Kako je Bog stvorio Zemlju?

Transkript DREVNIKA br. 84

Kako je Bog stvorio Zemlju? I kako je moguće stvoriti nešto o čemu

ranije niste imali nikakvu predstavu? Teško ili nikako! Nećemo
razmatrati verske fantazije, ali ćemo dati pravu informaciju, jer je
veoma zanimljiva ...

Upoznali smo se već u ranijim emisijama sa nekim aspektima našeg života sa

kojima "nauka" loše stoji; kao i sa nekim procesima koji su doveli do postojeće
konfiguracije, nazovimo ga, "Velikog Kosmosa"; i saznali smo koji fenomeni
dovode do pojave zvezda i "crnih rupa" na našem nebeskom svodu. U ovoj emisiji
ćemo pokušati da skrenemo pažnju na procese koji dovode do stvaranja
planeta u sunčevim sistemima.
Ovaj deo teorije Univerzuma takođe je fundamentalno različit od svega što je
do danas uspelo da zadovolji visoko poštovanu javnost "naučnog" sveta. Ovde se
ispostavlja da su "profesori i akademici" daleko, daleko od istine, dalje čak i od
verskih "intelektualaca". Ta abrakadabra, koja je štampana u Bibliji u knjizi
Postanja, je veoma iskrivljen prenos stvarnih procesa koje su u jednom trenutku
proizveli naši preci u Sunčanom sistemu, tako da je on postao pogodan za život za
mnoge milione godina. I tek nakon završetka te temeljne pripreme pre oko milion
godina, naši preci su kolonizovali nekoliko planeta Sunčevog sistema - Zemlju,
Mars i Deju (Faeton).
Mogli bismo sada to da objasnimo ukratko, kako se to radilo. U stvarim da se
podsetimo radi onih koji to nisu slušali.
Kada su se pripremale za naseljavanje tri planete u ovom našem sunčevom
sistemu, bilo je potrebno stvoriti uslove za to. Trebalo je dovesti u orbite planete
i njihove satelite, planete učiniti uravnoteženim, teraformirati same planete, itd...
Da bi planeta bila u ravnoteži morala su se izbeći podrhtavanja tla, magnetska
nestabilnost, tj, iznenađenja koja bi se mogla desiti zbog toga.

1
 Postavljanjem piramida po linijama raseda tla i u određenim zonama sa
određenim rasporedom piramida, postizala se stabilnost planete. To je
zapravo i bila osnovna svrha piramida. Većina piramida na našoj planeti su iz
predpotopnog perioda. Manji broj je iz poslepotopnog perioda, odnosno starosti do
13 000 godina. Prepoznaju se po tome što su predpotopne piramide orijentisane
prema nekadašnjem severnom polu, a poslepotopne prema savremenom.
Usled zadnje velike planetarne kataklizme došlo je do pomeranja zemljine
ose za 23,5 stepeni i pomeranja kore zemlje u odnosnu na jezgro planete za oko 70
stepeni... Zemlja je opet ušla u neravnotežu, podrhtavala je, magnetne linije nisu
bile kao ranije. Da bi se izbegla opasnost od obrtanja Zemlje i da bi se ponovo
dovela u ravnotežu, izgrađene su nove piramide kao i nove grupe piramida sa
istim međusobnim odnosima i sa razlikom od tih 70 stepeni u odnosu na stare.
Kada se iscrta slika predpotopnih piramida na jedan papir i slika poslepotopnih
piramida na drugi i obe slike preklope, dobije se upravo taj obrazac, potpuno
identičan, sa tom razlikom što im je usmerenje ka severnom polu različit za 23,
5 stepeni. Sva istraživanja koja govore o silama, energijama, efektima u
piramidama su samo grebanje po površini njihove stvarne namene. Rezultati
istraživanja su tačni, ali je interpretacija tih rezultata na osnovu pretpostavki da
su piramide građene kako gde koje, a ne iz potrebe ravnoteže.
Iz tog razloga postoje piramide na Marsu pošto je on bio jedna od te tri
planete. Treća Deja, odnosno Faeton je bila uništena i njeni ostaci su pojas
asteroida. Da ne zaboravim i ovo da kažemo. U predpotopno vreme, kao piramide
nisu služile samo građevine tog oblika, već su određene planine oblikovane u
formu piramida i na taj način su sticale karakteristike piramida. Nije svaka
planina u obliku piramide iznutra šuplja sa prostorijama, ali mnoge koje danas tako
zovemo jesu. To je što se tiče tog procesa uravnoteženja, on nije bio jedini uslov za
pripremu planete da bude pogodna za život, ali o tome nećemo sada da pričamo.

Ovde nećemo citirati ni Bibliju, a oni koji žele i koji su radoznali i sami su
mogli već da uvere sebe u to da su dejstva naših velikih predaka, koji su imali
ogromno znanje i tehnologiju, bila neverovatno iskrivljena od polupismenih
prevodilaca te Knjige i da je sve to pripisanio judejskom plemenskom bogu Jehovi
(poznatijem i kao Savaot, a on je takođe Elohim i tako dalje.).

