, koja se nalazi u Gornjem Labu, u ovoj mahali ima tri
porodice, doseljene pre tri godine. Oni su se u Murgulu doselili pre
muhadžira, a pripadaju fisu Sopa. 126
Srbijanci su se najčešće doseljavali iz sela sa podgorine Kopa-
onika. Tako su Markovići d.ošli iz Borčana, koje se nalazi na apsolu t-
noj visini iznad 1000 m, u blizini Oštrog Koplja. Doseljeni su oko
1928. godine. Jevtići su iz Grgura kod Blaca. Došli su na dobijenu
zemlju oko 1930. Iz Blaca su sa njima doseljeni Milutinovići, takođe
na dobijenu zemlju, a sada ih ima dve kuće. Iz okoline Doljevca su
Đokići; a doselili su se 1921. godine. Pribaci su iz Vitkova kod Alek-
sandrovca. Ima ih dve kuće, a došli su 1914. godine, na kupljenu ze-
mlju. Ilići su se doselili iz Stepoša, na kupljenu zemlju, 1926. godine.
Markovići su se doselili iz Brestovca (Dobrič), na dobijenu zemlju,
1921. godine i sada ih ima četiri kuće. Jovići su najmlađi stanovnici
po vremenu doseljavanja, jer su se tek 1955. preselili iz Dobrog Dola,
u dolini Laba, severno od Malog Kosova. Međutim, u Dobrom Dolu
oni žive tek posle prvog svetskog rata, a dotle su živeli u okolini Lu-
kovske Banje.
U ovoj mahali ima i Crnogoraca. Brkovića ima šest kuća. Oni s11
se doselili iz sela Gazdara, koje se nalazi u Gornjoj Jablanici. Njih
ima šest kuća, a u Dubnicu su se naselili 1914. godine, na kupljenu
zemlju. Sekulovići su se doselili direktno iz Crne Gore. Ranije su u
Crnoj Gori živeli u Brskutu (Bratonožići), a u Dubnicu su se naselili
na kupljenu zemlju. Mitrovići su se doselili iz sela Selišta (okolina
Kuršumlije). Doseljeni su 1933. godine na dobijenu zemlju. Janičići
su iz Krtoka. Iz ovog sela su se Crnogorci u Malo Kosovo doseljavali
19111
Najnovljl doseljenlcl iz okolnih sela nisu uvek bili sigurni da znajt1
tačno neke podatke koji su nas interesovali. Zbog loga se, kod takvih slučajeva,
mogu javiti izvesne nelačnosti.
220
odmah posle balkanskih ratova, a, kao što vidimo, to preseljavanje
Crnogoraca nije prestalo ni do najnovijih dana, jer su se Janičići tek
1959. godine preselili u Du bnicu.
U ovoj mahali ima i Ličana. Karakteristično je da su se oni u
Donjoj Dubnici naselili u znatno većem broju nego u bilo kom dru-
gom selu u Malom Kosovu. Bubale su se doselili iz sela Nebrusa (srez
Lapac), 1928. godine, na dobijenu zemlju. Kljaići su iz sela Kurjaka.
Doseljeni 1924, na kupljenu zemlju. Mirilovića ima šest kuća. Oni
su doseljeni iz Ondića, 1922. godine, na utrinu. Najviše je Vukmiro-
vića, njih ima 12 kuća. Doselili su se iz Babina Potoka 1920. godine,
na utrinu. Uzelci su iz Ondića ,doselili su 1922. na utrinu. Kalci su
takođe iz Ondića. Njih ima tri kuće, a doselili su se 1922. godine. Do-
puđe su iz već pomenutog sela Kurjaka. Ima ih četiri kuće, a doselili
su se 1922. godine na utrinu.
Marino brdo mahala. U ovoj mahali žive Albanci, Srbi i Crno-
•
gorc1.
Albanaca je malo, ali svi pripadaju grupi starijih naslejenika u
Malom Kosovu. Hamiti ne znaju kada su se njihovi stari ovamo na-
selili i odakle. Ori! pripadaju fisu Beriše. Miftari su takođe iz istog
fisa i malo znaju o svom poreklu. Kastrati su se u Donju Dubnicu na-
selili tek 1962. godine iz sela Krpimeja, koje se nalazi u dolini Laba,
uzvodno od Malog Kosova. Oni su tamo odavno naseljeni, odnosno
njihovi stari. Po fisu Kastrati su, kao što se vidi, i prezime dobili.
Od Srba u ovoj mahali stanuju Jekići, doseljeni 1914. godine iz
Stupnja, kod Aleksandrovca, na kupljenu zemlju. Iz okoline Tulara
su se doselili Vasiljkovići. Njih ima dve kuće, a došli su na kupljent1
zemlju 1924. godine. Matići su iz Barbatovca doseljeni na kupljenu
zemlju 1924. godine. Damnjanovići su doseljeni iz Garevine, kod A-
leksandrovca, 1914. godine. Ima ih 6 kuća i došli su na kupljenu zem„
Iju. Poslednji su se doselili Milenkovići. Došli su iz Rače Kosaničke,
na kupljenu zemlju, oko 1957. godine.
Crnogorci su u ovu mahalu doseljeni pretežno posle prvog svet-
skog rata. Sćepanovići su se doselili iz Trpeze, 1926. godine, na do-
bijenu zemlju. Njih sada ima dve kuće. Iz istog su sela i Bulajići
koji su, po svoj prilici, došli zajedno sa Sćepanovićima. I oni su ze-
mlju dobili od Agrara. Radovanovići su iz Kuča doseljeni u Dubnictt
1921, na dobijenu zemlju. I njih ima dve kuće. Iste su se godine do-
selili i Garići. Došli su iz okoline Podgorice, iz sela Brskuta. Njih ima
četiri kuće. Krkelići su doseljeni iz Lukova 1921. godine. Kešeljevići
su doseljeni 1921, iz okoline Nikšića (Bratonožići). Paunovići su do-
seljeni iz Mcrdara, 1926. godine. Vcljkovići su se skoro doselili. Oni
su iz Pravitice (oko 1949), prešli u Dubnicu. Raškovići su tek 1958.
doseljeni iz Degrmena, na kupljenu zemlju.
Nismo u mogućnosti da proverimo da li i porodice koje ćemo
tek pomenuti pripadaju ovoj mahali, ali smo sigurni da su to žitelji
Donje Dubnice. Zato smo ostavili da na kraju pomenemo i njih u želji
da izbegnemo grešku. To su Đurovići, doseljeni iz Samokova kod
Kuršumlije (1913) u Donju Dubnicu. U Samokov su došli krajem pro-

682
 221
šlog veka, kada i svi ostali Crnogorci iz Danilovgrada (Bjelopavlići).
Saznali smo da je tom prilikom samo iz Danilovgrada došlo u Topli-
cu 43 porodice, a od toga četiri Đurovića. Prilikom druge seobe prema
Malom Kosovu, izdvojila se samo jedna porodica, a ostali i sada žive
u Toplici. Kroz razgovor smo saznali da su Crnogorci, koji su se pre-
seljavali u Toplicu, odnosno više po njenom obodu, bili svesni kakve
ih teškoće očekuju u novoj sredini, ali su skoro bili prinuđeni da se
sele bilo gde, jer zemlje za obradu u Crnoj Gori nije bilo, a broj sta-
novnika se naglo uvećavao. Mrvovići su doseljeni iz Matarova 1914.
godine, a tamo iz kraja gde dominiraju Bratonožići, krajem prošlog
veka. U Donju Dubnicu su došli na kupljenu zemlju. Njih ima tri ku-
će. Kolaci su iz Rače. Preselili su se u Dubnicu 1914. godine, na kup-
ljenu zemlju. Njih ima četiri kuće. Bojčica ima četiri kuće. Doselili
su se 1914. iz sela Buča (Vasojevići). Doseljeni su direktno iz Crne
Gore, na dobijenu zemlju. Iz okoline Ivangrada su i Sćekići. Oni su
se, takođe, direktno doselili iz sela Praćevca, 1914. godine, na kuplje-
nu zemlju, a ima ih dve kuće.

Donja Lapaštica

Donja Lapaštica se, isto kao i Gornja, nalazi u dolini istoimene

reke. Ona je po broju stanovnika znatno manja od Gornje Lapaštice.
Donja Lapaštica više pripada grupi sela koja leže u ravni kotline.
Međutim, ona se ne nalazi u onom otvorenom i najširem kotlinskom
delu, već je od njega odvojena terasom u l<oju je reka usekla svoju
dolinu, a samim tim stvorila uslove za formiranje naselja.
Istočno, u blizini Donje Lapaštice, prolazi glavni kotlinski put,
ali je ovo selo ipak po strani u odnosu na ovu glavnu komunikaciju,
jer ga ona presečena terasa od njega deli.
I u ovom selu žive Albanci i Srbi. Albanaca je znatno više od
Srba. Pored njih, u Donjoj Lapaštici ima i Cigana koji malo vremena
provode u samom selu, ali administrativno ajemu pripadaju. Donja
Lapaštica je izdeljena na mahale, kao i susedna sela.
Potera mahala nosi ime po prezimenu njenih stanovnika. Svi
se prezivaju Potere i ima ih 14 kuća. O vremenu doseljavanja u ovo
selo današnji stanovnici ništa ne znaju. Kažu samo to da su se njiho-
vi stari u ovo selo odavno doselili, ali se ne zna kada i odakle. To su,
uostalom, uobičajeni odgovri za većinu Albanaca, ovde doseljenih,
pre muhadžira. U ovoj mahali nema Srba, a svi Albanci pripadaju
fisu Gaši.
Batota mahala. U ovoj mahali žive Albanci, Srbi i Cigani. Al-
banskih kuća ima 17. Svi se oni prezivaju Batote. Pripadaju grupi
starijih albanskih naseljenika u Malom Kosovu, pa prema tome nistl
obavešteni o tome odakle su im preci naseljeni i kada. Svi pripadaju
fisu Gaši.

683
222
U ovoj mahali ima samo nekoliko srpskih kuća. To su Cukura-
novići, doseljeni iz Lepenca kod Brusa, oko 1925. godine, na kupljenu
zemlju. Njih ima dve kuće. Salovići su iz Točana. Oni su se doselili
1924. godine. Krcići su iz sela Dobroljubca, kod Aleksandrovca. Ima
ih tri kuće. Doselili su se 1924. na kupljenu zemlju. Ove kuće Blago-
jevića su iz sela Kupca.
Ovoj mahali pripada i 11 ciganskih kuća. Cigani malo vremena
provode u samom selu, jer se ne bave zemljoradnjom, već je skoro
sva njihova delatnost orijentisana na Podujevo.
M1Lrati mahala je naseljena Albancima. To su oni Albanci koji
su u Malo Kosovo doseljeni pre muhadžira. O svom poreklu ništa si-
gurno ne znaju. Prema pričanjima starijih stanovnika, oni odavno ži-
ve u ovom selu, a ima ih 12 kuća. Svi se prezivaju Murati, a pripada-
ju fisu Gaši.
Seferi mahala je takođe čisto albanska. U njoj ima 13 kuća. Sve
su to Albanci - stariji doseljenici. Za razliku od ostalih mahala, u
ovoj ima nekoliko prezimena. Cela mahala je naseljena Albancima
iz fisa Gaši, a Srba nema.
Kameroli mahala. I u ovoj mahali žive samo Albanci. Doseljeni
su kada i svi ostali u ovom selu, odnosno pretpostavljaju da su im se
stari zajedno doselili. U ovoj mahali ima 16 kuća i svi stanovnici ima-
ju isto prezime - Kameroli. Stanovnici ove mahale su iz fisa Gaši.
Interesovali smo •e da li u Donjoj i Gornjoj Lapaštici ima veli-
kih porodičnih zadruga. U oba pomenuta sela izgleda da ima samo
četiri-pet većih porodičnih zadruga, u kojima ima do 30 članova.
Prirodna je pojava da se iz svih sela poneko iseljava, ali ćemo
sada pomenuti samo jedan razlog koji, pored ostalih, utiče na raselja-
vanje stanovnika. To je krvna osveta. Zabrinjavajuće zvuči ovakav
zaključak, ali kako kažu stanovnici Donje Lapaštice, Murati Ajvaza
Mustafa se baš zbog krvne osvete, pre nekoliko godina, iselio i kupio
imanje •čak u Lazarevo u Kosovo«.

Donji Sibovac
Donji Sibovac pripada najmanjoj grupi sela u kotlini. Nalazi
se na levoj obali reke Dubnice, odnosno istočno od ove reke, pored
jednog sporednog puta kojim se, najkraćim rastojanjem, povezuje
dolina Laba i Dubnice sa dolinom Batlave. Donji Sibovac se nalazi u
južnom delu kotline i to u najširem delu ravni. Više je prtimaknut
istočnom kotlinskom obodu. mada se neke kuće iz ovog sela nalaze i
zapadno od reke, tj. na desnoj obali Dubnice. U odnosu na Lab i gla-
vni kotlinski put, Donji Sibovac ima donekle periierni položaj, jer i-
pak ne leži u najprometnijem delu kotline.
Donji Sibovac je malo, ali ipak jedno od starijih sela u kotlini.
Njegovi stanovnici tvrde da ima znatno manje kuća od onoga broja
koji se popisima dobija. U ovom selu nam davaoci podataka nisu po-
 223
minjali mahale, već samo rodove i fisove. U njemu ima najviše Alba-
naca i samo nekoliko srpskih kuća. Od Albanaca dominiraju oni što
su se doselili pre muhadžira. Onih koji vode poreklo od tih prvih al-
banskih doseljenika - ima oko 18 kuća. Nije ostala u sećanju nika-
kva legenda o vremenu naseljavanja njihovih predaka u Malo Ko-
sovo, samo se zna to da su se doselili iz Drenice, pa se čak i selo Do-
broševac (iz tog kraja), pominje kao mesto stanovanja pre doseljava-
nja u ovu kotlinu. Svi potomci tih prvih albanskih doseljenika pri-
padaju fisu Beriše.
Pored ovih starijih albanskih naseljenika, ima i muhadžira. To
su dve kuće Grgura, doseljenih u ovo selo tek 1925. godine. Oni su,
kada i svi muhadžiri, došli u Malo Kosovo, ali se nisu odmah naselili
ovde, već su prvo živeli u Gornjem Sibovcu. Stanovnici ove dve kuće
pripadaju fisu Gaši. Hodžovići su, takođe, u Sibovac došli kasnije. Zi-
veli su prvo u Donjoj Penduhi, pa su se tek oko 1928. godine preselili
u Sibovac. Njih ima tri kuće, a pripadaju fisu Gaši. Oni su muhadžiri
i u Malo Kosovo su se doselili iz Sušnjaka (kod Prepolca).
U Donjem Sibovcu ima i nekoliko srpskih kuća. To su dve kuće
Stevovića, dve kuće Stevića i Milenkovići, svi doseljeni oko 1920. go-
dine.

Dumoš

Dumoš se nalazi u blizini Donjeg Sibovca. Selo Ježi blizu isto-

čnog kotlinskog oboda, najnižeg dela oboda, u čijoj je blizini ovo selo
i rasprostrto. Taj teren predstavlja više obod, nego ravan kotline. Du-
moš pripada grupi sela srednje veličine. Nalazi se, u širem smislu, 11
najširem delu kotline, ali u odnosu na najkomunikativniji kotlinski
deo Dumoš ima relativno periferijski položaj. Za Dumoš je karakteri-
stično da se skoro iz svih delova kotline lepo vidi. Isto se tako iz
Dumoša ima pregled celog Malog Kosova.
Ovakav geografski položaj se razlikuje od položaja većine sela
koja smo do sada pominjali. Videli smo da su mnoga sela obično uvu-
čena u rečne doline, ili su zaklonjena isprekidanim terasama, tek su
manje vidljiva, od Dumoša. To je čisto muhadžirsko selo i ima takav
geografski položaj kakav ima mali broj sela u Malom Kosovu. Može
se donekle i tvrditi da takav položaj nema ni jedno selo u kome do-
miniraju Albanci - stariji naseljenici.
Obavešteni smo da se na mestu današnjeg Dumoša nalazilo čer­
kesko selo, u vreme doseljavanja muhadžira u Malo Kosovo. Cerke-
zi su tu ostali još nekoliko godina posle doseljavanja muhadžira, a
zatim su se i oni odselili. U Dumošu je bilo dve čerkeske kuće, sve
do 1958. godine, kada su se i oni odselili. Nije čudo što je ovo selo i-
malo, a i danas ima, dominantan položaj u kotlini. Poznato je da su
Cerkezi zaposedali takve terene odakle su mogli kontrolisati sva kre-
tanja glavnijim drumovima. Ne mora da znači da su i oni'Cerkezi,
koji su živeli u Dumošu, bili skloni pljački, ali je poznato da su se
224
Cerkezi na Balkanskom poluostrvu bavili i tim poslom. 127 Na Kosovu
i sada žive Cerkezi. Njih ima u dva tri sela, ali treba reći da su ovi
današnji Cerkezi poznati kao vrlo marljivi i čestiti ljudi. Cerkeza ima
u Obiliću kuda su se i one dve porodice iz Dumoša odselile, a Donje
Stanovce je skoro čisto čerkesko selo. Dumoš je izdeljen na mahale.
One nose imena po selima iz koga su muhadžiri doseljeni.
Kutlješka mahala je naseljena muhadžirima. Oni su doseljeni
iz sela Kutlova. U ovoj mahali ima 10 kuća i svi pripadaju fisu Kilj-
men.
Podvorica mahala je jedna od većih u Dumošu. U njoj ima 30
kuća, a svi stanovnici su muhadžiri. Doselili su se iz sela Jastrebca,
a pripadaju fisu Sapa. U ovoj mahali ima još jedna kuća Krasnića.
Oni su doseljeni iz vučitrnske Dubnice, pre 40 godina, a tamo su se
naselili kada i ostali stariji naseljenici na Kosovu.
U Podvorica mahali ima jedna kuća Tr111koli. Oni su doseljeni
iz sela Tr111ke, koje smo već pominjali. Oni su muhadžiri i pripadaju
fisu Sapa.
Maćastenska mahala je naseljena stanovnicima doseljenim iz
Močje stene u Kosanici. Doselili su se kada i svi ostali muhadžiri iz
tog kraja. Njih sada ima oko 16 kuća, a stanovnici su iz fisa Kilj-
man. U ovoj mahali ima još nekoliko kuća, naseljenih iz drugih sela
Toplice. To su Đokalije, doseljeni iz sela Đake. Oni pripadaju fisu
Kiljmen.
Paćaratska mahala je naseljena muhadžirima. Naseljeni su, po
svoj prilici, iz okoline Kuršumlijske Banje. Većina pripada fisu Skr-
kelj, tako da predstavnika toga fisa u ovoj mahali ima oko 12 kuća.
Ponekad ove iste stanovnike Dumoša meštani nazivaju i Bitić. Porerl
njih ima još nekoliko kuća, čiji stanovnici pripadaju drugim fisovi-
ma. To su Međani, ima ih dve kuće, a pripadaju fisu Krasnići. Oni
su doseljeni iz sela Stuble, koje se nalazi u blizini Blaca. I oni su iz
fisa Krasnići. Brbezi su dobili ime po selu Trpezi, odakle su doselje-
ni. I oni su muhadžiri i pripadaju fisu Gaši. Iz Muzaća su Muzaći. Ima
ih samo jedna kuća, a pripadaj ufisu Salja. Mavrići su takođe muha-
džiri. Doselili su se iz Mavrića. a pripadaju fisu Sopa. Sagonjeva s11
iz istoimenog sela u Gornjoj Toplici. Oni pripadaju fisu Bitić. Raste-
lica su doseljeni iz Rastelice, oni su iz fisa Krasnići.
Pored Albanaca u ovoj mahali ima i nekoliko srpskih kuća. To
su Grbići, doseljeni iz Aleksandrovačke :Zupe, a iz istog su mesta i
Gočmanci. Njih ima tri kuće. Srbi su se, po svoj prilici, naselili oko
1919. godine.
Visoka mahala je naseljena muhadžirima iz sela Visoke, koje
smo već pominjali. To je jedna od manjih mahala, jer u njoj ima sa-
mo 7 kuća. Od toga su pet kuća Visoke, doseljeni iz sela Visoke iz
doline Kosanice. U istom selu ima i dve kuće čiji su stanovnici dose-
ljeni iz susednog sela - Rudara. Svi u ovoj mahali pripadaju fisu
Krasnići.

