Хронологија и календари Рода

Транскрипт ДРЕВНОВАЊА бр. 21

У календару наших предака постоји један незабораван датум, који

је повезан са једном великом битком, која је постала ново полазиште у
њиховом древном календару. Са жаљењем се може констатовати
чињеница да данас врло мало људи зна о чему се ради. О каквој се бици
ради, мало људи зна, исто као и о ком календару се прича. А и концепт
речи „Новог лета“ мало кога може да подсети на нешто разумно, а да
не помињемо и то да овај концепт неће асоцирати никога да га повеже
са доласком нове године.

23. априла, што по старом календару одговара 6. мају по новом у нашој

традицији, или 22. септембра у Русији, на дан јесење равнодневнице,
просвећени део Срба и Руса дочекује Ново лето или Нову годину. Заправо, на
јесењој равнодневници је почетак 7529 године од Стварања света у
звезданом Храму иако смо ми Срби као почетак Новог лета сматрали
Ђурђевдан све до скоро. Како не би било забуне, да поновимо, имамо два
почетка Новог лета код наших предака, један на јесењу равнодневницу,
а други на Ђурђевдан. У Србији је у питању Ђурђевдан, а у Русији, односно у
Великој Тартарији је сматрана јесења равнодневница као почетак Новог
лета. Који је датум од та два тачнији и изворнији?

Посматрајући процесе у природи и у нашем сунчевом систему,

посматрајући значења речи Лето и Ново, са сигурношћу можемо рећи да је
Ђурђевдан датум који је свакако изворнији и који одговара почетку нечег
новог. Пролеће је почетак буђења и цветања природе, док је јесен почетак
пероида када природа лагано прелази у неку врсту хибернације.

Да погледамо шта кажу српски народни обичаји забележени код

Тихомира Р. Ђорђевића у Српском Етнографском Зборнику из 1909.
године. Каже се следеће када се описује посматрање године:

1
 „Српски народ рачуна годину од Ђурђева-дана па до другога
Ђурђеве-дана. Када неко погађа слугу за годину, погађа га обично од
Ђурђева-дана до Ђурђева-дана.
Година се дели на плогођа, а има их два: Ђурђевско, које траје од
Ђурђева-дана па до Митрова-дана, и Митровско, које траје од
Митрова-дана па до Ђурђева-дана.
Година се дели на годишња времена, којих има четири. Пролеће,
лето, јесен и зима. Пролеће траје од Младенаца (9. марта) па до
Видова-дана (15. јуна); лето траје од Видова дана па до Мале
Богородице (8. септембра); јесен траје од Мале Богородице па до Св.
Андреје (30. новембра); зима траје од Св. Андреје до Младенаца“.

Као што видимо, полгођа године се не поклапају са годишњим добима,

а томе је узрок јулијански календар и из тога можемо да закључимо да је
подела на полгођа старија и да имају давно порекло из разумевања
природних процеса. Да наставимо даље опис године у коме се види већ
јасан уплив јулијанског календара.

„Година се дели на дванаест месеци, који се зову: јануар, фебруар

или велики сечко, март, марта или мали сечко, или дерикожа, јер онда
највише липсава стока, а нарочито млади јагањци. У народу има ова
изрека: „Сечко сече, марта дере“. За овим долази април или ђурђевски
месец, мај, јуни, или трешњар, јули или жетвар; август или
годпођински месец; септембар или гроздобер; октомбер или
листопад; новембер или мратињи месец и децембер или божићни
месец или коледар.
Још се година дели на педесет и две недеље. Неке недеље имају
своја нарочита имена. Тако недеља пред зимњом Задушном зове се
Урша, Шарена или Редовита недеља, јер се те недеље не пости ни среда
ни петак. За овом долази Задушна недеља или Месопусна, а за овом
Бела или Сиропусна недеља. Прва недеља Великог поста се зове
Тудорова или чиста, друга - пачиста, трећа –Крстопоклона,
четврта – Средопосна, пета – Глува, шеста – Цветна, седма –
Велика или Страсна недеља. Недеља ускршња зове се Светла, а за њом
долази Томина недеља. Недеља у коју падају Тројице зове се Русана
недеља. Остале недеље носе име празника, који пада те недеље, као
Ђурђевска, Петровска, Илинска, Преображењска, Госпођинска
итд.
Година има триста шесет и пет дана, а када је преступна један
дан више. Преступне године, по народном веровању, не треба садити
виноград и воће, јер неће род доносити, биће све јалово. Неки опет саде
воће и копају рупе за воћке, али све по једну рупу преступе, прескоче, јер
је и година преступна.
2
 Деца, која се роде преступне године, по народном веровању, не
живе дуго.“

Све у свему, видимо да постоје разлике у односу на данашње

посматрање године, односно, постојали су називи и имена која су из
времена предјулијанског календара, који се све мање и мање користе у
савременом добу.

