Kako se pojavio Život na Zemlji

Trnskript DREVNIKA br. 85

Odlučili smo da posvetimo ovu emisiju pitanju šta je život i koji su
procesi doveli do njegove pojave na Zemlji. Ova pitanja zaokupljaju
mnoge inteligentne ljude tokom mnogih vekova, jer pogled na čitavu
civilizaciju zavisi od tačnog odgovora! Ali nedostatak neophodnog
osnopvnog znanja još nije dao naučnicima mogućnost da naprave prave
pretpostavke ili izgrade verovatne hipoteze u ovoj oblasti.

Ovu zagonetku je 1994. godine rešio akademik Nikolaj Levašov u svom

revolucionarnom naučnom radu "Poslednji apel čovečanstvu ...". On je jedini
naučnik koji je tačno i sveobuhvatno odgovorio na ključno pitanje "Šta je život
(živa materija)?" I ubedljivo je objasnio kako i kada se ova "živa materija" pojavila
na našoj planeti. Dokazao je da se život neizbežno i automatski formira na
planetama na kojima se pojavljuju potrebni i dovoljni uslovi. Dokazao je da je
pojava Života rutinski prirodni proces koji se stalno dešava na svim planetama
našeg Univerzuma, na kojem se formiraju odgovarajući uslovi.
Posebno je naglasio da se formiranje "žive materije" dešava spontano i
kontinuirano i da za to nije potrebna nikakva "božanska volja". Visoko razvijeni
ljudi (naši preci su ih nazivali "bogovi") mogu i često imaju uticaj na proces
nastanka Života na planeti, ali to rade sa sasvim drugačijim ciljem - sa ciljem
stvaranja uslova da planeta nastavi da postoji u bezbednom režimu i da pruži
mogućnosti stanovnicima planete kontinuiran, miran razvoj tokom mnogo
miliona godina.
Savremena "nauka" uopšte nije zainteresovana za rešavanje zagonetke
Života, više voli da se igra sa verbalnim obrtima koji nemaju nikakvo značenje. I
ako neko slučajno dođe dovoljno blizu istini, u najboljem slučaju čeka ga zaborav.
Da pogledamo ovo u sledećim primerima ...

1
 Koje je mišljenje savremene nauke o Životu?

Kako bi saznali kako je u stvarnosti život mogao nastati na Zemlji, prvo je

potrebno odrediti šta je stvarno "živa materija"? Savremena nauka ima veoma
širok spektar mišljenja po ovom pitanju, ali do sada "naučnici" nisu bili u stanju
da iznesu bilo kakvu jasnu i konkretnu hipotezu. To uopšte nije iznenađujuće, jer
"naučnici" već dugo otvoreno priznaju da imaju neku ideju o samo 10% materije,
odnosno da ne znaju ništa o 90% materije Univerzuma! Kakvu skladnu teoriju
"žive materije" oni mogu dati ?!
Da bi to procenili dokle su stigli u razumevanju onoga šta je Život, moraćemo
da pribegnemo citiranju različitih materijala, tako da vi, dragi slušaoci, dobijete
što potpuniju ideju o tome kakav je nivo mišljenja "nauke" po ovom pitanju.
Dakle, ne sudite nam oštro, morate da čujete i malo "naučnih informacija".
Započinjemo naše istarživanje sa informacijama sa glavne fantazije Interneta -
Vikipedije. Šta tamo piše o životu ...

"Život je aktivan oblik postojanja materije, u izvesnom smislu superiorniji

u odnosu na fizičke i hemijske forme postojanja; skup fizičkih i hemijskih
procesa koji se javljaju u ćeliji, koji omogućavaju metabolizam i njenu podelu
(život ne postoji izvan ćelije, virusi pokazuju svojstva živih materija tek nakon
prenosa genetskog materijala u ćeliju) ... Koncept "života" može se preciznije
definisati samo navođenjem osobina koje ga razlikuju od neživota. Trenutno
ne postoji konsenzus o konceptu života, ali naučnici generalno shvataju da
biološku manifestaciju života karakterišu: organizacija, metabolizam, rast,

2
adaptacija, odgovor na stimulanse i reprodukcija. Takođe može se reći da je
život karakterističan za stanja organizma ... "

Vrlo slabo! Neprolazno čak i za više razrede osnovne škole i čak je moguće
reći - neprofesionalno! Ali ono što nam je najvažniji stručnjak "svih vremena i
naroda" rekao o Životu je Drug Fridrih Engels u knjizi "Dijalektika prirode" (inače,
bio je daleko, ali mnogo bliže istini od "profilnih" naučnika, koji, izgleda, žive sa
zatvorenim očima). Evo šta on kaže:

"Život je način postojanja proteinskih tela, čiji je osnovni momenat

konstantna razmena materija sa okolnom prirodom, a sa prestankom ove
razmene prestaje i život, što dovodi do razgradnje proteina. A neorganska
tela mogu imati sličan metabolizam, koji se odvija svugde tokom vremena, jer
se hemijske akcije dešavaju, čak i veoma sporo. Ali razlika je u tome što u
slučaju neorganskih tela njih metabolizam uništava, ali u slučaju organskih
tela, on je neophodan uslov za njihovo postojanje ... "

A kako pojam "život" definišu različiti naučnici sa svetskim i ne svetskim

imenima. Ima tu mnogo naučnih reči, ali nema suštine. Recimo:

Život je način postojanja proteinskih tela, čija je osnovna tačka stalno

samoobnavljaanje hemijskih sastojaka ovih tela ... (F. Engels, "Anti-During").

Život je makromolekularni sistem sa određenom hijerarhijskom

organizacijom, sposobnošću reprodukcije, metabolizmom i regulisanim
protokom energije ... (K. Grobštajn, poznati američki naučnik i biolog).