T. R. ĐorđevJć: Cerkezl u našoj zemlji. Glasnik Skopskog

it7 naučnog
društva, Knjiga III, Skoplje, 1928, str. 143--152.
 225
Ka~ibeg

Kačibeg se nalazi južno od Dwnoša. To je selo iz južnog dela

Malog Kosova. Leži u vrlo kratkoj i slabo razvijenoj dolini jedne re-
čice koja tokom leta skoro uvek presuši. Ova rečica je leva pritoka
reke Dubnice, koja je takođe leti siromašna vodom. Kako je rečica
mala, ona nije stvorila širu rečnu dolinu, već je aluvijalna ravan r~­
čice uzana, a dolinske strane prilično strme. Više se kuća ovog sela
nalazi na desnoj dolinskoj strani, jer je ona pogodnija za naseljava-
nje od leve. Na desnoj strani je bolje izražena i očuvana jedna ter-
asa, pa je naselje, uglavnom, za tu terasu i vezano.
U Kačibegu žive Albanci i Srbi. Albanaca je mnogo više i to su
sve muhadžiri. I Kačibeg se, kao i Dumoš, nalazi na jednom spored-
nom putu koji povezuje dolinu Batlave sa najjužnijim i najnižim de-
lovima Malog Kosova. U odnosu na glavni put, koji kotlinom vodi od
juga ka severu, i u odnosu na put koji povezuje preko doline Batlave
Malo Kosovo i Jablanicu, Kačibeg ima periferni položaj.
Videli smo da u ovom selu nema Albanaca - starijih naselje-
nika, već su ovo selo osnovali muhadžiri. Stari su pričali da je u vre-
me naseljavanja muhadžira ceo atar ovog sela bio pod utrinomč Mu-
hadžiri su prvo morali krčiti, a zatim razoravati zemlju, pa tek onda
očekivati prinose sa nje. Nismo dovoljno obvešteni o tome kako u o-
vom selu stoji u pogledu mahalske podele. Poznato nam je da su ov-
de muhadžiri doseljeni iz sela: Spanca, Rastelice, :Zebrova, Rače i Vi-
soke.
U Kačibegu ima i nekoliko srpskih kuća. Terzići su doseljeni
1928. godine, iz sela Mlilentija pod Kopaonil<om. Njih ima dve kuće.
Pored njih, u Kačibegu žive još Savići i Đorđevići (tri kuće).

Kisela Banje
Kisela Banja je najjužnije selo u Malom Kosovu. Kod Kisele
Banje se kose Huna Ljuget i Sakovačka Cuka najviše primiču jed-
na drugoj. Njih razdvaja samo suženje (dugo ko 6 km) kojim Lab
nizvodno teče, povezujući Malo Kosovo sa Kosovom. Kisela Banja se
nalazi na zapadnoj strani ovog najjužnijeg kotlinskog dela. Iako ma-
lo, selo je rasprostrto od aluvijalne ravni Laba do viših terasa na o-
bodu, u kojima je usečena dolina jednog malog potoka. U toj dolini
smešten je veći deo naselja. Ova dolina je strma i kratka, a potok
oživi u letnjoj polovini godine samo posle jakih pljuskova.
Po st1111im dolinskim stranama su kuće Kisele Banje razbijene
u grupice. Pošto su dolinske strane strme, one su vrlo malo obrađene,
pa je zato mnogo više površine pod šumom i livadama. Iako se Kisela
Banja nalazi na •vratima« Malog Kosova, ipak je u odnosu na glavnu
komunikaciju ona perfierno naselje, zato što je njen veći deo uvučen
u pomenutu usku dolinu.
226
Kisela Banja pripada grupi manjih sela u kotlini. Najviše ima
Albanaca, i to onih koji su u ovaj deo kotline doseljeni među prvima.
Obaveštenje nam je dao Bunjoku Fazlija, ali nam je pored toga, uz-
gred, ispričao nekoliko interesantnih detalja u vezi sa naseljavanjem
njegovih predaka.
Prema njegovoj računici, ovo naseljavanje se moglo obaviti pre
nekih 180 godina. U okolini je, kako su star ipričali, bilo sve pusto.
Bilo je mnogo šume, a po tim šumama mestimično poneka kuća, u
kojoj su stanovala čeljad nekog prestupnika koji se zbog krvne osve-
te, ili neke druge vrste prestupa, naselio tako daleko da ga ne bi mo-
gao pronaći onaj zbog koga se krije. Suma je, prema pričanjima, bila
tako visoka da se čak ni dim iz bednih straćarica, na brzinu naprav-
ljenih, nije mogao videti. To je omogućavalo da su begunci tako ne-
zapaženi u tim šumama mogli provesti i po koju godinu. Međutim,
doseljavanja tih prvih albanskih naseljenika su učestala, pa su se ta-
ko počela formirati i naselja. U prvo vreme ta su naselja bila retka,
ali je njihov broj prilično brzo rastao. Prvi naseljenici nisu formirali
velika sela. Nekoliko kuća, a ponegde i jedna, činilo je selo. Tako je,
na primer, u Kiselu Banju bila doseljena samo jedna porodica, koja
je ovo selo osnovala. To je bila porodica Bunjoku Sulje (imao je fi
sinova). Doselili su se direktno iz Malesije, a Kiselu Banju nisu na-
puštali od kada su ovamo došli. Danas u ovom selu ima 35 kuća, po-
stalih od one jedne u v.reme naseljavanja iz Malesije. Iako vode po-
reklo od jedne porodice, familijarne veze su u ovom selu skoro pot-
puno prekinute, tako da se oni međusobno ne smatraju rođacima, već
komšijama. To se, razume se, misli na one dalje familijarne veze, dok
se bliska familija i te kako poštuje.
Svi Albanci iz Kisele Banje pripadaju fisu Krasnići, a u među­
sobnom oslovljavanju su poznati kao Bunjoku. Interesovalo nas je da
li u ovom selu ima velikih porodičnih zadruga. Saznali smo da su sva
domaćinstva relativno velika, ali da izrazito velikih porodičnih zadru-
ga nema.
Pored Albanaca u Kiseloj Bonji ima i nekoliko srpskih kuća.
Srbi su, po vremenu naseljavanja, znatno mlađi od Albanaca, jer,
kao što smo videli, u ovom selu nema ni muhadžira. Srbi su, kao i
obično, u Malo Kosovo (i u Kiselu Banju) došli posle prvog svetskog
rata. Tako su Miilićevići doseljeni 1923. godine, iz sela Subotice, koje
se nalazi u Aleksandrovačkoj župi. Njih sada ima četiri kuće. Marko-
vići su doseljeni oko 1922. godine, iz Cungule, a Simovići 1927, iz
Svinjišta.

Konjuševac
Konjuševac je jedno od manjih sela. Nalazi se na zapadnoj
strani kotline. Leži na jednoj od terasa koje čine niži deo zapadnog
kotlinskog oboda. Konjuševac je podeljen na nekoliko mahala. Među­
tim, te su mahale uglavnom raspoređene u dva veća dela naselja. Ve-
(188
 227
ći deo sela leži na nešto višem terenu i u njemu dominira albansko
stanovništvo. Blizu druma je drugi deo sela u kome ima i srpskih
kuća.
Jusenović mahala je naseljena albanskim - starijim naseljeni-
cima u Malom Kosovu. Oni ne pamte kada su se njihovi stari ovde
doselili, niti im je poznat bilo kakav detalj u vezi sa tim naseljava;-
njem. U ovoj mahali ima pet kuća, a svi stanovnici pripadaju fisu
Beriše.
Deđović mahala je naseljena takođe Albancima, doseljenim, po
svoj prilici, kada i oni iz Jusenović mahale. Ni u ovoj mahali dana-
šnji stanovnici ne znaju kada su se njihovi stari doselili, ni odakle.
Zna se samo to, za sve te starije albanske naseljenike, da su doseljeni
sa zapada, iz Albanije, ali da Ii su došli direktno iz Albanije, ili su
živeli na nekom drugom mestu pre dolaska ovamo, za sada ostaje ne-
poznato. U ovoj mahali ima 7;kuća. Svi stanovnici su iz fisa Beriše.
Corović mahala je predstavljena samo sa jednom kućom. To je
zaista redi slučaj, ali i to su najčešće pojave tamo gde je kuća znatno
prostorno izdvojena od ostalih, pogotovu ako se i stanovnici po pore-
klu razlikuju. I ovi stanovnici su iz fisa Beriše. Oni pripadaju grupi
starijih albanskih doseljenika.
Feratović mahala je, takođe, po broju kuća jedna od manjih. U
njoj ima samo tri kuće. To su Albanci, poreklom isti kao i ostali po
pomenutim mahalama. I ovi pripadaju fisu Beriše.
Fazlijović mahala ima samo tri kuće. To su opet Albanci, odav-
no doseljeni, pripadnici fisa Beriše.
Pored ovih Albanaca, koji su se u Konjuševac odavno doselili,
tako da današnji stanovnici o tim događajima slabo šta znaju da ka-
žu, ima i onih koji pripadaju mlađoj migrciji, koju su sačinjavali mu-
hdžiri. U Konjuševcu ima i nekoliko muhadžirskih mahala.
Ljušoku mahala je jedna od manjih, a takvih, kao što vidimo,
u ovome selu ima više. U njoj ima tri kuće i to su muhadžiri doselje-
ni iz sela Ljuše. Kažu da su se u Konjuševac doselili otprilike pre
100 godina. I ovi muhadžiri su iz fisa Beriše.
Visokćani mahala je naseljena takođe muhadžirima, doseljenim
iz sela Visoke. Doselili su se kada i ostali muhadžiri. Ima ih četiri
kuće i pripadaju fisu Krasnići.
Bajgorci mahala je po poreklu stanovništva najmlađa medu al-
banskim mahalama. Njeni su se stanovnici iz Bajgore, kod Kosovske
Mitrovice, doseljeni verovatno nešto posle muhadžira. Njih ima pet
kuća i pripadaju fisu Salje.
U Konjuševcu ima i Srba. To su naseljenici koji su se doselili
posle prvog svetskog rata. Jovanovići su se doselili iz sela Stitara
(1930. godine), u Aleksandrovačkoj :Zupi. Jelići su takođe iz toga kra-
ja. Doseljeni su iz sela Jablanice, 1924. godine, a ima ih pet kuća. Iz
Vitanovca su Jovići. Doselili su se 1924. godine, takođe iz :Zupe. Si-
movići su iz sela Djake. Doselili su se 1930. Markovići su iz Lazarev-
ca topličkog. Njih ima dve kuće, a doselili su se 1925. Pavlovići su iz
Majdeva, doseljeni oko 1930. godine. Iz istog kraja su i Vukadinovići,

689
228
doseljeni iz sela Strojinca, oko 1915. godine. Postoji i jedna mahala u
kojoj žive Srbi i Albanci zajedno.
Kalibadžija mahala je jedna od većih, u odnosu na one koje smo
do sada pominjali. U njoj su Albanci uglavnom muhadžiri. To su Đo­
kalije, doseljeni iz sela Đake. Oni su iz fisa Krasnići. Zatim Mamuto-
vići, doseljeni iz Donjeg Ljupča, Kažu da su se doselili pre 100 godi-
na. Oni pripadaju fisu Beriše, a ima ih tri kuće. Tu su i Arsići, dose-
ljeni iz Kondželja, oko 1925. godine. Njih ima četiri kuće. Iz Priko-
dina su Blažići, doseljeni oko 1924. godine. Doseljeni su još Matovići,
iz Majdeva, 1931. Micići iz Jablanice 1925, Sekulići iz Lazarevca 1925.
i Cambulovići 1925. godine iz Krivaje.

Ladovec

Ladovac je selo iz istočnog dela Malog Kosova. Posmatrano

pravcem sever - jug, ono se nalazi u središnjem delu kotline. Posto··
je dva Ladovca, Donji i Gornji. Međutim, administrativno su oni
spojeni u jedno naselje, pa ćemo ga i mi tako posmatrati, jer bi nam,
u slučaju razdvajanja, bilo vrlo teško uporediti statističke i terenske
podatke, prilikom obrade drugih problema vezanih za naselja.
Reka Dubnica je stvorila jednu ravan koja je naročito široka
istočno od reke, Njena širina mestimično prelazi jedan kilometar, ali
u toj samoj ravni nema naselja. D. Ladovac leži na dodiru istočnog
oboda i te ravni pored reke. Donji Ladovac više podseća na razbijeno
naselje, dok je Gornji Ladovac nešto zbijeniji. Prema njemu vodi je-
dan put, a taj deo naselja se nalazi na ravni koja bi mogla biti osta-
tak neke jezerske terase.
Ladovac se deli na Donji i Gornji. To su dva mala naselja spo-
jena u jednu celinu, a teritorijalno su jedno od drugog prilično uda-
ljena. Donji Ladovac leži istočno od puta koji iz Podujeva, preko Saj-
kovca, vodi u dolinu Batlave. Gornji Ladovac je izdvojen i nalazi se
na znatno višem terenu, primaknut najvišim delovima istočnog obo-
da. Tako ova dva naselja, jedno sa viših, a drugo sa nižih delova isto-
čnog oboda, čine jedno veće selo.
U Ladovcu žive Srbi i Albanci. Albanci su većinom muhadžiri,
a Srbi su se doselili posle prvog svetskog rata. Prema tome, najstari-
ji današnji stanovnici ovog sela su muhadžiri.
Maćasteni su se doselili iz Mačje Stene, a sada ih je pet kuća.
Bogojevci su iz istoimenog sela u blizini sela Vlasa, koje smo već po-
minjali. To su sela iz sliva Puste Reke. Miuhadžiri koji su se iz njil1
doselili predstavljaju migraciju koja je iz najistočnijih delova nase-
ljavala Malo Kosovo. Bogojevci su u Ladovcu predstavljeni sa tri
kuće. Softoli su se doselili iz sela Krčmara. Njih ima pet kuća. Sest
kuća Meonolija vodi poreklo od muhadžira doseljenih iz sela Meha-
ne, a pripadaju fisu Kelmend. Sekirači su iz sela Sekirače, a sada ih
je dve kuće. Muhadžiri su i: dve kuće Abdulaha, četiri kuće Ramo-

690
 229
na, dve Betići, tri Ramadani, jedna Murtezi, četiri Alili, tri Zejnulahl
i 8 Krčmari, doseljeni iz Krčmara, fis Kiljmen.
Srbi su se doselili posle muhadžira. Oni pripadaju grupi mlađih
stanovnika u ovom selu. Miljkovići su se doselili oko 1924. godine, iz
sela Trbunja. Oni su doseljeni na dobijenu i kupljenu zemlju. Takvi
slučajevi nisu retka pojava. Nema neke izrazite zakonitosti. Bilo je o-
nih koji su prvo dobili, a zatim kupili zemlju, međutim, ima i obrnu-
tih slučajeva; da su se doseljenici nastanili na kupljenu zemlju, pa
su tek posle i dobili po koji hektar nerazoranog zemljišta. Iz Trbunja
su i Gajići. Njih ima četiri kuće, a naselili su se pod istim uslovima,
što se zemlje tiče. Oni su, takođe, doseljeni oko 1924. godine. Jovići
su doseljeni oko 1926. iz sela Obradža, koje se nalazi u slivu Puste
Reke. Boškovići su (iz Trpeze) doseljeni oko 1939. godine. Ilići su iz
Brusa doseljeni oko 1924. Dve kuće Petkovića vode poreklo iz okoli-
ne Kruševca, a doseljeni su 1926. Jočići su iz Kupaca doseljeni 1924.
godine.

