Professional Documents
Culture Documents
НАРОДА
СЕОБА НАРОДА 1
26. новембар 2013.
р
Према белешкама проф. др
Према белешкама проф. др
С. Мишића
1
СЕОБЕ ГЕРМАНА
СЕОБЕ ГЕРМАНА
• Германи живе на истоку до реке Висле, на
западу до Рајне, на југу до горњег тока Дунава
( Б
(до Будима), а на северу Европе –
) Е у јужној и
ј ј
источној Скандинавији, полуострву Јитланд
(дан Данска) на острвима Готланд Оланд
(дан. Данска), на острвима Готланд, Оланд,
Борнхолм и Зеланд.
• Према географском смештају деле се на:
П ф ј
северне Германе – у Скандинавији, источне ‐
око Висле, западне –
В око Рајне и Везера, а у
Р ј В
долини Лабе (Елбе) су полапска племена.
2
• Значајна германска племена су:
Фризи‐Фригијци (Холандија), Хауци (према ушћу
Ф Ф ј ( ј ) ( ћ
Везера), Лангобарди (доњи ток Лабе), Марси и
С
Сугамбри (јужније од Лангобарда), Маркомани
б (ј ј Л б ) М
(Чешка), Алaмани (Декуматска поља – између
изворишта Рајне и Дунава), Баварци, Франци
Р ј Д ) Б Ф
(доњи ток Рајне), Јити, Англи и Саси (Саксонци) на
Ј
Јитланду (где се касније насељавају Данци), и
( ј ј Д )
источно од Рајне (Саксонија као дан. Немачка
провинција).
ј )
3
ГОТИ
• Готи припадају скупини Источних Германа, и
живели су у јужној Скандинавији и на острву
ј јС ј
Готланд у Балтичком мору.
• Средином 1. века нове ере, део Гота из јужне
Шведске прелази на ушће Висле, протерујући
одатле Ругијце. На западу потискују Вандале, а
Р ј Н ј В
на истоку Есте (преци Пруса).
• Средином 2. века нове ере крећу у сеобу
узводно долином Висле до њеног горњег тока
= надаље се крећу у 2 правца:
ћ 2
1. настављају Вислом до Дњестра, па низводно
Дњестром до његовог ушћа у Црно море,
4
2. Уз Вислу до леве притоке, реке Западни Буг, затим до
2 У В З Б
реке Припјат која се улива у Дњепар, а затим
Дње ро до у а у Цр о оре
Дњепром до ушћа у Црно море.
• До 230. г., Готи се насељавају у приобалној
црноморској области, и деле се на две скупине:
ИСТОЧНЕ ГОТЕ ОСТРОГОТЕ ЗАПАДНЕ ГОТЕ
ИСТОЧНЕ ГОТЕ = ОСТРОГОТЕ, и ЗАПАДНЕ ГОТЕ =
ВИЗИГОТЕ, са границом на средњем и доњем току
Дњестра.
• Од 238. г. почињу сукоби с Римом и провале Гота
преко Дунава:
‐ 240. су опљачкали Никопољ; у време цара Деција
упали су у Тракију и Македонију, и сам цар је 251.
године погинуо у борби с Готима код Абрита у Доњој
године погинуо у борби с Готима код Абрита, у Доњој
Мезији.
р Цр р д ју
• Готи плове преко Црног мора и нападају и обале
Мале Азије, пролазе кроз мореузе и допиру до Крита.
5
• 257. г. под притиском Гота, Рим повлачи легије из
Д ј (д
Дакије (дан. Румунија),
у у ј ),
• Готи, у својим пљачкашким упадима, продиру све
до Атине.
• 269. г.‐ цар Клаудије је у бици код Ниша страховито
поразио Готе (погинуло 50.000), и ово је зауставило
њихове нападе за 60 година, они изграђују државе
• 271. – цар Аурелије је неким скупинама Гота
дозволио да се населе у Дакији – све до 370. они су
сарађивали с Римом.