Živa tela koja postoje na Zemlji su otvoreni, samoregulativni i

samoreprodiktivni sistemi izgrađeni od biopolimera - proteina i nukleinskih
kiselina ... (M.V. Volkenštejn, sovjetski fizičar hemičar i biofizičar, dopisni član Ruske
akademije nauka).

Život je posebni, najsloženiji organizovani oblik kretanja materije, koji se

pojavio u određenoj fazi njegovog razvoja i predstavljen je u obliku živih
sistema - organizama ... (A.I. Oparin, sovjetski biolog i biohemičar koji je stvorio
teoriju porekla života na Zemlji iz abiotičkih komponenti, Akademik Akademije nauka
SSSR).

Kao što vidite, sve izjave su ostale na uobičajenom opisnom nivou, ali niko
nije izgovorio ni jednu reč o suštini "Života" kao posebnog prirodnog procesa! Pa,
da vidimo još nekoliko mišljenja poznatih ljudi koji su pokušali da razumeju, šta je
život sa različitih gledišta ...

3
 B. Spinoza (materijalistički filozof epohe Novog vremena) (1632-1677). Citat
Spinoze uzet je iz dela Voltera "Sistemi prirode": "Iskustvo pokazuje da materija
koju smo mi smatrali inertnom i mrtvom, u određenim kombinacijama, stiče
dejstva, razum i život ..."

Izjava E. Šredingera (teoretski fizičar, kreator jednačina kvantne mehanike)

(1887-1961): "Život je najlepše remek-delo ikada ostvareno kroz Božiju
kvantnu mehaniku ..."

Akademik V.I. Goldanski (fizičar-hemičar) (1923-2000): "Život je oblik

postojanja biopolimernih tela (sistema) sposobnih za samoreplikaciju u
uslovima konstantne razmene materije i energije sa okolinom ..."

A.A. Ljapunov (kibernetik) (1914-1973): "Život je tako visoko stabilno

stanje materije, koje koristi informacije koje za formulisanje očuvanih
reakcija koriste informaciju, kodiranu stanjem pojedinačnih molekula ..."

Definicija E.A. Murzina (inženjer-pronalazač svetskog prvog fotoelektronskog

sintisajzera) (1914-1970): "Život u celini je isključivo kreativan proces, proces
stvaranja neverovatno termodinamički relevantnih struktura i stanja
materija, zasnovanog na proširenom reprodukovanju informacija,
organizovanoj živoj materiji, u kojoj su informacije neodvojive od njene
podloge, sa ciljem dominacije u prirodi ... "

Tolkačev V.F: "Život je deo procesa postojanja objekta Univerzuma, što je

simetrična reakcija na drugi deo procesa u Univerzumu, koji ide sa porastom
entropije. Život se odlikuje samo-očuvanjem i samo-razmnožavanjem živih
objekta putem samousavršavanja njihovih struktura u pravcu povećanja
njihove stabilnosti za organizovanje interakcije sa drugim objektima pri
njihovom kretanju kroz svoje okruženje i relativno sa korišćenjem sopstvene
informacije o već postignutim aktima bivanja ... "

Takođe veoma slabo! Mnogo naučnih reči, ali ni reč o suštini u svakom
slučaju! A evo još jednog karakterističnog primera: dobra ilustracija procesa
zasađivanja neznanja i loše vere u nauku je film "Zemlja pre našeg ere". Kako se
rodio život? Odrasli ljudi koji dobijaju veoma dobar novac za svoj posao, javno
donose publici takve gluposti da je jednostavno nemoguće se osloboditi ideje da
ove "zablude" nisu slučajne ... https://www.youtube.com/watch?v=fy6VL3RUdyY

Iz ovih informacija jasno se vidi da se nauka zapravo nije bavila definicijom

suštine koncepta "žive materije" (Životom), i u dalje različite kvazi-naučne
razgovore nije ulazila. Očigledno, nije bila zainteresovana. Sada, kako bismo
očistili svoju savest, moramo utvrditi koja "nauka" danas zna nešto o poreklu
Života na našoj planeti? Ponovo ćemo morati da pročitamo neku količinu

4
"naučnih" informacija iz nekoliko izvora. Nadamo se da će vam biti smešno kao
što je to i nama. Hajde da počnemo ponovo sa ne baš dobronamernom, ali
praktičnom, zbog njene pristupačnosti, Vikipedijom:

Spontano rađanje života: "Ova teorija je bila uobičajena u Drevnoj Kini,

Vavilonu i drevnom Egiptu kao alternativa kreacionizmu, sa kojim je
koegzistirala. Aristotel (384-322 pne), često proglašavan za osnivača
biologije, pridržavao se teorije spontanog rađanja života. Prema ovoj
hipotezi, određene "čestice" supstance sadrže neku vrstu "aktivnog principa"
koji, pod odgovarajućim uslovima, može stvoriti živi organizam. Aristotel je
bio u pravu smatrajući da je ovaj aktivni princip bio sadržan u oplođenom
jajetu, ali je pogrešno verovao da je prisutan i u sunčevoj svetlosti, blatu i
trulom mesu.
Sa širenjem hrišćanstva, teorija spontanog rađanja života nije nastavila,
ali ova ideja je i dalje postojala negde u pozadini mnogo vekova. Do 19. veka u
naučnoj zajednici postojala je predstava o "životnoj sili" - nekoj vrsti
sveprisutne supstance koja stvara život iz neživog (žabe iz močvare, leteće
larve iz mesa, crve iz zemlje, itd.). Čuveni naučnik Van Helmont opisao je
eksperiment u kojem je navodno stvorio miševe za tri nedelje. Za to mu je bila
potrebna prljava košulja, tamna garderoba i šaka pšenice. Van Helmont
smatra ljudski znoj aktivnim principom u procesu rađanja miševa.
Godine 1668. italijanski biolog i lekar Frančesko Redi strožije je pristupio
problemu porekla života i doveo u pitanje teoriju spontanog rađanja. Redi je
utvrdio da su mali beli crvi koji se pojavljuju na trulom mesu larve muva.
Posle serije eksperimenata, dobio je podatke koji potvrđuju ideju da život
može nastati samo iz prethodnog života (koncept biogeneze). U posudama sa
mesom, pokrivenim gazom, muve se nisu začinjale. Ovi eksperimenti,
međutim, nisu doveli do napuštanja ideje spontanog rađanja, i iako se ova
ideja pomalo gurnula u pozadinu, ona je i dalje ostala glavna verzija rađanja
života ... "