Ali "kolege naučnici" u tom pogledu pokazali su se mnogo tanji od

sveštenstva. Naivan žamor koji se danas smatra teorijom porekla Zemlje
(ispravno se naša planeta zove Midgard-Zemlja), uzrokuje samo gorki smeh i
sažaljenje. Ali "naučno" bratstvo piše knjige i disertacije o tome, daju jedni
drugima naučna zvanja i diplome, nagrađuju se svim mogućim nagradama i
vrednim poklonima. Iako sa strane to izgleda kao zabava ne potpuno zdravih ljudi,
"naučnike" nije sramota - zato što je to za njih "samo posao" ...

Sada ćemo vas ukratko upoznati sa glavnim teorijama porekla Zemlje koje
cirkulišu u "naučnom" svetu, a potom ćemo pokušati da ih ukratko analiziramo i
skrenemo vašu pažnju na glavne greške i nedoslednosti.

2
 Pitanjem o tome, kako je nastala Zemlja, bavili su se ljudi više od jednog
milenijuma. Odgovor na to je uvek zavisio od nivoa znanja ljudi. U početku su
postojale naivne legende o stvaranju sveta od strane neke božanske sile. Ta
teorija postoji i danas. Tada je Zemlja u radovima naučnika dobila oblik lopte,
koja je bila centar univerzuma. Zatim se u 16. veku pojavio naučnik Kopernik,
koji je postavio Zemlju u niz sa planetama koje se okreću oko Sunca. Ovo je bio
prvi korak u stvarnom naučnom rešenju pitanja porekla Zemlje. Trenutno postoji
nekoliko hipoteza, od kojih svaka na svoj način opisuje periode formiranja
Univerzuma i položaj Zemlje u Sunčanom sistemu.

Da pogledamo neke od tih hipoteza:

KANT-LAPLASOVA HIPOTEZA

To je bio prvi ozbiljan pokušaj stvaranja slike o poreklu Sunčevog sistema sa

naučne tačke gledišta. Povezuje se sa imenima francuskog matematičara Pjera
Laplasa i nemačkog filozofa Imanuela Kanta, koji su radili krajem 18. veka. Oni su
verovali da je praroditelj Sunčevog sistema vruća gasovita prašina koja polako
rotira oko gustog jezgra u centru. Pod uticajem sila uzajamne privlačnosti,
maglina je počela da se izravnjava na polovima i pretvara u veliki disk.
Njegova gustina nije bila ravnomerna, tako da se na disku desilo odvajanje

3
gasnih prstenova. U budućnosti, svaki prsten počeo je da se zgrušnjava i pretvara
u jedinstveni gasoviti ugrušak, koji se okreće oko svoje ose. Kasnije, ugrušci su
se hladili i pretvorili u planete, a prstenovi oko njih postali su sateliti. Glavni
dio magline ostao je u centru, još uvek se nije hladio i postao je Sunce. Već u 19.
veku, ova hipoteza je bila neadekvatna, jer nije mogla uvek da objasni nove
podatke u nauci, ali je njena vrednost i dalje velika.

HIPOTEZA O. J. ŠMITA

Sovjetski geofizičar Šmit je nešto drugačije zamišljao razvoj Sunčanog

sistema, radeći u prvoj polovini 20. veka. Prema njegovoj hipotezi, Sunce, putujući
kroz galaksiju prošlo je kroz oblak gasa i prašine i odnelo deo sa sobom. Posle toga,
čvrste čestice oblaka su se podvrgle spajanju i pretvorile u planete koje su
izvorno bile hladne. Zagrevanje ovih planeta dogodilo se kasnije kao rezultat
kompresije, a takođe i uticaja solarne energije. Zagrevanje Zemlje je pratilo
masivno izlivanje lave na površini kao rezultat vulkanske aktivnosti.
Zahvaljujući ovom izlivanju formirao se prvi pokrivač Zemlje. Iz lave su se
odvajali gasovi. Oni su formirali primarnu atmosferu koja još nije sadržala
kiseonik. Više od polovine zapremine prvobitne atmosfere bila je vodena para, a
njena temperatura je prelazila 100 °C. Sa dodatnim postepenim hlađenjem
atmosfere došlo je do kondenzacije vodene pare, što je dovelo do padavina i
formiranja primarnog okeana. To se dogodilo pre 4,5-5 milijardi godina. Kasnije
je počelo formiranje kopna, što je predstavljalo zgrušnjavanje, relativno lakih
delova litosferskih ploča, koje su se nadvisile iznad nivoa okeana.

HIPOTEZA Ž. BUFONA

Nisu se svi slagali sa evolucionim scenarijem porekla planeta oko Sunca. Već
u 18. veku, francuski prirodnjak Žorž Bufon predložio je ideju koju su podržali i
razvili američki fizičari Čemberlen i Multon. Suština ovih pretpostavki je sledeća:
nekada je u blizini Sunca prošla druga zvezda. Njena gravitacija je prouzrokovala
ogroman plimski talas na Suncu, koji se prostirao na stotine miliona
kilometara u svemiru. Otrgnuvši se, ovaj talas je počeo da se vrti oko Sunca i
raspada u ugruške, iz kojih je svaki formirao sopstvenu planetu.

