Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Trece Oko 23 02 2021

    Uploaded by

    nikanor1
    111 views68 pages

    Original Title

    trece.oko.23.02.2021

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    111 views68 pages

    Trece Oko 23 02 2021

    Uploaded by

    nikanor1

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 68
    OKO Broj 815. @ 23. februar 2021. @ Godina XXXII @ Cena 80 dinara Sta su porutili duhovi kralja Aleksandra Obrenovi¢a icara Dusana? , enone eee ee eee een eee ee a ed a 1.70 € / Hrvatska HRK 14.50 / Severna Makedonija DEN 96 / Republika Srpska KM 2 / Crna Gora 1 € Rotaciona dijeta— ra Prolecni dani donose eae i nove poéetke, pa je 0303, Oeas toes 1749 pravi trenutak da pocnete %3 0622 aad 1082 da primenjujete laganu 0603. 0412 ore 1898 2083 i efikasnu dijetu - po onos, oBt0 Geta rae Baus tabeli koju prilazemo foo. ores 109 ta ose 11.03. 08:31 12:05 20:22 01:56 12.03. 09:10 12:57 21:14 01:31 lege samo Sto ne" 1 simboliéd je pravt frenutak za nove pocetke. Vreme jéidase 603, 11:96 16:15 pobrinete za svoj igled i zdravstveno stanfe, 17.03. 0030 O41 12:13——«17-04 a odligan nagin za to je dijeta po Zemljinoj rota- 18.03. 01:21 «04912531754 Giji, Dobra strana ovog sistema je Sto je dovolino 19.03. 0210 «052013351848 dda se samo nekoliko sati dnevno uzdréite od jelai 20.08. 03:02:07 14:21 19:98 ppica (dozvoljeno je piti samo vodu, najbolje alkal- ‘nu i slabo mineralizovanu) po tabeli koju prilaze- 21.03. 03:53 0653 «15:09 20:26 ‘mo. Na ovaj nacin za mesec dana mofete smrsati fae Ge ey eG Ale do 1 ellograuiy esibete se 1B posto tak WN 95 oa: jin 7 =e >t na koje unosite preko hrane i tetnosti, aimacete 3593, 7.08 ©—«10.82-=S«*twis?=Ss2886 Lose¢aj svezine i bolju koncentraciju, Preporucuje se da tokom perioda gladovanja 26.03. 07:50 11:31 19:50 00:20 izbegavate i cigarete, dok lekove mozete uzimati «27.08. 0834 «12.80.2080 Ot:04 {osim tableta za smirenje). Ukoliko imate proble- 28.03. 09:18 13:29 21:50 01:48 ma sa metabolizmom ili hormonalnt poremeéaj, «22.08. 10021481 -22:51 02:84 Cetiri sata pre svakog termina gladovanja ne sme- 30.03. 10:50 iE a 23:56 03:23 te konzumirati crvenia mesa, mahunasto povrée, ——_ proizvode na bazi soje i med. ° Sraéunato za Srbj U broju 815 Uz nova izdanja Sta su poruéili duhovi kralja Aleksandra Obrenovi¢a Rubrike ke ara Dusana?, Sta nam se dogada Zaboravijena svec ‘Numeroloski kalendar Pronaci Gete ono Sto al int 1 Tamertanovo prokletstvo .. Bozansko po} Pojans 1je na Hristovom jeziku .. Zaboravijeni iluzionisti Cudesni trikovi Maksa Malinija... Astro GPS Saturn i Uran u kvadratu - prigaj mi o revoluciji Traé ili istina Na portretima bili i duhovi? Pogled sa strane Ruzenje jezika kao praksa... Pravoslavna vaseljena - Gré Jos Sest veliéanstvenih.. Teorija zavere u praksi Migranti kao demografski eksperiment .... Zapisano u zvezdama Kada ljubav postane kazna Ako sanjate brojeve, Lavirint due zapisite ih. Zene su jase! Film i magija Kako su .veStice* sidle sa filmskog platna?.. Horoskop Dobro razmislite pre svake odluke! Poljuljana teorijao ard piramida?! Gradevinski inZenjer Piter Dzejms usprotivio se zvaniénom konceptu o izgradnji egipatskih piramida i svojim tvrdnjama ostavio arheolo, ge ber Komentara ® On je doven uv sumnjs{procena “apo cuveaa fe ida sastoji od 2,3 miliona kamenih CIP. Kaialogizaciia u publikaciit blokova, da je tesa 6 Simbions tonal de je bilo rampi za podizanje Narodine biblioteke Srbije blokova @ Vrhovni savet za antikvitete Egipta poverio mu je ron aa See eT uk inact COBISS SRD 43420428, Osnivaé | tzdavaé: Kompanija ‘Novostls A.D, KO Sian ies Kem re Glavni odgovornt urednik ‘Vecernjih novosti| svih izdanja NID Kompanije NOVOSTI: AD. Milorad Vuéelié. Pomoénik, | odgovornog urednika za revijalna lzdanja t odgovornt urecnik Dragan Viéanovic. Zamenikaigovontog Geetha Millen Rncbeve-Kukoleta, None Spomenta MI Tehni¢ki urednik Branislava Stefanovic. List izlazi Getrnaestodnevno, Rukopisi | fotografie se ne vracaju. Adresa redaketje: 11000 Beograd, ‘Trg Nikole Pasiéa 7. Telefon 3028-140. Marketing telefont: 3028-244, 3028-270, Pretplata za Srbiju: 3 meseca - 450 din; 6 mesect - 900 din, Email: treceoko@novosti.rs www.treceoko.rs Korice tampa sBRANMIL-, Bengrad ‘Stampa G.P. Kompanija *Stamparija Borbar ad. / Kosavska 26, Beograd. Uz nova izdanja: Len] e moze se reéi da je Ni itovié kao knjizevnik i po- liticar ostao poipuno skraj- nut, ali svakako da kontroverzna biograja ovog srpskog viktorijan- ca tek zasluzuje posebnu paznju s obzirom na njene spiritistiéke mo- mente, od kojih su poneki uplete- ni iu [atalne dogadaje nacionalne istorije na prelazu iz devetnaesto u dvadeseto stole¢e - konstatuje Du- San Milié povodom nedavno obja- enog itoishog almanaha iz pe Mice, Ko nastlt da de- mistiuje neka od neobiénih arhi- viranih svedocanstava 0 naéoj pro- Slosti. Jedan od junaka tako je i pome- null Mijatovié, jedan od najobrazo- vanijih Stba svoga vremena, éiji je lik ovih dana ponovo aktuelizovan tragom informacije da se njegov portret, posle mnogo godina puto- vanja od Seog Torsion pa sve do severa Engleske, upravo vratio u kucu srpske diplomatije, u am- basadu_ Republike Srbije u Lon. don. Ne samo da je u_pitanju éo- vel koji je u Sest mandata bio mi- nistar ftansija, u