INFOTEH-JAHORINA Vol. 11, March 2012.
Koncept sledljivosti proizvoda primenom
identifikacionih tehnologija
Lazarević Milovan
Ostojić Gordana
Stevan Stankovski
Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment
Fakultet tehničkih nauka
Novi Sad, Srbija
laza@uns.ac.rs/goca@uns.ac.rs/ stevan@uns.ac.rs
Sadržaj— Povećanje privredne aktivnosti u delu koji se tiče
poljoprivrede može se postići podizanjem kvaliteta samih
poljoprivrednih proizvoda. Sigurno je da će visok kvalitet
omogućiti izlazak na svetsko tržište hrane što bi za posledicu
trebalo da ima povećanje kapaciteta poljoprivredne proizvodnje.
Sledljivost proizvoda treba da omogući upravo to - garancija
kvaliteta u funkciji zaštite kupaca kao krajnih korisnika
proizvoda. U radu će biti prikazan koncept za sledljivost kojim se
želi uz primenu savremenih informacionih i identifikacionih
tehnologija predložiti način za značajno unapređenje
dosadašnjeg načina sledljivosti poljoprivrednih proizvoda.
Ključne riječi- Sledljivost; RFID; Bar kod; koncept sledljivosti
I. UVOD
Pratiti hranu od faze njene proizvodnje na poljoprivrednim
domaćinstvima pa do svih faza njene preprodaje i dok se ne
nađu ispred samih kupaca postaje predmet sve većeg
interesovanja. Dosadašnja praksa je pokazala da u ovoj oblasti
(posebno u Srbiji) ne postoji dovoljno razrađen mehanizam
prema kome bi kupci mogli imati dovoljno poverenja u
kupljene proizvode i njihov kvalitet. Ukoliko bi se razvio
odgovarajući mehanizam sledljivosti poljoprivrednih proizvoda
od faze njihove proizvodnje pa do mesta njihove upotrebe,
kupcima bi se u značajnoj meri podigao nivo poverenja prema
takvim proizvodima i samim tim i bezbednosti hrane.
Sledljivost hrane kroz faze proizvodnje (1), prerade (2),
distribucije (3) i konzumiranja (4) bi u velikoj meri podigla i
konkurentnost takvih proizvoda i omogućila izlaz
proizvođačima na svetsko tržište. Izlaskom na svetsko tržište
hrane poljoprivrednih proizvoda bi u značajnoj meri podiglo
privrednu aktivnost u ovom području.
Kupci od hrane očekuju pre svega da bude bezbedna. Nije
retkost pročitati različite slučajeve zloupotreba od strane
poljoprivrednih proizvođača. Trenutno na tržištu Republike
Srbije ne postoji način da se utvrdi poreklo poljoprivrednih
proizvoda koji se mogu naći na pijacama i u marketima širom
Srbije. Kupcima ostaju potpuno nepoznati proizvođači (ako su
poljoprivredni proizvodi iz Srbije u pitanju), geografsko
poreklo-geografsko podneblje Srbije, i što je najvažnije način
na koji su proizvodi tretirani u toku vegetacije. Upravo u ovom
delu, široka populacija je svesna i obaveštena o raznim
- 513 -
Niko Herakovič
Mihael Debevec
Laboratorij za strego, montažo in pnevmatiko
LASIM/Katedra za izdelovalne tehnologije in sisteme
Fakulteta za strojništvo
Ljubljana, Slovenia
niko.herakovic@fs.uni-lj.si/miha.debevec@fs.uni-lj.si
varijantama zloupotreba od strane poljoprivrednih proizvođača
i preprodavaca hrane. Nije redak slučaj da se proizvodi (poput
voća, npr. breskve) tretiraju odgovarajućom hemikalijom jedan
dan a da se već sledećeg dana nađu na pijacama i policama
marketa. Omogućiti da informacije o sledljivosti hrane budu
dostupne kroz sve četiri faze, stvara uslove za stabilno
pozicioniranje na svetskom tržištu hrane. U slučaju problema
vezanih za bezbednost i kvalitet poljoprivrednih proizvoda
omogućava se njeno bezbedno i potpuno povlačenje sa tržišta,
proizvodnih sistema za njihovu preradu i polica u radnjama gde
se nalaze kao prerađeni proizvodi.
