MRKOKAPIĆ

Na drugi dan Božića, po beogradskoj čaršiji i mahalama kao šok

bomba odjeknula je vest da je episkop diseldorfski, pangermanski i
lužičkosrpki, Grigorije, u gostovanju na televizoru Newsmax Adria
najavio da će se skorih dana politički angažovati.
Kako to ovde već biva, usledio je cinami. Polovina ovdašnjih
politkoma i politbeslovesnika je Grigorijev politički angažman videla
kao konačni silazak Duha Svjatago u Srbiju, druga pak polovina - i
ona "leva" i ona koja Grigorija (ne bez razloga) povezuje sa
ozpozicijom - Grigorijevu je politizaciju doživela kao pojavu Sotone.
Ja izdvajam mišljenje i u tome ne vidim ništa apriori loše,
sledstveno svima koji se u grdnom ibreteniju pitaju - "šta će pop u
politici" - postavljam kontrapitanje - a šta ćeš ti, mufljuze, u politici. To
apirori.Aposteriori, međutim, u Grigorijevom silasku u politički senkrup
vidim mnogo toga lošeg.
Krenimo redom. Grigorije je obznanio da "ima plan". Ja vas,
međutim, uveravam da ga nema. Naprosto je osokoljen Amfilohijevom
(Pirovom, ubrzo će se to pokazati) pobedom u Crnoj Gori pribegao zloj
srpskoj kobi - mimetizmu - i pomislio da bi on to isto i po istom
obrascu, mogao reprizirati i u Srbiji.
Tu se žestoko zajebao u računu. Pre svega, Krivokapić - sine qua non
Amfilohijevog projekta - u Srbiji je odavno na vlasti (bez namere
da skorih dana ode); onaj podgorički Krivokapiće je Krivokapić pod B,
ili čak C.
Pisac hoće da kaže da je "nova" Grigorijeva Amfilohije-Krivokapić
politika "Srbi svi i svugde-uvek - i po svaku cenu- Kosovo je zauvek
naše" - mogla (i to tesno) da prođe u Crnoj Gori, u ambijentu kakve-take
građanske države, ali da non pasaran u Srbiji kojom suvereno gospodari
velemajstor takve politike, Vučić.
Pre nego što pređem u bajagi furioznu zaršnicu "poručiću" Grigoriju
isto što sam onomad poručio njegovom koarhijereju i (bivšem?)
pobratimu, mitropolitu Porfiriju, doktorima, inače, teologije, Grigorije,
adelphi mou en Christou, svako parče zemlje, uključujići tu i Kosovo,
pripada njenom Tvorcu, Gospodu Bogu, a ne nekakvim "nama", ko god
"mi" bili (o tome više u sutrašnjem broju). Što će reći - kad Gospod
nekom udeli parče zemlje, kaže se "Hvala Bogu", a kad ga oduzme
nije da je red, nego se MORA reći "Bog dao Bog uzeo, blagsloveno
neka je ime Njegovo" U suprotnom - sve se sunovrati u paganstvo.
 Sledi završnica. Kao čestitom čoveku i dragom prijatelju, toplo
savetujem Grigoriju da se okane ćorave politike i da se posveti onome
što zna da radi jer će u suprotnom proći kao bos po trnju. Evo, gledam
u kristalnu kuglu i vidim Informer broj taj i taj od dana tog i tog (na
početku izbrne kampanje), a na naslovnici vidim sliku Grigorija kako
nasred Slavije - u prisustvu tri svedoka pod prisegom - udarnički guzi
kozu. Istovremeno vidim i njegovu braću u Hristu, sinoddžije, kako
listaju Informer i crkavaju od smeha. Dalje ne smem ni da gledam.