САДРЖАЈ

2
 1. УВОД

Савремена пољопривредна производња има за циљ производњу хране, уз

перманентни захтев за што вишим приносима. Према званичним подацима FAO-a,
уколико би се пољопривредна производња спроводила без употребе пестицида само у
току једне године, биљне болести, штетни инсекти и корови смањили би светску
производњу хране за 25 - 30%, а губици ускладиштених намирница повећали би се још
за 10 - 15%. (Вуковић и сар., 2013).
Потреба за применом пестицида у свим гранама пољопривредне производње,
јавља се са појавом нових болести и штеточина. Приликом неадекватне примене
пестицида уз непоштовање доза и максималног броја третирања у једној вегетацији,
развија се резистентност патогена и штеточина на пестицидне активне материје.
Такође, то може довести до остатка пестицида у пољопривредним производима, као и у
животној средини. Због тога се тежи рационалној употреби пестицида на присуство
њихових остатака.
Каренца је период од последњег третирања биљака до бербе или жетве, па
приликом не поштовања овог периода остаци пестицида се могу наћи изнад
максимално дозвољених количина. Из тог разлога је изузетно важна контрола садржаја
резидуа у храни (Вуковић и сар., 2013).

3
 2. Преглед литературе

2.1. Бресква

Бресква спада у вишегодишње, коштичаве воћне врсте, са својим пуним родом у

5. и 6. години, након садње. Након садње рађа 12 - 15 година. Припада фамилији
Rosaceae, од којих је најпознатија Нектарина. (Кесеровић и сар., 2016). Бресква је врло
осетљива на ниске температуре, те је заступљена у мањем броју региона Србије, на
укупним површинама 8.012 ха. По површинама под бресквом Србија је пета земља у
Европи. Нјавише је има у Подунављу и централном делу Шумадије, затим у Срему,
северној Бачкој и јужном Банату. Велике површине под овом врстом су и у Гроцкој
(2.372 ха) и Смедереву (1.961 ха) а далеко иза њих су Топола (426 ха), Младеновац (296
ха), Инђија (248 ха). Равничарски делови Војводине нису препоручљиви за гајење
брескве, због честих година измрзавања цветова у северној Бачкој. (Кесеровић и сар.,
2016).
Бресква се према наводима многих аутора гаји 4.000 година. Сматра се да је она
почетком нове ере преко Персије (данашњи Иран) доспела Грчку, одакле се раширила
по зонама погодним за њено гајење у Европи и по целом свету. Неки аутори су
мишљења да је она пореклом из Кине одакле је пренета у Персију. Платежно гајење у
комерцијалне сврхе почиње уствари крајем 19. века. У задњих педесет година је
производња брескве доживела корените промене, пре свега у смислу избора биљних
сорти стоних бресака укључујући и масовну производњу нектарина и сорти за прераду,
избором подлога, високо продуктивних облика круне, избора локације и земљишта, као
и бербе и паковања плодова (Гвозденовић и сар., 1997).
У односу на јабуку, крушку, кајсију, бресква се сматра дефицитарном воћном
врстом на простору Републике Србије. Принос бресака за 2018. годину износи 10.974
кг/ха. Највећи принос је на северу Србије (12.042 кг/ха), регион Војводине (12.857
кг/ха), регион Шумадије (9261 кх/ха). (Стат. Год. СРБ 2018).
При садњи брескве као и сваког воћа врло је значајно здравствено стање садног
материјала. Подизањем засада брескве користе се једногодишње саднице. Врло је чест
случај да су саднице пребујне или недовољно здрвењене при чему се не добијају
леторасти на најповољнијем месту за формирање одређеног облика круне. (Кесеровић и
сар., 2016).