• 341. г. –
341 патријарх Еузебије је међу Готе послао
ј Е б ј ј ђ Г
Вулфилу, који преводи Библију на готски, и шири
хришћанство – Готи прихватају аријанску јерес.
хришћанство – Готи прихватају аријанску јерес
6
ВИЗИГОТИ
• Половином 4. века одиграва се продор Хуна из
Азије они су 375.
Азије – они су 375 потукли Остроготе, а под
потукли Остроготе а под
хунским притиском, 376. г. Визиготи прелазе
Дунав код Силистрије и по одобрењу цара
Дунав код Силистрије, и по одобрењу цара
Валенса, населили су се у Трачкој дијацези.
Њима се придружио и део Острогота и
Њима се придружио и део Острогота и
Аламана, око 50.000 људи.
• 377. г.
377 г – због наметања пореза и злоупотреба,
због наметања пореза и злоупотреба
Визиготи су дигли устанак и продрли су у
Тесалију,
Тесалију
• 378. – у бици код Хадријанопоља (Једрена),
римска војска је поражена и гине цар Валенс
римска војска је поражена и гине цар Валенс.
7
• Визиготски вођа АЛАРИХ
ђ пустоши цео Балкан, и долази
до зидина Царграда.
• Цар Теодосије је успео да их потисне од престонице,
Ц Т ј ј
али је 382. морао да закључи споразум о насељавању
Визигота у Доњој Мезији (сев Бугарска између
Визигота у Доњој Мезији (сев. Бугарска, између
Дунава и план. Балкан).
• Односи су били добри до Теодосијеве смрти 395.
Односи су били добри до Теодосијеве смрти 395. и и
поделе Римског царства на Источни (цар Аркадије) и
Западни део (цар Хонорије), с границом на Дрини =
тада Визиготи одлазе у Илирик, али их је Стилихон
(395‐408. намесник Запада, тутор цара Хонорија)
присилио да се врате у Доњу Мезију.
Д М ј
• Визиготи и њихов вођа Аларих заузимају Епир, и онда
добијају за то дозволу од Царства
добијају за то дозволу од Царства.
8
• 401. – Аларих предводи Визиготе на запад – уз Саву,
преко Емоне (Љубљана) ка Италији – продрли су до
Милана и Торина, али их је Стилихон поразио и
потиснуо из Италије.
• 408. Стилихон је убијен у завери, и Аларих то
користи да заузме Панонију и Норик, и продире до
Рима, који осваја 410. године = Визиготи пустоше
град и одлазе, а Аларих је убрзо умро.
б
• Њега је наследио Атаулф, који 411. предводи
Визиготе на север – прелазе Алпе, и освајају Нарбон
б
у Галији. Постају савезници Рима и одбијају нападе
Алана и Вандала, затим заузимају Аквитанију.ј
• До 415. Визиготи се шире на Пиринејском
полуострву, освајају Барселону, где умире Атаулф.
ј ј ф
9
• 418
418. визиготски краљ Валија добија дозволу од Рима
визиготски краљ Валија добија дозволу од Рима
да се његов народ насели од Лоаре до Гароне.
• Визиготски краљ Теодорих I освојио је град Тулуз и
ствара Тулуску краљевину, а погинуо је 451. на
Каталаунским пољима.
• 429. Визиготи у савезу са Свевима нападају Вандале
429 Визиготи у савезу са Свевима нападају Вандале
у Шпанији, потискују их и заузимају цело
у р
полуострво.
• 476. – Одоакар (по народности Скир) уклонио је цара
Ромула Августула у Риму
• У ово време, Визиготи су одузели Бургундима
Провансу, што им је Одоакар потврдио 477.
• Визиготи су примили јеретичко аријанско
Визиготи су примили јеретичко аријанско
хришћанство, што их супротставља локалном
становништву.
10
• Њ
Њихови највећи непријатељи су на северу
ј ћ ј
од Лоаре – Франци, који су 496. примили
правоверно хришћанство.
