Agenda 2000 – Ruralni razvoj postaje drugi stub ZPP – Inicijativa za daljim prilagođavanjima

Zajdeničke poljoprivredne politike imala je (kao i Mek Šerijeva reforma) snažno uporište u
eksternim faktorima, među kojima se izdvajaju:
- rastuće svetske potrebe za hranom
- neophodnost da se uoči nove Doha runde pregovora u okviru STO, troškovi ZPP prilagode
očekivanim budžetskim ograničenjima, a podsticajne mere i mehanizi prilagode zahtevanim
razgraničenjima po “kutijama”
- kao i priključenje zemalja centralne i istočne Evrope
Interni razlozi koji su inicirali dalje reforme bili su:
- realna opasnost ponovnog nastanka tržišnih neravnoteža
- sporazum iz Amsterdama (stupio na snagu 1999. godine) koji obavezuje na uvažavanje
ekoloških interesa
- neophodnost uvažavanja interesa potrošača u pogledu kvaliteta i zdravstvene bezbednosti
hrane i zaštite životinja
- neophodnost da se ZPP učini transparentnijom politikom, sa jednostavnim pravilima i većom
decentraliacijom odluka

Sa usvajanjem višegodišnjeg programskog dokumenta – Agenda 2000 (koji je važio u periodu od

2000 – 2006 godine), ove su mere regulisane jednim posebnim paketom podrške za ruralni razvoj.
Izdvajanjem politike ruralnog razvoja kao posebnog stuba politike podrške poljoprivredi, i zvanično
je potvrđena velika pažnja koju je EU dala politici ruralnog razvoja.
Mere podrške tržištu, kao sistem podrške dohotku i uređenju tržišnih odnosa, grupisane su u okviru
prvog stuba ZPP. Ova podela na stubove trebala je da doprinese lakšoj primeni pojedinih mera i
pojednostavi celokupan sistem podrške poljoprivredi.
Postavljeni ciljevi ruralnog razvoja trebali su da daju konkretan oblik evropskom modelu
poljoprivrede i očuvanju raznovrsnosti poljoprivrednih Sistema na celom prostoru EU, uključujući i
regione sa specifičnim problemima.
Nova ruralna politika je bila zasnovana na sledećim principima:
- multifunkcionalna poljoprivreda postaje koncept koji se politički podržava sa ciljem da
naglasi ekološke i druge “neproizvodne” funkcije poljoprivrede (diverzifikacija aktivnosti,
zaštita životne sredine, dobrobit životinja is slično)

- multisektorski i integralni pristup ruralnoj ekonomiji u pravcu diverzifikacije delatnosti,

kreiranja novih izvora prihoda i mogućnosti zapošljavanja kao i zaštite ruralnog bogatstva;
jačanje partnerstva na lokalnom i regionalnom nivou;

- transparentnost u kreiranju i rukovođenju razvojnim programima

Reforma 2003 (Fišerova reforma) – Ova reforma imala je za cilj da obezbedi veći proctor za
delovanje tržišnih zakona u regulisanju poljoprivrednog tržišta i da naglasi opredeljenje EU da više
pažnje posveti ekološkim aspektima poljoprivredne proizvodnje. Međusobna povezanost dva stuba
ZPP bila je još više naglašena uvođenjem novih načela, kao što su:
- razdvajanje plaćanja od obima proizvodnje – neuslovljenost proizvodnje i plaćanja je pre
svega tržišno-cenovni koncept čiji je cilj smanjiti podsticaje za proizvodnju, a samim tim i
viškove proizvoda i tržišne deformacije

- unakrsna uslovljenost – podrška dohotku poljoprivrednika je uslovljena uvažavanjem

standarda zaštite životne sredine, bezbednosti hrane, zdravlja biljaka i dobrobiti i zdravlja
životinja.