4
 Брескве се размножавају вегетативним путем - калемљењем и резницама, а
постоји могућност добијања садница из културе меристема и другим методама
микроразмножавања. (Гвозденовић и сар., 1997.).
Брексва се гаји за стону употребу и индустријску прераду. Сорте брескве треба
да буду прилагођене условима спољне средине што је функција отпорности на ниске
температуре, дужине зимског одмора и наступања фенофазе цветања. Плод нових
сорти треба да буде крупан (преко 65мм у пречнику), лоптаст са привлачном црвеном
допунском бојом и са што мање маља. Посебан значај има време сазревања. Циљ је да
се обезбеди што раније сазревање (Гвозденовић и сар., 19997).
Индустријске брескве имају значајно место у светској производњи. Код
оплемењивања индустријских сорти посебну пажњу треба обратити и на чврстину
мезокарпа, одусство израженог втха коштице, отпорност на пуцање коштице, одсуство
слободне целулозе, финој текстури, атрактивној боји мезокарпа, отпорност на
потамљивање мезокарпа итд. (Гвозденовић и сар., 1997).
У нашој земљи бресква се може прерадити у компоте, џем, ракију и као сушена
бресква (Кесеровић и сар., 2016).

5
 2.2. Болести брескве
Према наводима Гвозденовића на брескви је описан већи број проузроковача
болести. Економски најзначајнији инсекти су: Cydia molesta, Myzus persicae,
Panonychus ulmi...), гљиве: Taphrina deformans, Stigmina carpophila, Sphaerotheca
pannosa.
Cydia molesta - бресквин смотaвац је најчешћи инсект брескве у свим условима
њеног гајења, при чему су најугроженије касне сорте. Гусенице прве и друге генерације
оштећују младаре и зелене плодове. Трећа и четврта генерација оштећује плодове
брескве у фази сазревања и смањују тржишну вредност плода, берба може да буде
смањена и до 50%.
Имају 3 - 4 генерације годишње, гусеница има 5 стадијума. Презими гусеница L 5
у кокону на заклоњеним површинама на стаблу и око њега - овако гусенице могу
издржати веома ниске температуре (-20 степени).
Циклус развића: улуткавање креће на температури изнад 12 степени. Појава
првих лептира се може регистровати почетком маја, њихова највећа активност је током
дана. Женке полажу јаја појединачно на наличје вршних листова или при врху ластара;
већ средином маја гусенице се убушују у плод, ту се задржавају нешто мање од месец
дана. Након прављења штете у плоду излази из њега и улуткава се; развој осталих
генерација траје краће.
Симптоми се могу приметити на ластару, гусенице се убушују на врху, кроз
пазухе неразвијених листића или кроз петељке већих листова. Гусенице се могу наћи и
у плоду али је у ластару бржи развој. Гусенице се могу видети како се крећу по
листовима, па са листова одлазе на младаре. У младару буши ходнике кроз његову
средину, а на улазни отвор избацује црвоточину. Овако оштећени младари вену, жуте,
суше се у дужини од око 100м, а на месту где су гусенице напустиле младаре остаје
смолоточина. Ако нема довољно хране, гусеница излази из младара и прелази у други.
Једна гусеница може да оштети три до седам младара.
Хемијско сузбијање представља најважнији начин заштите засада брескве
против бресквиног смотавца. Постављањем феромонских клопки утврђен је почетак и
крај лета, дужина лета у данима и број ухваћених лептира. На основу ових података
одређује се оптималан рок за хемијску заштиту. Испитивање је ефикасност
цијантранилипрола и хлорантранилипрола инсектицида из хемијске групе диамида, у
сузбијању бресквиног смотавца. Тип експеримента је био случајан блок систем у

