3.

ЗАКЉУЧЦИ

1. Да би се посљедице по људе и материјална добра од појаве земљотреса умањиле

потребно је предузети превентивне мјере које ће се спроводити кроз Просторни
план и План генералне регулације. Поред тога потребно је примјењивати
одговарајуће законе и прописе о начину градње стамбених, пословних,
индустријских, инфраструктурних објеката (путева, жељезница, водоводне и
канализацијске мреже, и сл). Узимајући у обзир конкретне сеизмичке услове
подручја, локације на којима се граде објекти, примјеном основних принципа
земљотресног инжењерства у пројектовању, у великој мјери се може директно
утицати на смањење посљедица од земљотреса. На основу постојећег стања може
се закључити да постојећа структура стамбеног фонда и концентрација зграда на
одређеним подручјима не пружа могућност примјене заштите од земљотреса, осим
зграда грађених савременим конструктивним саставом у већим јединицама локалне
самоуправе.

2. Унапређење научне основе за просторно и урбано планирање и опште планирање за

смањење посљедица земљотреса и ублажавање сеизмичког ризика.
3. У случају настанка земљотреса већих размјера у јединицама локалне самоуправе,
потребно је предузети одговарајуће мјере које се односе на спашавање угрожених и
настрадалих људи и материјалних добара.

4. У овим активностима потребно је ангажовати све расположиве снаге и средства за

заштиту и спашавање сходно Закону о заштити и спашавању.

5. С обзиром на то да посљедице земљотреса могу бити катастрофалне потребно је

кроз планска документа планирати тражење помоћи од сусједних општина, шире
заједнице, сусједних земаља па и међународне заједнице.

6. Потребно је предузети активности на припремању и успостављању адекватног

информационог система који мора квалитетно да обради информације о
опасностима и информације о потребним снагама и начину њихове координације и
рада у процесу заштите и спашавања, као и обавјештавање угроженог
становништва о појави одређене врсте опасности;
7. С циљем превентивне заштите људи и материјалних добара од ове врсте природне
несреће, потребно је израдити карте (епицентара земљотреса, сеизмичког ризика,
максималних интензитета итд), сеизмолошких, сеизмо-тектонских и других,
потребних за просторно планирање и сеизмичко пројектовање и грађење.
 ГЛАВА ИИ

ДОКУМЕНТА НАЦИОНАЛНОГ
ПЛАНА ЗАШТИТЕ И СПАШАВАЊА ОД
ЗЕМЉОТРЕСА
111
 1. Мјере смањења сеизмичког ризика
Мјере смањења сеизмичког ризика представљају организоване радње и
поступке које припремају и спроводе државни органи, органи државне
управе, органи управе, јединице локалне самоуправе, привредна друштва,
предузетници и друга правна и физичка лица, у циљу спровођења
адекватних активности прије земљотреса (превентивне мјере), након
земљотреса - у току спашавања (ургентне и краткорочне – оперативне
мјере), као и током отклањања посљедица након земљотреса (дугорочне –
санационе мјере).

1.1 Мјере превентивне заштите

Мјере и студије смањења сеизмичког ризика које се доносе прије

земљотреса у сеизмички активним подручјима имају за циљ:

 пружање одговарајућих информација о величини могуће катастрофе у

смислу броја употребљивих, оштећених и срушених објеката, као и
објеката потенцијално опасних за становање – због непосредне
заштите људских живота, обезбјеђења смјештаја становништва и
одржавања основних животних активности у погођеном подручју;
 унапређење научне основе за просторно и урбано планирање и опште
планирање за смањење посљедица земљотреса и ублажавање
сеизмичког ризика;
 обезбјеђивање података за планирање и организацију система заштите и
спашавања и усавршавање планова за спасилачке операције послије
земљотресних катастрофа, обучавање особља и организовања залиха
и потребне помоћи;
 обезбјеђивање базе података за равномјерну процјену економских
трошкова програма санације и процјену ефикасне помоћи у обнови и
развоју подручја за која се очекује да ће у будућности бити погођена
земљотресом.