Letance

Letance je jedno od najbližih sela u okolini Podujeva. Udaljeno

je od grada samo nešto više od jednog kilometra. Letance se nalazi
severno od Podujeva i u saobraćajnom pogledu ima odličan geograf-
ski položaj. Ovo selo je razvijeno na rečnoj terasi, sa leve strane La-
ba, a od reke je udaljeno oko jedan kilometar. Stanovnici Letanca
su u svom privrednom životu prilično upućeni na Lab, što nije slu-
čaj u svim selima pored reke u Malom Kosovu. Orijentacija stanov-
ništva na reku u Letancu se najviše manifestuje kroz baštovanstvo,
koje je u ovom selu razvijeno, ali to ne znači da je reč o nekoj inten-
zivno razvijenoj privrednoj grani. Na razvoj ovog skromnog bašto-
vanstva u Letancu je, bez sumnje, uticalo i to što se ovo selo nalazi
u neposrednoj blizini Podujeva, čije potrebe tržišta, svakako, podsti-
ču razvoj ove inače slabo razvijene privredne grane u Malom Koso-
vu uopšte. U ataru Letanca su samo najniži delovi aluvijalne ravni
pod povrtarskim kulturama, dok je sva ostala obradiva zemlja ugla-
vnom zasejana pšenicom i kukuruzom.
Letance se nalazi blizu glavnog puta koji iz Podujeva vodi pre-
ma Prepolcu.
Letance je selo izrazito zbijenog tipa, a može se uvrstiti u gru-
pu sela srednje veličine. Razlikuje se od ostalih sela u kotli11i i po
tome što u njemu, prema zvaničnim statističkim podacima, ima mno-
go poljoprivrednog stanovništva, dok veliki broj aktivnog poljopriv-
rednog stanovništva radi u Podujevu, a u slobodnim časovima se bavi
zemljoradnjom, što im, u stvari, jeste glavno zanimanje. Ovakav na-
čin rada stanovnika Letanca omogućuje to što je njihovo selo toliko
blizu Podujeva da će vrlo brzo postati njegov sastavni deo. Zaposle-
ni odlaze na posao i vraćaju se svojim kućama bez ikakvih problema
230
vezanih za mesto stanovanja. Cak smo obavešteni da ne postoji ni iz-
razita tendencija za preseljvanjem u Podujevo, čak ni kod mlađih
ljudi.
Letance je s malim izuzetnom albansko selo. U stvari, srpskih
kuća u ovom selu nema, prema našim terenskim podacima, mada sta-
tistika pokazuje da je u vreme poslednjeg popisa bilo i Srba. U nje-
mu žive Albanci i to ih ima dve grupe. Jedni su po vremenu dose-
ljavanja stariji i pripadaju onima koji su predstavljali prve stanov-
nike današnjeg sela, a drugi su muhadžiri, doseljeni kada i svi ostali
iz ove toliko pominjane povratne struje. Poreklo ove dve grupe sta-
novnika je donekle uticalo i na njihovo grupisanje. Zato je celo selo
podeljeno na dve veće mahale, pa u jednoj žive Albanci - stariji na-
seljenici, a u drugoj muhadžiri. Zbog toga je Donja mahala zasnova-
na pre Gornje. Iako se Letance nalazi blizu Podujeva, beg nije uspe-
vao da podjarmi njegovo stanovništvo. O lome ljudi iz Letanca i da-
nas sa ponosom govore, jer im čini čast da su poznati kao nepokorivi.
Predanje o poreklu stanovništva je u ovom selu slabo očuvano.
To se naročito odnosi na one Albance koji su se ranije doselili. Na o-
snovu obaveštenja Roja su nam dali stariji ljudi iz ovog sela, čija ime-
na smo slučajno zaboravili, tada da zabeležimo, može se zključiti da
su preci današnjih starijih naseljenika u Letancu doseljeni iz okoli-
ne Istoka u Metohiji. O vremenu tog doseljavanja nema nikakvih po-
uzdanih podataka, jer i sami stanovnici Letanca kažu da je to bilo
»ko zna kad«. Ovo je uostalom opštepoznat i uvek očekivan odgovor,
jer smo u malom broju slučajeva od ovih starijih naseljenika - Al-
banaca dobili precizan i tačan podatak o tome kada su im se stari o-
vamo naselili. Za ovu pojavu postoje dva razloga. Jedan je taj da je
ovo naseljavanje zaista bilo dosta davno i da nije bilo istovremeno
masovno, tako da se o tome mnogo pamti, kao o nekom instorijskom
događaju. Mogućnosti za naseljavanje su postojale, a ono se kako iz-
gleda prilično stihijski odvijalo. Pored toga, treba pomenuti još je-
dan podatak do koga smo mi kroz rad došli, a to je izgleda da kod
Albanaca nije jako razvijen duh prepričavanja i oživljavanja uspo-
mena na prohujale događaje, kao što je to na primer kod Crnogoraca
slučaj. Na terenu nam nikada ni jedan Albanac nije tako slikovito u-
speo da opiše događaje, kao što smo to imali primera da čujemo od
Crnogoraca, a mnogo smo više razgovora vodili sa Albancima, nego sa
Crnogorcima. Razume se, nemamo nameru da ovo konstatovanje
pretvaramo u tvrdnju. ali smatramo da nije suvišno pomenuti nešto
·što je zapažene. Kod Albanaca se, po svoj prilici, jače pamte krup-
niji događaji, kao što je naseljavanje muhadžira, na primer. O tome
'će obično svaki po nešto moći da kaže. Razum se da mnogo razloga
može da utiče na to da li će se izvesni događaji održavati u preda-
njima pojedinih generacija, ili će pasti u zaborav.
Donja mahala je naseljena starijim naseljenicima - Albanci-
ma. Najpoznatiji rod u selu i okolini su Blakćori. Smatra se da se iz
okoline Istoka doselilo oko 10 porodica Blakćora, dok ih sada ima o-
 231
ko 35 kuća. Kažu da u ovim kućama nema velikih porodičnih zadru-
ga. Svi stanovnici ove mahale su iz fisa Krasnići.
Cetiri kuće Drmoku su takođe stariji naseljenici. Ne znaju oda-
kle su im se stari naselili, a pripadaju fisu Sapa. Toj grupi stanovni-
ka pripada i B kuća Sapa, iz istoimenog fisa. Toj starijoj grupi sta-
novnika treba priključiti i Maliće, doseljene iz Donje Lapaštice još za
vreme turske vladavine. Oni pripadaju fisu Gaši. Neke se kuće iz o-
vih poslednjih rodova nalaze u Gornjoj mahali.
Gornja mahala. Muhadžira u Letancu ima iz različitih sela.
Pljakoli su doseljeni iz sela Pljake, a pripadaju fisu Krasnići. Zebice
su iz istoimenog sela koje se nalazi u blizini već pominjanog sela Đa­
ke. Njih ima tri kuće i pripadaju fisu Kiljmen. Popova ima 6 kuća.
Doselili su se na miraz još za vreme turske vladavine, a pripadaju fi-
su Krasnići. Pod istim su uslovima doseljeni i Šalje. Ima ih B kuća,
doselili su se iz sela Brece u Gornjem Labu, a pripadaju fisu Salja.
Pre nekoliko godina su u Letance doseljene dve porodice Rečica iz se-
la Rečice. Oni pripadaju fisu Sapa. Mustafe su iz Dobrotina kod Kr-
pimeja. Doselili su se pre pet godina.
Kao što u svim selima postoji stalna pokretljivost stanovništva,
isto je t.o karakteristično i za Letance. Pominje se nekoliko iseljenih
porodica od oslobođenja do danas. Među tim iseljenim stanovnicim"
ima i Srba i Albanaca. Oni su se raselili u razna mesta i iz raznih ra-
zloga. Razlog za iseljavanje albanskog stanovništva je najčešće eko-
nomski, a kod Srba, pored toga, postoje i drugi momenti koji ubrza-
vaju iseljavanje, ne samo iz Letanca nego i iz drugih sela u Malom
Kosovu.
Kaže se da je u vreme naseljavanja muhadžira u ataru Letan-
ca bilo mnogo neobrađene zemlje i to uglavnom pod utrinom, a ma-
nje pod šumom.

Livadica
Livadica je čisto srpsko selo. To je istovremeno i jedino selo u
Malom Kosovu u kome žive samo Srbi. Nalazi se severoistočno od
Podujeva, a pripada grupi manjih sela u kotlini. Selo Livadica se na-
lazi u dolini reke Dubnice. Aluvijalna ravan je tu prilično uska, a do-
linske strane su blago nagnute prema ravni.
Livadica se nalazi pored puta koji povezuje sela po istočnom o-
bodu Malog Kosova. U odnosu na glavni kotlinski put, Livadica ima
periferni položaj. Međutim, nalazi se u blizini puta koji preko naj-
nižeg dela razvođa, kod Merdara, povezuje dolinu Kosanice sa Malim
Kosovom. To je jedna od pet glavnijih komunikacija koje povezuju
Malo Kosovo sa susednim udolinama i kotlinama.
Ne može se reći da je Livadica izrazito drumsko naselje, ali ona
sa tim tipom seoskih naselja ima mnogo sličnosti. Znatan broj kuća u
ovom selu je izgrađen pored druma. Obično su kuće uvučene dublje
u dvorište, ograda je skoro redovno napravljena od niske tarabe, či-
232
neći više simboličnu ogradu, nego neku stvarnu zaštitu. Crnogorci,
međutim, često stanuju u kućama koje uopšte nemaju nikakve ogra-
de. Po tome se neke kuće u Malom Kosovu mogu odmah raspoznati
kome pripadajju: Albancima, Srbijancima, Ličanima ili Crnogorcima.
O tim pitanjima na ovom mestu nećemo više govoriti, jer je to već
i objašnjeno.
Livadica je, kao što se vidi, po vremenu postanka današnjeg na-
selja vrlo mlada. Osnovali su je Srbi koji su se posle prvog svetskog
rata naseljavali na dobijenu zemlju. Interesovali smo se da li su se
sami naseljenici odlučili da se nastane baš na tom mestu, ili im je
rečeno da tu formiraju naselje. U vezi s tim pitanjem smo dobili ne-
koliko vrlo interesantnih obaveštenja o vremenu i načinu naseljava-
nja u ovo selo.
Stanovnici Livadice vode poreklo iz okoline Sjenice i Novog
Pazara. Kada su njihovi stari tamo živeli bilo je dosta stanovnika, a
malo obradive zemlje. Zbog toga su se, prema nekim nepouzdanim
podacima, oni počeli preseljavati na južne podgorine Goča, pre 250
godina. Zatim su se preselili u selo Zlatare, pod Kopaonikom. Među­
tim, stanovništvo se i tu namnožilo i moralo se ići dalje. U međuvre­
menu su se pojavile mogućnosti za naseljavanje po Malom Kosovu.
Uslovi za obradu zemlje su u podgorini Kopaonika bili vrlo teški. 0-
ralo se ralicom. » Vazdan orem po sve kamenito i brdovito«. Zbog to-
ga se ovo stanovništvo .relativno lako odlučivalo na preseljavanje,
tim pre što su se u Malo Kosovo mogli naseliti na ravno zemljište.
Na više smo mesta čuli kada je ovo preseljavanje izV10đeno.
Budući da je svuda taj postupak bio sličan, ovom prilikom ćemo ga
ukratko opisati. Reše se ljudi da se sele i pripremaju se. Odvoje naj-
važnije stvari i stoku, zapakuju se i polaze, najčešće po nekoliko po-
rodica zajedno, a bilo je slučajeva da su se i pojedinačno preselja-
vali. Ko je imao kola, bio je u povoljnijem položaju, jer su se tako
i •čeljad« mogla po malo za vreme puta odmarati. Put je obično tra-
jao dva do tri dana. Kola su vukli volovi, a najčešće krave. Po dola-
sku se prvo zadrže izvesno vreme u Podujevu, dok se ne srede admi-
nistrativni poslovi oko dodeljivanja zemlje, ili oko najnužnijih dogo-·
vora, ako je u pitanju kupljene imanje. Dešavalo se da se u Podu-
jevu provede i po koja godina, dok se na dobijenoj zemlji 11e podigne
neka skromna kuća za osnovni smeštaj porodice. Stanovnici Livadi-
ce su nam rekli da se oni nisu često kretali iz Podujeva d.ok se defi-
nitivno nisu u Livadicu naselili, jer je u okolini bilo mnogo kačaka
koji su često presretali i najbezazlenije prolaziake. Kada se Milan
Milićević doselio u Livadicu, tada u njoj nije bilo ni jedne kuće. Ze-
mlju im je dodelio neki inžinjer Marinković, koji je insistirao da se
baš na onom zemljištu nasele. Od prvog doseljavanja zemlje do defi-
nitivnog naseljavanja Livadice, prošlo je oko tri godine. Oko 1919.
godine se od kačaka, kažu, nije smele ni iz Podujeva uvek krenuti.
Zato je trebalo da se skupi više interesenata, pa da se onda svi zaje-
dno prebace i tamo u selu, u slučaju napada od strane kačaka, zajed-
nički brane. Kačaci su bili protiv naseljavanja Srba. Zato su se vid-

694
 233
no i protivili svakoj njihovoj pojavi. Naseljenici su bili ponekad ti
situaciji da se sami bore protv kačaka koji su ih napadali i u polju.
Mieđutim, te odmetničke bande nisu dugo uspele da se održe, pa je
zbog toga i ta opasnost bila samo vezana za jedan kraći period.
U Livadici sada ima više kuća nego što ih je bilo u vreme for-
miranja sela, što je sasvim prirodno. Jedno se domaćinstvo podelilo
na nekoliko, jer je i broj članova domaćinstva od tada porastao. Jo-
čića ima pet porodica, doseljeni su iz Bogiša 1922. godine. Stevovići
su iz :Zilinaca, doseljeni iste godine. Iz Vasiljevca su Anđelkovići, do-
seljeni tek 1959. godine. Ivanovići su iz sela Ravni, u blizini Zlatara.
Ima ih dve porodice, a doselile su se 1922. godine. Iz Zlatara su se
doselili 1922. godine i Bogićevići, a ima ih četiri kuće. šest kuća Mi-
lićevića takođe vode poreklo iz Zlatara, a doselili su se iste godine.
Zbilići su takođe iz Zlatara. Ima ih četiri porodice, a doseljeni su
1922. godine. Otuda su i Tamburići, kojih sada ima pet kuća, i jedna
kuća Jovanovića. Svi su se iz ovog sela doselili iste godine. U Livo-
dici ima dosta doseljenika i iz Bogiša. Otuda vode poreklo tri kuće
Markovića. Oni su takođe doseljeni 1922. godine. Savići su se doselili
1932. godine, dok su se :Zivkovići, kojih ima dve kuće, doselili 1922.
godine. Ristići su se doselili iz :Zilinaca, takođe 1922. godine. Posle-
dnj i su se doselili Vukajlovići iz Bogiša. Oni su se doselili tek 1957.
godine. U Livadici ima i jedna kuća, koja vodi poreklo iz Crne Gore.
To su Milovanovići, doseljeni iz Degrmena 1932. godine. U Degrme11
su se doselili iz Morače.

Lug
Lttg se nalazi u južnom delu Malog Kosova. To je jedno od sela
koje leži 11 najnižem delu kotline. Lab se tu račva u nekoliko manjih
i starih korita, pa je i relativno podvodan teren. Pre naseljavanja da·-
našnjih stanovnika, biljni pokrivač je skoro tokom cele godine bio
bujan zbog stalnog prisustva vode, pa su stanovnici ovo selo zbog to-·
ga i prozvali pomenutim imenom. Bilo je, kako oni kažu, dosta tra-
ve, šiblja i mladih vrba, •a gde god je tako mi to mesto nazivamo lu-
gom«. Lug se nalazi istočno od Laba. Pripada grupi sela srednje veli-
čine, a po načinu formiranja se znatno razlikuje od susednih sela. Lug
je podeljen na nekoliko mahala, a te su mahale formirane onim re-
dom kojim su se stanovnici u ovo selo doseljavali. Razlike u formi-
ranju ovog sela, i drugih susednih sela, se ogledaju u tome što u Lu-
gu ima dosta stanovnika koji su se tu doselili iz susednih sela, ili iz
najbližih kotlina. Izuzimajući pojedinačne slučajeve, do sada nismo
imali prilike da naiđemo na ovakvu pojavu: da su se stanovnici iz
najbliže okoline skupljali na jedno mesto i znatno proširili već posto-
jeće malo naselje.
U Lugu žive Albanci - stariji naseljenici i druga grupa Alba-
naca koja se okupila iz raznih sela po Malom Kosovu i iz susednih
kotlina. Nema muhadžira koji su se direktno iz Toplice naselili u
Lug. Pored Albanaca u Lugu ima i nekoliko srpskih kuća.
(,95
234
Cunok mahala je jedna od najstarijih u Lugu. U njoj žive Al-
banci koji su se ovde davno naselili, pa zbog toga ništa ne znaju o
svom poreklu. Imali smo prilike da čujemo, u razgovoru sa starijim
ljudima iz drugih sela, da je u Lugu odavno naseljeno nekoliko poro-
dica. Za njih je važno reći i to da se nisu seljakali po kotlini, već
su se tu naselili i nigde se nisu odatle pomerali. U ovoj mahali ima
8 kttća i svi su iz fisa Beriše.
Iz okolnih sela su se stanovnici u Lug naseljavali pod različitim
uslovima. Neki su dolazili na kupljenu zemlju, ali je takvih malo, dok
je više onih koji su se naselili na utrini. Naročito su se doseljavali o-
ni siromašniji seljaci koji su živeli na begovoj zemlji.
Konjuševac mahala je naseljena stanovnicima koji su se iz Ko-
njuševca preselili u Lug pre nešto oko 100 godina. Oni su u Konju-
ševcu obrađivali begovsku zemlju, a čim im se ukazala prilika na-
pustili su je i zato su i morali da se presele. Doselili su se na kup-
ljenu zemlju, ali pošto je nje bilo malo, odmah su krčili •lug«. Sma-
tra se da se tada preselilo samo četiri porodice. Sada u ovoj mahali
ima oko 22 kuće, a svi stanovnici su iz fisa Beriše. Sudeći po tome
da su i pre doseljavanja u Lug živeli u selima Malog Kosova, ova
grupa stanovnika vodi svakako poreklo od onih Albanaca starijih na-
seljenika.
2itinjska mahala nosi ime po selu iz koga su se preci njenih da-
našnjih stanovnika doselili. Zitinja se nalazi u slivu Murgulske reke,
a to je jedan od izvorišnih krakova Laba. Preselili su se, izgleda, ka-
da i oni iz Konjuševca. Od doseljene tri porodice, sada u ovoj maha-
li ima 16 kuća, a stanovnici pripadaju fisu Salja. Smatra se da su se
ovamo preselili jer je taj kraj brdovit, a u Lugu je bilo više zemlje
koja se mogla obrađivati.
CuTi mahala je jedna od manjih. U njoj ima pet kuća. Preci da-
našnjih stanovnika su prvo živeli u okolini Đakovice. Zatim su se
preselili u kosovsku Breznicu, a otuda su se doselili u Lug, i to dosta
davno. U vreme preseljavanja je bila jedna kuća, dok ih sada ima
pet, a svi su iz fisa Krasnići.
GlobodeT mahala je naseljena stanovnicima iz kosovske Globo-
de1·ice. U početku je bilo dve kuće, a i sada ih ima dve i pripadaju
fisu Krasnići.
Bulić mahala. Ovu su mahalu osnovali stanovnici doseljeni iz
Belog Polja, u Metohiji. U vreme doseljavanja je bilo dve kuće, a sa-
da ih ima 16. Stanovnici ove mahale pripadaju fisu Beriše.
Zekolj mahala je naseljena stanovnicima iz okoline Prištine, ta-
da je bila jedna kuća, a sada ima četiri. Stanovnici i ove mahale stt
iz fisa Beriše.
Mavrići mahala je dobila ime po jednom •domazetu« koji se iz
sela Mavrića preselio u Lug. U toj mahali ima tri kuće i pripadaju
fisu Sopa.
Sokolj mahala je manja i u njoj ima četiri kuće. Iz Godišnjaka
se preselila samo jedna porodica. Sva ova doseljavanja u Lug bila su
 23~

vezana za jedan kraći period, tako da se može smatrati da su svi do-

šljaci naseljeni približno u istom periodu. Stanovnici i ove mahale
pripadaju fisu Beriše.
Pored Albanaca, kao što smo rekli, u Lugu ima i nekoliko srp-
skih kuća. To su sve naseljenici koji su se ovamo doselili posle pr-
vog svetskog rata. Vuksanovići su doseljeni oko 1925. godine, iz Do-
nje Konjuše. Sekulića ima dve kuće, a doseljeni su iz Blaca, takođe
oko 1925. Milićevići su se u Lug skoro doselili iz Kisele Banje, a nji-
hovi stari su se tamo doselili iz Subotice aleksandrovačke, 1923. god.