F. HOJLOVA HIPOTEZA (20. VEK)

Engleski astrofizičar Fred Hojl je predložio svoju hipotezu. Prema njegovim

rečima, Sunce je imalo zvezdu blizanca koja je eksplodirala. Većina
fragmenata je odletela u svemir, a manji deo je ostao u orbiti Sunca i
formiralo planete.
Sve te hipoteze tumače poreklo Sunčevog sistema i veze između Zemlje i Sunca
na različite načine, ali su ujedinjene u tome da sve planete potiču iz jednog ugruška
materije, a dalja sudbina svake od njih rešavala se na svoj način. Zemlja je morala
da prođe kroz 5 milijardi godina da doživi niz fantastičnih transformacija

4
pre nego što smo je videli u njenom savremenom izdanju. Međutim, treba
napomenuti da hipoteza koja nema ozbiljnih mana i koja odgovara na sva pitanja o
poreklu Zemlje i drugih planeta Sunčevog sistema još nije dostupna. Ali može se
smatrati utvrđenim da su Sunce i planete formirani istovremeno (ili gotovo
istovremeno) iz jedne materijalne sredine, iz jednog oblaka gasne prašine ...

Sada ćemo dati fragment naučnih otkrića na ovu temu iz Vikipedije - najšireg
izvora dezinformacija na svetu... ŠTA ONA KAŽE O ISTORIJI ZEMLJE?

"Zemlja je formirana pre oko 4,5 milijardi godina nagomilavanjem iz

protoplanetarnog diska, mase gasa u obliku diska, prašine koja je ostala od
formiranja Sunca, koja je dala početak Sunčevog sistema. Vulkansko
degasiranje stvorilo je primarnu atmosferu, ali u njoj skoro nije bilo kiseonika
i ona bi bila otrovna za ljude i savremeni život uopšte. Veći deo Zemlje je bio
rastopljen zbog aktivnog vulkanizma i čestih sudara sa drugim svemirskim
objektima. Jedan od ovih velikih sudara, kako se pretpostavlja, doveo je do
nagiba zemljine ose i formiranja meseca. Vremenom je takvo kosmičko
bombardovanje prestalo, omogućavajući da se planete ohlade i stvori tvrda
kora. Dostavljena kometama i asteroidima na planetu voda, se kondenzovala
u oblake i okeane. Zemlja je konačno postala gostoprimljiva za život, a
najranije forme obogaćivale su atmosferu sa kiseonikom ... "

I u završnom pregledu rezultata "naučnog" istraživanja o temi porekla

Zemlje, citiramo saopštenje sa Astronevsove internet stranice o "novoj teoriji" o
poreklu zemlje koje kaže:

POSTAVLJENA JE NOVA TEORIJA POREKLA ZEMLJE.

"Građevinski blokovi Zemlje bili su eklektičniji nego što se ranije mislilo, a

prema novoj studiji, naša planeta je nastala kao rezultat sudaranja različitih
vrsta meteorita. Veruje se da je naša planeta nastala pre oko 4,5 milijardi
godina iz diska prašine, koja je ostala od oblaka materijala, koji je postao
osnova našeg Sunca. Ova zrna polako su se spajala u mestu pod dejstvom
gravitacije, prvo u kamenčiće, zatim u kamenje, a zatim u embrion planete.
Na kraju, obrazovalo se dovoljno tog materija za stvaranje planete Zemlje.
Naučnici veruju, da je većina objekata, koji su se objedinjavali da bi
stvorili Zemlju, bilo iz uske zone kosmosa i ličili jedni na druge, jer su
pripadali podklasi meteorita zvanih enstatit hondriti, odnosno kameni
meteoriti. Ova ideja je zasnovana na merenju brojnih upečatljivih sličnosti
između različitih tipova atoma (izotopa) takvih elemenata kao što su
kiseonik, nikal i hrom, između Zemlje i enstatit hondrita. Smatra se da je
Mesec nastao kada je džinovski asteroid pogodio Zemlju ubrzo nakon rađanja
naše sopstvene planete. Ali tačni detalji ovog procesa još nisu proučavani ... "

5
 Kao što vidimo iz ovog pregleda, "naučne" hipoteze se ne odlikuju po velikoj
raznolikosti i barem nekoj originalnosti, ali u njima uopšte nema reči o logici i
stepenu usklađenosti sa stvarnošću. Za potpuniju današnju "naučnu sliku"
porekla Zemlje i drugih planeta, predlažem da pogledate video, gde narator
tumači "naučne" fantazije o poreklu Zemlje, ne obraćajući pažnju na mnoge
kontradikcije i besmislice u izraženom tekstu ...

POREKLO ZEMLJE https://www.youtube.com/watch?v=llkhOr-ozNs

A sad da razjasnimo. Za početak ćemo izdvojiti barem osnovne kontradikcije

u izuzetnim fantazijama "naučnog" bratstva povodom porekla planeta, uključujući
i Zemlju, pri tome podsećajući se da smo već detaljno proučili poreklo zvezda.