Мјере које треба предузети у сеизмички активним подручјима прије појаве

земљотреса укључују:

 израду Студије о сеизмичности подручја узевши у обзир све историјске и

инструменталне податке о земљотресима који су се догодили;

 разраду неотектонске мапе са процјеном динамике

 неотектонских процеса;
 разраду сеизмотектонске мапе;
 разраду мапа сеизмичког хазарда подручја за различите нивое
прихватљивог сеизмичког ризика за потребе планирања, пројектовања
и изградње;
 просторно планирање сеизмичких подручја засновано на процјени
штете и студијама о повредљивости објеката у земљотресу, при чему
мјере смањења сеизмичког ризика у оквиру просторног планирања
подразумијевају спровођење урбанистичко - грађевинских мјера, и
то:
- припрему основних карата, од којих су најважније оне
којима се дефинише подобност земљишта за градњу - са
становишта сеизмичког хазарда, хазарда појаве
ликвифакције, увећања ефеката земљотреса у условима
локалног тла и др.,
- адекватна истраживања (елаборат геолошког састава терена
ради утврдјивања носивости тла и постојања или спречавања
појаве клизишта, елаборат о праћењу нивоа подземних вода
итд.);
 оцјену очекиване повредљивости и нивоа прихватљивог сеизмичког
ризика у односу на претходно дефинисане захтјеве и мјере заштите;
 израду техничке грађевинске нормативе, инструкција и приручника за
асеизмичко пројектовање и градњу различитих типова грађевинских
објеката;
 разраду кодова, инструкција и приручника за асеизмичку израду
планова и изградњу различитих врста грађевина;
 израду карата сеизмичке микрорејонизације за значајна урбана подручја;
 израду студија за планирање, пројектовање и градњу грађевинских
објеката који су од виталног значаја и чије функционисање у условима
након земљотреса мора да буде очувано;
 доношење прописа који дефинишу потребне мјере одговора у
условима настанка земљотреса великих размјера;

 развијање и инсталацију мреже акцелерографа;

 унапређење мреже сеизмолошких станица са телеметријским и
компјутеризованим системима за брзо прикупљање и анализу података
о земљотресима;
 планирање евакуације и збрињавања становништва;
 попис и каталогизација културних добара и

112
 едукацију становништва и друге мјере.

113
1.2 Мјере смањења сеизмичког ризика које се спроводе након земљотреса
у току фазе спашавања (оперативне) обухватају:

 ургентне мјере непосредне заштите људи и материјалних добара који

су угрожени земљотресом, као и хитне мјере опоравка виталних
функција система (водоснабдијевање, транспорт, снабдијевање
електричном енергијом, функционисање здравственог система и сл.)
и
 краткорочне мјере прикупљања података који касније могу бити од
значаја за планирање дугорочних мјера опоравка.

1.2.1 Ургентне мјере спашавања и непосредног одговора на земљотрес

огледају се у:
 активирању Координационог тима за заштиту и спашавање,
Оперативног штаба за заштиту и спашавање, као и општинских и
предузетних тимова за заштиту и спашавање;
 информисању становништва и спречавању панике;
 непосредном учешћу одговарајућих служби заштите и
спашавања у
спровођењу мјера заштите и спашавања;

 ургентном спашавању људи под рушевинама;

 заштити и спашавању од пожара и гашењу пожара;
 заштити и спашавању од поплава;
 пружању прве медицинске помоћи;
 организовању прихватних центара за становништво;
 евакуисању становништва из густо насељених подручја или са потенцијално
опасних локација;

 обезбјеђивању привременог смјештаја за угрожено становништво

(шаторска насеља - приколице);

 заштити и спашавању животиња и производа животињског поријекла;

 заштити и спашавању биљака и производа биљног поријекла;
 радиолошкој, хемијској и биолошкој заштити;
 организовању центара за снабдијевање храном и водом, као
и организовању других ургентних активности;
 организовању прикупљања и расподјеле помоћи настрадалом становништву;
 уклањању рушевина и зграда или њихових дјелова који су склони паду и могу
представљати директну опасност у накнадним ударима земљотреса;

 неопходној поправци објеката инфраструктуре;

  стварању услова за брзу интервенцију учесника у заштити и спашавању
и спречавању крађа и других недозвољених радњи у земљотресом
погођеном подручју итд.