Постоје разлике у посматрању године и њеној структури између Срба и

Руса, и оне би могле бити једно од места која показују да се наше
посматрање Новог лета наставило баш онако како је било и пре догађаја од
пре 7529 година, када се у Асији то променило и када су тамо почетак Новог
лета почели да рачунају од јесење равнодневнице.

Да бисмо разумели сву величину тог датума, сву дубину прошлости,

неопходно је прво, да сами схватимо шта носе ове, на први поглед,
неразумљиве речи као што су „Стварање света“, па чак и у неком
„Звезданом храму“. И уопште, откуд тако велика цифра у хронологији
наших предака којима званична историја приписује тек нешто више од 1000
година?

Свет познаје древни календар Кинеза, према којем је тренутно 4701

година; древни календар Јевреја, који су већ прославили своју 5781-ву
годину 17. септембра 2020. Свима познат грегоријански календар који сада
користимо приближава се тек 2021. години, а зна се и за многе друге
календаре, за све сем једног и то оног за нас најважнијег. Из неког разлога
званични историчари и научници ћуте о том календару. Они такође ћуте о
изненађујуће важном датуму који је изнедрио нову хронологију наших
предака, која се догодила пре 7529 година.

Али одакле нама изненада 7529 година познате и истражене

прошлости? Откуда древним Словенима, који су наводно живели у
земуницама, у шуми, на дрвећу или у мочварама, њихов древни календар,
чак који је и старији од свих древних календара познатих цивилизација?

Све на први поглед није тако страшно, како се чини, ако желимо само
да сазнамо истину о стварној прошлости предака, а не ону коју су нам
вековима наметали страни историчари и учитељи, који су својим лажним
теоријама и стопостотно изопаченим чињеницама искривљавали свест
нашег рода о животу наших славних предака.

Покушаћемо да вам помогнемо да то разумете, посебно у вези са

празником Новог Лета, који не треба мешати са Новом годином, на коју смо
сви толико навикли.

3
 Шта је Ново лето или Новолетје?

Реч „Ново лето“ носи прилично једноставно значење и састоји се од

речи као што су „ново“ и „лето“, које су спојене у једну реч и почеле да звуче
као „новолетје“, а истовремено је нова реч почела да означава долазак
новог лета. Лето је у разумевању године, како смо је данас навикли
називати, од давнина записано као ЛѢТО. На несрећу, слово „јат“, које је
звучало као „ие“ и носило фигуративно значење „истина ест“, немилосрдно
је избачено из књига српског алфабета током реформе језика коју су
спровели Вук Караџић и Копитар. Јат је било једно од слово старе ћирилице
као и гласа који је то слово означавало. Ово слово се на латиницу
траснкрибује као ě, што је преузето из чешког језика, у коме се најчешће
чита као је. У старом српском језику јат је био дугачак самогласник. Тако ми
данас сасвим погрешно изговарамо реч Лето у односу на изворни изговор.

Да би сви поуздано разумели шта се и зашто дешава, покушаћемо да

одмотамо клупко знања које носи истину о нашој прошлости, тако да
дотакнемо максималан број аспеката повезаних са Новим летом и да их
покажемо не само са дубинским разумевањем, већ и да их представимо
хронолошким редом.

Дакле, настављамо тему, размислимо шта је Лето у разумевању наших

предака?

Календар наших предака формиран је од самог почетка њиховог

појављивања на нашој Земљи, чије је име Мидгард, што значи „средња
земља“. А сама реч „календар“ носи информације о свом пореклу и повезана
је са именом Бога (светлог Јерарха), који је развио календар за наше претке.
А име тог Јерарха било је Колада, па се испоставља да је Дар Коладе или
„Коладин Дар“ почео да се назива календаром. Врло је једноставно кад
разумете српски. Постоји и друго име за Календар - Круголет Числобога,
које у суштини означава принцип календара. Наиме реч Круголет означава
круг година, тј. указује на то да су наши преци лета сматрали круговима, али
о томе касније. Из овога се јасно закључује да је круг заправо био мерна
јединица времена.

У процесу насељавања наших предака по континенатима планете,

многи народи су изгубили контакт са матерњом империјом и почели су да
се називају другачије, али сви су користили исти календар - Коладин Дар,
исти језик, иста слова, односно руне. После тога, „научници“ су им, како би
некако оправдали измишљену прошлост свих европских народа, измислили
митове и легенде, написали им историју, али све је то било толико слично,
као две капи воде, а у суштини сви они потичу од истог извора културе
наших предака.

4
 Дакле, појавили су се такви концепти као што су скандинавски или
келтски календар, који за просвећене људе треба да значе само то и ништа
друго. И Скандинавци и Келти су племена Родова Расе која су у потрази за
пашњацима савладала нова земљишта и преселила се са Истока на Запад
континента и тако населила читаву Евроазију.

Најчешће су племена добијала имена по имену кнеза који их је водио.

Тако су се појавили Сармати - народ кнеза Сармата, Скити - народ кнеза
Скита, Скандинавци - народ кнеза Сканда и многи други. У једној од
претходних емисија смо објаснили да су се на Хелму многи родови и
племена називали по имену бога кога су поштовали и славили, као и по
имену кнеза који их је водио. Заправо сви они су били један те исти
народ.