Dakle, "naučnici" danas jednoglasno tvrde da je naša planeta formirana iz

"protoplanetarnog diska, gasne mase u obliku diska, prašine preostale od
formiranja sunca". Iz članka o formiranju zvezda već znamo da se Zvezde
pojavljuju na mestima stezanja susednih univerzuma, a njihova sjajnost je nastala
usled raspada fizički gustih supstanci u primarne materije. Odnosno, Zvezda je
deo oblasti stezanja između dva univerzuma različitih dimenzionalnosti, gde
se odvijaju određeni fizički procesi. A o bilo kom oblaku sa ostacima prašine nije
bilo reči.
Štaviše, "naučnici" smelo tvrde da zamišljeni oblak gasne prašine počinje da
se samozgrušava pod uticajem izmišljene gravitacije i postepeno se pojavljuje kao
kamen, koji se na kraju pojavljuje kao planeta. Vredi razjasniti da ako pratimo
"naučni kanon", tj. ako je "Zakon univerzalne gravitacije" imao mesto u Prirodi,
onda bi svi oblaci, svo kamenje, svi meteori i komete već bili privučeni ka
nečemu; u univerzumu bi bilo čisto i uredno; i nijedna druga zvezda i planete ne

6
bi se formirale - u kosmosu ne bi bilo nikakvih neregulisanih "masa gasa", iz kojih
se, kako naučnici veruju danas, formiraju Zvezde i planete.

Dalje, "Zbog aktivnog vulkanizma i čestih sudara sa drugim svemirskim

objektima", veći deo planete se pokazuje vrlo vrućim (istopljen), zbog čega
posmatramo aktivnu vulkansku aktivnost. I vulkanska degasacija stvorila je
primarnu atmosferu, ali u njoj skoro nije bilo kiseonika".
To jest, bez straha od "Božjeg gneva", naučno bratstvo ozbiljno tvrdi da je
ogroman kamen, ranije slepljen od svakakvog smeća i iz nekog nepoznatog
razloga, koji se kretao oko Zvezda, bio strašno zagrejan iznutra zbog "kosmičkog
bombardovanja" izvana i njegove rastopljene stene su počele da emituju niotkuda
neke nepoznate gasove, koje su se prethodno same spakovale u kamen, ali kojih je
bilo dovoljno da formiraju "primarnu atmosferu". Kada je bombardovanje stalo iz
nepoznatog razloga, deo kamena (kasnije planete) se ohladio, a na njemu se
formirala "tvrda kora". A vodu su za ovaj čitav piknik isporučili na planetu
komete i asteroidi i to tako uspešno i u takvim količinama da se, kako kažu, "voda
koju su na planetu donele komete i asteroidi kondenzovala u oblake i okeane".

Molimo obratite pažnju na deo fraze: "voda se kondenzovala u oblake i

okeane". Ovo je potpuno "nova reč" u našoj nauci. Ali zbog ove gluposti, nećemo
dovesti u pitanje ostatak te "naučne" fantazije. Mi samo odbacujemo svo ovo
brbljanje praktično bez dalje analize. Zašto? Jer, radije bi vam ponudili da
provedete svoje vreme slušajući prezentaciju prave teorije o poreklu zemlje, koja
će lako istaknuti sve greške i nedoslednosti onoga što se danas zove "nauka" u
ovoj oblasti.

PREDSTAVLJAMO VAM POREKLO ZEMLJE PREMA

TEORIJI NIKOLAJA VIKTOROVIČA LEVAŠOVA

U prethodnoj emisiji o formiranju zvezda prema teoriji Univerzuma Nikolaja

Levašova pomenuli smo da se uslovi za pojavu planeta pojavljuju tek posle
eksplozije Zvezde supernove, zbog čega se stvara nehomogenost ili
zakrivljenost u prostoru u kojem primarne materije počinju da stupaju u
interakciju (spajaju se prosto rečeno), na taj način rađajući tzv "Hibridne
materije", iz kojih se formiraju planete.

Na slici niže je šematski pokazana takva eksplozija, a kao rezultat se stvaraju prostorne
zakrivljenosti, u kojima iz primarnih materija automatski počinje sinteza planeta.

7
 Još jednom podvlačimo da je na slici pokazana eksplozija supernove Zvezde
prilično proizvoljno, baš kao što vidimo krugove na vodi od bačenog kamena. U
stvarnosti, poremećaji prostora od ove eksplozije se šire u svim pravcima potpuno
haotično. U prirodi nema redosleda. Ipak, prisustvo nehomogenosti u prostoru
je neophodan uslov za moguću sintezu planete u njoj.

Zemlja nije kamen slučajno formiran od spojenog smeća, već složen,

jedinstven sistem iz šest međusobno povezanih sfera, ugneždenih jedna u
drugu. Sve ove sfere su formirane iz primarnih materija našeg univerzuma u
odgovarajućoj zoni nehomogenosti (tj, zakrivljenosti) prostora, nakon
eksplozije Zvezde supernove - našeg Sunca.

U Velikom Kosmosu postoji beskonačan broj oblika primarnih materija koje

međusobno komuniciraju u većoj ili manjoj meri ili uopšte nisu u međusobnoj
interakciji. Ako se dve forme materije međusobno ne mešaju, tada, čak i kada
prodiru jedna kroz drugu, u njima se ništa ne menja, one ne utiču jedna na
drugu i ne nastaje ništa novo. One, kao da ne postoje jedna za drugu. Međutim, u

8
 nehomogenosti prostora, materije mogu da
započnu aktivnu interakciju.

Šematski, nehomogenost prostora ispunjenog

primarnom materijom A je prikazana na slici levo...

Pri maksimalnoj interakciji dve

primarne materije (jednu od njih označimo
slovom A, a drugu B), dolazi do potpunog
spajanja ovih materija i pojavljuje se nova,
hibridna forma, AB. Spajanje je moguće samo u
granicama obima, gde svi parametri ovih
primarnih materija postaju isti...