Lužane
Selo Lužane se nalazi pored samog Laba. Deli se na dva, ne sa-
svim izdvojena dela. Pošto u Lužanu žive Albanci i Srbi, to su nji-
hove kuće izdvojene. Srpske su sagrađene pored puta, a albanske, na-
ročito one koje su najstarije u ovom selu, leže između Laba i Batla-
ve. Lužane je selo na dve reke. Tu se Batlava uliva u Lab, a seo-
ske kuće su na obalama ovih reka. Ovo selo je istovremeno i jedno
od najjužnijih u kotlini. Glavni put koji povezuje Kosovo sa Topli-
com, p1·eko Malog Kosova, jedino u Lužanu prelazi Lab, i odatle sve
do Podujeva vodi njegovom desnom stranom. To je bio najbolji pra-
vac za izgradnju puta, jer je teren istočno od Laba nizak i povreme-
no, tokom godine, i podvodan. Lužane se može uvrstiti u grupu ma-
njih sela u kotlini. Za razliku od susednih sela, Lužane je selo izra-
zito zbijenog tipa.
lJ f,užanu žive Albanci i Srbi. Albanci se po vremenu doselja-
vanja dele na dve grupe. Albanci - stariji naseljenici i muhadžiri.
U r,užane se, kao i u Kiseloj Banji, u vreme naseljavanja prvih al-
banskih stanovnika doselila samo jedna porodica iz Malesije. Kada
su se ovi prvi stanovnici Lužana doselili, nismo uspeli da saznamo,
jer o tome nema nekih pouzdanih podataka. Sada od te jedne kuće
u Lužanu ima nekoliko, a svi su stanovnici iz fisa Beriše.
Stubla mahala je naseljena muhadžirima koji su se iz sela Stu-
ble ovamo doselili. U Lužanu ima 17 kuća koje vode poreklo od sta-
novnika doseljenih iz Stuble. Ovi stanovnici pripadaju fisu Gaši.
Konjuševci mahala je naseljena stanovnicima koji su se u Lu-
žane doselili iz Konjuševca. Oni su prvo živeli u Lugu, pa su se iz
Luga preselili u Lužane. Tada se doselila samo jedna porodica, a sa-
da ima četiri kuće čiji stanovnici pripadaju fisu Beriše.
Maljok mahala je naseljena stanovnicima koji su se doselili iz
J unika, kod Đakovice. Ne zna se kad su se preselili. U ovoj mahali
ima 7 kuća, a stanovnici su iz fisa Beriše.
U Lužanu ima jedna kuća čiji su se stanovnici, odnosno njihovi
preci, odavno doselili iz Bajgore. Bajgora se nalazi na razvodu izme-
đu Gornjeg Laba i Sitnice. Ovi su stanovnici iz fisa Salja. Takođe su
236
se i Bacoku doselili iz sela Baca, kada i svi muhadžiri. Njih ima sa-
mo jedna kuća.
U Lužanu ima Srba koji su se u ovo selo doselili posle prvog
svetskog rata, kao i većina u Malom Kosovu. Savići su se doselili
1923. godine, iz Blaca. Njih ima tri kuće. To su tri sina Svetolika
Savića, koji se iz Blaca prvo naselio u selo Sakovicu (nešto južnije
od Lužana), a zatim se preselio ovamo. Stevčići su iz Tulara. Oni su
se doselili 1922, a ima ih četiri kuće. Stolići su se doselili iz sela Kri-
vaje kod Blaca, 1927. godine, a ima ih dve kuće. Pored ovih Srba do-
seljenih iz susednih krajeva, u Lužanu ima jedna porodica doseljena
iz Bosne, 1923. godine. To su Petrovići.

Merdare

Merdare se nalazi nešto južnije od najnižeg dela istočnog kot-

linskog oboda, pominjanog kao merdarski prevoj. Preko tog prevoja
je egejska grupa jezera na jugu bila povezivana sa jezerima panon-
ske grupe na severu. To je najniži i najpristupačniji deo kotlinskog
oboda, preko koga je Malo Kosovo povezane sa kotlinama na severu.
Međutim, i pored tih prirodnih pogodnosti, glavna drumska veza iz-
među Kosova preko Malog Kosova i Toplice vodi preko Prepolca, a
ne preko znatno nižeg merdarskog prevoja. U prethodnim poglavlji-
ma je o tome bilo više reči, a sada ćemo se samo podsetiti na či­
njenicu da je rastojanje preko Prepolca kraće, ali je zato ova prirod-
no predisponirana veza iskorišćena za izgradnju železničke pruge.
Kako svako selo ima nešto specifično u svom geografskom po-
ložaju, tako je ta individualnost i kod Merdara ispoljena. Ta se spe-
cifičnost u ovom pogledu ispoljava u tome što se ovo selo nalazi na
»severoistočnoj kapiji« Malog Kosova. Zbog toga i postoje dva sela
koja nose isto ime - Merdare. Ovo drugo Merdare je istočno od na-
šeg, a oba ova sela su kroz izvesne istorijske periode imala i iste
funkcije. Tako su u drugoj polovini prošlog veka postojala dva Mer-
dara, odnosno srpsko Merdare i tursko Merdare. Do 1912. godine su
u turskom Merdaru bili naseljeni samo Albanci, a u srpskom ili ko-
saničkom, kako ga neki nazivaju, samo Crnogorci i Srbi. Stanovnici
turskog Merdara imali su da čuvaju tursku teritoriju u graničnom
području od upada Srba i Crnogoraca. Stanovnici srpskog Merdara
su takođe kontrolisali ovaj važan granični prelaz, sa srpske strane.
Turci su podržavali naseljavanje Albanaca po tim graničnim selima
da ih čuvaju od Srba, dok je Milan Obrenović iz istih razloga na-
seljavao čak i Crnogorce, koji su se iz Crne Gore doselili u ovaj po-
granični pojas. Intenzivno naseljavanje graničnog područja je obav-
ljene krajem prošlog veka.
Po položaju, imenu i funkcijama između ova dva sela ima mno-
go sličnosti, ali su se baš u pomenutom periodu razlikovala po naci-
onalnom sastavu stanovništva. Posle balkanskih ratova su Albanci
 237
masovno napuštali Merdare, prodajući svoju zemlju doseljenicima sa
istoka i seleći se za Tursku. Zbog toga je nekadašnje tursko Merda-
re postala Merdare, jer su mu novodoseljeni stanovnici preveli ime
na srpski izgovor. Tako sada na rastojanju nešto oko dva kilometra
imamo dva sela ista imena, u dva različita sliva i sličnostima u naci-
onalnom sastavu stnovništva. Treba naglasiti da i sada između ova
dva sela prolazi granica kojom je Autonomna pokrajina Kosovo iz-
dvojena od Uže Srbije.
U Merdaru na nižem terenu ima najviše Crnogoraca, zatim po
broju dolaze Albanci i na kraju Srbi. Ono pripada grupi manjih sela
u Malom Kosovu i izdvaja se od ostalih sela po tome što u njemu
dominiraju Crnogorci. Tu ima Crnogoraca koji su se posle balkan-
skih ratova sa istoka naseli]\ u ovo selo. Međutim, ima i onih koji su
tada došli iz Crne Gore. Tek su Tomaševići 1914. doseljeni iz Crne
Gore. Dotle su živeli »U Pivi«, a posle oslobođenja Malog Kosova od
Turaka su se doselili iz sela Velemlja. Njih ima dve kuće. Vujačići
su se iste godine doselili iz Grahova. Iz Gacka su se doselili Nikoli-
ći. Milovanovići su se takođe 1914. doselili, ali iz Merdara u Kosani-
ci. Oni su poreklom Crnogorci i smatraju da su se njihovi stari iz
Crne Gore preselili odmah posle 1800. godine. To je bila jedna od ve-
ćih seoba, jer je zajedno išlo oko 80 porodica. Putovanje je trajalo
dugo, jer se išlo na konjima. Kod Ivanjice su ih sačekali predstavnici
srpske vlasti i vodili ih dalje prema Kruševcu. Od Kruševca su se u-
putili pravo prema Merdaru. Interesovalo nas je zbog čega su ovi lju-
di napustili svoju zemlju maticu. Odgovor je bio kratak i ubedljiv:
»Tada je u Crnoj Gori vladala gola glad, kaže jedan od braće Milo-
vanovića, a dinastija Obrenovića je iskoristila tu situaciju i naselila
Crnogorce po granici, kao najpouzdanije branioce od Turaka«. U ko-
saničkom Merdaru su živeli do 1914, a posle su se preselili u susedno
Merdare sa željom da dođu do bolje obradive zemlje koje su dotle, u
onom •brdskom kraju«, imali malo. Ovde su zemlju kupili od Alba-
naca koji su se selili za Tursku, posle 1912. godine. Pre njihovog do-
laska je u Merdaru i beg imao svoje zemlje. Oni nikada begovsku ze-
mlju nisu obrađivali, pa čak ni u ratu, kada je on vršio snažan priti-
sak na seljake toga kraja. Milovanovića sada ima tri kuće. Colići su
se doselili kasnije. Oni su iz okoline Podgorice, selo Vilac. Došli su
1920. godine na kupljenu zemlju, a posle su i dobili još zemlje, kao
i mnogi drugi naseljenici u Malom Kosovu. Cetiri kuće Cejovića su
takođe Crnogorci. Njihovi su se stari doselili direktno iz Crne Gore,
oko 1922. godine, na dobijenu zemlju. Doseljeni su iz sela Kosora, u
okolini Podgorice (Kuči). Iz okoline Podgorice su i Garići. Oni su do-
seljeni na dobijenu zemlju 1920. godine, a doselili su se iz sela Brsku-
ta. Ivanovići su takođe Crnogorci, doseljeni iz Liverovića kod Nik-
šića, 1920. godine. Crnogorci su i Durovići, koji su se u Merdaru na-
selili tek 1948. godine. Oni su došli iz Samokova, gde su se krajem
prošlog veka naselili iz Bjelopavlića. U Merdare su se doselili na ku-
pljenu zemlju. Pored crnogorskih, u Merdaru ima i dve srpske kuće.

699
238
To su Mitrovići, doselieni iz Aleksandrovačke 2upe, a p1·ema nekim
informacijama iz sela Sljivova. Oni su po vremenu naseljavanja sko-
ro najmlađi stanovnici ovog sela, jer su se doselili tek oko 1956. go-
dine, na kupljenu zemlju.
Međutim, najstariji današnji stanovnici Merdara su muhadžiri.
Njih je bilo više, ali su se posle balkanskih ratova neki iselili iz ovog
sela. Zato sada ima samo nekoliko albanskih kuća. Feratovići su se
među prvim muhadžirima naselili u Merdare. Došli su iz Rače, a sa-
da ih ima dve kuće. Pored njih ima neko! iko kuća, takođe muha-
džirskih, doseljenih iz Mehane, a prema nepouzdanim obaveštenjima
pripadaju fisu Kelmend. U Merdaru, i ostalim selima u kojima ima
manje nlbanskog stanovništva, nema mahala.

Mirovac
Mirovac se nalazi na istočnom obodu Malog Kosova. On pripa-
da onoj grupi naselja koja leže na najvišim delovima istočnog kot-
linskog oboda. Njegovi stanovnici su nam rekli da je ime dobio po
nekom Miru, koji je davno živeo u tom selu. Na mestu na kome se
današnje selo nalazi je i pre doseljavanja Albanaca bilo naselje, na
čije su ruševine nailazili čak i Crnogorci, kada su se (posle 1912. go-
dine) u to selo naselili. Kako se skoro nalazi na samom istočnom obo-
du, Mirovac je bio vrlo privlačan za stanovništvo koje se doseljavalo
iz sela u slivu Kosanice. On nije veliko naselje, ali zauzima dosta
prostora, jer su kuće u Mirovcu prilično udaljene jedna od druge.
Kada se posmatra iz ravni kotline, podseća na razbijeno naselje koje
se smestilo u dolini gornjeg toka male istoimene reke, koja teče sa
istočnog oboda i kod sela Stedima se uliva u Dubnicu. Teren na ko-
me se Mirovac nalazi je, po svoj prilici, deo neke stare visoke i do-
bro zaravnjene terase, čija se visina kreće oko 700 m apsolutne vi-
•
sine.
I pored toga što Mirovac podseća na selo razbijenog tipa, ipak
i u njemu ima mahala koje su vidno izdvojene i dosta udaljene je-
dna od druge.
U Mirovcu ima Albanaca - starijih naseljenika, muhadžira,
Crnogoraca i Srbijanaca.
Đakoni mahala je ime dobila po muhadžirima koji su se doselili
iz sela Đake. Neki njeni stanovnici su i takvo prezime zadržali. Ta-
ko se u toj mahali nalazi 6 kuća, čiji se stanovnici prezivaju Đako­
ni, doseljeni su iz Đake, a pripadaju fisu Kelmend. U toj mahali ima
više Albanaca starijih naseljenika. Prekalija ima četiri kuće. Sma-
traju da su se odavno doselili i pripadaju fisu Kiljmen. Istom fisu
pripadaju stanovnici dve kuće Bajrama i Ramoni, koji su takođe do-
seljeni pre muhadžira.
MiTovac mahala je naseljena Albancima - starijim naseljeni-
cima. U toj mahali ima 6 kuća. Stanovnici se prezivaju Ajeti i sami
se nazivaju Kelmend.

70()
 239
Samaluk mahala je dosta odvojena od sela. U njoj ima 10 kuća
muhadžira, doseljenih iz susednog Vasiljevca. Po svoj prilici, i ti
muhadžiri pripadaju fisu Kiljmen. Pored pomenutih, u Mirovcu ima
još jedna kuća Vučalije koji su se, sa ostalim muhadžirima, doselili
iz sela Degrmena.
U Mirovcu ima dosta Crnogoraca. I oni su, kao i muhadžiri, do-
seljeni iz susednih sela. Jedna porodica Radovića je doseljena 1914.
godine iz Vasiljevca. Vukovići su se iste godine doselili, takođe iz
Vasiljevca. Tošovići su iz Kuča doseljeni u Vasiljevac, a 1919. godi-
ne su se doselili u Mirovac. Garića ima četiri kuće. Oni su živeli u
Brskutu, a iz Peći su se doselili u Mirovac 1920. godine. Petrovići
su iz okoline Podgorice doseljeni u Vasiljevac, a otuda su se u Miro-
vac doselili 1919. godine. Dragovići su iz sela Bezjove (Kuči) doselje-
ni takode u Vasiljevac, a otuda 1919. u Mirovac. Njih ima tri kuće.
Bojčići su iz Buča kod lvangrada. Doselili su se u Gornju Dubnicu
1914, a u Mirovac 1932. godine.

