INSTITUCIONALNI OKVIR I POLITIKA RURALNOG RAZVOJA U

SRBIJI

*INSTITUCIJE U OBLASTI RURALNOG RAZVOJA

Institucije čije su aktivnosti (posredno ili neposredno) vezane za pitanje ruralnog razvoja u Srbiji,
organizovane su na tri hijerarhijska nivoa, a to su:
- nacionalni nivo
- regionalni nivo (uključujući i institucije na teritoriji AP Vojvodine)
- i lokalni (opštinski) nivo

Ministarstvo poljoprivrede je institucija koja ima najveću odgovornost u oblasti ruralnog razvoja. Uz ostale
nadležnosti, ovo ministarstvo ima obavezu da definiše:
- strateški okvir za politiku ruralnog razvoja
- program realizacije strateških ciljeva
- kao i način sprovođenja mera podrške poljoprivredi i ruralnim sredinama

Pored toga, ono je zaduženo i da ispuni zahteve koje je EU postavila kao preduslov za pristup Srbije
pretpristupnim fondovima (IPARD). Kada Srbija bude stekla parvo da koristi EU sredstva, ministarstvo
poljoprivrede će biti odgovorno za organizaciju procesa prijavljivanja i odobravanja podrške iz IPARD
sredstava, kao i za niz drugih zahteva (promocija, praćenje i evaulacija mera podrške).
Najveću odgovornost ima Odeljenje za ruralni razvoj, u čijoj je nadležnosti izrada, promocija, praćenje,
procena i sprovođenje programa za ruralni razvoj. Ovo odeljenje je ključno za donošenje i primenu mera
podrške ruralnom razvoju.
Takođe, važan organ u sastavu ministarstva poljoprivrede jeste Uprava za agrarna plaćanja, kao
specijalizovana institucija koja se isključivo bavi subvencijama u poljoprivredi. Njen zadatak je da omogući
poljoprivrednim proizvođačima da budu obavešteni o svim aktuelnim podsticajima u poljoprivredi, kao i da
im pomogne da ostvare subvencije na koje imaju pravo i da obezbedi efikasnu i brzu isplatu sredstava
gazdinstvima.
Uprava za agrarna plaćanja je jedan od osnovnih instrumenata kroz koji se isplačuju subvencije
proizvođačima u celoj Evropskoj Uniji, a njeno osnivanje je bio i jedan od preduslova da Srbija koristi
pretpristupne fondove EU namenjene poljoprivredi.
Ministarstvo koje se bavi pitanjima regionalnog razvoja i lokalne samouprave – potreba da se smanje
regionalne razlike u razvijenosti (koje su u Srbiji među najvišim u Evropi) zahteva da država koordinira
svoje aktivnosti i podršku u tom pravcu.
Ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi regionalnog razvoja:
- sprovodi politiku regionalnog razvoja
- pruža podršku preduzetništvu
- upravlja infrastrukturnim projektima
- i uspostavlja i jača međunarodnu i međuregionalnu saradnju
Osim toga, u cilju decentralizacije, ovo ministarstvo uspostavlja i mreže regionalnih razvojnih agencija,
kako bi se unapredili kapaciteti lokalnih vlasti da samostalno sprovode svoje politike.

Ministarstvo koje se bavi pitanjima rad ai socijalne politike – ovo ministarstvo obavlja poslove državne
uprave kojima se regulišu pitanja iz oblasti sistema nacionalne zaštite, ravnopravnost poslova, populacionu
politiku i niza drugih.
Svojim aktivnostima podstiče zapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta, rešava niz pitanja iz domena
socijalne sigurnosti i zaštite, kao i rodne ravnopravnosti.

Nacionalne agencije, institucije i fondovi koji su uključeni u aktivnosti vezane za ruralni razvoj, značajno
se razlikuju po svojoj stukturi odnosno nadležnosti i po poziciji u vertkalnom sistemu odlučivanja.
Nacionalne agencije i institucije koje e osnovala vlada, imaju cilj da olakšaju obavljanje stručnih poslova, a
najznačajnije među njima za pitanja ruralnog razvoja Srbije su:
- Nacionalna agencija za regionalni razvoj
- Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)
- Tim za socijalno uključivanje i smanjivanje siromaštva (SIPRU) i druge…
Ovoj grupi institucija pripadaju i finansijske institucije kao što su: Fond za razvoj Republike Srbije,
Garancijski fond i drugi specijalizovani budžetski fondovi namenjeni finansijskim podrškama poljoprivredi i
preduzetništvu.