tri ministar ino- strani poslora, predsednik Srpske kraljevske akademije { osnivac Na- rodne stranke, vec i osoba koja je srpskoj valuti dala naziv “dinar”, a odigrao je i znacajnu ulogu u stva- ranju. Kremanskog_proroéanstva. Stavise, Mijatovi¢’ je polovinom 1914. godine na poziv kralja Petra doputovao iz Londona u Beograd, le mu je saopsteno da mu kra- Ij | njegov sin, regent Aleksandar, predsednik Viade Pasié { svi osta~ Ii ministri, nude da bude poglavar Srpske erkve, prvi patrijarh obno- vijene Srpske patrijarsije! Mijato- vié, koji je bio religiozan, uw svojim memoarima pise da je bio u isku- Senju da ovu duzost prihvati, ali Je odustao u poslednjem trenuticu, Sklonost okultnom, spiritizmu inatprirodnom Luka Miceta je, uobligavajuéi ma- terijale za drugi deo svoje isto- rijske beleznice “Odjek proslosti", imao dovolino razloga za podseéa~ mle na ovu izuzetnu liénost, o¢i- gledno nikada potpuno sagledanu iz svih uglova. A Mijatovic je - kako naglasava Miceta - bio sklon okult- inawvaoje pravuzlatnu groznicn nom, spiritizmu i_natprirodnom, proucavajuti ezoteriéne spise { pa- rapstholoske fenomene, sto je bilo u duhu vremena ondasnje Evrope, kada su popularnt bili ruska okul- tistkinja Helena Petrovna Blavac- ka {i engleski okultista Alister Kroli, a okulinom su bili skloni i Guveni Artur Konan Dojl (1859-1930), ko- Jije 1926. cak objavio ,Istoriju spi ritizma® ili DZon Vilijam Strat, fiz- éar, nobelovae | rektor Univerziteta Kembridz... Mijatovié je 45 godina. proveo u braku sa Engleskinjom Elodi Loton (1825-1908), fllozofkinjom i publi- cistkinjom, koja je bila 17 godina starija od njega - éak je bila nesto slarija i od Cedomiljove majke Ra- kile Kristine, poreklom Spankinje. 1 Elodi je, kao i Mijatoviceva maj- ka, bila okrenuta okultnom. A nju Je kao devojéicu otela jedna vraéa- ra Viahinja { odvela je u Arad, po- cuéavajuét je Sest godina magiji 1 vraéanyu, ste dok Je porodica nile pronasia i vratila. I sam Cedomilj Je jos na studijama u Cirthu - ka- ko je to zabelezio istoriéar Slobodan G. Markovic - postao ,veliki pobor- nik moguénosti opstenja s dusama umrlih osoba’, Sto je s njegovim do- Jaskom u London "poprimilo oblik duboke posveéenost’ Posle svade sa kraljem Milanom oko njegovog razvoda od kraljice Natalije, u leto 1889. godine iz Beo- grada se preselio u London i tu Zi- veo kao obiéan gradanin, Za amba- sadora u Engleskoj bice postavljen tek Set godina kame tf e ost ti do 1903, godine. I upravo ga je te godine, 12. marta, pozvao njegov prijatelj Vilijam Tomas Sted da do- de na seansu ,sa osobitim vidov- njakom koga je on otkio’. Vredi podsetiti da je ugledni en- gleski novinar Vilijam Sted (jedan od pionira istrazivackog novinar- stva, éija je priéa o deéjoj prosti- tuciji dovela do promene zakona u Velikoj Britaniji - tada je zakon- ska granica za stupanje w polne od- nose dignuta sa 13 na 16 godina), deceniju ranije pokrenuo magazin “Borderlend” oll se bavio naiprl rodnim. On fe 1886, objavio i pri- Gu o nesreci u kojoj brod, bez ca- maca za spasavanje, tone i nastaje velika tragedija. Druga njegova pri- éa, nastala nekoliko godina kasni- Je, odnosila se na spasilacke misi- Je nakon Sto je brod udario, i tako- de je povezana sa potonuéem Tita- nika, 1912, godine, Sto je jos zant- mijivije, Sted je bio putnik upravo na ovom tragiéno potonulom Tita- niku, na kome je okoncao Zivot za- jedno sa jo8 1500 putnika. Ali te, 1903, godine, Sted je tra- io da Mijatovie na seansu donese neSto Sto je bilo u vezi sa kraljem Milanom i kraljieom Natalijom. Lu ia Mibeta pise kako Je Mljatovic isekao sa jednog pisma, koje je mu je uputio kralj Aleksandar injegor potpis, i stavio ga u koverat Koji je potom zapeéatio i poneo na seansu: "Vidovita Zena se aala Daulija Bartel i dosla je iz Bredforda. Me- dutim, Mijatovié je zbog obaveza morao ranije da napusti seansu, koja je nastavijena u hotelu .No fok". ‘Ostavio je kove vim potpisom kod prijatelja Ju na Lazarovi¢a, koji se prea ikao potomak kneza Lazara Hrebe- Jjanoviéa, ali Judzin nije znao sta je u koverti", Kraljevo pismo zavrsilo kod pogresnog primaoca ilijam Sted o tome kasnije prica wuglednom pariskom "Figaru", odakile je beogradsko "Novo sunce’ prenelo clanak o spiritisti¢koj se- ansi sa gospodom Beréel, cega smo se u "Trecem oku’ pre par godina veé dotakli u nasoj rubrici "Tz sta- nih arhiva’. "Ona je otkrila da je u njoj potpis nekog kralja, rekla zatim njegovo ime Aleksandar i, zgranuta, predskazala njegovu tragiénu smrt. Drugog dana taj Srbin obavestio je odmah Mijato- vica, koji je tada bio poslanik u Lon- donu, o sinoénjem dogadaju..” Je napisano slovima koje nisam ra- Ovako su evropske novineilustrovaleatentat sJudzin Lazarovie je detaljno pre- neo Mijatoviéu Sta Se sve dogodilo posle njegovog odlaska sa seanse. “Imalismo veoma dramatiéan i sasvim narotit. prizor sa_gospo- dom Baréel. Kad stavih vas kove- rat u njene ruke, ona odmah rece: ‘Unutra je potpis mladog Goveka; to je potpis mladog kralfa, ali ne mo- ‘gu da procitam njegovo ime, posto nije nikad videla’. Ona je nastavila a opisuje mladog kralja, i odmah Pepe yah da je opisivala mladog Aleksandra. Onda rece da vi- adamu pored njega, neSto stariju nego Sto je on. Pretpostavila je da je ‘ona njegova Zena { opisala je kralji- cu Dragu sasvim