- modulacija (umanjenje direktne podrške velikim korisnicima) – ograničenja isplata velikim

korisnicima nije značilo pad podrške, već je trebalo da doprinese preraspodeli sredstava iz
prvog stuba u drugi stub.

Nove mere politike za ruralni razvoj uključivale su:

- mere podrške unapređenju kvaliteta hrane
- podrške za poštovanje standarda kvaliteta
- podrške za savetodavne usluge
- podrška za poštovanje standarda dobrobiti životinja
Ova reforma osnažila je politiku ruralnog razvoja. Prvi stub podrške usmeren je na obezbeđivanje
osnovne podrške poljoprivrednicima koji imaju slobodu da odaberu šta će proizvoditi zavisno od
zahteva tržišta, dok drugi stub podržava poljoprivredu kao dobavljača javnih dobara sa svim svojim
funkcijama u održavanju životne sredine i ruralnih oblasti.

Programski period 2007 – 2013 – Politika ruralnog razvoja definisana kroz ose podrške – Agrarni
savet EU usvojio je 2005. godine program ruralnog razvoja za period od 2007 – 2013. godine. Od
2007. godine kreiran je novi fond za finansiranje ruralnog razvoja (Evropski fond za ruralni razvoj –
EAFRD)
Ruralna politika EU u period 2007 – 2013 fokusirala se na tri cilja_
- poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva
- pravilno upravljanje zemljištem i poboljšanje stanja životne sredine
- poboljšanje kvaliteta života i diverzifikacija ekonomskih aktivnosti

Ove tri tematske ose bile su dopunjene jednom metodološkom osom, koja se odnosila na podršku za
pripremu lokalnih strategija i programa ruralnog razvoja – LEADER osa.
Politika ruralnog razvoja za period 2014 – 2020 – Sredinom 2013. godine završen je proces
usaglašavnja stavova o ZPP za programski period 2014 – 2020. Glavna misija politike ruralnog
razvoja EU u periodu 2014 – 2020. može se definisati kroz tri dugoročna strateška cilja koji treba da
doprinesu:
- konkurentnosti poljoprivrede
- održivom upravljanju prirodnim resursima i klimatskim promenama
- prostorno uravnoteženom razvoju ruralnih područja

Dugoročni ciljevi politike formulisani su u obliku „prioriteta programa ruralnog razvoja – PRR“
kojima odgovaraju određena područja delovanja. Reformom iz 2013. godine predviđeno je da
politika ruralnog razvoja obuhvata 6 prioriteta:
1. podsticanje prenosa znanja i inovacija
2. povećanje konkurentnosti
3. promocija organizacije lanca ishrane i upravljanja rizikom
4. obnova, očuvanje i poboljšanje ekosistema
5. promovisanje efikasnog korišćenja resursa i podrška prelasku na privredu sa niskom emisijom
ugljen-dioksida, otpornom na klimatske uticaje u poljoprivredi, prehrambenom i šumarskom sektoru.
6. promocija socijalne inkluzije, smanjenja siromaštva i ekonomskog razvoja u ruralnim
oblastima.

