Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Treće Oko 27 3 2018

    Uploaded by

    nikanor1
    109 views68 pages

    Original Title

    Treće.oko.27.3.2018

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    109 views68 pages

    Treće Oko 27 3 2018

    Uploaded by

    nikanor1

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 68
    TREC@KO CORAL AR A as Sa ro Le! LET Tew Nostradamus PMP Seog SUE UPR E ee Lek ead Slovenija 1.70 € / Hrvatska HRK 14.50 / Makedonija DEN 96 / Republika Srpska KM 2 / Crna Gora 1 € U susret prazniku reson ean Uskrsnji vatrometi i povorke Vaskrsenje Hristovo obelezava se u skoro svim delovima planete, a svako to Gini na svoj nacin skrs svi obelezavaju kako to obicaji diktiraju, s tim Sto se obiaji razlinijul od zemlje do zemlje. Znamo kako se slavi u na- Sim krajevima, a kako je na drugim destinacijama? U Grékoj se tradicionalna litungja odrZava u subotu uveée, a kada ot- kuca ponoé, vatromet aznaéi pocetak vaskersnje nedelje. Mnoga réka ost va imajutjedinstvene rituale, pa je ta- ko Kif paznat po razbijanju glinenih Jonaca, a Hios po epskoj bie dveju er- kava - raketama za vatromet. U centralnim i juznim delovima Spanije uobicajene su prazniéne po- vorke, Najpoznatiji je festival Sve- te nedelje u Sevilji, Povorka je ukra- Sena drvenim skulpturama i scena- ma iz Novog zaveta, uz muziare ko- I sviraju f marSiraju 1 gomilu ud coja dolazi da vidi dramski dogacaj. Procesije traju nedelju. dana (pred Uskrs}, pocinju u ponoé i nastavija- Juse do ranth jutamyjih sat. Ne Bermadstam osevima, gona [preokupacija je ~ pustanje zma- Jeva iz domace réinosti, Koji su ée- sto ogromni i neobiénog oblika. Sve {Je potelo kada je jedan britanski uz tel) napravio zmaja da bi deci obja- sniio Hristovo vaznesenje u nebo. U Indoneaiju su hriScanstvo do- neli portugalsit i hotandski misiona- ri u 16. veku, i tamo se Uskrs obe- JeZava ponavijanjem scene raspeca. Mladici se vezuju na divene krsto- ve, dok se statue Hrista i Bogorodice pronose ulicama. Inaée, smatra se da je velika Gast "igrati” Hrista. ‘mnogim gradovima SAD prak- tikuuju se uskrSnje povorke. Po- stoji i tradicija da deca dodu u Bel kuuéu sa korpicama oslikanih jaja i uucesivuju u takmicenju - ko ée dale otkotrlati jaje niz travnjak. Idealna veéera na ovaj veliki praznik je: Sun- ka, krompir, povrée i voéna salata, Simbol Usktsa u Americi je Iljan. Poneko mesto u SAD ima i sopstve- nu tradiciju, pa je tako gradi¢ Frede- riksbury u Teksasu, koji su prvobit- no naselili Nemei, osveiljen vatrama uu noti pred Uskrs, Ovo se cin zbog obeleZavanja mirovnog ugovora sa Komanéima, potpisanog na Uskrs 1847. godine. Dect se priga da je va- tre zapalio uskrsnji zeka. Minoge tek saske porodice, pa i one ut ovom gra- diéu, za svecanu veceru sluze "jag- njecu tortu’, odnosno - tortu u obli- ‘ku jagnjeta. onegde ni jaja nisu prava, vec — Gokoladna. Tako je u Fran- ade roditelji salkrivaju ove sti, da bi ih deca na akuupljal i pojela th za doruc: e, glavno uskrénje jelo Francuza je, { pored njihove cuvene kuhinje ~ obiéna peéena piletina. Talijanima je Uskrs omaljent pra- znik. Tada se okupi porodica, a za dorutak se jedu farbana jaja { torta od sira. Za ruéak je na trpezi jagnie Il Jare, Poljaci stave dva dana: Poro- diéni rugak potinje molitvom, a sloji se od osveStanth jaja, rena, me- sa I kobasica. Takode, sluze se i” be'-slatko testo cilindriénog oblika punjeno raznim lepim stvarima ~ od marcipana do Gokolade... ‘Sreéan i vama Uskrs! Hristos va- skrse! S.M. U broju 739 Iz starih arhiva Koji ste tip Beogradanke?. Vaskrinje Cestitke Lepa i zaboravijena tradicija.... Rubrike Lavirint due Rotaciona dijeta Izadite iz rasprave kao Samo malo gladovanja, i pobednikt . ve Nove teorije Sta je bilo pre Velikog praska? Verovali ine Kriminalac Koji Je ponovo postao decak. Tajanstvena Srbija Ljubostinja - misterja dvora viteskih udovica . Pisano u zvezdama Dali smo skloni nesreci? . Vizije i vizionari Covek kojem se Ajnstajn klanjao...... Pravoslavna vaseljena Ziveo na Zemlji kao na Nebu.. Teorija zavere u praksi Ubistvene tajne Secernih vodica Paralelni svet Ko nas pose¢uje na Uskrs? . Cudno, ali istinito Cal i vrane imaju dusut... April kroz brojeve ‘Umeinici - napred! .. Sta nam se dogada Biljotragacica Numeroloski kalendar Dozivite posao kao igrut .. ‘Treéim okom... kroz svet Covetanstvo ée spasitt.. Yjudi-simpanze! ..........61 roskop Naudite da se radujete kao deca! ae deli” vj saci? Naslovna strana Sta su ,videli” vidovnjaci? pa strana Nostradamus i Vanga za ovu godinu predvideli su ratove i nemire, a Hamilton-Parker, britanski vidovnjak poznat CIP- Katalogizacija u publikaciji tome ito je predvideo "bregait”{ dolazak Donalda Traazpa na vlast - Narodine bibioteke Srbije il napa enki oon ne Londen ein seers 2 potapanje am: vo} ‘© Najpoznat astrol SSN 0954-9 Pavel Globa ‘evra i dezintegraciju NATO pakta COBISS.SR-ID 43420428 TRECOK Osnivaé i izdavac: Kompanija »Novostis A.D. Generalni direktor Kompanije sNOVOSTIA.D. Stdan Muikatirovié. Glavnt | odgovornt uredinik °Veéernjh novostici svih izdanja NID Kompanije ‘NOVOSTI« AD. Milorad Vuéelis. Pomoénik gavnog i odgovornog urednika za revijalna izdanja i odgavorni trednik Dragan Viéanovi. Zamenik odgovornog urcinika Miliea Knezevié-Kukoleéa. Novinar Spomenka Milié. ‘Tehnickd urednik Branislava Stefanovic. Lektor Zorica Perunidié List iti Getrmaestodnevno. Rukopist | fotografie se me vraéaju, Adresa redakelje: 11000 Beograd, ‘Tre Nikole Pasica 7, Telefon 3028-140. Marketing tlefont: 3028-244, 3028-270. Email: treceoko@novosti.rs werw treceoko.rs Korice Stampa sBRANMILe, Beograd Stampa G.P. Kompanija‘Stamparija Barbas ad, / Kosovska 25, Beograd, TREC®KO TT Iz starih arhiva Koji ste ti Beograda I ako niste Beogradanka, ne sumnjamo da ¢e vam zanimijiva biti tipologija dama i njihovog karaktera kakvu je pre devet decenija na stranama prestoni¢kih ,Nedeljnih ilustracija” objavila novinarka potpisana sa Mir Jam e Naravno, u pitanju je srpska knjizevnica Mirjana Jakovljevic, koja je kad idete ulicom, a pored Niseetaamitiig 2 smesite i lubazno javite, kao Svojoj prijateljici. Ona vas zacude- no pogleda, ne otpozdravi vam i ode dalje, vi tada vidite da ste se prevarill {da ona samo lidi na vasu prijate- Vicu. Tako se svakog dana varale i -dnevno éitavo tuce istovetnih ica prode pokraj vas. Ovako potinje tekst _objavijen 1928, godine u beogradskom listu "Nedeljne ilustracije’. Njegova au- torka zatim konstatuje Kako klima, novinarsku karijeru zapoéela u ,Novostima", a nastavila u.,Nedeljnim ilustracijama" tekstovima poput ovog... E De ncaa et na¢in Zivota | moda stvaraju nove tipove dama, kakvi se nisu vide- Iu godinama pre Velikog rata, ali u sustini se iza svakog od nyih kri- Juri opste crte i karakleristike koje se Sminkom i modnim detaljima ne mogu sakriti ‘A poipisnica teksta je niko dru- gi do MIR-JAM, kako je i zapisano na dnu stranice ihisirovane foto- grafljom tadasnje beogradske lepo- e? tice Nade Paranos. Milica Jakovlje- vié je Zelela je da bude novinarka, 1a Se nakon Prvog svetskog rata se- za Beograd kako bi radila uw .No- vostima*. Radia je i u .Nedeljnim ilustracijama’, sve vreme se potpi- sujuci kao Mir Jam, da bi pseudo- nim zadréala i kada je potela da pi- Se romane koji su stekli izuzetnu populamost. ‘A pisala je o ljubavi, braku f Zi- voit gradanske klase tadasnje Ju- goslavije. Iako je sa velikom stra- Su pisala o Ijibavi i braku, nika- da se nije udavala. Bila je obrazo- TREK RKO iG i Pisu te, 1928. godine, u broju od 11. novembra, beogradske 'Ne- deljne ilustracije” i o neobiénoj sposobnosti vida jedne zene i deéaka togu ‘vremena. ee ee are ay A ie ea raga nantes tavan Yell a jaSnjivom sposobnosti". Benito Paz vidi nepogresivo u heey ost i ‘puno zatvorenih kutija i Gita zatvorene knjige, piu elfne ustradle, navodet! kalo ‘njegow zak, ko kroz de- bele olovne ploce. tpak ne prodire kroz divo". Na sian Je nagin opisaina {nenbina sposobnost tridestéetvaro- godignje Francuskinje “Ora Zena ima neobienu sposobnost od svog detinjtva, all dugo nije 0 tome nikome nista govorila iz bojazni da je ne smatraju za lu {zbog toga Sto je, kao vrlo pobozna, misiila da je to davolsko kusanje. No, ipak je u foku vremena otkrivena ova njena Cudna sposobnost i sada su je naucnjact uzeli za predmet svojih opita. Nedavno su Taro- cdovu podivrgltispitu i bili su zapanjent njenom sposobnoséu. Mogla je da protita natpis na starom rimskom novcu kofi je bio zatvoren u Ze- kkaseti, a isto tako leznoj proéita i ime telefonsh kanji ie ies eae ata ge ere aa vano kao burfujski_ sentimental- no i sladunfavo, molba za zaposle- nje joj je odbijena, izgubila je sta tus novinara, Napustena i osramo- Gena, bez penzije, Milica je gurnu- ta ustranu, Umire 1952. godine od upale pluéa. O njenoj smrti nijedne novine nisu izvestile. Tek 1972. go- dine, postavjanjem na soenu Ae Ijea 212 predstave ,Ranjeni orao", dela Mir Jam ponovo oZivijavafu. A