Cilj rada je da se prikaže koncept prema kome je moguće
obezbediti sledljivost poljoprivrednih proizvoda (voće, povrće)
koji za rezultat treba da ima i podizanje njihovog kvaliteta i
samim tim pružanja podrške konkurentnosti poljoprivrednih
proizvoda R. Srbije. Navedeni koncept posebno naglašava
mogućnost da informacije o sledljivosti proizvoda budu
dostupne i samim kupcima kao poslednjim u lancu snabdevanja
- od proizvodnje do potrošnje. Postavlja se pitanje kako postići
potpunu sledljivost poljoprivrednih proizvoda u odgovarajućim
mestima prihvatanja, prerade i prodaje proizvoda. U radu se
predlaže koncept primene RFID (Radio Frequency
IDentification) i bar kod tehnologije u nastojanju da se postigne
taj cilj. Kao primer poljoprivrednog proizvoda za prikaz
navedenog modela, u radu će se koristiti jagodičasto voće-
malina.
U prvom delu rada je prikazan problem, dok u drugom delu
rada napravljen je pregled nekih od istraživanja u navedenom
području a koja su autorima rada bili na raspolaganju. Potom
su u najkraćem prikazane osnove koje se odnose na principe
rada RFID tehnologije. Zatim je prikazan koncept modela za
sledljivost poljoprivrednih proizvoda i prikazani su neki od
elemena razvijenog koncepta. Na kraju rada diskutovani su
prikazani rezultati i izvedeni odgovarajući zaključci o
sprovedenom istraživanju.
II. POGLEDI NA ZNAČAJ I TRENDOVE U SLEDLJIVOSTI
PROIZVODA
Ono što navodi na potrebu sledljivosti poljoprivrednih
proizvoda jeste: sertifikacija, bezbednost hrane, pravna
regulativa, dokumentovanje i održivost, komunikacija u
lancima snabdevanja, konkurentska prednost, smanjenje
troškova, religijska pitanja, itd.
Upravljanje tokovima poljoprivrednih proizvoda u lancima
snabdevanja primenom principa sledljivosti proizvoda sa jedne
strane je poboljšana korišćenjem prednosti koje pružaju
razmena informacija, elektronska obrada podataka i
standardizacija procesa. Sa druge strane, njihovo upravljanje je
otežano različitim načinima razmene informacija u smislu
postupka-procedura i vrste podataka.
Značaj i prednost koju sledljivost proizvoda pruža u cilju
eventualne potrebe za povlačenjem proizvoda posebno se
ogleda u situaciji kada se primeti kontaminacija
poljoprivrednih proizvoda pojedinim, vrlo opasnim sojevima
bakterija (kao što su salmonela ili eširihija koli) ili hemijskim
supstancama (npr. melamin). Pored toga što je neophodna
potpuna identifikacija i lociranje svih količina koje sadrže
opasne bakterije ili hemikalije potrebno je to učiniti i dovoljno
brzo da bi se umanjile posledice takvih događaja. Sledljivost i
njen kvalitet u takvoj situaciji posebno dolaze do izražaja. Sa
druge strane, ako je sistem sledljivosti proizvoda nedovoljno
efikasan povećavaju se troškovi povlačenja koje treba načiniti.
Zajedno sa navedenim problemima od velikog značaja je i
pojavljivanje genetski modifikovane hrane (Genetically
Modified Organisms - GMOs) i potreba za jasnu identifikaciju
lanaca sa GMO od hrane koja nije GMO. Pojava GMO hrane
dovela je do opadanja poverenja potrošača u bezbednost hrane
i povećanja brige oko negativnih uticaja na životnu sredinu i
ekološku raznovrsnost [1] .
Značaj sledljivosti proizvoda je prepoznat širom sveta.
Nastojanja da se postignu bolji rezultati u sledljivosti proizvoda
podržana su i finansijski od strane vlada pojedinih država [2].
Njima se pokušava izaći u susret standardima u sledljivosti
proizvoda koje su postavili Japan, EU, USA, itd. Prvi rezultati
govore, da su pojedine vlade u značajnoj meri podigle
konkurentnost svojih poljoprivrednih proizvoda povećanjem
kvaliteta sledljivosti proizvoda na nacionalnom nivou čime je
obezbeđen i izlazak na svetsko tržište. Nije teško zaključiti da
je jedna od ulaznica na svetsko tržište razvijanje sistema
sledljivosti proizvoda na nacionalnom nivou.