6
четири понављања, на два локалитета. Утврђен је почетак и крај лета, коришћењем
Csalomon феромонских клопки. Третирање је изведено фолијарно, брескве су биле у
фенофази BBCH 74 (пречник плода брескве се кретао до 40 мм). Оцена ефикасности
препарата је вршена на основу броја оштећених плодова брескве од стране гусеница
бресквиног смотавца. Оцењена је висока ефикасност инсектицида из групе диамида
(cisantraniliprola, hlorantraniliprola).
Регистровани су и инсектициди на бази делтаметрина, који су такође показали
осетљивост гусенице бресквиног смотавца. Делтаметрин има контактно и дигестивно
деловање, брзо делује на нервни систем при чему се код инсеката јављају
карактеристични симптоми. Почетни симптоми веома брзо наступају и инсект је већ
после пар минута неспособан за кретање и легење. Овај ударни "knock - down" ефекат
је карактеристичан само за пиретроиде. Код ударних доза не долази увек до смрти
инсекта, због тога што се пиретроиди веома брзо разграђују. Код једног броја инсеката
долази до преживљавања. Ова могућност опредељује да се некада користе у
комбинацији са органофосфатима или карбаматима (Јањић, 2005).

7
 2. 3. Појам и значај примене пестицида

Велике потребе за храном условиле су ширење пољопривредних површина а

самим тим повећала се употреба пестицида (Стајковац и сар. 2009).
Пестициди су хемијске смеше или једињења, намењени сузбијању, спречавању
или контролисању штетних организама зоогеног порекла (инсекти, пужеви, нематоде,
глодари, прегљеви), укључујући проузроковаче биљних болести гљивичног и
бактеријског порекла, као и коровске врсте које изазивају штете у време вегетације,
производње, прераде производа, складиштења и транспорта (Шовљански и Лазић
2007). За разлику од разних других материја које се уносе у животну средину без
потребе и штете човеку, пестициди су ту да помогну човеку повећањем приноса у
пољопривреди, воћарству, виноградарству и шумарству сузбијањем штетних
организама (Стајковац и сар., 2009).
Пестицид који се примењује фолијарно има два правца кретања, може остати на
биљној површини или да продре кроз кутикулу и путем ксилема и флоема доспе до
других биљних делова. Задржавање пестицида зависи од бројних фактора као што су:
природа хемијске материје, начин и број примене, састав и облик формулације,
величине капи, врсте биљке, агроеколошких услова, влажности, типа земљишта и
друго. Количина пестицида присутна на површини биљке и која се задржава на њој, а
не мења се квантитативно и квалитативно под утицајем атмосферских чинилаца назива
се депозит. Одређена количина депозита се губи са биљке отресањем, а други део
испаравањем. Онај део који се задржи на биљци и подлеже климатским факторима и
процесима који изазивају промене попут разградње назива се остат односно резидуа.
Пестицид на површини биљке подлеже абиотичким процесима као што су испаравање,
фоторазградња и кодестилација, док се у биљци одвијају биотички процеси
метаболизма и образовања нетоксичних производа (Шовљански и Лазић, 2007).
У данашњој пољопривредној производњи приликом примене пестицида велики
проблем представља резистентност штеточина и патогена на пестицидне активне
материје. Из тог разлога се прибегава употреби пестицида који у себи садрже две или
више активних материја са различитим механизмом деловања.
Пестициди уз своје позитивне особине са собом носе и одређену дозу риизика и
штетности. Често се дешава загађење животне средине (воду, земљиште, атмосферу),

8
људи, животиња, корисних инсеката, риба, птица, бескичмењака. Све ове штете могу
нарушити равнотежу биоценозе (Стојаковац и сар., 2009).

2.4. ИНСЕКТИЦИДИ

Инсектициди су хемијска једињења која су намењена за сузбијање штетних

инсекта.
Према хемијском саставу инсектициди се деле на органске и неорганске.
Инсектициди делују на јаја - овиционо, на ларве - ларвено, на одрасле - адултно,
лутке се углавном не третирају јер се не крећу и не хране.
Према начину деловања инсектициди се могу поделити на контактне
(несистемици) и системици.
Апликација инсектицида може бити фолијарна (наношење на зелене биљне
делове) и преко земљишта, односно путам заливања.