1.2.2 Краткорочне мјере и студије на смањењу посљедица земљотреса су:

 класификација зграда, конструкција, локалне и регионалне

инфраструктурне мреже према употребљивости и нивоу опажених
оштећења примјеном јединствене методологије за класификацију
оштећења;
 успостављање привремених мрежа сеизмографа и акцелерографа са
циљем регистровања и проучавања сеизмичке активности након
земљотреса, као и након јаких накнадних удара;
 процесуирање добијених записа земљотреса (на сеизмографима и
акцелерографима ) са циљем установљавања пројектних критеријума
за санацију и ојачање зграда оштећених у земљотресу.

Треба напоменути да се процјена оштећења на пострадалом подручју мора

спроводити по јединственој, систематичној и брзој процедури која треба да
омогући локалним и државним властима да доносе економски оправдане
мјере консеквентно једнаке за цијелу угрожену територију.

1.3 Мјере за фазу отклањања посљедица – дугорочне санационе мјере

Ове мјере обухватају:

 информисање становништва;
 уређење зона за смјештај угроженог становништва (изградња монтажних
насеља - постављање контејнера),

 процјену штета насталих у земљотресу, планирање финансијских и правних

акција за смањење посљедица земљотреса;

 организовање прикупљања и расподјеле помоћи настрадалом становништву;

 студије распрострањености ефеката земљотреса и дистрибуције оштећења;
 измјештање и смјештај материјалних и културних добара;
 спровођење здравствених, ветеринарских и хигијенско -
 епидемиолошких мјера заштите и спровођење других активности и
мјера којима се ублажавају или отклањају непосредне посљедице
изазване земљотресом;
 дефинисање захтјева и инструкција за санирање оштећених зграда и
конструкција;
  поновно разматрање и оцјену постојећих просторних и урбанистичких
планова у односу на уочену диструбуцију ефеката земљотреса;
 урбанистичко планирање нових насеља са свим потребним садржајима
на основу непосредних потреба, процјене фонда зграда сигурних за
становање и будућег планираног развоја урбаних средина;
 коначно рушење тешко оштећених објеката чија снација није исплатива,
паралелно са теренским истраживањима која се односе на ојачање и санацију;

 прикупљање података и утврђивање обима посљедица насталих од дјеловања

земљотреса;

 стварање услова за нормализовање живота људи и рада на угроженом

подручју;
 ангажовање стручних екипа здравствене, ветеринарске, комуналне и
других служби за спровођење асанације;
 предузимање других активности и мјера на спречавању дјеловања насталих
посљедица од земљотреса.

2. Оперативне јединице ( људски и материјални ресурси )

Оперативне јединице које се ангажују на заштити и спашавању од земљотреса су:

- општинске службе за заштиту и спашавање;

- специјалистичке јединице;
- јединице цивилне заштите;
- јединице за заштиту и спашавање привредних друштава, других
правних лица и предузетника (предузетне јединице);
- јединица за гашење пожара из ваздуха (авио - хеликоптерска јединица);
- добровољне јединице.

Преглед људских и материјалних ресурса оперативних јединица дат је у

Прилогу број 1.

3. Државни органи, органи државне управе, органи управе и

јединице локалне самоуправе (људски и материјални
ресурси)
Под државним органима, органима државне управе, органима управе и
јединицама локалне самоуправе у смислу спровођења овог плана,
подразумијевају се субјекти који су опремљени и оспособљени за заштиту и
спашавање од земљотреса. То су, прије свега:
- Ministarstvo unutrašnjih poslova;
- Ministarstvo zdravlja,
- Ministarstvo rada i socijalnog staranja;
- Ministarstvo vanjskih poslova;
- Ministarstvo finansija;
- Ministarstvo odbrane;
- Ministarstvo saobraćaja i pomorstva;
- Ministarstvo održivog razvoja i turizma,
- Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja;
- Ministarstvo ekonomije;
- Ministarstvo prosvjete;
- Ministarstvo nauke;
- Ministarstvo kulture;
- Ministarstvo sporta;
- Ministarstvo javne uprave;
- Ministarstvo bez portfelja;
- Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju;
- Agencija za zaštitu prirode i životne sredine;
- Centar za ekotoksikološka ispitivanja;
- Vojska Crne Gore;
- Uprava Policije;
- Uprava za nekretnine;
- Uprava carina;
- Uprava pomorske sigurnosti;
- Lučka uprava;
- Uprava za zaštitu kulturnih dobara;
- Uprava za šume;
- Uprava za vode;
- Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove;
- Direkcija javnih radova;
- Direkcija za saobraćaj;
- Direkcija za željeznice;
- Zajednica opština i jedinice lokalne samouprave;
- privredna društva, preduzetnici i druga pravna i fizička lica koji formiraju
preduzetne jedinice za zaštitu i spašavanje od zemljotresa.
Pregled ljudskih i materijalnih resursa državnih organa, organa državne uprave,

