Златија старца Ћеивана, СНП III (мотив: девојка иде уместо оца на војску; преобучена

као делија; делија девојка, тип у коме тематско-сижејну окосницу представља провера
девојчиног пола; догађаји имају потврду у историји)

0001 Вала Богу, вала јединоме!

0002 Књигу пише
0003Те је шаље
0004 „Чујеш мене,
0005 „ Опреми се на цареву војску,
0006 „ Јал’ с’ опреми, јал’ одмјену нађи
0007 „Без промјене за девет година,
0008 „ Јера ти се од ина не може.”
0009 А кад ... књига допанула,
0010 Књигу учи
0011 Грозне сузе низ образе лије,
0012 Шњима кваси пребијелу браду;
0013 Невоља му сузе прољевати,
0014 Јер не има од срца порода,
0019 „Откуд књига, од кога ли града?
0020 „Шта л’ се у њој жалостиво пише,
0021 „Те ти рониш сузе од очију?”
0027 „... за девет година
0028 „Без промјене
0029 „А ја сам ти... остарио,
0030 „Те не могу више војевати.”
0033 „Сакрој мене рухо ...,
0034 „Ка’ што носе цареве делије;
0035 „И дај мене свијетло оружје
0036 „И твојега ... мркова,
0037 „И с рамена танка џевердана,
0038 „И од бедре сабљу са очима,
0039 „Ја ћу ићи на цареву војску
0040 „Без промјене за девет година.”
0041 То је ... једва дочекао,
0048 Опреми се
0049 Поја’ коња, оде у крајину
0050 До цареве силе и ордије.
0051 А кад дође у цареву војску,
0052 Све устало мало и велико,
0053 Те гледају ...
0055 „Добра коња и добра јунака
0056 „У одмјени ...
0059 Те војева на царевој војсци
0060 Брез промјене за девет година,
0064 Он ... ситну књигу пише:
0069 „Јер је танка стаса и узраста,
0070 „А бијела и румена лица.”
0071 Кад је ... књигу проучио,
0072 Он ... другу накитио:
0090 Кад ... ситна књига дође,
0091 Те виђео, што му ... пише,
0106 Па пођоше у бању на воду,
0107 Да бијеле пребијело лице;
0112 Ал’ повика телал у ордији:
0114 „Б’јели му се похараше двори,
0117 „Однесе се из ризнице благо,
0118 „Одведоше коњи и соколи.”
0119 Кад то чула
0123 Па се коњу на рамена баци,
0124 Те ... воду пребродила,
0132 Па окрену коња коснатога,
0133 Оде право вилаету своме,
0134 Своме бабу.

Женидба Плетикосе Павла, СНП III (мотив: изгинуће због напада на сватове)

0001 Мили Боже, чуда великога!

0002 Да л’ пуцају Задарски топови?
0003 Да л’ духају приморски вјетрови,
0004 Те удара јека у планину?—
0005 Нит’ пуцају Задарски топови,
0006 Ни духају приморски вјетрови;
0007 Већ сватови и воде ђевојку,
0009 Кад бијаху друму на раскршћу,
0010 Ал’ говори
0011 „О чу ли ме,
0012 „Зазор ми је у вас погледати,
0013 „А камо ли с вама говорити;
0014 „Земан дође, ваља
0015 „Кад сам била лудачка код мајке,
0016 „Просио ме
0017 „Седам пута у седам година,
0018 „Он просио, не даде ме мајка,
0019 „С мене ... оде у хајдуке,
0020 „И сад њега у хајдуке кажу
0021 „У некакој ... планини,
0022 „Шњима кажу тридесет хајдука:
0023 „Бојати се”
0024 Ал’ говори
0025 „Не будали
0026 „Ако има,
0027 „Ако има тридесет хајдука,
0028 „У нас има шездесет сватова,
0029 „Не см’је ... на нас ударити.”
0030 Тек што они у ријечи били,
0031 Али пуче тридесет пушака,
0032 На мах пуче из горе зелене,
0033 Мртвих паде тридесет сватова;
0034 Опет пуче тридесет пиштоља,
0035 Опет паде тридесет сватова;
0036 Сама оста на коњу ђевојка,
0037 А допаде ...,
0038 Те увати коња под ђевојком,
0039 Одведе га врху на планину,
0040 Па он сједе пити рујно вино,
0041 Служи му га лијепа ђевојка.
0042 Но ђевојка млада невесела,
0043 Она рони сузе од очију,
0044 А пита је ...
0045 „А Бога ти, лијепа ђевојко!
0046 „Каква ти је голема невоља,
0047 „Те прољеваш сузе од очију?
0062 „Но је мене данас најжалије,
0063 „Што ја немам свиленога дара,
0064 „Да дарујем кићене сватове,
0065 „Већ остаде друму на раскршћу.”
0066 Превари се ...
0067 Те дозивље ...
0068 „О чу л’ мене, ...
0070 „Па је води друму на раскршће,
0079 оде од леша до леша,
0080 Те дарује по друму сватове:
0081 Свакога је свата покривала,
0082 Покривала свиленом кошуљом,
0083 А по глави везеним јаглуком;
0092 Мртва глава не зна говорити!
0093 Заплака се
0112 Нађе њега у крв умрљана,
0113 Из крви га мало извадила,
0115 А љуби га међу очи чарне,
0116 Па говори ...
0117 „А давори!
0119 „Чарне очи, што ме не гледате?
0120 „Б’јеле руке што ме не грлите?
0124 Љуто писну
0125 Љуто писну, као гуја љута,
0128 Па повади ноже од појаса,
0129 Те удари себе у срдашце,
0130 Мртва млада покрај њега паде.—
0131 Кад то виђе
0132 Он побјеже гори на планину.
0133 Но да видиш јада још горијех:
0134 Нешто хучи врху на планини,
0135 А вију се орли и гаврани.
0136 Мало д’јете у напредак било
0137 Код студене воде овчарице,
0138 Али вода мутна и крвава
0141 Бјеле им руке исјечене,
0142 А по телу ране пограђене,
0143 Виде им се црне џигерице.
0147 „Што сте тако рана допаднули?
0150 „Куд се ђеде
0162 То говоре, а с душом се боре;
0163 То рекоше, а душу пустише.
0164 Када виђе
0165 Проли сузе низ бијело лице,
0166 Па отиде к двору бијеломе,
0167 Да он рани остарјелу мајку.

