1.

УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ

I. ПОЈАМ И МАТЕРИЈА УСТАВА

Устав је највиши и основни правни акт једне државе.
Устав се може дефинисати у формалном и у материјалном смислу.
У формалном смислу, Устав је највиши општи правни акт који је донет у форми писаног уставног документа најјаче
правне снаге.
У материјалном смислу, Устав представља скуп правних правилакојима се уређују основи државног и друштвеног
уређења једне државе. Устав у материјалном смислу представља шири појам од устава у формалном смислу, јер
обухвата и законе који уређују уставну материју, као и неписана обичајна правила. Устав у материјалном смислу има
свака држава, али устав у формалном смислу не постоји у свакој земљи (на пример, Велика Британија нема устав у
формалном смислу; њен устав у материјалном смислу чине закони који уређују уставну материју и неписана обичајна
правила).

- Устав доноси : 1. Уставотворна скупштина ( чине је народни представници )

2. Скупштина као законодавни орган
- Он дефинише основне принципе функционисања државе, утврђује положај, права и слободе грађана који у тој
држави живе. Са његовим одредбама морају бити у складу сви закони и други општи акти.
Материја устава обухвата две групе питања. Прва група односи се на:
уређење државне власти (територијална и функционална организација државне власти и начин њеног
функционисања; државни органи и њихова надлежност; односи између државних органа; акти које државни органи
доносе у оквиру своје надлежности), а друга − на друштво и грађане (људска права и слободе; основи економског и
социјалног уређења; начин обликовања политичке воље грађана и облици њеног изражавања).

II.   ПОЧЕЦИ И РАЗВОЈ УСТАВНОСТИ У СРБИЈИ

2.1   Почеци уставности у Србији
Почеци уставности у модерно доба у Србији везују се за време Првог српског устанка. Из тог периода позната су два
уставна акта, а оба представљају неку врсту уговора између врховног вожда и Правитељствујушчег совјета, којима су
уређени њихови међусобни односи и расподела надлежности.
1835. Сретењски устав  
Србија је већ 1835. године, на Сретење, донела свој први устав, и то самостално, без учешћа турских органа и без
потврде султана. По Сретењском уставу, Србија је имала три централна органа државне власти: кнеза, Државни савет и
Народну скупштину. Кнез и Државни савет су делили извршну и законодавну власт, при чему је улога кнеза била
доминантна. Државни савет није могао донети закон без сагласности кнеза, а кнез је имао и право да поставља
чланове Државног савета. Донет под утицајем француског устава из 1791. године. Уз ова два органа успостављена је и
Народна скупштина која је утврђивала порезе и друге дажбине.НС је изборни орган и доноси одлуке квалификованом
већином. Сретењски устав је повучен а да практично није био ни примењиван (трајао је окомесец дана).
Устав из 1838. године (Турски устав)
Турска је 1838. године, уоблику султановог хатишерифа, подарила Србији нови устав, који је познат под именом Турски
устав. По том уставу, највиши органи власти били су кнез и Савет (Савет је имао 17 чланова). Кнез је именовао чланове
Савета, али није могао да их смени без сагласности турске владе. Законодавна власт била је подељена између кнеза и
Савета, али је Савет имао значајнију улогу. На тај начин, власт кнеза била је знатно ограничена.
Устав из 1869. године (Намеснички устав)
После убиства кнеза Михаила 1868. године, Намесништво је припремило нови устав, који је усвојила Велика народна
скупштина у Крагујевцу 1869. године. По том уставу, највиши органи власти били су кнез и Народна скупштина, који су
заједнички вршили законодавну власт. Кнез је ипак био надмоћнији чинилац у законодавству. Такође, кнез је
постављао и отпуштао министре и они нису били политички одговорни Народној скупштини. Државни савет је
претворен у највиши управни суд у земљи.
Устав из 1888. године -Радикалски устав
Велика народна скупштина донела је 1888. године нови устав. Овај устав је нарочито значајан за развој уставности у
Србији, јер уводи парламентаризам већине), па Србија постаје парламентарна монархија.
Органи државне власти, су краљ, Народна скупштина и Министарски савет (чине га министри). Народна скупштина и
краљ заједнички врше законодавну власт.
1
Устав из 1901. године
Краљ Александар је 1901.године прогласио нови устав који је садржао његове тренутне амбиције.
Састављен од Народне скупштине и Сената. Парламентаризам (који је постојао по Уставу из 1888. године) није уведен.
И када је реч о правима грађана,м нови устав је у односу на Устав из 1888. године представљао корак назад.
Устав из 1903. Године
Маја 1903. године убијен је Краљ Александар Обреновић. За краља је проглашен Петар Карађорђевић и донет је нови
устав. Уставом из 1903. године заправо је враћен на снагу Устав из 1888. године (уз неколико измена). Тиме је и
парламентаризам био враћен у политички живот Србије.

2.2. УСТАВНИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ У ПРВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ---

1921. Видовдански устав
o Донела Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
o Први устав југословенске државе.
o Уставна, парламентарна и наследна монархија.
o Унитарна држава једног народа са три племена.
o Краљ има широка овлашћења, законодавну власт је делио са једнодомном НС.
o Органи: Краљ, НС и Министарски савет. Судска власт у судовима.
o Територијална подела: област, округ, срез и општина, ЛС за послове месног карактера.
o Бирачко право имају само мушкарци.
1931. Октроисани устав
o Донео га краљ Александар Карађорђевић мимо скупштине.
o Скупштина постаје дводомна са великим утицајем краља на њен састав и доношење одлука. Влада одговорна
краљу а не парламенту.
o Краљевина Југославија.

 2.3. УСТАВНИ РАЗВОЈ И РАСПАД ДРУГЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ---

1)   1946. Устав ФНРЈ
o Равноправност народа који има право на отцепљење.
o Федерално уређење – 6 република и 2 аутономне јединице.
o Друштвеном својином управља држава.
o Демократски централизам. Искључује плурализам.
o Држава има одлучујућу улогу у друштвеном животу и привреди.
o Уводи се самоуправни социјализам – радни народ је носилац ове власти.
2)   1963. Устав СФРЈ
o Уведен председник Републике и Савезно извршно веће.
o Разрађивање концепта самоуправљања.
o Називу државе додато „социјалистичка“.
o Носилац суверенитета је радни народ, принцип јединствене власти остаје на снази. Уведени Уставни судови.
3)   1974. Устав СФРЈ
o Слаби улога федерације а јача улога републике.
o Примењен је делегатски систем па ни у дводомној скупштини није било представника свих грађана федерације
већ су седели представници република и покрајина.
o Дводомни систем. Консензус код одлука.

 2.4. УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ИЗ 1990. ГОДИНЕ---

o Уведен вишестраначки политички систем и једнакост свих облика својине. 
o Србија део федерације али може и самостално.
o Уводе се класични поступлати грађанске демократије.
o Начело владавине права, поделе власти, политички плурализам, грађанске слободе и права.
o Елементи председничког система.
o Влада је одговорна НС која је бира.

2
2.5. УСТАВ СРЈ ИЗ 1992. ГОДИНЕ---
o Жабљачки устав.
o Сличан Уставу Србије, има ширу лепезу људских и грађанских права, признају се и она које признају
међународно право.
o НС је дводомна – веће грађана и веће република.
o Непосредни избори на 4 године.
o Савезна влада, већином гласова у оба дома. 
o Савезни суд.

2.6. ДРЖАВНА ЗАЈЕДНИЦА СЦГ – 2003.---

o Уставна повеља ДЗ СЦГ и Повеља о људским и мањинским правима
o Заједница две државе које су на заједницу пренеле одређене надлежности.
o Има међународни субјективитет.
o Скупштина СЦГ, председник СЦГ, Савет министара, Суд СЦГ у Подгорици.
o 2006. референдум у ЦГ.
o 2006. Устав Србије. Донет на дводневном референдуму.

III.   УСТАВНА ПРЕАМБУЛА(што значи увод или предговор)

- није обавезни саставни део устава, а ако је има или претходи називу устава или се налази
испод назива устава
- Најчешће се састоји од једне дугачке реченице подељене у више посебних ставова, у којој се изражавају циљеви и
начела новог уставног уређења, као и основни политички разлози и мотиви за доношење новог устава
- доприноси бољем разумевању одредаба устава.

IV. НАЧЕЛА УСТАВА

- Представљају најопштије одредбе, које се налазе на почетку нормативног дела устава и њима се одређују највише
друштвене вредности које Устав штити.
Уставним начелима дефинишу се:
1. РЕПУБЛИКА СРБИЈА је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и
социјалних права, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности
европским принципима и вредностима. Уставна дефиниција Републике Србије обухвата обележја везана за облик
државе, карактер, однос државе и за спољнополитичку и вредносну оријентацију.

2.ГРАЂАНСКА(НАРОДНА)СУВЕРЕНОСТ
- Означава народ, као носиоце власти у држави,
- Ниједан државни орган, политичка странка, група или појединац не може присвојити сувереност од граћана.
- Грађани своју вољу изражавају путем референдума и народне иницијативе и преко својих слободно изабраних
представника у највише државне органе.
Референдум (облик непосредногизражавања воље грађана у којем се изјашњавају о правном акту или одлуци које су
предложили и формулисали државни органи.)
Народна иницијатива (представља право одређеног броја грађана да предлажу промену или доношење општих
правних аката из надлежности Народне скупштине.

3.ВЛАДАВИНА ПРАВА
- остварује се слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти,
независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.
- Гарантује и обезбећује једнакост свих грађана, јер се на све једнако примењују сви прописи.