Moderne naučne predstave kažu: "Hemijska evolucija ili prebiotična

evolucija je prva faza evolucije života, tokom koje su organske, prebiotične
supstance nastale od neorganskih molekula pod uticajem spoljne energije i
faktora selekcije i zbog razvoja procesa samoorganizacije karakterističnih za
sve relativno složene sisteme, koji uključuju većinu molekula koji sadrže
ugljenik. Takođe, ovi pojmovi označavaju teoriju nastanka i razvoja onih
molekula koji su od fundamentalne važnosti za pojavu i razvoj živih
materija.“

U zavisnosti od onoga što se smatra primarnim, postoje dva metodološka

pristupa pitanja porekla života:

5
 Genobioza – to je metodološki pristup pitanju porekla života, zasnovan na
uverenju u primat molekularnog sistema sa svojstvima primarnog genetskog
koda.
Golobioza - to je metodološki pristup pitanju porekla života, zasnovan na
ideji primarnosti strukture, sa sposobnošću elementarnog metabolizma uz učešće
fermentnog mehanizma.

Do dvadeset prvog veka, teorija Oparin-Haldejna, koja ukazuje na prvobitnu

pojavu proteina, praktično je ustupila put savremenijoj. Podsticaj za njen razvoj
bio je otkrivanje ribozoma - RNK molekula sa enzimskom aktivnošću i sa
sposobnošću da sjedinjuje u sebe funkcije koje u ovim ćelijama uglavnom vrše
proteini i DNK, odnosno, kataliziraju biohemijske reakcije i čuvaju nasledne
informacije. Tako se pretpostavlja da su prva živa bića bili RNK-organizmi bez
proteina i DNK, a njihov autokataliktički ciklus, formiran je od strane samih
ribozoma, koji su sposobni da katalizuju sintezu svojih sopstvenih kopija.
Hipoteza o svetu poliaromatičnih ugljovodonika pokušava da odgovori na
pitanje kako su nastale prve RNK, nudeći varijantu hemijske evolucije od
policikličnih aromatičnih ugljovodonika do lanaca poput RNK ...
Kao što vidite, ako odbacimo neshvatljive reči koje stalno koriste "naučnici"
kako bi se prikrilo njihovo neznanje, onda se suština svih "naučnih" razgovora
svodi na žongliranje sa izuzetno izmišljenim izrazima koji skoro da nisu poznati
nikome i nemaju nikakve veze sa stvarnim procesima koji se javljaju u " živoj
materiji"; i zahvaljujući kojima se "živa materija" (život) u osnovi razlikuje od
nežive. Ali, hvala Bogu, to nije sve ...

6
 Najbliže otkrivanju tajne porekla života na Zemlji, došao je američki naučnik
Stenli Miler. Evo kako je to opisano na sajtu "Teorija evolucije kakva ona jeste".
Da se razumemo, kada ovde kažemo evolucija, to nema nikakve veze sa
Darvinom. Dakle:

"Američki naučnik Stenli Miler po prvi put je uspeo da dobije organske

molekule - aminokiseline - u laboratorijskim uslovima koji simuliraju one
koji su bili na prvobitnoj Zemlji. Tada su ovi eksperimenti postali senzacija, a
njihov autor postao je svetski poznat. On je nastavio istraživanja u
prebiotičkoj hemiji (pre nastanak života) na Kalifornijskom univerzitetu.
Instalacija na kojoj je izvršen prvi eksperiment bio je sistem bočica, od kojih je
u jednoj moglo da se dobije moćno električno pražnjenje pri naponu od
100,000 V.
Miler je napunio ovu bocu prirodnim gasovima - metanom, vodonikom i
amonijakom, koji su bili prisutni u atmosferi prvobitne Zemlje. U dnu bočice
je bilo malo vode koja je imitirala okean. Električno pražnjenje po svojoj
snazi bilo je približno munji, a Miler je očekivao da se pod njegovim dejstvom
formiraju hemijska jedinjenja koja, jednom popavši u vodu, reaguju jedna sa
drugima i formiraju složenije molekule.
Rezultat je prevazišao sva očekivanja. Kada je isključio instalaciju uveče i
vratio se sledećeg jutra, Miler je otkrio da je voda u boci dobila žućkastu boju.
Ono što je formirano ispostavilo se kao bujon od aminokiselina -
građevinskih blokova proteina. Tako je ovaj eksperiment pokazao kako
lako mogu da se formiraju primarni sastojci života. Sve što je bilo potrebno
bila je mešavina gasova, mali okean i mala munja ... "

Vidite kako se to dešava u Americi: Miler je stekao "svetsku slavu", a

rezultati njegovog najvažnijeg eksperimenta su zataškivani više od 60
godina. Na kraju krajeva, to je stvarno senzacija! Po prvi put u laboratoriji je
prirodno dobijena organska materija od neorganske materije! Pa šta? Usledio
je zatim „demokratski“ zaborav ... A, zašto zaborav? Jer ovo otkriće može da
povede prave naučnike u pravom smeru i poništiti postojeći monopol duhovnika
o procesu stvaranja života na Zemlji, što u oba slučaja uopšte nije odgovaralo
svetskom parazitskom sistemu. Miler je dokazao da se "živa materija" stvara
prirodno, bez učešća bilo kakvih "božanskih snaga". A "naučna zajednica",
dolarskim "čarobnim štapićem", ponizno je zaboravila na to ...