• 507. –
507 – Франци су прешли Лоару и у бици
Франци су прешли Лоару и у бици
код Вујеа су поразили Визиготе и
потиснули их преко Пиринеја
П ј
• => Визиготска краљевина добија центар у
р д ј ц ру
Толеду, а опстала је до освајања Арабљана
711 године
711. године.
11
ВАНДАЛИ
Д
• Припадају Источним Германима;
• У 1. веку п.н.е. живе око
У 1 веку п н е живе око средње и доње Одре,
средње и доње Одре
где се формирају њихове 2 скупине:
1 Силинзи на средњој Одри, и 2. Хаздинзи
1. на средњој Одри и 2 Хаздинзи –
источније од њих.
• Доласком Гота, Силинзи су потиснути у дубље
Доласком Гота Силинзи су потиснути у дубље
у Шлеску (Шлезију), где остају до 3. века н.е., а
Хаздинге су разбили на неколико група које су
ур ру ј у
побегле у Панонску низију, између река Тисе и
Муреша
• Око 270. Бургунди разбијају Силинге и један
део повлаче са собом ка Мајни, а део одлази
ка Хаздинзима у Потисје
ка Хаздинзима у Потисје.
12
• Цар Проб је Вандалима дозволио да населе део
Дакије, с тим да бране границе Царства.
• У време Константина Великог, Вандали се
померају у Панонију, одакле су крајем 4. века
потиснути Готима који беже пред Хунима.
Г ј б Х
• Хаздинзи и део сарматских Алана крећу из
П
Потисја на запад, у Норик и Рециј, где их је
ј Н Р ј ј
Стилихон приморао да буду савезници Царства.
• 406.
406 Хаздинзи и део Свева (Квади и Маркомани)
Хаздинзи и део Свева (Квади и Маркомани)
одлазе ка Галији – прелазе Рајну, при чему им се
придружује део Силинга.
придружује део Силинга.
• 407. – Вандали, Алани и Свеви пљачкају Галију
• 409.
409 – прелазе Пиринеје и потом формирају
прелазе Пиринеје и потом формирају
своје државе: 13
• Хаздинзи и Свеви – сместили се у Галицији,
• Силинзи – у Бетици,
Силинзи у Бетици,
• Алани – у Лузитанији и Тараконској Шпанији.
• 416 18 – визиготски краљ Валија напада Силинге,
416‐18. В ј С
који су страшно поражени
• Хаздинзи и Алани ратују против Свева
• 429. – Гајзерих предводи сеобу Хаздинга из
Шпаније у Африку (само њих 80.000)
• 439. – освојили
освојили су Картагину
су Картагину
• 441‐42. после неуспеха да их покори, Римско
царство склапа мир с Вандалима
царство склапа мир с Вандалима
14
• Вандали су заузели Сардинију, Корзику и
Балеаре, а 455. су страховито опљачкали
Балеаре, а 455. су страховито опљачкали
Рим – одатле назив “вандализам”
• 476. уступили су Сицилију Одоакру
476 С ј О
• Вандали су пуно страдали у Африци због
д у у р д у фр ц
другачијих климатских прилика
• 534.
534 војсковођа византијског цара
ј ђ ј
Јустинијана, Велизар, освојио је државу
Вандала у Африци и припојио је Царству
15
БУРГУНДИ
Д
• У сеобу крећу с балтичког острва Борнхолм, одакле
су их потисли Ругијци – Бургунди прелазе на подручје
су их потисли Ругијци Бургунди прелазе на подручје
доњег тока Лабе (Елбе), а одатле на доњи ток Одре.
Затим се спуштају до реке Варте (десне притоке Одре),
Затим се спуштају до реке Варте (десне притоке Одре)
али мењају правац и одлазе на запад до реке Мајне
(десна притока Рајне) Ту се смештају северно од
(десна притока Рајне). Ту се смештају северно од
Аламана, који су око 260. запосели Декуматска поља.
• 406.