Nehomogenost menja kvalitativnu strukturu materije, što i stvara uslove za

njihovo spajanje i formiranje novog kvaliteta. Stoga, unutar nehomogenosti u
oblastima zapremine, gde se javljaju uslovi za spajanje dve primarne materije,
nastaje materija novog kvaliteta - hibridna forma AB.

Ako su parametri ove nehomogenosti takvi da dozvoljavaju da se prve dve

primarne materije A i B spoje sa trećom primarnom materijom u određenom obimu
prostora - označimo je slovom C, onda se stvara kvalitativno nova hibridna materija
ABC, koja zauzima zapreminu manju od hibridne materije AB. Radi udobnosti
pretpostavićemo obim prostora u kojem se spajaju primarne materije, iako u
9
stvarnosti oblik ove zapremine može biti bilo kakav i određen je
konfiguracijom nehomogenosti.

Ako parametri ove nehomogenosti prostora dozvoljavaju spajanje četiri

primarne materije (četvrtu primarnu materiju označimo slovom D), onda se
formira nova kvalitetna sfera nove hibridne materije ABCD. Zauzimaće manju
zapreminu od sfere hibridne materije ABC.

10
 Ako parametri ove nehomogenosti omogućavaju spajanje pet primarnih
materija (petu primarnu materiju označimo slovom E), onda se pojavljuje još jedna
nova sfera iz kvalitativno nove hibridne materije ABCDE. I ona će zauzimati sferu
još manjeg obima nego sfera hibridne materije ABCD.

Dalje, ako parametri ove nehomogenosti prostora dopuštaju da se spoji šest

primarnih materija (šestu primarnu materiju označimo slovom F), onda se
pojavljuje nova sfera iz kvalitativno nove hibridne materije ABCDEF. I ona, sasvim
prirodno, zauzima sferu još manje zapremine nego sfera iz hibridne materije
ABCDE.

11
 Ako parametri ove nehomogenosti prostora dopuštaju da se spoji sa prvih
šest i sedma primarna materija (označena slovom G), onda se pojavljuje još jedna
nova sfera iz kvalitativno nove hibridne materije ABCDEFG. Zauzimaće sferu još
manjeg obima nego sfera hibridne materije ABCDEF.

Na ovaj način, sa uzastopnom promenom dimenzionalnosti unutar

nehomogenosti prostranstva, sedam formi primarnih materijala koje dosledno
formiraju našu planetu se spajaju, i stvaraju šest materijalnih sfera različitog
kvalitativnog sastava i veličine. Unutrašnja sfera formirana od 7 formi materija
je fizički gusta planeta ZEMLjA. I, ako izađemo iz centra nehomogenosti, onda je
sledeća sfera formirana spajanjem 6 formi materije - eterična sfera; pri spajanju 5
formi materije - astralna sfera; pri spajanju 4 formi materije - prva mentalna
sfera; pri spajanju 3, druga mentalna sfera; pri spajanju 2 forme materije - treća
mentalna sfera.

12
 To je prava struktura naše planete Midgard-Zemlje. I najverovatnije, po
istom principu se dešava i sinteza svih drugih planeta u našem Univerzumu,
formiranom od sedam primarnih materijala.

Ako uzmemo fizički gustu sferu kao referentnu tačku, onda ona ima najviše
opštih zajedničkih kvaliteta sa eteričnom sferom, a najmanje sa trećom
mentalnom sferom. Opšti kvaliteti različitih sfera stvaraju uslove za njihovu
interakciju jednih sa drugima. Stepen ove interakcije je različit i zavisi od toga
koliko imaju zajedničkih kvaliteta ova područja.

Kad govorimo o planeti Zemlji, moramo razumeti tih šest sfera, ugnežđenih
jedna u drugu i da one predstavljaju jednu celinu. Ovaj koncept je veoma važan za
razumevanje mnogih fenomena i misterija žive i nežive materije, kao i evolucije
života na našoj planeti ...

Ova slika prikazuje strukturni i kvalitativni sastav sfera Zemlje. Dijagram

jasno pokazuje ono što je zajedničko i čime se razlikuju jedan od druge tih šest
materijalnih sfera zemlje.

1. Fizički gusta (prva materijalna) sfera.

2. Druga materijalna sfera je eterična.
3. Treća materijalna sfera je astralna.
4. Četvrta materijalna sfera - prva mentalna.
5. Peta materijalna sfera - druga mentalna.
6. Šesta materijalna sfera - treća mentalna.
7. Sloj neiskrivljenog prostranstva.

13
 Zajednički element (odnosno zajednička primarna materija u sastavu
hibridnih materija) stvara uslove za interakciju između materijalnih sfera Zemlje.
Stepen ove interakcije odražava se koeficijentima α, i, α1> α2> α3> α4> α5:
α1 je koeficijent interakcije između fizički guste i druge materijalne sfera.
α2 je koeficijent interakcije između fizički guste i treće materijalne sfere.
α3 je koeficijent interakcije između fizički guste i četvrte materijalne sfere.
α4 je koeficijent interakcije između fizički guste i pete materijalne sfere.
α5 je koeficijent interakcije između fizički guste i šeste materijalne sfere.
α6 je koeficijent interakcije između fizički guste sfere i sloja ne-zakrivljenog
(ne-deformisanog) prostranstva.