4.ПОДЕЛА ВЛАСТИ
Правни поредак РС је јединствен а уређење почива на подели власти на :

3
- законодавну (која је надлежна за доношење закона)
- извршну (која је задужена за њихово спровођење)
- судску (која контролише правилно спровођење закона) - независна је
5.ПОЛИТИЧКИ ПЛУРАЛИЗАМ
- Уставом се признаје улога политичких странака у демократском обликовању политичке воље грађана и гарантује
слобода оснивања политичких странака.
Ипак, Устав одређује и границе ове слободе-забрањено је деловање политичких странака које је усмерено на рушење
уставног поретка, кршење људских и мањинских права или расне и верске мржње.

6.ЗАБРАНА СУКОБА ИНТЕРЕСА

- Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или
приватним интересима. Смисао забране сукоба интереса састоји се у потреби спречавања настанка ситуације у којој
носилац државне или јавне функције (функционер) има приватни интерес који утиче, може да утиче на поступање
функционера у вршењу службене дужности, на начин који угрожава јавни интерес.

7.СВЕТОВНОСТ ДРЖАВЕ
- изражава однос измађу државе и цркве.
- Устав утврђује да су цркве и верске заједнице одвојене од државе и да је религија приватна ствар појединаца.
- Држава се не меша у рад цркава али је забрањено мешање цркава у државне послове.

8.ПОКРАЈИНСКА АУТОНОМИЈА И ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

- Оне у обављању својих послова подлежу само надзору уставности и законитости, што значи да органи државне власти
могу контролисати само то да ли се послови који су у надлежности локалне самоуправе и територијалне аутономије
врше у складу са Уставом и законом.
- Јединице лок. самоуправе су општина, град и град Београд. Одлучују о питањима локалног значаја.
- Територијална аутономија подразумева право на самоорганизовање и самостално одлучивање у одређеном кругу
питања на датој територији и у погледу финансирања.

9.ОСТАЛА НАЧЕЛА УСТАВА

- Грб, застава и химна (Грб се користи као велики и као мали грб. Застава постоји и користи се као народна и као
државна застава. Химна РС је Боже правде)
- Територија и граница (јединствена, недељива и неповредива)
- Главни град (Београд)
- Језик и писмо (српски језик и ћирилично писмо)
- Заштита држављана и Срба у иностранству
- Заштита националних мањина (ради остваривања потпуне равноправности и очувања идентитета)
- Равноправност полова (равноправност жена и мушкараца)
- Међународни односи (спољна политика РС почива на опште признатим принципима и правилима међународног
права, као и да су опште прихваћена правила међународних права и потврђени међународни уговори део правног
поретка РС )
- Положај странаца (странци имају сва зајемчена права Уставом и законом изузев права која по Уставу припадају само
држављанима РС - изборно право)

V. ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА

- Људска права (изражавају однос појединца и државне власти у једној земљи. Она представљају границу, које држава
не сме да пређе.)
- Мањинска права (права националних мањина) служе очувању националног идентитета.
Људска права могу да се деле према различитим критеријумима. Према томе ко је носилац права, она се деле на:
појединачна (индивидуална) права (кад је носилац права појединац) и на колективна права (кад је носилац права група
или колективитет).
Према предмету заштите, људска права се деле на лична, политичка, економска, социјална и културна права.
5.1.ОСНОВНА НАЧЕЛА ЉУДСКИХ И МАЊИНСКИХ ПРАВА -
- непосредна примена зајемчених права, (непосредно се примењују)

4
- сврха уставних јемства (служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца
заснованом на начелу владавине права)
- ограничења људских и мањинских права (могу бити ограничена само ако Устав допушта)
- забрана дискриминације (пред Уставом и законом сви су једнаки. Свако има право на једнаку законску заштиту и
изричито се прописује да је забрањена свака дискриминација, посредна или непосредна, по било ком основу, а
нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, имовног стања, културе,
језика, психичког или физичког инвалидитета)
- утврђена је заштита људских и маљинских права и слобода

5.2.ЛИСТА ЉУДСКИХ ПРАВА И СЛОБОДА- ЛИЧНА ПРАВА И СЛОБОДЕ

Устав гарантује широку листу људских права, која се према предмету заштите могу поделити на следеће групе: лична
права; политичка права; економска, социјална и културна права; права странаца; права припадника националних
мањина.
5.2.1.ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВО И СЛОБОДАН РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ
Устав гарантује да је људско достојанство неприкосновено и да су сви дужни да га поштују, што је неопходан услов
слободног развоја личност.
5.2.2.ПРАВО НА ЖИВОТ И НЕПОВРЕДИВОСТ ФИЗИЧКОГ И ПСИХИЧКОГ ИНТЕГРИТЕТА
Право на живот устав јемчи кроз три вида остваривања:
- Људски живот је неприкосновен,
- у РС нема смртне казне,
- забрањено је клонирање људи.
5.2.3.НЕПОВРЕДИВОСТ ФИЗИЧКОГ И ПСИХИЧКОГ ИНТЕГРИТЕТА – гарантује се да је физички и психички интегритет
човека неповредив и да нико не сме да буде изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или
кажњавању.
Нико без слободног пристанка, не може бити подвргнут медицинским или научним огледима.
5.2.4.ЗАБРАНА РОПСТВА, ПОЛОЖАЈА СЛИЧНОГ РОПСТВУ И ПРИНУДНОГ РАДА
-  Нико не може бити држан у ропству или положају сличном ропству, као и да је забрањен сваки облик трговине
људима. Забрањен је и принудни рад. (Сексуално или економско искоришћавање лица које је у неповољном положају
сматра се принудним радом)
5.2.5.ПРАВО НА СЛОБОДУ И БЕЗБЕДНОСТ – УСТАВНИ РЕЖИМ КРШЕЊА СЛОБОДЕ
Право на слободу и безбедност штити свако лице од незаконитог и самовољног поступања којим се ограничава његова
слобода и безбедност и утврђује да је лишење слободе допуштено само из разлога и по поступку који је утврђен
законом. Свако лице које је лишено слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи
о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито. Казну која
обухвата лишење слободе може изрећи само суд. Према лицу које је лишено слободе мора се поступати човечно и с
уважавањем достојанства његове личности. Забрањено је свако насиље према лицу лишеном слободе, а такође је
забрањено и изнуђивање исказа. Лицу које је лишено слободе без одлуке суда одмах се саопштава да има право да
ништа не изјављује и право да не буде саслушано без присуства браниоца којег само изабере или браниоца који ће му
бесплатно пружити правну помоћ ако не може да је плати. Лице лишено слободе без одлуке суда мора без одлагања, а
најкасније у року од 48 сати, бити предато надлежном суду, а у противном се пушта на слободу.
5.2.6.УСТАВНИ РЕЖИМ ПРИТВОРА-Притвор је превентивно лишење слободе лица за које постоји основана сумња да је
учинило кривично дело. Лице које је лишено слободе има право да се
1)   одмах обавести о разлозима лишења слободе,
2)   о оптужби која му се ставља на трет,
3)   правима а посебно о праву да о свом лишењу слободе обавести лице по свом избору.
Сва лица имају право жалбе суду који је дужан да хитно одлучи.
    Притвор је могуће одредити ако су испуњена три услова:
1)   да постоји основана сумња да је то лице извршило кривично дело
2)   да је одређивање притвора неопходно ради вођења поступка, и
3)   да о одређивању притвора постоји одлука суда.
5.2.7.ПРАВО НА ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ
1)   Свако има право да независан, непристрастан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року јавно
расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог покретања поступка, као и
оптужбе против њега.
5
2)   Право на бесплатног преводиоца и право на бесплатног тумача.
3)   Како би се заштитили интереси националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву,
малолетника и праватнсот учесника у поступку, јавност се може искључити током читавог или дела поступка који се
води пред судом.
5.2.8.ПОСЕБНА ПРАВА ОКРИВЉЕНОГ
1)   Право да лице буде упознато са тим за шта је и на основу чега окривљено
2)   Право на одбрану и ангажовање браниоца по свом избору
3)   Право на примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране
4)   Право на бесплатног браниоца
5)   Право да се суди у његовом присуству, да се брани сам или преко браниоца
6)   Право на суђење без одуговлачења
5.2.9.ПРАВНА СИГУРНОСТ У ОКВИРУ КАЗНЕНОГ ПРАВА
- Нико не може да се огласи кривим за дело које, пре него што је учињено није било предвиђено законом као
кажњиво.
- Кривична дела и санкције могу се прописати само законом.
- Лице је невино док се не докаже.
- Не може се гонити за кривично дело за које је правоснажном пресудом већ ослобођен или осуђен.
5.2.10.ПРАВО НА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ И НАКНАДУ ШТЕТЕ
- Свако ко је без основа или незаконито лишен слободе, притворен или осуђен има право на рехабилитацију, накнаду
штете од РС.
- Право на накнаду материјалне или нематеријалне штете има свако коме је штета проузрокована незаконитим или
неправилним радом државног органа, ималаца јавног овлашћења, органа АП или јединице ЛС.
5.2.11.ПРАВО НА ЈЕДНАКУ ЗАШТИТУ ПРАВА И НА ПРАВНО СРЕДСТВО
- Јемчи грађанину једнаку заштиту свих његових права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних
овлашћења, органима АП или јединицама ЛС,
- као и право на жалбу и друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву.
5.2.12.ПРАВО НА ПРАВНУ ЛИЧНОСТ
- Свако правно лице има правну способност-способност да буде носилац права и обавеза.
- Ово право обухвата и способност пунолетног лица да самостално одлучује о својим правима и обавезама.
5.2.13.ПРАВО  НА ДРЖАВЉАНСТВО
- Држављанство означава посебан правни однос државе и појединца.
- Државе једино својим држављанима обезбеђују остваривање људских права у потпуности (правно на правну заштиту
у иностранству, изборно право) држављанин има посебне обавезе (служење војног рока).
- Држављанин РС не може бити протеран нити лишен држављанства или права да га промени.
5.2.14.СЛОБОДА КРЕТАЊА - Право грађана да  се слободно креће на територији РС, да је напусти и да се у њу врати.
   Ограничава се из разлога:
1)   неопходности ради вођења кривичног поступка,
2)   заштите јавног реда и мира,
3)   спречавања ширења заразних болести или
4)   ради одбране РС.
5.2.15.НЕПОВРЕДИВОСТ СТАНА- Неповредивост стана значи да нико без судске одлуке не може ући у туђи стан или
друге просторије, нити у њима вршити претрес. Устав дозвољава улазак у туђи стан или друге просторије без одлуке
суда, изузетно и претресање без присуства сведока, ако је то неопходно ради непосредног лишења слободе
учиниоца кривичног дела или отклањања непосредне и озбиљне опасности за људе или имовину.
5.2.16.ТАЈНОСТ ПИСАМА И ДРУГИХ СРЕДСТАВА ОПШТЕЊА -подразумева да нико (значи ни државни органи) не сме да
се упознаје са садржином писама и других средстава комуницирања, изузев лица којима су она
упућена. Одступања су дозвољена само на одређено време и на основу одлуке суда, ако су неопходна ради вођења
кривичног поступка илизаштите безбедности Републике Србије
5.2.17.ЗАШТИТА ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ
- Зашита података о личности обухвата заштиту података о личности, а прикупљање, држање, обрада и коришћење
података о личности се уређују законом.
- Забрањена је и кажњива употреба података изван сврхе за коју су прикупљени, осим за потребе вођења кривичног
поступка или заштите безбедности РС.