406 Бургунди прелазе Рајну и оснивају своју државу
Бургунди прелазе Рајну и оснивају своју државу
с центром у граду Вормсу (јужно од Мајнца)
• Око 416. примају аријанско хришћанство
Око 416 примају аријанско хришћанство
• 436. поразили су их Хуни, при чему је краљ Гундахар
погинуо (еп о Нибелунзима)
погинуо (еп о Нибелунзима)
16
• 451. учествују у бици на Каталаунским пољима,
борећи се против Хуна – после тога, Аеције, римски
великаш у Галији, дозволио је Бургундима да се
преселе у област Савоју – јужно од Женевског језера,
до горњег тока Изера.
• Бургунди су освојили област око града Лиона и
проширили се на југ до Авињона, а на север до
Безансона = држали су целу долину Роне.
• Крајем 5. века, Франци постају суседи Бургундима –
франачки краљ Хлодовех се 492/93. оженио Клотил‐
дом, бург. Принцезом, а око 500. је провалио у Бургун‐
дију. На његовој страни су били римски земљопо‐
седници, па и брат бург. краља, али је сузбијен.
17
• 507. – Бургунди помажу Францима у сукобу с
Визиготима у бици код Вујеа
Визиготима у бици код Вујеа
• 532‐534. Хлодовехови наследници су
освојили бургундску краљевину, и
ј б
прикључили је Франачкој. Бургундија је
остала историјска област и временом ће
постати војводство.
постати војводство.
18
ФРАНЦИ
Ц
• Припадају скупини Западних Германа,
прапостојбина је доњи ток Рајне и Везера и живе
прапостојбина је доњи ток Рајне и Везера, и живе
у 3 скупине: Батавци – Салијски Франци, Убијци –
Рипуарски Франци и Хати
Рипуарски Франци, и Хати.
• око 357. г. Салијски Франци су добили дозволу од
Римског царства да се прошире јужно од Рајне
Римског царства да се прошире јужно од Рајне
• 451. – помажу римском велепоседнику Аецију у
б б
борби против Хуна на Каталаунским пољима – као
награду добијају право да се населе до Соме
• 476. сломом Рима и 486. победом Клодовеха над
Сијагријем, рим. Великашем, Франци до Лоаре.
19
• Клодовех (481‐511), унук Меровинга, је победио и
Бургунђане и Аламане, и 496. прихвата
Бургунђане и Аламане, и 496. прихвата
правоверно хришћанство, смешта престоницу у
Париз, победио Рипуарце.
Париз, победио Рипуарце.
• 507. победио Визиготе код Вујеа и заузео
Аквитанију – до Пиринеја.
Аквитанију до Пиринеја
• После његове смрти, држава Меровинга се дели
између његових синова и потомака као приватни
између његових синова и потомака као приватни
посед: западна Галија – Неустрија,
североисточни део Аустразија, и трећи део –
североисточни део – Аустразија и трећи део
Бургундија.
20
• Временом, током 6. и 7. века моћ меровинших
краљева опада, а расте моћ њихових мајордома и
крупне властеле
• Пипин Херисталски – мајордом Аустразије али је
успео да окупи под своју власт и утицај и остале
делове државе (умире 714)
• Карло Мартел (714‐741) – Пипинов син,
формално мајордом, заиста владар: покорио је
формално мајордом, заиста владар: покорио је
Фригијце, Аламане и Баварце, приступио њиховој
христијанизацији, поразио Аквитанце и 732. код
христијанизацији, поразио Аквитанце и 732. код
Поатјеа зауставио продор Арабљана из Шпаније.