Obrandža
Obrandža se nalazi zapadno od Podujeva, a od njega je udalje-
na oko jedan kilometar. Selo Obrandža pripada grupi većih sela 11
Malom Kosovu. Kuće ovog sela su sagrađene kako po aluvijalnoj ra-
vni Bradaške reke, tako i po terasi, koja je baš kod Obrandže dobro
očuvana. Tu se u Bradašku reku uliva jedna rečica koja teče sa za-
pada, pa je u dolini te kratke rečice smeštena jedna mahala ovog
sela. Iako se nalazi u neposrednoj blizini Podujeva, Obrandža se ni-
čim ne razlikuje od ostalih sela u Malom Kosovu. U odnosu na glav-
ne puteve, koji se u Podujevu ukrštaju, Obrandža ima periferni po-
ložaj.
Albanci su se u ovo selo odavno naselili. Smatra se da su preci
današnjih stanovnika doseljeni kada i ostali najstariji naseljenici po
susednim selima. To su bili Albanci koji su se sa zapada doseljavali
u ovaj, u to vreme retko naseljen kraj. Današnji stanovnici znaju
samo da su im stari pričali da je u ataru Obrandže, kada su se oni
naseljavali, bilo dosta šume. Površine pod šumama su zatekli i mu-
hadžiri, kada su se naseljavali.
Obrandža je podeljena u tri veće mahale, mada su kuće i pod
tim mahalama mestimično toliko razbijene da se stiče utisak kao da
je Obrandža selo razbijcnog tipa. U njoj žive Albanci - stariji nase-
ljenici, muhadžiri, Srbi i Crnogorci.
Hodžović mahala je jedna od najvećih u selu. U njoj ima 56
kuća, čije stanovništvo ne pripada sve istom rodu i fisu. Najveći broj
stanovnika u ovoj mahali vodi poreklo od starijih naseljenika u ovom
selu, iako o poreklu svojih predaka skoro ništa ne znaju. U ovoj ma-
hali ima više rodova, od kojih je najmasovniji rod Hodžovića. Njih
ima 33 kuće, a svi su iz fisa Krasnići. Iz istog su fisa dve kuće Đorč,

701
240
četiri kuće Kapoli, šest Dervišoli, tri kuće Demiri, Ćosovića dve ku-
će i Seta dve kuće. Ovoj mahali pripadaju i muhadžiri. To su Ora-
ci, doseljeni kada i svi muhadžiri iz sela Oraca, koje se sad zove Ra-
vni šort. Njih ima dve kuće i pripadaju fisu Krasnići. Iz istog fisa
su i Rači, doseljeni iz Reče.
U ovoj mahali ima i jedna crnogorska kuća. To su Sekulovići,
koji su se doselili oko 1914. godine, iz Merdara. Oni su doseljeni iz
Pipera, a u Merdare su se doselili kad i ostali iz njihovog kraja.
Durić mahala je dobila ime po najvećem rodu u njoj. To su
Durići. Oni su u Obrandžu došli pre stotinak godina. Naselili su se,
verovatno, iz Bosne, a nismo ustanovili iz kog mesta. Nisu se selja-
kali po Malom Kosovu, već oduvek žive u ovom selu. Njih ima 17
kuća i po obaveštenju meštana pripadaju fisu Kastrati. Ovoj mahali
pripada i tri kuće Azemovića, koji vode poreklo od najstarijih sta-
novnika u ovoj mahali. Njihovi su se stari doselili iz okoline Skad-
ra, ali se ne zna ništa o tome kada je to preseljavanje obavljeno.
Azemovića ima tri kuće i pripadaju fisu Kastrati. Iz istog fisa u ovoj
mahali ima još jedna kuća Hodžovića, tri kuće Rekoli i jedna Der-
višeli. U ovoj mahali ima još dve albanske kuće, čiji su se stanovnici
u Obrandžu doselili posle 1962. godine, iz sela Brece, u Gornjem
Labu.
U ovoj mahali ima više Srba i Crnogoraca nego u prethodnoj.
Lekići su Crnogorci, a doselili su se u Obrandžu iz sela Degrmena,
koje je Malom Kosovu dalo dosta Crnogoraca posle balkanskih rato-
va. Milićevići su se doselili iz ćelije, 1922. godine. Ima ih 6 kuća.
Dačkovića je pet kuća doseljeno iz Zilinaca, Stevovića dve, takođe iz
Zilinaca. Pet kuća Milovanovića vodi poreklo iz Stroinca, a doseljeni
su 1926. godine. Zdravkovići su poreklom iz :Zilinaca, doseljeni su
1922. i ima ih jedna kuća, a Despotovići su iz Male Plane, doseljeni
1930. godine.
Reka mahala je najmanja u Obrandži. U njoj, kao i u predho-
dne dve, ima i Albanaca i Srba. Među Albancima ima starijih na-
seljenika i muhadžira. Kao najstariji, odnosno među najstarije sta-
novnike u ovoj mahali, smatraju se Hodžovići. Njih ima tri kuće, do-
seljeni su iz okoline Skadra i pripadaju fisu Kastrati. Demoli su se
takođe doselili iz okoline Skadra, ali se za njih ne zna kad su došli
u Obrandžu. Ima ih 13 kuća i pripadaju starijoj grupi stanovnika u
ovom selu i mahali. I oni pripadaju fisu Kastrati. Istovremeno su do-
seljeni i Cosovići. Njih smo već pominjali i u Hodžović mahali. Kao
što vidimo, nekoliko rodova se pominje u svim mahalama i svi oni
pripadaju istom fisu. Zato smo slobodni da zaključimo da su svi oni
možda i.•tovremeno preseljeni iz okoline Skadra, jer je i inače pozna-
to da taj deo albanske teritorije pripada fisu Kastrati. Ćosovića i·-
ma tri kuće, i .oni su iz fisa Kastrati. Ostali Albanci u ovoj mahali
su muhadžiri. To su Pljakoli, doseljeni iz sela Pljake, a pripadaju
fisu Krasnići. Kastrati su iz sela Kastrata. Iz ovog sela smo imali
muhadžira i po drugim selima, koja smo ranije pominjali. Većina ih

702
 241
pripada istoimenom fisu. Iz Tulara su se doselili Tulari. Njih ima
šest kuća i pripadaju fisu Krasnići.
U ovoj mahali ima više Srba i Crnogoraca. Bogdanovići su do-
seljeni iz sela Merovca, 1920. godine. Miletići su iz :Zareva, doseljeni
1921. Dve kuće Vučićevića vode poreklo iz sela Trbunje, odakle su
im se stari doselili 1914. Nikolići su iz Tulara doseljeni 1914. godi-
ne. Radulovića ima tri kuće i oni su doselili 1929. godine iz Zagrađa,
a Đorovići su iz Male Kosanice doseljeni 1929. godine.
Radojevići su Crnogorci, a u Obrandžu su doseljeni iz Merdara,
1930. godine. U Merdare su se doselili iz Crne Gore. U dolini Morače
se nalazi selo Duga u kome su oni živeli pre dolaska u Merdare.
U Obrandži, kako kažu žitelji ovog sela, nema velikih porodič­
nih zadruga, jer oni ne smatraju velikom porodičnom zadrugom onu
u kojoj živi 20 članova. Kažu da oni nikada nisu obrađivali begovsku
zemlju, jer su je sami razoravali, pošto su se njihovi stari naseljavali
na šumu i trojake.

Penduha
Selo Penduhu čine dva mala sela: Donja i Gornja Penduha. Do-
nja Penduha je selo na desnoj strani Laba i nju čini samo 9 kuća. Le-
ži na aluvijalnoj ravni u blizini same reke, tako da se stiče utisak da
je ovo selo izgrađeno na samoj rečnoj obali. Ovo malo selo se nalazi
između glavnog puta i železničke pruge, ali ni jedna od ovih komuni-
kacija ne prolazi kroz samo selo.
Gornja Penduha je veća od Donje. Ona se nalazi na zapadnom
obodu, na visini od oko 700 m nadmorske visine. Dok Donja Penduha
pripada grupi sela koja leže u najnižem kotlinskom delu, dotle je
Gornja Penduha jedno od onih sela koja leže po višim delovima kot-
linskog oboda.
Razlike između ova dva sela se, pored ostalog, vide i u tome
što u Donjoj Penduhi ima i Srba i Albanaca, dok stanovnike Gornje
Penduhe čine samo Albanci.
U Donjoj Penduhi ima tri kuće Salja. Njihovi stari su doselje-
ni iz Salje. Prema obaveštenjima sa terena, izgleda da se iz Salje na-
selilo više stanovnika po mnogim selima u Malom Kosovu. Poznato
je da se pre stotinak godina iz Salje u Donju Penduhu naselio neki
Arif Salja, a sada ima tri kuće. Bilo ih je do skoro pet, pa su dve po-
rodice odseljene u Prištinu, zhog zaposlenja. Stenovnici Qvih kuća
pripadaju fisu Salja. Hodžovići su muhadžiri, doselje1Ji iz sela Suš-
njaka kod Prepolca. Do>eljena je samo jedna porodica, a sada ih irr.a
dve. Stanovnici pripadaju fisu Gaši.
Pored pomenutih pet albanskih kuća, u Donjoj Penduhi ima i
četiri srpske. To su Petrovići, doseljeni oko 1921. godine, iz sela Maj-
deva. Popovići su iz Cučala, doseljeni oko 1922. Iz Majdeva su Cve-
tići. Oni su se doselili oko 1922. godine, a sada ih ima dve kuće.

703
242
U Gornjoj Penduhi žive samo Albanci. Selo je takođe malo, ali
je izdeljeno na još manje mahale. U ovom se selu nalazi jedna grupa
stanovnika doselejnih iz sela Plemetine na Kosovu. Ni u jednom selu.
koje smo do sada pominjali, nismo naišli na stanovn>ke ovog kosov-
skog sela, osim u Penduhi. Znači da je u jednom momentu došlo do
preseljavanja samo nekoliko porodica i to iz Plemetine, koja se nalazi
u blizini Obilića, u Penduhu. Razlozi ovog preseljavanja nam nisu
poznati. Smatra se da su se preci današnjih stanovnika u Penduhu iz
Plemetine doselili odavno.
Gornja Penduha je podeljena i na mahale. One su dobile imena
prema rodovima stanovnika koji po mahalama žive.
Feta mahala je jedna od najvećih u selu. U njoj ima oko 25 ku-
ća. Preci ovih stanovnika su doseljeni iz Plemetine, a svi pripadaju
fisu Beriše.
2drela mahala je mala i u njoj ima samo četiri kuće. Ti stanov-
nici vode poreklo od onih doseljenih iz Plemetine, a takođe pripada-
ju istom fisu.
Paćaradska mahala je naseljena muhadžirima. U njoj ima pet
kuća, stanovnici su doseljeni iz sela Paćarade, kada i svi ostali mu-
hdžiri. Stanovnici ove mahale pripadaju fisu Sać.
Dedinska mahala je takođe naseljena muhadžirima, doseljenim
iz sela Dedinac, a inače je jedna od najmanjih u selu (ima samo tri
kuće). Stanovnici ove mahale pripadaju fisu Salja. U ovom selu ima
još jedna kuća Toši, ali nismo saznali odakle su njeni stanovnici do-
seljeni i kome fisu pripadaju.

Perane
Perane se nalazi severozapadno od Podujeva. i od njega je uda-
ljeno oko dva kilometra. Leži u aluvijalnoj ravni Bradaške reke, koja
se prema zapadu usekla pored jedne dobro očuvane terase. Ta se te-
rasa kod Perana diže iz aluvijalne ravni strmim odsekom, pa se po-
stepeno dalje nastavlja prema najvišim delovima zapadnog oboda.
Neke kuće iz Perana se nalaze na samom dodiru ove dve rzličite mor-
fološke celine. Perane je od Laba, koji teče istočno, udaljeno oko po··
la kilometra. U morfološkom smislu posmatrano, Perane je jedno od
onih sela koja su formirana u najnižim delovima Malog Kosova.
Kroz ovo selo prolazi i glavni put, veza Malog Kosova sa Gornjim
Labom. Ni jedno selo u ovoj l<otlini nije tako koncentrisano pored
puta, kao Perane.
U Peranu, kao skoro u svim selima po kotlini, žive Srbi i Al-
banci. Međutim, ipak između ovog sela i njemu sličnih na prvi po-
gled ima neke razlike. Ta razlika se sastoji u tome, što se za skoro
sve stanovništvo ovog sela zna vreme kad su se doselili i mesto iz
koga su se doselili. Perane je prema sličnom kriterijumu izdeljeno na
mahale.

704
 243
Sejdijović mahala je predstavljena samo sa četiri albanske ku-
će. To su dve kuće Sejdijovića i dve Ajvazovića. Preci ovih stanov-
nika su doseljeni približno pre 150 godina, iz sela Lauše kod Srbice,
u Metohiji, a pripadali su fisu Gaši, koga i njihovi potomci priznaju
•
za SVOJ.
Uković mahala je naseljena stanovnicima koji su se doselili iz
istog kraja iz koga su se doselili i oni u susednoj mahali. I u njoj ima
samo četiri kuće. Preci ovih kuća su se doselili iz okoline Srbice, iz
sela Ljuboveca.
Ibrahimović mahala je naseljena istovremeno sa ostalim maha-
lama. I njeni stanovnici vode poreklo iz okoline Srbice. Naselili su se
iz Ljuboveca, pripadaju fisu Gaši i ima ih samo dve kuće.
Ahmeti mahala se skoro ničim ne razlikuje od onih koje smo
već pominjali. U njoj ima tri kuće. Stari su doseljeni iz Ljuboveca, a
pripadaju fisu Gaši.
Lugović mahala je nešto veća od ostalih, u njoj ima 7 kuća.
Preci današnjih stanovnika su takođe iz Ljuboveca. Pripadaju fisu
Gaši; tri kuće su Rašiti, a četiri Jusufi.
Emini mahala je zastupljena samo sa dve kuće. Smatra se da
su se u ovu mahalu doselili prvi stanovnici iz okoline Srbice. Kao i
ostali stanovnici ovog sela, koje smo do sada pominjali, i ovi su iz fi-
sa Gaši.
Fona mahala je takođe jedna od manjih. Stanovnici ove mahale
vode poreklo od naseljenika koji su se doselili direktno iz Albanije.
Ne pominje se mesto iz koga su se naselili, ali se čak misli da su do-
šli još pre onih stanovnika iz okoline Srbice. Dok su žitelji svih ma-
hala, koje smo do sada pominjali, pripadali. fisu Gaši, ovoj mahali
pripada fis Sać.
Strelji mahala je zastupljena samo sa dve kuće. P1·eci njenih
današnjih stanovnika su doseljeni previše od 120 godina iz sela Ma-
janca, koje se nalazi u dolini Kačandolske reke. Stanovnici ove ma-
hale su iz fisa Krasnići.
Saljoku mahala je naseljena stanovnicima iz Šalje. Po svoj pri-
lici su se ovi ljudi preselili krajem prošlog veka, što nismo sasvim
pouzdano utvrdili. Oni su doseljeni iz sela Bare, u blizini Bajgore. U
ovoj mahali ima tri kuće. Njeni stanovnici su iz fisa Šalja.
Pljakoli mahala je naseljena muhadžirima, doseljenim iz sela
Pljake. U ovoj mahali ima 8 kuća. Svi stanovnici su iz fisa Krasnići.
Rečica mahala je zastupljena sa svega dve kuće, čiji su se sta-
novnici posle 1951. preselili iz sela Rečice, u dolini istoimene reke,
severno od Malog Kosova. I u ovoj mahali je zastupljen fis Šalja.
Pored Albanaca, u Peranu ima i Srba. Većina ih se doselila po-
sle prvog svetskog rata, a ima i onih koji su došli 1914. godine. Me-
đu prvima su se doselili Đorđevići. Oni su se iz sela Mačkovca pre-
selili 1914. godine, a sada ih ima tri kuće. Iste godine su se doselili i
Sudimci. Njih ima dve kuće, a doselili su se iz sela Popova, kod
Blaca. Svi ostali Srbi iz Perana doseljeni su kasnije. Tako su se Bo-
jovići doselili oko 1924. godine, iz Dobrog Dola. Oni su poreklom Cr-

705
244
nogorci. Bojovići su poreklorn iz Vasojevića. Poreklom su Crnogorci
i Pekovići, doseljeni oko 1927. godine. Oni su se direktno iz Crne
Gore doselili u Perane. Bogdanovići su doseljeni iz sela Merovca.
Njih imll tri kuće, a doseljeni su oko 1924. godine. Iz sela Đaka su
Lekići. Ima ih tri kuće, a doseljeni su oko 1923. Gašići su iz Lukova
doseljeni oko 1928. godine. I njih ima tri kuće. Poslednji su se u
Perane doselili Nikolići. Oni su došli iz okoline Vlasine, 1934. godine.
2elimo još jednom da napomenemo da je u Malom Kosovu po-
jam mahala vrlo relativan. U nekim selima pod mahalom stanovni-
štvo smatra deo sela, a u nekim samo one kuće koje vode poreklo iz
istog kraja. Ako bismo dalje analizirali, došli bismo do zaključka da
ima još detalja koji utiču na pojam mahala. Zato smo mi u svakom
selu primali pod pojmom mahale ono što dotični stanovnici smatra-
ju mahalom. Pretpostavljali smo da je to najispravniji put, zbog toga
što nam je za mnoge zaključke, kao osnovni materijal,_poslužio onaj
koji smo na terenu prikupili.

Radujevac
Radujevac je jedno od manjih sela u Malom Kosovu. U dana-
šnjem obliku je formirano posle prvog svetskog rata, jer u njemu ži-
ve poglavito Srbi koji su se tek tada doselili u ovo selo. Radujevac je
selo iz južnog dela Malog Kosova. Najbliže veće selo mu je Dumoš.
Ono se nalazi nešto severnije od njega.
U Radujevcu smo uočili nešto što u drugim selima nismo imali
prilike tako upadljivo da konstatujemo. Svakako je takvih slučajeva
bilo, pa se čak i primera sećamo, ali smo primer iz ovog sela hteli da
istaknemo. Pre nego što smo došli u selo, znali smo samo to da je
malo i da preovlađuju Srbi. Ušli smo u selo sporednim putem. On nas
je vodio kroz bašte prema jednoj kući, u kojoj su se nalazili skoro
svi seljaci iz tog sela, jer je vršalica tih dana baš u njihovom selu
vrhla žito. Prolazeći tako kroz selo, zapazili smo nešto što nas je im-
presioniralo. Bilo je neurednih okućnica, što nas nije iznenadilo, jer
smo navikli da to sretamo po celoj kotlini, dok smo sakupljali podat-
ke po selima. Kada smo u takvim situacijama pitali ljude zašto nema-
ju više voća i povrća, dobijali smo već toliko puta pomenuti odgovor
da u Malom Kosovu sve to ne uspeva, onako kao što se očekuje. Me-
đutim, mi smo se u Radujevcu našli u jednoj bašti da skoro nismo
verovali da smo u Mlllom Kosovu. U njoj je bilo nekoliko vrsta povr-
ća i dosta voća. Zainteresovalo nas je, pa smo obratili pažnju i na
dvorište. Iznenađenje i tu nije izostalo. Na prvi pogled se moglo kon-
statovati da tu živi čovek koji ima mnogo umešnosti i volje za posao
koji radi. U sredini dvorišta je bila sagrađena jedna skromna kućica,
oko koje očigledno niko nije ulagao veliki trud, za njeno održavanje.
Zbunile su nas činjenice pa smo se zainteresovali kome ta kuća pri-
pada i ko u njoj živi. Saznali smo da je domaćin te kuće jedan čovek

706
 245
koji se ovamo doselio posle prvog svetskog rata, iz Slavonije. Ono
što je po pravilima patrijarhalnog shvatanja bilo u domenu domaći­
na, bilo je u savršenom redu. Međutim, tamo gde je domaćica treba-
lo da pokaže svoju umešnost, bilo je očigledno da je ona nije pose-
dovala.
Možda ovaj primer ne zaslužuje ovoliko pažnje, ali on je nama
mnogo rekao i potvrdio naše pretpostavke koje smo napravili na os··
novu promatranja svih pojava, dok smo krstarili kotlinom iz sela u
selo. Jedan Slavonac se snašao i u Radujevcu, pa u njegovoj bašti ra-
ste i ono što kod neumešnog suseda neće. Još jednom napominjemo
da smo ovaj primer naveli zato što postupci i uspesi Slavonca deman-
tuju tvrdnju da tu ne može da uspeva ovo ili ono. Naprotiv, uz do-
bar rad može i u ovom kraju mnogo da se postigne.
U Radujevcu ima više srpskog stanovništva. Tako su se Arsići
doselili iz Aleksandrovačke Zupe 1922, a ima ih pet kuća. Stanići su
se doselili iz istog kraja i iste godine, samo njih ima tri kuće, a isto
toliko je i Cvetkovića, koji su se doselili iz istog kraja i iste godine.
Vučićevići su doseljeni iz Slavonije, takođe 1922, a Andrići 1946.
Albanaca je manje. Tako su Binjaku doseljeni iz Kolića 1945, a
pripadaju fisu Beriše. Sadiku su iz Balabana doseljeni takode 1945,
a Alšići iz Sarbana, oni su iz fisa Beriše.