verno, Zatim na- stavi da opisuje Stari dvor u Beo- gradu i odjednom zastade, nekoli- edomi Mijatovic-jedan od najobrazovanijh Srha svoga vremena Logiéno je da je tragi¢an kraj kralja Aleksandra Grants ikraljt- ca Drage pratilo veliko interesovanje ondasnje § Pod naslov “Srpska tragedla, “Novo suc’ Je prenelo anak tz jes Viner Tagblat” od 20, juna 1903. godine, u ko- me je objavijeno "postednje pismo kraljice Drage datirano 9. juna, a stiglo 11. juna jedno) njenoj intinmoj prijateljni” “Obsedajur me cre slutnje, i esto rocu vidim pred sobom uZa- sn onu shu umiruceg Mihaila kako pruza okrvarene rake naspram uboficama, zaktinjuéi th: - Nemojte, braéo; dosta je!" Objavila je 1 beogradska "Stampa" zapazanja nekog éoveka Koji je Jkratko vremte pre katastrofe bio u Konaku, "Kralj je bio na dan pre one kobne no¢i vrlo utuéen ina pitanje kra- Yjice Drage odgovorio je: - Imao sam... za0 san, koji me je progonio. ‘Moj otac pristupio je k meni, pogledao me turobno, skinuo mi kapu s glave i opasao sablju, pa se zatim nemo udaljio,” Tgrom sluéaja, a ne simboliénom idejom zaverentka, ubistvo kra- ja Aleksandra { kraljice Drage dogodilo se na isti dan kada je tride- set i pet godina ranije, 1868. godine, u KoSutnjaku ubijen knez Mi- hailo Obrenovié. TREC@KO Haxdaie Opt togodisnjaku, a na inicijativu njegove majke, Ce- domilju Mijatovicu je, gledajuéi u dlan, Jefta-papudaija .cije je stvar- no zanimanje proriane - 1 jest dalekovidost | predskazvane doga- daja koji dolaze’, ispricao: "ZiveCes razmerno dugo (Mijatovié je poziveo 90 godina - prim. S. M). Uskoro ées iéi na ie da posetis strane univerzitete, Na jednoj od ovin velit skola sresces laesnu gospodu strankinju nekollko godi- na slaju od tebe ofenies se nome. Bigs Il propovedik Il ble- Jj, jer te vidim kako govorig mnostvu miladih judi. te vidim kako ides na razlicite dvorove rukujes se sa kraljevima i kraljicama. Ima- eS mnogo da napravis pare, ali ih neéeS iskoristiti. Novac ko- {ji stvoris podeliées sa drugima koji ti nisu nista... Naciniées dve gre~ ke koje Ce te spreciti da postanes voda svog naroda, sto bi u suprot- nom bio, Mnogo godina Zive¢eS u inostranstvu. Ali dotazi dan kada ¢e te tvoja zemlja pozvati da se vrati8, nudeéi ti veci polozaj nego sto si ‘kad fanije zauzimao. Oklevaces, ali 6e8 ga na kraju prilwvatiti{ ucin!- es dobru uslugu svom narodu, ZiveceS u velikoj kuci; mislim da iz~ gleda kao dvor.." ko trenutaka prodomo gledase bez reti u prostor, { uzviknu: ‘Ali, ata Je ovo? Vidim' vojnike kako okru- Zu dvor, Vidi ofire kako pro Ijuju kroz zatvorena vrata patro- nom dinamita, Mnogi od njh jure u dvor. Sve sobe su mracne. Oliciri sa revolverima u rukama trée okolo u velikom best kroz mraéne sobe trazeci kralja i kraljicu da th ubiju. Sada vidim da neko donosi upalje- ne svece, sa njima prave novu po- tragu. Ah, pronalaze ih!’ urliknu gda Barcel, pade na kolena, podi- Ze obe ruke i pomoli se Bogu da ih spasi, i gotovo pade u nesvest, re- kavsi da su th ubill.” Podseéamo, u no¢i izmedu 29. 1 30. maja 1903. zaverenict su usli u vor, ali nisu odmah mogli da pro- nadu kralja i kraljicu. Nakon sto su pretrazili sve prostorije, hteli su da odustanu od plana, ali ustanovili su da se kraljevski par krije u taj- of od ju se ula tz spa vate sobe. Vrata odaje su razvalje- na, nakon Gega su zaverenic! prvo pucali u kraljicu, a zatim u kralja. Potom su izmasakrirali njihova te- Ta sabljama | izbacili th kroz. prozor, u dvorsku bastu. Ovo vazi za je~ dan od najvarvarskijih dogadaja u evropsko istorift. Cedomilj Mijatovié je kralju Aleksandru poslao depesu sa infor- macijom 0 ovoj seansi, ali odgovor nije dobio. Nekoliko godina kasnije Je ipak saznao da mu je kralj Alek- ssandar zapravo otpisao i po jednom. kraljevskom pratiocu pismo prosle- dio_u Ministarstvo inostranih de- la Srbije, kako bi mu bilo postato uu London. Ispostavilo se da je taj stvo Cedomilja Miptoviga sa jedne kasnije seanse, kada mu se "nepla- *javio duh kralja Aleksandra moledi ga da pise kra- ici majci Nataliji Obrenovié da mu oprosti na njegovom okrutnom po- naganju prema njoj. - Ja smatram ttl zgodu kao naj- posebniju u svom Zivotu. Vise od bilo kog drugog iskustva to me je uverilo da postoji Zivot posle smir- ti, da postoji svet duha i da duho- vi ponekad Zele i nalaze nacina da opste sa nama - zakjudio je tim po- vodom, Sam Cedomilj Mijatovié je sve- dogio i da mu je kraljica Natalija Jednom prigala ‘da joj je neka Ci- Srbija jeovih dana postala bogatijaza ‘umetnigki portret Cedomilja Mijatoviéa, jednogod prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije utemeljivaéa Narodine banke Srhie (Foto: Ministarstvo spoljnih poslova) kraljev pratilac bio jedan od zave- renika, pa je i kraljevo pismo ume- sto u Ministarstvo, odneo pukovni- ‘ku Aleksandra Masinu, Celniku za- vere, Koji ga je unistio, Neplanirano javijanjeduha kralja Aleksandra Obrenovica iSuci o svemuu tome u svom pra- zni¢nom broju, 0 Duhovima pre 82 godine, "Vreme" zakljucuje kako "covek moze da veruje i da ne veru- Je u sva ova spiritisticka predska- Zanja, ali mora s punom ozbiljno- S¢u da primi igjave 1 Steda { Mija- toviéa’, dodajuci kako su "to ijave Yerovao wonostrano -Mijatovigje prisustvovao mnogim spiritstickim seansama ganka joS kao detetu predskazala a 6e postati - kraljica. Kao sto je poznato, posle Zenidbe ikralja Alek- sandra nekadasnjom njenom dvor- skom damom Dragom Masin 1900. godine duboko se razocarala, zau- vek napustila Srbiju i godinu dana kasnije primila katolicku veru i za- monagila se u manastiru Berk sir Mer u Francusko), ge je Zivela do Inaja Zivota, gotovo pune Cetiri de- cenije. U knjizi "Odjek prostosti I” Lu- ka Miceta navodi i zanimljivu epi- zodu iz 1904. godine kada je Cedo- milju Mijatoviéu supruga Elodi is- priala kako je iz novina saznala za nekog vidovnjaka Vangu, predlaz imu da ga poseti "i uveri se da It bi on mogao da prizove duha cara Dusana da kaze mu da li jo8 posto je srpske carske regalije 1, ako po- stoje, gde se nalaze’. Nejasne instrukcije duha cara Dusana Enea bile porato tao se ne. /koliko godina ranije trojici Srba spirtsta iz Karlovaca javio upravo luh cara Dusana, poverivsi im da su sve njegove regalije sa mnogim dragim kamenjem zakopane u Sr- biji i da oni to mogu nkopatl samo uz pomo¢ - Cedomilja Mijatovica. Ali, Cedomillj je bio prezauzet { otpi- ‘sao im je da ée obavestiti Vladu Sr Duh kralja Aleksandra Obrenoviea amolio je Mijatoviéa da od kraljce majke Natalije Obrenoviezatrazi oprostaj bije da im pomogne u trazenju Du- Sanovog blaga. ~ Kasnije je, po nagovoru supruge, Cecomnil ipak otiSa0 kod vidovnjaka Vanga. Tokom seanse, vidovnjak je pao u trans i pozvao duha cara Du- Sana, prenevai mu njegovu poruku. =Ponovio je da regallije, kao i bla- go, postoje u velikoj Zeleznoj kutiji, saktiveno| iza zida od crvenih rim skih cigala, u pecini vinograda koji se nalazi na izvesnom mestu, blizu puta Koji vodi od Negotina za Zaje- Gar. Dao mi je uputstva kako da ot- karijem to mesto, ali su ona bila ta- ko maglovita da nisam smatrao da mogu da postupim na osnovu njih - prenece Kasnije sam Mijatovic, O tajni blaga Nemanjiéa objavio je Cedomilj Mijatovie jos 1892. go- dine i roman "Rajko od Rasine” u kome pripoveda 0 srpskom juna- ku koji u Krusevcu oslobada iz tur- skog ropsiva Madarieu Margitu, pa onda, lutajuci sa njom po Srbiji, na, Vujan planini nailazi na sveto ca Teodosija, Cuvara krunskog ga Nemanjica i Brankovi¢a. Nakon objavijivanja knjige bi- lo je bezbroj pokusaja da se na po- drugju izmedu manastira Vujan { stag vizantjskog utvrdenja na Sokolici, .mitskoj planini, punoj pecina, zmija 1 izvora*, ude u trag skrivenoj riznici srpskih srednjove kovnih vladara, ali to nikome nije poslo za rukom, Jo§ i sedamdesetih godina pro- Slog veka Sokolicu su pohodili ra- doznalci, a u potrazi za blagom via dala je prava groznica. Brojni is- traZivadi vodeni Mijatoviéevim pi Uéesnik seansi novinar Vilijam Sted, kasnije i Zrtvasa Titanika sanjem navodili su na pomisao da unulrasnjost Sokolice moda kre i krunu cara Dusana, koja nikada nije pronadena. Zivot okruzen tajnama Zee Cedomilja Mijatoviéa_o6i- ledno je bio pun neobicnih epi- zoda i susreta. Po povratku sa mi- rovne konfereneije, odrzane u Hagu 1899, godine, sreo je svoju vidovitu. prijateljicu, Koja mu je rekla da joj Je drago Sto ga vidi, posto je nedav- rno imala viziju u Kojoj je njegov zi- vot u opasnosti od lokomotive. Istori¢ar Slobodan G. Marko- vig, u knjizi .Grof Cedomilj Mijato- vie - Viktorijanac medu Srbima", pi- 5¢ kako je Mijatovié dobio naredenje od vlade da, krajem oktobra, pono- vo ode ui Flag da potpise sve Konven- Gije kofe je izglasala konferencija. Po dolasku_u Visingen u Holandiji tre- balo je da se ukrea u vor.za Hag, Vi- devsi lokomotivu, setio se upozore- nja, pa je trazio da ne bude u prvoj Hast ka Je blla do lokomoive vet u vagonu koji je udaljeniji od ‘nje. Pola sata poste su prosli Roterdam - voz. se sudario sa drugim vozom! ~ Da me nije upozorila moja vi- dovita prijateljica i da sam uzeo mesto u vagonu blizem lokomotivi, bio bih verovatno ubijen tli osaka- Gen u to} nested - zakljucio je Mi Jatovie. . Za razliku od Cedomullja, njegov prijatelj, novinar i spiritista Viljam. Sted nije izbegao sudbinu iz sop- stvenog proroanstva, onog o sud- ini broda koji je udario u santu 1 leda{ potonuo. Brod fe bio Titan, a Sted je stradao kao jedan od put nika, Uskoro posle Siedove pogibi- je, Mijatovié je posetio u Vimbldo- nu, u Stedovoj Kuci, poznatog ame- rickog medijuma gospodu Vrit (Ste- dova kuéa je postala mesto spiriti- stickih seansi), o éemu je pisao u éasopisu "Lait". Prema” njegovom svedocanstvu, tokom seanse se po- javila svetlost koja se kretala po Stedovoj radnoj sobi: ~ Tu, u to} svetlosti koja se pola- ko kretala, nije bio duh, veé sama licnost mog prijatelja Villjama Ste- da, to ne ogmnuta belim ogrtacem, kkakve sam duhove video na drugim seansama, vet u uobi¢ajenom ode- lu za Setnju. Sted se pojavio i drugi put, a pri treéoj pojavi Cuo se i njegov jasan glas preko cevi za govorenje: - Da, ja sam Sied! 1, moj dragi prijatelju, Mijatovicu, tak sam sre- éan Sto ste dosli ovde. Ja sam li¢- no dosao ovde upravo zato da vam. dam svez dokaz. da postoji Zivot po- sle smrti, Pokusao sam da vas uve- rim.u to dok sam bio ovde, ali ste vi uvek oklevali da prihvatite tu isti- nu... Sada dolazim da vam done- sem dokaz 0 onome sto sam vam. govorio - da treba ne samo da veru- jete, vet da znate da stvarno postoji Zivot posle smrti... Krajem Zivota Mijatovi¢ pise ka- ko su mu na seansama cesto dola- zili duhovi raznih