2.4.1. Делтаметрин

Назив по IUPAC-u: α цијано - 3 - fenoksibenzil (12,22) - 3 - (2,2 - dibromovinil) -

2,2 - dimetilciklopropan karboksilat.
Емпиријска формула: C22 H19 Br2 NO3.
CAS број: 52918 - 63 - 5.
CIPAC број: 333

Физичко хемијска својства делтаметрина (Pubhem):

 боја: бела кристална супстанца
 тачка топљења: 98 - 101°C
 густина: 1,5 g/cm3
 молекулска маса: 505,2
 растворљивост: у води, ацетону, бензину, дихлорметану.

9
 Делтаметрин припада хемијској групи пиретроида. Може имати контактно и
дигестивно деловање, веома брзо делује. Инсектицидна својства делтаметрина први пут
су објављена 1974. године, а затим потврђена 1984. године. У примену га је увела
фирма Roussel Uclaf. Чиста супстанца је безбојни кристал који је у води практично не
растворљив. У многим органским растварачима изузетно се добро раствара (диоксану,
дихлорметану). Изузетно је стабилан на деловање ваздуха. Под утицајем у.в. зрачења и
сунчеве светлости долази до cis - trans изомеризације, кидања естарске везе и губитка
брома из молекула. Стабилнији је у киселим него у алкалним медијумима.

2.5. ОСТАЦИ ПЕСТИЦИДА И ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА О

ОСТАЦИМА ПЕСТИЦИДА

Један од разлога загађења животне средине и хране јесте непоштовање времена

које треба да прође од третирања биљке до жетве или бербе (каренца). Из тог разлога
неопходна је контрола присутних пестицида у води, храни и земљишту. Према
подацима епидемиолошких студија утицај резидуа пестицида може довести до
малигних обољења, алергија и оштећења бројних виталних органа (Пекев, Маринковић,
2011).
Сигурносни интервал је потребан да се примењено средство за заштиту биља
разгради, како дозе пестицида у време бербе и жетве не би биле присутне. Тај остатак
пестицида састоји се из једне или више активне материје, као и њихових метаболита и
они су заправо присутни у животној средини и храни. („Службени гласник РС, број
22/2018).
Каренца је прописана за сваку биљну културу одвојено и одређује се према
својствима средстава за заштиту биља до поновног уласка радника на третирану
површину. Одређује се на темељу процене ризика о изложености радника, начину
коришћења и количини примењене дозе. Могуће је одредити и каренцу за испашу
домаћих животиња у пољу, изражава се у данима (Шовљански и Лазић, 2007).
У нашој земљи максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту
биља утврђене су „Правилником о максимално дозвољеним количинама остатака
средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње за које се утврђује максимално
дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља“. Максимално дозвољена

10
количина остатака пестицида у или на храни, одређена у складу са добром
пољопривредном праксом и најнижом изложеношћу потрошача неопходном за заштиту
најосетљивијих група потрошача, а изражава се у мg/кg испитиваног производа.
(„Службени гласник РС“, број 22/2018).
Максимално дозвољене количине (МДК) остатака пестицида се дефинишу као
највише дозвољене количине остатака пестицида и њихових метаболита у
намирницама биљног или животињског порекла, утврђених на основу принципа добре
пољопривредне праксе (GAP - Good Agricultural Practice), како би се осигурало најмање
могуће излагање потрошача пестицидима (European Food Safety Authority, 2009).
Прописане вредности МДК успостављају се тако што се врши процена
краткорочне и дугорочне изложености остацима пестицида путем хране, и поређењм
тако успостављених вредности са експерименталним вредностима прихватљивог
дневног уноса (ADI од engl. Acceptable Daily Intake ) и акутне референтне дозе (ARFD,
од engl. Acute Reference Dose). Храна за потрошаче је безбeдна уколико се поштујe број
дана после третирања - каренца. За то време пестициди се разграде или се разграде
испод МДК. (Шовљански и Лазић, 2007).
Максимално дозвољена количина (МДК) остатака инсектицида делтаметрина у
плодовима брескве у нашој земљи, као и на територији Европске Уније износи 0,15
mg/kg.
Орална LD 50 за пацове се креће од 135 до 5000 mg/kg, а за пса преко 300 mg/kg.
Не иритира кожу, а средње иритира очи кунића, отрован је за пчеле. LD 50 je 50 mg/
пчели. У организму животиња, после оралног уношења, за 2 - 4 дана излучи се из
организма. У процесу разлагања долази до цепања фенил прстена, хидролизе естарске
везе и излучивања киселина у облику глукоуронид и глицин коњугата. У биљкама се не
апсорбује ни кореном ни лишћем, јер се ради о несистемичној компоненти (Јањић,
2005).

