Закон црквеним људима (Светостефанска хриовуља 1316.

Одредба 1- Каже се да мерописи имају орати озима рала три мати јаре два мата а
проса три мата (значи осам мати).
Одредба 2- Сокалник пак два мата озиме, мат јаре и два мата проса (укупно 5)
Одредба 3- Виноград има копати свако и дијак и поп и отрок и мајстори. Ко га
не укопа до Васкрсења да му се во одузме (оупаде).
Одредба 4- Предвиђа се и дан рада за све попут меропаха и за сокалнике и
мајсторе, осим попова око накоснице (кошења сена), те да јо по један дан раде на
плашћењу и задевању сена. Ако је далеко, да иде по један од куће. За 3 дана су
имали да покосе и спласте.
Одредба 5- Згона да нема (очито најтежа работа).
Одредба 6- Једну бедбу да ору јесењу на плуг један мат. Што узору да вуку и
возе , а да не вршу.
Одредба 7- Свако да жање три дана насрпицом.
Одредба 8- Како сви косе тако ограде (градове) да граде.
Одредба 9- Сено да се манастиру не узима, сем ако господар затражи- то се има
узети.
Одредба 10- Меропси, осим сокалника имали су обавезу требљења жита у
мађупници стојање, те давање слада десет дасака (или врећа- реч цк или ск- врећа),
три лаката дуга а комол широка по шестар (слад?). На годину дана хмеља да дају и
оглаве да дају. Све остале работе исто осим Зете и Плава, јер су далеко, а остале
метохије све редом да држе недељину.
Одредба 11- Слад Стефанов дан који метохија прави , та да га донесе и оточи.
Свако да донесе (тог дана) три кабла пшенице.
Одредба 12- Сокалник кад негде иде са игуманом или калуђером црквеним
послом да се од црквеног храни; кда иде својим своје јело (брашно) да носи.
Одредба 13- Ако се по греху манастир запали сокланици да раде.
Одредба 14- Ако немају сина, брата или работника, самци двоје да се здруже,
иако имају различите работе и земљу, н а друге работе осим орања и винограда.
Тако исто и сокалници, као и било који мајстори.
 Одредба 15- Србин да се не жени међу Власима. Ако се ожени без знања
игумановог да се уграби и свеже онај Влах от кога се буде оженио ид асе без воље
– тј принудно врати на очево место, акоји буду стариници и не могу се вратити
ниједан да није војник већ сви ћелатори.
Одредба 16- Црквеној стоци (добитку) ничија стока да се не приставља ни у
овце, ни у краве, ни у кобиле, ни у коње, ни у свиње ни у пољу ни у огради (граду).
Ако се нешто нађе да се уме цркви, а ко буде пристављао да се казни.
Oдредба 17- Црква је имала да помогне осиромашеног, а није смела да га даје
црквеном милоснику. Осиромашени је могао својом вољом да работа за некога
колико буде желео и могао опет након тога да се врати на своје место.
Одредба 18- Сокланичићима који се предају јашући (jазде) на оброчним
коњима (вероватно у служби манастира) да им се коњ не даје, сем кад пођу на
женидбу ако буде достаојна и тако одлучи игуман у договору са братијом.
Одредба 19- Сокалници да помажу и поправљају цркве, трапезе (?) и краљеве
палате.
Одредба 20- Млинари који имају своје млинове да секу жрвње и праве црквене
млинове.
Одредба 21- Калуђери нису имали да изузимају од било које работе свога брата
или сина, или кога од родбине, већ у којој их је работи оставио њу да раде.
Одредба 22- Црквена земља ником уопште ни у подорање (закуп?) ни у седење
да се не даје.
Одредба 23- Отеса (потеса) у читавој цркевној области да нема,
Одредба 24- Уколико на буде ратаја да меропси редом са црквеним воловима
ору.
Одредба 27- Кад краљ долази у манастир или метохију што му је воља
(приселица очито), а када дође архиепископ да му црква даје хлеба, зоби и сена, а
људи месо.
Одредба 28- Зећани и Плављани што се нађе рибе да доносе у манастир.
Одредба 29- Властелински (бољарски) коњи да се не товаре, а јагњећа кожа и
лан да им се не узима.
Одредба 30- Трнка (кошница) пета током године свакоме, осим попа да се узима.
 Одредба 31- Што ко украде унутар цркве, макар и свеће вовска и тамјан да му се
кућа распе.
Одредба 32- Сирота која има малог сина, да држи читаво село посед докле јој син
не одрасте; ако нема сина да држе селиште (окућницу) и врт и најбољу главну њиву
своју. – Позната је била обавеза цркве (и владара) да се стара о сиромашнима.
Одредба 33- Зећани и Плављани матове да ору бедбом и виноград да копају и
сено косе , као и манастирске метохије.
Одредба 34- Прописује се и да све зантилије- уговрони ковачи, дрводеље,
кројачи, штављачи, седлари, грнчари, зидари и златари ору и косе као сокоалници
(значи 6 мати- нема још потпуне поделе рада). И све своје што ураде да свршивши
извршивши донесу у манстир; ако што упропасте (струје) да плате од своје куће.
Одредба 35- А од глоба: одбој (казна за одбијање судског изасланика)- 18 динара,
рука (такса која би била плаћена за затражену судску заштиту), печат, (можда не
одазивање на судски позив) потка (свађа или туча) и самосуд по шест динара;
слање два динара и послух (овде вероватно судска такса за саслушање сведока) два
динара.
Одредба 36- Где год се суд чини, свака глоба да је цркви.
Одредба 37- Мехоскубина (глоба за чупање браде) као и одбој- они који су
окрвавили руке, цркви три платна, а достављачу три платана (ко је наговорио, ило
обавестио о томе?).
Одредба 39- Владалца ко бије има да плати шест оваца и да се баци у тамницу и
не пусти пре три месеца. Ко га раније пусти да је проклет.
Одредба 40- Сокалници да доносе у току године товар (400 тежинских литри )
жита и вина од куда им игуман каже.
Одредба 41- Свим пастирима, овчарима, коњушарима, јахачима и кобиларима да
се плаћа као у Студеници.
Одредба 42- Игуман у посланство да се не шаље.
Одредба 43- Војске ни града, ни соћа, ни коња, ни пса ни друге работе краљеве
да не буде.
Одредба 44- Кројача кожухних десет, скорњана (чизмара) шест и два грнчара
(прописан број занатлија).