III. OSNOVNA TEHNOLOGIJA SLEDLJIVOSTI PROIZVODA
Primena savremenih informacionih tehnologija leži u
osnovi razvijanja modela za praćenje poljoprivrednih
proizvoda od njive do trpeze.
Činjenica da su uslovi u kojima se proizvodi na putu od
njive do trpeze, odnosno na putu na kome se želi omogućiti
njihova sledljivost, vrlo promenljivi, uticala je na izbor
tehnologija kojima se želi postići postavljeni cilj. Prvo što se
primeti jeste da su uslovi u poljoprivrednoj proizvodnji
prilikom ubiranja proizvoda (prašina, voda i vlaga, vremenske
prilike) takvi da je vođenje elementarne evidencije o
proizvodima na konvencionalan način (npr. zapisivanje na
različite medijume) suviše vremenski zahtevno i onemogućava
brzu distibuciju podataka a postavlja se i pitanje medijuma na
kojima bi se te informacije čuvale. Upravo ova činjenica
ukazala je na potrebu izbora tehnologije koja korisnike
oslobađa ovakvih aktivnosti u takvom okruženju. RFID
tehnologija je u ovom trenutku jedina tehnologija koja tako
- 514 -
nešto omogućava - raditi u uslovima agresivne radne sredine
bez potrebe da se u poslu administriranja (na njivi, voćnjaku, i
sl.) bilo ko angažuje. Primena RFID tehnologije pre svega je
zamišljena u u logističko distributivnim centrima kao i na
mestu ubiranja proizvoda (npr. hladnjače, skladišta, itd.) [3] .
Imajući u vidu cene RFID tagova jasno je da bi njihova
široka primena u svim fazama kretanja poljoprivrednih
proizvoda bila ekonomski neopravdana. Iz tog razloga i
imajući u vidu da se uslovi u kojima se prate proizvodi u
značajnoj meri menjaju kada se proizvodi prerade (u određenoj
meri) i budu usmereni direktno ka kupcima predloženo je
korišćenje bar kod tehnologije.
Sakupljanje tako velike količine podataka može se jedino
obaviti korišćenjem informacionih mreža - interneta (tzv. Web-
based prilaz u sakupljanju podataka) koja je integrativni faktor
predloženog modela.
Dakle, osnova predloženog modela su: RFID i bar kod
tehnologija, internet mreža odnosno distribuirane baze
podataka i oprema koja omogućava komunikaciju-povezivanje
proizvoda i šarži proizvoda sa bazom podataka (hend held, bar
kod čitači, itd.).
A. Osnove RFID tehnologije
RFID tag se može definisati kao uređaj koji smešta i
emituje podatke čitaču bez direktnog kontakta, putem radio
talasa. Tagovi se na osnovu izvora napajanja i mogućnosti da
izvršavaju specijalizovane zadatke, mogu klasifikovati na:
pasivne, aktivne i poluaktivne (polupasivne). Druga
klasifikacija, koja se zasniva na mogućnosti zapisivanja
podataka na tag, deli ih na: read-only (RO) – one koje je
moguće samo čitati, write once read many (WORM) – moguće
je jednom zapisati podatak na tag a više puta čitati i read-write
(RW) – moguće je i pisanje i čitanje taga.
Za slučaj modela za sledljivost proizvoda izabran je pasivni
tag. Pasivni tagovi nemaju sopstveno napajanje već koriste
energiju koju emituje čitač da bi poslali podatke koji su
smešteni na tagu. Ovi tagovi su jednostavne konstrukcije. Kao
rezultat toga, pasivni tagovi imaju dug životni vek i vrlo su
otporni na loše uslove u radnoj okolini. Zbog svoje jednostavne
konstrukcije, pasivni tagovi su u principu manji i jeftiniji od
aktivnih i poluaktivnih tagova. U zavisnosti od izabrane radio
frekvencije, dizajna i veličine antene, veličina i oblik pasivnih
tagova može da varira. Udaljenost sa koje se mogu očitati ovi
tagovi se kreće od nekoliko centimetara (ISO 14443) do
nekoliko metara (EPC i ISO 18000-6). Za slučaj predloženog
modela izabrani su tagovi koji odgovaraju standardu EPC i ISO
18000-6.
