PČELARENJE FARAROVOM KOŠNICOM

Dr med. Rodoljub
R odoljub Živadinović,
Živadinović, presenik Saveza pčelarskih organizacija Srbije

18210 Žitkovac, Ul. Stojana Janidijevida br. 12

(060) 444-01-01, (069) 444-01-01

apikult@gmail.com

www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

www.spos.info/subpages/autorske_stranice/autorske_stranice.php?id=4

U Srbiji se lagano i skromno širi košnica niskih nastavaka, poznata kao Fararova košnica. Košnica po takvim imenom
zvanično ne postoji, ali se to ime oomadilo u Srbiji, i verovatno de jenoga ana postati stanarna košnica, jer to
itekako zaslužuje. Spoljna visina svih nastavaka je 170 mm, ok sve ostale
o stale mere apsolutno ogovaraju LR košnic i. Svi
postupci u tehnici pčelarenja se obavljaju lako i brzo, te se uz isto uloženo vreme i tru, može gajiti mnogo vedi broj
pčelinjih zajenica u Fararovoj, nego u nekoj rugoj košnici. Ali, u njoj se moraju gajiti isključivo jake pčelinje
zajednice. Samo tako može a pruži prave rezultate. Ovu činjenicu mnogi prenebregavaju I ne posveduju joj ovoljno
pažnje, pa ne uspevaju a sa ovom košnicom ostvare obre rezultate.

Takođe želim a napomenem a u rau sa ovom košnicom, početnici imaju mnogo nepremost ivih problema. Razlog
za to je što su ušli u pčelarstvo površno, bez ovoljnog teoretskog znanja, a ovo nije košnica za takve pčelare. Pitanje
 je a li je i pčelarstvo, ako su ozvolili sebi a jenom ovako ozbiljnom poslu pristupe
pristupe površno i neprofesionalno.

Po meni je glavna prenost Fararove košnice što vam za ra sa njom nisu potrebna nikakva preavanja i nikakvo
specifično preznanje vezano za tehniku raa, ako imate ovoljnog znanja o biologiji ponašanja pčela. Jer, ako ga
imate, ka otvorite košnicu, pčele vam same govore šta a uraite.

Goišnji ciklus jenomatičnog pčelarenja

Iako pčele anas imaju mnogo više neprijatelja nego pre nekoliko esetina goina (Varroa estructor, prskanje
biljaka pesticidima tokom cvetanja, veoma promenljive vremensk e prilike i slično), pa pčelinje zajenice bez pomodi
sa strane retko ostižu optimalnu snagu za ranu pašu kao što je bagremova, ipak sam se olučio za jenomatično
pčelarenje. Smatram a se pravilnom tehnikom pčelarenja pčelinja
pč elinja ruštva mogu ovesti o že ljene snage, uz strogo
poštovanje i pradenje lokalnih pašnih prilika (zato du ih kroz tekst navoiti). Ovo je samo jena o mnogobrojnih
mogudih tehnika pčelarenja jenomatičnim sistemom u Fararovoj košnici, koju uglavnom primenjujem. Douše, to je
samo os nova raa na pčelinjaku, koja se vrlo često menja i prilagođ ava trenutnim uslovima bilo koje vrste.

Na poručju ge pčelarim, glavna paša je bagremova, početkom maja. Za njom slei paša o ivlje kupine, krajem
maja i početkom juna, koja
ko ja se naovezuje na ugotrajnu slabu livasku pašu. Zato se posle bagrema pčele anas sele
na rugu bagremovu pašu, jer bagremov me ima aleko bolju cenu o rugih vrsta mea, a zatim na livasku pašu.

Ciljevi moje tehnike pčelarenja su:

 – zamena 50% ploišnog sada tokom godine;

 – zaštita pčela o bolesti pravilnom tehnikom pčelarenja;

 – zaštita pčela o varoe;

 – med kao hrana za zimovanje;

 – med nije sam sebi cilj.

Opis tehnike pčelarenja započedu o kraja oktobra. Stanje koje du opisati nastalo je krajem leta, a kako, saznadete iz
daljeg teksta.

Krajem oktobra, na ponjači se nalazi jean nastavak oabranog meišnog sada sa kvalitetno izgrađenim railičkim
sadem. Izna njega su va nastavka u kojima je krajem leta gajeno leglo. Meni nije bitno koliko tu ima mea, jer se
izna nalazi nastavak sa glavnom zalihom mea (sa meom o svih paša tokom goine, koji uvek stoji na vrhu
košnice ili u rezervi) za koji su se pčele „uhvatile“. Ponjača je sa mrežom i potpuno je otvorena o oktobra pa sve o
prve polovine februara, bez ob zira na jačinu zime. Zbog nastavka na ponjači, pčelinje klube ualjeno je o irektnih
udara vetra, te dobro zimuje.