Institucije na regionalnom nivou, kao i reginalno lokalna adiministracija, dobijaju sve više na značaju u
aktivnostima vezanim za ruralni razvoj. Brojnim donatorskim projektima u Srbiji u protekloj deceniji,
unapređivan je kapacitet lokalnih vlasti i profesionalnih tela i udruženja da preuzmu nove obaveze i
odgovornosti koje im je donela decentralizacija.
U Srbiji danas postoji mreža regionalnih razvojnih institucija koje utiču na ekonomski razvoj lokalnih
zajednica (region ai opština). Ove institucije su različitog nivoa autonomnosti, mogu bit ii potpuno nezavise
od vlasti. U ovakve institucije ubrajaju se: regionalne mreže, Privredne komore, biznis inkubatori, kao i
različiti tipovi partnerstva formiranih među susednim opštinama, zatim sa prekograničnim regionima i
slično.
Na nivou Autonomne pokrajne Vojvodine – posebno važnu ulogu u ruralnom razvoju ima Pokrajinski
sekretarijar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Njegova osnovna delatnost je:
- izrada zakonskih akata, praćenje i informisanje o aktuelnim problemima vezanim za poljoprivrednu
proizvodnju
- koordinacija rada Poljoprivredne stručne savetodavne službe AP Vojvodina
- podrška radu udruženja poljoprivrednika, lovačkih udruženja i lokalnih akcionih grupa
- održavanje brojnih kulturnih i edukativnih manifestacija od značaja za razvoj sela
- kao i finansiranje i sprovođenje Programa ruralnog razvoja AP Vojvodine

Osim toga, u nadležnosti su mu i pitanja vezana za oblast ruralne infrastructure.

Organi državne uprave koji su od značaja za pitanja ruralnog razvoja na ovoj teritoriji su:
- Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu
- Pokrajnski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i rodnu neravnopravnost
- Pokrajnski sekretarijat za urbanizam, građevinarstvo i zaštitu životne sredine
- Fond za razvoj AP Vojvodine
- Agencija za ravnomerniji regionalni razvoj Vojvodine

Na lokalnom nivou je poslednjih godina u Srbiji uz pomoć međunarodne donatorske podrške formiran
veliki broj organzacija civilnog društva, među kojima su i one koje su se bavile pojedinim aspektima
ruralnog razvoja.
Osnivanje ovakvih organizacija podsticale su lokalne vlasti da obezbede učešće civilnog društva u procesu
javnog odlučivanja ili da lokalne vlasti iskorite dostupna sredstva za različite lokalne projekte.
Razvijenost socijalnog kapitala i mreža u ruralnim područjima Srbije je relativno skromna u pogledu
brojnosti i vrsta odnosno tipova organizacija civilnog sruštva koje su u ovim sredinama prisutne.
Posebnu aktivnost do sada su ispoljile organizacije koje su se bavile problemima siromaštva i ranjivih
socijalnih grupa u ruralnim sredinama, pitanjima zaštite životne sredine i očuvanja kulturne baštine.

Profesionalna udruženja (asocijacije proizvođača) intezivnije se osnivaju tek poslednjih nekoliko godina.
Motivi udruživanja su potreba da se zajednički lobira za određene interese, promocija proizvoda, razmena
informacija i slično.
Većina udruženja ima članstvo povezano na regionalnom nivou, ali primetno je i jačanje njihovog uticaja i
povezivanja na višim nivoima, pa i na nacionalnom (npr. Nacionalna asocijacija proizvođača suve šljive,
Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju, Udruženje proizvođača mleka itd).
Asocijacije proizvođača grupišu se i horizontalno i vertikalno, posebno u inovatnijim sredinama sa jače
integrisanom poljoprivrednim sektorom, kao i u sredinama u kojima su fondovi dostupniji.
*STRATEŠKI OKVIRI ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU U SRBIJI