EU donosi listu mera, koje se onda detaljnije definišu programima ruralnog razvoja. Ključne mere u
narednom periodu će biti:
- različite podrške kapitalnim investicijama u proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda i
u šumarstvu
- mere zemljišne politike
- investicije u ljudske resurse
- unapređivanje kvaliteta i bezbednosti hrane
Novinu u odnosu na prethodni sedmogodišnji period predstavlja opredeljenje da se direktna plaćanja
uslovljavaju dodatnim zahtevima vezanim za zaštitu životne sredine, da dolazi do izjednačavanja
vrednosti direktnih plaćanja po pojedinim državama i gazdinstvima, ali ne i do uvođenja
jedinstvenog iznosa koji bi bio univerzalan za sve članice.
Osim toga, mere tržišne intervencije su postale fleksibilnije, dok je fokus u prioritetima politike
ruralnog razvoja proširen. Takođe, uvode se specjalizovane šeme podrške namenjene za mala
gazdinstva i mlade poljoprivrednike.
U okviru podrške zaštiti životne sredine postoje različita direktna plaćanja za subvencionisanje
troškova proizvodnje.
Mere ruralnog razvoja će uključivati i mere za poboljšanje kvaliteta života i širenje ekonomskih
aktivnosti na selu. To su mere kojima je moguće podržavati različite projekte u izgradnji ruralne
infrastukture, osnivanje mikropreduzeća, održavanje kulturne i prirodne baštine i drugo.
Reforma 2013. je kao novinu u odnosu na prethodne periode uvela mere koje podržavaju transfer
znanja, kao i mere za podržavanje upravljanja rizicima. Pored toga veća pažnja i podrška posvećena
je merama koje podržavaju povezivanje proizvođača i prerađivača u vrednosne lance, u kraće
prehrambene i dohodovne lance i slično.

*MERE PODRŠKE POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU PREMA

STUBOVIMA ZPP

Zajednička agrarna politika zemalja EU se sprovodi kroz dva stuba podrške.

- Prvi stub – obuhvata podršku uređenju tržišta i direktnu podršku (plaćanja) proizvođačima.
Osnovu ovog stuba čine različite mere koje, direktno ili indirektno, podržavaju dohodak
poljoprivrednika i utiču na tržište i cene.

- Drugi stub – obuhvata politiku ruralnog razvoja, koja ima za cilj poboljšanje kvaliteta života
na selu kako sa ekonomskog tako i sa društvenog aspekta.

Mere prvog stuba se finansiraju iz zajedničkog budžeta EU, dok za drugi stub važi princip
kofinansiranja iz nacionalnog budžeta država članica.
Pored podrške u okviru dva stuba, postoji i podrška opštim uslugama u poljoprivredi. Ovom grupom
mera se podržavaju aktivnosti u oblasti istraživanja i razvoja, rad savetodavnih i stručnih službi u
poljoprivredi, aktivnosti u oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane i druge mere opšteg karaktera. Ove
mere spadaju u državnu pomoć sektoru poljoprivrede, svaka zemlja ih finansira iz sopstvenog
budžeta i određuje šta su joj prioriteti, te se zbog toga ove mere ne prikazuju kao deo strukture EU
podrške poljoprivredi.

*MERE PODRŠKE TRŽIŠTU I DIREKTNA PODRŠKA PROIZVOĐAČIMA

Prvi stub ZPP obuhvata mere podrške tržištu i mere direktne podrške proizvođačima. Ove mere utiču
na prihode poljoprivrednih proizvođača.
Mere prvog stuba podrške obuhvataju dve podgrupe mera:
Mere podrške tržištu – su mere preko kojih politika (država) vrši uticaj na ponudu i tražnju na
domaćem tržištu, čime posredno utiče na cene poljoprivrednih proizvoda. U ove mere spadaju:
izvozni podsticaji, tržišne intervenicije i podrška potrošačima.
Mere direktne podrške proizvođačima – su mere koje imaju manje direktan uticaj na obim
proizvodnje i prodaje jer je visina ove podrške nezavisna od inteziteta proizvodnje. Direktna podrška
proizvođačima ima za cilj da obezbedi socijalnu stabilnost poljoprivrednih gazdinstva kroz podršku
stabilizacije njihovog prihoda u nestabilnim tržišnim uslovima. Osim toga, dirktna podrška treba da
doprinese zainteresovanosti proizvođača da obezbede osnovna javna dobra, tako što će poštovati
prncipe održive poljoprivrede. Direktna podrška se primenjuje kroz dve grupe mera:
1. direktna plaćanja i subvencije za varijabilne inpute – ova grupa mera sadrži sve oblike
direktnih plaćanja proizvođačima koji se mogu podeliti prema: kriterijumu implementacije na
plaćanja prema proizvodnji, površini/grlu, prema zadatom fiksnom kriterijumu i slično, i kao
subvencije za varijabilne inpute (seme, gorivo, đubrivo…). Ova grupa plaćanja se unapred
planira i isplaćuje po redovnom godišnjem programu.