Veoma je interesantno da je drugi američki naučnik, takođe po imenu Miler,

napravio jednako važno otkriće početkom prošlog veka. Dejton Miler je nakon 24
godine istraživanja sprovedenih od 1902-1926. godine, ubedljivo dokazao
postojanje etra ili kako su tada govorili, "eteričnog vetra". Odnosno, dokazao je da
Kosmos nije prazan, već da je ispunjen "tokovima primarnih materija". Ovi
eksperimenti negirali su lažni emsperiment Majkelson-Morlija, koji je služio kao
potvrda "ispravnosti" teorije relativnosti Ajnštajna. Zbog toga su senzacionalni

7
rezultati jednog od najvećih američkih fizičara tog vremena, Dejtona Milera,
takođe zaboravljeni demokratski zauvek. O ovome smo pričali u emisiji "Teorija
univerzuma i objektivna relnost" ...
Ali vratimo se nazad na temu naše priče. Stenli Miler je napravio samo jednu
netačnost: Verovao je da život potiče iz atmosfere. Zapravo, život je nastao u
Okeanu, jer je voda apsorbovala neka od žestokih zračenja Sunca i Kosmosa, koje
je tada uništavalo život u atmosferi.

U principu, "naučna" zajednica slaže se sa tezom da se živi organizmi od

neživih razlikuju sposobnošću hranjenja i reprodukcije. Ali to je sve, više nije bilo
pokušaja da se konkretizuju i detaljno objasne ovi procese od strane "naučnika".
Ništa osim besmislenih priča o tome kako je težak život, koliko je to nerazumljivo
i kako je Bog dobar, jer je izmislio zanimljivu stvar za zabavu ...
Ali stvarnost je sasvim drugačija! Ako živa materija postoji i mi je vidimo u
ogledalu, onda to znači da postoje procesi koji su dozvolili neživoj materiji
postepeno da se pretvori u živu materiji! Hajde da istražimo ove "misteriozne"
procese koji su doveli do spontanog nastanka "žive materije" na planeti Zemlji i
na milijardama drugih planeta u našem Univerzumu.

Šta je "živa materija" u stvarnosti?

Akademik Nikolaj Viktorovič Levašov je po prvi put u savremenoj istoriji

objasnio šta je "živa materija" stvarno i kakvi osnovni procesi je razlikuju od
nežive, neorganske materije. Ova informacija je prvi put objavljene na ruskom
jeziku u njegovoj jedinstvenoj knjizi "Poslednji apel čovečanstvu ..." 1994. godine u
SAD (knjiga je objavljena na engleskom dva puta 1997. i 1999. godine). "Naučna
zajednica" glavne države parazita još jednom odlučno nije primetila izvanredan
naučni rad, koji je sadržavao neke od najvećih otkrića, i nastavila je poslušno da
žvaće ono što su već u potpunosti sakupili i predali "nauci" i "naučnicima".

On je ubedljivo pokazao da se Živim može smatrati samo organizam koji se

sastoji od kombinacije fizičkog i barem jednog tzv. "Tankog (suptilnog)" tela.
Život (živa materija) je formalno proces protoka materije između fizičkih i
suptilnih tela organizma. Samo kroz ovaj proces, živi organizmi se mogu hraniti i
koristiti dobijenu "energiju" za regeneraciju ćelija i reprodukciju.

Da bi dokazao svoju teoriju, Nikolaj Viktorovič je detaljno objasnio kako se

organska materija pojavila iz neorganske materije; Zatim je rekao kako su
organski molekuli stekli sposobnost da se hrane i umnožavaju i onda postaju
stvarno živi organizmi. Ukratko ćemo dati ta objašnjenja, obraćajući pažnju samo
na procese koji bi bili interesantni za nauku. I oni koji žele da razumeju detalje o
ovoj zanimljivoj temi mogu to slobodno učiniti čitajući o tome u pomenutoj
legendarnoj knjizi "Poslednji apel čovečanstvu ..."

8
 Da bi se razumelo šta je Život (živa materija), neophodno je u celini
posmatrati žive organizme. Drugim rečima, naučnici su jednostavno osuđeni na
neuspeh, razmatrajući i analizirajući samo fizički vidljiva tela organizama. Da,
fizički vidljiva tela su važna komponenta bilo kojeg živog organizma, ali to nije
ceo organizam. Bez obaziranja na tzv. "Tanka" tela - eterična, astralna i mentalna
- koja se nalaze na odgovarajućim materijalnim nivoima planete, jednostavno je
nemoguće dobiti potpunu sliku o suštini života! Dakle, razmotrimo kako se kod
organske materije pojavljuje prvo "tanko telo" - eterično.

Svaki atom ima uticaj na mikrokosmos proporcionalno njegovoj atomskoj

težini. Što je veća atomska težina elementa, to je veći uticaj koji atom ima na
mikrokosmos. Između ostalog, ovaj uticaj uključuje otvaranje barijere između
fizičkog i eteričnog nivoa naše planete. Što je atomska težina elementa manja,
manji je kanal koji je on u stanju da stvori između nivoa i što je veća atomska
težina, veći je kanal (stepen otvaranja te barijere).

Oznake na slici:
1. Eterični nivo planete.
2. Kanal stvoren vodonikom.
3. Kanal stvoren od kiseonika.

9
 4. Kanal stvoren od atoma mendelijuma.
5. Kanal stvoren zlatom.
6. Kanal koji je stvorio atom urana.

