Anastasija Vučković IV6

Moje najvažnije pitanje – i kome ga upućujem

Kome upućujem ? Ovo upućujem svima koji osećaju ljubav prema nečemu, i koje
nešto što rade ispunjava. A i onima koji to još uvek nisu našli, a imaju želju da ga
nađu.
Od 100% ljudske populacije, samo 15% rade ono što ih čini srećnim, ili barem
otprilike 15. Dakle, moje pitanje bi bilo “Da koncept vremena I novca ne postoji,
šta biste zapravo radili i čemu biste se posvetili?” Nemoguće je da baš svi rade
ono za šta su predoređeni, ali smatram da bi svet bio srećnije mesto kada bi
barem više od tih 15 procenata radili ono što vole.
Sve počinje od toga. Ako ne radimo ono što volimo, onda se samo gubimo u
čekanju kraja našeg posla, čekamo vikend ili nove prilike umesto da ih stvorimo. I
onda nam život prođe u čekanju.
Ne mogu da kažem da smo mi krivi. Kriv je svet, pogotovo sistem barem u našoj
zemlji, koji ljudima ne da slobodu izbora. Samim tim sloboda postaje izazov i
mogućnost da padneš i nikad ne ustaneš. Zato mnogi ciljaju na sigurno, ali opet ne
rade ono što vole. Kada bi nam zemlja dopustila, onda bi nam bilo mnogo lakše.
Neki gledaju samo novac. Jure novac, i shvate da nije toliko vredan koliko misle.
Misle da će biti srećniji ako rade nešto što mrze, ali su bogati, ali ne. Bogat si kad
si okružen ljudima koji rade nešto što i tebe zanima, kada znaš da ti se svet ne
okreće oko parčeta papira, iako se većini okreće, i to je normalno, jer nam novac
treba da preživimo. Ali onda, kada skupe sve to i kupe ono što su hteli, nemaju
snage da rade ono što vole. (Mada smatram da nikad nije kasno za ono što voliš.)
Nemaju volju da počnu iz početka.
Zato bi moje pitanje bilo, da vam novac nije bitan šta je ono što biste vi radili?
Možda biste tad zapravo uživali u životu, jer ne biste znali šta je to novac, samo
biste znali da radite ono što volite, i dolazili kući srećni, ne čekajući subotu.