6
5.2.18.СЛОБОДА МИСЛИ, САВЕСТИ И ВЕРОИСПОВЕСТИ- Обухвата више права: право на слободу мисли, савести и
вероисповести.
- Подразумева да се остане при свом уверењу или вероисповести, да се промени по сопственом избору,  и право да се
не изјашњава о својим верским и другим убеђењима. Право слободе испољавање своје вере или убеђења обављањем
верских обреда, похађањем верске службе или наставе...
5.2.19.ПРИГОВОР САВЕСТИ- Нико није дужан да противно својој вери или убеђењу испуњава војну или другу обавезу
која укључује употребу оружја.
5.2.20.СЛОБОДА ИЗРАЖАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ
Изражавање националне припадности је слободно. Та слобода подразумева, право сваког лица на изражавање своје
националне посебности и на коришћење свог језика и писма, у складу са законом. Нико није дужан да се изјашњава о
својој националној припадности.

5.3. ПОЛИТИЧКА ПРАВА И СЛОБОДЕ-

5.3.1.СЛОБОДА МИШЉЕЊА И ИЗРАЖАВАЊА - Слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже,
примају и шире обавешења и идеје. Тиме се грађанима омогућује да слободно изражавају своје ставове и мишљења
о људима, друштву, стањима и појавама. Слобода изражавања мож само законом бити ограничена.
5.3.2.СЛОБОДА МЕДИЈА - Предвиђају да се слободно, без одобрења, оснивају новине и друга средства јавног
обавештавања и да у РС нема цензуре. Пошто се слобода медија може злоупотребити, Уставом је загарантовано право
на исправку неистините, непотпуне или нетачно пренете информације којом је повређено нечије право или интерес,
као и право на одговор на објављену информацију, а остваривање тих права уређује се законом.
5.3.3.ПРАВО НА ОБАВЕШТЕНОСТ - Свако, по Уставу, има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван
о питањима од јавног значаја. Свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација
којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом.
5.3.4.ИЗБОРНО ПРАВО -  представља темељ на којем се заснива легитимност државне власти. Има сваки пунолетан,
пословно способан држављанин РС. Право да бира и буде биран. Оно је опште и једнако. Избори су слободни и
непосредни а гласање тајно и лично.
5.3.5.СЛОБОДА ОКУПЉАЊА - Гарантује мирно окупљање грађана слободно, окупљање у затвореном простору не
подлеже одобрењу нити пријављивању за разлику од окупљања на отвореном простору.
5.3.6.СЛОБОДА УДРУЖИВАЊА
- Јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања.
- Забрањена тајна и паравојна удружења.
- Судије УС, судије, јавни тужиоци ЗГ, припадници полиције и војске не могу бити чланови политичких странака.
5.3.7.ПРВО НА УЧЕШЋЕ У УПРАВЉАЊУ ЈАВНИМ ПОСЛОВИМА , као и право на петицију такође спадају у ову групу
људских права (политичка права).

5.4.ЕКОНОМСКА, СОЦИЈАЛНА И КУЛТУРНА ПРАВА

5.4.1.ПРАВО НА ИМОВИНУ - Гарантује уживање права својине и других имовинских права стечених на основу закона.
Ово право је једна од гаранција приватне својине.
5.4.2.ПРАВО НА РАД - Гарантује се сваком: право да ради, да слободно изабере који ће посао да обавља, право да му
буде доступно свако радно место, да се на раду поштује достојанство његове личности, право на безбедне и здраве
услове рада, ограничено радно време, дневни и недељни одмор. Садржина се утврђује законом и колективним
уговором.
5.4.3.ПРАВО НА ШТРАЈК - Штрајк је колективна привремена обустава рада којој прибегавају запослени ради вршења
притиска на послодавца да прихвати њихове захтеве који се односе на побољшање услова рада
5.4.4.ПРАВО НА ОБРАЗОВАЊЕ. Аутономија универзитета
- Основно образовање је обавезно и бесплатно;
- средње није обавезно али је бесплатно;
- високо доступно свима под једнаким условима, а РС омогућује бесплатно високо образовање.
5.4.5.ПРАВО НА ЗДРАВУ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
Колективно право. Право на благовремено и потпуно обавештавања о стању животне средине.
5.4.6.ПОСЕБНА ПРАВА ВЕЗАНА ЗА ДЕТЕ И ПОРОДИЦУ
Међу људским правима која гарантује Устав Републике Србије посебно се издвајају она која за циљ имају заштиту деце
и породице. То су:

7
 Право на закључење брака и равноправност супружника(обухвата право сваког лица да слободно одлучи о
закључењу и раскидању брака, као и то да се брак закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене
пред државним органом, да закључење, трајање и раскид брака почивају на равноправности мушкарца и жене, да се
брак и односи у браку и породици уређују законом и да се ванбрачна заједница изједначава са браком, у складу са
законом.)
Cлобода о одлучивања о рађању; права детета(подразумева обавезу за Републику Србију да подстиче
родитеље да се одлуче на рађање деце и да им помаже у томе)
Права детета(обухватају посебна права: деца уживају људска права примерено свом узрасту и душевној
зрелости;свако дете има право на лично име, упис у матичну књигу рођених,право да сазна своје порекло и право да
очува свој идентитет; деца су заштићена од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања или
злоупотребљавања; деца рођена изван брака имају једнака права као деца рођена у браку).
Права и дужности родитеља(односе се на то да родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и
образују своју децу, у чему су равноправни, као и на то да сва или поједина права могу једном или обома родитељима
бити одузета или ограничена само одлуком суда, ако је то у најбољем интересу детета, у складу са
законом.)
Посебна заштита породице, мајке, самохраног родитеља и детета(Устав изричито утврђује: да се мајци пружа
посебна подршка и заштита пре и после порођаја; да се посебна заштита пружа деци о којој се родитељи не старају и
деци која су ометена у психичком или физичком развоју; да деца млађа од 15 година не могу бити запослена нити, ако
су млађа од 18 година, могу да раде на пословима штетним по њихово здравље или морал.)
Право наслеђивања, право на здравствену заштиту, право на социјалну заштиту, право на пензијско осигурање
и слобода научног и уметничког стварања такође спадају у ову групу људских права(економска, социјална и културна
права).

5.5.ПРАВА СТРАНАЦА - Странац је свако лице које нема држављанство Републике Србије. То лице може бити страни
држављанин или лице без држављанства (апатрид). Устав гарантује да странац који основано страхује од прогона због
своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или припадности некој групи или због својих
политичких уверења, има право на уточиште у Републици Србији. Поступак за стицање уточишта уређује се законом.
Док држављанин Републике Србије не може бити протеран, Устав допушта могућност протеривања странца, али само
под условима које сам Устав утврђује. Тако, по Уставу, странац може бити протеран само на основу одлуке надлежног
органа. Устав такође утврђује да се улазак странаца у Републику Србију и боравак у њој уређује законом.
5.6.ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА
Гарантује индивидуална права – остварују се појединачно и колективна права.
- Путем колективних права припадници НМ непосредно или преко представника у саветима НМ учествују у одлучивању
или сами одлучују о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и употребе језика и писма.
   Посебна права:
1)   забрана дискриминације нац. мањина
2)   забрана насилне асимилације
3)   право на очување посебности
4)   право на удруживање и сарадњу са сународницима
5)   рaзвијање духа толеранције
Мере одступања од људских и мањинских права - у случају проглашења ванредног или ратног стања

VI. ЕКОНОМСКО УРЕЂЕЊЕ И ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Основу економског уређења Србије чине:
- тржишна привреда,
- отворено и слободно тржиште,
- слобода предузетништва,
- самосталност привредних субјеката и
- равноправност приватне и других облика својине.
Постоје три облика својине: приватна, задружна и јавна својинa.
Јавна својина може бити:
- државна својина (чине: породична богатства, добра за која су законом одређена да су од општег интереса, као и
имовина коју користе органи Републике Србије)

8
- својина аутономне покрајине и
- својина локалне самоуправе.
Јавне финансије утврђују средства за финансирање надлежности Републике Србије и аутономне покрајине и јединице
локалне самоуправе обезбеђују из пореза и других прихода утврђених законом, која и да је обавеза плаћања пореза и
других дажбина општа, и да се заснива на економској моћи обвезника.
Буџет - правни акт који морају да имају Република Србија, аутономне покрајине и све јединице локалне самоуправе, у
којем морају бити приказани сви приходи и расходи којима се финансирају њихове надлежности. Законом се утврђују
рокови у којима буџет мора бити усвојен, као и начин привременог финансирања.
Државна ревизорска институција контролише извршавање свих буџета
Народна банка је централна банка Републике Србије она је самостална и подлеже надзору народне Скупштине. Њом
руководи гувернер кога бира НС.

