СЕОБА 

НАРОДА
СЕОБА НАРОДА 1
26. новембар 2013.
р
Према белешкама проф. др 
Према белешкама проф. др
С. Мишића

1
 СЕОБЕ ГЕРМАНА
СЕОБЕ ГЕРМАНА
• Германи живе на истоку до реке Висле, на 
западу до Рајне, на југу до горњег тока Дунава 
( Б
(до Будима), а на северу Европе –
) Е у јужној и 
ј ј
источној Скандинавији, полуострву Јитланд 
(дан Данска) на острвима Готланд Оланд
(дан. Данска), на острвима Готланд, Оланд, 
Борнхолм и Зеланд.
• Према географском смештају деле се на: 
П ф ј
северне Германе – у Скандинавији, источне ‐
око Висле, западне –
В око Рајне и Везера, а у 
Р ј В
долини Лабе (Елбе) су полапска племена. 

2
• Значајна германска племена су:
Фризи‐Фригијци (Холандија), Хауци (према ушћу 
Ф Ф ј ( ј ) ( ћ
Везера), Лангобарди (доњи ток Лабе), Марси и 
С
Сугамбри (јужније од Лангобарда), Маркомани 
б (ј ј Л б ) М
(Чешка), Алaмани (Декуматска поља – између 
изворишта Рајне и Дунава), Баварци, Франци 
Р ј Д ) Б Ф
(доњи ток Рајне), Јити, Англи и Саси (Саксонци) на 
Ј
Јитланду (где се касније насељавају Данци), и 
( ј ј Д )
источно од Рајне (Саксонија као дан. Немачка 
провинција).
ј )