prijatelja i zmame- nitih Ijudi, ali nikada 1 duh njego- vog pokojnog oca, Milana. Istoricar Slobodan G. Markovié pise kako je Mijatoviceva majka verovala da je njen muZ odmah otiéao u raj, jerje preminuo na Vaskrs, a Isus je osta- vio .vrata od raja otvorena, da oni, off toga dana umru, mogu ulaziti u raj sa oprostenim gresima,” Cedomilj Mijatovie je ovo obra- alozenje svoje majke piihvatio, © Predvidanja najboljih Felco] [eler=] i vidovnjaka PREDVIDANJA NAJBOLJIH ASTROLOGA | VIDOVNJAKA ZA 2021. GODINU SPECIJALNO IZDANJE TRECEG OKA Samo 80 dinara ZA SPECIJALNO IZDANJE TRECEG OKA GOVORE: Magistar bele magije Lav Gersman Astrolozi: Mihailo Cuki¢, Predrag Petkovié, ‘Suzana Ban, Dragan Jankovié, Milan Sasi¢, Darka Cvetkovic, Milena Ekart, Tanja Veljkovic, ‘Snezana Knezevic; Futurolog inumerolog dr Irena Sjekloéa Miler Astronumerolozi: Zorica Cvetkovié Ruzica Kralj Tarot-tumaci: Zorica Mat Mirjana Milosevié Saman Jaroslav Kazimirov Vizionar Merdan Agovié godisnji horoskop za sve znake Saznajte na vreme kakva nas godina eka, hoée li biti bolje ili gore... Kada ée se zavrSiti pandemija i koliko 6emo biti u karantinu? Sta ¢e se deSavati na politickoj sceni, kako Ge se svetska zbi inja odraziti Da li emo imati Gde Ge se dogodi Da li ce korona obelezi Kosovo - da li smo blizu reSenja? Hoée li biti novih sukoba na Balkanu? Da li ée godina biti rodna, ili ée leto biti najsuSnije za poslednjih sto godina? Potrazite na Plus - najprecizniji horoskop kioscima za 2021. godinu! Pisma TreGem oku (tac Goran i Sop piso povorku na nebu, pitajidi se ta bi to moglo da bude'i, evo, ja Zelim vim putem da mm odgovorim, Ta svetla su sateliti koe llon Mask Salje uu orbitu, a taj projekat se zove Spa- eX Starlink. Podatke o tome moze- te lako naéi na intemetu, a movete shi uaivo pratitina findstarlink com, pa kad vidite u koje vreme ¢e prola- a imad vasih glava, izadite i pogle- dajte u nebo. Zivimo u vreme nove tehnolo- gle, ko nas ne pit da Zein mreau na nagem nebu, Jedino nam preostaje da se uzdamo u Boga i da sacuvamo prisebnost i, pre sve- ga, svoje mentalno zdravije u ovim Tudim vremenima. Puno’ pozdrava svim éitaocima i mom omiljenom Gasopisu. Biljana iz Kanade Kako do Lava Gersmana? Rta sam alae “Tete oka molim vas da mi posaljete kon- takt Lava Gersmana, Suzié © Lava GerSmana mofete kontak- tirati telefonom: 063/1528-528. Genetika se moze promeniti! rocitao sam tekst o mikrobio- Togu Brusu Liptonu. Gospodin Lipton kaze: .Naéa biologija posta- Je komplementarna nasem umu i njegovoj percepeiji. Vecina judi ne prepoznaje posledicu negativnog uverenja u odnosu na Cinjenicu da je placebo efekat posledica po- zitivnog verovanja. Negativno uve- renje je jednako snazno u obliko- vanju nase biologije i genetike, de- luje u suprotnom smeru od pozi- tivnog uverenja”, itd. Navedeno ne sporim, ali izneta teza govori samo ukupnoj posledi reagovanja. lavodno, uzroke treba da. tra- Zimo u nasim uverenjima, onda se pam zaSto su naa werenja ta kakva su? Ako je sve u uvere- njima, ‘ajde da svi razmisljamo po- zitivno da bismo svi bili zdravi, ni korona nam nista ne bi mogla. Za- Slo uopSte postoje negativne emo- ije, Koja je njthova svtha, osim da nam donésu zdravstvene probleme? Zasto svi ne mozemo konstantno 1 pozitivni? Po tezi doktora proizila- ida je uvek resenje u promeni svoje avi kad smo “u Skripeu", hoGemo It 1u tom sluéaju izbedi bolest? Namece se pitanje da li je moguée da su svi Jjudi koji su ovaj svet prerano napu- stl bil neti ites uverenp. Odgovori na prethodno postavije- na pitanja objasnjavaju uztoke, za- Sto se geni ukljucuju ~ iskljucuju, gpspodin Lipton objaénjeva samo - (0 (posledicu). Kao Sto odgovort objsnjava i odluke naseg monga Sta ée uneti u kev ili deobu matini Gellja kao zamenu za bilo koje izgu- bljene éelije, Ukratko i o neslaganju sa dokto- rom Liptonom, svesnom i podsve- snom umu. Misljenja sam da je sve- sui i podsvesni um zastupljen u od- nosu 60:40 posto kapaciteta mozga, da su programi smesteni u podsve- snom umtu aktivni tek kad se stvo- re “alati” u svesnom umu za poje- dinaéno pokretanje programa. Nivo razvoja operativnog sistema lj. Co- veka, povezan je sa periodom 1 ko- Jem ivi tli sa dostignutim evolutiv- nim razvojem. Svo} podsvesni deo mozga éovek ne moze rastumaci- ‘i sve dok njegov svesni deo ne bu- de funkcionaian u potpunosti. Od- nos svesnog I podsvesniog ima ute- meljenje u covekovom normalnom funkcionisanju u svakoj evolutivnoj faci ili periodu Zivota. Kada bi pri stup podsvesnom bio mogué u ne- koj od ranijih evolutivnih faza u ra- zxojui Coveka ili danas, malo toga bi Covek razumeo, vec bi samo optere- tio inarusio svoje mentalno dravije. Potom, misljenja sam da se progra- miu podsvesnom wmu fomniraju do treée godine Zivota, a ne do sedme, kako iznosi gospodin. Covek se rada sa formiranim osnovnim karakte:- nim osobinama, kao i sa vecim de- Jom formiranih stavova. Neuronska mreZa je formirana u principu posle prve godine Zivota ili kada dete pro- hoda. Kasnije tokom Zivota promene misljenja i stavova su u granicama Sto je i razlog vet oformljenth “crvenih linija” Kobo ne maze da rede, a tne du th crvenih linija krece se cove- kova psihologija. Da bi Govek izaSao igvan maksimialnog opsega crvenih linija, Sto je nasoj vrsti neophodno, potrebna je