VII.УРЕЂЕЊЕ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ

- Утврђује државне органе, њихов састав, положај и однос са другим органима у држави.
Сагласно Уставном начелу подела власти у Републици Србији почива на подели на
- законодавну, (доношење закона коју врши Народна скупштина.)
- извршну (обављање државних послова којима је циљ извршавање закона коју врши Влада)
- судску (има функцију очувања и заштите утврђеног правног поретка. Судска власт је независна у припада посебним
државним органима – судовима)

7.1.НАРОДНА СКУПШТИНА
7.1.1. ПОЛОЖАЈ И НАДЛЕЖНОСТИ- је највише представничко тело и она је орган који је носилац уставотворне и
законодавне власти.

Народна скупштина је надлежна да:

1. доноси и мења Устав;
2. одлучује о промени границе Републике Србије;
3. расписује републички референдум;
4. потврђује међународне уговоре кад је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања;
5. одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање;
6. надзире рад служби безбедности;
7. доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије;
8. даје претходну сагласност на статут аутономне покрајине;
9. усваја стратегију одбране;
10. усваја план развоја и просторни план;
11. усваја буџет и завршни рачун Републике Србије, на предлог Владе;
12. даје амнестију за кривична дела.

Народна скупштина има и одређене изборне надлежности, а то су:

1. бира Владу, надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и министара;
2. бира и разрешава судије Уставног суда (Народна скупштина бира 5 судија Уставног суда; Уставни суд чини 15 судија);
3. бира председника Врховног касационог суда, председнике судова, Републичког јавног тужиоца, јавне тужиоце,
судије и заменике јавних тужилаца;
4. бира и разрешава гувернера Народне банке Србије и надзире његов рад;
5. бира и разрешава Заштитника грађана и надзире његов рад;
6. бира и разрешава и друге функционере одређене .

7.1.2. САСТАВ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ – ИЗБОР И ТРАЈАЊЕ МАНДАТА НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА

- НС је једнодома и чине је укупно 250 народних посланика који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем.
- Изборе за народне посланике расписује председник Републике, 90 дана пре истека мандата НС тако да избори буду
окончани у наредних 60 дана

9
- Прву седницу заказује председник НС из претходног сазива. Она се одржава најкасније 30 дана од проглашења
коначних резултата.
- На првој седници се потврђују посланички мандати. НС је конституисана потврђивањем мандата 2/3 НП.
Конституисањем НС престаје мандат претходног сазива НС.
- Мандат НП тече даном потврђивања и траје 4 године.
- НП не може бити истовремено и посланик у скупштини АП, нити функционер у органима извршне власти и правосуђа,
не може обављати ни друге јавне функције, послове и дужности за које је законом утврђено да престављају сукоб
интереса
7.1.3. ИМУНИТЕТ НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА
- Народни посланиk ужива имунитет. Имунитет народног посланика изражава се у два облика.
1)    не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или за то како је гласао у вршењу
своје функције и
2)  НП који се позвао на имунитет не може бити притворен, нити се водити кривични или други поступак, изрећи казна
затвора без одборења НС.
Први облик имунитета штити народног посланика кад врши посланичку функцију, и то тако што успоставља његову
неодговорност за изражено мишљење (говор) и гласање у Народној скупштини. Други облик имунитета штити
народног посланика у погледу његових поступака и активности изван вршења посланичке функције.
Други облик имунитета је по свом дејству слабији од првог, јер штити народног посланика само за време трајања
његовог мандата, па представља само одлагање вођења кривичног или другог поступка
- Функционери су председник, потпредседници и секретар НС, бира их НС.
7.1.4. НАЧИН РАДА И ОДЛУЧИВАЊУ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ
Устав предвиђа три начина одлучивања у Народној скупштини. Опште правило је да Народна скупштина одлуке доноси
већином гласова народних посланика на седници на којој је присутна већина народних посланика (проста већина).
Изузетак од овог правила чини одлучивање о посебно значајним питањима утврђеним Уставом о којима Народна
скупштина одлучује већином гласова свих народних посланика.

Већином гласова свих народних посланика Народна скупштина:

1. даје амнестију за кривична дела,
2. проглашава и укида ванредно стање,
3. прописује мере одступања од људских и мањинских права у ратном и ванредном стању,
4. доноси закон којим Република Србија поверава аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе
поједина питања из своје надлежности,
5. даје претходну сагласност на статут аутономне покрајине,
6. одлучује о Пословнику о свом раду,
7. укида имунитет народним посланицима, председнику Републике, члановима Владе и Заштитнику грађана,
8. усваја буџет и завршни рачун,
9. бира чланове Владе и одлучује о престанку мандата Владе и министара,
10. одлучује о одговору на интерпелацију,
11. бира судије Уставног суда и одлучује о њиховом разрешењу и престанку мандата,
12. бира председника Врховног касационог суда, председнике судова, Републичког јавног тужиоца и јавне тужиоце и
одлучује о престанку њихове функције;
13. бира судије и заменике јавних тужилаца, у складу с Уставом;
14. бира и разрешава гувернера Народне банке Србије, Савет гувернера и Заштитника грађана,
15. врши и друге изборне надлежности Народне скупштине.

Питања о којима НС одлучује 2/3 већином укупног броја народних посланика, а то су:
-о промени Устава (тј. Када усваја предлог за промену Устава и када усваја акт о промени Устава);
-о разрешењу председника Републике;
-о промени границе Републике
-о посебном закону којим се уређује суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и
-о уставном закону за спровођење промене Устава.
Aкти које доноси Народна скупштина су: закон, буџет, завршни рачун, план развоја, просторни план, пословник,
стратегија, декларација, резолуција, препорука, одлука, закључак и аутентично тумачење закона.

10
7.1.5. ЗАСЕДАЊА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ- Заседање је временски период у којем се НС састаје и ради.
НС састаје се у редовним и ванредним заседањима.
Редовна заседања скупштине одржавају се два пута годишње, с тим да
- прво редовно заседање почиње првог радног дана у марту,
- друго редовно заседање почиње првог радног дана у октобру.
Редовно заседање не може да траје дуже од 90 дана.
Ванредно заседање на захтев најмање 1/3 народних посланика или на захтев Владе
7.1.6. ПРАВО ПРЕДЛАГАЊА ЗАКОНА других прописа и општих аката, према Уставу има
- сваки народни посланик,
- Влада
- скупштина аутономне покрајине или најмање 30.000 бирача.
- Заштитник грађана (из своје области)
- Народна банка Србије (из своје области)
7.1.7. РЕФЕРЕНДУМ – облик непосредног изјашњавања грађана о одређеном питању из надлежности НС.
Одлука се доноси на захтев већине свих НП или најмање 100.000 бирача.
   Предмет решавања не могу бити:
(a)  обавезе које произилазе из међународних уговора,
(b)  закони који се односе на људска и мањинска права и слободе,
(c)  порески и други финансијски закони,
(d)  буџет и завршни рачун,
(e)  увођење ванредног стања и амнестија
(f)   као ни питања која се тичу изборних надлежности НС.

   Референдум је обавезан за питања из Устава која су од суштинског значаја за грађане :

- промена преамбуле Устава
- начела Устава
- ЉиМ права и слободе,
- уређење власти,
- проглашавање ратног и ванредног стања,
- поступак за промену Устава и сл….
7.1.8.РАСПУШТАЊЕ СКУПШТИНЕ
   Распуштање НС је у надлежности председника РС.

    Председник је ДУЖАН да распусти НС:

1)   ако у року од 90 дана од дана конституисања НС не изабере Владу
2)   када председник Владе поднесе оставку а НС не изабере нову Владу у року од 30 дана од констатације оставке
3)   када се у НС изгласа неповерење Влади а НС не изабере нову Владу у року од 30 дана од изгласавања неповерења
председника
4)   када НС не изгласа поверење Влади а НС не изабере нову Владу у року од 30 дана од неизгласавања поверења.
    Председник МОЖЕ да распусти НС :
1) ако му Влада поднесе образложени предлог за распуштање.
    Председник НЕ МОЖЕ да распусти НС
1) за време ратног или ванредног стања.

Распуштањем НС председник РС расписује изборе за народне посланике, да се они окончају најкасније 60 дана од
расписивања. 

НС која је распуштена врши само текуће или неодложне послове. Распуштена НС успоставља пуну надлежност уколико
дође до проглашења ратног или ванредног стања.

