MEDICINSKA MIKOLOGIJA

Nacionalna referentna laboratorija za uzročnike mikoza

Laboratorija za parazitologiju i mikologiju

Institut za mikrobiologiju i imunologiju
Medicinski fakultet u Beogradu, 2010
 Cilj nastave:
1. Morfologija i biologija gljiva
Klasifikacija medicinski značajnih
gljiva
• Graña gljiva i struktura
• Mehanizmi dejstva AM
• Biologija i fiziologija gljiva
• Podela gljivičnih infekcija (GI)
3. Česti izazivači površnih/invazivnih/
oprtunisticke GI
• Rod Candida - morfologija, biologija.
Patogeneza
• Rod Cryptococcus - morfologija,
biologija. Patogeneza
• Rod Aspergillus - morfologija, biologija.
Patogeneza
• Rod Fusarium - morfologija, biologija.
Patogeneza
2. Česti izazivači GI samo kože, dlake i nokta
• Rod Malassezia - morfologija, biologija.
Patogeneza pitiriasis versicolor, seb. dermatitis
• Rod Trichophyton - morfologija, biologija.
• Rod Microsporum - morfologija, biologija.
• Rod Epidermophyton - morfologija, biologija.
Patogeneza dermatofitoza
4. Ostali izazivači površnih/invazivnih
oprtunisticke GI )
• Rod Penicillium - morfologija, biologija,
patogeneza
• Zygomicetes (rod Mucor, rod Rhisopus, rod
Absidia) - morfologija, biologija. Patogeneza
• Rod Pneumocystis - morfologija, biologija.
Patogeneza
 MYCOLOGY WWW

www.mycology.adelaide.edu.au

www.medicalmycology.org

www.edae.gr/myco2.htm

www.pfdb.net

www.doktorfungus.org/mycoses/index.htm

www.lumen.luc.edu/lumen/DeptWebs/microbio/med/review/mycology.htm

www.mikologija.org.rs
 Mykos/gljiva Logos/nauka Mikologija/nauka o gljivama
Fungus = gljiva
Gljive - eukariote
Postoji oko 250 000 vrsta gljiva – oko 100 vrsta je značajno za ljude

CARSTVO KARAKTERISTIKE PRIMER

Monera Prokariote Bakterije,

Modro-zelene alge
Protista Eukariote Protozoa
Fungi Eukariote * Fungi
Planta Eukariote Biljke

Animalia Eukariote * Artropode/Sisari

Čovek
 Graña
OSNOVNA gljivične
GRAðA ćelijeGLJIVA
ĆELIJE
Graña gljivične ćelije

SVE GLJIVE POSEDUJU:

Ćelijski zid (hitin, glukan, manan, celuloza)

Citopazmatsku membranu (ergosterol)

Jedro

Mitohondrije

GLJIVE SE DELE MORFOLOŠKI :

KVASNICE (jednoćelijske gljive) PLESNI (višećelijske gljive)

BIFAZNE/DIMORFNE
(PLESNI/25ºC; KVASNICE/37ºC)
 CILJNE STRUKTURE GLJIVA
ZA DELOVANJE ANTIMIKOTIKA/AM I MEHANIZMI

Ćelijski zid/Ehinokandini
Citoplazmatska membrana/CM/ Polieni • Inhibira sintezu glukana
•Vezivanjem za ergosterol CM
(sprečava funkciju CM)

Nukleinske kiseline/5-Fc
• Inhibicija sinteze NK

Ergosterol/Azoli
•Inhibicija enzima za sintezu ergosterola
 Morfologija i biologija

KVASNICE PLESNI

Candida Aspergillus
 Morfologija i biologija

BIFAZNE/DIMORFNE GLJIVE

KVASNICE

PLESNI

Blastomyces (Paracoccidioides) brasiliensis

 Morfologija i biologija - KVASNICE
KVASNICE - JEDNA ĆELIJA
(okrugla/ovalna/izdužena 2-7µm)
Aseksualno razmnožavanje:
blastokonidije/blastospore
Seksualno razmnožavanje:
askospore ili bazidiospore

PLESNI – VIŠE ĆELIJA

(izdužene hife, 5-50 µm, konidije/spore
Konidije nastaju aseksualnom deobom:
artrokonidije, makrokonidije, mikrokonidije...
Spore nastaju seksualnom deobom:
askospore ili zigospore
 Morfologija i biologija - PLESNI

Hife sadrže pregrade (septe):

potpune (septirane hife)

nepotpune (aseptirane hife)

Grananje i rast hifa formira micelijum

bazalni/vegetativni (u podlozi)

vazdušni/reproduktivni (iznad podloge)
 RAZMNOŽAVANJE GLJIVA
Većina gljiva Dikariote
haploidne/ (2 haploidna
heterokariote nucleusa)

