te qui dicant urbanitas. Stet congue suscipit in vel, te veritus moderatius mea.

Vel ut congue elaboraret,

ei mei omnes graece. Eam impetus inciderint ei, insolens expetenda intellegat ius id.

Eros forensibus duo et, nihil adversarium at qui. An eum illud summo everti, mea aeque omnium
conclusionemque in. Quo ei brute suscipit luptatum. Cu copiosae vituperatoribus vix. Ut probo
maiestatis rationibus has, no tempor iisque adipiscing sea. An ius utinam propriae voluptaria, et facilis
accusam sed.

Et eum iisque referrentur instructior, eos ad unum labitur fabulas. Eos ex saperet instructior, enim
vulputate consetetur ea his. Diam verear moderatius ea eos, pro ad labore conclusionemque. Graecis
omittam mei te, sed ancillae apeirian ne. Ei consequat assentior eos, no nam utamur offendit,
democritum referrentur mei no. Probo omittam tacimates eu vim.

Ad nulla possim ceteros sed, no dignissim prodesset sadipscing eam. Labitur assentior ad sed, sea autem
dicit id. Eam ut posse soleat doming, ex sea liber tation, quod oratio ceteros id nam. Eam sumo detraxit
facilisi ei.

Detraxit consulatu nec at, eam perfecto deserunt pericula ut. Pro elitr iuvaret at, ius cu debet accumsan
vituperatoribus. Mel elit fierent tincidunt in, omnium tacimates senserit cum et. Appetere percipit
mediocrem ne ius, autem epicuri corrumpit cum an, ut esse mollis pericula usu. Liber efficiantur id has.

Hello!

Yesterday I noticed my account's security has been breached. Tracks I have never listened to popped up
in my favourites, listening history dramatically changed over night, and that message about this account
being used on a different device started showing up every couple of minutes. The only devices I've ever
used Deezer on are my personal computer and android, so this being the result of forgetting to log off
isn't possible. Disconnecting every device and resetting password didn't help with the issue, and I
couldn't change the email address, so I was wondering if you could help me deal with this inconvenience
before the intruder does more damage to my profile.

Thank you in advance,

Nevena
 Politička kultura i demokratska konsolidacija (str. 174)
Podaci o podršci demokratiji u javnosti se koriste kao pokazatelj progresa ka demokratskoj
kosolidaciji. Oni govore o tome kako javnost procenjuje performanse demokratskog režima,
prisutne karakteristike demokratske kulture – poverenje, tolerancija, efikasnosti političko
angažovanjae, kao i druge stavove i vrednosti koji su povezani sa verovanjem u legitimnost
demokratije.

Podrška demokratiji: legitimnost (str. 174)

Španija, Portugal i Grčka su prve konsolidovane demokratije trećeg talasa. Portugalu je bila
potrebna jedna decenija, a Španiji i Grčkoj još kraće da bi razbile demokratsku političku kulturu
nezavisno od materijalnih benefita. Već 1985. Godine 70 procenata Španaca, 61 procenat
Portugalaca i čak 87% Grka smatralo je da je demokratija bolja od svakog drugog sistema, dok u
svim državama broj podržavalaca autoritarnih režima nije prelazio 10%. Procenti su nastavili da
rastu, te je tako Grčka imala drugi najveći procenat podržavalaca demokratije u Evropskoj
zajednici, uprkos činjenici da su mnoge druge države imale nekoliko devenija dužu demokratsku
političku tradiciju. Krajem osamdesetih godina samoj ideji demokratije podršku je pružilo 98,5 %
Portugalaca i 98,7 Grka, što su bili najbolji rezultati u EZ. (str. 174-175)

U Španiji procenat podrške demokratiji u periodu od 1978-1993. Godine nije pao ispod 69%, čak
ni u vreme ekonomskog pada i teorirističkih napada. Nakon neuspešng vojnog udara 1981.
Godine, samo 2% građana Španije je izražavalo preferencu ka vojnog diktaturi naspram
demokratije. Prema mišljenju Linca i Stepana, suđenje učesnicima u vojnom udaru ujedno je
značilo i konsolidovanje demokratije u Španiji, što se primećuje i u odsustvu podrške
antidemokratskim strankama na izborima. (str. 175)

Demokratska konsolidacija je najsigurnija i najočiglednija kada je podrška demokratiji

bezuslovna i kada je pokazuju sve veće političke grupe. U pomenute tri države gotovo sve
strane političkog spektrume priznaju legitimnost demokratije, dok desničarske stranke donekle
dovode u pitanje njenu efikasnost. To je dovelo do zaključka da se legitimnost demokratije u
Španiji u devedesetih godinama proširila kroz sve slojeve društva bez obzira, bez obzira na
visinu prihoda, obrazovanje, starost, profesiju i religijsku pripadnost. Ogromna većina ljudi i sve
vodeće političke struje prepoznaje demokratiju kao legitimnu i kao najbolje rešenje za njihovu
zemlju. (str. 175 i 178)