11
7.2.ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ---
7.2.1. ПОЛОЖАЈ И НАДЛЕЖНОСТИ
Председник Републике изражава државно јединство РС.
 Надлежност председника Републике су да:
1.представља Републику Србију у земљи и иностранству,
2. указом проглашава законе,
3. предлаже НС кандидата за председника Владе,
4. предлаже НС носиоце функција (нпр. листа од 10 кандидата за судије Уставног суда, бира се 5),
5. поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе,
6. прима акредитивна и опозива писма страних дипломатских представника,
7. даје помиловање и одликовање,
8.командује војском, поставља, разрешава и унапређује официре Војске Србије
7.2.2.ПРОГЛАШЕЊЕ ЗАКОНА :
Председник РС дужан да у року од 15 дана од изгласавања закона, у року од 7 дана ако је закон донет по хитном
поступку, донесе указ о проглашењу.
Ако не донесе указ у наведеном року дужан је да закон врати на поновно одлучивање уз образложење. Ако се поново
гласа у НС, изгласава се већином од укупног броја посланика.
Председник је дужан да прогласи поновно изгласан закон.
7.2.3. ИЗБОР, МАНДАТ И ПРЕСТАНАК МАНДАТА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
- Председника РС бирају грађани, на непосредним изборима, тајним гласањем
- Изборе расписује председник НС 90 дана пре истека мандата председника
- Мандат траје 5 год, и почиње да тече од дана када положи заклетву пред НС.
- Не може обављати другу јавну функцију. Ужива имунитет као народни посланик
7.2.4.Разрешење председника Републике- Мандат му престаје :
1. подношењем писмене оставке председнику НС ,
2. разрешењем од стране НС, ако је повредио Устав (2/3 већином нар.посланика)
7.2.5.Замењивање председника Републике (Када је председник спречен да обавља дужност или када му мандат
престане пре времена замењује га председник НС. Овакво стање траје најдуже 3 месеца.)
7.3. ВЛАДА---
7.3.1.ПОЛОЖАЈ, САСТАВ, НАДЛЕЖНОСТИ И ОДГОВОРНОСТИ
- Влада је носилац извршне власти у Републици Србији.
 У састав Владе улазе
- председник Владе,
- један или више потпреседника и
- министри
*ресорни министри, (када руководе једном или више унапред одређених области )
*Министри без портфеља, (који немају унапред одређену област којом руководе, већ од председника Владе
добијају конкретна задужења која не спадају ни у један ресор)
 Влада може бити :
- једностраначка (састављена од представника једне политичке странке)
- коалициона (две или више политичких партија које имају већину у парламенту)
- концентрациона (од свих политичких странака у парламенту)
- експертска (чланови се бирају по стручности а не по политичким критеријумима)
 Надлежности Владе су:
1. утвђује и води политику,
2. извршава законе и друге опште акте НС,
3. доноси уредбе и друге опште акте ради извршења закона,
4. предлаже НС законе и друге опште акте и даје о њима мишљење кад их поднесе други предлагач
5. усмерава и усклађује рад министарстава и других органа државне управе и врши надзор над њима

12
- Влада је одговорна НС за политику Републике Србије, за извршење закона и других општих аката НС и за рад органа
државне управе.
- Министри су за свој рад и за стање у области из делокруга министарства одговорни (председнику Владе, Влади и
Народној скупштини.)
7.3.2.ИЗБОР И ТРАЈАЊЕ МАНДАТА ВЛАДЕ---
 Избор Владе
- Владу бира НС, већином од укупног броја народних посланика а Председник Републике предлаже НС кандидата за
председника Владе, са изборних листа.
- Кандидат за председника подноси НС програм Владе и предлаже њихов састав, о чему НС гласа истовремено
 Мандат Владе
1. траје до истека мандата НС која ју је изабрала, и почиње да тече од дана полагања заклетве пред НС
2. може да престане и
- изгласавањем неповерења,
- оставком председникa Владе
- неизгласавањем поверења.
- неприхватањем одговора на интерпелацију

Члану Владе може престати мандат:

1)   констатовањем оставке,
2)   изгласавањем неповерења у НС
3)   разрешењем од стране НС на предлог председника Владе.
      Чланови владе уживају имунитет као и народни посланици, о њиховом имунитету одлучује Влада.
7.3.3. ИНТЕРПЕЛАЦИЈА---
- Интерпелацију у вези са радом Владе или члана може поднети најмање 50 народних посланика.
- Садржина интерпелације је тражење одговора на неко питање из делокруга владе или члана.  
 Влада или члан су дужни да НС доставе одговор у року од 30 дана. О одговору се расправља и гласа.
 Ако се изгласа да се прихвата одговор, наставља се са радом по дневном реду.
 Уколике се не прихвати приступа се гласању о неповерењу Влади или члану Владе.
7.3.4. ГЛАСАЊЕ О НЕПОВЕРЕЊУ ВЛАДЕ ИЛИ ЧЛАНУ ВЛАДЕ ---
1. Гласање о неповерењи Влади или члану Владе може затражити - најмање 60 народних посланика.
2. О предлогу се разматра на првоj наредној седници НС, најраније 5 дана од подношења   
 НС је прихватила предлог ако гласа више од половине свих НП. Престаје јој мандат.
 Председник РС дужан да покрене поступак за избор нове Владе.
 Ако НС у року од 30 дана не изабере нову, председник РС дужан да распусти НС и распише ванредне
парламентарне изборе.
 Када НС изгласа неповерење члану, председник Владе је дужан па покрене поступак за избор новог члана. 
 Нови предлог не може се поднети пре истека рока од 180 дана.
7.3.5. ГЛАСАЊЕ О ПОВЕРЕЊУ ВЛАДЕ---
 Влада може тражити гласање о свом поверењу.
 НС је прихватила предлог ако је за њега гласало више од половине свих НП.
 Ако се не изгласа поверење Влади престаје мандат. Председник РС покреће поступак за избор нове.
 Ако НС не изабере нову у року од 30 дана од неизгласавања председник РС је дужан да распусти НС и распише
изборе.
7.3.6. ОСТАВКА ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ И РАЗРЕШЕЊЕ И ОСТАВКА ЧЛАНА ВЛАДЕ---
 Председник Владе подноси оставку председнику НС и обавештава председника РС и јавност.
 НС на првој наредној седници констатује оставку, даном констатације оставке председника и Влади престаје
мандат. 
 Када НС констатује оставку, председник РС је дужан покрене поступак за избор нове Владе.
 У случају да НС не изабре нову Владу у року од 30 дана од оставке, председник РС је дужан да распусти НС и
распише изборе.
7.3.7. ОСТАВКА И РАЗРЕШЕЊЕ И ОСТАВКА ЧЛАНА ВЛАДЕ---
   Функција члана Владе престаје:
1)   подношењем оставке председнику Владе
2)   председник Владе предложи НС разрешење члана
13
 Оставка се констатује, о предлогу за разрешење се гласа, донета је када за њу гласа већина од укупног броја НП.
 Престанком мандата председник Владе је дужан да покрене поступак избора новог члана Владе.

7.4. ДРЖАВНА УПРАВА---

 Државна управа је део извршне власти, која у складу са Уставом и законом обавља послове државне управе.
 Она је самостална, везана Уставом и законом, а за свој рад одговара Влади.
 Послове државне управе обављају министарства, органи управе у саставу министарства и посебне организације.
 Послови државне управе и број министарства одређује се законом, а унутрашње уређење органа државне
управе и њихову организацију прописује Влада посебном уредбом.
7.5. ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА---
 Заштитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне
управе, као и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења.
 Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе,
Уставног суда, судова и јавних тужилаштава.
 Заштитника грађана бира и разрешава Народна скупштина, у складу са Уставом и законом.
 Заштитник грађана за свој рад одговара Народној скупштини.
 Заштитник грађана ужива имунитет као народни посланик. О имунитету заштитника грађана одлучује Народна
скупштина.
 О Заштитнику грађана доноси се закон.
7.6. ВОЈСКА СРБИЈЕ---
 Војска Србије брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге задатке, у складу са уставом.
 Може се употребити ван границе РС само по одлуци Народне скупштине.
7.7.СУДОВИ---
7.7.1.ПОЈАМ И УСТАВНА НАЧЕЛА О СУДОВИМА
- Судска власт је део државне власти која решава спорне односе међу правним и физичким лицима, утврђује шта је
право у конкретном случају и изриче санкцију.
- Судска власт се разликује од законодавне и извршне власти у постојању спора који се решава судском одлуком.
Законодавна власт ствара законе а судска власт их примењује, тумачи и ствара правило и појединачни акт, којим се
решава управни спор.
 Начела судства су:
1. судска власт је јединствена на територији РС,
2. судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона
3. Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само у складу са Уставом
4. У суђењу учествују судије професионалци и судије поротници,
5. Законом се може прописати да у одређеним судовима суде само судије,
6. суд суди у већу,
7. судска функција је стална, једино лице које се први пут бира за судија бира се на 3 год
8. судија има право да судску функцију врши у суду у којем је изабран и само уз сагласност може бити премештен или
упућен у други суд.
9. судску власт може преиспитати само надлежни суд
 Судске одлуке судови доносе у име народа и оне се заснивају на Уставу, закону и пропису
донетом на основу закона.
 Помиловањем или амнестијом судска казна се може у целини или демично опростити.
7.7.2. ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД---

 Врховни касациони суд је највиши суд у РС са седиштем у Београду.