Данас древни дааријски круг Числобога користе само православни

припадници Рода али не у смислу хришћанског православља, староверци-
Инглизи и ирски ред Друида. „Дааријски“ календар је добио име од времена
када су наши преци живели на северном континенту, који се звао Даарија.
Тај континент је потонуо под воде Северног леденог океана пре више од
100 хиљада година, када је Даждбог силом својих мисли уништио базу
Кошчеја (базу Тамних сила) на луни Лелја, који су желели да освоје нашу
Земљу. Некада је Земља имала 3 луне - Лелју, Фату и Месец. Причали смо већ
о томе.

Древни (Дааријски Круголет Числобога), попут скандинавског или

келтског календара, имао је рунску форму, односно, у почетку су називи
месеца, бројеви, дани у недељи и имена година писани рунама. За оне који
не знају, подсетићемо вас да РУНЕ нису ни слово или слог ... Руна је слика, а
многе руне имају најмање 3 нивоа информација, а само упућени људи могу
прочитати руне и све што је сакривено на другим нивоима. Имена месеца у
календару су првобитно била означена и рунама, а тек касније је додат
запис буквице са кратким откривањем смисленог значења.

Вреди напоменути да је у своје време година наших предака била

подељена на 9 месеци, по 40 дана сваки. То је било још из времена када је
година имала 360 дана. Од пре 13029 година добила је још пет додадтних
дана услед промене брзине ротације око своје осе. Први месец је
означаван једном руном, а преосталих осам месеци комбинацијом две руне,
при чему је друга руна означавала део циклуса ротације наше Земље око
нашег Јарила-Сунца и звала се Лето. Од речи „Лето“ на српском језику
формирани су концепти: летопис, хроника, хронологија. И такође, питали
смо некада колико имате лета, а не колико година.

Савременом човеку календар наших предака делује необично, али

управо је овај систем календара, а конкретно - Дааријски Круголет

5
Числобога или „Коладин Дар“, био најтачнији и најприкладнији од свих
календара који су постојали. Штавише, током последњих неколико
десетина хиљада година овај календар није ни један дан „журио“ нити
„заостајао“, што није забележено ни у једном другом познатом
календарском систему.

Али вреди напоменути и да се календар наших предака заснива на

најстаријем хексадецималном бројчаном систему. 16 година образују
Круголет, који пролази кроз 9 елемената природе, стварајући Круг живота
током 144 година. Круголет саставља 16 година: петнаест једноставних
лета (једноставно лето садржи 365 дана), а шеснаесто је Свето лето које
се састоји се од 369 дана. Сада, препознајете, говоримо о периоду када је
година добила још пет дана, свеукупно 365. Промена је морала да се уведе
у календар и прилагоди новим условима кретања земље. Овај циклус од
15 година од 365 и једне од 369 дана, је такође повезан са древним
догађајима. Наиме 15 година се одвијало пресељење Родова Старе Расе из
Даарије у Расенију - а она је била територија од Урала до Тихог океана, а 16-
то лето су населили нове земље и почели да славе своје богове. У част овог
догађаја, почели су да славе Ускрс, што у савременом преводу са х'Аријске
рунице значи „Пут по коме су ишли Богови“.

У почетку су се године рачунале од дана великог празника Рамха-Ита

(сетите се овог имена, вратићемо му се) или од дана Новог лета, односно
почетка новог лета. Из тог разлога је Ново лето полазна тачка, незабораван
датум у догађајима из прошлости наших славних предака, који им је толико
јако остао у сећању, да су у част ње почели да одбројавају нову епоху у свом
животу, не заборављајући притом ни сва стара полазишта. Сећање на њих
чува се хиљадама година, а ти незаборавни датуми преживели су до данас,
који заиста пред нама откривају пуну истину о догађајима из прошлости, да
чак и ако то желите да искривите, нећете успети. Ови датуми су толико
дубоко усађени у душу, да им резонујући генетиком српског човека на
нивоу његове душе, можемо веровати као истинским изворима из
прошлости.

Дакле, Магови-Чувари, Ђедови или свештеници, друиди, су нам

сачували следеће датуме као споменике из живота наших предака - и нека
вас ови догађаји не уплаше - само ћемо вам их укратко поменути:

- Лето 13 029 - то од Великог захлађења - ова хронологија потиче од

Великог захлађења, које је било повезано са катастрофом - падом на
Мидгард у Тихи океан фрагмената уништене луне Фате. Пре пада, Фата се
окретала око Мидгарда у екваторијалној равни са орбиталним периодом од
13 дана. То је тренутак када година добија још 5 додатаних дана услед
промене нагиба осе планете и нестанка утицаја на Мидгард луне Фате.
Заправо, Мидгард земља је почела да се окреће нешто брже око своје осе.