Postavljanje ovih tagova je vrlo jednostavno. Na narednoj
slici (Slika 1) prikazan je mesto postavljanja RFID taga na
odgovarajući kontejner za proizvode koji se ubiraju na
poljoprivrednim gazdinstvima.

Slika 1. Mesto postavljanja RFID taga na kontejneru proizvoda
B. Bar kod tehnologija
U osnovi postoje dve vrste bar kodova: linearni i 2D bar
kodovi.
Linearni bar kodovi su deo svakodnevnog života i može se
sresti u supermarketima, knjižarama, bolnicama, pošti, itd.
Linearni bar kod generalno funkcioniše kao identifikacioni kod
(ID kod) za proizvode. Na narednoj slici (Slika 2) prikazan je
primer linearnih bar kodova [4][5].
Slika 2. Primer linearnog bar koda
Potreba da se obradi više informacija na manjem prostoru
vodila je ka razvijanju, standardizaciji i rastu primene 2D bar
kod tehnologije. Tamo gde linearni bar kodovi modu samo da
obave identifikaciju proizvoda, taj isti zadatak 2D bar kod
može da obavi isti zadatak sa zauzimanjem značajno manje
prostora. Na narednoj slici (Slika 3) prikazani su neki od
primera 2D bar kodova.
Slika 3. Primeri 2D bar koda
2D bar kod može da primi i do 2000 karaktera dok linearni bar
kod ide do maksimalno 20 karaktera. Za istu površinu koju
zauzimaju kapacitet 2D bar koda ide je i od 20 do 40 puta veći
nego kod linearnih kodova. Iz tog razloga u predloženom
konceptu za sledljivost proizvoda, 2D bar kodovi su pogodniji
za primenu.
C. Tehnologija za obradu podataka
Za unos podataka u bazu podataka kao, na RFID tagove,
štampanje bar kodova, očitavanje bar kodova kao i
preuzimanje informacija sa navedenih medijuma potrebna je
odgovarajuća tehnologija. Ona se ogleda u opremi koja nije u
tolikoj meri finansijski zahtevna i u posledenje vreme je sve
više dostupna jer su cene sve niže .
- 515 -
Ova oprema u osnovi podrazumeva posedovanje
odgovarajućih bar kod čitača, hend held uređaja, bar kod
štampača, gde takođe svoju primenu u odgovarjućim uslovima
svoje mesto nalazi i standardna računarska oprema. Slika 4
prikazuje deo opreme koji se može koristiti.
Slika 4. Različite vrste mobilnih i stacionarnih čitača
IV. KONCEPT SLEDLJIVOSTI PROIZVODA
Za razvijanje koncepta poslužila je proizvodnja malina u
Republici Srbiji. Postoji veliki broj proizvođača ove vrste voća.
Kada proizvodi posle ubiranja dospeju do skladišta tu se gubi
svaki trag o poreklu voća. U slučaju kontaminacije voća bilo
kakvim nedozvoljenim supstancama (npr. hemijskim) ne
postoji mogućnost da se utvrdi gde je problem. Takođe,
prilikom prerade voća, odnosno njegovog klasiranja, često se
primete velike oscilacije u kvalitetu. Proizvođači bi u novim
uslovima rada morali da vode računa o kvalitetu svojih
proizvoda. Upravo u ovim problemima bilo bi dobro da postoji
mogućnost praćenja porekla jagodičastog voća do samog
proizvođača. Nije potrebno govoriti o nivou poverenja koje se
stiče kod kupaca na svetskom tržištu.
Prvi korak u primeni koncepta je razvijanje baze podataka
sa proizvođačima. To podrazumeva da svaki proizvođač dobija
svoj ID (IDentifikacioni) broj. Procedura za njegovo dobijanje
bi bila jednostavna i ne bi zahtevala neko veće angažovanje
proizvođača niti u organizacionom niti u finanasijkom smislu,
što bi u značajnom meri trebalo da olakša primenu koncepta
sledljivosti. Drugi korak je pokretanje široke akcije za
postavljanje RFID tagova na kontejnere za ubiranje voća na
njivama (gajbama).
Slika 5. Izgled kontejnera sa tagovima i njihovo pozicioniranje
Ovo bi bio korak u kome bi bilo potrebno uraditi veliki
posao postavljanja tagova a bila bi potrebna i značajna
finansijska sredstva. Tagovi koji su na gajbama moguće je
koristiti i više godina jer se podaci na tagovima mogu brisati.