 Председника Врховног касационог суда, на предлог Високог савета судства бира НС на период од пет година и не
може бити поново биран.
 Председнику Врховног касационог суда престаје функција :
- на његов захтев,
- наступањем законом прописаних услова за престанак судијске функције или
- разрешењем из законом прописаних разлога за разрешење председника суда.

14
 Одлуку о престанку функције председника Врховног касационог суда доноси Народна скупштина, у складу са
законом, при чему одлуку о разрешењу доноси на предлог Високог савета судства.
7.7.3. ВРСТЕ СУДОВА – СУДСКИ СИСТЕМ---
- Судска власт у РС припада судовима који се образују као судови опште и посебне надлежности.
 Судови опште надлежности су
- општински судови, - окружни судови,
- апелациони судови - Врховни суд Србије.
 Посебни судови су
- трговински судови, - Виши трговински суд,
- Виши прекршајни судови - Управни суд.
Уставом је забрањено оснивање привремених, преких или ванредних судова.
СУДСКУ УПРАВУ
- чине послови који служе да се обезбеде услови за вршење судске власти. А то су:
1. уређење пословања у суду
2. позивање и распоређивање судија поротника
3. послови везани за вештака и сталне судске тумаче
4. стечајне и ликвидационе управнике
5. извршење кривичних и прекршајних санкција
6. финансијско и материјално пословање суда
 Судска управа ближе се уређује судским пословником, који доноси министар правде.
 Судском управом руководи председник суда који је одговоран за правилан и благовремен рад суда.
 Суд има једног или више заменика председника суда. Председник непосредно вишег суда има право да надзире
судску управу нижег суда.
 Суд има секретара суда који помаже председнику суда у судској управи. Њега распоређује председник суда.
 Правосудна управа обухвата спровођење закона и других прописа у вези са уређењем и радом судова. Послове
обављају Високи савет судства и министарство.
7.7.4. ИЗБОР СУДИЈА И ПРЕСТАНАК СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ ---
 НС, на предлог Високог савета судства бира за судију лице које се први пут бира на судијску функцију.
 Мандат судији који је први пут изабран траје 3 године.  По истеку судијска функција је стална а судије на сталну
судијску функцију бира ВСС.
 О премештају или напредовању судије одлучује ВСС.
   Престанак судијске функције:
(a)   на његов захтев,
(b)   законом прописаним условима (пензија, трајно губљење способности),
(c)   разрешењем или ако не буде изабран на сталну судијску функцију.
Одлуку доноси ВСС.
7.7.5. ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА---
 Независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија.
 ВСС има 11 чланова:
1)   3 члана по положају
- председник Врховног касационог суда,
- Министар надлежан за правосуђе
- председник одбора НС
2)   8 изборних чланова (1 са територије АП)
- 6 судија са сталном судијском функцијом
- 2 угледна и истакнута правника (са 15 година искуства од којих је 1 адвокат а други проф. прав. факултета)
 Изборне чланова бира НС. Мандат траје 5 година (осим за чланове по положају). Председник ВКС је по положају
председник ВСС. Преседник Савета представља Савет и руководи његовим радом.
   Надлежност ВСС:
1)   бира судије на сталну судијску функцију, бира судије у виши или други суд
2)   одлучује о престанку судијске функције
3)   предлаже НС избор судија приликом првог избора
4)   предлаже НС избор председника ВКС и председнике судова

15
5)   учествује у поступку за престанак функције председника ВКС и председника судова
6)   предлаже ВКС кандидате за судије Уставног суда
7)   одређује број судија и судија поротника за сваки суд
8)   именује судије поротнике
9)   одлучује о премештају, упућивању и приговору о удаљењу
10)   одлучује о неспојивости вршења других служби
11)   доноси етички кодекс
12)   одлучује о правним лековима и дис. поступку
13)   одлучује о имунитету судија

7.8. ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО--

7.8.1. ПОЈАМ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА
Јавно тужилаштво је самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других дела и улагањем правних
средстава штити уставност и законитост.
 Чине га: 
1)   Јавни тужилац
2)   Заменици јавног тужиоца
3)   особље јавног тужилаштва
 Републичко јавно тужилаштво је највише јавно тужилаштво у РС.
7.8.2.ИЗБОР И ПОЛОЖАЈ РЕПУБЛИЧКОГ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА---
 Републички јавни  тужилац
- врши надлежност јавног тужилаштва.
- на предлог Владе, бира га НС, на период од 6 година и може поново бити биран
  Престанак функције:
1)   ако не буде изабран
2)   ако сам затражи
3)   наврши радни век
4)   трајно изгуби радну способност
5)   разрешењем
 Одлуку о престанку функције РЈ тужиоцу доноси НС.
7.8.3. ЈАВНИ ТУЖИОЦИ И ЗАМЕНИЦИ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА---
 Функцију јавних тужилаштва врши јавни тужилац
 бира га НС, на предлог Владе. Мандат траје 6 година и може бити поново биран.
 Заменик ЈТ замењује ЈТ.
 НС на предлог Државног већа тужилаца бира за заменика лице које се први пут бира на ову функцију. Мандат
траје 3 године, први пут. Државно веће тужилаца бира заменике ЈТ за трајно обављање функције. ДВТ одлучује о
избору заменика ЈТ који су на сталној функцији.
 ЈТ и заменику ЈТ престаје функција:
1)   на њихов захтев
2)   навршавањем радног века
3)   трајно изгуви радну способност
4)   разрешењем
 Одлуку о престанку функције ЈТ доноси НС, на предлог Владе.
 Одлуку о престанку функције заменика ЈТ доноси Државно веће тужилаца.
7.8.4. СИСТЕМ ОДГОВОРНОСТИ У ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ---
 Републички ЈТ је одговоран за рад јавног тужилаштва. Одговара НС.
 ЈТ одговарају за рад јавног тужилаштва и за свој рад Репубчиком јавног тужиоцу и НС.
 Заменици ЈТ одговарају ЈТ.
Врсте јавних тужилаштва
ЈТ РС чине: Републичко ЈТ, апелациона јавна тужилаштва, виша ЈТ, основна ЈТ и ЈТ посебне надлежности (тужилаштво за
организовани криминал и тужилаштво за ратне злочине).
7.8.5.  ДРЖАВНО ВЕЋЕ ТУЖИЛАЦА---
 Државно веће тужилаца је самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и
заменика јавних тужилаца у складу са Уставом.
16
 Државно веће тужилаца има 11 чланова.
1)   3 члана по положају
- Републички јавни тужилац (председник ДВТ)
- министар правде
- председник надлежног одбора НС
2)   8 изборних чланова (бира НС)
- 6 јавних тужилаца или заменика ЈТ са сталном функцијом (1 са територије АП)
- 2 угледна истакнута правника са 15 год искуства у струци (1 адвокат и 1 проф. прав. фак.)   
 Мандат чланова Државног већа тужилаца траје 5 година, осим за чланове по положају.
 Члан Државног већа тужилаца ужива имунитет као јавни тужилац.

 Државно веће тужилаца надлежно је да:

1. предлаже Народној скупштини кандидате за први избор за заменика јавног тужиоца,
2. бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца,
3. бира заменике јавних тужилаца који су на сталној функцији за заменике јавног тужиоца у другом јавном
тужилаштву,
4. одлучује у поступку за престанак функције заменика јавних тужилаца

VIII.УСТАВНИ СУД
8.1. ПОЛОЖАЈ И НАДЛЕЖНОСТ УСТАВНОГ СУДА
 Уставни суд је самосталан и независтан државни орган који штити уставност и законитост и људска и
мањинска права и слободе. Уставни суд одлуке доноси већином гласова свих судија Уставног суда. Одлуке Уставног
суда су коначне, извршне и опште обавезујуће.
Уставни суд је надлежан да одлучује о сагласности :
1. закона и других општих аката са Уставом.
2. потврђених међународних уговора са Уставом.
3. других општих аката са законом.
4. статута и општих аката аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе
5.општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката, удружења
грађана..
Уставни суд решава сукобе надлежности између:
1. судова и других државних органа
2. републичких органа и покрајинских органа или органа јединица локалне самоуправе
3. покрајинских органа и органа јединица локалне самоуправе
4. органа различитих аутономних покрајина или различитих јединица локалне самоуправе
Такође Уставни суд одлучује :
1. о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова,
2. о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана,
3. обавља и друге послове предвиђене Уставом.
8.2. ПОСТУПАК ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ
Поступак за оцену уставности и законитости могу да покрену
- државни органи,
- органи територијалне аутономије или локалне самоуправе,
- најмање 25 народних посланика.
- поступак може покренути и сам Уставни суд
 Закон или други општи акт који није сагласан Уставу или закону престаје да важи даном објављивања одлуке
Уставног суда у службеном гласилу.
 На захтев најмање 1/3 народних посланика, Уставни суд је дужан да у року од 7 дана оцени уставност закона који
је изгласан, а указом још није проглашен.
8.3. УСТАВНА ЖАЛБА
Свако има право да изјави уставну жалбу против појединачних аката или радњи државних органа или организација
којима су поверена јавна овлашћења, ако се тиме повређују права зајемчена Уставом.
17
8.4. САСТАВ УСТАВНОГ СУДА
Састав Уставног суда
 Уставни суд чини 15 судија који се бирају на 9 година
- НС бира 5 судија Уставног суда између 10 кандидата које предложи председник Републике,
- председник Републике именује пет судија Уставног суда између 10 кандидата које предложи НС
- Општа седница Врховног касационог суда именује пет судија између 10 кандидата које на заједничкој седници
предложе Високи савет судства и Државно веће тужилаца.
 Са сваке од предложених листа кандидата један од изабраних кандидата мора бити са територије аутономних
покрајина.
 Судија Уставног суда се бира и именује међу истакнутим правницима са најмање 40 година живота и 15 година
искуства у правној струци.
 Једно лице може бити бирано или именовано за судију Уставног суда највише два пута.
 Судије Уставног суда из свог састава бирају председника на период од три године, тајним гласањем.
8.5.ПРЕСТАНАК ДУЖНОСТИ СУДИЈЕ УСТАВНОГ СУДА
Престанак дужности судије УС :
1)   истеком времена на који је изабран или именован
2)   на његов захтев
3)   кад напуни услове за пензију
4)   разрешењем
Судија УС не може вршити другу јавну или проф. функцију нити посео изузев професуре на прав. факултету у РС.
Ужива имунитет као народни посланик.