kako je Mirjana Jakovljevi pi sala te, 1998. godine, na stranama "Nedeljnih. ilustracija" mogli smo da se i sami uverimo pronasavsi u ovim prasnjavim novinama od pre devet decenija 1 pomenuti tekst 0 tipovima savrementh, posleratnih Zena. Iavesno je da i danas detuje Pomerat Aiuto eta vana, stabilna i samo- stalna. Teéno je govo- ila francuski f ruski, a © njenom privatnom Zi volt vie se_nagadalo, Sto se znalo. Cita- fad publica osvolla Je Jednostavnim i poma- Jo sladunjavim stilom. To Sto je za vreme okupacje va svoju i Gast brata, koji Je kao major Kraljeve vo)- ‘Ske bio zarobljen, skupo ju Je kostalo. Ali, ni posle a- Mesum oy y Maspeay Gus ap ‘say Sapenstenocr nosh Stott, er sxe Beano ak, Iti ara ooops mere Hae Entraaje Jeo au wcton spat 5 spose pon acese uote mao, Vem tac aocsonet ma yep Jena nsaae Spann, Ae Mee Tapes nosy feces re, na svoj naéin zanimijvo i Zivo, pa smo iz tog razloga odlucili da ga po- delimo sa vama. Mir Jam, naime, zakljuéuje da u Beograd postoje tri Kijuéna tipa dama, koji imaju i svoje varijacije. Doduée, na kraju navodi kako lofi i Cetvrti tip kofi o¢igledno nije bio po njenim ukusu, dok za pred- ratnt "stbijanski" tip kaze kako se vet sve rede vidi... Prvitip vaj tip Zena se, kaze Mir Jam, Imoze nazvati sangviniéni. I do- daje kako su to dame okruglog lica \lih ociju, sa povijenim trepa- vicama, uvek sa osmehom na lict: "One odaju utisak zdravlja i ve- selosti. Nos im je ponekad ameri kkanski, f one, uopste, imaju Osim triosnovna, Mic Jam opisuje dvareda tipa beogradskih dama,.. tHela Hoja evan wita ce Hanasn y SaTeopeHHm Kacama. bik ion ei Sos ae eh ts at y wetey ner META. ta za nju vige nije bilo me- oe i Cae sta. Nieno perm je cspora~ ee eek meen te ey Oona eat ee TREC@KO ety bene fer aati Hem Sea net: cectaans. nosti sa amerikanskom Zenom. Po seksualnim i soénim usnama, ko- Je su nekad kao tresnje, vidi se da vole Zivot 1 ljubav. Figura im je sva obla i list noge vrlo lepo izvaja Medu njima ima plavih | crnoma” njastih, ali se oseéa sliénost izme- du. njth po ovom zadovoljsivu koje im se ocrtava na licu. Mir Jam se ne zadrZava samo na fizickom opisu, vee dalje navo- di i osobine, pa navodi kako se u karakteru ovih Zena mesa naivnost sa drskoSCu, smelost sa izazivad- kim prkosom, pa su "dok su mla- de, one su najsmeliji Zenski tip ine ostaju duzne muskarcima, koji za njima najviSe tre, jer kod njih sve izaziva, povev od lista noge, pa do odiju". ‘A kad se udaju "to su vrlo lepe Zene, radaju decu { divno im stoji kad teraju koliea. Samo jedna opa- snost postoji kod njih, imaju sklo- nosti gojenju i zato moraju da odr- Zavaju liniju. One uvek sacuvaju eee tridesetih odina ovog veka Jedrinu { sjajne 061 { odaju utisak zadovoljnih Zena’, Drugitip [jemu pripadaju vitke, suvonjave ene koje se nikad ne goje, "a 081 su im duguljaste i crne sa nekom melanholijom, kao da su prevude- ne emajlirom j uvek gledaju u neku daljinu, kao da sanjaju. U njihovim ogima oseti se nekad zamorenost i pomalo perverzost i ntkad nisu S- rom otvorene, ve¢ do polovine skri- vene trepavicama, kao da hoée da sakniju svoj unutrasngi Zivot Kod ovih dama je, opisuje da- Ije Mirjana Jakovljevie, nos’ pravi- lan, "grcki" { ak malo povijen pri dnu, dok su usta malo veéa. "Taj tip ima u sebi neke otmene gracio- ‘mosti i te devojke uvek idu dosto- Janstveno ulicom i nikad se ne ase- i drskost u njima. One nisu ona- kko jedar i soéan tip kao prve i kad se udadu ostaju uvek vitke 1 uvek imaju w sebi vise perverzosti ne- go stras Zakijucule, zatim, Mir Jam ka- ko bi bilo dobro da postoft statisti- ka koja bi rekla u Koji se tip mu Skarei najvise zaljubljuju, dodaju- i kako svakako ima puno njih koje neobiéno interesuju te poluzatvore- ne o¢i koje mnogo obecavaju, dok kkod prvog tipa Zena off odmah sve Kazu, Melanholiéna Beogradan- ka osvaja defanzivom, sangviniéna ofanzivom. "Ona prva ne daje uti- sak da ume da mui Goveka, dk se drugoj tvek misii da mnogo bolje poznaje vestinu ljubavi { osvajanja t da to malacki izvod’’ Treci tip 17.208) tp Mir Jam de kako fe iajndviji i neobiéan "kao egipal- ski, samo plav, ali neke plave bri- nete, sa mrkom Kozom, Koja uvek izgleda kao da je opaljena, i zaga- sito plavim o¢iriz, vise zelenkastim ilizatvoreno grao”. Cudnovat je ovaj tip. kaze da- Ije autorka teksta u "Nedeljnim ilu- stracijama’’, uvek mrko-plav, dok je kod Slovena "plavoca karakteristi¢- na u toj prozraénosti i beloéi. To je mozda meSavina onog prvog plavog tipa | drugog cmomanjastog, { i te kombinaeije izaéao je jedan tip vrlo zagonetan’ Mir Jam zatim: Zalutle kako "ima neéeg demimonc iskog u tim Pn nama, jako mogu biti potpuno cede, ali one zelene oéi, kao mor- ske dubine, nemaju prozracnih mi- sli, Te nfihove o&f obiéno su optod ne Kolutima, sto im daje neku pri mamifjivu car. Kad su mlade i sve- ze, onda su vrlo slatke, kao neko egzoticno voce i ceo njihov izraz. je egzotican, Sto mozda dolazi od vre- line klime, koja leti dostize tropsku gu..." Ten lica je, dodaje auitorka tek- sta, karakteristi¢an kod ovih tipo- va Zena. Prve, ako su plavuse, ima- Ju “lutkasti tzraz, onu belu { zlat- nu kozu kao Engleskinje. Drugi tip ima boju kamelie, vrlo finu kozu, mekanu i somotsku, All sva tri te pa su neobiéno interesanina u svo- Jo) lepoti’ Cetvrti Nites sam, eigen, bil Inajmianje fascinirana, konsta- tujuél kako “srecom, visoke, suve zene, kao sifrazetke, na kojima sve visi kao na Stapu, nikakve posebne primamijivosti nemaju’. Naravno, dodaje ona, svaki od ovih tipova ima i svoje varijactfe, ali su upravo pobrojani najmarkant- nif Sa predratnt, srbljansit tip, 2- gubio se { tek se ponekiput vidi. To je ona zdrava lepota, velike 1 ne ofi, guste obrve, rumeni obrazi snafni misicl’. Za ovaj tip Mirj Jam navodi i Konkretan primer: "U Narod- nom pozoristu najbolfi predstav- nik srpske predratne lepote to je gospodica Nada Paranos. Zato ée ona i naslediti nacionalnt reper- toar’. . Pisma Treéem oku. Soda bikarbona Niche puta ste alo soa }karboni i njenom blagotvornom dejstvu. lako mnogi twrde da je sva- kka soda dobra, ja nisam siguma u to, pa vas molin da mi date savet gde da kupim garantovano éistu Sodu bikarbonu, Mazda sam pre- terano sumnjigava, ali, takva sam. Milena Beograd © Pokudajte sa sodom bikar- bonom "Dr _Lukié’, pozovite: 063/805-58-58, Hristov venac iblizava se Uskrs, veliki hri- S¢anski praznik, dan Hristovog vaskrsenja, Naoko je to izrazeno, Jer su prodavnice pune uskrSnjih simbola: Sarenth jaja, simpati¢nih zeka i sl. Turistiéke ageneije nude ponude - gde provesti uskrsnji pra- mik. Za veliki uskrSnji post nude se i razna posna jela irecepti. Puno saveta 0 postti kako biste procistili svoje telo i dusu i u toj distoci spa- ali svoje grehe. Sve je to dobro, ali zasto onda bas na taj praznik poc- nninjemo opet da se ,prljamo” i op- terecujemo dusu time Sto navalimo na rostij i mladu jagnjetinu, kao { na druge mesne dakonije. To tako traje sve do sledeceg posta. Post bi trebalo da bude potetak necega Sto postupno dovodi Coveka do distoée uée i tela, ostvarujuéi tako Geznju use za njeno vaskrsenje. U narodu postoji izraz za Hrista kao Jagnje Boze, a za Uskrs naj- vise se kolju ta divna BoZja stvore- nja. Poznato je da je Isus bio zastit- nik Zivotinja i da jé iz hrama isterao sve kofi sut klali jagnjad radi obre- da, Nije li danaSinje Klanje jaganja- cea jos Jedno zabadanje tina na Nje- gov trnov venac? Hristovo raspece je delo tame 1 judi tadasnjeg vremena Koji su po- ali tamu, a ne Hrista koji je pod- nosio sve muke radi spasenja Cove- TREC@KO éanstva. I danas mnogi vlastodrée, namecuci svoju volju narodu, za- badaju tmje { raspinju Ga ponovo mnogim ratovima .u ime Hiista’ stvarajuéi razdore i mranju medu narodima. Kada slavimo Uskrs treba da nam bude sve jasnije Sta nam je Hrist — na spasitelj darovao. Njego- va spasiteljska iskra je u svakom od nas. Njegov duh neprestano bdi nad nama i ako smo odhucni da Zivimo po Niegovom usenju, molimo od sr- ca, pomoé e sti¢i i doziveéemo us- Ikrsnuce, za ¢im svaka dusa Cezne. U ovo surovom vremenu ka- da se ruse sve moralne vrednosti, Hii Je Jedi spas, Jer Je Negov glavni etl} da nas izviée tz tame i vrati u svetla podrucja { nasem ne- beskom Ocu. Zato pletimo cveini venae za Hrista, ispunjent ljubavlju Inoseéi mir u sebi, a svakog dana svojim dobrim mislima i delima po- morimo Hristu da ispuni svoje de- lo spasenja za ¢itavo Covetanstvo. Zivka Petrovic Beograd Knjiga Ps nekog vremena u interyjuu sa ‘Milanom Vidojeviéem pomenuli ste knjigu "Kebra nagast”. Gde se moze kupiti? © Knjigu mofete kupiti u knji- Zari "Delfi, pri Studentskom kul- turnom centru u Beogradu, Popovii"popov 'a0 mi je Sto vam piSem ovim ne- lim povociom, a to je hapSenje vide svestenih lica zbog "dilovanja" narkotika. Prvo sam mislila da je u pitanju vest sa nekog satiriénog sols, natalot, toni bio shots Zaista se pod svestenickom odorom sakrivaju neki judi nimalo dorasli ‘ovoj svetoj duznosti, A onda se se Hristos