21
Пипин Мали (741/751 – 768), син Карла
Мартела, у почетку мајордом, али:
Мартела, у почетку мајордом, али:
• 751 – миропомазан за краља Франака од
стране папских легата
• 754‐56 – на позив папе, поразио је
, р ј
лангобардског краља који је заузео
Равенски егзархат (некадашња византијска
Равенски егзархат (некадашња византијска
територија) = Пипин је предао ову
територију папи и то је почетак папске
ј ј
државе (опстала до 1870, данас Ватикан)
22
КАРЛО ВЕЛИКИ (Carolus Magnus,
Charlemagne) (768‐814)
• 771 –
1 умире њ. брат Карломан; Карло се развео
б
од лангобардске принцезе Дезидерије
• Консолидује франачку државу –
К ј ф учврстио је
ј
власт у Бретањи, Аквитанији, Гаскоњи
ОСВАЈАЧКА ПОЛИТИКА
ОСВАЈАЧКА ПОЛИТИКА:
1. Ратови против САКСОНАЦА (Саса) – од 772. до
804 = на простору од Емса до Лабе пагани =
804. = на простору од Емса до Лабе, пагани =
ширење хришћ. “огњем и мачем”; Саксонци су
делом истребљени делом расељени
делом истребљени, делом расељени
‐ У наставку, ратује с Полапским Словенима
(Ободритима Вилцима и Љутићима) до Одре
(Ободритима, Вилцима и Љутићима) до Одре
23
2. Ратови у ШПАНИЈИ против Кордовског
2 Ратови у ШПАНИЈИ против Кордовског
калифата од 795. до 812. – почетак
“
“реконкисте” = на простору од Пиринеја до
” П ј
реке Ебро ствара Шпанску марку =
пограничну марк‐грофовију
у
3. Ратови у ИТАЛИЈИ – против Лангобарда и
р рд
краља Дезидера 774‐776 – освојио је град
Павију и лангоб територије у северној и
Павију и лангоб. територије у северној и
средњој, затим и у јужној Италији (787.
војводство Беневент), али је то задржао за
ј Б ) ј
себе, а затим 780. објединио у Краљевство
Италију коју је дао свом сину Пипину.
24
4. Осваја Баварску и оснива Источну марку
(Остмарк – дан. Аустрија) 788, затим
К
Карантанију (дан. Словенија), Фурланију,
ј ( С ј ) Ф ј
Истру, Хрватску и Далмацију (799).
5 Р
5. Ратови у ПАНОНИЈИ
ПАНОНИЈИ против АВАРА –
АВАРА од 791.
791
до 803. – уништио је аварски каганат и на
Дунаву се граничи с Бугарским царством
Дунаву се граничи с Бугарским царством
(Фрушка гора – Фрузи = Франци)
= на Божић 800 године КАРЛО ВЕЛИКИ је
= на Божић 800. године КАРЛО ВЕЛИКИ је
КРУНИСАН ЗА ЦАРА ФРАНАЧКЕ = искористио је
као преседан да је византијски престо
као преседан да је византијски престо
испражњен, јер се на њему налазила жена,
царица Ирина (797‐802)
царица Ирина (797 802)
25
• “главни град” Карла Великог био је Ахен (Екс лa
Шапел – Aix la Chapelle), где је и сахрањен
p ), д ј р
• На свом двору је окупљао учене људе из целог
царства – Павле Ђакон из Италије, Ајнхард,
царства Павле Ђакон из Италије, Ајнхард,
Алкуин из Јорка = створено је ново писмо –
каролина по узору на римску мајускулу = лепо
каролина, по узору на римску мајускулу = лепо
и лако читљиво писмо, за разлику од
меровингике подстиче умножавање рукописа
меровингике, подстиче умножавање рукописа
= почиње период тзв. “каролиншке ренесансе” –
обнова уметности, писмености и образовања (7
б б (7
слободних вештина), подизање катедрала,
процват трговине...
26
27
28
Ц р
Царство после Карлове смрти
р р
• Карлов син, Лудвиг Побожни (814‐840)
имао је четворицу синова који су стално
имао је четворицу синова који су стално
међусобно ратовали и делили Царство, све
до коначне (10 ) поделе у Вердену 843.
до коначне (10.) поделе у Вердену 843
године:
1. ЛОТАР – добија Италију и царску круну,
Провансу, Бургундија, Алзас и Лотарингију
(дан. Лорена), и Фризију (у дан. Хол.)
2. Карло (Ћелави) –
р ( ) ддобија територије на
ј р р ј
западу од Лотара = дан. Француска
3 Лудвиг (Немачки) –
3. Лудвиг (Немачки) – на истоку од Лотара
на истоку од Лотара
29