organa uprave i jedinica lokalne samouprave dat je u Prilogu broj 2.

4. Mobilizacija, rukovođenje i koordinacija pri akcijama zaštite i

spašavanja od zemljotresa

Pozivanje, mobilizacija i aktiviranje operativnih jedinica koje obrazuje

Ministarstvo, kao i drugih operativnih jedinica u situacijama kada ih angažuje
Ministarstvo, vrši OKC 112 putem standardnih operativnih procedura, preko
mrežne mobilne grupe za vanredne situacije.

Pozivanje i mobilizacija operativnih jedinica vrši se i pismenim putem preko

odgovarajućeg poziva.

U slučaju opšte mobilizacije, pripadnici operativnih jedinica dužni su da se

odazovu na poziv upućen preko sredstava javnog informisanja.

Kada nadležni organ proglasi vanredno stanje na određenom području zbog

nastanka zemljotresa, aktiviraju se organi rukovođenja akcijama zaštite i
spašavanja na ugroženom području.

U slučaju kada se zaštita i spašavanje od zemljotresa u privrednim društvima,

drugim pravnim licima i preduzetnicima vrši sopstvenim snagama i sredstvima –
preduzetnim jedinicama, zaštitom i spašavanjem rukovodi lice ili tim za
rukovođenje koje je određeno u okviru tog privrednog društva, drugog pravnog
lica ili preduzetnika.

Kada preduzetne jedinice nijesu u mogućnosti da same izvrše zaštitu i spašavanje

ljudi i imovine, već su na poziv rukovodnog lica ili tima uključene opštinske službe
za zaštitu i spašavanje, rukovođenje akcijama zaštite i spašavanja od zemljotresa
preuzimaju komandiri tih službi.

Zaštitom i spašavanjem na području opštine rukovodi opštinski tim za zaštitu i

spašavanje, koji se formira u opštini. U sastavu opštinskog tima je i predstavnik
područne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova – Direktorata za vanredne
situacije.

Kada su u akcijama zaštite i spašavanja na području opštine angažovane

operativne jedinice koje obrazuje Ministarstvo ili su operativne jedinice
angažovane na zahtjev Ministarstva, koordinaciju i rukovođenje subjekata
učesnika zaštite i spašavanja vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova– Direktorat za
vanredne situacije.

Koordinaciju i rukovođenje aktivnostima zaštite i spašavanja u slučaju

proglašenja vanrednog stanja jedne ili više opština ili kada postoji opasnost da se
katastrofa, odnosno veća nesreća proširi na čitavu teritoriju Crne Gore, vrši
Koordinacioni tim za zaštitu i spašavanje (Prilog broj 3). Operativno
koordiniranje aktivnostima učesnika zaštite i spašavanja vrši Operativni štab za
zaštitu i spašavanje (Prilog broj 3), na način što operativno koordinira
sprovođenje naredbi i zaključaka Koordinacionog tima za zaštitu i spašavanje i
Vlade, kao i ostalih aktivnosti propisanih Zakonom o zaštiti i spašavanju.

Pozivanje i aktiviranje članova Koordinacionog tima i Operativnog štaba vrši se

putem Operativno-komunikacionog centra 112.

Organizaciona šema djelovanja koja definiše način koordinacije i rukovođenja

materijalnim i ljudskim resursima u Crnoj Gori u slučaju nastanka zemljotresa,
data je u Prilogu broj 4.

5. Međuopštinska i međunarodna saradnja

Ukoliko raspoložive snage koje je na umanjenju posljedica od zemljotresa
angažovala lokalna samouprava nijesu dovoljne, na predlog komandira službe,
Ministarstvo može angažovati službe zaštite susjednih i ostalih opština u Crnoj
Gori.