Tokom novembra ili ecembra, kaa nema legla, zajenice pčela se tretiraju oksalnom kiselinom protiv varoe
metodom nakapavanja (3,5%-ni rastvor dihidrata oksalne ki seline).

Polovinom februara se mrežasta ponjača zatvara fijokom. Društvo je taa ved značajno zahvatilo vršni nastavak sa
meom. Do kraja februara ili početkom marta de se zamašnim svojim elom preseliti u njega, ok de onji n astavak
bivšeg ploišta potpuno napustiti. Taa se taj nastavak skia sa košnice i nosi na pretapanje. Tako se zapremina
košnice smanji za 25% (svojevrsno „utopljavanje“ košnice), a staro sade se uklanja (sa njim i potencijalno prisutni
izazivači raznih pčelinjih bolesti).

Do kraja marta se ruštvo intenzivno razvija u gornja va o ukupno tri preostala nastavka, ge ima osta mea i
vlaa zaovoljavajuda mikroklima. Krajem marta i početkom aprila u mom kraju počinju a cvetaju važne meonosne
biljke, crni trn i žanarika. U povoljnim goinama, unos nektara i polena u košnicu je veoma obilan i potrebno je
mesto za njegovo smeštanje. Zbog promenljivih vremenskih prilika, zamena mesta nastavaka kao mera posticaja
razvoja nije ala obre rezultate u vedini go dina. Zato pribegavam jednostavnom manevru. Nastavak sa kvalitetnim
railičkim sadem koji se cele zime nalazio na ponjači i služio kao zaštita o jakih uara vetra kroz otvorenu mrežastu
ponjaču, saa se premešta na vrh, ok se va nastavka u kojima se tokom proleda razvijalo leglo spuštaju na
ponjaču, bez izmene njihovih mesta. Tokom narenih mesec ana, tokom paše o voda, vršni nastavak de služiti kao
sklaište mea. Zavisno o snage ruštva, matica de predi u njega i polagati jaja. Na esetak ana pr e bagremove
paše u njemu de se nalaziti izvestan broj ramova sa manje ili više legla okruženog meom. Taa između vršnog i
srenjeg nastavka stavljamo matičnu rešetku, ne tražedi maticu. Vradamo se na pčelinjak kroz 5 ana i tražimo jaja.
Tamo gde su jaja, tu je i matica. Ako je ona u onja va nastavka (ispo rešetke), što je najčešdi slučaj  (te zato prvo i
tražim jaja ispo matične rešetke), zamenimo im mesta. Ako je matica u vršnom (tredem) nastavku,  nalazimo je,
spuštamo je u onja va i takođ e im zamen imo mesta. Zamenom mesta onja va nastavka, onji koji je ved
elimično oslobođen legla i ima osta praznih delija olazi na višu poziciju i matica ima ovoljno mesta za polaganje
 jaja, što utiče na smanjenu pojavu nagona za rojenje. Neposreno na početku intenzivne bagremove paše (kroz
nekih 7 –8 ana) omah izna matične rešetke oajemo ceo nastavak satnih osnova. Pčelama to nede prestavljati
smetnju, ved naprotiv. Imade u neposrenoj blizini ploišta priliku a izgrađuju veliki broj satnih osnova, što takođe
utiče na smanjenje pojave nagona za rojenje. Zbog strogo oređenog, relativno malog prostora košnice, tako snažne
zajenice veoma brzo i rao zaposeaju taj nastavak i grae sade. Tokom paše, sukcesivno i po potrebi oajemo još
nastavaka iz rezerve, ovoga puta sa izgra đenim meišnim sadem. Važno je napomenuti a ovakav sistem raa
zahteva jenogoišnje matice u ruštvima.

Pojedinih povoljnih godina, kao i u normalnim godinama ko pojeinih pčelinjih ruštava, postoji potreba oavanja
četvrtog nastavka nekad i znatno pre naveenog perioa oavanja nastavka sa satnim osnovama. Pčelar se ne sme
ustručavati a to učini, procenjujudi shono razvoju legla, klimatskim prilikama i rugim faktorima, ge de ga oati.
Neoavanje tog nastavka znatno može povedati procenat pčelinjih ruštava koja de udi u rojevi nagon, a samim tim
odi de i o globalnog smanjenja prinosa. Za taj manevar pčelar mora izuzetno obro a poznaje biologiju ponašanja
pčela, a za to mu je potrebno zaista pozamašno stručno, teoretsko i praktično, tj. iskustveno znanje. Bez ovoljnog
znanja u ovoj oblasti, pčelar nema šta a traži na pčelinjaku i ako pčelari rugim košnicama, o Fararovoj i a ne
govorimo.
Slične principe primenjujem i ko narenih paša. Da bi razvoj ruštava bio što optimalniji, na četresetak ana pre
očekivanog početka narene paše, vršim zamenu mesta ploišnih nastavaka, što obezbeđuje povoljnu starosnu
strukturu pčela za najbolje mogude iskorišdenje pčelinje paše .