uspostava veze sa neo- graniGenom sveSéu itd Slazem se da je promena okoline (misli se na sasiav krvi) zna¢ajna i da uti¢e na Celie ili mazak, ali ne de- Jim njegovo mis\jenje da se genetika maze promenuti posle osam éasova meditacije. Ono sto je gospodin Lip- ton primetio pri svojim eksperimen- tima posledica je nedega drugog, a manjim delom meditacije. Mislim da {storiju bolest! medicina ne prati ra- dimisjenja kako smo Zrtve svoje na- slednosti - genetskog determinizma, nego kao verovatnocu ili moguénost da od iste bolesti obolimo. Sve bo- Jesti upisane su u nagem genomu, Sto ne znaéi da Gemo ih dobiti, jer ceo sistem Zivota na planeti ima svog “kontrolora’, pa tako i na’ mozak ili geni. Samo’ to gospodin Lipton o uaroku svega pomenuitog~ ni slova. Tema je veoma siroka, pa je u kkratkom osvrtu nemoguce reci sve reéi sto bi trebalo, a da bude razu- mijivo, ali mogu da kazem da su uate u svemirskim energijama — energetskim Cesticama. V. Tolinacki Predlog Patras 28 gasops kof mmo eta ju od Korica do korica, a i za pro- birjive ima zanimljivih tema. U broju 813. urubrici Pisma Trecem oku’, Gitateljka Aleksandra je predlo‘ila, ako je moguée, da se obnovi sarad- nja Sa Zoranom iz, Zemuna. Na osno- ‘vu njegovih tekstova je mnogo na- la u Zivotu. I ja imam istu molbu, jer je Zoran imao odliéne sa- vete za smirenje i duhovni rast, a da- nas nam je to zaista jako potrebno. Pozdrav i uspesni svi naredni brojevi. Marija Kletva je veliko zlo fe poriéem da je interesantan tekst o kletvi, posebno sto je pri- Ga “iz prve ruke’, a ne neko prepri- Cavanje. Alli, to me je samo navelo da pomislim koliko je kletva zapravo ve- liko zlo, i u suprotnosti sa pravom verom. Zaista ne znam da Ii prokli- njanje zaista “radi” (po vasem tekstu reklo bi se da je tako nesto mogu- Ge), ali Cal i da nema efekta, pitam se kakvi su to ljudi koji nekoga ku- nu, sa namerom da mir nanest zlo, “Oko za oko, zub za zu je “ila tica” iz Starog zaveta, a u meduvre- menu smo, bar se nadam, malo na- predovali i shvatili da nam osveta ni- Sta dobro nece doneti. Jedino opro- Staj pomaze, Sto ne znadi da treba zaboraviti netije lose postupke i nji- hove posledice. Oprostaj samo znadi da se odvojimo, “oprostimo” od mu- ke koja nas izjeda, jer ne mozemo iG dalje u Zivot ako smo optereéeni prosloscu i drugim jjudima. Kao Sto sam negde nedavno éula: “Oprostaj Je odustajanje od pokuSaja da pro- ‘menimo prostost” Milica Kosmos je Ziv! vet oko nas je Ziv i pokazuje zna- )ke razuma - smisla, Evoluciju 21- ‘og sveta i kosmosa nije lako obja- sniti, osim na ovaj naéin. A sve je Ia vesnije da je univerzum prozet smi slom, to tvrde éak i najpaznatiji na- uénicl. Pogledajte na sajtu www. energomedicina.rs. Ta nauéna sa- ‘znanja uopste nisu u suprotnosti sa pravom verom, ‘Stojan Mitrovié Loznica Dajenama Knjaz Milos! yaduje me Sto ste objavili anak lavoljuba Markovica 0 istorifi masoyne imunizacije kod nas. Treba jude podsetiti da malo “ukljuce mo- zak’ Kada odluéuju o svom zdaviju i, automatski, 0 zdraviju onih oko se- ‘be, Slazem se da vakcine ponekad mogu biti stetne, ali - da li su Stet- nije od prelezane bolesti? Sumnjam. ‘Verujem da je u proslosti mozda bilo vakcina koje nisu bile bezbedne, ali, takode, verujem da su one, takve kakve su bile, sa mogucim kompli- kacijama, ipak doprinele da se neke bolesti iskorene. ‘Tako je i danas. Argument “anti- vaksera” su, izmedu ostalog, da is- pitivanje vakcine treba da traje pet do 10 godina, ali - imamo li trenut- no toliko vremena? Treba_li ¢itav svet da stoji toliko dugo? Shvatam da su vakcine protiv kovida razvi- |jene relativno brzo, medutim, uglav- nom na veé ispitanim tehnologija- ma (recimo, “sputnjik V" — na osno- ‘vu necega sto je prouéavano, ako se ne varam, najmanje tri decenije), pa nema smisla priéa da su baé toliko nebezbedne i da smo svi mi zamor- Gi. PonaSamo se kao one neznalice i ignoranti od pre 150 i vise godina, ili kao ona plemena koja su verovala da ne smeju da se fotografisu, jer ce ‘im to “uzeti dusu”. Da se razumemo, ne poriéem da Je vrlo logi¢no da postoji neka vrsta “vlade iz senke” na globalnom, kao i na lokalnim nivoima, { da ona izvla- G neku korist iz cele situacije, ali muénite malo glavom! Onome ko bi da zaradi na pandemiii vise bi se is- platilo da ima sto vise bolesnih (re- cimo, obi¢an grip nas koSta pedese- tak evra aspirini, antibiotici, suple- menti, éajevi, analize...), a vakcine su ftinije. Pare Da sam ja taj neko ko bizeleo da Siri pandenilju i da zaradi na njoj, koji bi mi bio najlogicnifi po- fea De rei novi Hr dar ne postoji. Onda ée se lake preno- siti { najbolje ¢u zaraditi, a usput se reSiti “viSka” stanovnistva, onih sta- rijih i bolesnijih, koji vise ne mogu da doprinesu. opstem blagostanju, ‘veé samo trose “narodne” pare. Hvala vam na odliénom tekstu Slavoljuba Markoviéa, a pozdra- vijam i Miodraga Milanoviéa, koji je ‘na svoj nacin ragjasnio stvari. Milena Jojié Beograd Hvala, gospodine Popovicu! vala vam &to pléete 0 pravosla- wiju u svakom trenutku, a ne, kao ostali, samo kad na red dode izbor novog sprskog patrijarha. Ve- lika zahvalnost i postovanje prven- stveno Hadéi Tomislavu Z. Popo- vicu za njegove tekstove u “Pravo- slavnoj vaseljeni”. ‘Milutin Dragojevié Nis Pasulj i andeli Gras put sa posebni zaovo vom procitam