Odluku o traženju pomoći od drugih država, u slučaju nastanka vanrednog stanja

donosi Vlada Crne Gore, shodno bilateralnim i drugim sporazumima o
međunarodnoj saradnji u slučajevima nastanka elementarnih nepogoda,
tehničko- tehnoloških, većih i drugih nesreća, kao i ustaljenoj proceduri kada se
pomoć traži od organa pri EU - Mehanizma civilne zaštite Unije, NATO-a, UN i dr
(Prilog broj 5).

6. Informisanje građana i javnosti

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direktorat za vanredne situacije, preko
operativnog komunikacionog centra (OKC 112), prima informaciju o nastanku
zemljotresa od Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju i putem sredstava
veze, primjenom standardnih operativnih procedura, obavještava nadležne
organe i druge učesnike u zaštiti i spašavanju.
Za informisanje javnosti o nastanku zemljotresa na području opštine, kao i
posljedicama po ljude, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu nadležna je
opština, a podatke prikuplja preko OKC 112 od opštinskih službi i organa koji su
neposredno angažovani u aktivnostima za zaštitu i spašavanje od zemljotresa.

Službena saopštenja o nastupanju vanrednog stanja, njegovom obimu i

aktivnostima i mjerama koje je potrebno preduzeti u akcijama zaštite i spašavanja
od zemljotresa daje Ministarstvo unutrašnjih poslova–Direktorat za vanredne
situacije, odnosno Operativni štab.

7. Način održavanja reda i bezbjednosti prilikom intervencija

Mjere održavanja reda i bezbjednosti prilikom spovođenja aktivnosti u cilju
umanjenja posljedica od zemljotresa vrši Uprava Policije.

Uprava Policije, nakon zemljotresa, preduzima mjere i radnje i izvršava zadatke

neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za ljude i imovinu, odnosno za
održavanje reda i bezbjednosti prilikom intervencija, koji uključuju, ali nisu
ograničeni na:

 upozorenje stanovništva od opasnosti;

 zaštitu bezbjednosti građana i imovine, odnosno na sprečavanje i

suzbijanje devijantnog i kriminalnog ponašanja;

 blokiranje ugroženog područja, odnosno obezbjeđenje šireg i užeg lica

mjesta;

 regulisanje kretanja ljudi i vozila u užoj i široj zoni područja zemljotresa

uz zaštitu i omogućavanje rada operativnim jedinicama;

 oslobađanje puteva za vozila operativnih jedinica koja učestvuju u

aktivnostima zaštite i spašavanja;

 kontrolu i regulisanje saobraćaja i obezbjeđenje konvoja i saobraćajnica

(puteva evakuacije);

 održavanje javnog reda i mira na području užeg i šireg lica mjesta, tokom
evakuacije, kao i na mjestima prihvata i zbrinjavanja stanovništva,
 uključujući i zdravstvene ustanove.

U skladu sa svojim planovima, preduzima i druge mjere i radnje i organizuje i

koordinira angažovanje i upućivanje policijskih službenika i dodatnih

materijalno-tehničkih sredstava u područja ugrožena zemljotresom, od strane
organizacionih jedinica sa područja koje nisu zahvaćena zemljotresom.
Intenzivira se rad na prikupljanju bezbjednosno interesantnih informacija i
operativnih saznanja u vezi zemljotresom, rad na identifikaciji lica koja šire
dezinformacije na ugroženim prostorima, praćenje i sprečavanje eventualnih
zloupotreba prilikom prikupljanja i podjele humanitarne pomoći na ugroženim
područjima.

8. Finansijska sredstva za sprovođenje planova

Finansijska sredstva za sprovođenje Nacionalnog plana zaštite i spašavanja od
zemljotresa obezbjeđuju se budžetom Crne Gore, budžetom ministarstava,
budžetom opština, sredstvima privrednih društva, preduzetnika i drugih
pravnih i fizičkih lica.
 N
A
CI
O
N
AL
NI
PL
A
N
ZA
ŠT
IT
EI
S
P
A
Š
A
V
A
NJ
12 A
1 O