Može se reći da je razvoj ruralnih sredina marginalizovan i posmatran mahom kao prateći deo drugih
politika i razvojnih programa. Selo i poljoprivreda su tretirani kao problem, a samo povremeno kao resurs.
Izrazita dominacija sektorskih politika nad prostornim aspektima razvoja u višedecenijskom period,
doprineli su neravnomernom razvoju, neracionalnom regionalnom rasporedu privrednih aktivnosti i
stanovništva, velikoj polarizaciji u nivou razvijenosti između pojedinih područja i između opštinskih centara
i ruralnih prostora u njihovom okruženju.
U SFRJ su primenjivani različiti modeli podrške ruralnom/regionalnom razvoju. Ono što je zajedničko
svima njima je da nije bilo stabilnog razvojnog modela. Sektorski orjentisana i investiciona politika je
marginalizovala poljoprivredu, iako se ovom sektoru poklanjala važna uloga.
Kada je reč o finansiranju poljoprivrede, finansijska podrška je uvek više bila naklonjena
državnim/društvenim preduzećima, nego privarnim gazdinstvima koja sui mala ograničen pristup kapitalu.
Generalno gledano, podrška razvoju ruralnih područja bila je fokusirana na podršku poljoprivredi, i to
dohotku poljoprivrednih proizvođača.

Osnovni program i izvori finansiranja poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji do kraja 1990-tih su:

Fond za razvoj nerazvijenih regiona SFRJ osnovan je 1965. godine i bio je aktivan do raspada zemlje.
Njegova namena bila je podrška manje razvijenim ruralnim područjima. Na svom vrhuncu, u ovaj fond je
izdvajano oko 2% društvenog proizvoda od razvjenih republika koje su izdvajale fiksni deo svog društvenog
proizvoda za potrebe Fonda.
Posebni fondovi i podsticaji za poljoprivredu nisu postojali do početka 1970-tih. Krediti su distribuirani
prema opštim bankarskim uslovima, bez dovoljno obzira na specifične zahteve finansiranja
poljoprivrednika.
Početkom 1980-tih, pod uticajem bliske saradnje sa OECD-om i uz pomoć mešunarodnih fondova, preduzeti
su veliki investicioni projekti na planu unapređenja produktivnosti poljoprivrede na zemljoradničkim
gazdinstvima – tzv “Zeleni plan”. Investicije u zemljoradnička gazdinstva distribuirane su preko državnih
preduzeća i zadruga. Povoljni krediti namenjeni privatnim gazdinstvima za poljoprivredne objekte, opreme i
mehanizaciju finansirani sui z ovog fonda.
U istom periodu pod uticajem liberalizacije društva i ekonomije , značajno je jačala autonomnost nižih nivoa
odlučivanja (republika, regiona, pokrajna, opština). Decentralizacija odlučivanja i autonomnost u definisanju
razvojnih prioriteta, doprineli su poboljšanju seoske komunalne infrastructure, rada socijalnih i društvenih
institucija i slično.
Problemi ruralnih područja dobili su veću pažnju i značaj tek u novijim nacionalnim strateškim i
programskim dokumentima, posebno onim usvojenim tokom poslednje decenije. Nacionalne strategije
usvojene početkom 2000-ih ne pominju eksplicitno ruralna područja, njihove potencijale, ograničenja ili
strukturne probleme, već ih prezentuju u okviru nekoliko karakterističnih pojmova, kao što su:
poljoprivreda, nerazvijeni regioni, starenje i migracije stanovništva, zaštita životne sredine, razvoj malih i
srednjih preduzeća itd.
Programski i zakonodavni okvir za definisanje politike ruralnog razvoja u Srbiji je definisan Zakonom o
poljoprivredi i ruralnom razvoju. Prema odredbama ovog zakona, programski okvir za sprovođenje politike
ruralnog razvoja čine:
1. Strategija razvoja poljoprivrede - Strategija je ključni strateški dokument za sektor poljoprivrede i
ruralnog, koja se usvaja za period od deset godina. U strategijama se, na osnovu analize stanja,
spoljnog i unutrašnjeg okruženja, SWOT analize, definišu razvojni prioriteti, ciljevi i instrumenti za
njihovu realizaciju

2. Programi poljoprivrede i program ruralnog razvoja - su planski dokumenti koji se prema zakonu
usvajaju na period od sedeam godina i u njima se definišu mere podsticaja poljoprivredi i ruralnim
područjima

3. Jednogodišnje uredbe - su dokumenti kojima se definišu tipovi podsticaja prema korisnicima i visini
podsticaja; jednogodišnje uredbe služe za operacionalizaciju podrške poljoprivredi i ruralnom
razvoju, tako što sadrže uslove i pravila koje potencijalni korisnici trebaju da ispune, tehničke
standarde koje je potrebmo zadovoljiti, detaljno opisuju način prijavljivanja za podršku, način isplate
i slično