Između materijalnih sfera Zemlje postoje kvalitativne razlike (potencijalne

barijere), koje su na slici prikazane tamnim vertikalnim stubovima različitih
debljina i označene slovima h, i, j, k, l, m. To znači da je za prevazilaženje ovih
potencijalnih barijera neophodno, ne samo da se troši neka energija (tj
potencijal), već i da ima odgovarajuće kvalitete (mogućnosti, sposobnosti), dodate
postojećim kvalitetima.

A SADA DOLAZI NAJINTERESANTNIJE

Naravno, prava slika o formiranju planeta je izuzetno korisna informacija.

Ali, kako mnogi ispravno misle, najinteresantnija je u detaljima! Prava teorija je
dobra i razlikuje se od fikcije tako što daje odgovore na mnoga srodna pitanja. Na
primer, sigurno ne postoji čovek na svetu koji ne bi želeo da zna odakle su stigli
različiti hemijski elementi na Zemlji; Kako su se stvarno formirali ugalj, nafta, gas i
drugi resursi korisni za ljude? Svakako, mnogi bi bili zainteresovani da znaju šta je
voda zapravo, zašto su izotopi skoro svih elemenata tablice Periodičnih elemenata
radioaktivni; i šta je "radioaktivnost" stvarno? Još uvek ima mnogo stotina
interesantnih pitanja na koje "nauka" uopšte ne daje jasne odgovore, ili daje
odgovore koji čak i sramote naučnike.
Pokušaćemo da damo neke razumne i logičke odgovore na sva ova pitanja na
osnovu do sada dobijenih informacija! Naravno, ovi odgovori nisu potpuni, jer i
oni dati u knjigama sadrže samo osnove znanja, azbuku znanja, u kojoj je
jednostavno nemoguće dati sveobuhvatne odgovore na sva pitanja. Međutim,
informacije koje je Nikolaj Viktorovič Levašov dao su neophodan minimum, na
osnovu kojih bi naša osnovna nauka mogla početi da se bavi svojim direktnim
odgovornostima - proučavanjem stvarnih prirodnih procesa koji imaju direktan i
značajan uticaj na naše živote - i da postignu neverovatan uspeh u ovoj oblasti.
Ovde ćemo predstaviti najinteresantnija pitanja i kratke odgovore, a za one koji
žele ozbiljnije da shvate ove probleme preporučujemo čitanje knjiga.
Naša planeta Zemlja i naš Univerzum se formira spajanjem sedam
primarnih materija. Broj "sedam" nema nikakvo mistično ili sakralno značenje.
A činjenica da je naš Univerzum formiran od sedam spojenih primarnih materija
nije nešto jedinstveno ili božansko. Jednostavno je to kvalitativna struktura
nehomogenosti prostora u kojem je naš Univerzum formiran. I nije slučajno da se

14
belo svetlo, kada se prelomi, razdvoji u sedam boja, oktava sadrži sedam nota,
duga se sastoji iz sedam boja i tako dalje.

Kada se spajaju u zoni zakrivljenja prostora, sedam primarnih materija

obrazuje šest vrsta supstanci, koje se razlikuju u kvalitativnom i kvantitativnom
sastavu jedna od druge. Po završetku formiranja kvalitativnih struktura Zemlje,
nehomogenost u prostoru se neutrališe. Ne nestaje, već se samo neutrališe.
Nastale tokom spajanja primarnih materija, hibridne sfere popunjavaju ovu
nehomogenost. U određenom smislu, dolazi do "poravnavanja prostora". Ali
nehomogenost ostaje na mestu i nastavlja da vrši svoj uticaj na Zemlju. A
glavna stvar koja se dešava na Zemlji, zbog postojeće nehomogenosti prostora je
gravitacija.

15
 Nakon što je planeta završena, njene primarne materije nastavljaju da se
kreću u svemiru, više se ne spajaju jedna sa drugom (kao što voda ispunjava
rezervoar preko ivice i počinje da teče preko ivice i teče dalje). Aktivnosti i gustina
kretanja primarnih materija u prostoru nisu uvek iste, što može imati značajan
uticaj na planetu i manifestuje se u kretanju zemljine kore, zemljotresa,
vulkanskih erupcija i drugih kataklizmi.

U zoni nehomogenosti prostora, dolazi do raspoređivanja fizički guste

materije prema kvalitativnom sastavu. Zbog toga planeta ima jezgro od teških
elemenata, čiji se broj smanjuje od centra do površine. Elementi srednje veličine ili
njihova kombinacija i laki elementi čine koru planete koja je granica na različitim
rastojanjima od centra jezgra planete. A ako uzmemo nivo mora kao referentnu

16
tačku, onda su sve šupljine ispunjene vodom, što je sinteza lakih elemenata:
kiseonika i vodonika. Sledeća je atmosfera obrazovana od gasova iz lakih
elemenata, prelazeći u jonosferu.

Joni su granični oblik fizički guste materije našeg Univerzuma, čiji raspad
prate različita zračenja koja se ne mogu nazvati materijom u punom smislu reči.
Dakle, postoji ravnoteža, harmonija između neprestano promenljivog prostora i
materije, koja ima specifična svojstva i kvalitete.