2. plaćanja za ublažavanje posledica vremenskih i drugih nepogoda i druge nadoknade

proizvođačima – ova grupa mera sadrži plaćanja za koja se proizvođači mogu prijaviti samo u
vanrednim okolnostima. Ova plaćanja vrše se uglavnom na ex-post osnovi.

Mere prvog stuba ZPP

MERE PODRŠKE TRŽIŠTU I DIREKTNE PODRŠKE PROIZVOĐAČIMA
1. Mere podrške tržištu (subvencije za izvoz; tržišne intervencije; operativni troškovi javnog
skladištenja; podrška potrošačima; ostalo)
2. Mere direktne podrške proizvođačima
2.1. Direktna plaćanja i subvencije za varijabilne inpute

- Direktna plaćanja proizvođačima (u odnosu na: proizvodnju, površinu, broj grla, fiksne
kriterijume, ostale kriterijume)

- Subvencije za varijabilne inpute (seme, priplodna grla, gorivo, đubrivo, pesticidi, kamate,
osiguranje, usluge na gazdinstvu itd.)

2.2. Plaćanja za proizvodne rizike (vremenske i druge nepogode) i druge naknade proizvođačima
*MERE PODRŠKE RURALNOM RAZVOJU

Politika ruralnog razvoja u EU zemljama se formuliše i primenjuje kroz četiri okvirna dokumenta
koji su hijerarhijski uređeni, a to su: Strateške smernice EU; Nacionalna strategija; Nacionalni ili
regionalni programi; i Direktive.
Ovakva struktura omogućuje da na bazi zajedničkog okvira, pojedine zemlje članice planiraju svoje
politike na nacionalnom ili regionalnom nivou.
Na osnovu svojih nacionalnih prioriteta koji su usaglašeni sa EU okvirom, države članice razvijaju
planove kojima će predvoditi politiku (nacionalni ili regionalni programi), čija se primena definiše u
detaljnim administrativnim uputstvima (direktivama).
U strateškom smislu EU definiše dopuštene mere podrške, a države članice biraju sa te liste mere
koje odgovaraju potrebama njihovih ruralnih područja. Ove mere se potom unose u njihove
nacionalne ili regionalne programe. Države članice mogu da menjaju svoje programe tokom perioda
implementacije.
Većina programa ruralnog razvoja se odnosi na podršku u vidu bespovratne pomoći,
subvencionisanja kredita, podsticaja, transferisana plaćanja i rešenja u oblasti fiskalne politike. I kao
takva, budžetska podrška za ruralni razvoj čini manje-više jedinstven deo nacionalne regionalne
politike i opštih napora države na smanjenju nejednakosti.

Podrška ruralnom razvoju se grupiše u tri grupe mera, tzv „ose“ ili „osovine“ podrške:

Osa 1. Rast konkurentnosti poljoprivrednog sektora

Povećanje efikasnosti i konkurentnosti poljoprivrede predstavljaju ključne ciljeve. Povećanje
konkurentnosti poljoprivrede je posebno visoko pozicioniran cilj za zemlje Centralne i Istočne
Evrope koje su se poslednje priključile EU, čija će ruralna područja dugo prolaziti kroz strukturne
promene.
Podrška rastu konkurentnosti organizovana je tako da zadovoljava principe održivosti razvoja, u
smislu da rast produktivnosti ne ugrozi životnu sredinu, socijalne i društvene aspekte razvoja ruralnih
područja.
Mere podrške rastu konkurentnosti uključuju mere kao što su:
1.1. Podrška restruktuiranju poljoprivrednih gazdinstava
- Podrška investicijama na gazdinstvu ( investicije u podizanje stalnih zasada – po ha;
poboljšanje zemljišta; navodnjavanje; konsolidacija zemljišta; ostalo)