Cilj SWOT analaze je da identifikuje osnovne interne i eksterne faktore koji su od značaja za ostvarenje
cilja.
PREDNOSTI SLABOSTI
PRILIKE PRETNJE

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2014 do 2024 godine u razvojnim vizijama predviđa:
„.... da u 2014 godini poljoprivreda Srbije bude sektor čiji je razvoj zasnovan na znanju, modernim
tehnologijama i standardima, koji domaćim i zahtevnim stranim tržištima nudi inovativne proizvode, a
proizvođačima obezbeđuje održiv i stabilan dohodak; da se prirodnim resursima, životnom sredinom i
kulturnom baštinom ruralnih područja upravlja u skladu sa principima održivog razvoja, kako bi ruralne
sredine učinile primamljivim mestom za život i rad mladima i drukim ruralnim stanovnicima.“

Saglasno viziji, a u skladu sa navedenim principima strategije, utvrđeni su sledeći strateški razvojni ciljevi:
1. Rast proizvodnje i stabilnost dohodka proizvođača - Ostvarivanje ovog cilja podrazumeva da
poljoprivreda mora biti zasnovana na primeni visokih tehnologija, veterinarskih i fitosanitarnih standarda
kao i standarda životne sredine. Da bi poljoprivredni proizvođači i drugi učesnici u proizvodnim lancima
uspešno odgovorili ovom izazovu, agrarna politika mora nastojati da se poljoprivrednicima obezbede
proizvodni uslovi koji omogućavaju efikasno i racionalno odlučivanje, sa minimalnim rizicima i mogućnost
dohotka konkurentnog ostalim delovima privrede
2. Rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko
unapređenje sektora; Rast konkurentnosti poljoprivrede i prehrambene industrije je permanentan cilj agrarne
politike Srbije
3.Održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine; Održivo korišćenje raspoloživih prirodnih resursa
za poljoprivrednu proizvodnju osnova je za obezbeđenje dugoročne prehrambene sigurnosti i doprinosi
stabilnosti i kvalitetu domaće proizvodnje u uslovima sve većih rizika na globalnom tržištu hrane
4. Unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva; Kvaliteta života seoskog
stanovništva, ravnopravniji udeo u raspodeli dohotka i ekonomskih mogućnosti, kao i njihov pravedniji
društveni položaj, važni su aspekti održivog razvoja seoskih sredina u Srbiji. Stvaranje povoljnih uslova za
život i rad maldih i njihovo zadržavanje u ruralnim sredinama, obezbeđivanje atraktivnijih radnih mesta i
jednakih mogućnosti za njihove porodice, jedan je od osnovnih ciljeva politike koje treba da obezbedi
ravnomerni regionalni razvoj Srbije
5. Efikasno upravljanje javnim politikama i unapređenje institucionalnog okvira razvoja poljoprivrede i
ruralnih sredina; Ispunjenje strateških ciljeva zahteva efikasno upravljanje politikama i uspostavljanje
operativnog institucionalnog okvira za podršku razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina.

Organi autonomnih pokrajina i jedinice lokalne samouprave takođe kreiranju i realizuju sopstvene
programe mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Ovakav način
podrške sektoru poljoprivrede regulisan je Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
U lokalnim strategijama razvoja( najveći broj opštinskih strategija odnosi se na sveukupni socio- ekonomski
i razvojni plan a takođe i na strategiju zaštite životne sredine) ruralna područja se najčešće pominju u vezi
sa infrastrukturnim pitanjima( izgradnja seoskih puteva, razvoj sistema kanalizacije, rešvanje problema
navodnjavanja) i zaštitom životne sredine( zaštita od erozija i poplava, zaštita biodiverziteta, kontrola
upotrebe pesticida itd). Ekonomska pitanja kao što su: razvoj konkurentnosti, diverzifikacija ruralne
ekonomije i reforme primarnog sektora su zastupljene u velikoj meri.
Lokalne samouprave u mnogim opštinama Srbije izdvajaju deo svojih budžetskih sredstava za podsticaje
razvoja poljoprivrede i/ili izgradnju seoske infrastrukture. Korisnici ovih sredstva su poljoprivredni
proizvođači i mesne zajednice. Sredstva se distriburiraju javnim konkursima ili direktnom raspodelom,
prema definisanim prioritetima. Najčešće podsticajne aktivnosti su lokalne manifestacije, sufinansiranje
učešća na sajmovima, promocije lokalnih pda i vrednosti, dok neke sredine sufinansiraju i poljoprivredne
kredite.
 BUDŽETSKA PODRŠKA RURALNOM RAZVOJU U SRBIJI