Kroz ovaj kanal na eterični nivo materija sa pretače, ali ne sva, već pre svega
ona, koja nedostaje u strukturi eteričnog sloja Zemlje. Sećamo se iz prethodne
emisije da je fizički nivo planete obrazovan spajanjem 7 primarnih materija.
I eterični nivo koji je najbliži fizičkom nivou formiran je spajanjem 6 primarnih
materija. Izuzetak je bila sedma primarna materija, koja je odsutna iz hibridne
materije etaričnog nivoa planete, a koja je prisutna u fizički gustoj materiji. Ova
materija teče pre svega na eterični nivo i nazad. Ali da bi ova materija počela da
teče na eterični nivo, njen višak mora biti obrazovan na fizičkom nivou! Odakle
višak ove primarne materije na konkretnom mestu? Takav višak primarne
materije može se pojaviti samo pri razlaganju nečega što sadrži tu primarnu
materiju. Takav proces zapravo je proces ishrane.

A šta je proces ishrane?

Proces ishrane u svim živim organizmima konačno se završava sa razlaganjem

prevarene hrane na primarne materije i upotrebom ovih primarnih materija za
potrebe tankih, suptilnih tela i regeneraciju ćelija fizički gustog tela. Tako se to
događa u živim organizmima na našoj planeti.
U prirodi postoji nekoliko hemijskih elemenata koji imaju četiri valentna
elektrona što im omogućava da stvaraju atomska jedinjenja u obliku dugih lanaca.
Pri tome, atom "troši" maksimum dva od četiri valentna elektrona na
sjedinjavanje u lanac, što omogućava da drugi atomi i čak i složeni radikali budu
vezani za slobodne valentne veze. Ovi elementi su: ugljenik, silicijum, fosfor ...
Najaktivniji od njih je ugljenik, inače, jedan od najčešćih na Zemlji. On je poslužio
kao osnova za organski život na planeti.
U prvobitnom okeanu postojala je velika koncentracija atoma ugljenika i
drugih hemijskih elemenata koji su služili kao građevinski blokovi organskih
molekula. Ali za to, da bi se atomi ugljenika sjedinili u duge lance, neophodni su
novi, posebni uslovi. Potreban je bio aktivni izvor energije, koji je trebalo da
utiče na stabilnost atoma ugljenika i izazove nova jedinjenja atoma ugljenika u
lanac. Kao takav izvor energije poslužilo je električno pražnjenje u atmosferi
(munja). Moćno električno polje munje u lokalnom obimu stvorilo je povoljne
uslove da se atomi ugljenika sjedinjavaju različito:

| | | | |

—С—С—С—С—С—…

| | | | |

10
 Iz takvih lanaca atoma ugljenika nastajali su molekuli čija je molekulska
težina bila hiljade, desetine hiljada atomskih jedinica. Novi molekuli su se
međusobno povezivali i stvarali su još veće molekule. To znači, da jedinjenja na
taj način, u molekulu jezgra atoma ugljenika stvaraju kanal između fizičkog i
eteričnog nivoa, čak i veći kanal nego super teški transuranski elementi, a
istovremeno se ne raspadaju na primarne materije.

Oznake na slici:
1, 2, 3. Kanali stvoreni od neorganskih i prostih organskih molekula.
4. Granica, iza koje kanali organskih molekula počinju da dobijaju novi kvalitet.
5. Kanal između nivoa stvorenih od molekula DNK i RNK.
6. Kanal stvoren od jezgra ćelije.

Tako se stvaraju uslovi za protok sedme primarne materije, koja je nazvana

slovom G, sa fizičkog nivoa planete na eterični nivo. Ostaje da se otkrije odakle
dolazi dodatna količina te primarne materije za ovaj proces? Sećamo se da su
organski molekuli, kako prosti tako i složeni, nastali u prvobitnom okeanu nakon
atmosferskih električnih pražnjenja. U vodi, pored organskih molekula, postojali

11
su i neorganski molekuli, koji su se haotično kretali, pokazujući sve lepote
braunovskog kretanja.
Neorganski molekuli i prosti organski molekuli imaju atomsku težinu, i shodno
tome, stepen interakcije sa eteričnim nivoom planete je mnogo manja nego kod
složenijih i velikih molekula DNK i RNK. A kada, kao rezultat haotičnog kretanja u
vodi, ti molekuli, atomi i joni, upadaju u zonu delovanja kanala molekula DNK
i RNK, oni počinju da se raspadaju na primarne materije koje ih formiraju.
Odnosno, sasvim je moguće reći da su molekuli DNK i RNK stekli sposobnost da
apsorbuju druge molekule, tj. da se hrane. Razlaganje apsorbovane, takve "hrane",
započinje zato, što je za ove molekule, atome i jone, razlika dimenzionalnosti
između nepromenjenog prostora i kanala molekula DNK i RNK izvan granica. U
zoni uticaja molekula DNK i RNK ne mogu postojati prosti molekuli, atomi i joni, oni
se raspadaju na primarne materije koje apsorbuju ogromni DNK i RNK molekuli.
Odatle dolazi do dodatne količine sedme primarne materije G, koja prelazi na
eterični nivo naše planete.

***

Inače, sasvim je prikladno reći da se temperatura tela čoveka i drugih

toplokrvnih životinja održava upravo zahvaljujući razlaganju hrane na primarne
materije. "Nauka" tim povodom ništa razumljivo ne govori, pa ova pretpostavka
ima pravo da postoji! Tokom ovog procesa se oslobađa velika količina toplote, koja
i odlazi na održavanje konstantne telesne temperature i na povećanje temperature
u borbi protiv bolesti. Osim toga, velika količina toplote ide na obezbeđivanje
funkcionisanja nekoliko "hemijskih postrojenja", koja su zapravo sistem za
varenje hrane! Setimo se da se na ruskom jeziku stomak kaže „život“. U telu
jednostavno ne postoji drugi izvor energije! Da bi se održala temperatura mnogih
kilograma na stalnom nivou, dan i noć, potrebno je puno energije! Ovde neće
pomoći ni šolja čaja s kolačima! Ovaj proces na makro nivou tačno ponavlja
proces sijanja zvezda u oblastima kontakta između susednih univerzuma.