- Ostala podrška restruktuiranju gazdinstava (uključivanje mladih poljoprivrednika;

usklađivanje sa traženim standardima; učešće poljoprivrednika u šemama kvaliteta hrane;
ostalo)
1.2. Podrška restruktuiranju poljoprivredno – prehrambenog sektora
- Opšta podrška poljoprivrednom sektoru (unapređenje infrastrukture vezane za
poljoprivredu; rano penzionisanje; ostalo)

- Podrška za preradu hrane, marketing i promociju (investicije; marketing; proizvođačka

udruženja itd.)
1.3. Podrška šumarstvu

Mere podrške rastu konkurentnosti (osa 1) obuhvataju mere kao što su:
1.) Investicije u modernizaciju mašina i opreme na gazdinstvima, namenjene da se tehničko-
tehnološki proces unapredi do nivoa potrebnog za postizanje standarda kvaliteta, kao i za poboljšanje
životne sredine, zaštite na radu, higijene i dobrobiti životinja.
2.) Dodavanje vrednosti poljoprivrednim i šumarskim proizvodima – ova mera ima za cilj da
poboljša efikasnost prerade i pristup tržištima, promociju prerađenih poljoprivrednih i šumarskih
proizvoda, uvođenje novih tehnologija i inovacija, otvaranje novih tržišnih mogućnosti za
poljoprivredne i šumarske proizvode.
3.) Podrška za saradnju između poljoprivrednika, prehrambene industrije i proizvođača sirovina za
razvoj novih proizvoda i tehnologija, kako bi poljoprivreda i prehrambeni sektor mogli bolje da
odgovore zahtevima potrošača
4.) Strukovna obuka i informisanje – ima za cilj da obezbedi odgovarajući nivo tehničkih i
ekonomskih znanja neophodnih za povećanje konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva, kao i
upravljanje zemljištem i dostizanje ekoloških ciljeva
5.) Podrška mladim poljoprivrednicima (do 40 godina starosti) da započnu sa poljoprivrednom
delatnošću ili da naprave strukturne, inovativne promene na svojim posedima nakon što su počeli da
se bave poljoprivredom
6.) Rano penzionisanje – godišnje isplate za starije poljoprivrednike i radnike na gazdinstvima kako
bi se pre vremena penzionisali i oslobodili posede mladim proizvođačima, koji će biti u mogućnosti
da poboljšaju ekonomsku održivost poseda i svoju konkurentnost
7.) Podrška za korišćenje savetodavnih usluga i za uspostavljanje sistema upravljanja na gazdinstvu
– u cilju pomaganja poljoprivrednika i vlasnika šuma, kako bi pokrili troškove za korišćenje stručnih
usluga
8.) Podrška za infrastrukturne projekte, koji su povezani sa razvojem i prilagođavanjem
poljoprivrede i šumarstva i aktivnosti usmerenih ka poboljšanju pristupa zemljišnim i šumskim
parcelama, ukrupnjavanju zemlje, snadbevanju energijom i upravljanju vodama.
Osa 2. Unapređenje životne sredine i seoskih predela