*POLITIKA RURANOG RAZVOJA U SKLOPU AGRARNE POLITIKE SRBIJE

Okvir i koncept agrarne politike bili su snažno obeleženi političkom i ekonomskom tranzicijom kroz koju je
Srbija prolazila. Faktori kao što su: politička i ekonomska nestabilnost, ekstremne vremenske prilike,
variranje proizvodnje i tržišnih prilika prilika pod uticajem globalnih tržišnig kretanja, imali su snažan uticaj
na prioritete agrarne politike i mehanizme podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Budžetska podrška poljoprivredi Srbije kretala se tokom poslednje decenije u intervalu od 150-250 miliona
evra. Struktura utrošenih sredstava po stubovima podrške ima sl karakteristike:
• Dominantan udeo u budžetskoj stukturi imaju mere prvog stuba podrške(mede podrške tržištu i
direktna plaćanja). Osnovna karakteristika budžetske podrške u Srbiji je visok udeo podrške
proizvodnji i/ili pojedinim proizvodima. Podrška prvom stubu čini preko 80% u ukupno plasiranih
sredstava u poljoprivredu Srbije

• Udeo podrške drugom stubu- ruralnom razvoju, je mali, značajno varira po obimu sredstava i
strukturi mera koje se finansiraju. U godinama kada je proizvodnja bivala pogođena vremnskim
prilikama i/ili snažnim tržišnim oscilacijama, sve veći deo sredstava je preusmeravan ka
proizvođačima u vidu podrške za inpute ili u formi direktne dohodovne podrške, ne bi li se olakšalo
finansiranje tekuće proizvodnje. Značajna sredstva su utrošena za ruralni razvoj samo u 2006 godini,
kada je finansirana podrška nekomercijalnim gazdinstvima. Ova podrška je već u narednoj godini
bila ukinuta, a iznos sredstava za drugi stub se od tada smanjivao

• Udeo sredstava za opšte mere podrške poljoprivredi je skroman. Ova grupa mera se odnosi na
podršku javnim servisima vezanim za poljoprivredu kao što su istraživanje, razvoj, savetodavne i
stručne službe, bezbednost hrane i kontrola kvaliteta

Dostupnost podrške je od 2004 godine uslovljena obaveznim upisom u registar gazdinstva.

*MERE BUDŽETSKE PODRŠKE RURALNOM RAZVOJU U SRBIJI

Od 2004 godine primetan je pokušaj da se podrška ruralnom razvoju prilagodi okvirima ZPP EU, pre svega
pod uticajem ubrzavanja reformi i bliže saradnje sa međunarodnim institucijama( EU i STO)
Struktura budžetske podrške ruralnom razvoju u Srbiji načelno prati grupe mera po uzoru na podršku
ruralnom razvoju u EU podeljenu u ose i obuhvata: Investicije u poljoprivredi za unapređenje
konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta, podsticaji za održivi razvoj, podsticaji za unapređenje
ruralne ekonomije i podsticaji za podršku programima koji se odnose na pripremu i podršku sprovođenju
lokalnih strategija ruralnog razvoja
Investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta- su vrsta podsticaja
kojen se sprovode u cilju unapređenja tržišnog poslovanja, dostizanja standarda kvaliteta i unapređenje
konkurentnosti gazdinstva i prehrambene industrije.
• Najveći udeo u podršci ruralnom razvoju imaju sredstva namenjena za investicije na gazdinstvu.
Investicije na gazdinstvu podsticane su bespovratnim sredstvima za obnovu i izgradnju objekta,
nabavku opreme i mehanizacije, obradu i proširenje višegodišnjih zasada. Generalni princip podrške
je da bse gazdinstvima u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kao i onima koja su
registrovana na lica mlađa od 40 godina, daju povoljni uslovi- veći procenat bezpovratnih sredstva

• Podrška povećanju prosečne veličine gazdinstva i konsolidaciji poseda primenjivala se kroz različite
forme, što uključuje različite modele podsticaje za davanje zemljišta u zakup i podršku komasaciji.

• Marketinške i promotivne aktivnosti, kao i poslovno povezivanje učesnika u prehrambenom lancu,

nisu deo redovme prakse podsticaja. Ovakve aktivnosti su načelno bile podsticane donatorskim
projektnim aktivnostima, budžetskim sredstvima lokalnih samouprava i aktivnostima SIPA-e.