vaskrse! tih Kagavende (namemo ne pigem njegovo "avanje" jer mu nikako ni- Je bio dorastao), pa onih Koji su "le- Gil’ narkomane batinama. Pa onth koji se voze u skupim automobili- ma I Zive u luksuzu neprimerenom Hristovim poslenieima. Unapred molim éitaoce da mi oproste sto da- Jem sebi za pravo da nesto sudim { prosudujem, all ove stvari 'vaisti- nu" "bodu oct! Krivo mi je Sto ovi i ovakvi Ij di ruse udled nage Crkve, ede mam da ima toliko Iskrenih posveceni- ka koji se plase i Boga 1 naroda i vole 1 Boga i narod. Zbog tih i ta- kvih trebalo bi odvojiti Zito od ku- ‘olja. Toliko ima divnih svestentka (neke i ligno pomajem) Koji sluze svim srcem, bas kao Sto ima i mno- go iskrenih vernika u njihovim pa- robijama. Drag! moji! Jos jednom oprostite Sto vam ovo pisem bas woét Vaskr- sa, u vreme Velikog posta, kada bi svi trebalo da mislimo prvenstveno o sopstvenim gresima i o¢istimo se. Nisam ni ja savrSeni vernik, znam to, all, et6, dala sam sebi za pravo da kazem Sta mi je na sreu. Sreéan vam svima bio Vaskrs. Hiristos vaskrse! Milijana Beograd Crnerupe Pozar ge na tekst "cma rupa gutala hotelske sobe’, iz broja 737, a ono Sto Gu napisati i ima - i nema veze sa tim, Da li se doga- daj u hotelu 'Viktorija” zaista bas tako zbio, ne zam, ali cmih rupa koje nas usisavaju i te kako ima, A sasioje se od mraka, depresife, zlo- be, negativnosti, uubomore,.. Mi im omogu¢avamo da nas povuku sa sobom. Kada ne bismo obra¢ali pa- Znju na Ijude koji su negativn, reéi Gui [al (da se ne lazemo, ima i ta- kvih), mnogo bi nam bolje bilo. Nasim citaocima i saradnicima Zelimo srecan Uskrs. Hristos vaskrse! Redakcija Znam, mnogi ée se zapitati - ka- ko ne obraéati paznju na nesto ili nekoga ko Zeli da nam unisti Zivot? Ne mislim da treba poricati samo postojanje takvih pojava i persona, vveé samo ne dopustiti da nas uvu" ku u svoje igre. Ne mozemo, reci- mo, Zmuriti pred situacijom kada drZava nema novea za lecenje de- tela, { sve zavisi od netije dobre vo- je 1 moguénosti, to Je, Jednostav- no, kockanje sa’ Zivotimia najmla dih. Svakako, dati koliko ko mo- e, ali nikako ne treba syu snagu i energiju utrositi na kritikovanje drzave ili nekih politiéara i na ljut- nju i bes. Svakome svoje. Trebalo bi da se bavimo sopstvenim bicem, sopstvenim Zivotom i oni drugi - sami kroje svoju sudbi- nu, Ako je neko odabrao da gomila novae na grbaé naroda, da njegovi zaposlent rade po 12 sali {za to do- bijaju (jedva) minimalae, to je nje- gov greh, a ne moj ili tvoj. Ne tre- ba ga lincovai, jer Ce takav Ziveti umeti sa svojin usudom. Evo neke moje, mozda utopijske slike moguéeg razvoja ovakve si- tuacije... Svako od nas trudi se da "potisti sopstveno dvori8te’. Svako od nas trudi se da pomogne drugi- ma. Svako od nas trudi se da bude nesebiéan. Svako od nas ne dopu- Sta da ga povuce mrak. Svako od nas svoju decu usmerava na pravi put. Onda bismo mozda i mogli ne- Sto da stvorimo - novi svet u kojem nas neée usisavati "cre rupe” ove iif one vrste. Ne trosite energiju na tude Zivote i grehe. Milivoje Pavlovié »Fejshi Toate Sta? Ova} sesbuk’ mt Je ve sumnjiviji, Znam za priéu da ga je grupa mladih Ijudi napra- vila radi lake medusobne komunt- kacie, ali sve manje verujem u to. Jer, éitava pri¢a kao da je stvorena za kanalisanje besa, preduzimljivo- sti energije mladih, kojt bi modda neSto { ucinili u ‘stvarnom svetu’, kada ne bi bilo ovog virtueinog. Pa tako, na primer, vidim hi- Yade 1 hiljade ostrascenih élano- va neke stranice ili grupe na ovoj mredi, koji nista konkretno ne ci- ne, osim Sto komentarisu.lepe "smajlie”, “Ijuti¢e” 1 sliéne stvari. i poneku psovku. I - nikom nista, Lepo svu svoju energiju ba- ce u nistavilo, A uzgred i omoguée "Velikom bratu" da taéno zna sta mu je veé potrebno da zna Posebna je priéa skeniranje traista. "Fejsbuk’ no za na osnovu vasih objava sta jedete, gde letujete, koje TV kanale pratite, koju politiéku opeijur podr- zavate. A onda algoritmi zavrsava- pete Lpoetave vam reson ra ju znaju da ée vam najvise privu- pa/nju. Nismo mi toliko bitni kao pojedinei, vazni smo samo kao deo mravinjaka koji trosi novac. Ko ga koliko ima. Nista se ne baca. Ako nista drugo, biéete odlican deo op- te slike, da bi korporacije mogle da procene kako da nas dalje "cede’. Pozdrav! Anonimus Pronalazati Ceaing niste pall 0 nasim tau: miteljima. Secam se da ste pre neku godinu imali serijal interyjua sa ovim zaista wetnim Ijudima. ‘Nadam se Cete nastaviti tradicij, Milka GMO Diss. saa 2 GMO. Nema fosobe koja ne ma za genetski modifikovant: hranu, ali t za dru- ge stvari koje se ti¢u zdrave ishra- ne. E, pa ja tu imam ponesto da se zapitam, Prvo: zasto je jedan trgovinski Janae poéeo dai prodaje jaja sa eti ketom "bez GMO"? Zar ova hrana nife ionako zaniéno zabranjena u Srbiji? Da li znaju nesto Sto mi ne ‘mamo? Mofta ipak jedemo "ko- JeSta’, i ne majudi, pa onda i ima smisla da se stavi ovakva etiketa? Ilije neSto drugo u pitanju? Da nije tot prica kao so prodaju paste te ili tunjevinu "bez glute svi amo da glutena u mesu abt fonako nema? Da Ii su ova famozna super-zdrava jaja ipak samo - obi¢- na jaja, ali sa lepom nalepnicom? Ne mam, samo se pitam... Dragoslav Mi¢alovié Novi Beograd Maje persion prose aja te test Onestanku civilizacije Maja, Sto me je podstaklo da vam napigem ovo pisamce. Eto, dode {desta godi- na od "kraja svela" po majanskom kalendaru, a mi smo jo8 tu (veci- na nas). Pa, Kako to? ft su se Ma- Je negde "presle” ili je éitavu priéu izmislio Zapad. Dok su trajale pri- preme za apokalipsu, odlicno je isla prodaja razth sredstava za prez vijavanje, a oni koji su ih prodava- Ii'sigurno nisu nameravali da zara- de taj novae, a onda - umru, zajed- no sa planetom... Pitam se Sta sledege da izmisle. Maja ‘728 novinar Boris Subasié pono vo je nadmasio sebe prigom o topliékom blagu. Takvih reportaza sve mane u nasa Samp. drago mi je Sto th éitam bas u mom omi- Jjeriom listu. Inace, kako godine odmiéu, sve manje kupujem novine i éasopise, jer se sve {uglavnom) svodi na sen: zactonalizam 1 dnevne vesti. Kada kupim "Tre¢e oko”, tu bas ima da se Cita i Gita, i saznaje mnogo to- ga. Zadivijujuce je sto sa godina- ma ne opadate ukvalitetu, ve¢ na- protiv - sve ste bolji, i izbor tema sve je vise za pohvalu. Ova éinje- nica stvara mi { optimizam, jer: vi takvi tako dugo trajete i sve ste uspesniji, to bi znacifo da za ovaj narod ipak ima nade. Jer, upravo taj narod Zelt { ovakve sadréaje, ne samo kojekakve vulgarne price iz “rijaliti” programa, sa estrade, tek- stove o politigkim aferama.... Ima judi koji se u ovom mraénom vre- menu okrecu sebi, svojoj porodici i pravim vrednostima. Samo tako nastavite, { veliki pozdrav gospodi- nu Subasiéu! Uvek nam nesto no- vo otkrije. Svetomir Miladié Cuprija Vanzemaljci postoje raista mi nije jasno zasto Ijude oji veruju tt postojanje vanze- maljaca { dalle proglasavaju za ma- lo "eudne’. Eto, pisali ste da i ve- ikt Micio Kaku podrava istaziva- nje NLO, Samo glupak i veliki ¢ centrik moze da'misli da smo gom dani da budemo sami u sve- miru, kao savréena vrsta, verovat- no, Prvo, daleko smo od’ savrsen- stva, a drugo - nema nikakve logile u tome da su milijarde planeta ne- naseljene. Stanko Vidié Zemun TREC@KO Vaskr&nje Gestitke Lepaizaboravljena tradicija VaskrSnje Gestitke su bile i ostale manje popularne od boziénih i novogodisnjih, ali su takode izgledalo svecano, veselo, najéeSce sa simbolima praznika - uskrSnjim jajetom, piletom, cve¢em i zekom @ Cestitke i njihovi simboli sluzili su da se ljudima usadi vera i obnovi pozitivna energija praznika Crvenojajeima posebno znaenje... ‘vole mesto u svetanoj pra- ‘zniénoj ikonografiji ima 1 obi- aj cestitanja, Praznicne Ce- stitke su se u prvo vreme ispisiva- Jena ervenim glinenim tablicama 1 dostavijale rodacima 1 prijateljima, a kasnije su to bile plovice ukrase” ne biljnim i drugim omamentima. One kakwih se danas izgleda jos sa- ‘mo seéamo, pojavile su se kra- Jem 19. veka, najpre u sted- njoj Evropi, Nemackoj, Ma- darskoj, Slovackoj 1 Ce- Skoj, odakle su = najvie Se zahvaljujuei trgoveima - potle da stizu i kod nas. Savremeni_ psiholozi_pro- AS tumatili su da obi¢aj cestita- nja prazmika obnavija pocitiv- nu druivenu komunikaciju, u Ijudskim odno- , dake, tuma- nujuci, sa ciljem da se smanje egoizam i narcizam. Snje Cestitanje _pritom 4, mat dub, duhown smisao, jer ) nas potvrtuje u veri, all i zajed- nistvu sa ostalima sa Kojima tu _ veru delimo. Tako ono dobija i nadnaravni, visi oblik medusob- ne komunikaeije, zasnovane na uverenju da je Hristova pobeda nad smréu (Hristos Voskrese) do- az svrsishodnosti hriscanskog Zi- ofp fr ece “wha. Jer, bez vere uvaskrsiog Hiri- Lo : sia nema ni hri8anske vere. I, i kako je Sveti Pavle napisao: "A ako Isus nije ustao iz groba, onda zalud iva naga nada..." A, svakako da je obi¢aj éestita- na {lep. Jedino So su svetane Ce- stitke sa fdiliénim, bajkovitim pri- zorima, u meduvremenu zamenile SMS poruke i mejlovi naseg, teh- noloskog doba. Papime éestitke stu zato ostale samo trag vremena ko- Je je iza nas. Yanvremenska dobronamernost skrénje Gestitke su, dodu- Se, bile i ostale manje popular- ne od bofiénih i novogodisnjih, alt su takode izgledalo svetano, vese- Jo, najéeSée sa simbolima praznika uskrSnjim jajetom, piletom, cve- em { zekoni. Zapravo, popularne su bile do Geirdesetih godina pro- Slog veka, a do danas su ostale sa- éuvane praktiéno jo$ samo u mu- zejskim kolekeljaia i privatnim *birkama, poput one kolekcionara iz Krusevca Slobodana Markovica: - Tako stare | patinirane, ove ée- stitke prosto zrace srdacnoséu, ne- kakvom vanvremenom dobrona- memoséu, koja i jeste u biti cesti- tanja kao lepe tradicije, ali i tradi- clonalnog narodnog verovanja. 