3
 ГОТИ
• Готи припадају скупини Источних Германа, и 
живели су у јужној Скандинавији и на острву 
ј јС ј
Готланд у Балтичком мору.
• Средином 1. века нове ере, део Гота из јужне 
Шведске прелази на ушће Висле, протерујући 
одатле Ругијце. На западу потискују Вандале, а 
Р ј Н ј В
на истоку Есте (преци Пруса). 
• Средином 2. века нове ере крећу у сеобу 
узводно долином Висле до њеног горњег тока 
= надаље се крећу у 2 правца: 
ћ 2
1. настављају Вислом до Дњестра, па низводно 
Дњестром до његовог ушћа у Црно море,  
4
2. Уз Вислу до леве притоке, реке Западни Буг, затим до 
2 У В З Б
реке Припјат која се улива у Дњепар, а затим 
Дње ро до у а у Цр о оре
Дњепром до ушћа у Црно море.
• До 230. г., Готи се насељавају у приобалној 
црноморској области, и деле се на две скупине: 
ИСТОЧНЕ ГОТЕ ОСТРОГОТЕ ЗАПАДНЕ ГОТЕ
ИСТОЧНЕ ГОТЕ = ОСТРОГОТЕ, и ЗАПАДНЕ ГОТЕ = 
ВИЗИГОТЕ, са границом на средњем и доњем току 
Дњестра.
• Од 238. г. почињу сукоби с Римом и провале Гота 
преко Дунава: 
‐ 240. су опљачкали Никопољ; у време цара Деција 
упали су у Тракију и Македонију, и сам цар је 251. 
године погинуо у борби с Готима код Абрита у Доњој
године погинуо у борби с Готима код Абрита, у Доњој 
Мезији. 
р Цр р д ју
• Готи плове преко Црног мора и нападају и обале 
Мале Азије, пролазе кроз мореузе и допиру до Крита.
5
• 257. г. под притиском Гота, Рим повлачи легије из 
Д ј (д
Дакије (дан. Румунија), 
у у ј ),
• Готи, у својим пљачкашким упадима, продиру све 
до Атине.
• 269. г.‐ цар Клаудије је у бици код Ниша страховито 
поразио Готе (погинуло 50.000), и ово је зауставило 
њихове нападе за 60 година, они изграђују државе
• 271. – цар Аурелије је неким скупинама Гота 
дозволио да се населе у Дакији – све до 370. они су 
сарађивали с Римом.
• 341. г. –
341 патријарх Еузебије је међу Готе послао 
ј Е б ј ј ђ Г
Вулфилу, који преводи Библију на готски, и шири 
хришћанство – Готи прихватају аријанску јерес.
хришћанство – Готи прихватају аријанску јерес
6
 ВИЗИГОТИ
• Половином 4. века одиграва се продор Хуна из 
Азије они су 375.
Азије – они су 375 потукли Остроготе, а под 
потукли Остроготе а под
хунским притиском, 376. г. Визиготи прелазе 
Дунав код Силистрије и по одобрењу цара
Дунав код Силистрије, и по одобрењу цара 
Валенса, населили су се у Трачкој дијацези. 
Њима се придружио и део Острогота и
Њима се придружио и део Острогота и 
Аламана, око 50.000 људи.
• 377. г.
377 г – због наметања пореза и злоупотреба, 
због наметања пореза и злоупотреба
Визиготи су дигли устанак и продрли су у 
Тесалију, 
Тесалију
• 378. – у бици код Хадријанопоља (Једрена), 
римска војска је поражена и гине цар Валенс
римска војска је поражена и гине цар Валенс.
7
• Визиготски вођа АЛАРИХ
ђ пустоши цео Балкан, и долази 
до зидина Царграда.
• Цар Теодосије је успео да их потисне од престонице, 
Ц Т ј ј
али је 382. морао да закључи споразум о насељавању 
Визигота у Доњој Мезији (сев Бугарска између
Визигота у Доњој Мезији (сев. Бугарска, између 
Дунава и план. Балкан). 
• Односи су били добри до Теодосијеве смрти 395.
Односи су били добри до Теодосијеве смрти 395. и и
поделе Римског царства на Источни (цар Аркадије) и 
Западни део (цар Хонорије), с границом на Дрини = 
тада Визиготи одлазе у Илирик, али их је Стилихон 
(395‐408. намесник Запада, тутор цара Хонорија) 
присилио да се врате у Доњу Мезију.
Д М ј
• Визиготи и њихов вођа Аларих заузимају Епир, и онда 
добијају за то дозволу од Царства
добијају за то дозволу од Царства.
8
• 401. – Аларих предводи Визиготе на запад – уз Саву, 
преко Емоне (Љубљана) ка Италији – продрли су до 
Милана и Торина, али их је Стилихон поразио и 
потиснуо из Италије.
• 408. Стилихон је убијен у завери, и Аларих то 
користи да заузме Панонију и Норик, и продире до 
Рима, који осваја 410. године = Визиготи пустоше 
град и одлазе, а Аларих је убрзо умро. 
б
• Њега је наследио Атаулф, који 411. предводи 
Визиготе на север – прелазе Алпе, и освајају Нарбон
б
у Галији. Постају савезници Рима и одбијају нападе 
Алана и Вандала, затим заузимају Аквитанију.ј
• До 415. Визиготи се шире на Пиринејском 
полуострву, освајају Барселону, где умире Атаулф. 
ј ј ф
9
• 418
418. визиготски краљ Валија добија дозволу од Рима 
визиготски краљ Валија добија дозволу од Рима
да се његов народ насели од Лоаре до Гароне.
• Визиготски краљ Теодорих I освојио је град Тулуз и 
ствара Тулуску краљевину, а погинуо је 451. на 
Каталаунским пољима.
• 429. Визиготи у савезу са Свевима нападају Вандале 
429 Визиготи у савезу са Свевима нападају Вандале
у Шпанији, потискују их и заузимају цело 
у р
полуострво.
• 476. – Одоакар (по народности Скир) уклонио је цара 
Ромула Августула у Риму
• У ово време, Визиготи су одузели Бургундима 
Провансу, што им је Одоакар потврдио 477. 
• Визиготи су примили јеретичко аријанско 
Визиготи су примили јеретичко аријанско
хришћанство, што их супротставља локалном 
становништву.
10
• Њ
Њихови највећи непријатељи су на северу 
ј ћ ј
од Лоаре – Франци, који су 496. примили 
правоверно хришћанство. 
• 507. –
507 – Франци су прешли Лоару и у бици 
Франци су прешли Лоару и у бици
код Вујеа су поразили Визиготе и 
потиснули их преко Пиринеја
П ј
• => Визиготска краљевина добија центар у 
р д ј ц ру
Толеду, а опстала је до освајања Арабљана 
711 године
711. године. 