IX. ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ

9.1.УСТАВНЕ ОСНОВЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
У оквиру територијалног уређења РС Устав познаје:
1. аутономне покрајине и
2. јединице локалне самоуправе.
Аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе имају статус правних лица.
Покрајине и јединице локалне самоуправе имају право да сарађују са одговарајућим територијалним заједницама и
јединицама локалне самоуправе других држанва, у оквиру спољне политике Републике Србије.
Скупштина је највиши орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
9.2. АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ
9.2.1.ПОЛАЖАЈ И НАДЛЕЖНОСТИ
УСТАВНИ ПОЛОЖАЈ
- Покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску
аутономију ( да постоји одређен степен самосталности у обављању појединих послова)
Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Предлог за оснивање нових
или укидање, утврђују грађани на референдуму, у складу са законом.
- Покрајине у складу са Уставом и својим статутом, уређују надлежност, избор, организацију и рад органа у служби које
оснивају.
У следећим областима самостално уређују питања од покрајинског значаја:
1) просторно планирање и развој;
2) пољопривреда, водопривреда, шумарство, лов, риболов, туризам, угоститељство, бање и лечилишта, заштита
животне средине, индустрија и занатство, саобраћај, приређивање сајмова и других привредних манифестација;
3) просвета, спорт, култура, здравствена и социјална заштита и јавно информисање на покрајинском нивоу
9.2.2.ФИНАНСИЈСКА АУТОНОМИЈА је један од предуслова за самостално обављање послова као што је доношење
завршног рачуна и доношења свог буџета. АП имају своје изворне приходе којима финансирају своје надлежности.
По Уставу, буџет Аутономне покрајине Војводине износи најмање 7% у односу на буџет Републике Србије.
9.2.3. ПРАВНИ АКТИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ
Највиши правни акт аутономне покрајине је статут, који доноси њена скупштина, уз предходну сагласност народне
скупштине.

18
9.2.4. НАДЗОР НАД РАДОМ ОРГАНА АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ - заснива се на уставном начелу по којем право грађана
на покрајинску аутономију (и локалну самоуправу) подлеже само надзору уставности и законитости. Полазећи од тог
уставног начела, Устав предвиђа да Влада може пред Уставним судом покренути поступак за оцену уставности или
законитости одлуке аутономне покрајине, пре њеног ступања на снагу. У том случају, Уставни суд може, до доношења
своје одлуке, одложити ступање на снагу оспорене одлуке аутономне покрајине.

9.2.5. ЗАШТИТА ОКРАЈИНСКЕ АУТОНОМИЈЕ -Устав предвиђа и механизме заштите покрајинске аутономије. Орган,
одређен статутом аутономне покрајине,
-има право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног органа онемогућава вршење
надлежности аутономне покрајине,
-може покренути поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Републике Србије којим се
повређује право на покрајинску аутономију.
9.3.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
9.3.1.ПОЈАМ И ПОЛОЖАЈ ПО УСТАВУ РС
Локална самоуправа је право грађана да у оквиру Уставом зајемчених права учествују у одлучивању о питањима
локалног карактера којима се остварују њихови локални интереси. (Закон о локалној самоуправи)
 Права:
1)   право грађана да управљају јавним пословима који су интереса за локално становништво, непосредно преко
слободно изабраних представника
2)   право и способност органа ЛС да уређују послове и управљају јавним пословима који су у њиховој надлежности,
који су од интереса за локално становништво.
 Јединице ЛС: општине, градови и град Београд.
 Територија и седиште јединице ЛС утврђује се законом.
 О оснивању, укидању и промени територије јединице ЛС предходно се одржава референдум.
 Послови јединице ЛС се финансирају из изворних прихода јединцие ЛС и буџета РС, у складу са законом, и из
буџета покрајине уколико има поверених послова.
 Општине и градови се оснивају и укидају законом. (Закон о територијалној организацији РС).
   
Услови да би део територије РС били образовани као јединица ЛС јесу:
1)   да представља природну и географску целину
2)   да представља економски повезани простор
3)   да поседује развијену инфраструктуру и изграђену комуникацију између насељених места
4)   да постоји седиште као гравитациони центар.
 ОПШТИНА – територијална јединица у којој се остварује ЛС, која је способна да преко својих органа самостално
врши сва права и дужности из своје надлежности и има најмање 10.000 становника, када имају мање може, само
изузетно када постоје посебни економски, географски или историјски разлози.
 ГРАД – јединица ЛС која представља економски, админситративни, географски и културни центар ширег подручја
са више од 100.000 становника.
- РС има 23 градова.
- градска општине се образују статутом града.
 - Град има надлежности које су поверене општини.
 -  Град БГД је посебна јединица ЛС, а положај се уређује Законом о главном граду и статутом града Београда
 Новим Законом о локалној самоуправи – предвиђено је да град образује КОМУНАЛНУ ПОЛИЦИЈУ
   Послови КП су:
1)   одржавање комуналног реда
2)   контрола над применом закона из области комуналне делатности
3)   остваривање надзора у јавном градском, приградском и другом локалном саобраћају
4)   заштита животне средине, културних добара, локалних путева, улица и других јавних објеката
5)   подршка спровођењу прописа
9.3.2.НАДЛЕЖНОСТИ ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Јединице лок.самоуправе надлежне су за послове који су од заједничког и општег интереса за локално становништво.
Јединица локалне самоуправе има две врсте надлежности: изворну и поверену.
Изворна надлежност јединице локалне самоуправе обухвата послове у чијем обављању јединица локалне

19
самоуправе има самосталност у односу на државу. Поверена надлежност обухвата поверене послове, а то су државни
послови за чије је обављање надлежна држава.
Према уставу, општина је надлежна :
1. да уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности,
2. да уређује и обезбеђује коришћење грађевинског земљишта и пословног простора,
3. да уређује и обезбеђује локални превоз,
4. да се стара о задовољавању потреба грађана у области просвете, културе, здравствене и социјалне заштите, дечије
заштите, спорта и физичке културе,
5.да се стара о развоју и унапређењу туризма,занатства, угоститељства и трговине,
6. да се стара о заштити животне средине, културних добара,
7. стара се о заштити, унапређењу и коришћењу пољопривредног земљишта,
8. обавља и друге послове одређене законом.

 Општина самостално: доноси буџет, завршни рачун, урбанистички план и програм развоја, утврђује симболе и
њихову употребу. Стара се о остваривању заштите и унапређење људских и мањинских права и јавно информисање.

9.3.3.ПРАВНИ АКТИ И ОРГАНИ ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Највиши правни акт општине је статут, а доноси га скупштина општине.
 Статутом се уређују:
1)   Права и дужности јединице ЛС и начин остваривања
2)   Број одборника скупштине
3)   Организација и рад органа и служби
4)   Оснивање и рад месних заједница
5)   Начин управљања грађана пословима из надлежности јединице ЛС
 Скупштина општине доноси акте из своје надлежности, усваја буџет, завршни рачун, доноси план развоја и
просторни план општине, расписује општински референдум и др.
 СО је највиши орган општине који врши основне функције локалне власти.
 СО чине одборници, бирају их грађани на непосредним изборима тајним гласањем на 4 године.
 Број одборника не може бити мањи од 19 ни већи од 75.
 Одборник не може бити лице запослено у општинској управи, нити лице које именује односно поставља СО.
Надлежности Скупштине општине:-108-109
- доноси статут и пословник скупштине
- доноси буџет и завршни рачун
- програм развоја општина
- урбанистички план
- утврђује општинске таксе и друге локалне приходе који јој припадају по закону
- доноси акт о јавном задуживању општине
- расписује општински референдум
- оснива службе, јавна предузећа, установе и организације и врши надзор над њиховим радом
- бира и разрешава председника скупштине и заменика председника скупштине
- именује и разрешава секретара скупштине и председника општине
- бира заменика председника општине и чланове општинског већа
- именује и разрешава управни и надзорни одбор и директоре јавних предузећа, установа, организација и служби
- утврђује накнаду за уређивање грађевинског земљишта
- прописује радно време угоститељских, трговинских и занатских објеката
- даје мишљење о републичком, покрајинском и регионалном просторном плану
- даје мишљење о законима којима се уређују питања од интереса за локалну самоуправу
- даје сагласност на употребу имена, грба и другог обележја општине
- бира и разрешава локалног омбудсмана
- обавља и друге послове утврђене законом и статутом
Органи општине: скупштина општине, председник општине, општинско веће и општинска управа
- Председник општине и општинско веће су извршни органи и бира их СО.
 - Органи града и града Београда: скупштина града , градоначелник, градско веће и градска управа.
 - Скупштина општине може имати до 90 оборника а скупштина града БГД 110 одборника
20
Скупштина општине се може распустити ако:
- не заседа дуже од 3 месеца
- не донесе статут или буџет у року утврђеном законом
- не изабере председника општине и општинско веће у року од месец дана од конституисања скупштине
Одлуку о распуштању доноси Влада, а председник НС расписује изборе за нове одборнике.