1, Gestitanje se uvek obnavlja iz tog starog, motnog obrasca kaif ra éunao na Covekovu mozda I'naiv- nu veru da lepim mistima, destita- njem { Zeljama moze da odobrovolfi prirodu i da njene pozitivne energi- je, u ovom slu¢aju onu bozansku io vthovnu Zivotodavnu, usmeri ka onome kome th upuéuje. Ovakve destitke su bile { jedan ‘od motiva izlazbe o privatno} pre- pisci kao vidu porodigne komuni- kacije, svojevremeno otvorene u Umetnickoj galeriji u Kruseveu, a Vesna Duskovié, koautor- ka idlotbe, u prigodnom ‘Simbol fivota ivaskrsauca katalogu je podsetila kako su bi- le uobiGajene Stampane reproduk- cije erteza Hristovog vaskrsnuéa 1 ‘tekstualna porika "Firistos voskre- se’. Kasnije se, medutim, pojaviju- Ju i drugi motivi duboko ispunjent simbolikom. - VaskrSnje jaje je simbol prole- éa, ono omatava biidenje plodono- sne prirode i ut vezi je sa Hristovim vaskrsenjem. U oblasti hris¢anstva vaskrsli Hrist se poredi sa piletom koje iskace iz Ijuske. Ono simboli- ‘aule potetak, Zivot. Crvena boja ta- kode simbolizuie Zivot. Zee je pove- zan sa Jajetom kao simbolom plod- nosti. Cvece je deo simbolike priro- de koja se bud i ponovo rada. Cestitke su slate na gradske adrese, sto je na neki na¢in i jasno ukazivalo na prodor nove, urbane Ieulture, dok se u selima nastavila tradicija po Kojo se prvi dan pra- zal proved poco, a ede Geg se islo u goste i Gestitalo Reéita simbolika fa samim éestitkama dominan- {an motiy je vaskrsnje jaje, koje simbolizuje tavor Zivota. Kod mno- ‘ah narod ima van log kul tu magi kao u radnjama i ob ¢ajima koji su povezani sa mrivima { zagrobnim Zivotom. U_hriséan- stvu se simbolika jajeta registru- je relativno kasno i'u vezi je sa bo- Jenim jajima koja se pociriju pomi- njati tek od 12, au Srbiji od 16. ve- ka, Bojenje jaja primarno je veza- no za Vaskrs, mada je upotreba ja- vama iu nekim drugim prazni- ‘cima { obiéafima (Bele poklade, na primer), Prema legendi, mironosica Marija Magdalena se Pontiju Pilatu obralila recima: "Hristos vaskrse’. Na njegov komentar da ée se to de- siti kada kokoSka snese crveno ja- Je, odgovorila je pruzajuci mu crve- 1no jaje koje je donela. ii ostali motivi_starih_vaskr- Snjth Gestitkt nisu bili slacajnl. Pri- ea >= ma U vreme Vaskrsa éesto, uz tradicionalni pozdray "Hristos voskre- se’ ili Hristos vaskrse", Cujemo i rame rasprave o tome da li se pra- vilno kaze Vaskrs ili Uskrs. Neki Ge, na primer, reéi da ,pravoslavel Kazu Vaskrs, a katoliei Uskrs*, Sto nema nikakvo gramaticko i lek- sigko uporiSte. Zapravo, reé "Uskrs" pripada srpskom narodnom je- ziku, u kojem je poceino "u" dobijeno od starog poteinogs *v" (iza ko- fi ste ei poluglas) re fe oautenticnom ira fof feu ne- davna vremena nastao prilagodavanjem onoga Sto je iagovoreno u cerkvama; dok je "Vaskrs" srpskoslovenskt oblik koji se koristi u sve- éanijem stilu. ~ Pravopisom su Vaskrs i Uskrs izjednageni, a reénici ukazuju na to da se move re¢i i vaskrsnuti { uskrsnuti - objasnila je Violeta Ba- bic, lektorka i urednica u Kreativnom centru. Ipak, 1 u Pravopisu srpskog jezika pise da, iako se obe reti Koriste u stpskom knjiZevnom i naralivnom izrazu, izvesne razlike postoje. One su stilskog karaktera, pa Je tako prefiks "vas" - svetanij, a pre- fiks "us" - pripada stilski neutralnom standard, ~ Pravilno je rect i jedno i drugo, bitno je da se razumemo - zakiju- ioe ester Zoran Perc ici "Vaskrs’, "Vaskrsenije’, 'vaskrsnut, "vaskrse" (u znagenju uskrsnu) pripadaju starom srpskom crkvenom i knjizevnom jeziku, koji se do sredine 18, veka upotrebljavao u srpskoj sredini, odnosno uv krajevima pod upravomn Sroske pravoslewne crkve, Toe tako- zvani srpskoslovenski jezik, odnosno srpska redakeija starosloven- skog jezika, nastala u vreme kada su Srbi u svojoj sredini primili slo- vensko bogosluZenje i slovensku pismenost. ‘Srpskoslovenski jezik, kao avaniéni crkveni jezik, Srbi su sredinom 18. veka zamenili ruskim crkvenim jezikom. Od sredine 18, veka do danas ruskoslovensk jezik se upotrebljava u Srpskoj pravoslavnoj cr- kvi kao zvanivan erkveni jezik. U tom erkvenom jeziku rei 0 kojima govorimo izgovaraju se na ruski naéin, sa"o" u prvom slogu —Voskre- senije, voskresmull, voskrese. Srbi nist zaboravili ni svoj start naziv za ovaj prazik, pa se da- nas moze uti i Vaskrs(enije), vaskrsnuti, pored Voskresenije, voskre- snuti. ‘Tako 1 imamo Uskrs (srpsko narodno), Vaskrs (staro srpsko kn{i- Zevno i crkveno) i Voskresenije (danasnje srpsko erkveno). Ipalk, naj- bitnija je namera prilikom éestitanja { raspolozenje tokom praznika, a jezitke nedoumice oduvek postoje i verovatno ée zauvek postojati. ‘Ono Sto, ipak, treba znatt je da ostali oblict koji se Cuju (Hristos vo- skrse / vaskrese / Hristos vaskrs) ne pripadaju ni starom, ni dana- &njem srpskom crkvenom jezik pak mer je prisustvo Zivotinja na njima, Po paganskim verovanjima, ‘tumace etnolozi, zec je simbol pro- f le¢a zbog velike plodnosti, a w hri- Ee Sante Serbobeejel betau Bae peg nja vesti o vaskrsnuéu Isusa Hri- sta, Pile tek izaSlo iz jajeta simbol novog Zivota, nevinog i potpu- i i toni dace nna ovaj svet, Iz stocarskih kultu- 1a preuzet je simbol jagnjeta koje se zrivuje za Vaskes, Cvetno gnezdo je preuzeto iz germanske kulture, a nasi Hudi su prihwvatili obiéaj i da za prazmik prave gnezda 1 u njih stavijaju slat- kige i male poklone koje su skrivali po dvoristima. Vrbova grana je po- stala simbol posto ova biljka pupi u prolece, a Verbnaja nedelja, Verb- nica, ili Vrbiea, u osnovi paganska, dobija novo zniaéenje Sirenjem hr Sansiva. Zato se na praznlk Cveti, ‘of prethodi Vashrsu, po asi iz narod simboli¢no iba osve- enim grancicama vrbe, od kojth se potom prave ventici koji se ne uno- se u Kucu, vec se kaée na vrata da sukuéane zastite do slede¢e godine. ‘Naravno, na Cestitkama je Gesto bilo i puno dece, jer dete predsta- vija novi Zivot. Cestitke i njihovi simboli, poput upravo nabrojanih, sluZili su da se Jjudima usadi vera i obnovi pozitiv- na energija praznika. Zato je na nji- sve vet, ako Boat faskrs | trebalo da bude. @ Jom, na Oglasi w oe Bez eserih koli za PXl éetka rata, na prostorima cele bivie Jugoslavije. Njegovi proizvodi bili su trazeni Sirom zemlje, kao iw inostranstvu, kako za decu, tako i za odrasle. Kada je izbio rat, poput mnogih Ijudi iz Bosne kre- nuo je sa porodicom u svet i obreo seu Adelejdu, gradu u dalekoj Au- straliji, gde mu nije trebalo mnogo vremena da se, zahvaljujuci efika- snosti_njegovih biljnih preparata, proéuje i van tog kontinenta, legeci jude sa svih meridijana. Poito je kao 18-godinjak imao problema sa bubrezima, hroniéan pi- ielonetritis sa smanjenom funkcijom vubrega i pove¢anim belanéevinama, prvo je sebi resio problem, a onda je krenuo dalje, po- Eevsi da levi i druge. Recepture je imao iz. porodiene riznice, samo ih je trebalo pretoditi u finalne proizvode. Enroutinamisistem Zato su mu na prvom mestu problemi urinarnog si- tema npr infelielazvaneefrihijom, proteusom i drugim bakterijama, a onda pijelonefritis, glomeru- lonefritis, inkontinencija, ciste, pesak, kamen i druge smetnje kod bubrega, bedike i urinarnih puteva, Jedna od specijalnosti gospodina Poletana je i sani- ranje cisti ni jajnicima, upala, steriiteta, sve Sto je ve- zano za reproduktivni sistem Zena. Cajevi koje spravlja protiv menstrualnih problema deluju na kompletan, endokrini sistem i potpuno ga balansiraju. Kod svih tih stanja postoje kombinacije preparata, recimo: kod obolenja Zenskog reproduktivnog aparata éajna mesa- vina se kombinuje sa oblogama od Kantarionovog ulja i dijetom. Uostalom, korigovanje ishrane u toku terapije preporuéuje kod mnogih tegoba. Ubiljnoj apoteci Gorana Poletana mogu da se nabave Eajevi protiv kandide i helikobakterije kao i za sniZava- nje nivoa Seéera, holesterola i triglicerida, protiv upale i uvecanja prostate, hiper i hipo funkeije titaste Zlezde, za poboljéanje cirkulacije, protiv alergija, dijareje, he- moroida, kolitisa, zatvora, nesanice. Fitoterapeut Goran Poletan najvise je ponosan na I me Gorana Poletana bilo je poznato jos pre ije dan Kontakt telefon: Goran Poletan Za pozive iz Srbije: 065/43-819-43; Za pozive iz BiH: 066/355-310 www.ozdravite.com gp@ozdravite.com éqjnu meSavinu protiv eSerihije. Razlog tome su klinit- ka ispitivanja koja su potvrdila efikasnost. Pokrajinska bolnica u Novom Sadu je testirala ovu éajnu mefavimu 2a urinarne infekcje | dokazano je da je inf ele rihijom koli u sluéajevima kada je prisutno 100 000 Mica u urinokulturi svedena na minimum za samo 21 dan. Eserihija koli se smatra najrasprostranjenijom i najupornijom bakterijom od koje svake godine umiru milioni a re¥enje je na dohvat ruke. Ovo testiranje obavljeno je 1992. godine i to kod pa- cijenata kod kojih su se postojeci antibiotict pokazali neefikasnim coe Rotaciona dijeta Samo malo gladovanija, i... Potrebno je samo nekoliko sati dnevno izbegavati hranu bates metabolizam i resiti se suvisnih kilograma he Ti koma Je Me- seceva_ eta. prev " naporna, ili iz ra- ‘licitih razloga nije pre- > porudljiva, objaviju- Jemo prora ne dijete po Ze- mijino} —rotaci- fi. Tokom nave- denog vremena ne smete jesti, pi- tt, konzumiratt clgarete, kkafu, 6a), wzimatl hor- monalne preparate i tablete za. smire- nje. Takode, a PI feta dijete ne smeju —— - APRIL 2018, Datum Teéeak Kj inne Polak Kr} Try | Datum Peet Kn 010% 1:10 1544 4:34) 01.0% 11:22 204. GOL O33B—937) 1152 1639 446) | LOK O01 0301. 