Svetije
Svetije je jedno od većih sela u Malom .Kosovu. Nalazi se u sre-
dišnjem delu kotline, u blizini puta koji povezuje sela jugoistočnog
dela Malog Kosova sa Podujevom. Malo Kosovo je najšire u delu u
kome se Svetije nalazi, dok je samo selo više primaknuto istočnom
obodu. Svetije je u Malom Kosovu, a naročito u svojoj okolini, pozna-
to kao jedno od ekonomski jačih sela, a od glavnog kotlinskog puta
je udaljeno. Međutim, našli smo u literaturi da se pominje kao jedi-
na karavanska stanica na putu od Kosova prema dolini Toplice, što
znači da je nekada glavni pua vodio kroz Svetije.
U Svetiju ima Srba i Albanaca. Srbi su se doseljavali u dva
maha. Jedni su došli posle balkanskih ratova, a drugi posle prvog
svetskog rata. Albanci su, po vremenu doseljavanja, stariji od Srba.
I oni su se naseljavali etapno. Prvo su došli oni najstariji naseljenici
sa zapada, a zatim muhadžiri sa istoka.
Ajvazović mahala. Potomaka starijih naseljenik u Svetiju naj-
više ima u Ajvazović mahali. Njih je 8 kuća i pripadaju fisu Beriše.
Oni su u selu poznati kao Ajvazi. Iz istog fisa su i Sećirovići, kojih
ima 6 kuća. Ajetovići takode pripadaju toj grupi starijih doseljeni-
ka. Njih ima četiri kuće i isto su iz fisa Beriše. Neziri i Zuka su iz
istog fisa.
U Svetiju smo došli do jednog važnog podatka na osnovu koga
se mogu napraviti prilično realne pretpostavke o vremenu naselja-

707
246
vanja prvih albanskih doseljenika sa zapada. Imali smo sreće da na-
iđemo na čoveka koga su nam zaista preporučili kao dobrog pozna-
vaoca istorije o naseljavanju Albanaca po M:alom Kosovu. To je bio
Topanica Brahim, čovek sedamdesetih godina, koji je, za svoje godi-
ne i uslove, imao savršenu memoriju i iznenađujuće rezonovanje o
pojedinim događajima. On nije potomak tih najstarijih naseljenika,
ali mu to nije smetalo da se o tome in teresuje i zna mnogo više nego
drugi, čiji su se preci otuda direktno doselili. Njegovi su stari živeli
u dolini Toplice, pa su se kao muhadžiri preselili u Malo Kosovo.
Iz dugog razgovora sa Brajimom, kome ćemo zbog toga uvek
biti zahvalni, saznali smo uglavnom sledeće. Potomci najstarijih sta-
novnika današnjeg Svetlja su Albanci, doseljeni iz okoline Peći u .Me-
tohiji. Pre naseljavanja u Metohiju, oni su živeli u severnoj Albaniji.
Dok su tamo živeli bili su katolici. Kada su izrazili želju da se sele
na istok, morali su primiti islam. Kada su primili islam, mogli sti
da se sele. Tako su se kao muslimani naselili u okolini Peći, prema
nepouzdanim izvorima, negde u XVIII veku. Kako su se mnogi selili
na istok, krenuli su i oni. Doselili su se u Svetije i odatle se do na-
ših dana nisu nigde selili, Za nas je najinteresantnije pitanje: kada
su se ti prvi naselejnici današnjih sela po Malom Kosovu naseljavali.
Imali smo prilike i do sada da čujemo neke informacije o tom pita-
nju, ali sada raspolažemo i nekim ubedljivijim podatkom.
Kada su se ovi stanovnici iz okoline Peći naselili, u Malom Ko-
sovu je bio zaveden »aginski sistem«, kako nam je naš sagovornil•
rekao, a beg je bio iz roda Džinića.
•U prvoj polovini XVJII veka, možda odmah posle onog drugog
austrijskog pohoda, doseljenički arbanaški rod Džinić iskoristio je
nastalu anarhiju u Turskoj i prigrabrio vlast na Kosovu. Njegova
vlast se iz Prištine, gde je sa uzurpatorstvom započela, tokom XVIII
veka, rasprostrla na celu kosovsku kotlinu (sa izuzetkom kačaničkog
kraja), pa i izvan nje, na Drenicu, Lab i novobrdski kraj. Središte
vlasti tih samozvanaca Džinića, koje je Porta, u svojoj nemoći kao i
mnoge druge uzurpatore u drugim oblastima, priznala za nasledne
gospodare, bilo je u Prištini za sve vreme do njihovog svrgnuća pred
kraj prve polovine prošloga veka«. 129
Iz ovog se može zaključiti da su se prvi albanski naseljenici u
Svetlje naselili posle dolaska Džinića, a to je moglo biti u XVIII ve-
ku. Iako je Džinića vlast prestala da funkcioniše u drugoj polovini
XIX veka, ipak se u Svetiju begovski sistem održao sve do prvog
svetskog rata. Od Džinića je Svetije i Konjuševac otkupio Fadilj beg,
a zatim ga je nasledio njegov brat Alim beg, koji se pojavljivao čak
1941. godine. Samo o uspostavljanju onih čvrstih begovskih pozicija
više nije moglo biti ni govora. Beg je pravo na zemlju izgubio posle
prvog svetskog rata, a ta je zemlja, prema propisima agrarne refor-
me, pripala čifčljama koji su je dotle obrađivali.
118 A. Uroliević: Prlština - antropogeografsko ispitivanje, Zbornik rado-
va, Etnografski Institut, knj. 2, Srpska akademija nauka, Beograd, 1951, str. 4.

708
 247
U Svetiju ima još nekoliko albanskih kuća, čiji su se stanovni-
ci u ovo selo kasnije naselili, ali su u sliv Laba došli među puvima.
Nisu išli dalje na istok. To su dve kuće Belasice. Oni su se doselili
iz Belasice u Gornjem Labu, posle drugog svetskog rata. Belasice Sll
iz fisa Kiljmen. Iz Gornjeg Laba su i Gaši. Oni su se doselili iz sela
M.etohije. Ima ih tri kuće i pripadaju fisu Gaši. Bejtulahi su iz Gla-
vnika i pripadaju fisu Krasnići. Posle 1945. su u Svetije naseljeni i
Abdulahi iz Bradaša. Oni pripadaju fisu Gaši. Zuloli su iz Glavnika
doseljeni posle drugog svetskog rata. Njih ima tri kuće i pripadaju
fisu Beriše.
Vokroli mahala je naseljena stanovnicima koji vode poreklo od
najstarijih naseljenika u Svetiju. Ti prvi naseljenici su, kao i oni iz
prethodne mahale, prvo živeli u okolini Peći, a zatim su se naselili u
Svetije. U ovoj mahali ima 12 kuća, a svi stanovnici su iz fisa Beri-
še. Ovoj mahali pripada i pet kuća muhadžira. To su Visoka, dose-
ljeni iz sela Visoke, koje smo već pominjali. Ovi muhadžiri su iz fisa
l{rasnići.
Topanica Brajim je nama ispričao da je on kao mlad dugo ču­
vao stoku. To je pomenuo zbog toga što je želeo da istakne činjenicu
da je u to vreme, kada je on bio čobanin, bilo u Malom Kosovu mno-
go slobodne zemlje. Stoka se kretala slobodno kroz žbunje i trnjake
koji su se prostirali, na izvesnim mestima, skroz između dva sela. Go-
vorio nam je da je njegova stoka tako slobodna odlazila čak do Po-
clujeva, koje je tada bilo predstavljeno samo sa tri dućana. Kada zna-
mo da je on 1963. godine imao 72 godine života, znači da je Malo
l{osovo tako izgledalo početkom ovog veka.
Mtiliadžir mahala je naseljena uglavnom muladžirima. Topani-
ca Brajim vodi poreklo od muhadžira doseljenih iz sela Gornje To-
J>anicc, koje se nalazi u dolini Arbanaške reke, u blizini Toplice. Sta-
11ovnici pripadaju fisu Gaši. Iz Donje Topanice su takođe Topanice,
kojih ima četiri kuće, a žitelji su iz fisa Beriše. Meanlije su iz sela
Mehane, ima ih tri kuće, a pripadaju fisu Kiljmen. Vrševci su se u
Svetije doselili oko 1959. godine iz sela Gornja Dubnica, severno od
Malog Kosova. Tamo su oni doseljeni iz sela Vrševca, u okolini Kur-
šumlije, i pripadaju fisu Bitić ili Krasnići. Zuše su iz Resinaca, kod
Male Plane, u dolini Toplice. Konstatujemo da su se muhadžiri iz sela
u 11ižim delovima doline Toplice i u Malom Kosovu naseljavali tako-
đe JlO selima u ravnici. Zuša ima četiri kuće, pripadaju fisu Krasnići.
'l'očana ima dve kuće, a pripadaju fisu Kiljmen. Takođe dve porodi-
ce vode poreklo od naseljenika iz Merovca, pa se tako i prezivaju -
Merovci, a pripadaju fisu Hoti. Iz sela Prepolca je Avdi Prepolaci.
Doselili su se kada i svi muhadžiri i pripadaju fisu Beriše.
U Svetiju ima znatno manje Srba, u odnosu na albansko stano-
v11ištvo. Pored Srba ima i nekoliko crnogorskih kuća.
Srbi su se ovamo poglavito naseljavali posle prvog svetskog ra-
ta. Tako su se Stošovići doselili iz Blaca, 1928. godine, na kupljentl
zemljtt. To je porodica Stošović Stojka. On nam je dao dosta poda-
taka o naseljavanju Srba u ovo selo, jer je kao čovek osamdesetih

709
248
godina zapamtio mnoge detalje vezane za događaje iz toga vremena.
Ristići su doseljeni iz Trojanca, 1923. Kragovići su iz Zebice doselje-
ni oko 1928. godine. Andrići su takođe iz Zebice, samo su se oni do-
selili oko 1939. Tada su približno doseljeni i Točanci iz sela Točana,
njih ima tri kuće. Trnčići su Crnogorci. Oni su se doselili oko 1914.
godine, ali nisu tada doseljeni iz Crne Gore, već su dotle živeli u Ve-
likoj Plani, pa su se tada, sa mnogim Crnogorcima, naselili u Malo
Kosovo, odnosno u Svetije. Dukići su takođe Crnogorci, doseljeni o-
ko 1914. godine, Međutim, oni nisu došli iz Toplice, već direktno iz
Crne Gore. Kozići su se doselili pre svih Srba u Svetije. Došli su oko
1914, iz Brusa, a sada ih ima tri kuće. Crnogorci su još i Golubovići.
Oni su se takođe 1914. godine doselili iz Crne Gore, a ima ih dve ku-
će. Paunovići su isto Cmogorci, ali su se oni doselili iz Merovca,
1914. Ristići su doseljeni iz neposredne okoline Prokuplja. Doselili
su se izgleda još 1914. Radonjići iz Zebice su doseljeni oko 1949. Du-
rići su iz Kosanice došli oko 1950, a Radomir je iz Rače doseljen tek
oko 1958. godine.
Mo~e se re~i da su skoro svi Srbi u Svetije doseljeni na kuplje-
nu zemlju, jer su je u vreme njihovog doseljavanja prodavali Al-
banci koji su se selili u Malu Aziju.

Surki§
Surkiš je jedno od tri sela u blizini puta koji vodi istočnim de-
lom Malog Kosova. Surkiš leži jugoistočno od Podujeva i pripada
grupi sela srednje veličine. Iako se nalazi u ravničarskom delu kot-
line, u odnosu na glavnu komunikaciju, Surkiš ima periferni položaj.
To uostalom ne važi samo za Surkiš, već za sva sela koja se nalaze
u istočnom delu kotline. To je uslovljeno položajem puta i železničke
pruge u odnosu na Lab, pa je to učinilo da je zapadni deo kotline
relativno komuni.kativniji. Surkiš se nalazi u neposrednoj blizini Sve-
tija, pa se iz jednog sela skoro neprimetno pređe u drugo. U blizini
ovog sela je poznati Surkiški vir. Prema predanju koje je u narodu
očuvano, to je bila velika površina pod vodom bez dna. Međutim, si-
gurno se radi o podzemnim izvorima koji napajaju nekoliko bara po-
red same Dubnice.
U Surkišu ima i Srba i Albanaca. Albanci iz Surkiša pripadaju
starijim naseljenicima u Malom Kosovu. Jedan deo sela je nešto od
puta odmaknut, a donekle i izdvojen. To je selo zbijenog tipa, ali je
podeljeno na dve mahale koje nisu jedna od druge mnogo udaljene.
Podela na mahale se naročito odnosi na albansko stanovništvo, dok
Srbi ne pridaju neku naročitu važnost toj podeli. To se zaista ne od-
nosi samo na Surkiš, već i na mnoga druga sela u kojima Albanci u-
važavaju mahalsku podelu, a Srbi tome ne pridaju nikakav značaj.
Karakteristično je da su oni, kao mlađi naseljenici, usvojili mahal-
sku podelu kada se ona odnosi na albansko stanovništvo. To pribli~
710
 249
žno ovo znači: ako jednog Srbina pitate nešto o nekom Albancu on
će skoro obavezno reći i to da je on iz te i te mahale. Međutim, ako
je reč o Srbinu, to će obaveštenje najčešće izostati. Ova pojava nema
nikakvu svoju pozadinu. Razlozi koji je uslovljavanju su vrlo pro-
sti. Srbi u zemlji matici, odakle su doseljeni, nisu živeli po selima
izdvojenim na mahale. Kao novopridošli, uklopili su se u navike sta-
novnika koje su zatekli, ali ih nisu i na sebe preneli u potpunosti.
Gornja mahala je naseljena Albancima koji su se davno dose-
lili. Znaju da su poreklom iz Albanije, ali ne znaju iz kog su kraja i
kada su im se preci ovamo nastanili. U ovoj mahali ima 11 kuća Lu-
gola i svi su iz fisa Beriše.
Donja Mahala je postala kada i Gornja. I njeni su stanovnici
doseljeni iz Albanije, ali ništa drugo u vezi s tim nije poznato. U o-
voj mahali ima tri roda. Seljmona je 7 kuća, a pripadaju fisu Beriše.
I u ovoj mahali ima Lugola koji imaju krvne veze sa onima iz Gor-
nje mahale. Njih ima pet kuća, a pripadaju fisu Beriše. Ima još jed-
na grupa Lugola koji nemaju nikakve krvne veze sa onima koje smo
pominjali. Pored toga oni u Surkiš nisu doseljeni sa zapada, već sa
istoka. Međutim, oni nisu ni muhadžiri u pravom smislu reči, Oni su
jedno vreme živeli u Prevetici kod Rače, a zatim su znatno pre srp-
sko-turskih ratova napustili taj kraj i doselili se u Surkiš. Cak se
pominju i razlozi koji su uslovili to preseljavanje i izgleda da su ova-
mo došli zato što su želeli da se nastane u ravnici gde ima više obra-
dive zemlje. Ovih Lugola ima 11 kuća, a pripadaju fisu Beriše. Ovoj
mahali pripadaju još i Mulići koji su doseljeni iz Siljevice, oko 1959.
godine. Njihovi su se stari u Siljevici naselili davno. Pripadaju grupi
starjih naseljenika i fisu Šalja.
Srba u Surkišu ima manje od Albanaca. Za razliku od drugih
sela, u ovom su svi Srbi doseljeni oko 1914. godine. Jelića ima 7 ku-
(·a i oni su doseljeni iz sela Mehane, u okolini Rače. Jelići, međutim,
ni u tom selu nisu živeli dug_o. Doselili su se u Mehanu iz sela Er-
čege, koje se nalazi u okolini Cačka, posle 1878. Kao što se vidi, živeli
su u dolini Kosanice oko 35 godina, pa kad se ukazala prilika da se
tiođe do još bolje zemlje, išlo se dalje. Sličan je slučaj i sa Bradići-­
ma. Oni su se, takođe, posle oslobođenja Toplice preselili u selo Vla-
sovo, a došli su iz Ravne Gore kod Užica. Njih ima četiri kuće, a u
Surkiš su se doselili 1914. U Surkišu ima tri kuće Nikolića, doselje-
nih iz sela Rašice, Lt okolini Blaca. I oni u tom selu nisu živeli dugo,
već su se tu doselili iz sela :Zareva pod Kopaonikom. Oni su se takođe
preselili posle srpsko-turskih ratova. Iz Rašica su se doselili i Jani-
ćijevići, takođe 1914. godine. Ristići su doseljeni iste godine iz sela
Mršelja, u okolini Prokuplja. Poslednji su se doselili Nikolići, iz sela
Zilinaca u Aleksandrovačkoj župi. Oni su se doselili kada. i mnogi iz
tog kraja, odnosno 1922. godine.
Sto se srpskog stanovništva tiče, postoji nekoliko sličnih mišlje-
nja. Većina Srba koji žive u Malom Kosovu vode poreklo poglavito
iz dva kraja: to je sliv reke Toplice i Aleksandrovačke :Zupe. Nekoli-
ko naših sagovornika nam je reklo da Srbi doseljeni iz Aleksandro-

711
250
vačke :Zupe mogu da se tretiraju kao starije stanovništvo toga kra-
ja, jer su tamo duže živeli. Srbi koji su iz sliva Toplice doseljeni u
Malo Kosovo nisu dugo živeli u tom kraju. Naprotiv, najviše je onih
koji su tu proveli vreme od srpsko-turskih ratova do kraja prvog
svetskog rata, kada su se preselili u novooslobođen kraj - Malo Ko-
sovo i znatno manje u Kosovo.