Маргита дјевојка и Рајко војвода, СНП III (Старац Рашко у Рачуну од пјесама стављен
иза Подруговића, Вишњића и Милије. Родом из Колашина, у време Буне дошао у
Јагодину. Песму слушао у Срему. Интересује се за последњи сјај нације. Зидање Скадра.
Женидба кнеза Лазара. Смрт Душанова. Урош и Мрњавчевићи. варијанта Женидбе
краља Вукашина. Епски каталог српских средњевековних владара у овој песми јединствен
у нас.)

Још зорица не забијелила,

ни Даница лица помолила,
a од дана ни помена нема,
пошетала
Рано шета боса
рано шета, танко попиjeвa,
a y пјесми кунијаше:
"Бог т ' убио,!
мећући се џиде и лобуда. "
Тако пјева
она мисли нико је не слуша,
ал' то ... и слуша и гледа,
пa дозива:
"Селе Moja, ,
стани мало, да ти кажем право
све војводе и градове редом:
на бијелом граду,
онђе бјеше,
бјеше њему триста и три љета;
покрај воде,
с девет сина,
на води студеној,
са три сина, три ...;
на Загорју, мјесту питомоме,
а на оној на Босни поносној,
a на ломној на Херцеговини,
с девет браће, с девет војевода;
a на Скадру на води Бојани,
на Призрену, мјесту питомоме,
a на оном на Косову равну,
све су били, па су преминули -
који, селе, они починуше,
a који ли они изгинуше;
данас тога нема ниједнога,
сам остаде ...
као суво дрво у планини.
Па извади ноже од појаса,
удари се посред срца жива,
мртав паде на земљицу црну.
... паде, ... допаде,
пишти љуто како змија љута:
Робље ваше - све турско подножје,
намастири - турске потпрдице ".
Па довати ... ножеве,
удари се посред срца жива,
мртва кужна покрај ... паде.
Формула је својеврсни делић слагалице.

Може бити реч (нпр. љуба), синтагма (нпр. љута гуја), два или више стихова (нпр. Руке
шире, у лице се љубе / За јуначко питају се здравље), сиже (нпр. муж на свадби своје
жене, избављење из тамнице, женидба).

Опште формуле немају везе са сдржином песме, док посебне имају, разврставају се још на
два начина. Према положају у песми на иницијалне (уводне), медијалне (средишње) и
финалне (завршне).

Неке посебне су формуле имена (Недељко), простора (од Прилипа), времена (Још ни зоре,
ни бијела данка), радње (Запросио, Лов ловио, Збор зборила).

Хвала Богу, хвала јединоме

Весели се кућни домаћине

Од нас песма а од Бога здравље

Нас лагали ми полагујемо

Три су свеца

Два врана гаврана

Доле паде горе не устаде

Трже сабљу одсече му главу

Како царски ваља и требује

Лијеп пород са њом изродио

Боже мили чуда великога

Потресе се земља од истока

(Била једном једна а можда и није била)