0057 0420 (323) 1233 17:35 02) | 03.01. 01:07 0401 O14 05:04 BO) 13:18 1830 6:12) | O14. OR.01 se unositi: crveno meso, mahu- nasto povrée, med i soja. Vode pijte koliko vam organizam tradi, Ova dijeta redukuje telesnu tezinu 1 Gisti organizam od tok- sina, Osobe sa normalnim meta- bolizmom za mesec dana ¢e smr- Sati od 3 do 10 kilograma, dok oni sa odstranjenom Zuénom ke- som. mogu stat” bez 8 klogra: ma. Efekti su manje vidljivi onih koji su nekada wzimali hor- monalne preparate, ili pate od genetske gojaznosti ° Hredenie Petetak Kraj) | Trajanke 0501. 0247 05:49 (802) 1405 19:21 6:16) | 05.01. 02:57 (604. 0339 06:98 (259) 1454 2012 6:18) | OBL 0348 0704. 0430 0727257) 1543 2101 6:18) | 0704 0439 B04. 05:16 O87 (S01) 16342145 ll) | 08.04. 05:28, 0904. 0601 08:08 (307) 1725 22:29 o4) | 0901 06:10 1004. 0643 10:00 (3:17) 1816 23.08 (452) | 10.04. 0653, 1104. 0722 1050 828) 1907 2347 (440) | 1.08 07-2 1204. 0800 1141 Bell) 1958 0025 4497) | 1204. 08:10 TROL 0836 1232 (356) 20:50 01:02 412) | 18.04 0848 1408 08:15 1327 (4:12) 2144 0140 B58) | MOL 09:96 1504, 0955 1422427) 2298 0222 G44) | 15.04 1007 1604, 1095 15:17 (442) 2337 03:06 G29) | 160%. 1048 1704 1121 1618 (457) — 17.04 1138 1804, 0036 03:53 G17] 1211 1719 (G08) | 180% o047 1731 1904, Oldl O86 © (05) 1505 1822 (6:17) | 19.0% 01:50 1832 2004. 0244 0545 (B01) 1403 1925 622) | 2004 02:59 1933 2101, 0345 06:45 (3.00) 1505 2024 G19) | 21.04. 0354 2033 2204. 0442 0747 (3.05) 1608 21:17 G09) | 220 OFSL 21:28 2304. 0584 084915) 1710-2208 4:56) | 23.04. 0543. 22:16 2401 0620 09:50 (390) 1810 2251 fal) | 2404 06 2301 2504. 0706 1048 (842) 1907 2334 497) | 25.04 0715 2343 2504. 0746 1146 (4:00) 200% 00:14:10) | «26.0% 07:57 0025 2704. 0826 1238 (4:12) 2058 0054 G56) | 27.04. 0838 01:05 (357) 2801 0906 1333 (427) 2152 O13 GA) | 2801. O81 0185 (843) 2904. 0946 1428 (42) 2246 OR:1d GIB) | 29.01. 09.58 227 (329) 3001. 1027 1523 (456) 2340 0257 B17) | 3004 1041 4:53) 03.09 (8:18) ‘Promaéun napravijen za tertoriju Srbije Proraéun 2 podruéja Republike Srpske i me Gore TRECEKO ll Proroci i prorocanstva Ww Sta su ,,videli” vidovnjaci? Nostradamus i Vanga za ovu godinu predvideli su ratove inemire, a Kreg Hamilton-Parker, britanski vidovnjak poznat po tome Sto je predvideo ,.bregzit” i dolazak Donalda Trampa na viast - najavljuje napad hemijskim oruzjem na London ili Berlin i potapanje ameri¢kog vojnog broda @ Najpoznatili ruski astrolog Pavel Globa predvida pad evra i dezintegraciju NATO pakta va tri meseca 2018, nist de- Pest ba’ ‘obeéavajuce’. Cu- nami gde ga nikada nije bilo, samoubistva, teroristi¢kt napadi, vremenske nepogade,prolese naz mu, zima na proleée... Verovatno bi trebalo da se zapitamo kakay ¢e bi- tiostatak godine jer, kako kaze nag rod, "po jutru se dan poznaje.” Razliéii vidovnjaci i astrotoz (all - i pokoji naucnik) sirom sveta dali su svoje prognoze, a mi smo potraZili one najzanimijivije. Da pocnemo od "najizvikanijeg’ Nostradamusa. Njegove katrene ni- Je lako tumaéit, ali poznavaoci tvr- de da je on za 2018. predvideo ve- liki vojni konflikt na Bliskom isto- ku, Ovo Ce biti verski rat izmedu hriséana i muslimana, koji Ge do neti veliki bro} Zrtava. Ljudi ée, be- deel od hemlskog oruzj, beat! tz svojih spaljenih domova - na sever. Neke evropske zemlje biée popla- ™ Kreg Hamilton- Parker-najvise sgabrinw klimatske promene vijene, kao rezultat "nenormalnih” jadavina. Posebno ¢e bili ugrozene felika Britanija, Madarska, Ceska { Italija. Stanovnistvo azijskih zema- ja bice pogodeno talasima iscrplju- Juée vruéine, a sve avo biée posle- lea korieenja klimatskog ona ‘Tumaci Nostradamusa akc su da ée ova kriza uticati ina SAD, pa Ge Donald Tramp biti primoran da odustane od nekih svojih planova. Ameriéki lider "potrazice pomoé na Istoku" Rat-ibez rata Avmerickt Kimatolog dr Dzejms lansen takode je najavio. po- plave, koje su: posledica globalnog zagrevanja. On. je 0 ovom proble- rio uw Kongresu SAD, na- da ¢e veGina kopna na pla- neti biti poplavijena i da ¢e global- no zagrevanje ove godine dosti¢i vr- hunae. Po njemu, ovo ée biti ravno ibliskom potopu, | trajace neko- liko meseci. Prve ée na udaru biti ‘Velika Britanija, Italija i Spanija, a zatim Ge talas stiéi i do drugih z malja. Jak cunami u Indiji izazvace smrt hiljada judi Zatim nastupa Vanga, odnosno - Vangini tumaéi, Navodi se da je guvena bugars proodicanajat- la da Ge Ukrajinct konaéno ustatt rotiv svoje viade, i da ée za novog lidera biti izabrana osoba iz srednje Klase, koja Ge doneti pozitivne pro- ‘mene, uspostaviti unutrasnje i spo jasnje kontakte, razrediti sukob u Donjeckom basenu i preduzeti po- trebne mere za podizanje Zivotnog standarda stanovnistva. Jog jedna slepa prorocica, Ma- ‘trona Moskovska je, kazu, jo u pr- voj polovini 20. veka najavila loSu situaciju za vreme sadasnje. "Kom- somolska pravda" citira njene re 'Neée biti dovoljno vernika, Zivot Ge biti sve Iosif { Tosi. Ljudi ée biti pod hipnozom. Doéi ée vreme kada Ge pred vas staviti krst i hleb i re- Gi - odaberile! Bice mnogo Zrtava. ‘Umirace se i bez ratovanja. Svi Ge- te lezati na zemiji. Uvese 6e svi biti na zemiji, a kada se ujutru ustane Ge otiéi pod zemlju, Bide rata ‘Saman iz Kizila (glavni grad ru- ske republike Tave) Akim Bujan predvideo je da ce 2018. doneti pretnju coveku "za koga éitav svet zna'’ | da Ge on “umreti pred hilja. dama Ijudi’. Ruski vidovnjak Viad Kadoni (uéesnik rijaliti programa "Bika ekstrasenset) takode se bar vi Ukrajinom, { predvida da 6e Rusi stidl i do Kijeva, posle éega ée pred- sedi Petro Porteensko dabrovel no napustiti svoju funkeiju. Prema redima ruske astroloski- nje Vasilise Volode, ovu godine na- stupiée opsta kriza, a zvezde ée do- nel pogaréanje mefunarednh su- koba. Ona smatra da ée vee do sre- dine 2018. vode mnogih zemalja si- Gi sa vlasti (ovo, naravno, vail i za Ukrajinu). Finalistkinja "Bitke ekstrasensa’ Bakit Zumatova kaze da Ge za Ame- rikku ova godina oznaciti podetak ra- ta, a ova situacija ée "ict na ruku" - Rusifi: "To ée dovesti do naglog pa- da dolara. U eri rublje, promet ée zavisiti od kursa ruske valute’ 'Spavajuci prorok’ Edgar Ke}- si (1877-1845) takode je pominjao Ameriku, govoreéi o klimatskim promenama na ovom kontinentu: sneéne padavine i mraz bez prese- dana (ovome smo veé bili svedoci, ea ems int eerie seen ah Po kada je mraz zahvatio | toplu Flo- ridu). I za godine I decenije pred nama on je najavio seriju katakt ami, a medu njima i - izmestanje Zemijine ose. Ove godine, po nje- mu, nece biti ozbiljnijih ratnih su koba, éak ée se i resiti globalna ekonomska kriza. Medutim, dao Je i jedno optimistickije 1 neobi¢- nije predvidenje: da ée 2018. godi- ne jedan deéak pronaéi mac ira Ma Artura i postal polit tier ofl Ge uspeti da poboljSa ukupnut svetsku situaciju. Terorizam -dronovima Keg Hannon Parker, britanskt wvidounjak poznat po tome sto je predvideo "bregzit” i dolazak Donal- da Trampa na last, kaze da ce do Ifa godine bit mnagagellusch previranja i ekoloskih: Ktiza,, taas zwvanih dramatiénim promenama vremena - bez presedana. Najavio £ teroristiéki napad na nekom od britanskih puteva, kao i da ée revo- lucija u Severnoj Koreji srusiti re- 4m Kim Dzong Una, i medunarod- nu ckonomsku recesiju On smatra da ée se kulturoloska_ trenja u Nemackoj i Ital pogorsa- ti, i da se moze o¢ekivati intenzivi- ranje rasnih problema i nemira u velikim evropskim zemljama. ‘Medutim, njega ipak najvige bri- nu Klima { prirodne katastrofe: "Zi votna sredina je na vrhu moje liste, jer osecam da Ge 2018. godine do¢i do nevidenth zemiljotresa, vulkan- skih erupeija i surovih vremenskih uslova. Vee nekoliko godina govo- rim da to mozemo oéekivati - ne sa- mo zhog globalnog zagrevanja, veé i zbog povecane aktivnosti