6
 - Лето 40 025 - то од трећег доласка Вајтманом Перуна. Пре нешто
више од 40 хиљада година трећи пут се један од Највиших богова – Перун
(који је заузимао високо место у хијерархији) спустио великом Небеском
кочијом - Вајтманом на Мидгард-земљу. Дошао је са Урај-Земље из Сазвежђа
Орла. Пошто је дошао са Урај земље, можемо претпоставити да је он био
један од Ура. Иначе по култу Ура данас имамо реч свима познату – а то је
КултУра.

- Лето 44 565 - то од Стварања Великог Кола Расеније. Велико Коло,

односно Велики круг, је уједињење родова Расе за заједнички живот. Било је
неколико фаза насељавања Мидгард земље. Прва фаза је насељавање
Даарије. Тада су се, за време Велике Асе, „деца Ареја“ преселила са Земље
Арије (са Марса, што смо већ помињали раније). Било је и пресељења из
Ингард земље итд. И настанили су се на различитим местима, али све је то
била једна Раса, а Расенија је било ново име земље на којој су се населили и
то име је означавало земљу Раса.

- Лето 106 799-то од оснивања Асгарда Иријског. На старом древном

језику Ас - је био бог оваплоћен у људском телу. Наши преци су се називали
Асима, њихова земља се звала Асија. Асгард - значи „Град Богова“, а Иријски -
јер стоји на реци Ирију Најтишем, (скраћено Иртиш). Било је укупно
четири Асгарда. Асгард Дааријски, који је био на Северном полу и који је
нестао (потонуо) заједно са потонућем северног континента - Даарије.
Касније су изграђени Асгард Сагдијски (то је подручје данашњег Ашхабада) и
Асгард Свинтодски (град Упсала, Шведска). Рушевине древног Асгарда
Иријског уништене хордама Џунгара 1530. године нове ере, открио је
картограф Петра првог, Ремизов, након чега је на том месту изграђена
омска тврђава (то је садашњи град Омск).

- Лето 111 827-мо од Великог пресељења на Даарију - Даарија је била

континент на северном полу Мидгард-а, где су дуго живели наши преци
након насељавања Мидгард-Земље. Овај континент је потонуо као резултат
поплаве коју су створиле воде океана и фрагменти уништене Мале луне
Лелје.

- Лето 143 011-то од периода Три луне је период када су се три луне
окретале око Мидгард-земље: Лелја, Фата и Месец. Лелја је била мала луна
са периодом од 7 дана, Фата је била средња луна са периодом од 13 дана, а
Месец је велика луна са периодом од 29,5 дана. Две од ове луне - Лелја и
Месец су првобитно били луне Мидгард-а, а Фата је довучена од земље Деје
када је она била уништена. Потврда тих времена сачувана је у митовима и
легендама различитих народа.

7
 - Лето 153 387-мо од Аса Деје. Аса - то је битка богова или рат. Време
назначено у хронологији дели нас од рата који се одиграо у Сварги не само у
свету Јав, већ и у вишедимензионалним Световима Слав и Прав. У тој бици
нису учествовали само људи, већ и Леге, Арлеге и Богови. У Свету људи,
Тамне силе (Кашћеји) су се борили против Старе Расе, а на њиховој страни
биле су црне цивилизације (људи коже боје мрака). Пре него што су се
настанили на Мидгард-Земљи, Родови Старе РАСЕ (Родови Аса из Земље
Асов) прво су населили Земљу Сварога (Деју), а затим су се преселили на
Земљу Ореј (Марс).

- Лето 165 051-во од времена Таре. То време почиње од времена када

је богиња Тара посетила Мидгард-земљу. Поларна звезда и данас се зове
Тара, у част прелепе богиње Таре.

- Лето 604 395-то од времена Три Сунца. То је један од најстаријих

календара Мидгард-земље. Он помиње догађаје пре више од 600.000 година,
када се, услед ротације око центра Универзума, суседна галаксија
приближила нашој. Као резултат тог приближавања, два соларна система
суседних галаксија су се толико приближила нашем, да су два њена џиновска
сунца, сребрнасто и зелено, примећена на небу Мидгард-а, а по величини су
била једнака видљивом диску нашег Јарило-Сунца...

Такође је потребно додати да је већина памтљивих датума наших

предака оставило траг не само у календарима које су чували Волхови,
Магови, Ђедови, Друиди, већ и свуда око нас постоје древне грађевине,
древне мапе, митови и легенде, приче и бајке које се чувају у знак сећања на
она тешка времена кроз која су пролазили наши преци. Довољно је само
заронити у тај непознати свет, проучити га, док душом почињете да
схватате да „бајка, није лаж, већ да у њој постоји наговештај истине!“ А где
су ту и сви они силни артефакти који потпадају под непостојеће за званичну
науку, а од којих сваки појединачно руши званичну причу.

А ко зна како да правилно разуме сећања која су оставили преци,

сигурно ће схватити где је истина, а где је лаж.