2.6. ОСТАЦИ ДЕЛТАМЕТРИНА У ХРАНИ

Пиретроиди су инсектициди који се активно користе у пољопривреди. Њихови

остаци се могу наћи у воћу и поврћу. Један од разлога појаве остатака пестицида у
храни је не поштовање каренце, односно периода од третирања до жетве. У одређивању

11
остатака пестицида најчешће се користи Quechers метода (брза, једноставна, јефтина,
сигурна). Помоћу узорка производа (парадаиз, грожђе, јабука, лук, паприка, броколи)
одређује се количина присутних остатака пестицида. Сваки узорак је хомогенизован,
затим се врши екстраховање ацетонитрилом. Анализа узорка је извршена помоћу течне
хроматографије масене спектометрије.
Да би се разумела деградација деламетрина проучен је процес фотодеградације у
симулираним природним условима. Резултати деградације су показали да сам процес
следи кинетику првог реда. Изражено је неколико утицаја на процес разградње, попут
ефеката почетне концентрације пестцида, укупног времена, растварача, извора
светлости, као и утицај неколико супстанци које постоје у околини.
Делтаметрин је активан инсектицид широког спектра деловања. Непокретан је у
земљи, а његова активност је забележена од 1 - 8 недеља. Када пестицид дође до земље
везује се са водом услед чега се разблажује, а самим тим смањује се биоактивност.
Највећа количина делтаметрина се разграђује абиотским путем. Главни метаболит који
настаје разградњом је Bc2CA. Време полураспада у аеробним условима у песковитим
земљиштима износи од 11 до 72 дана, а у анаеробним условима 31 до 36 дана.
Када делтаметрин доспе до воде подлеже процесима хидролизе и фотолизе.
Стабилан је при pH 5 и 7, а при pH 9 време полураспада износи 2,5 дана. Није лако
разградив у води. Има мали потенцијал испирања у подземне воде због јаке тенденције
везивања за органску материју тла. Време полураспада у води износи од 8 до 48 сати
(Јањић, 2005).
Делтаметрин се углавном користи фолијарно. Време полураспада у биљкама, на
површини биљака, је од 5 до 17 дана што зависи од биљне врсте. Делтаметрин се не
веже јако за биљне делове, па је време испаравања са биљака веће у односу на тло. У
пољским условима 12 до 72% делтаметрина испари са биљака током 24 сата након
примене. Након примене делтаметрина, она се завршава на биљним деловима на које је
нанет те делује као несистемик.

12
 Слика 2. Деградација делтаметрина у земљишту

Извор: http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc97.htm

13
 2.7. ОСТАЦИ ДЕЛТАМЕТРИНА У ПЛОДОВИМА БРЕСКВЕ

Препарат на бази овог инсектицида примењен је у препорученој дози у засаду

брескве у фенофази BBCH 74 (пречник плода брескве 40 мм). Узорковање плода
брескве је изведено један сат након примене препарата (по сушењу депозита), а затим
сваки други дан до истека каренце од 14 дана.
Максималан ниво остатака делтаметрина у узорцима брескве утврђен је по
сушењу депозита и износио је 1,441 mg/kg. У узорцима прикупљеним првог дана након
третирања просечан садржај остатака делтаметрина је износио 4.40 mg/kg са губитком
од 10,83%. Другог дана по третману количина присутног делтаметрина се смањила на
3,81 kg/mg.