Sunca, et smo uzasne uragane, ali ose- éam da 6¢ dott jo8 gori’. Hamilton- Parker predvida i erupeiju Vezuva, to bi rezultiralo evakuacijom Na~ puja. Povecace se seizmicka ak- limmost éak i u podrugjima za koje se ma da su bez seizmicke aktiv- nosti do hiljadu godina. Uzasan ze- miljotres pogodi¢e Novi Zeland - tvr- di on, ponovijeni uragani nastavi- Ce unistavanje na Karibima, dok ¢e pozare u Kallforniji{ Australijt bit teSko kontrolisati, Osim toga, u Ki: ni i Indijt dogodiée se velike popla- ve, a bice nemoguée ploviti nekim delovima juznth mora - zbog odva- Janja velikog komada leda od An- tarktika, Uprkos éinjenici da mnoga nje- gova. proroganstva opisujur kata- strofe, Hamilton kaze: "Mnoga od navedenih predvidanja su_prilié- no sumorna, ali ose¢am da 2 isto- vremeno rast spiritualnost za Iju- de sveta, Sto Ge pogeti da nas vodi u zlatno doba. Konilikti i tegobe, za- {fang sa rastucm ekoloskim pro- emima, spojiée medusobno do bre ljude i raspalitizelju da potraze pravu svrhu Ijudskog zivota’. Evo jos nekih delova njegove prognoze za nastupajuét period: 1 teroristiékom napadu hemi skim oruzjem u nekom od glavnth gradova Evrope, verovatno Londo- nu ili Berlina - biée kori8¢en - dron ice potopljen ameriéki vojni brod - Kim DZong Una, lidera Sever- ne Koreje, narod ée svrgnuti sa via sti, a njegovo telo nikada nece biti pronadeno, Sto ée dovesti do legen- de da je preziveo t da se skriva ne- ede u Kini ~ nakon velike pobede u_polltié- kom sudenju, Donald Tramp 6e po- stati joS populamifi ~ krajem 2018. { poéetiom 2019. pad evra stvoriée veliku paniicu - Ge razotlarivena prevara oko bitkoi na, koji fe finansirao terorizam i rat jahaé nabelom konju ‘ndijancl iz plemena Hopi u Arizoni u planeta nee preZiveti nu. Prema njima, treba se lave zverde" Kadine koja ée Basti na Zemiju, Ovo su sredinom 0. veka ispricale poglavice, a naj- verovainije se radi o sudaru nase planete -i komete. Ukoliko Indijan- cine greée - eto nama smaka sveta 1 drug) polvit go Asada - najpozmatiji ruski astro- log Pavel Globa. On je predvideo da 2 "had na belom konju" zaviada ti Rusijom, i da ¢e ostati na to} po- ziciji do 2020. godine, postavljaju Gi temelje za reforme 1 pobolisanje standarda. "U predizbornoj tri, je- Pavel Globa tvrdi da ée se NATO raspasti dan kandidat ¢e voditi, ali rezuttati slasanja ¢e Sokirati ubedene skep- tke’. § obzirom da je Vladimir Pu tin (ponovo i ubedijivo...) izabran pretpostavijamo da eon objaviti Jo8 Koju fotografiju gde mu se lepo vidi nabildovant {orzo - pri éemu ja- Se - belog konja. Prema prognozi Pavela i njego- ve supruge Tamare Globe, tokom 2018. mogao bi se raspasit NATO pakt. Oni turde da ée ova godina TeSiti sve probleme ruske ekono- mie, a da bi se to dogodilo, Rusi- Jabi trebalo da se uzdrai od uéesca 1 vojnim sukobima. Ako sve bude ovako, stanovnistvo Ge veé za ne- koliko meseci bolje Ziveti, lako Ge 1 dale bit problema vd rast Geg budzetskog deficita i stope ne zapostenosti Kako rekosmo - postoji mogué nost dezintegraeije NATO pakta, od ega ée, naravno, koristi ima ti Rusija. Kada Severnoatlantski savez nestane, za samo_nekol ko godina Rusija e postati fizié ki i duhovno nepobediva, Jos Sest zemalja pozelece da stupe u savez sa Rusim. Privredni rast nece bit brz, ali Ge mu pogodovati rast ce- ne energenata { visoki prinost Zita- rica. A (tamosnja, ne nasa...) viada inicirace reformu penzije 1 drzav- nu pomoé nezasticenim slojevima stanovnistva. Ukrajina? Produzen sukob na istoku Ukrafine oslabi¢e kurs naci- onalne valute, hrivnje. Nezadovol} stvo naroda ée rasti, a na prolece i mitinzi i demonstracije mogli da prerastut u novu revoluciju, Usledi- 6¢ izbori za novog predsedinika, ja 6e stranka biti iojainija Rusiji. S vremenom ¢e biti ukinute uzajam- | viastituei ce Bes ne sankcije dveju zemlja i nastavi- Ge se normalan Zivot 1 trgovinska razmena. Exropa? Pavel Globa ne vidi tu ni- ta poaitivno, Politicke razlike ée do- vsti do medusobnog udaljavanja ze- malja-élanica, a postoj{ riik da Ve- lika Britanija zauvek odustane od @anstva u EU. Ukupni budzetski de- ficit talije dovesée do njenog prinuc- nog saveza sa Francuskom 1 Spani- Jom, Ove tri zemlje formirace Juzno- cevropsku koaliciju. Pad evra oslabiée poziciju Evrope u svetsko) arent ‘Sve u svemu - nije sve tako cmo. Naravno, zavisno od toga éijim pro- ‘ghozama najvise verujete. 8. Milié Ogekuju nas zemijotresi ipoplave... NLA KSI0) 3) a ‘ i - Hoking veruje da je Veliki prasak Pa nea snr Screen ra Pea Seer) Sta je bilo pre Velikog praska? Samo nedelju dana pre si i, na pitanje Nila Degras Tajsona da li su pre ,,Big Benga“ postojali prostor i vreme i su nastali Sirenjem iz jedne tacke, Stiven Hoking izneo je svoju teoriju - analogno zakrivljenom obliku Zemlje, vreme je bilo u savijenom stanju e Kao Sto od Juznog pola nema ni8ta juznije, tako i pre Velikog praska nije bilo nicega, rekao je slavni fiziéar! iven Hoking je preminuo 14, narta u 76. na dan ka- Mia je roden Albert Ainstajn, ko- Jinas je napustio takode u 76. godi- ni, Taj dan je broju pi, jed- nom od najmisteriaznijih brojeva ma- tematike, a dja vrednost se zaokru- ‘ayje na, 3,14 iako ima beskrajan niz ifara, Cudna { neverovatna simboli- ka povezala je dva velika nauénika, a Sliven Hoking samo nekoliko dana pre odlaska dao je interyju renomira- nom ameriékom astrofiziéaru, piscu i popularizatona nauke Nilu Degras Tajsonu (Neil deGrass Tyson) i njego- vi odgovorl, kako je ocenjeno, pred- stavljaju novu nauénu teoriju, slednju koju je Hoking izneo u videu -Populama riauka* pocetkom marta. (eg Dit univerzum posco sa vel kim praskom, pri éemu je doslo do eksplozife iz jedne tacke ne vece od atoma tt kojo] su bili sabijent to- plota i energija do neverovaine gu- stine, uvelils je prihvaéeno. Taj do- gadaj, pre 13 ili 14 milijardi godi- na, stvorio je uslove da se oslobode- na materija Siri { postepeno formira wezde i planete, Mada su naucnici otkrili dokaze o prvim zvezdama u univerzumu, | dalje je ostala miste- ja Sta je ida je pre Big Benga bi- lo Sta postojalo’ Na ovo pitanje Degrasa, Hoking Je rekao da je pre nego Sto je na- stupila ,zora vremena’, vremie bilo su Savijenom obliku*, to jest defor- misano oko éetvrte dimenzije 1 bi- lo je nalik obliku ne nije, ali sa dve dime: tinuuum prostor-reme uporedlo Je sa nasim Juznim polom: kao sto ie postoji nista juznije od Juznog pola, tako i vreme kakvo mi znamo nije postojalo pre Velikog praskal Fizigar je smatrao da to se vi- Se vracanio u vreme Velikog pra- ska, strela vremena” beskonaéno se skuplja kako univeraum posta- Je manji, all nikada ne dostiZe po- cetnu tacku: .Ono (vreme) se kon- stantno priblizava nigemu, ali ne postafe nista. Sustinski, ‘nikada TREC@KO Big Beng nije bio taj koji je stvorio neSto ni iz Gega. To samo tako gleda iz nase, Ijudske perspektive Objasnio je Stiven Hokin; na re¢ima proslavijenog na- tunika, kvanina teorija uvela {Je novi pojam — imaginamo vreme. Na horizontalno nj nama pena to vreme moze da se predstavi kao proslost na levoj, a buduénost na Gesno}, strani. Ovome, medutim, treba dodati jos jednu vrstu vreme- na, vertikalrio ti odnosu na tu lini- ju. Ono se naziva .imaginarno vre- ‘me*, jer mie takvo koje mi uobic: Jeno dozivijavamo, ali je ipak real- no koliko f ono na koje smo navikl, tvrdio je Hoking. SuStinski, nema shvatlive .gr nice” vremena sve do Big Benga’, smatra Stiven Hoking, Vreme i ir dimenzionalnt prostor su @vrsto prepletent u__Cetvorodimenzional- ni Kontinuum i u njemu su te cet ri dimenaije pre Velikog praska bi sadraane I zatvorene ~ ali u obliku bez granica, kao sto je to povrsina Zemije. ,Stanje ogranigenosti unt- veraima’je to da on nema granie Istorija uiiverzuma nije ravna linija $e Sarena zalstivlje- ni éan naso| planeti, samo sa.dve dimenze vse. Dieims Harilt sa Kalifornijskog univerdiela u Santa Barbari i ja smo pre- dlotili idéju da pro- stor { imaginamo vreme zaista imaju Nil Degras Tajson kroz {nteryjusa Stivenom Hokingom podstakao jestvaranje nove teorije oVelikom prasku konaéan opseg, ali da su bez. grani- a, Putovao sam Sirom sveta I nika- da nisam pao sa ivice Zemlje *, re- ao Je Hoking,poazet od Euki- vog koncepta prostor-vremena da bi idodio svoju teoriju, 8 obzirom da dogadaji pre Big Benga jednostavno nisu, rit mo: gu da budu definisani io njima ne- ma opazajnth konsekvencl, mogu da se izostave iz teorife i da se ka- Ze da je vreme pocelo sa Praskom* rezimira Stiven Hoking, .Svi doka- al upucuju na to da univerzum ni- Je postojao oduvek kao takav, ne- 0 da je imao svoj pocetak. Morao je da postoji pocelak, jer u suprot- nom univerzum bi sada bio u pot- punom haosu i sve bi imalo istu temperaturu. U beskrajnom i veé- nom univerzumu, svaka linija vida zaustavila bi se na povrsini zverde. To bi znatilo da bi noéno nebo sve- tlelo kao povrsina Sunca", dodao Je Hoking da je jedini natin da se to izbegne bio da zvezde nisu sijale pre odredenog vremena. ‘rls pra Je pretaio zakone €, prema