***

Idemo dalje i nastavimo sa shvatanjem kako se "tanka" tela živih organizama

formiraju, u ovom slučaju, eterično telo, prema teoriji Nikolaja Levašova.

Primarne materije nastale usled razlaganja hrane kroz kanale molekula DNK
i RNK počinju da teku na eterični nivo Zemlje. Ono što je posebno interesantno je
da forma zakrivljenja prostora u potpunosti ponavlja formu molekula DNK i RNK,
jer oni stiskaju prostor do eteričnog nivoa. Proces pretakanja će se nastaviti sve
dok koncentracija sedme primarne materije G na eteričnom nivou ne postane bliska
koncentraciji te materije na fizički gustom nivou Zemlje. Kao rezultat ovog
prelivanja formira se takozvano eterično telo molekula DNK i RNK, a barijera
između fizičkog i eteričnog nivoa u zoni ovih molekula potpuno nestaje.

12
Nastaje potpuna jednakost fizičkog i eteričkog nivoa unutar molekula DNK i RNK.
To znači da fizička i eterična tela postaju jedinstveni sistem!
Organski molekuli sa svojim novim kvalitetima još nisu živa materija, Život.
To su samo neophodni uslovi za pojavu Života. O životu se može govoriti samo
kada kombinacija nekoliko organskih molekula stekne drugi, novi kvalitet -
mogućnost ponavljanja, dupliranja svoje strukture, tj. razmnožavanja.

Kako nastaje razmnožavanje Života?

Prva stvarno živa struktura je virus, koji je primitivan životni oblik, koji se
nalazi na granici između žive i nežive materije. U vodenoj sredini, virusi se
ponašaju kao živa jedinjenja, ali kada su dehidrirani, virus se manifestuje kao
neživo jedinjenje i predstavlja kristal. U tom stanju, virus može biti neodređeno
dugo. Jednom kada se nađe u vodenoj sredini virus iz neživog kristala pretvara se
u najprimitivniji živi organizam.

Oznake na slici:
1. U suvom okruženju, virus se manifestuje kao neživi; kanal između fizičkog i
eteričnog nivoa je zatvoren.

13
 2. Jednom u vodi, molekul RNK virusa na slobodne elektronske veze
prisajedinjuje grupe OH i H, što dovodi do toga da zakrivljenje prostora postaje dovoljno
za raspad jednostavnih molekula na forme materije koje ih formiraju i prelivanje ovih
materija na eterični nivo.

U vodenoj sredini struktura virusa stvara takav kanal između fizičke i eterične
sfere, u kome se javlja raspad jednostavnih organskih i neorganskih molekula kada
nastaju uslovi za pretakanje primarnih materija, koje se formiraju tokom tog
raspada - sa fizičkog na eterični nivo, što i dovodi do formiranja na eteričnom
nivou tačne kopije virusa - odnosno do pojave eteričnog tela virusa. Zbog toga, u
procesu evolucije, virusi su stekli sposobnost dupliranja svoje strukture, tj.
razmnožavanja. Osim toga, dobiveni duplikat virusa zadržava sposobnost stvaranja
sopstvenog duplikata.
Ova sposobnost je povezana sa karakteristikama prostorne strukture
molekula virusa RNK. Molekul RNK se sastoji iz dve spirale. Atomi koji ih stvaraju
imaju maksimalan stepen međudejstva između sebe, dok je sila međudejstva između
atoma različitih lanaca (spirala) veoma mala. Drugim rečima, snaga veze atoma
u svakom lancu je mnogo puta veća od snage jedinjenja lanaca između sebe.
Ova prostorna nehomogenost svojstava molekula RNK virusa i stvara preduslove
za novi kvalitet koji je svojstven živoj prirodi.
Mutacije virusa u prvobitnom okeanu na kraju su dovele do toga da su veze
između spirala molekula RNK virusa postale još slabije i da je bilo dovoljno
manjih promena vanjskog okruženja virusa, da bi se te veze raspale, a RNK
molekul virusa se razdvajao na dva, već nezavisna jedan od drugog, lanca. Ali svaki
segment ovih lanaca mogao je da prisajedini iz okruženja organski molekul
koji ima ogledalnu jednakost sa njim. Ti molekuli (oni se nazivaju nukleotidi -
adenin, timin, citozin, uracil) se prisajedinjuju, proizvode tačnu kopiju drugog
nedostajućeg lanca, i umesto jednog molekula virusa RNK, pojavljuju se dva
identična jedan drugom molekula. Preduslov za ovo je samo prisustvo potrebnog
broja nukleotida i njihovog kvalitativnog sastava.
Treba pomenuti jednu veoma važnu osobinu koja razlikuje viruse od drugih,
naprednijih živih organizama. U trenutku raspada molekula virusa na dve spirale,
zakrivljenje mikrokosmosa ponovo se umanjuje, a kanal između fizičkog i
eteričnog nivoa se ponovo zatvara. Tek nakon što svaka spirala završi izgradnju
ogledalne kopije sebe, ponovo atomska težina postaje kritična, a kanal između
fizičkog i eteričnog nivoa se otvara. Posle završetka obnavljanja kompletne
strukture, dolazi do superkritičnog zakrivljenja mikrokosmosa, pri kome sami
RNK molekuli počinju da se raspadaju, a primarne materije koje ih sastavljaju,
takođe počinju da protiču kroz kanale na eterični nivo. Kako se ovi molekuli
raspadaju, kanali njima stvoreni počinju da se smanjuju. Aktivnost pretakanja
materije između nivoa, sa smanjivanjem veličine kanala, postepeno se vraća u
normalu.
Ali, za vreme superaktivnog pretakanja primarne materije između nivoa,
koncentracija sedme primarne materije G na eteričnom nivou postaje mnogo veća
od norme i kao rezultat toga, nastaje obratno pretakanje po kanalu primarne
materije G sa eteričnog nivoa na fizički. U isto vreme, eterična struktura molekula
14
RNK se pojavljuje (projektuje) na fizički nivo, što stvara povoljne uslove za
obnavljanje pune strukture molekula RNK virusa na fizičkom nivou. Kada sistem
dođe do stanja ravnoteže, na fizičkom nivou ostaju dva stabilna RNK molekula sa
balansiranim kanalima između fizičkog i eteričnog nivoa Zemlje.