Plaćanja u okviru ove ose imaju za cilj da osiguraju dostupnost i efikasnost usluga u vezi sa zaštitom
životne sredine u ruralnim područjima. ZPP igra važu ulogu u obezbeđenju održive poljoprivrede na
teritoriji EU, tako što podstiče proizvođače na brigu za zaštitu životne sredine i reagovanje na efekte
klimatskih promena.
Tokom poslednjih decenija zahtevi plodoreda nisu dovoljno poštovani, preovladala je monokultura,
što je povećalo rizik od iscrpljivanja zemljišta, smanjilo plodnost, doprinelo stvaranju efekta staklene
bašte, rastu upotrebe inputa koji uzrokuju zagađenja voda i nanose štetu biodiverzitetu. S druge
strane, neadekvatna obrada poljoprivrednog zemljišta dovodi do erozije tla, poplava, veće
zagađenosti vode nitratima, fosforom i pesticidima, smanjuje staništa divljih životinja i preti
uništavanju biodiverziteta.
Iako se direktnim plaćanjima podržava kako osnovni prihod proizvođača, tako i pružanje javnih
dobara i usluga – njihov trenutni iznos i distribucija su zasnovani na istorijskim kriterijumima. Kao
rezultat toga, direktna plaćanja su skoncentrisana u najproduktivnijim regionima i bez izričite veze sa
ciljevima zaštite životne sredine.
Osim toga, nivo podrške poljoprivredi je generalno niži u područjima sa prirodnim hendikepom
(Natural Handicap Area – NHA), iako je potreba da se podrže prihodi proizvođača, kao pružalaca
javnih dobara, vema velika u ovim oblastima.
ZPP kroz svoju politiku ruralnog razvoja obezbeđuje finansijsku podršku za mere zaštite životne
sredine. Agroekološkim merama ruralnog razvoja podržava se pružanje širokog spektra ekoloških
javnih usluga i usluga koje idu iznad nivoa poštovanja propisanih zakonskih obaveza – od očuvanja
biodiverziteta i pejzaža, preko brige za vodu i zemljište, smanjenje uticaja i adaptaciju na klimatske
promene, do očuvanja genetičkih resursa.
Procenjuje se da su agroekološke mere dovole do značajnih pozitivnih efekata na unapređenje stanja
životne sredine na oko 25% površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta EU. Agroekološke mere
su jedine obavezne mere koje se moraju uključiti u ruralne razvojne programe.
Mere druge ose:
2.1. Plaćanja proizvođačima usmerena na životnu sredinu i predele
- Plaćanja poljoprivrednicima u područjima sa prirodnim teškoćama (na osnovu proizvodnje,
površine, broja grla, ostalog)

- Plaćanja poljoprivrednicima u zaštićenim oblastima (na osnovu proizvodnje, površine,

broja grla, ostalog)

- Plaćanja poljoprivrednicima vezana za zaštitu životne sredine u poljoprivredi i brigu o

životinjama (na osnovu proizvodnje, površine, broja grla, ostalih kriterijuma,
neproizvodnih kriterijuma, prvog pošumljavanja)
2.2. Plaćanja u oblasti zaštite životne sredine koja nisu direktno vezana za poljoprivredu

Predviđene mere podrške ose 2 su:

1.) Podrška za neproduktivne investicije vezane za ostvarivanje agro-ekoloških obaveza – namenjena
je kompenziranju poljoprivrednika za nastale troškove i izgubljene prihode nastale u vezi sa
primenom poljoprivrednij praksi pogodnih za životnu sredinu (Natura 2000 i standardi o zaštiti i
korišćenju vode)
2.) Podrška LFA – za regione koji usled prirodnih i socio-ekonomskih ograničenja imaju prepreke u
razvoju
3.) Podrška za zaštitu dobrobiti životinja – za dobrovoljno preuzele obaveze za doprinos dobrobiti
životinja koje sežu dalje od obavezujućih standarda
4.) Održiva upotreba šumskog zemljišta – podrška je namenjena za prvo pošumljavanje
poljoprivrednog zemljišta, prvo uspostavljanje agrošumskih sistema na poljoprivrednom zemljištu,
prvo pošumljavanje nepoljoprivrednog zemljišta, plaćanja vlasnicima šuma, kao i kompenzaciju
troškova i izgubljenog prihoda koji su posledica implementacije Natura 2000 mreže i slično.
Osa 3. Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti i kvalitet života

Osnovna svrha treće ose, jeste da pomogne održivosti i poboljšanju socio-ekonomske strukture,
naročito udaljenih ruralnih područja koja su suočena sa depopulacijom.
Da bi ruralna područja postala atraktivnija, neophodno je promovisanje održivog razvoja i stvaranje
novih prilika za zapošljavanje, naročito za mlade i za žene, kao i lakši pristup najnovijim
informacijama i informaciono-tehnološkim rešenjima.
Diverzifikacija aktivnosti gazdinstava na nepoljoprivredne delatnosti i usluge i jačanje veza između
poljoprivrede i ostalih sektora ruralne ekonomije, prepoznati su kao jedan od tri ključna razvojna
mehanizma.