verovanju Stivena Hokinga, jer u singulamosti koja je viadala pie njega, svi oni bi prestali da vate. To madi da stanje univer- ‘auma poste Big Benga ne bi zavisilo od onoga Sto se deSavalo pre njega i nista sto je prethodilo tome ne mo- Ze biti predmet naseg razumevanja ‘yremena i postojanja: Hokingova teorija 0 .zori vreme- na, smatraju naucnici, samo je jed- na od mnoghh. Prema ,Vasington Po- stu’, jedna od prominentnth ideja, pored one koju. zastupa Stiven Ho’ SoTGe arctan td Pennie ee nos smerna teorija o vremenu* {lwo Headed ‘Time Theory) Uokviru nje, naugnici spelu- isu o tome da su i pre Velikog praska vreme i wrostor funkcionisali negde u pozadini ida su povusent | pokrenuti ka- da je univerzum poseo da se sinh Fiziari uglanom misle da smo, realno, mi jos uvek u svetlosnim godinama daleko od toga da zakiljucimo Sta je bilo pre univerzuma, ali bez obzira na to smatraju da je Hokingova teorija fascinantna i da nas on uvek da mislimo drugaéije, e Verovali ili ne Kriminalac koji je ponovo postao decak NajuspeSniji lopov Gruzije Soso Lamidze sa godinama je postajao sve mladi, a kada je preminuo sa 54 godine - izgledao je kao desetogodisnjak arta 2002, godine na groblju VE Thilisu sahranjen je So- Lamidze, u kriminalnim - Siari, Pomiat kao najuspesniji lopov Gruzife, bio je jo8 poznatiji po tome Sto je kao 54-godisnjak izgledao kao desetogodisnji decak. Metamorfoza je zapotela kada je napunio 25 godina. Lamidze je ra- no poceo da sedi, a onda mu se vra- tila prirodna boja kose, bore su ne- stale lice se aokrugilo, jake brada bila je zamenjena mladalackim me- kim dlakama. 17 so misteroan trans- formaciju Lamidze je na- Sao prakti¢nu priment kada Je napunio 36 godina. Sve je Poco 1963. godine, samou- istvorn Mihaila Georgadzea, koji je tokom 26 godina bio se- kretar Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR’ Tada je protiv Georgadzea pokrenut kriviéni postupak zbog uzimanja mi- ta od njegovih zemljaka Gru- zinaca, koje je postavijao na vaine polozaje. Tokom pretre- sa njegove vikendice u Pod- moskoviju otkriveno je vise od 20 kilograma nakita‘od zlata i pla- tine, dragog kamenja tezine vide od 4.000 karaia, oko pet milfona ru- balja, desetine hiljada dolara, ma- raka, funti sterlinga i drugh stra- nih valuta. Bez ¢ekanja na presu- du, Georgadze se ubio, a njegova udovica Manana pobegla je u Tbi- |, noseéi dragocenosti Koje istra- elji nisu uspeli da otkriju, | sme- stila se u luksuzan stan sa blindi- ranim vratima i resetkama na pro- zorima. amidze je znao da Manana nilxada e napusta svoj dom, {da je nepo- verljiva, i da ne pusta u kucu nepo- ‘mate ljude. U stanu je drZala tri veli- ka mastifa - svaki veci od teleta, So- so je tada izgledao kao petnaestos atinak, ya ola skaska unilor. mu i stavio pionirsku maramu. U c- Iju neutralizacije Getvoronoznih "telo- nitelja’, kupio je tri kuje koje stu tih dana bile u teranju. Kada je za- zvonio, Mahana je pogledala kroz. Spi- junku i zapitala “pionira’ sta mu je potiebno. Soso je odgovio da saku- plja stare novine za skolu. Domadi- ca je otvorila vrata, kuje su usle u stan, a mastifl su zaboravill na bilo Sta osim na njih. Soso se sa dvojicom "olega” pozabavio udavicom. Ulov je P Renee een) vredeo toliko da su komotno Zivell od toga narednih godinu dana. _. Godine 1989, 9. aprila, Eduard Severtinadze, u’ to doba ‘ministar spoljnih poslova SSSR, posetio je ‘Tilisi, nakon dugog lutanja po sve- tu. Njegov program obulwvatao je po- setut tamosnjoj Palati pionira. Za po- setu se pripremila i kriminalna za- Jednica Cruze. Na éelu sa “madi starcem’, lopovski "krem’ resio je da ponizi drzavnika. Sve je bilo prepu- ho cve¢a, osmeha | muzike, Pioni- ri sa crvenim maramama napravili su Spalir duz ervenog tepia Kofi je vodio do Palate. Medu njima je bio i 42-godignji Soso. Kada je Severd- nadze kroéio na tepih Soso je po- vikao: "Vi ste na’ mesija, dugo be- kamo da se pojavite pred narodom. Vi ste na spasitelj koji Ge nas, kao Mojsij, iaest iz pustinje. Dopustite da vam poljubim rukul” Ministru se otela suza, prigrlio je “deéaka’ { po- Ijubio ga tri pula. To je bilo vise nego lovoljno da skupoceni rugni Casov- nik zavrsi u Sosovom depu, koji je ubtzo nestao u gomil Mitts fe pimtio gusta ka la je zakoracio u zgradu: u pita- nju je bio “flip patek za zlatnom na- rrukvicom, ukrasen dijamantima, sat koji je dobio od predsednika Unije_nemaékih. industrija- Jaca. Dva dana kasnije lopo- vi su vrai sat, all tako da su sve gruzijske novine pi sale o tome. adze je Javno osramocen, Medutim, nije sve Lamidzeu islo dobro te godine, jer je poteo da gu- Di potenciju. Zato je njegova supruga Tamara insistirala da se obrati Semjonu Dala- kigviiju, zameniiu direkto- ra Sveevropskog naucno-is- trafivackog instituta ekspe- rimentalne morfologgje 1 ge- rontologije. Doktor je reo: - AKO vase "podmladivanje” bude Islo istim tempom, onda éete svoj Se- zdeseti rodendan doselsati u Kolevci, sa cuclom u ustima. Oprostite zbog cmog humora, Medutim, najvero- vatnije imate poremetaj na genel- skom nivou, Nazalost, ni moj insti- ‘ut, nif inostrane Klinike tu ne mo- gu pomoii. ‘Maja 1990. godine, Sosoa je pre- geno | minisarafraja SSSR Es. ‘azo. Ni on nije imao odgovor na pitanje -zato se ovo dogada, ostajt i pri stavu da je starenie ipak nepo- vratan proces. Soso Lamidze je ipak xeminuio ~ mlad, premda sa pune godine, S. Milié TREC@KO divora viteskih udovica U zaduzbini kneginje Milice, izrodile su se legende o riznicama u njenom grobu, hramu, manastiru i okolini, pa plja¢kaSi vekovima kopaju ovu svetinju traze¢i ‘oti _kneginje Milice, udovi MI Ikneza Lazara, koju Srpska wravoslavna crkva slavi kao svetitelfku Jevgenifu, pocivaju u nje- no} zaduzbint Ljubostinji, w skrom- nom sarkofagu:pod ktitorskom fre- skom u priprati. Monahinja { pesni- kkinja Jefimija, udovica despota Uglje- 8e, pociva tt lukswznom mermemom kkivotu nasuprot Milicinog groba. Lazarevo blago FF] Teun Ovo tvrde bezbrojnt populami religiozno-turisti¢ki tekstovi o Lju- bostinji, Koja je samo naizgled do- bro poznat manastir. Drugadija i tajanstvenija priéa 0 ovom "dvo- ru viteskih udoviea” moze se uti Lazarevié postao punoletan, nije macilo Milicin PottaeShonocnia! ulenoal rege Mice ol apa inoletstva kneza Stefana, kada je formalno tre- Cal da viada. U tom pogledu, éinom kneginjinog godine, legitimnam viadaru je bilo potrebno omogu: irae eT aT SMe Ney Are OE ‘ransfera nije u potpunosti doslo. Monahinja Jevgenifa je zadrZa- Ja i moc i uticaj i ostala aktivan do svoje smrti = nai Giilac u vodenjudrzavnih posiova sve wodi istoriéar dr Dejan: Jeémenica. TREC@KO od struénjaka za srednjovekovnu istoriju i arheologiju. Gdejekruna ve posinje asvelljavanjem liénosti Sr. ie Milice, kao pravog vlada- rai saviadara Srbije od vremena Ko- sovske bitke, pa sve do 1405. kad je umria, Ova odluéna Zena je uz po- eee mot odanog plemstva vodila ratove na bojnim poljima, a sa despoticom Jeleriom je Vojevala diplomatske bo- Jeve. Presta sacuvanim dubrovackim arhivima, ona je do smrti zadréala kontrolu nad carinom, Uloga Ljubostinje, kao dvora kne- inje Mice, irodila je legende o 1i- micama wn bu, hramu, manastinu { okolinf. One su raspalj- vale maSiu osmanskim osvajacima, My it Wau Tea er ee , po procenama se pripisuje mescoa cna ‘Konzervatora je dosta ne debljim slojem maltera. uggs peti etaral cite alije ee Be es oe patties aes omamentom u vidu ni- Se cron eae da, sarkofag sazidan poste obno- e ve manastira, koji sell ce an See eae Scan he enna on pou ene Ko ajstor Rade ‘Neimar, ano ata nd ane ENR NEE aE ali i srpskim pliaékasima grobova ko- Jinisu prezall od svetogrda. ~ Prva strucna iskopavanja u Lju bostinji izvi8io je pocetkom. pros! veka jedan od itemeljivaca arheolo- ge u Srbiji, Mihailo Valtrovic, Nakon Sto je Ministarstvo prosvete prihvatilo brigu o starinama kao svoj zadatak i na osnovu toga otvorilo 1904. godine sebnu budzetsku pociciju "za izra- tn planova za restauracia | odrzava- nije starina’, ala ee godine u ‘maha obilazio Ljubostinju i tamo \r8io iskopavanja - navode arheolozi dr Dejan Radicevié i dr Emina Zece- vi, koji su pokusali da utvrde ko je sve I kada prekopavao manastir Oni su utvrdili da je i pre Valtrovi- ¢a.u LJubostinji bilo iskopavanja ko- janisu bila motivisana naukom, Po- pulamo predanje navodi da su Turci posle ine krajine 1788. Zapaid abosng | da tada od vreline ofpao malter koji je vekovi- ma skrivao tajnu nigu u zidu. To je bila skrivnica u koju je Milica, pored ostalih dragocenosti, pohranilla i kru- ‘tkmeza tazara, Ona enevodino tad ‘odnesena u Istanbul, gde se, opet po legendi, nalazi i danas. Miliéina kru- na se, ‘iz nekog razloga, ne pominje iako je re¢ 0 njenoj zaduzbini, ‘ak ni prvo nauéno istraziva- nfe Mihaila Valtrovica nie ostalo bez senke sumnje u pogledu motiva, Me- du monahinjama se odrZalo predanje da su posle ubistva via para Obrenoviéa zaverenici 1904. otvorili sarkolag kneginje Milice jer su oGeki- vali da njemu nadu