Sajkovac
Sajkovac se nalazi u zužnom delu Malog Kosova. To je jedno
od onih sela koja su primaknuta višim delovima istočnog kotlinskog
oboda. Sejkovac se nalazi na pult• koji povezuje sela iz gornje Batla-
ve se Podujevom. U širem smislu, ovaj put spaja dolinu Kosanice sa
Gornjom Jeblanicom, preko Malog Kosova.
U odnosu na okolna sela, Sajkovac je znatno izdvojen. Nalazi
se u podnožju brda čija se visina nag_lo penje prema istoku, gde ko-
11ačno pređe u najviše delove oboda. Sajkovac je izdvojen i u odnosu
na samu kotlinu. Po njegovom geografskom položaju se može ubro-
jati u ona mesta u koja su se najradije naseljavali prvi albanski do-
seljenici. Udaljen je od glavne kotlinske komunikacije, na dodiru je
nizije pogodne za obradµ zemlje prema nižim delovime kotline na
zapadu i brdovite zaledine na kojoj ima dosta šume prema istoku. To
su bila najpogodnija mesta za naseljavanje albanskog življa, koje je
dolazilo iz brdovite Albanije, ili iz krajeva sličnih po tim prirodnim
t1slovima.
Sajkovac je pretežno albansko selo. U njemu ima dve grupe
naseljenika, Jedni su stariji naseljenici, a drugi muhadžiri. On je po-
deljen u mahale, ali se ta mahalska podela uglavnom odnosi na one
najstarije albanske naseljenike, dok su muhadžiri više poznati po ro-
dovima nego po mahalama.
To je selo zbijenog tipa. Visina zidova kojima su ograđena dvo-
rišta njegovih stanovnika ni u jednom selu nije tako upadljiva kao
u Sajkovcu. Put je kroz selo nešto sužen, pa je tako siv i prašnjav
kolovoz omeđen isto tako sivim neokrečenim debelim zidovima od
ćerpiča. To prolaznika upozorava na prošlost koju je ovo naselje i-
malo.
Najveći deo sela se nalazi na slabo izraženoj dubničkoj terasi
koja je, tu i tamo, očuvana po istočnim delovima kotline.
Jupoli mahala je naseljena potomcima najstarijih naseljenika u
ovom selu. To su Jupoll, doseljeni direktno iz Malesije. O vremenu
doseljavanja nema tačnih podataka. Zna se da su iz flsa Bitić. Ovaj
naziv fisa se kod nas pominjao samo jednom i dato je objašnjenje da
su ti naseljenici dobili to ime po reci iz severne Albanije, koja se
tako naziva, a oni su iz doline u njenom gornjem toku doseljeni u
Malo Kosovo. Ta reka Bitići je desna pritoka Drima i protiče kroz
kraj u kome dominira fis Beriše.

712
 251
Mu!jo!i mahala je jedna od većih, jer u njoj ima oko 12 kuća.
Poznati su kao Muljili, a doselili su se iz Albanije kada i Jupoli. Do-
šli su iz istog kraja i pripadaju istom fisu.
Ukelji mahala je takođe naseljena starijim naseljenicima - Al-
bancima. U njoj ima 14 kuća, a stari su im bili u krvnom srodstvu.
Mahale su dobile imena po glavama porodica koji su se doselili iz
Albanije. Uka i Mulja su bili braća, a Ujup, unuk jednog od njih. Pr-
vo su se doselili Uka i Mulja sa svojim porodicama, a odmah posle
njih i Ujup sa svojima. Međutim, Ujup nije došao pravo u Šajkovac,
već je izvesno vreme živeo u Belom Polju, pa se onda preselio. Ka-
že se da je u Belom Polju živeo kratko vreme, ali se ne kaže koliko.
Smatra se da je glavni razlog, koji je uticao na preseljavanje Ujupa
iz Belog Polja, bilo neslaganje sa fisom Beriše, koji je tamo damini-
rao.
U Šajkovcu ima i muhadžira. Oni nisu strogo po mahalama po-
deljeni, ali se tačno zna ko je odakle naseljen, pa se tako i nazivaju.
Obrandža ima tri kuće. Oni su doseljeni kao i svi drugi muhadžiri.
Došli su iz sela Obrandže i pripadaju fisu Kiljmen. Maćastenci su
se prvo doselili u Sibovac, ali su se brzo preselili u Šajkovac. Ima ih
pet kuća, a pripadaju fisu Kiljmen. Prevetica ima tri kuće. Oni su
prvo živeli u Glavniku, a zatim su se preselili u Šajkovac. Oni pri-
padaju fisu Sopa. Rudari su iz Rudara. Doselili su se iz Donjeg Ljupča,
a otuda. ubrzo posle dolaska iz Kosanice, u Šajkovac. Ima ih 6 kuća
i pripadaju fisu Krasnići. Maćasteni su doseljeni 1955. godine iz Du-
moša, inače su muhadžiri, doseljeni iz Mačje Stene, pripadaju fis11
Kiljmen. Iste je godine preseljena i jedna porodica iz Konjuševca.
Tamo su pripadali starijim albanskim naseljenicima iz fisa Beriše.
Dve kuće Sadrija se računaju kao Cigani. Doselili su se u Šajkovac
prP. 1950. godine iz okoline Polatne, u Gornjem Labu.
O vremenu naseljavanja prvih albanskih stanovnika u Šajkovac
imamo jedan dosta pouzdan izvor koji, sa malom rezervom, možemo
primiti kao tačan. Stanovnici Šajkovca su nas obavestili da su im
stari njihovi pričali da je u vreme njihovog naseljavanja u Šajkovac,
u Malom Kosovu a i u samom Sajkovcu, bio glavni »gospodar« Ma-
lić Paša Džinić. Tako su i oni odmah po dolasku postali njegove čif­
čije. Malić Paša Džinić se pominje u boju na Deligradu. On je sa
vojskom iz svog pašaluka želeo da pomogne gušenju ustanka u Srbi-
ji. To je, dakle, bilo početkom XIX veka. Šajkovac je bio begovska
svojina sve do 1914. godine, a poslednji njihov beg je bio Hadži Haj-
rula beg. Naši sagovornici su nam rekli pa čak i oni pamte kada je
okolina ovog sela bila skoro neobrađena. Bilo je, kažu oni, tada manje
stanovnika i manje obrađene zemlje. Zato su oni često svoju stoku
terali na pojilo čak u Surkiš, da im se tamo stoka pored Surkiškog
vira odmori i osveži, Polje je, kažu oni, bilo u to vreme pusto.
Pored Albanaca u Šajkovcu ima nekoliko srpskih i crnogorskih
kuća. Ovi su stanovnici doseljeni mahom posle prvog svetskog rata.
Tako su Otovići doseljeni oko 1924. iz Vasiljevca, na dobijenu zem-
lju. Oni su i u Vasiljevcu živeli samo od kraja prošlog veka, jer su

713
252
poreklom Crnogorci (došli su kada i svi ostali Crnogorci, u taj kraj).
Savkovići su iz Gubavaca. Doselili su se 1930, na kupljenu zemlju. Iz
Vasiljevca su se 1924. doselili i Božovići. Oni su takođe Crnogorci.
Iste su godine došli i Vukovići, takođe iz Vasiljevca, na dobijenu ze-
mlju. I oni su Crnogorci. Kozići su se doselili iz Brusa 1930. godine.
Oni su se prvo doselili u Svetije, oko 1924, kada i Kozići, koji sada
žive u Svetiju, pa su se tek posle 6 godina doselili u Sajkovac. Ima
Crnogoraca koji su doseljeni iz Crne Gore direktno. To su Vranići.
Oni su se doselili 1924, na dobijenu zemlju. Vojvodići su doseljeni
iste godine iz okoline Nikšića. Njih ima četiri kuće, a doselili su se
na dobijenu zemlju.
Još nekoliko albanskih kuća ima u Sajkovcu čiji su stanovnici
doseljeni iz okolnih sela. Tako je iz Brajina doseljeno tri porodice.
Jedna je Ratkocer, doseljena iz Retkocera i pripada fisu Krasnići.
Hasani su iz Brajine doseljeni tek oko 1961. godine, a tamo su dose-
ljeni među prvima i pripadaju fisu Beriše. Iz istog sela su i Bećiri,
pripadaju istom fisu. Ove tri porodice su preseljene iz doline Batlave,
zato što im je imanja poplavilo Batlavsko jezero.

Stedim

Stedim se nalazi istočno od Podujeva. Između Podujeva i Ste-

dima se nalazi jedno uzvišenje zbog koga je ovo selo sa gradom po-
vezano zaobilaznim putevima. Iako se nalazi u neposrednoj blizini
grada i glavnih komunikacija u kotlini, Stedim kao da je zaklonjen
i odvojen od svega toga. U njemu ima Albanaca, dok je Srba i Crno-
goraca manje.
Istočno, u neposrednoj blizini Stedima, teče reka Dubnica. Ona
je tu mala i jedva koritom nešto vode otiče u letnjim mesecima.
Stedim leži na desnoj obali reke Dubnice, odnosno u ravni i na terasi
koja je od nivoa Dubnice viša nekih 15 m. To je, u stvari, ona ista
terasa koja je i kod· Svetija pomenuta.
U Stedimu preovlađuju Albanci koji pripadaju grupi starijih
naseljenika u Malom Kosovu. U Stedimu ima najviše onih koji pri-
padaju rodu i fisu Kiljmen. Svakako je u ovom slučaju fis bio odlu-
čujući faktor. Mnogi su iz ovog sela poznati kao Kiljmeni. U Stedi-
mu ima oko 56 kuća Kiljmen. Kažu da stt njihovi stari doseljeni pre
stotinak godina iz Rugove. Od kada su se doselili u ovo selo nisu se
iz njega raseljavali. Pored njih u Stedimu ima i 6 kuća muhadžira.
To su Grabanic, doseljeni iz sela Mehane, li pripadaju fisu Krasnići.
U Stedimu se mahalskoj podeli ne pridaje tolika važnost, kao u ne-
kim drugim selima koja su izdeljena na mahale. Svakako je na to u-
ticalo vreme naseljavanja njegovog stanovništva, a možda ima i dru-
gih razloga,

714
 253
U Stedimu ima i nekoliko srpskih kuća čiji su se stanovnici do-
selili posle prvog svetskog rata. Vuletići su se doselili oko 1923. iz
Stublja, a ima ih tri kuće. Biočani su iz Kutlova doseljeni takođe oko
1923, ima ih pet kuća. S1·bi su se u Stedim noselili na kupljenu zem-
lju. Crnogorci su se doselili iz okoline Podgorice, to su Miloševići.
Došli su oko 1923. godine i ima ih četiri kuće.

Podujevo
Podujevo se nalazi na najvećoj raskrsnici puteva u Malom Ko-
sovu. To je, po našem mišljenju, najbolje mesto za razvoj najvećeg
naselja u kotlini. Glavni put, koji prolazi kroz kotlinu, je onaj koji
povezuje dolinu Toplice sa Kosovom i Metohijom. On se kroz kotli-
nu pruža od juga ka severu, s tim što se u najnižem delu Malog Ko-
sova vi~e drži njegove zapadne strane. Na mestu gde ovaj put prese-
ca Lab, nastalo je Podujevo. Na krajnjem jugu kotline, skoro na sa-
mom ulazu u suženje, Lab ponovo preseca ovaj put i tu je nastala
selo Lužane.
Na mestu gde ovaj glavni put spuštajući se s Prepolca, ulazi u
dolinu Laba ne postoji samo ovaj pravac. Severoistočno od Podujeva
se od ovog prepolačkog puta, koji dolinom Banjske reke izbija na
Kuršumliju, odvaja takođe značajna komunikacija koja pored Male
Kosanice, a dalje nizvodno pored Kosanice, takođe izbija na Kuršu-
mliju. Dok je onaj P.ravac preko Prepolca najvažnija drumska komu-
nikacija, dotle je dolina Kosanice iskorišćena za izgradnju železničke
pruge i manje važnog puta. Kada se dolina· Toplice napušta, idući
prema Prepolcu, polazi se iz Kuršumlije, a kada se Prepolac pređe i
spusti se u dolinu Laba, ulazi se u Podujevo. U tom pogledu ova dva
gradska naselja imaju iste funkcije. U jednom se putnik priprema da
savlada prevoj, a u drugom se može odmoriti od pređenog puta. Ali
Podujevo ne ispraća putnike samo prema Prepolcu i ne sačekuje ih
samo iz Toplice. Isti taj put vodi dalje ravnicom prema jugu, napuš-
tajući Malo Kosovo, prolazi kroz suženje kod Vranidola, a kroz Ko-
sovo sve do Prištine nema gradskog naselja. To su, u stvari, dva gra-
da u dve kotline odvojena rastojanjem od nekih 30 km.
Ovu glavnu komunikaciju, čije je funkcije još Cvijić istakao,
preseca u Podujevu put koji povezuje istočnu podgorinu Kopaonika
sa Jablanicom. Po značaju se ovaj put ne može porediti sa prvim, ali
je on važan po tome što povezuje s jedne strane Gornji Lab, a sa dru-
ge dolinu Batlave sa Malim Kosovom i Podujevom.
Sve ovo ukazuje na činjenicu da je Podujevo vezano za najva-
žniju raskrsnicu u kotlini, aktuelnu ne samo u novije vreme, već o-
duvek je put koji prolazi kroz Malo Kosovo bio prometan. Iz ovog
zaključka može da sledi pitanje: zašto je onda Podujevo mlado grad-
sko naselje? Po broju stanovnika se ono i sada, možda, ne bi moglo
uvrstiti u gradska naselja, ali u sadašnjim uslovima Podujevo ima

715
254
veliki značaj za svoju okolinu. Posle ovih pregleda i zaključaka o
pravcima i intenzitetu migracija, koje su kroz Malo Kosovo prošle,
nema potrebe za davanjem nekog iscrpnog odgovora na ovo pitanje.
Migracije srpskog stanovništva sa Kosova i iz Metohije su bile
masovne i u njima je mnogo stanovnika napustilo ove krajeve. Ko-
sovo je bilo gusto naseljeno tada, a uz to je i veće od Malog Kosova.
U njemu su se, kao što smo videli, zadržale »oaze« starosedelačkog
srpskog stanovništva, poglavito oko gradova, a u J\~alom Kosovu ni
tada nije bilo većeg gradskog naselja, pa je zbog toga sve srpsko sta-
novništvo napustilo ovaj kraj. Albanci, koji su se posle njih doselili
sa zapada, nisu osnivali gradska naselja, već su, naprotiv, zaposedali
mesta udaljena od glavnijih puteva i gradova.
Iz perioda poznije turske vladavine u tom kraju nije ostao ni
jedan novoformirani grad, a u Malom Kosovu izuzetno, jer se njim
upravljalo iz Prištine. Ni beg nije boravio u samoj kotlini, iako je
nekoliko sela bilo delom njegovo vlasništvo (Surkiš, Svetije, Sajko-
vac, Ladovac, Balovac, Sibovac, Lužane, Glavnik i Podujevo). U XIX
veku su, u severnim graničnim pokrajinama, počeli nemiri koji su
naročito uticali na prilike u Malom Kosovu krajem prošlog i počet­
kom ovog veka. Zbog toga novija istorija Podujeva, kao centra Ma-
log Kosova, počinje tek od dvadesetih godina ovog veka da bi, kao
jedino gradsko naselje i administrativni centar ove male kotline, u
kojoj dominira poljoprivreda 1961. godine imalo 4854 stanovnika.
Ima nekoliko starijih ljudi u Malom Kosovu koji o formiranju
Podujeva znaju dosta detalja. Tako se neki stariji ljudi sećaju da je
za vreme turske vladavine bilo samo tri dućana pored mosta na La-
bu. Sav prostor po kome se danas rasprostrlo Podujevo u to vreme
je bio pokriven livadama, a dugo preko godine i barama.
Deo zemlje iz podujevskog atara je bila vlasništvo Dinol bega,
a pored toga je imao zemlje još u Surkišu i Batlavi. Njega su nasle-
dili drugi begovi. Neki se sećaju Fadilj bega. Posle prvog svetskog
rata, zemlja je begovima delimično isplaćena i dodeljena onim sta-
novnicima koji su je dotle, kao čifčije, obrađivali. Begovi su stano-
vali u Prištini, a u Podujevo su povremeno dolazili radi prikupljanja
žita od čifčija.
Topanica Brajim iz Svetija nam je o Podujevu rekao nešto sli-
čno. On je rođen oko 1890. godine. I on kaže da je za vreme turske
vladavine bilo samo tri dućana pored lapskog mosta. Oni su dočekali
i 1912. godinu. Na brdu istočno od Podujeva je bio »merčez«. U toni
razgovoru smo saznali da u Malom Kosovu 1912. godine nije bila ni
jedna srpska kuća.
Postoji čovek u Malom Kosovu koji poznaje istoriju 1·azvoja da-
našnjeg Podujeva dosta dobro, a uz to pamti mnoge detalje vezane
za naseljavanje Crnogoraca u ovaj kraj. Kod njega je pozitivno i to
što on ta svoja sećanja prenosi mlađima, pa smo imali prilike da ču­
jemo kako se i njegovi razgovori prepričavaju. Kad god smo se kod
drugih interesovali o razvoju Podujeva, rečeno nam je da potražimo
Velja Vukovića, koji prema rečima mnogih, najbolje pamti istoriju