Последња референтна тачка за наше претке, или Ново лето, био

је датум који је настао пре 7529 година од догађаја који је био толико
незабораван да су увели нови календар у његову част и започели нову
хронологију.

Шта се догодило у та далека времена?

Као што већ знате, наши преци су имали много календарских форми
рачунања, а према последњем од њих, лето 7528. од Стварања света у
Звезданом храму сада се завршава. А од 22. септембра 2020. године, од дана

8
јесење равнодневице, наступа 7529 лето од Великог Захлађења. И то без
обзира на то што ми Срби рачунамо почетак Новог лета на пролеће. Ради се
о обележавању једног догађаја. И то уопште не значи да је наш Свет створен
пре 7529 година, како су веровали и верују људи. Петар први, који је
прекинуо ову тада још званичну хронологију, је увео бројање година,
наводно од Рођења Христовог.

„Стварањем света“ у давним временима називало се закључивање

мировног споразума између зараћених страна. Дакле, сада имамо „нови
референтни оквир“. Овај уговор о миру између Старе Расе и Великог
Змаја (а велики Змај је назив за древне Кинезе или Ариме, како су их тада
звали) закључен је на дан Јесење равнодневнице, или 1. дана Првог месеца
лета 5500. године од Великог захлађења (Велико захлађење је заправо Ледено
доба, које је настало након планетарне катаклизме од пре 13 029 година).

И опет наилазимо на занимљив датум. Дакле, примирје Старе Расе са

Кинезима закључено је првог дана јесење равнодневнице или првог дана
првог месеца 5500 година после Великог захлађења. Да бисте разумели целу
суштину овог догађаја, потребно је да се вратимо на разматрање календара
наших предака. Заправо на разматрање Дааријског круга Числобог-а, који
нам пружа поуздано знање о томе које месеце су имали наши преци!

Као што већ знате, наши преци нису годину делили на 12 месеци, као
што је то уобичајено данас, већ само на 9 месеци, од којих је сваки имао 40
или 41 дан, у зависности од тога да ли је месец био паран или не. Названи су
и четрдесетине, по броју дана у месецу. Сваки месец је имао своје име, као у
савременом календару, али та имена су била различита у различитим
крајевима и на различитим местима где су живели родови Старе Расе. Тако
да када кажемо да су месеци имали конкретно то и то име, онда говоримо о
називу месеца у једном пределу или једном или више племена која живе
једна поред других. Не постоји, макар нам није познат, древни календар са
именима месеца а да су се они тако називали свуда међу Старом Расом.

Постоји податак да се први месец у календару наших славних предака

звао Рамхат, а то име је значило „Божански принцип“. То би било вероватно
најстарије именовање.

Наставимо да разматрамо шта се дешавало у та давна времена - пре

7529 година.

Догађаји из прошлости говоре нам да је Стара Раса извојевала победу

која је приказана у облику свима нама познате слике како Бели витез на
коњу копљем пробада Змаја. Али пошто је религија себи приписало сва
достигнућа наших предака, сада се ова слика тумачи како хришћански
свети великомученик Георгије Победоносац побеђује змаја који је пустошио

9
земље незнабожачког краља. Међутим, како легенда каже, када је требало
жребом изабрати неког да спаси цареву ћерку од чудовишта, јавио се као
добровољац Ђорђе на коњу и онда је копљем пробио змаја, спасивши
принцезу од смрти. Вероватно одатле и потичу модерне бајке о томе како
храбри и смели витез спашава принцезу из куле у којој је заробљена, а често
је ту негде и змај. Змај у овој старој легенди постоји фигуративно, јер су
Ариме, односно древне Кинезе и њихову територију називали Великим
Змајем. Тако да је Ђорђе највероватније спасио принцезу из кинеског
заробљеништва.

А појави „свеца“ допринео је прелазак локалних становника на грчку

религију, која је именована као хришћанска, односно месијанска на јудејском
или на српском као пророчка религија. Ова легенда се често тумачила
алегоријски: принцеза је црква, а змија паганизам. Али као што већ знамо,
управо тај религијски Георгије нема никакве везе са древним догађајима.
Хришћани су једноставно украли древну слику, добро познату нашим
прецима и искривљујући њену суштину, користили је у своје сврхе.

У ствари, бели коњаник, пробијајући копљем Змаја, био је приказан на

фрескама и барељефима древних Храмова и разних зграда Старе Расе.
Скулптуре на ову тему су вајане од камена, ливене од племенитих метала и
исклесиване од различитих врста дрвета. Ова победа је приказана на
сликама (иконама) и кована на новчићима. То је била важна победа за наше
претке! Може се упоредити, можда, са нама познатим Великим ратом 1914-
1918 и победом у њему...