Lazarevu krunu za krunisanje kralja Petra Prvog Ka- radordevi¢a. ~ To je za sada samo legenda, ali jeste Ginjenica da se ne zna po Gijem je nalogu | odobrenju Valtro- vie prekopavao Ljubostinj - adigevic. " Vallnovicev tvesta) u -Starina- ru’ iz 1906. uz opis obavijenih ra- dova sadrai i skicu koja pokaruje polozaj dve zidane grobnice otkti- vene tokom iskopavanja u naosu. - Za telo Stefana, sina despoia gi, zalsijudio je da je polazeno u uu koja se ispod poda, Ett pola! beleg re stajao heposred no nad grobom, vee je pomaknut na jug, uz Zid hrama. U unutrasnjosti ‘grobnice nije otkriven skelet, vet dr- veni Kov’eZi¢ u kome suse nalazile kkosti, KovGedi¢ je pronaden u loem stanju. Pored ove grobnice otlrivena ff o8 Jaina dana gobi, a Je ispunjena zemijom i u Kojo} 1 su bil ostaci pokojnika. Valtrovié nj bio sasvim siguran kakva je bila pr- vobitna funkelja ovog prostora zbog svog, po njemmu, neobiénog oblika, Jer su obe tie strane bile polukruzno oblikovane - navode arheolaz Dvezidane grobnice Opis, gots cpasane aldom i rizjivo omalterisane Valtrovica Je naveo na pogresnu pretpostavku da je re¢ o skrivnici, jer bi takav po- keofnik sahranjen u ovalvo) eradevint “morao biti samo u zasebnom, dobro zatvorenem hove’ - Nakon Mihaila Valtroviéa, spo- radiéne podatke 0 grobovima ‘u er- vi donosi Sevastijan Putnik, iguman - nastojatelj manastira Ljubostinje. Za grobnicu kneginje Milice "sa leve strane u uglu paperte’, kaze da je no- vijeg datuma - "grobnica je zatvorena TREC@KO NEWS nouC eat ie Velika popravka i restauracija crkve u Ljubostinji obavljene su 1850-1851. ane ali u objavijenoj dokumentaciji nema podataka daijehram bio prekopavan, mada se (olin pretposia 'jednom od prvih opisa Ljubostinje, koji je sastavio Feliks Kanic palo Obllaska manastira 1888, za je da je sarkofag uz. ju- ofan oe pripadnika aaah Neen otvaran ida su nadena "tri tije Nemanjiéa’, ali bez ikakvih podataka o tome ko je i kada to oa ‘Sam Valtrovié u svom izvestaju pominje prekopavanja traga- éa za blagom, koji su u crkvi { oko nje krigom traZil skrovista. Stet- ne posledice ovih radova bile su vidljive po zidovima pret! hrama, a njihovim potkopavanjem su na nekim mestima bili rastreseni i do- nji slojevi temelja. Za grobove u priprati navodi da su oni u toku ve- Kova izvesno otvarani, a da njihovo tadasnje stanje potice iz vremena_ ade “opravijan” ceo manastir-navode svom itrazvan dr Ra- iGevic i ‘umutra se ne moze nista vide... nje- ne se kosti i sada nalaze u ovo niet u jednom kamenom sarkofagu, samo dublje u zemlfi te se ne moze videti’. Za grobnicu sa desne strane belezi da se ne zna taéno dij je, a da narod misii da je ovo grobnica despo- ta Stevana Visokog, mada predanje nae da Je tu sakranjena | mona la Eufinjja Uefimija) - navode dr Fadisede dt Zee Nestaladokumentacija /gaman Sevastijan Putnik navodi da prilikom otvaranja Jelimijine grob- nice nisu nadene kosti, ali ne daje podatak kad je i ko grobnicu otvarao. On opisuje da je u sarkofagu nadeno sanduce sa delovima moéstiju svetih stpskih patijarha Danila i Nikodima i svetog Prohora Peinjskog, Medutim, nisu misterioma samo siara preko- pavanja Ljubostinje, veé i ona oba- wes 1966. godine, o kojima je osta- jen samo Sturt izvestal. 10 jeda su tadasngtistra- vad oot ‘samo deo rezuliata. Svojevremeno je, naglaSavajiuci da re- zltati iskopavanja nis publikovani uweelini, S. Burié naveo da se ostala dokumentacija éuva u Republickom zavodu za zastitu spomenika kulture u Beogradu, 1 dosijew naslovljenom "Ljubostinja’. Medutim, nas pokusaj da je i pronademo na tom mestu nije urodio plodom, buduci da se danas 1 pomenutom dosijeu ne nalazi nista od dokumentacife vezane za arheolo- Ska istrazivanja obavijena u man ru, Na isti nacin zavrsio se pokusaj i ‘1 Arheoloskom institut u Beograd 1 Zavodu za zastitu spomenika u Kra- Jjevu - navode dr Radidevie 1 dr Ze- Cevié. Dok se ne otkerije, ako se wop- Ste ikada otlrije, ova dokumentacija koja bi mozda omogucila identifikaci- Jugrobnih mesta unutar erkve, na- ‘uenici su se opredelil za misljenje da fe prebint gob Ineginje - lika zidana grobnica zaobljenth stra- na, koju je Valtrovié olkrio u jugoza- padnom deh naosa. Iskopavanjima je ustanovijeno doje tabnica ofan dao po smirtni ostaci izvadeni i preneti na dnugo mesto, najverovatnije u seve- Terapa goo priprate sped Ke og portreta na zapadnom zidu, ide je novi grob dobio postojese obe" lege. Ostaje otvoreno pitanje kada se to otigralo - navode dr Radigevié i dr Zevevie. . 23 Oglasi POLARIS disk ©) koji ukazuju da sa zdravjem nesto nije Uredu je bol. Osim Sto locira problem ‘osobu natera da nesto preduzme po pi- tanju svega. Nazalost vecina postupaka uu takvim situacijama se svodi na prosto uklanjenje bola, bez teéavanja samo uzroka, Naravno neke uzroke je zaista te- ko sanirati s obzirom da su nastajli kroz duginiz godina i proizveliteska oftecenja organizma. Medutim zaista nas raduja ita! velkog broja krsnka POLARIS dliska koji nam se zahvaljyju i javijaju da su nakon niza godina uspeli da ublaze ii rele neke svoje zdraystvene probleme, J EDANodprvihinajvainijih simptoma izmedu ostalog ida saniraju hroniéni bol na sasvim prirodan nagin. Podizanjer ni- oa i protoka energie uz pomot POLA- RISA Se poboljsava i cirkulacja, a samim tim obezbeduju uslovi za regeneraciju ‘otecenih tkiva iorgana, dakleuklanja sei sam uarok bola, Ovakva svedogenja stizu nam sa svih strana sveta, i evo nekih od ih koja su stiglaiz Kanade. ~ Sa velikim zadovoljstvom éu podelit sa.vama moje iskustvo i korist koju imam od kada upotrebljavam POLARIS disk, Verovali line, imala sam osteoartitis u najvigem stepenu. Morala sam koristiti lekove protiv bolova svakodnevno, koji su miu poéetku ublazavali bo, alinakon, toga vide ne. Samo su nastali problemi sa elucem ijetrom zbog velikekoliine une- tih lekova, Citajucl jedan éasopis videla sam danak 0 POLARIS. Osetila sam da je to ono Sto mi je potrebno, ubrzo sam ga nabavia, i zahvalujuéi njemu sada ‘sam dobro, Svakodnevno ga koristim po uputstvu koje sam dobila i zahvalna sto sam sa svojih 75 godina u boljo} kond- cjinego ikada. Pored toga drdim flu sa vvodom na disku i uvek imam “vu vodu" koju pijern. Nadam se da ée i drugi, ko- ji se bore za svoje zdravie, uz POLARIS disk osetit ponovo radost Zivjenja. (Ma- rie-Paulle Bonenfant,Tois-Rivieres) - Korstio sam POLARIS disk desetak rminuta na donjem delu leda, jer sam imao jake i oStre bolove narotito kad se probudim ujutro, i nakon dugog sedenja Nakon tri meseca nemam vie bolova. Imao sam velike probleme sa cirkulaci jom, posebno u desnom stopalu koje je bilo stalno ledeno-hladno i utmulo, Posie Best meseci cirkulacija se poboljala pre ko 75%, | sada je gotovo normalna, Ta- kode sam imao jake bolove i ogranigenu pokretlivost u oba ramena. Sada, nakon devet meseci tretranj, su skroz pokret- na, slobodno podizem ruke, i nemam ni- kakwvih bolova, Nedavno na kompletnom ¢godiinjem sistematskom pregledu od strane vige lekara specialist, iako imam 76 godina, dobio sam sertikat o stanju 2aravia koje odgovara dobi od 26 godi- na. Apsulutno sam siguran daje sve toza- twvajujuci POLARISU. Jo8 jedan savet koji mogu dati korisnicima diska, na primer kod artrtisnog bola u predelu zgloba Sa- ke stavim jedan disk sa donje a jdrugi sa giomje strane 2globa, fksiram inapravim sendvie.Za svega par minuta nestaje bol i ukogenost zgloba. Sa vie diskova koje koristim istovremeno na vige taéaka, sam Dr. Dino Tomi , spec. ginekologije i akuserstva ia skratio trajanje jutamjeg trertmana sa kojim otpotinjem dan, Re¢i samo “hvala” nije dovoljno, POLARIS je a mene éudo! (William Zemek, Toronto). Iz ovin divnih iskustava matemo vi deti da se upornost i ulaganje u zdravije isplate, Sa manje zdravstvenih tegoba koje godine neminovno donose, sva- kodnevne slike Zivota su neuporedivo lepSe. U svakom sluéaju izbor je uvek na nama, u ovom sluéaju zdravije je u na- Sim rukama, ie Preko 20 godina bavise strafivanjem drugih moguénostleenja ian granicenih domena Kasine medicine: kvantnom biorezonantnom medicinom, homeopatjom, akupunkturom ienergetskim tehnikama Znak i kuéa u horoskopu gde se Saturn nade u trenutku Gdeje Saturn i rodenja pokazacée koliko smo skloni patnji i u kojoj Zivotnoj oblasti — da li Ge nas muCiti ljubav, besparica, zdravije... igurno ste se zapitali zasto vam neke stvari ne idu od ru- se, Ako se nesto dobro i dest, propraéeno je velikom mukom. Ka- da se ostvari Zeljent cilj, to nije ono Sto ste oGekivali, pa opet dolazi do nezadovoljsiva. Izgleda kao da. ono Sto najvi8e Zelite ne mazete da dobi- Jete. Ima li nade da se ovakve stva- 1 u Zivotu promene i koji je razlog da ste bas vi pogodent ovitn proble- mima? Planeta koja pravi najvie prepe- ka f ograni¢enja je Saturn. On je, izmedu ostalog, znak nesreée, du’ gova ilose sudbine. Smatra se da u horoskopu, a onda { u Zivotu, pra- vinajvise problema. Njegova pazici- Ja.u aku i kuéi, kao faspekti sa

    You might also like