rubriku “Tre¢im okom kroz svet”. Vesti su neverovat- no interesantne i zabavne, a esto me navedu i na razmisijanje, Kon- kkretno, u broju 813, privukle su mi pamju dve vesti: ona o pametnom pasulju, 1 druga - 0 andelima. Da tim, pise da je utvrdeno da je Fecceekt pea) eet penostens, zato Sto zna na koju stranu da raste. A onda prica 0 andelu koji se poja- vio da pomogne vatrogascima u Pol}- skoj. dada fe sve to sere, dod Se do zakdjucka da postoji “nesto", ne- kka viga inteligeneija ili Bog, nedto Sto brine o nama i éilavom Zivom i nedi- vom svetu Ja verujem u ideju da je inasa planeta diva, da svaki kamen ima neku vrstu svesti, da su nebo i vazeluh svesni i da smo svi mi pove- zani, Samo smo kap u okeanu neke energie, i zato i ima smisla ideja da treba da se osvestimo, svako koliko moze. Vremenom, i nas “okean" ée postati Gist, lepat i bolji. 1 spasive- ‘mo i sebe i svet. Draganica Dase naucimo pameti fovinar Dragan Vujicié me je ube- Jdio u_postojanje letecih tanji- ra Da bude ise, nisom preves razmisljao o vanzemaljcima, all uvek sam nekako mislio da jednostavno nije logiéno da smo saini u svemi- ru, niti da smo bas mi najrazvijenija civilizacija. Ipak, drugatije je i ka éujete da su vrlo eminentaii oficiri i piloti potvrdili da nam je neko iznad glava, posebno u trenueima istorij- slih preokreta. stale, ipak, da se nadamo da ée biti Sto manje razloga da nas “nad- sledaju’, ocinosno - da 6emo se nau- iti pameti { da neéemo ratovati jed- ni protiv drugih. ~ Citalac Vernici ne mrze! Mics, tae, plete, po stat 1a vise “vernika” u svetu (namemo stavijam navodnike), ali ako pogledate oko sebe, sti¢e se dru- gatija slika, Ako je neki istinski ver- lo koje vere), trebalo bi da vodi Guna o drugima i da postuje sva- Gije misljenje, makar se i ne slagao sanjime. A, koliko vidim na intemet- portalima ina drustvenim mrezama, judi jedva Cekaju da se posvadaju i laju oko bilo Gega i bilo kal vesti objave. Mnogl od “takvih” se pritom izjaSnjavaju kao veliki vernici ili patriot. Ito nije tako samo u Sr- biji, pratim i hrvatske vesti i strani- ce, a verujem da je sli¢na situacija i rugde u svetu. Zar je to “preporod"? Zar su to vernici? Sumnjam, Nadam, se samo da ée nam Bog “progledati kkroz, prste” i pomoti nam da izade- mo iz“tamne noci duse". Mislilac Otkriéa- Gradevinski inzenjer Piter Dzejms usprotivio se zvani¢nom konceptuo izgradnji egipatskih piramida i svojim tvrdnjama ostavio arheologe bez komentara e On je doveo u sumnju i procenu da se Guvena Keopsova piramida sastoji od 2,3 miliona kamenih blokova, da je teska 6 miliona tona i da je bilo rampi za ye blokova e Vrhovni savet za antikvitete Egipta poverio mu je spasavanje Krive piramide kod Dasura, a VelSanin je veé dobio nadimak — Indijana Dzejms! a najéuveniju egipatsku pira- gud se verue dae podignu- pre vise od 4500 godina u doba Cetvrte dinastije i da je njen gaditelj bio faraon Khufu, odno- sno Keops po grékoj verziji. Oko naéina njene gradnje swvorene su brojne pretpostavke 1 joS uvek tra- ju rasprave podstaknute od stra- ne onih koji ne veruju arheolozima a Je svaki kament blok bio rezan i transportovan iz obliznjeg kameno- Joma, a zatim postavljan na svoje mesto pomocu velikih rampi. Inzenjerski cunami filma se pridruzio 1 gradevin- ski inzenjer iz Njuporla, Piter Diejms, koji dovodi u sumnju ve- kovnu i neprikosnovenu tezu pri- hvaéenu u-nauénom svetu da je Velika piramida sastavijena od 2,3 miliona kamenih blokova éija ukupna tedina iznosi oko 6 miliona tona. Kao ida su ti blokovi podizani spoljasnjim rampama do visine od 146 meiara sto je, po njemu, goto- vo nemoguée. “Za to bi bilo neophodno da se locira, obeleai i isece 2,3 milio- na blokova od kretnja¢kog kame- na i poravna da pristaju jedan uz aug zatim da se transportuju po poplocanim putevima do pirami- de ili do potetka spoljane ram- pe. Izraéunato je da bi to zahtevalo da Egipéani poloze po jedan veliki blok svaka tri minuta na dugacku rampu, svakoga dana u toku deset sati punth 25 godina. Da se to do- godilo, tamo bi joS uvek bilo osta- taka rampe, ali njih nema. Postu- pak vadenja i obrade kamena ovim metodom ne bi u tom vremenskom, periodu mogao da obezbedi neop- hodnu kolidinu blokova, éak i da Je materijala bilo dovoljno", twrdi Dejms. On napominje da bi za ta- kav posao bilo potrebno 20 do 30 hiljada radnika, a zbog ograniceno- sti prostora oni bi samo bili jedan drugom na smetnji. je Piter Dzejms i zbog cega njegovl stavovi izazivaju efekat cu- namija medu konvencionalno ori- fa jeatisanim egiptolozima, moze se olje razumeti kada se ana da je uw pi ajer Koji poslednjih cvadesetak godina pro- veo radeci na o€uvanju istorijskih ggadevina{hramova ut Ep pre- svoje kompanije “Sintek’. samo ‘o, firma je “hd 1985. godine specijalizovana ‘da_pojacava kon- ikcije, tako da Déejms iza sebe ima poslove na ko pa- lati, Vestminsterskoj opatiji i Be- Joj kuct u Americi, a nakon rekon- strukeije zamka Vindsor poste ra- zomog podara 1992., UNESKO ga Je preporucio Vrhovnom savetu za antikvitete Egipta, kada se u toj ze- alii Maio 2 ltrs iste Svojim metodima od tada spasao jc, pored ostalog, Crvenu piracy, yram Hibis, grobno mesto u Stepe- nasto piramidi, 22 moseje i mnogo toga drugog Gradnja iznutra! Jseste i zapaganja tokom ni- za godina Piter Dacims ‘sazeo