Хануман Асур (Асур је Ас - Бог који живи на Земљи, Ур је од планете

Урај, насељене благословене Земље) који је био Светли кнез земље Старе
Расе или кнез Расеније, који је владао у Беловодју и Аримији (а владар
Аримије значи владар древне Кине) „Створио је свет“, односно, закључио је
мировни уговор између Старе Расе и Великог Змаја, према којем су наши
преци изградили зид (пушкарнице су према Кини) да би означили границу
Расеније, односно Велике Тартарије. Зид се звао Киј-Тај, што у преводу са
древног језика значи - Киј - ограда, жива ограда и Тај - завршетак врха,
велики, односно „коначни, ограничавајући велику живу ограду (зид)“.

Испоставило се да се у давним временима висока ограда или зид

тврђаве звао „Китај“. И за то постоји много доказа који немају никакве везе
са Кином као државом. Тако, на пример, у Москви постоји њен Китаји-град,
који је назван тако због високог зида који ју је окруживао, а нимало због
Кинеза. У граду Суми (Украјина), постоји такође његов китај град, о чијем
имену локално становништво већ не зна ништа, али га из навике тако зову.
Многи древни руски градови имају своје китај градове.

10
 Од тог великог догађаја почело је ново бројање лета за наше претке. Да
би било разумљивије, у Асији су кренули бројање од јесење равнодневнице,
а код нас на Хелму се наставило бројање Новог лета од Ђурђевдана. Многе
то збуњује. Једноставно се код нас није примила промена почетка Новог
лета на јесењу равнодневницу, иако су људи са Хелма из тих времена такође
учествовали у том рату, шаљући војску у одбрану Старе Расе. Име врховног
војсковође или кнеза са ових простора, који је повео војску у тај рат, није
нам познато, али нам је познато да су у Немањичкој Србији витезови били
школовани тактици и стратегији на основу битака из тог рата, што им је
гарантовало победе у њиховим ратовима против турака.

У знак сећања на тај догађај, наши преци су написали Аз-Весту, или

прву вест, или, како се то назива, Авесту на 12.000 говеђих кожа. Авеста,
која је пример древних књига писаних и на пергаменту и на злату,
уништена је по наредби Александра Великог, којег су наши преци називали
тамним ратником. Иако је пореклом био Србин, био је под духовним
утицајем Јудеја Аристотела. Касније је свету постала позната до сада
сачувана, искривљена верзије Авесте - Зенд-Авеста, коју је Заратустра
искривио, додајући своје коментаре и исправке.

Уништавање ових древних Веда похрањених у Индији, био је главни

циљ похода Александра Великог у Индију, након чега су га проводници
Тамних сила на Земљи убрзо убили, када је завршио своју мисију.

Тако је 1 дан 1 месеца Лета 5501 од Великог захлађења истовремено

постао 1 дан 1 месеца лета 1-ог од Стварања света. Тада је потписан
мировни уговор, који носи име Стварања света у звезданом храму (СМЗХ).

И ову традицију, да би се придржавали хронологије свих својих

календара, у Русији нису заборавили све до октобарске „револуције“ 1917.
године, а у Србији до завршетка Великог рата, односно годину дана касније.

***

Занимљива је још једна чињеница - грегоријански календар појавио се

лета 7090. или 1582. године нове ере, а наводно је дошао да замени
„јулијански“ календар. Календар је добио име по имену папе Гргура XIII. У
новом календару датирање више није било од Стварања света, већ од
Рођења Христовог. Вреди напоменути чињеницу да су се чак и датирања
од РХ појавила у оптицају тек након више од 500 година од наводног
догађаја (истински дан распећа белог мага Радомира или онога кога
називамо Исусом Христом догодио се 16. фебруара 1086. на планини Бејкон
код Цариграда). Дакле, тек 532. године н.е. римски монах Дионисије Мали
предложио је да се рачуна време од Рођења Христовог.

11
 Генерално, на шта циљамо? Датум увођења грегоријанског календара
изгледа врло мистериозно, ако се не узме у обзир чињеница да је 1559.
године још један римски понтифик Павле IV умро под именом Ђанпјетро
Карафа, којег је у августу 1559. године, тачније 18., уништила позната
венецијанска ведуна (ведајућа мајка), која се звала Исидора.

За време папе Павла IV (Карафе) Венеција је још увек говорила српским

језиком у облику етрурског, што значи да је са великим степеном
вероватноће могла да користи један још увек ведски календар, односно
Числобогов календар Круголета, а укидање грегоријанским календаром
Стварање света, само потврђују ову „изненадну“ замену!

Венеција је тада управо пала у руке инквизитора Карафе, а пре

његове владавине тамо није било геноцида ведајућих ведских људи.
Отуда можемо закључити да је увођење грегоријанског календара
последица окупације ведског царства од стране Римске цркве, њиховог
потпуног потчињавања и њиховог присилног превођења у римску религију
светих лица, коју знамо као Католичка хришћанска црква! Заправо, 16.
век је век почетка масовног фалсификовања историје, уништавања старих
књига и писања нове непостојеће историје.

За оне који су заинтересовани, објашњавамо сада и уводимо у промет

прави термин за Католичку цркву. То није васељенска црква, како се
наводно преводи са грчког, то је црква светих лица! Пошто се реч „католик“
на латинском пише „Catholica“, она се на српском чита као „саталика“ или
„саталица“, где је „сата“ светац, а „лице“ је лице или „лик“ разумљиво, али
све заједно значи „свети људи“ или „црква светих људи“, светаца!