Prilikom preuzimanja kontejnera za voće od strane proizvođača
svaki od RFID tagova se povezuje sa ID brojem proizvođača i
kao takvo unosi u bazu podataka. Slika 6 opisuje koncept
 Slika 6. Koncept sledljivosti poljoprivrednih proizvoda
prema kome se kreću proizvodi od trenutka njihovog
preuzimanja na poljoprivrednom gazdinstvu pa sve do samih
kupaca.
U hladnjačama i velikim skladištima gde su uslovi rada
takvi da je potrebno očitavanja vršiti brzo i u velikim
količinama, koriste se RFID tagovi. Led, i sredina u kojoj se
vrše očitavanja su takvi da bi rad sa bar kodovima bio dosta
otežan, usporen a često i nemoguć, jer npr. kako zalepiti bar
kod na zaleđenu površinu.
Kao što je već navedeno, RFID tehnologija se primenjuje
samo u određenom delu praćenja proizvoda. Na slici 6 jasno je
naznačena granica u kojoj bi se primenjivala RFID a u kojoj
bar kod tehnologija. Pošto proizvodi budu prerađeni u
odgovarajućim procesima vrši se uparivanje i prepisivanje
odgovarajućih podataka sa RFID tagova na bar kodove koji se
nalaze na kutijama u kojima se nalaze zapakovani proizvodi.
Cilj toga je da se proizvod i/ili njegov sadržaj povežu direktno
sa ID brojem proizvođača.
Po izlasku proizvoda iz procesa prerade i dolasku do
kupaca prema navedenom konceptu, sami kupci mogu da
pristupe podacima o proizvodu koji su kupili, čime se u
značajnoj meri podiže nivo poverenja kupaca.
Prema prikazanom konceptu obezbeđuje se potpuna
sledljivost proizvoda od proizvođača do samih kupaca.
V. ZAKLJUČAK
Rad prikazuje osnove koncepta za praćenje poljoprivrednih
proizvoda u lancima snabdevanja. Mehanizmi koji su potrebni
za implementaciju prema prikazanoj ideji za sledljivost
poljoprivrednih proizvoda nisu prikazani. To je iz razloga što
su prve primene koncepta još uvek u eksperimentalnoj fazi.
Ono što je važno naglasiti jeste postojanje potrebe da se
mehanizmi implementacije i način korišćenja sledljivosti
proizvoda u praksi, pre svega mora uskladiti sa zakonskim
regulativama što je nezaobilazan i značajan korak ka postizanju
cilja.
- 516 -
LITERATURA
[1] L. U. Opara, "Traceability in agriculture and food supply chain: a review
of basic concepts, technological implications, and future prospects",
Journal of Food Agriculture Environment, 2003
[2] N.Teruaki, "Food Safety and Traceability in Japan", Kyushu University,
Dominican Institute of Agriculture, Livestock and Forestry Research
(IDIAF), April 1st 2008
[3] K. Sugahara, "Traceability System For Agricultural Products Based On
RFId And Mobile Technology", Computer and Computing Technologies
in Agriculture II, Volume 3 IFIP Advances in Information and
Communication Technology, 2009, Volume 295/2009, 2293-2301, DOI:
10.1007/978-1-4419-0213-9_82
[4] T. J. Soon, "An Introduction to Bar Coding", unpublished
[5] S. Sremac, I. Tanackov, G. Stojić i J. Đapić, "Informacione tehnologije
za automatsku identifikaciju robe u transportu",18. Telekomunikacioni
forum TELFOR 2010, Srbija, Beograd, pp. 43-46, novembar 23.-25.,
2010.
ABSTRACT
Increased economic activity in the part concerning
agriculture can be achieved by raising the quality of the
agricultural products. It is certain that it will provide high
quality access to the global food market, which should result in
an increase of the capacity of agricultural production.
Traceability of products to do just that - a guarantee of quality
in order to protect customers as of end user products. In this
study, a concept for traceability which aims to use modern
information technology and identification technologies to
propose a way to significantly improve the current way of
agricultural products traceability.
TRACEABILITY CONCEPT USING
IDENTIFICATION TECHNOLOGY
Lazarević Milovan, Ostojić Gordana
Stevan Stankovski, Niko Herakovič and
Mihael Debevec