11
 ВАНДАЛИ
Д
• Припадају Источним Германима;
• У 1. веку п.н.е. живе око
У 1 веку п н е живе око средње и доње Одре, 
средње и доње Одре
где се формирају њихове 2 скупине:
1 Силинзи на средњој  Одри, и 2. Хаздинзи
1. на средњој Одри и 2 Хаздинзи –
источније од њих. 
• Доласком Гота, Силинзи су потиснути у дубље 
Доласком Гота Силинзи су потиснути у дубље
у Шлеску (Шлезију), где остају до 3. века н.е., а 
Хаздинге су разбили на неколико група које су 
ур ру ј у
побегле у Панонску низију, између река Тисе и 
Муреша
• Око 270. Бургунди разбијају Силинге и један 
део повлаче са собом ка Мајни, а део одлази 
ка Хаздинзима у Потисје
ка Хаздинзима у Потисје.
12
• Цар Проб је Вандалима дозволио да населе део 
Дакије, с тим да бране границе Царства. 
• У време Константина Великог, Вандали се 
померају у Панонију, одакле су крајем 4. века 
потиснути Готима који беже пред Хунима. 
Г ј б Х
• Хаздинзи и део сарматских Алана крећу из 
П
Потисја на запад, у Норик и Рециј, где их је 
ј Н Р ј ј
Стилихон приморао да буду савезници Царства. 
• 406.
406 Хаздинзи и део Свева (Квади и Маркомани) 
Хаздинзи и део Свева (Квади и Маркомани)
одлазе ка Галији – прелазе Рајну, при чему им се 
придружује део Силинга.
придружује део Силинга.
• 407. – Вандали, Алани и Свеви пљачкају Галију
• 409. 
409 – прелазе Пиринеје и потом формирају 
прелазе Пиринеје и потом формирају
своје државе: 13
• Хаздинзи и Свеви – сместили се у Галицији,
• Силинзи – у Бетици,
Силинзи  у Бетици,
• Алани – у Лузитанији и Тараконској Шпанији.
• 416 18 – визиготски краљ Валија напада Силинге, 
416‐18. В ј С
који су страшно поражени
• Хаздинзи и Алани ратују против Свева
• 429. – Гајзерих предводи сеобу Хаздинга из 
Шпаније у Африку (само њих 80.000)
• 439. – освојили
освојили су Картагину
су Картагину
• 441‐42. после неуспеха да их покори, Римско 
царство склапа мир с Вандалима
царство склапа мир с Вандалима
14
• Вандали су заузели Сардинију, Корзику и 
Балеаре, а 455. су страховито опљачкали
Балеаре, а 455. су страховито опљачкали 
Рим – одатле назив “вандализам”
• 476. уступили су Сицилију Одоакру
476 С ј О
• Вандали су пуно страдали у Африци због 
д у у р д у фр ц
другачијих климатских прилика 
• 534.
534 војсковођа византијског цара 
ј ђ ј
Јустинијана, Велизар, освојио је државу 
Вандала у Африци и припојио је Царству