То потврђује и титула папе, која звучи као Најсветији папа Римски! И

сам Карафа је своју цркву назвао само „светом црквом“, што још једном
потврђује ове закључке! Касније, када је српски језик латинизован, реч
„светац“ претворила се у католик.

Зашто смо учинили ово скретање од разматрања теме Новог лета?

У нашем свету нема случајности! Тек што су прешли на нови календар

у Европи, после нешто више од сто година латиничари су стигли до граница
Московске државе или московске Тартарије, како се она заправо звала пре
Романових. А већ 1700. године император Петар I (не цар, већ император, јер
се цар Петар није вратио из европске турнеје, где је извршена његова
замена, бојари, приметивши замену, нису га прихватили за цара, па је због
тога лажни Петар морао да буде крунисан за императора), дакле
император Петар I издаје декрет којим се укида стари календар који је
постојао у Русији и уводи западноевропски календар од Рођења Христовог.

12
 Истовремено је померио и почетак календара, односно Новог лета од
дана јесење равнодневнице на 1. јануар. Одабрао је 1700. годину као датум
почетка нове хронологије, чиме је одсекао нашим прецима ни мање ни
више, већ чак 5508 година прошлости! На чудан начин, увођење новог
календара и одбацивање старог поклопило се временски са повратком
смењеног лажног Петра са путовања у Европи!

Нико није престао да слави Нову годину на јесен све до 1700. године,
све док лажни Петар није пренео прославу Нове године на 1. јануар. А
ведски староверци и даље славе Ново лето на њен прави дан - дан јесење
равнодневнице, која такође није стабилна у датумима, а може пасти између
21. и 23. септембра!

Поред тога, почело је прилагођавање новог календара свакодневном

животу, неки празници су били забрањени, други који су се славили упркос
забранама грчка црква је почела да прилагођава себи. Дакле, древни ведски
празници замењени су новим црквеним:

• Дан Бога Велеса замењен је даном Власија;

• Дан Масленице-Марене проглашен је једноставно Масленицом;
• Дан Бога Купала је постао дан Јована Крститеља;
• Дан Триглава или Сварог-Перун-Световида, претворен је у Тројицу;
• Највиши дан бога Перуна замењен је Даном Илије пророка ... итд.

Али највише од свега, црквеним и световним властима није се свидело

то што су људи, користећи два календара, славили два Нова лета - црквену
Нову годину 1. марта и ведско Ново лето на дан јесење равнодневнице. Код
нас у Србији није постојала у то време идеја шта се догађа у свету око нас,
што се тиче календара прихватили смо преко грчке вере прво јулијански,
а касније и грегоријански календар, називајући јулијански српским
календаром. А кад мало размислимо онда схватамо да је јулијански календар
заправо назван по императору Јулију и да заиста није српски, већ латински.
Српски календар је само тај стари ведски календар који рачуна 7529
година и који је од садшњег старији 5508 година. Па чак и тај календар
тешко да можемо да припишемо само себи, јер је он кориштен као
календар на скоро целој планети, на свим местима где су живели
родови и племена Старе Расе. Данас га памтимо само ми и Руси.

За све време постојања средњовековне српске државе, користио се

стари календар упоредо са јулијанским, а онда су племство и писмени људи
побијени у Србији или одведени у ропство за време турске окупације и није
више имао ко да продужава ту традицију. За то време у Русији, вреди
напоменути да се почетак године није одмах приближио Рођењу Христовом.
Пре грегоријанске реформе 1582. године почетак године се славио 1. марта,
била је то такозвана ускршња година, јер је према неким проценама овај

13
датум одговарао „хришћанском Ускрсу“, а у Русији је од 1492. почетак године
пренесен на 1. септембар. То није баш Ново лето, али је приближено што је
више могуће, како би се људи навикли. Одавде је започела традиција
школске године 1. септембра.

А овоме су претходили следећи догађаји.

Приближавањем лета 7000. од Стварања Света (1492. Н. Е.),

апокалиптична осећања су расла међу хришћанима у Русији. Сви су чекали
Крај света а када су прошли сви очекивани датуми Смака света, Московски
црквени сабор је септембра 7000 (1492) утврдио нови Ускрс и одлучио да
пренесе почетак године са 1. марта на 1. септембар. Овај декрет и даље важи
у РПЦ! Ове податке вам дајемо из разлога како бисте видели како се почетак
Нове године или Новог Лета мењао током различитих периода. Занимљиво
је да Нову годину РПЦ слави 14. септембра по данашњем календару или 1.
септембра по „јулијанском“ календару. У част православне Нове године, у
црквама се служе молебани. Неки остаци савести, видите, сачували су се у
генима прадедова и међу црквеним људима. Код нас је ето, другачије у СПЦ.
Код нас се црквена Нова година обележава 13. јанура.