Dva druga merila su takođe merila duboke i otmorne legitimnosti demokratije u Južnoj Evropi
sredinom 1890-ih. Prvo, nije bile raširena nostalgija za autoritarnom prošlošću- Do 1985.
godine, manje od petine stanovnika Portugalije i Španije je ocenjivalo pređašnji režim kao
dobar. Poređenja radi, vrednosne occene smenjenog autoritarnog režima su daleko više u
većini postkomunističkim zemljama i Južnom Koreji. Drugo, vereovanje u opravdanost
uspostavljanja demokratskog sistema nije bili direktno povezana sa ocenama o njenoj
efikasnosti. (str. 178-179)

U drugim zemljama trećeg talasa demokratije, legitimacija demokratskog poretka nije otišla
tako daleko kao što je bio slučaj sa zemljama Južne Evrope. U Latinskoj Americi, jedino se
Urugvaj može smatrati konsolidovanom demokratijom. (str. 179)

Legitimnost i podrška demokratiji 1985-1997 (str. 76)

Zemlja 1985 1988 1991 1992 1993 1995 1996 1997

Španija 701 721 761 781 811 741 811
872 732 792
Portuga 611 841 831
l

1 – procenat građana koji se složio sa izjavom: ,,Demokratija je bolje od od bilo kog drugog
oblika vladavine.”

2 – procenat građana koji se složio sa izjavom ,,Demokratija je najbolji sistem za zemlju kao što
je naša.”

Skor slobode i procenat stanovništva koji podržava demokratiju u 1996. Godini (str. 180)

Skor Podrška Zadovoljstvo Staje u Prosečna Ocenjuje

slobode postojeće stanje
demokratiji demokratijom odbranu odanost
(Freedom kao konsolidovanu
demokratije demokratiji
House) demokratiju
 Španija 1,5 81 57 76 71,3 29
Zadovoljstvo demokratijom u zemlji 1985-1997 (str. 80)

Zemlja 1985 1989 1993 1996 1997

Portugal 34 60 54 / /
Španija 51 60 39 57 /

Efikasnost sistema: procenat građana koji se slažu da demokratija funkcioniše ( str. 183)

Zemlja 1978 1980 1982 1985 1988 1993 1994 1995

Španija 681 451 551 561 421 501
692 752 632
Portuga / / / 682 / / / /
l

1- Procenat koji se slaže sa izjavom: ,,Demokratija doprinosi rešavanju naših problema”.

2 – Procenat koji se slaže sa izjavama: ,,Demokratija dobro funkcioniše” ili ,,Demokratija ima
mnogo mana, ali funkcioniše prihvatljivo”.

Ocena demokratije: funkcionalnost sistema (str. 200)

Na verovanje u legitimnost demokratije utiču ne samo politički, već i ekonomski rezultati

celokupnog sistema, kao i drugi izvori koji nisu povezani sa efikasnošću. Stoga, iako građani
visoko ocenjuju demokratiju kao dugoročan cilj kome treba težiti zbog njenih političkih
kvaliteta, nezadovoljstvo načinom na koji demkratija funkcioniše u nekoj konkretnoj zemlji u
određenom vremenskom periodu može uticati na sposobnost demokratskog režima da mobiliše
podršku javnosti i efektivno vlada. Takve trenutne ocene su daleko osetljivije na ekonomske
performanse sistema. Hoze Ramon Montero, Ričard Ganter i Mariano Torcal su pokazali su da
su u prve dve decenije špaske demokratije (1976-1996) ocene javnosti o političkim i
ekonomskim rezultatima kovarirale, a generalne evaluacije efikasnosti sistema su pratile ocene
aktuelne političke i ekonomske situacije. Ono što je, međutim, ostajalo stabilno jeste poverenje
javnosti u legitimnost demokratije. Nezadovoljstvo demokratskim performansama se pretapa u
podršku partijskoj opoziji koja se suprotstavlja vladi i nezadovoljstvo konkretnim političkim
merama, dok ,,bazična legitimnost demokratije ostaje relativno autonomna” od
dnevnopolitičkih razmirica.

Odvajanje legitimnosti demokratije od evaluacija performansi (zadovoljstva i efikasnosti

sistema) se dogodilo zahvaljujući izgradnji snažnih temelja demokratske konsolidacije od samog
početka, a njih čine: raskidanje sa autoritarnom prošlošču, društvenoekonomski razvoj, smena
generacija, integracija u društvenokulturni milje demokratske Evrope i insititucionalizacija
demokratskih struktura i procedura. Rezultat je bio demokratski sistem koji funkcioniše
demokratski, u skladu sa Ustavom i individualnim ljudskim pravima. Za razliku od Španije, do
ovoga nije došlo u postsovjetskim državama i zemljama Latinske Amerike, gde je podrška
demokratiji u mnogo većoj meri zavisna od performansi sistema. (str. 200)

Zemlje Centralne i Istočne Evrope prate španski model, ali sa značajnim razlikama. Nivoi
zadovljstva načinom na koji demokratija funkcioniše su daleko niži od nivoa u Španiji, Portugaliji
i Grčkoj, ali su slični kada su u pitanju evaluacije ekonomskih rezultata. Kako na individualnom,
tako i na agregatnom nivou nacionalnog istraživanja, na zadovoljstvo demokratijom presudno
utiču ocene ličnog ekonomskog položaja (sadašnjeg i budućeg). Što je izraženiji ekonomski
optimizam, veće je i zadovoljstvo načinom na koji demokratija funkcioniše. (str. 201)