Dakle, jednostavno rečeno, u stvarnosti se dešava razmnožavanje virusa i

svih drugih živih organizama. Zar nije tačno da je ovo nešto sasvim drugačije od
"dečjih izjava" koje "naučnici" decenijama objavljuju o ishrani i podeli ćelija !?
Jedan od glavnih zaključaka koji sledi iz teorije akademika Nikolaja Levašova
jeste izjava da se život (živa materija) neizbežno i automatski formira na
odgovarajućim planetama, kada se tamo pojave potrebni i dovoljni uslovi.
Pojava žive materije je prirodni, rutinski prirodni proces koji ne zahteva učešće bilo
Boga, niti Apsoluta, niti bilo kog drugog karaktera kojeg su izmišljale religije. Ali da
bi razumeli gde se tačno može formirati Život, a gde ne, Nikolaj Viktorovič je
izdvojio nekoliko potrebnih uslova, bez kojih stvaranje "žive materije" na
planeti postaje nemoguće. Izložimo ove uslove ...

1. Prisustvo gravitacije ili konstantne razlike dimenzionalnosti. Jasno je da

se na planeti bez gravitacije ništa ne može roditi, niti se može zadržati. Dakle,
prisustvo gravitacije je jedan od neophodnih uslova za nastanak života na planeti.
Osim toga, veličina konstantne razlike dimenzionalnosti i koeficijent
kvantovanja prostora, koji određuje broj formi materija datog tipa, koje se mogu
sjediniti unutar ove razlike, određuje evolucioni potencijal mogućeg života.
Mnogobrojnost tih veličina je kriterijum koji daje ideju o broju barijera (nivoa),
koje se pojavljuju unutar ove razlike dimenzionalnosti. Broj barijera karakteriše
raznolikost mogućeg života. Uključujući mogućnost pojavljivanja Uma i njegovog
razvoja.
15
 2. Prisustvo vode. Voda je temelj i kolevka organskog života na našoj
planeti. Bez vode, živa materija nije mogla da se rodi ili preživi na Zemlji, a da ne
pominjemo dužinu evolucije. Naravno, sigurno postoje oblici života ne samo na
osnovu proteina. Ali njihovo izučavanje je i dalje izvan naših sposobnosti, pa je
bolje da pokušamo da saznamo barem ono što je već u našim rukama.

3. Prisustvo atmosfere. Atmosfera je najdinamičniji, aktivni deo planete.

Brzo i oštro reaguje na promene stanja vanjske sredine, što je vrlo važno za
pojavu života. Prisustvo kiseonika i ugljen-dioksida u atmosferi je znak prisustva
proteina na planeti. Atmosfera ne bi trebala biti veoma gusta, ni preterano retka.
Uz veoma gustu atmosferu, zračenje zvezda ne stiže na površinu planete i
ne zagrejavaju je. Istovremeno, niži slojevi atmosfere ne apsorbuju zračenje
zvezda i toplotno zračenje površinskih slojeva planete. Kao rezultat, razlika
između osvetljenih i noćnih delova površine planete se ne pojavljuje. I kao
rezultat, ne nastaje kretanje atmosferskih masa u donjim slojevima atmosfere. U
odsustvu razlike dimenzionalnosti duž površine planete, ne dolazi do
atmosferskih električnih pražnjenja.
U preterano retkoj atmosferi, donji slojevi imaju sposobnost da apsorbuju
zračenje zvezda i toplotno zračenje sa površine. Ali istovremeno ne postoji
kretanje atmosferskih masa, usled njene preterane razređenosti.
Kao što je poznato, veličina i gustina atmosfere određene su veličinom i
svojstvima nehomogenosti prostora u kojem je formirana planeta. Zbog toga samo
planete koje su srazmerne po veličini i masi sa našom planetom Zemljom imaju
najpovoljnije uslove za pojavu proteina. Atmosfera ne treba da bude preterano
"teška", niti preterano "lagana".

4. Prisustvo periodične smene dana i noći. Planetarni dani ne bi trebalo

da budu ni veoma kratki ni veoma dugi. Planete sa planetarnim danima u rasponu
od 18 do 48 zemaljskih sati imaju najpovoljnije uslove za pojavu života.
Sa kraćim planetarnim danima, procesi koji se javljaju u atmosferi ne dosežu
nivo na kojem se dešava aktivno kretanje atmosferskih masa i pražnjenje
atmosferske električne energije, bez kojih je nemoguć nastanak organskog života.
Duži planetarni dani (više od 48 zemaljskih sati) dovode do stalnog olujnog
stanja atmosfere planete, što stvara teške uslove za pojavu i razvoj života. Na
takvim planetama život se može javiti samo kada intenzitet zračenja zvezda koje
dostiže površinu planete opada do određenog nivoa. Samo pri nivou zračenja
zvezde, kada se osvetljena površina planete ne pregrejava, nastaju uslovi za
nastanak života. Obično se takvi uslovi pojavljuju u poslednjoj fazi evolucije zvezda,
a čak i ako se na njima pojavi život, nema vremena da se razvije u složene forme pre
nego što zvezda umre.