Do sreine jula počinjem sa pripremama za zimovanje. Vršim poslenju zamenu mesta ploišnih nastavaka. Iz
nastavka koji se na početku bagremove paše našao izna nastavka sa satnim osnovama, nije vrcan me, i
prestavljade rezervu mea za zimu. U va ploišna tela pčele razvijaju leglo i smeštaju polen, kao  i manje zalihe
mea. Cilj ovakvog raa je stvaranje što više kvalitetno ogajenog legla tokom avgusta i slestveno obijanje što
vedeg broja kvalitetnih zimskih pčela. Krajem jula i početkom avgusta tretira se protiv varoe. Tada koristim Apiguard,
od 2006. goine, a prati ga oksalna kiselina krajem novembra, početkom ecembra. Kombinacija ova va srestva
aje sasvim soline rezultate ved seam goina unaza.

Pčelinjak se nalazi na mestu koje je cele goine bogato polenonosnom pašom, tako a pčele u zimu ulaze fiziološki
maksimalno spremne.

Ako tokom avgusta bue suše, pa nema značajnije posticajne paše, pčele se prihranjuju mešavinom mea i šedera ,
ili pogačama sa proteinima. Koristi se uglavnom me izvrcan iz najsnažnijih ruštava neposreno pre bagremove
paše, koji su pčele onele u vodnoj paši. Taj me se vrca iz ploišta koje je ko tako jakih zajenica često u to vreme
blokirano meom i polenom, pa nije za proaju. Ovako sam mu našao oličnu primenu, jer ga opet vradam u ploište
i služi za ogajanje zimskih pčela. Taj me se čuva najmanje goinu ana pre oavanja pčelama, što obezbeđuje
nestanak eventualno prisutnih spora nozemoze u najvedoj meri, jer njih ima u svakoj košnici, potvrila su istraživanja
na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu PCR metoom, pošto se broj negativnih uzoraka nalazi u okviru
granica statističke greške metoe. Do oktobra se pčele ne uznemiravaju, ako smo obezbeili sve pomenute faktore.

Ovakvom tehnikom jenomatičnog pčelarenja bez selibe , poslednjih godina obezbe đuje se prosečni goišnji prinos
od 15 –30 kg mea (zavisno od sezone), ako se ne seli. S obzirom na simboličan uloženi ra, to nije malo. Uz malo više
zalaganja i jeno seljenje na rugu bagremovu pašu koja se naovezuje na bolju livasku pašu nego što je imam na
stacionarnom pčelinjaku (ili se seli na tredu lokaciju samo na livasku pašu), što uglavnom i sprovoim, prinos se
povedava za 50–70%, retko više poslenjih goina. Jer, klima je postala neumoljiva. Ako pogleamo poslenju
sezonu (2013), cele godine, nodne temperature (kaa se stvara gro nektara) su bile neverovatno niske, te je bilo
nemogude ostvariti značajnije prinose (sa izuzetkom suncokretove paše, na koju ne selim). Bagrem i alje ostaje
najznačajnija paša, i akcenat pčelarenja je na njoj, kako zbog najvedih prinosa, tako i zbog najbolje cene mea. Zato
pčelari moraju a se true a obavezno iskoriste ve bagremove paše, i to im mora biti prioritet. Fararova košnica
umnogome pomaže iskorišdenje ve ili i tri bagremove paše, sa ruštvima u top f ormi sve vreme paše, sa najmanjom
verovatnodom stupanja u rojevi nagon, ako se iole prate pčelinje zajenice i izlazi se u susret njihovim nagonima.
Pčelar mora a usklai stalnu borbu za što više legla u košnici, i što manje izražen rojevi nagon, ako želi  da postigne
najbolje rezultate ovom košnicom. Fararova košnica mu svojom konstrukcijom u tome umnogome pomaže, jer se svi
manevri obavljaju lako u svakom trenutku, i pčelaru ostaje samo a svoj eo posla obavi pravovremeno, raedi u
sezoni isključivo nastavcima (ra ramovima može povedati prinose, ali je ra ramovima ko ove košnice skuplji nego
ko rugih košnica, te ga ne preporučujem, jer je bolje imati manji prinos, ali manje i raiti, što se više nego
kompenzuje vedim brojem košnica koje može opslužiti jean pčelar).

Mlada matica na prvom je mestu prioriteta, i tu ne sme biti kompromisa. Samo mlade matice mogu da obezbede
vrhunske prinose, uz sve ruge povoljne uslove. Ali, svi rugi povoljni uslovi su ništavni bez mlae matice.