Oznake na slici:

1. Nivo dimenzionalnosti atmosfere.

2. Nivo dimenzionalnosti okeana.
3. Nivo dimenzionalnosti zemljine
kore.

4. Nivo dimenzionalnosti magme.

Unutar planetarne zone

nehomogenosti postoji mnogo
malih, lokalnih nehomogenosti koje
utiču na primarne materije koje
teku kroz njih, tako da kroz svaki
deo površine planete prodiru
tokovi primarnih materija u
određenom proporcionalnom
odnosu.

Kao rezultat toga, u zavisnosti od specifičnog rasporeda primarnih materija,

dolazi do sintetize ovih ili onih hemijskih elemenata tokom formiranja planete. To
je razlog za formiranje naslaga pojedinih elemenata u različitim delovima zemlje i
na različitim dubinama. A kada se stvore te naslage, nestaje nadoknađivanje
nehomogenosti prostora na tom mestu, koje izaziva sintezu tih elemenata. Po
završetku sinteze, ustanovljava se ravnoteža dimenzionalnosti. Istina, sinteza koja
obnavlja ravnotežu može trajati na stotine, a ponekad hiljade godina, a rezultati u
većini slučajeva mogu se videti samo u sledećim generacijama.

17
 To znači da procesi sinteze (tj formiranja) supstance različitog kvaliteta
(različiti hemijski elementi, razne rude i ostali mineralni) uopšte nisu ono što nam
je rečeno u školi i na univerzitetima. Na primer, kameni ugalj se ne formira od
stabala koje je nekada izgorelo, kao što to tvrdi savremena "nauka", već se
sintetiše kao gotov proizvod iz primarnih materija u onim regijama Zemlje u
kojima su se pojavili neophodni spoljni uslovi za to (odnosno lokalna
nehomogenost prostora odgovarajućeg kvaliteta, dostupnost tokova primarnih
materija, odgovarajuća temperatura, vlažnost, itd.). Odnosno, sintetizovanje uglja
je "tehnološki" proces koji se odvija u Prirodi sve dok postoje svi potrebni uslovi
za to i dok proizvod ne rezultira kompenzacijom postojeće lokalne nehomogenosti.
Isto se može reći i o svim ostalim elementima planete Zemlje, bez izuzetka:
svi oni su sintetizovani prirodom kroz svoje "tehnološke" procese. I ako bilo koji
element (mineral) vadi čovek za svoje potrebe, narušava se neutralizacija
lokalne nehomogenosti prostora i odmah Priroda "proizvodnju" ovog
elementa (minerala) automatski nastavlja. Ovo se u potpunosti odnosi na naftu,
prirodni gas, zlato, platinu i sve ostale prirodne minerale. Istina, prirodni proces
reprodukcije ide prilično sporo i može trajati stotine ili čak hiljade godina.

Inače, tvrdnja, da dobra teorija odgovara na mnoštvo prolaznih pitanja, može

se ilustrovati odličnim primerom. Razumevanje ključne uloge nehomogenosti
prostora u formiranju reljefa Zemljine kore lako može objasniti pojavu iznenadnih
rupa u zemlji u različitim gradovima i zemljama, na različitim kontinentima, o
čemu je sve skoro poznato. A to se mora učiniti i zato što "nauka" uopšte ne daje
nikakva objašnjenja za ovaj fenomen, s obzirom na to da ne razume šta se tamo
dešava.

18
 I sve to se objašnjava veoma jednostavno: reljef površine planete određuju
forme lokalne nehomogenosti prostora i on se formira u skladu sa tom
nehomogenošću. Ako se zbog nekih prirodnih ili veštačkih razloga reljef izmeni na
nekom mestu, onda to znači da je došlo do narušavanja lokalne kompenzacije
nehomogenosti i priroda automatski počinje da "ispravlja" to narušavanje u svom
tempu i u skladu sa formom nehomogenosti.
Za to je potrebno je različito vreme na različitim mestima, ali pojavljivanje
brojnih rupa u tlu znači da na odgovarajućem mestu ne bi trebalo biti nikakvog
tla, a nehomogenost prostora (odnosno razlika dimenzionalnosti) ga razlaže na
primarne materije. To potvrđuju fotografije tih rupa, u kojima se jasno vidi da u
skoro svim rupama zemlja jednostavno odsustvuje, što je indirektna, ali ozbiljna
potvrda izložene hipoteze.
Inače, "spontano" rušenje stambenih zgrada u različitim gradovima kada se
ispod njih obrazuju rupe, koje su postale poznate tokom proteklih decenija, ima
isti razlog: razlaganje tla pod temeljima. A to je vrlo ozbiljan problem koji se ne
može rešiti bez razumevanja! Na kraju krajeva, zemlja se može razložiti i ispod
brane hidroelektrane, ispod nuklearnog reaktora i ispod hemijskog postrojenja!
Ovaj problem traži dugu ozbiljnu studiju. Samo do sada niko nije imao pojma u
kom pravcu leži neophodno znanje za odgovor na takva konkretna pitanja. Na
kraju krajeva, niko jednostavno nije sumnjao u dimenzionalnost i stvarno značenje
nehomogenosti prostora!