15
 БУРГУНДИ
Д
• У сеобу крећу с балтичког острва Борнхолм, одакле 
су их потисли Ругијци – Бургунди прелазе на подручје 
су их потисли Ругијци  Бургунди прелазе на подручје
доњег тока Лабе (Елбе), а одатле на доњи ток Одре. 
Затим се спуштају до реке Варте (десне притоке Одре), 
Затим се спуштају до реке Варте (десне притоке Одре)
али мењају правац и одлазе на запад до реке Мајне 
(десна притока Рајне) Ту се смештају северно од
(десна притока Рајне). Ту се смештају северно од 
Аламана, који су око 260. запосели Декуматска поља. 
• 406.
406 Бургунди прелазе Рајну и оснивају своју државу 
Бургунди прелазе Рајну и оснивају своју државу
с центром у граду Вормсу (јужно од Мајнца)
• Око 416. примају аријанско хришћанство
Око 416 примају аријанско хришћанство
• 436. поразили су их Хуни, при чему је краљ Гундахар 
погинуо (еп о Нибелунзима)
погинуо (еп о Нибелунзима)
16
• 451. учествују у бици на Каталаунским пољима, 
борећи се против Хуна – после тога, Аеције, римски 
великаш у Галији, дозволио је Бургундима да се 
преселе у област Савоју – јужно од Женевског језера, 
до горњег тока Изера.
• Бургунди су освојили област око града Лиона и 
проширили се на југ до Авињона, а на север до 
Безансона = држали су целу долину Роне.
• Крајем 5. века, Франци постају суседи Бургундима –
франачки краљ Хлодовех се 492/93. оженио Клотил‐
дом, бург. Принцезом, а око 500. је провалио у Бургун‐
дију. На његовој страни су били римски земљопо‐
седници, па и брат бург. краља, али је сузбијен.
17
• 507. – Бургунди помажу Францима у сукобу с 
Визиготима у бици код Вујеа
Визиготима у бици код Вујеа
• 532‐534. Хлодовехови наследници су 
освојили бургундску краљевину, и 
ј б
прикључили је Франачкој. Бургундија је 
остала историјска област и временом ће 
постати војводство.
постати војводство.

18
 ФРАНЦИ
Ц
• Припадају скупини Западних Германа, 
прапостојбина је доњи ток Рајне и Везера и живе
прапостојбина је доњи ток Рајне и Везера, и живе 
у 3 скупине: Батавци – Салијски Франци, Убијци –
Рипуарски Франци и Хати
Рипуарски Франци, и Хати.
• око 357. г. Салијски Франци су добили дозволу од 
Римског царства да се прошире јужно од Рајне
Римског царства да се прошире јужно од Рајне
• 451. – помажу римском велепоседнику Аецију у 
б б
борби против Хуна на Каталаунским пољима – као 
награду добијају право да се населе до Соме
• 476. сломом Рима и 486. победом Клодовеха над 
Сијагријем, рим. Великашем, Франци до Лоаре.  
19
• Клодовех (481‐511), унук Меровинга, је победио и 
Бургунђане и Аламане, и 496. прихвата
Бургунђане и Аламане, и 496. прихвата 
правоверно хришћанство, смешта престоницу у 
Париз, победио Рипуарце.
Париз, победио Рипуарце.
• 507. победио Визиготе код Вујеа и заузео 
Аквитанију – до Пиринеја.
Аквитанију  до Пиринеја
• После његове смрти, држава Меровинга се дели 
између његових синова и потомака као приватни
између његових синова и потомака као приватни 
посед: западна Галија – Неустрија, 
североисточни део Аустразија, и трећи део –
североисточни део – Аустразија и трећи део
Бургундија.

20
• Временом, током 6. и 7. века моћ меровинших 
краљева опада, а расте моћ њихових мајордома и 
крупне властеле
• Пипин Херисталски – мајордом Аустразије али је 
успео да окупи под своју власт и утицај и остале 
делове државе (умире 714)
• Карло Мартел (714‐741) – Пипинов син, 
формално мајордом, заиста владар: покорио је
формално мајордом, заиста владар: покорио је 
Фригијце, Аламане и Баварце, приступио њиховој 
христијанизацији, поразио Аквитанце и 732. код
христијанизацији, поразио Аквитанце и 732. код 
Поатјеа зауставио продор Арабљана из Шпаније.