5. Prisustvo pražnjenja atmosferske električne energije. Tokom

pražnjenja atmosferske električne energije u morskoj vodi dolazi do sintetize
organskih molekula. U zoni pražnjenja stvara se dodatno iskrivljenje prostora

16
(promena nivoa dimenzionalnosti), pri kojem se molekuli neorganskih jedinjenja,
rastvorenih u vodi, povezuju jedni sa drugima u novom poretku, formirajući
organska jedinjenja, koja predstavljaju lance istih tipova atoma. Samo snažna
pražnjenja atmosferskog elektriciteta mogu da stvore potrebne uslove pri kojima
nivo dimenzionalnosti dostiže kritičnu vrednost. Atmosferska električna
pražnjenja nastaju kao posledica razlike dimenzionalnosti na barijeri između
fizičkog i drugog materijalnog (eteričnog) nivoa planete.

***

Ovo su neophodni uslovi za pojavu "žive materije" (života). Da bi ti potrebni

uslovi postali dovoljni, samo je neophodno da istovremeno postoje na
odgovarajućoj planeti! Onda se na takvoj planeti život pojavljuje neizbežno i
automatski. I ima milijardi takvih naseljenih planeta samo u našoj Galaksiji!
Odnosno, Univerzum je zasićen životom, jer se živa materija automatski rađa
na planetama na kojima se pojavljuju potrebni i dovoljni uslovi.
Ako život na planeti izumre iz bilo kog razloga, a to se dešava u apsolutnoj
većini slučajeva, onda čim se stvore potrebni uslovi, počinje "živa materija" da se
ponovo pojavljuje, ne obraćajući pažnju na "propuste" iz prošlosti. Dakle, rađanje
Života je prirodni proces koji se javlja automatski čim se formiraju uslovi
neophodni za njegov razvoj. Štaviše, ako se uslovi za formiranje Života očuvaju na
već naseljenoj planeti, proces formiranja "žive materije" i dalje nastavlja u svom
uobičajenom stanju, bez obzira na okolinu.

***

Uzgred, treba reći, teorija Univerzuma Nikolaja Levašova omogućava

arheolozima da shvate zašto pronalaze drevne predmete istog nivoa proizvodnje
iz različitih vremenskih epoha! To se dešava jer je život na Zemlji dostigao visoke
oblike organizacije više od jednom, a potom je izumro iz nekog razloga nepoznatog
za nas. Ali, pošto neophodni i dovoljni uslovi nisu nestali ili su ponovo obnavljani,
"živa materija" se ponovo pojavila na planeti i evoluirala. Zbog toga postoje
tragovi različitih civilizacija iz različitih vremenskih perioda.

***

Život se stalno formira jer na Zemlji još uvek postoje potrebni uslovi
istovremeno. Dakle, ako se čovečanstvo ne može suočiti sa parazitizmom i
naša Civilizacija će biti uništena, a nakon nekoliko desetina ili stotina hiljada
godina, život će početi ponovo da se formira na ovoj planeti. A za nekoliko
desetina ili stotina miliona godina, sasvim je moguće da će se neandertalac
ponovo pojaviti ovde. I na Zemlji će sve opet ići svojim uobičajenim, kosmičkim
putem.

17
 Sumirajući predstavljeni materijal, sasvim jasno možemo reći sledeće:
moderna fundamentalna "nauka" nema pojma šta je život stvarno i kako se on
formira na planeti sa odgovarajućim uslovima. Pravi prirodni procesi i naša
osnovna "nauka" su i dalje u suprotnosti. Odnosno, drugovi "naučnici" se uopšte
ne bave njihovim direktnim odgovornostima za proučavanje prirodnih procesa i
jednostavno samo troše državni novac.
Zbog ove mnogovekovne "naučne" diverzije osnovne "nauke", naša
primenjena nauka takođe izgleda veoma skromno. Da, naučili smo da pravimo
gvozdene konstrukcije pomoću kojih se krećemo u prostoru i spaljujemo kiseonik
(od 1959. do 1989. godine, samo uz pomoć svemirskih letelica, ljudi su uništili 30%
ozonskog sloja, koji je priroda stvarala milijardu godina) i zagađujemo planetu i
atmosferu mnogim proizvodima svojih aktivnosti. Da, naučili smo da imamo puno
nepotrebnih uređaja na telefonu. Čak smo naučili kako da napravimo hranu od
svake vrste smeća, kao što je GMO; i da izrađujemo puno drugih potpuno
nepotrebnih ili čak štetnih za nas proizvoda ...
Ali mi i dalje potpuno ignorišemo prirodne procese i izučavanja koja bi nam
mogla pomoći da živimo potpuno drugačiji život. Mi smo potpuno bespomoćni
protiv bilo kakvih prirodnih nepogoda na našoj planeti. Stigli smo do toga, da na
Zemlji nestaju izvori i zalihe čiste slatke vode i hrane; nestaje veliki broj
životinjskih vrsta; pa čak i plodnost zemlje pada. Još uvek ne znamo kako da
dobijemo "čistu energiju", koja postoji oko nas u ogromnim količinama, a mi se
ponašamo kao divljaci.
Naravno, ovo nije toliko naša greška koliko naša nesreća. Na kraju krajeva,
Zemlju su pre više od deset hiljada godina kolonizovali "društveni paraziti" koji su
pokušali da nas unište i porobe; i to je dovelo do takvih tužnih rezultata koje imamo
danas. Ali, krajnje je vreme da se probudimo, jer možda nemamo vremena da
se oslobodimo ostataka parazitizma i očistimo našu divnu planetu. Vreme je
da se probudimo i hitno počnemo da se borimo za naš opstanak!

Jedini način da se ljudi probude je "prosvetljenje znanjem" - prosvetljenje

ljudi pomoću neiskrivljenih informacija, koje neizbežno otvaraju oči prema
stvarnosti i čine da ljudi brzo "odrastu", tj. razumeju i prihvate odgovornost za
svoju sudbinu, za sudbinu svoje porodice, svoje zemlje i civilizacije.

18