je u njizi “Sy jiramida: Inze- njering 1 eka i dremt egipatski monumenti”, | u osnovi njegova te- orija se zasniva na tome da su pira: mide gradene iznutra, a ne spol to tako da su punjene kamenim Som, a zatim su formirane strani- ce pridodavanjem blokova. To ob- i jaSnjava zbog éega su spol Heed jute, hve kamen, dk unutraénjost, odnosno spun po poafens. Gini slabiji materijal. ode i razlog zbog kojeg su ae fe skeniranjem pronasli prazni- jer su one najverovatnije nasta- Jevbogsleganja materiala kom su ispunjene. Sam nacin gradnje na taj nacin mogao je da bude mnogo Jaksi, brdi I sa manje radne snage, smatra Dzejms. Gradevinski inzenjer misli da ni- Je bilo izvodijivo da se podizu ram- pee Koje bi morale da budu najma- nje cetvrt milje dugacke da bi se dobio pogodan ugao za. podizanje blokova na tako veliku visinu. “Za- raticu sa arheolozima’, kaze 76-go- disnji Dzejms. "Oni 6e rect: Kako th ‘a, tinisi atheolog? All, vi ako Ze- lite da iagradite kucu, koga biste pozvali - mene ili arheologa? Arhe- olozi nikada nisu imali inzenjersko iskustvo", objasnjava Velsanin, ko- jem je njegovo istrazivacko angazo- yS z Dalije ja igradnepramidaresena-Sfinga ato zmamo haze Pier Dies vanje na pol arhenlogje donelo mak - Indijana Dzejms. Presudnt Bil tom “ra- tu” Piter Dzejms dobio je posto je 2013. godi da ispita Kii- vu (Bent) piramidu, trecu po staro- sti koja jos uvek postoji, ali se pola- ko raspada. Struénjac! su rekli da Je to zbog pomeranja temelja i kra- de kamena sa nje, Inisu verovali uw Diejmsovu tvrdnju da je ret o ek- spanziji materijala usled sirenja i skupljanja kamena tokom vekova, zbog ekstremnih razlika prosecne nevne temperature od 40 stepeni do nogne od 3 stepena Celzijusovih! Radovi na Bent - Krivojpiramidi kod DaSura bili su planiraniza prolese 2020. godine alisu odlozeni zbog pandemije kovida19 Pogresne teorije theolozi, éini se, nisu udili pri- Anette, Oa! lade nile da zato sto su kameni blokovi ve- liki, ne potpadaju pod prirodne za- ‘Kone koji govore da se materijal si- ri kada se zagreva’, ustrajao ler Piter Daejms. Naime, kada se kamenje Siri, praina i krupan pesak upada- ju u stvorenu prazninu i sprecava- {i muvraéanje na poset poz, Fasada gradevine se tako, gotovo neprimetno svakoga dana Siri, sto dovodi do toga da na uglovima, gde se stranice sastaju, kamenje puca. “Teorije arheologa o Krivo} pira- midi nemaju smisla. Kao prvo, ne- ma dokaza o pokretanju temelja, a drugo, jedinstvena matrica kolapsa na uglovima podrZava teoriju o ter- malnoj ekspanziji. Ideja o misteri- oznim kradljiveima kamena takode ne dréi vodu, jer bi im bile potrebne veoma slozene skele da bi dosli do njega, | to bi bio veoma opasan bi- zis. Ne mogu prosto da vidim ne- koga ko bi to radio’, nije popustao Déejms. ‘Njegov tim izlozio je procenu problema sa piramidom kod Da- Sura 2017. godine na Univerzitetu ms Piter Diejms ozbiljno je doveou sumaju da je Keopsova piramidaizgradena ‘od 2,3 miliona kamenih blokovai dae teSka 6 miliona tona u Kairu i posle dve godine Vrhovni ka neotkrivena Supljina, odnosno savet za antikvitete Egpla je odo- prostorija. brio da *Sintek” na prediozeni na- “Oni strahuju da bi mi mogli da Gin stabilizuje gradevinu. To zna-prodremo busenjem u neku odaju Gi da su dobili dozvolu da probno, dijamantskim busilicama, pro- use rupe u gradevini i kroz njih provuku nerdajuée Celiéne sipke dudine do pet metara, koje ce, si- stemom zidnih zatega, garantova- {i stabilnost objekta Cak za slede- Gih nekoliko stotina godina, isto- vremeno mu dozvoljavajuci i ter malno pokretanje. Uslov Saveta i razbijemo vazu. Na srecu, skeni- Tanja koja smo tvel krajem 2019, pokazala su da takvih odaja nema”, prokomentarisao je u svom stilu Pi- ter Dzejms. Oprema za prva test busenja bila Je postavljena pocet- kom prosle godine, ali su zbog pan- demije korona virusa radovi odlo- Zeni. Dzejms je, naravno, nestrpliv da sa njima otpocne, posto je vee Je da "Sintek” bude opremljen ra- _svojim teorijama zaljuljao arheolo- darom, kako se ne bi ostetila ne- ski svet. ewe nose Aecher bade Sonar Pyramid core filling ‘Arnumber of holes may be require oatoaniernal anchor port Uevrseivanje piramida pomosu zidnih zatega po metodu“Sinteka” TUT M IN ELLN na Hristovom jeziku Kako je Ihtijar Batbunov postao shiarhimandrit Serafim, koji u okviru Gruzijske pravoslavne erkve sluzi na aramejskom jeziku, izvodeci sa horom sopstvene melodije pjanje na jeziku kojim je gove Isus Hrist moée se éuti rom sveta, zahvaljujuci shiar- himandritu. Serafimu _Bit-Karibi- ju, koji sluzi u manastiru Trinaest ‘svetih asirskih otaca, u selu Stara Kanda, 25 kilometara od prestoni- ce Gruzije Thilisija. Pre toga, sluzbe na ovom jeziku postojale su samo u sirijskoni gradu Maalulu. Molitva na grobu starca Gavrila prvo da podsetimo ko su Ara- ciel (Asirci) 1 kakav je to je- zik. Pripadaju semitskim narodina i naseljavali su Mesopotamiju (po- drucje danasnjeg fraka, Sirije, Ira- na i dela Turske). U vise navrata imali su svoju drzavu, ali su se na kraju stopili sa drugim narodima. U vizantijsko doba na Bliskom isto- ku vecina stanovnisiva je govorila upravo aramejski, koji se postepe- no razvio u starosirijski, sa dva ra- alicita pisma. Po veroispovesti Ara- mejei su. mahom pravoslavni. hri- S

    You might also like