Mitoza
 ASEKSUALNO RAZMNOŽAVANJE
Kvasnice:
pupljenjem nastaju blastokonidije/blastospore

Jednoćelijske strukture (2-7 µm)

Plesni:
Npr. fragmentacijom hifa – artrokonidije
konidiogeneza – konidije:

višećelijske - makrokonidije (15-150 µm)

jednoćelijske - mikrokonidije (2-6 µm)

Mikroskopski izgled hifa i konidija bitan za identifikaciju nedermatofitnih plesni

Mikroskopski izgled makrokonidija i hifa bitan za identifikacija dermatofita
 SEKSUALNO RAZMNOŽAVANJE
Zygomycetes, Basidiomycetes, Ascomycetes

Stadijumi:

spajanje + (n) i – (n) ćelija → plazmogamija

nastaje zigot (2n) hromozoma

mejoza → nastaju 4 jedra sa (n) brojem hromozoma

spore

zigospore askospore bazidiospore

Seksualne karakteristike: osnov za taksonomiju i sistematizaciju gljiva

 RAST GLJIVA

Krivulja rasta kvasnica

makroelementi nemaju izraženu

mikroelementi logaritamsku i

kiseonik eksponencijalnu fazu
aerobne linearan rast (7-14 dana)
mikroaerofilne
fakultativno anaerobne broji se colony forming units / CFU

Voda

UH Krivulja rasta plesni

pH 2 – 8 ne može se izraziti
brojanjem živih ćelija
optimalno 5.4 – 5.6
(7-14 dana)

meri se težina talusa

 TEMPERATURA RASTA GLJIVA
Psihrofilne/0-20˚C mezofilne/20-45˚C termofilne/45-90˚C

PLESNI DIMORFNE/BIFAZNE
KVASNICE
25oC 37oC
25oC rastu u vidu plesni

37oC u vidu kvasnica

Za izolaciju gljiva iz bolesničkog materijala o b a v e z n o se koriste i

25oC i 37oC

Porast kolonija:

3-7 dana (kvasnice, nedermatofitne plesni)

14-21 dan (plesni - dermatofiti)
4-6 nedelja (bifazne gljive)
 FAKTORI VIRULENCIJE GLJIVA

ADHERENCIJA ENZIMI MORFOGENEZA

pripajanje za receptore proteinaze, fosfolipaze, prelaz iz micelijumske
na ćelijama elastaze, keratinaze, u kvaščevu fazu rasta,
katalaze, ureazu, odnosno blastospore u
germinativne tube
koagulazu, esterazu,
hemolizine, lipaze...
 BOLESTI IZAZVANE GLJIVAMA
MEDICINSKA MIKOLOGIJA MEDICINSKA TOKSIKOLOGIJA

Mikoze (GI) Micetizam

Mikoalergoze trovanje pečurkama
Mikotoksikoze
MIKOZE – GLJIVIČNE INFEKCIJE (GI)
prisustvo i razmnožavanje gljiva na/u telu čoveka

PODELA PREMA LOKALIZACIJI

KLINIČKA SLIKA - KARAKTERISTIČNA
1. p o v r š n e gljivične infekcije (PGI)

superficijalne onihomikoza

kutane

mukokutane

2. d u b o k e/invazivne (IGI)
KLINIČKA SLIKA – NIJE KARAKTERISTIČNA

lokalizovane

diseminovane (rizične grupe pacijenata!!!)
subkutane* (potkožno tkivo…)??? aspergiloza pluća
 PODELA GLJIVA PREMA PATOGENOM
POTENCIJALU
USLOVNO PATOGENE KVASNICE:
Candida
Cryptococcus
Malassezia...

USLOVNO PATOGENE PLESNI:

Aspergillus
Fusarium
Zygomycetes

PATOGENE PLESNI:
Dermatofiti
Trichophyton
Microsporum
Epidermophyton
Dimorfne/bifazne gljive
Blastomyces
Coccidioides
Histoplasma
Paracoccidioides
Sporothrix
 METODE LABORATORIJSKE DIJAGNOZE GLJIVIČNIH INFEKCIJA

STANDARDNE METODE IMUNOLOŠKE METODE

(KONVENCIONALNE METODE)
MIKROSKOPSKI PREGLED BOLESNICKOG
MATERIJALA

direkni mikroskopski preparat (DMP)

patohistološki preparat (PH)
DOKAZIVANJE ANTITELA (At)
DOKAZIVANJE ANTIGENA (Ag)
DOKAZIVANJE DRUGIH BIOMARKERA

IZOLACIJA GLJIVA IZ
BOLESNICKOG MATERIJALA

m i k o l o š k a k u l t u r a (MK)
MOLEKULARNE METODE
DOKAZIVANJE DNK (PCR)

“z l a t n i s t a n d a r d”

DIJAGNOZA - DOKAZANA DIJAGNOZA – VEROVATNA

MOGUĆA