Osa 3. Podrška ruralnoj ekonomiji i stanovništvu

- Podrška poljoprivrednom stanovništvu direktno vezana za poljoprivredna gazdinstva
(diverzifikacija aktivnosti na gazdinstvu u pravcu nepoljoprivrednih delatnosti)

- Opšta podrška ruralnoj ekonomiji i stanovništvu (osnivanje i razvoj firmi; ruralna

infrastruktura i razvoj sela, ostalo)
Izgradnja lokalnih kapaciteta (LEADER)

U okviru ose 3 primenjuju se sledeće mere podrške:

1.) Podrška diverzifikaciji aktivnosti ka nepoljoprivrednim aktivnostima – na raspolaganju je za
članove gazdinstva i odnosi se na preradu proizvoda ili pružanje usluga u oblasti turizma, rekreacije,
usluga po ugovoru.
2.) Podrška za kreiranje i razvoj novih biznisa – namenjena je samo za mikro preduzeća
3.) Ohrabrivanje turističkih aktivnosti – za male infrastrukturne projekte, infrastrukturu i rekreaciju i
razvoj i/ili marketinga turističkih usluga koje se odnose na ruralni turizam
4.) Podrška za započinjanje bazičnih usluga – uključujući kulturne i aktivnosti za slobodno vreme i
sa njima povezanih malih strukturnih projekara, kao i očuvanje i unapređenje ruralnog nasleđa.
*LEADER PODRŠKA

Skraćenica LEADER potiče od francuskog izraza Liaison Entre Actions de Developpement de

l’Economie Rurale što znači „Veze između ruralne ekonomije i razvojnih akcija“.
LEADER je metoda za mobilizaciju i ostvarivanje ruralnog razvoja u lokalnih ruralnim zajednicama,
pre nego utvrđeni paket mera koji treba sprovesti.
LEADER podrškom se podstuču ruralne teritorije da istraže nove načine da postanu ili ostanu
konkurentna, da najbolje iskoriste raspoloživa sredstva i da prevaziđu izazove sa kojima se mogu
suočiti. LEADER je sredstvo pomoću kojeg se omogućava prilagođavanje ruralne politike potrebama
ruralnih oblasti.
Podrška izgradnji lokalnih kapaciteta za primenu LEADER pristupa namenjena je lokalnim akcionim
grupama (Local Action Group – LAG), koje podstiču da kreiraju i predlože lokalne razvojne
strategije. LEADER pristup sam po sebi ne predstavlja grupu mera, nego način da se dođe do
specifičnih programa.

Predviđeni vidovi LEADER podrške uključuju podršku za:

- Implementaciju lokalnih razvojnih strategija kreiranih od strane Lokalnih akcionih grupa koje
su izgrađene na bazi jedne ili više od tri osa podrške;

- Međunarodnu i međuteritorijalnu saradnju između Lokalnih akcionih grupa;

- Operativne troškove Lokalnih akcionih grupa, izgradnju kapaciteta neophodnih za pripremu

lokalnih razvojnih strategija i za animaciju učesnika

Ključne osobine LEADER pristupa/podrške:

1. Prostorni pristup
2. Pristup odozdo
3. Lokalne akcione grupe
4. Obezbeđivanje inovativnosti
5. Multi-sektorski pristup
6. Umrežavanje
7. Saradnja