21
Пипин Мали (741/751 – 768), син Карла 
Мартела, у почетку мајордом, али:
Мартела, у почетку мајордом, али:
• 751 – миропомазан за краља Франака од 
стране папских легата
• 754‐56 – на позив папе, поразио је 
, р ј
лангобардског краља који је заузео 
Равенски егзархат (некадашња византијска
Равенски егзархат (некадашња византијска 
територија) = Пипин је предао ову 
територију папи и то је почетак папске 
ј ј
државе (опстала до 1870, данас Ватикан)
22
 КАРЛО ВЕЛИКИ (Carolus Magnus, 
Charlemagne) (768‐814)
• 771 –
1 умире њ. брат Карломан; Карло се развео 
б
од лангобардске принцезе Дезидерије
• Консолидује франачку државу –
К ј ф учврстио је 
ј
власт у Бретањи, Аквитанији, Гаскоњи
ОСВАЈАЧКА ПОЛИТИКА
ОСВАЈАЧКА ПОЛИТИКА:
1. Ратови против САКСОНАЦА (Саса) – од 772. до 
804 = на простору од Емса до Лабе пагани =
804. = на простору од Емса до Лабе, пагани = 
ширење хришћ. “огњем и мачем”; Саксонци су  
делом истребљени делом расељени
делом истребљени, делом расељени
‐ У наставку, ратује с Полапским Словенима 
(Ободритима Вилцима и Љутићима) до Одре
(Ободритима, Вилцима и Љутићима) до Одре
23
2. Ратови у ШПАНИЈИ против Кордовског 
2 Ратови у ШПАНИЈИ против Кордовског
калифата од 795. до 812. – почетак 
“
“реконкисте” = на простору од Пиринеја до 
” П ј
реке Ебро ствара Шпанску марку = 
пограничну марк‐грофовију
у
3. Ратови у ИТАЛИЈИ – против Лангобарда и 
р рд
краља Дезидера 774‐776 – освојио је град 
Павију и лангоб територије у северној и
Павију и лангоб. територије у северној и 
средњој, затим и у јужној Италији (787. 
војводство Беневент), али је то задржао за 
ј Б ) ј
себе, а затим 780. објединио у Краљевство 
Италију коју је дао свом сину Пипину.
24
4. Осваја Баварску и оснива Источну марку 
(Остмарк – дан. Аустрија) 788, затим 
К
Карантанију (дан. Словенија), Фурланију, 
ј ( С ј ) Ф ј
Истру, Хрватску и Далмацију (799).
5 Р
5. Ратови у ПАНОНИЈИ
ПАНОНИЈИ против АВАРА –
АВАРА од 791. 
791
до 803. – уништио је аварски каганат и на 
Дунаву се граничи с Бугарским царством
Дунаву се граничи с Бугарским царством 
(Фрушка гора – Фрузи = Франци)
= на Божић 800 године КАРЛО ВЕЛИКИ је
= на Божић 800. године КАРЛО ВЕЛИКИ је 
КРУНИСАН ЗА ЦАРА ФРАНАЧКЕ = искористио је 
као преседан да је византијски престо
као преседан да је византијски престо 
испражњен, јер се на њему налазила жена, 
царица Ирина (797‐802)
царица Ирина (797 802)
25
• “главни град” Карла Великог био је Ахен (Екс лa
Шапел – Aix la Chapelle), где је и сахрањен
p ), д ј р
• На свом двору је окупљао учене људе из целог 
царства – Павле Ђакон из Италије, Ајнхард, 
царства  Павле Ђакон из Италије, Ајнхард,
Алкуин из Јорка = створено је ново писмо –
каролина по узору на римску мајускулу = лепо
каролина, по узору на римску мајускулу = лепо 
и лако читљиво писмо, за разлику од 
меровингике подстиче умножавање рукописа
меровингике, подстиче умножавање рукописа
= почиње период тзв. “каролиншке ренесансе” –
обнова уметности, писмености и образовања (7 
б б (7
слободних вештина), подизање катедрала, 
процват трговине...
26
27
28
 Ц р
Царство после Карлове смрти
р р
• Карлов син, Лудвиг Побожни (814‐840) 
имао је четворицу синова који су стално
имао је четворицу синова који су стално 
међусобно ратовали и делили Царство, све 
до коначне (10 ) поделе у Вердену 843.
до коначне (10.) поделе у Вердену 843
године:
1. ЛОТАР – добија Италију и царску круну, 
Провансу, Бургундија, Алзас и Лотарингију 
(дан. Лорена), и Фризију (у дан. Хол.)
2. Карло (Ћелави) –
р ( ) ддобија територије на 
ј р р ј
западу од Лотара = дан. Француска
3 Лудвиг (Немачки) –
3. Лудвиг (Немачки) – на истоку од Лотара
на истоку од Лотара
29