***

Međutim, vratimo se nauci. Ako bi osnovna nauka dobro funkcionisala u

proučavanju prirodnih procesa formiranja elemenata naše planete, primenjena
nauka dobila bi mnoge, ako ne sve, neophodne preduslove za stvaranje metoda
veštačkog ubrzavanja procesa direktne sinteze hemijskih elemenata, a zatim ih
upotrebljavala za potrebe čoveka.
Sećate se da smo pričali u više navrata o tzv bogovima koji su mogli da
upravljaju materijom i prostorom. To je drugačiji vid ubrzavanja sinteze
primarnih materija, ali se upravo radi o razumevanju i znanju o postojećim
prirodnim procesima, gde su ti ljudi mogli da upravljaju primarnim materijama.

Sledeći slučaj se može smatrati indirektnim dokazom o mogućnostima

kardinalnog ubrzanja procesa prirodnog procesa sinteze. Nikolaj Viktorovič
Levašov nekoliko godina pre njegove smrti govorio je o jednom vrlo zanimljivom
slučaju na ovu temu. Već kada se vratio u Moskvu, ponudio je jednoj od najvećih
ruskih naftnih kompanija da brzo obnovi količinu nafte u već iscrpljenim i
pogodnim poljima. Kompanija je bila veoma sretna, jer nije rizikovala ništa i
počela je hitno da priprema ugovor. Međutim, posle nekoliko dana, sve to je
odmah zaustavljeno i svi "naftaši" su negde nestali kao miševi. Očigledno je iz
blatnjavog i maglovitog Albiona stiglo oštro naređenje besne "gospode" koje je
uplašilo to što je Rusija iznenada mogla ponovo da postane neviđeno bogata
visokokvalitetnom naftom. Zbog toga, da izvede ovaj zanimljiv eksperiment tada

19
nije uspeo.
Kao što su mnogi slušaoci verovatno primetili, ovo znanje je veoma
interesantno i može biti veoma korisno, pa čak i vitalno za sve nas.
Na primer, promene u proizvodnji mogu biti sledeće: mi više ne bi morali da
kopamo železnu rudu, dobijamo iz nje čvrsti čelik; a iz dobijenog čelika da
proizvodimo ovaj ili onaj proizvod. Mogli bi smo da shvatimo prirodne procese
sinteze elemenata i da proizvodnju proizvoda dostignemo sasvim drugačije - da
se ne petljamo sa rudom i drugim stvarima, već sintetizujemo gotove proizvode iz
primarnih materijala! Štaviše, sigurno bi mogli da se prilagodimo u pravcu koji
nam je potreban i određenim kvalitetima metala ili drugog materijala iz kojeg bi
sintetizovali proizvode koji su nam potrebni!
Istovremeno, proizvodni procesi bi bili sasvim različiti, i konačno ostavili bi
na miru našu siromašnu i nesrećnu ekologiju. Nedostatak vode nestaje, jer se
može sintetizovati neprekidno u bilo kojoj količini. A kada nestane nestašice vode,
problem snabdevanja hranom bio bi uklonjen. Nije ni čudo što neki pošteni
naučnici tvrde da Zemlja može da hrani do 100 milijardi ljudi, uz razuman
pristup procesima života.

Pitanje obezbeđivanja energije uopšte ne bi trebalo da se pojavi, jer je

slobodne energije oko nas toliko da bi to bilo dovoljno za trilione godina.
Druga stvar je to što savremena "nauka", zarad koristi društvenih parazita,
pokušava da zamagli ovo pitanje, tako da mi izgubili znanje o energiji i da uopšte
ne razumemo šta radimo! U "nauci" čak i nema jasne definicije koncepta
"energija", već samo "visoko naučnih" razgovora o tome.

Ali u stvarnosti, energija je svojstvo materije. I to je sve. Odvojeno, energija

bez materije ne postoji! Energija se pojavljuje samo kada materija prelazi iz
jednog oblika u drugi ili iz jednog kvalitativnog stanja u drugo. Na primer,
kada gori drvo, drvo se pretvara u pepeo, i zahvaljujući tome razvijaju se tzv
"termička" i "svetlosna" energija. Ili u zvezdama, materija iz "gornjeg"
univerzuma ulazi u kanal stezanja prostora, razdvaja se na primarne materije, što
je praćeno oslobađanjem ogromnih količina svetla i topline. I ovaj sjaj se nastavlja
sve dok se protok materije iz "gornjeg" univerzuma kroz kanal prelivanja ne
zaustavi ...

Kao što vidite, mnogi od navedenih procesa su već poznati. Jedino što ih
nikad niko ne razmatra i analizira iz pravog ugla, jer je naša temeljna nauka
odvela čovečanstvo daleko u stranu. Nije odvela po sopstvenoj volji, ali je ipak to
učinila! Današnji "naučnici" ne mogu čak ni da objasne kako nastaje vetar!
Najobičniji vetar! "Naučnici" nemaju jasno objašnjenje za ovu pojavu, tj. oni sami
nisu u stanju da razumeju i objasne nam koji procesi usmeravaju vazduh
horizontalno! Oni jednostavno još uvek nemaju ideju o procesima koji se ustvari
dešavaju u prirodi, tako da su prisiljeni da smišljaju mnoštvo novih naučnih reči
koje nemaju smisla.

20
 Ali pogrešnu nauku odmah prati i prljava proizvodnja, loše obrazovanje,
iskrivljena kultura, nepravilno vaspitanje, divljaštvo ljudi i sve ostalo, iz čega se naš
prilično čudni život danas sastoji.

Na osnovu rada
Dmitrij Bajde, 06.12.2015

21