71 (>
256
najnovijeg naseljavanja Srba i Crnogoraca po Malom Kosovu. Pomoć
koju nam je u tom pogledu pružio čika Velja nećemo nikad prestati
da cenimo. Pričao nam je nesebično, polako, odmereno i starački do-
broćudno. Razgovarali smo sa njim poslednji put 1966. godine. On je
tada imao oko 91 godinu. ali vedar duh i memorija ni u tim godina-
ma nije napustila starog razboritog Crnogorca.
Podujevo kao gradsko naselje nije postojalo do balkanskih ra-
tova. To je bio samo saobraćajni centar kotline, a za tu raskrsnictt
je i tada bilo vezano i nekoliko skromnih trgovačkih radnji, ili du-
ćana, kako se to tada nazivalo. Tamo gde je sada centar grada, bile
su livade. U okolini, koja je sada periferija Podujeva, bili su naselje-
ni Albanci koji su pripadali mestu Podujevu. Ovi su Albanci živeli u
tri mahale. One su bile dosta daleke jedna od druge, a istovremeno
su i od glavnog puta bile po strani. U tim mahalama su živeli Al-
banci - stariji naseljenici i muhadžiri.
BlakćoTi mahala je naseljena Albancima koji su se na teritoriju
Podujeva doselili među prvima. Ona zauzima prostor od puta za Sur-
kiš do puta koji vodi prema Prištini.
Po svoj prilici, postoji neka dalja rodbinska veza između Blak-
ćora u Podujevu i Letancu.
BTecalija mahala se nalazila istočno od Laba u blizini puta pre-
ma Merdarima. To je bila jedna od onih mahala u kojima su živeli
Albanci iz fisa Salja. O vremenu doseljavanja u ovaj kraj nema po-
uzdanih podataka.
Odžović mahala je bila jedna od najmanjih. Kada su Srbi i Cr-
nogorci 1914. doselili u Podujevo, u ovoj mahali je bilo svega četiri
do pet kuća. U ovoj mahali su živeli muhadžiri koji su se doselili iz
sela Rastelice, a pripadaju fisu Kiljmen. Ova se mahala nalazi izme-
đu puta za Surkiš i brda istočno od Podujeva.
Prvi naseljenici Podujeva, posle događaja iz 1912. godine, bili
su Crnogorci i Srbi, doseljeni oko 1914. godine. Od tada se fo111J..ira
onaj deo grada koji se smatra Pođujevom. Među prvima se naselio
Veljo Vuković iz sela Vasiljevca. On je u Vasiljevac došao 1889. go-
dine, sa roditeljima, kao četrnaestogodišnji dečak. Oni su doseljeni iz
okoline Podgorice (Kuči, selo Momče).
Kada su se Crnogorci doselili u Podujevo naišli su na neke po-
paljene delove mahala. I neka su sela delimično izgorela. Najviše su
stradali: Mirovac, Merdare i Dubnica.
Pored Vukovića, u prve naseljenike Podujeva se mogu ubrojiti
još i Stoženići, doseljeni iz Degr111ena, zatim Beloljinac Pero iz Be-
loljina. Iz Beloljina su još Durkovići i Tomići. Biserčići su poreklom
iz Aleksandrovačke :Zupe, a iz sela Zlatara su Jočići, doseljeni 1914.
godine. Ivanovići i Nikolići su takođe iz istog kraja.
Za razliku od drugih naselja po kotlini, gde su se naseljavali
ljudi s tendencijom da se bave zemljoradnjom, u Podujevu to nije
bio slučaj. Ovde su obično dolazile zanatlije, jer su potrebe novona-
seljenih stanovnika bile velike, a zanatlija malo. U takvom kraju su
se najviše tražile usluge: kovača, potkivača, krojača, opančara, vuno-

718
 257
vlačara i kafedžija. Zanatlije nisu dolazile samo sa istoka, već i sa
zapada, odnosno iz Prištine. Međutim, nije bilo onih koji su se iz Ko-
sova doselili da bi se bavili zemljoradnjom. Iz Prištine su se najviše
na Podujevo orijentisali trgovci. Prvi među njima su bili Andrići i
Zivići. Oni su se, uglavnom, bavili kupoprodajom kože i sve ostale
robe.
Srbi i Crnogorci su postavili temelje današnjeg Podujeva. U to
vreme se Albanci nisu naseljavali u Podujevo. Poneki se bavio trgo-
vinom ili zanatstvom, ali se nije doseljavao. Tako je Amet Đakovac
otvorio malu čajdžinicu. To isto je učinio i Sagonjeva Kariman. Na-
ročito su se 1915. godine pojavili novi •dućani• čiji su vlasnici bili
Albanci. U nešto većem broju su se Albanci počeli naseljavati u Po-
dujevo tek posle 1925. godine.
Kada je počeo prvi svetski rat, Srbi i Cmogorci su napustili
Podujevo i za sve vreme, dok se rat nije završio, nisu dolazili. To je
bio relativno dug period zastoja u i·azvoju Podujeva kao administra-
tivnog i privrednog centra Malog Kosova. Prvi predsednik ove no-
vonaimenovane opštine bio je Radomir Biserčić. Kada se rat završio,
većina stanovnika koji su se naselili 1914. godine i napustili Podu-
jevo početkom prvog svetskog rata, došli su ponovo u ovaj kraj. U
Podujevu je i tada bila slična situacija kao posle balkanskih ratova.
Deo naselja i pojedina sela u okolini su izgorela u ratu. Zivot poje-
dinih naseljenika je za relativno kratko vreme treći put započinjan
iznova. Ali tada je sve išlo lakše, jer su i prilike u zemlji bile drw-
gačije nego 1914. godine. Tek je tada u Podujevu počela izgradnja
zgrada od tvrdog materijala. U prvim godinama posle rata su se
žandarmerija, srez i zatvor nalazili u zgradi »merčeza«, na brdu kod
Podujeva. Tek je 1925. godine završena prva veća građevina u kojoj
je smešten srez. Prva srpska škola u Podujevu, a istovremeno u ovom
kraju, otvorena je 1921. godine.
Sto se tiče zdravstvene zaštite stanovnika, kako Podujeva ta-
ko i njegove okoline, stanje je bilo znatno teže. Na stalnog lekara je
Podujevo čekalo oko 12 godina (prvi lekar sa stalnim sedištem u Po-
dujevu bila je dr Ana Đakova).
Nekoliko većih građevina, izgrađenih oko 1930, još t1vek se u-
brajaju među najbolje u Podujevu. Takav je slučaj sa hotelom, koji
je još uvek jedini hotel u Podujevu. Isti je slučaj i sa zgradom sreza,
u kojoj se sada nalazi Opštinski odbor. Oko hotela i sreza je u to vre-
me bilo dosta trgovačkih radnji. Ziva trgovina je snažno uticala na
razvoj Podujeva. Ono se za taj period relativno brzo razvijalo. Tr-
govci iz okolnih gradova su otvarali radnje u Podujevu. Neki stariji
ljudi kažu da je u to vreme bilo skoro više radnji nego sada.
Malo Kosovo je tada bilo znatno prometnije nego do balkanskil1
ratova. S druge strane, kotlina je posle prvog svetskog rata dobila
dosta novih stanovnika, pa su oba ova faktora snažno uticala na brži
razvoj Podujeva. Sliv Laba je u to vreme bio donekle i stočarski
kraj, pa je Podujevo, kao mesto u kome su se mogle podmiriti potre-
be i ove vrste, bilo privlačno za poljoprivredno stanovništvo iz oko-

719
258
!ine. Stočarstvo je uticalo i na razvoj zanatstva u Podujevu. Poduje-
vo je bilo poznato i kao tržište drveta. Bilo je još uvek dosta površina
pod šumom koju su stanovnici, zbog dobrog plasmana drveta, ne-
planski krčili. I trgovina žitom je bila zastupljena. Zemlja je, kažu
stanovnici toga kraja, u tim prvim godinama bolje rađala nego kas-
nije, pa je i te vrste proizvoda bilo više nego što je bilo potrebno.
Najbolje prinose su davale tek razarane i neiscrpljene njive. Pošto
je bilo dosta stoke, bilo je i stajskog đubriva, pa je i to uticalo na po-
boljšanje kvaliteta zemlje. Zbog toga je u Podujevu bila razvijena
specijalna trgovačka grana, a to je kupoprodaja svih vrs.ta žita. Tr-
govci su u vreme žetve kupovali jevtino žito, a prodavali ga znatno
skuplje u proleće, i to najčešće seljacima iz brdskih sela u Toplici i
Kosanici. Sva trgovina u Podujevu je bila potpomognuta putem koji
je izgrađen 1909. godine, a povezivao je Prištinu i Prokuplje, preko
Malog Kosova i Podujeva.
Zbog intenzivne gradnje, kako u Malom Kosovu tako i u samon1
Podujevu, izgrađena je crepociglana 1934. godine. Crep iz ove crepo-
ciglane je stizao čak u okolinu Prištine. U blizini Podujeva je podig-
nut i rasadnik koji je podmirivao potrebe stanovništva i u ovom po-
gledu. Tako je kroz Malo Kosovo 1931. godine zasađen drvored voća
sa obe strane puta (sada su to velika stabla).
Za razvoj Podujeva je karakteristično da je, naročito u prvim
godinama posle prvog sv·etskog rata, vladao priličan anarhizam. To
se naročito manifestovalo pri podizanju zgrada. Gradilo se ko je gde
hteo i šta je hteo.
Kada se ukratko rezimira razvoj Podujeva u prvim godinama
posle prvog svetskog rata, vidi se da je tu odigralo glavnu ulogu ne-
koliko faktora. Među najvažnije se mogu ubrajati: geografski položaj,
društveno-ekonomski razvoj, istorijski događaj i, nagli porast broj a
stanovnika i prirodni uslovi okoline.
Govorili smo samo o prvim srpskim naseljenicima u Podujevu.
Nismo proučavali poreklo ostalih naseljenika u ovom naselju zbog
toga što smatramo da bi to moralo biti posebna tema, koju bi trebalo
znatno duže obrađivati. Međutim, nismo propustili da se o tom pita-
nju obavestimo koliko je to god bilo moguće. Na osnovu tih saznanja,
može se sa sigurnošću pretpostaviti da gro današnjeg stanovništva li
Podujevu čine ljudi koji su se doselili iz Malog Kosova i udaljenih
krajeva sliva Laba. Ovu pretpostavku donekle dokumentuje i nacio-
nalni sastav stanovništva.
Drugi svetski rat uneo je zastoj u razvoju Podujeva. Većina
srpskog i crnogorskog stanovništva doživela je sudbinu iz prvog svet-
skog rata. Mnogi su napuštali kuće i odlazili u užu Srbiju.
Razvoj Podujeva i njegova uloga u posleratnom periodu mora
se posebno razmotriti, jer su se u tom intervalu pojavili i novi mo-
menti koji su delovali na razvoj privrede u Malom Kosovu i u samom
Podujevu.

720
 REGISTAR

A Brece, 71,
Albanija, 87, 88, Brus, 12,
Aleksandrovac, 12, Budim, 59,
A tanackovlć M., 22, 25, Bunjaku F. 811,
Azija, 61, Burlnce, ~o. 67, 117, 1~. 137, 149, 164
Austro-Ugarska, 70, 158, 166, 174, 186,

B c
Balkansko Pl>luostnro, li, 51, ~. SO, Crna Gora, 81,
61, 88, 70, Cvijić, 11, 14, 18, 22, .24, 26, 54, 60, 62
Batlava, 13, 22, 24, 38, 41, 4S, 96, 177,
181, c
Bajčlna, 24, 44, 65, 68, 71, 83, 98, 103, Catak, 81,
105, 107, 112, 115, 122, 149, 154,
164, 174, D
Balovec, 25, 73, 83, 98, tm. 150, 164, Dablnovac, 81,
169, 174, 188,
Dobri Do, 81,
Balaban, 68,
Banjska reka, 71, Donja Dubnica, r25, 38, 87, 73, 83, 96,
Belo Polje, 24, 811, 71, 107, 115, 132, 99, 167, 123, 150, 169, 174, 186,
134, 137, 158, 171, 188, Donja Lapaštlca, 24, 67, .115, 120, 137,
Beograd, 62, 154, 158, 173,
Beloš, 71, Donji Slbovac, 37, 115, 132, 134, 137,
Berlln, 70, 149, 158, 164, 171,
Blace, 81, Donje Ljup~e. 17, 24, 42, 07,
Bosna, 85, 117,
Drenica, 67,
Boškovlć B. 8,
Dubnica, 15, 25, 38,
Brajina, 68,
Brada§, 24, 44, 6S, 67, 96, 115, 12.Đ, Dubočlca, 22,
122, 127, 137, 149, 158, 171, 174, DumoA, 25, 45, 71, 73, 107, 12.2, 128,
183, 187, 134, 148, 158, 189, 188,

725
276
f) Kačanička klisura, Zl,
Dakovica, 67, Kačandol, 95,
Đaka, 73, Kačaci, 101,

Data R. 112, Kačibeg, 24, 4.6, 73, 128, 132, 149, 158,

Dukić R. 134, 166,

Kisela Banja, 48, 50, 66, 115, 100, 127,
DZ 149, 154, 174, 186,
Džinići, 66, Kosanica, 15, 2'1, 25, 70, 81,
Kos. Mitrovica, 60, 95,
Kosovo, 11, lr3, 18, 20, 22, 25, 34, 37,
F
49, 54, 56, 60, 62, 64; 67, 73, 94, 98,
Fisovi, 78,
104, 107, 137, 142, 147, 152, 181,
Kopaonik, 12, 17, 20, 281 37, 50, 52,
G 60, 81, 85, 90, 109, 115, 127;
Garevina, 81, Krasnlćl, M. 54,
Glavnik, 37, 66, 71, 83, 96, 103, 115, Krpimej, 48,
120, 127, 137, 149, 15'4, Kolić, 68,
Godišnjak, 67, 1:12., 128, 137, 154, Konjuševac, 67, 73, 103, 107, 115, 12.0,
Goč, 86, 123, 132, 149, 164, 158, 184, 171,
Gornja Dubnica, 21, 24, 174,
Gornja Lapaštica, 24, 65, 67, 101, Kruševac, 81, 85, 152, 181 1
103, 1-07, 115, 100, 132, 134, 150, Kuršumllja, 12, 14, 59, 65.
158, 164, 1818,
Gornji Sibovac, 73, 107, 123, 149, 158,
L
174, 186,
Gračanica, 25,
Lab, 7, 13, 17, 20, 12rl, 24, 26, 37, 42,
Grdovac, 50, 66, 73, 1312, 134, 158, 47, ~. 60, 95, 132, 137, 174, 177,
174, 186, Ladovac, 67, 72, 74, 80, 124, 1G!8, 166,
Gušterica, 25, 174, 188, 188,
Lazarevo, Isti!,
H Lebane, 22,
Hadri A. e, Leskovačka kotlina, 21,
Hercegovlna, 82, Letance, 24, 44, 87, 95, 107, 115, 122,
127, 137, 149, 171,
I Lika, 85,
Ibar, 1.2, Lipovac, 81,
Istok, 67, Livadica, 83, 99, 103, 115, 117, 132,
150, 154, 174, 188,
J Lubnica, 71,
Jastrebac, 12. 71, 81, 851, Lug, 24, 37, 49, 68, 74, 115, 122, 127,
Jablanica, 13, 31, 70, 181, 137' 148, 158, 171, 188,
Janjevo, 25, Lukač D. 58,

Javor, 81, Lužane, 21, 24, 37, 67, 71, 123, 149,
Južna M<>rava, 12. 164, 171,

K M
Kalešl H. 8, Makedonija. 117,
Kačanlk, 81. Malesija, 66,

72(>
 277
Matarova, 1&, Rastelica, &1,
Ma~jaStena, 71, 81, Revuće, 68,
Mehana, 81, Rečica, 71,
Mirovao, 67, 73, 1111, 123, 1311, 148, Rusija, 70,
168, 164, 189, Rudnik, 62,
Medveda, 22, Rudare, 71,
Merdare, 5, 21, 71, '13, 81, 83, 103, Rugiovo, 67,
l!B, 149, 158, 184, 188,
Metohlja, 21, 52, 54, 81, 63, 74, 85, 96, s
109, 142, Saželi defter, &8,
Morava, 61, Sekirača, 71, 81,
Sela u slivu Toptlce, 72, 86, 88,
N Selllle, 81,
Nlkollć S. 8, Sjenica, 81, 88,
Sitnica, 25, 37, 52,
o Slavonija, 85,
Oblllć, 152, Slatina, 25, 71,
Obrandža, 24, 6'71 73, 83, 137, 149, 154, Solun, 59,
169, 171, 174, Sredozemno more, 81,
Srbija, 1·2, 67, 74,
p Stubla, 71,
Pakaštlca, 32, 71, Svetije, 45, 66, 72, 813, 96, 107, 127,
Penđuha, 67, 103, 107, 1127, 149, 154, 149, 158, JM, 166, 169,
Peć, 67, Surkiš, 24, 87, 83, 107, 123, 154,
Perane, 52, 88, 68 1 83, 127, 149, 158, 158, 164, 174,
164, 174, 186, Surklškl Vir, 38,
Pirot, as, Suvo S.udište, 62,
Plofn!k, 12,
Podujevo, 14, 17, 21, 24, 2.B, 28, 34, 38, s
44, 46, 67, 83, 87, 95, 118, -123, 134, Šalja, 67, 181,
138, 163, 169, 171, 178, 181, Samaluk, 21,
Polatna, 71, Šajkovac, 48, 50, 83, 67, 712, ~7. 132,
Prepolac, 12, 14, 21, 2S, 181, 137, 148, 154, 166, 170, 183, 186;
Prokuplje, 1~ 54, 59, šakal B. 134,
Prlština, 25, 27, 59, 61, 95, 136, 152, Sarban, 68,
169, 180, štedim, 87, 72, 107, 120, 123, 127, 132,
Prllu!je, 37, 137, 146, 154,
Prizren, 59, 61,
Pusta Reka, ?1,
T
Tačevac, 81,
R Toplica, 1'2, 21, 26, 54, 60, 62, 70, 80,
Radovanović M. 8, 85, 174, 181,
Radan, 1e, Tunavlca, 71,
Radujevac, 87, 100, 103, 117, 149, 154, Trbunje, 81,
158, 1116, 170, 174, 'I 111ka, 81,
Rača, 73, Trpeza, 81,
Rasina, 81, 85, 88, Turska, 12,

727
278
u Vojvodina, 85, 109, 144,
Ugljare, 71, Vrhlab, 52,
Ugljarskl kr!, 181, Vranje, 62,
Uroševac, 61, Vrani do, 21,
Uro!evlc, A. 63, 87, Vujadinovll: J. 37,
Vučitrn,67, 95,
V Vukojevac, 81,
Vasiljevac, 81,
Vasović M. 8,
z
Veternik, 25,
Zvečan,21, 25,
Velika Reka, 25, 67, 72, 101, 103, 123, Zemun, 144,
132, 150, 154, 168, 170, 174, 188,
Visoka, 73,
Vlasovo, 81,
Vlasina, 85, 1.upa, 81, 85, 174,

Registrom nisu obuhvaćeni: sptskovt, tabele i posebni deo ove studi;e.

728
 6o5oTe

MMt.eHTMja
-·-·-
BHT"Kosarr·

-·-·-·~
2fP~.~

Ma4KOBal.4
LSP.~i;;·-+

o
To'taMe '/\
==~
WTasa
·-·-·

o
CraeoCeAo

BAaCOBO
-·-·-

PerKoueg
=·-·-

AA6AHLUA
-·-·- CP6"1
UPHOrOPUH
5 o 5 10km