Даље, лета 7208 (1699. н. е.), Лажни Петар I је пребацио Нову годину на
1. јануар и издао посебну уредбу:

„Будући да се у Русији Ново лето посматра различито, од сада

престаните да збуњујете главе људима и бројите Нову годину свуда од
1. јануара лета 1700. И у знак доброг почетка и радости, честитајте
једни другима Нову годину, желећи просперитет у делима и
просперитет у породици“.

После овог Петровог указа, људи су почели да заборављају своје

традиције, а Нова година се већ славила зими - 1. јануара, и та традиција је
преживела до данас. Сећање на Нову годину, како се испоставило, чувају и
СПЦ и РПЦ иако на различте датуме.

Остаје још само да се каже да се са доласком 7521. године од ССуЗХ

(2012. год) није очекивала само промена епоха, па је доба Лисице замењено
добом Вука, већ је то и долазак краја света за Тамне силе, а крај таме за
Светле силе. Иако се Ноћ Сварога завршила 1996. године, а сада живимо у
периоду пред зору Свароговог јутра, Тамне силе су и даље врло јаке.
Постојала су веровања која се приписују Индијанцима Маја, да ћемо се
крајем 2012. године суочити са неким озбиљним променама повезаним са
променом доба, а њихов календар ноћ Сварога завршава 22. децембра 2012.
И, као што је речено у древним списима, морамо чекати невероватне
промене повезане са неком врстом „прелаза“. Тамне силе већ дуго
припремају ове глобалне промене и катаклизме за предвиђени датум, али,

14
као што видимо, не раде то онако глатко како би они то желели и надамо се
да се велика катастрофа којом желе да униште “вишак ”становништва
Земље никада неће догодити.

Стиже зора, односно доба Вука, оног вука који чисти по природи под
покровитељством једног од предака Расе, бога Велеса, а ови догађаји
предвиђају се и у скандинавском епу „Едде“:

„Вода ће јурнути на Земљу и очистити је од прљавштине“.

За тамне људе ће доћи крај света, а за светле људе - крај таме, а

почетак ових догађаја може се десити у периоду не даљем од једног круга
живота, тј. 144 године. Можемо се само надати да ће се то догодити без
непотребног насиља!

И још нешто мало да кажемо о пореклу мајанског календара. Познато

је да неколико озбиљних научника и истраживача у исти мах указује на то
да календар Маја има старији извор, а то је ведски календар.

Испоставља се да Маје нису предвиђале крај света, већ су наши преци

предвидели обнављање и прочишћење Земље, њен успон после 2012.
године. О овоме и још много тога више говорио је професор историје са
Јејла, Тимоти Снајдер 1993. године у својој дисертацији:

„Свештеници Маја добили су све потребне информације од високо

развијене цивилизације - то су били Словени, преци народа који данас
живи у Русији».

Доктор наука Универзитета Колумбија Давид Грунвер пише:

„Без обзира на то колико хиљада година су посматрали звезде, чак

и 10 хиљада година, они не би могли да саставе календар такве
тачности. Мајанско календарство потиче једино од словенских народа
“.

Томас Купер са Лондонског универзитета написао је о ведском

календару следеће:

„Словенски календар је далеко испред свих познатих календара, и

даље би важио у Русији, али указом руског цара Петра Великог
календар је усклађен са грегоријанским стандардима рачунања
времена. Истовремено, историјски догађаји који су се одвијали на
територији Русије више од седам хиљада година (!) чак и пре цара
Петра, нису никако забележени и нису нашли своје место у новом

15
календару. Готово су сви изгубљени. Петар је бацио све старо и није
имао навику да га чува"

Како су сазнали научници, календар Маја створен је на територији

данашње Русије. Словенска племена су овај календар предала свештеницима
Маја:

„... ма колико се научници свађали и ма колико жестоко доказивали

своју невиност, они више неће моћи да сакрију ову истину ... календар
древних Словена много је испред свих осталих и укорењен је у дубинама
векова, до те мере, које присташе теорије Чарлса Дарвина нису ни
сањали ... "

Ето, многи истраживачи овог проблема нису могли лагати ни себе ни

друштво и отворено су изјавили своја открића, док су се сви као један
сложили да су најстарији календар на Земљи имали наши преци !

Ова чињеница треба да нас учини поносним на наше претке и њихово

наслеђе, да их вреднујемо и поштујемо, да проучавамо и обнављамо
изгубљену културу, да вратимо у употребу древну хронологију и да
прихватимо знања и усмеримо своју љубав и пажњу ка њима од детињства!

Надамо се да смо успели да вам пренесемо истину о Новом лету, која

вам даје много трагова за даља и детаљна истраживања о овој и другим
темама. Такође, надамо се да смо вас учинили поносним на наше славне
претке, који су кроз миленијуме сачували своју мудрост, своје знање, своју
хронологију ...
Будимо њихови достојни наследници!

Срећно Ново 7529 Лето свим Србима!

16