Табела 1. Остаци делтаметрина у плодовима брескве

Дан након Просечан садржај Остаци Губитак (%)
примене деламетрина (mg/kg) делтаметрина (%)
0. дан 4,93 1,32 100,00 0,00
1. дан 4,40 0,95 89,17 10,83
2. дан 3,81 0,63 77,27 22,73
3. дан 2,62 0,39 53,23 46,77
4. дан 2.07 0,21 41,96 58,04
5. дан 1,27 0,14 25,69 74,31
6. дан 1,26 0,09 25,59 74,41
7. дан 0,86 0,06 17,51 82,49

Даљом анализом утврђено је постепено смањење једињења у узроцима брескве

као што је приказано у табели, те је по истеку каренце концентрација делтаметрина
износила 0,86 mg/kg што износи 17,51% од почетне количине. Период каренце
препарата на бази делтаметрина у нашој земљи износи четрнаест дана. МДК остатака
делтаметрина у нашој земљи износи 0,15 mg/kg („Службени гласник РС“, број 22/2018).
У овом истраживању је количина мања од максимално дозвољене количине остатака за
делтаметрин. Обзиром на наведене резултате, садржај делтаметрина у узорцима
брескве по истеку каренце од 14 дана, био је знатно испод МДК прописаних нашим, као
и правилником ЕУ.
На основу добијених података о остацима деламетрина у плодовима брескве
kt
креиране су криве деградације (График). Из једначине Ct = Coe , где Co представља

14
почетну количину остатака пестицида након апликације, а к константу разградње
одређена је количина остатака пестицида током времена (Ct).

График: Деградација делтаметрина у плоду брескве

1.40
f(x) = 1.32 exp( − 0.44 x )
1.20 R² = 1

1.00

0.80
mg/kg

0.60

0.40

0.20

0.00
0 1 2 3 4 5 6 7 8
Days

Полу - век разградње (DT50) за једињење делтаметрин у плодовима брескве

израчунат је према формули DT50 = In2/k где је вредност k константна разградња, а In
природни логаритам (Gupta и сар., 2008), што је приказано у табели.

Табела: Полу - век разградње DT50 и вредности параметара деградације делтаметрина у

плодовима брескве.
Једињење Регресиона Константна R2 DT50 (дан)
једначина деградација
Делтаметрин Y = 1,441e -0,458x 0,458 1,58

Резултати показују да континуирано и постепено смањење нивоа једињења у

плодовима брескве. Применом овог инсектицида у брескви у препорученој количини
полу - век разградње за делтаметрин износи 1,58 дана.
Slowik - Borowiec M и сар. (2016) сматрају да је надгледање активнх материја
пестицида у прехрамбеним производима врло значајно те је циљ њиховог истраживања

15
био да се процени присуство остатака пестицида у поврћу са производних фирми у
југоисточном региону Пољске у периоду 2012 - 2015.
138 узорака је тестирано употребом акредитованих метода испитивања.
Програмом мониторинга обухваћено је одређивање 242 пестицида. Резултати
испитивања интерпретирани су у складу са критеријумима који су садржани у
препорукама Европске комисије објављеном у документу SANTE/11813/2017. Остаци
пестицида пронађени су у 47 узорака, што представља 34% свих тестираних узорака.
Пронађено је 17 активних материја које припадају фунгицидима и инсектицидима.
Остали делтаметрини у узорцима брескве су одређени течном хроматографијом са
масеном спектометријом (HPLC - MS/MS). У нашем испитивању полу - век за
разградњу делтаметрина износи 1,58 дана што потврђује претходно наведено
испитивање.

16