9.3.4.НАДЗОР НАД РАДОМ ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ-

 Устав предвиђа више облика надзора над радом општине.
1. Влада је дужна да обустави од извршења општи акт општине за који сматра да није сагласан Уставу или закону и да у
року од 5 дана покрене поступак за оцењивање уставности или законитости.
2. Надлежно министарство покренуће поступак за оцену уставности и законитости статута, ако сматра да тај акт није у
сагласности с Уставом или законом.
3. Кад министарство надлежно за послове локалне самоуправе, односно надлежни орган територијалне аутономије
сматра да општи акт органа јединице локалне самоуправе није у сагласности са њеним статутом, указаће на то
скупштини јединице локалне самоуправе ради предузимања одговарајућих мера. Ако скупштина јединице локалне
самоуправе не поступи по предлозима наведених органа, министарство надлежно за послове локалне самоуправе
покренуће поступак пред Управним судом и истовремено ће предложити Влади да обустави од извршења тај спорни
општи акт органа јединице локалне самоуправе, до одлуке Управног суда.
4. Ако нађе да појединачни акт органа, односно службе јединице локалне самоуправе, против кога није обезбеђена
судска заштита, није у сагласности са законом или другим прописом, односно с одлуком или другим општим актом
јединице локалне самоуправе, министарство надлежно за послове локалне самоуправе, односно надлежни орган
територијалне аутономије предложиће скупштини јединице локалне самоуправе да такав акт укине или поништи. Ако
скупштина не поступи у року од месец дана по предлозима наведених органа, министарство надлежно за послове
локалне самоуправе укинуће или поништити тај спорни појединачни акт органа, односно службе јединице локалне
самоуправе.
5. Скупштина јединице локалне самоуправе може се распустити ако:
- не заседа дуже од три месеца;
- не изабере председника општине и општинско веће (односно градоначелника и градско веће) у року од месец дана
од дана конституисања скупштине јединице локалне амоуправе или од дана њиховог разрешења, односно подношења
оставке;
- не донесе статут или буџет у року утврђеном законом.
Одлуку о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе доноси Влада.
6. Ако се у јединици локалне самоуправе не спроведу избори за одборнике или ако се после спроведених избора не
конституише скупштина у складу са законом у року од два месеца од објављивања резултата избора, Влада именује
привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана, који обавља текуће и
неодложне послове.
9.3.5.ЗАШТИТА ЛОКАЛНЕСАМОУПРАВЕ-
Уставна заштита локалне само управе има два облика:
1. орган одређен статутом општине има право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног
органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности општине.
2. орган одређен статутом општине може да покрене поступак за оцену уставности или законитости којим се повређује
право на локалну самоуправу.
9.3.6.ФИНАНСИРАЊЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ-
Финансирање лок.сам. уређује се Законом о финансирању лок.сам. и Законом о јавном дугу и другим законима.
Јединица лок. самоуправе има свој буџет и завршни рачун у које морају бити унети сви приходи и расходи локалне
самоуправе. Средства се обезбеђују из изворних и уступљених прихода, трансфера и других примања одређених
законом. У изворне приходе спадају и локалне таксе.
9.3.7.МЕСНА САМОУПРАВА-
Закон о локалној самоуправи предвиђа да се ради задовољења потреба и интереса локалног становништва у селима
оснивају месне заједнице, као облик месне самоуправе. Месне заједнице се могу образовати и у градским насељима
(кварт, четврт, рејон и сл.). Месна заједница није јединица локалне самоуправе.
Средства за рад месне заједнице обезбеђују се из:
1) буџета општине, укључујући и самодопринос,
2) донација и
21
3) прихода који месна заједница оствари својом активношћу (нпр. издавање у закуп пословног простора).
9.3.8.ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ-
Закон о локалним изборима уређује избор и престанак мандата одборника скупштине јединице локалне самоуправе.
Општина је јединствена изборна јединица. Избори се спроводе по пропорционалном изборном систему (мандати се
расподељују између изборних листа сразмерно броју гласова, у расподели учестују све листе које су добиле најмање
5% од укупног броја гласова)
 Изборе за одборнике расписује председник НС. Морају се спровести најкасније 30 дана пре краја мандата. Од
дана расписивања до дана одржавања не може бити мање од 45 ни више од 90 дана.
 Органи за спровођење избора су изборна комисија и бирачки одбор.
   Одбоднику престаје маднат пре истека времена:
1)   подношењем оставке
2)   доношењем одлуке о распуштању скупштине
3)   ако је правоснажно осуђен на казну затвора од најмање 6 месеци
4)   ако буде лишен пословне способности
5) преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника
6)   ако му престане пребивалиште на територији јединице ЛС
7)   ако изгуби држављанство
8)   смрћу

X. УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ-
10.1.   ХИЈЕРАРХИЈА ДОМАЋИХ И МЕЂУНАРОДНИХ ОПШТИХ ПРАВНИХ АКАТА
Правни поредак јединствен. Устав је највиши правни акт РС. Сви закони и други општи акти донети у Републици
Србији морају бити сагласни са Уставом.
Потврђени међународни уговори су део правног поретка РС. Они не смеју бити у супротности са уставом.
Закони и други акти не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима.
10.2. ХИЈЕРАРХИЈА ДОМАЋИХ ОПШТИХ ПРАВНИХ АКАТА
 Сви подзаконски акти РС и акти организација којима су поверена овлашћења, политичких странака, синдиката
морају бити сагласни закону.
 Статути, одлуке и акти покрајина и јединица ЛС морају бити сагласни закону.
10.3. ОБЈАВЉИВАЊЕ ЗАКОНА И ДРУГИХ ОПШТИХ АКАТА
Закони и сви други општи аки објављују се пре ступања на снагу.
 Устав, закони и подзаконски акти РС објављују се у републичком Службеном гласнику;
 Статути и други акти покрајина у покрајинском гласилу;
 Статути и општи акти јединица локалне самоуправе објављују се у локалним службеним гласилима.
Закони ступају најраније 8 дана од дања објављивања, не могу имати повратно дејство. ( значи да се не могу
примењивати на ситуације које су настале пре њиховог доношења.)
10.4. ЗАБРАНА ПОВРАТНОГ ДЕЈСТВА ЗАКОНА И ДРУГИХ ОПШТИХ АКАТА-Забрана повратног дејства закона и других
општих аката (забрана ретроактивности) једна је од битних гаранција правне сигурности, заштите људских права и
остваривања начела владавине права. Само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство.
10.5. ЗАКОНИТОСТ УПРАВЕ-Законитост појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону
заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судоом, ако у одређеном случају законом није предвиђена
другачија судска заштита.
10.6. ЈЕЗИК ПОСТУПКА-Свако има право да користи свој језик у поступку пред судом, другим државним органом или
организацијом која врши јавна овлашћења, када се решава о његовом праву или обавези. Незнање језика на коме се
поступак води не сме бити сметња за остваривање и заштиту људских и мањинских права.
10.7. ВАНРЕДНО СТАЊЕ-Када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана, НС проглашава ванредно стање,
која важи највише 90 дана и које се може продужити још 90 дана већином од укупног броја посланика.
 Може преписати мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права.
 Док траје ванредно стање НС се састаје без посебног позива и не може бити распуштена.
 Ако НС није у могућности да се састане, одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник
Републике, председник НС и председник Владе, под истим условима као НС.

22
10.8. РАТНО СТАЊЕ -проглашава Народна скупштина. Кад Народна скупштина није у могућности да се састане одлуку о
проглашењу ратног стања доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе.
Може преписати мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права.
 Устав утврђује и таксативно набраја људска и мањинска права у погледу којих ни у случају проглашења
ванредног или ратног стања није дозвољено прописивање мера одступања. Реч је о праву на достојанство и слободан
развој личности, праву на живот, праву на неповредивост физичког и психичког интегритета, забрани ропства, положају
сличног ропству и принудног рада, поступању да лицем лишеним слободе, праву на правично суђење
10.9. ОДСТУПАЉА ОД ЉУДСКИХ И МАЊИНСКИХ ПРАВА У ВАНРЕДНОМ И РАТНОМ СТАЊУ -Мере одступања
од људских и мањинских права не смеју да доведу до разликовања на основу расе, пола, језика, вероисповести,
националне припадности или друштвеног порекла. Ове мере престају да важе престанком ванредног или ратног стања.
Мере одступања ни у ком случају нису дозвољене у погледу права на: достојанство и слободан развој личности; право
на живот; право на неповредивост физичког и психичког интегритета; забрана ропства, положаја сличног ропству и
принудног рада; право лица лишеног слободе да се према њему поступа човечно и с уважавањем достојанства његове
личности, уз забрану сваког насиља и изнуђивања исказа; право на правично суђење; право на правну сигурност у
казненом праву; право на правну личност; право на држављанство; слобода мисли, савести и вероисповести; право на
приговор савести; слобода изражавања националне припадности; забрана изазивања расне, националне и верске
мржње; право на закључење брака и равноправност супружника; слобода одлучивања о рађању; права детета;
забрана насилне асимилације.

XI. ПРОМЕНА УСТАВА

Устав Републике Србије не прави разлику између поступка за промену устава и поступка за доношење новог устава.
Поступак за промену Устава, односи се и на промену важећег устава и на евентуално доношење новог устава. Предлог
за промену Устава подноси се у писменом облику, с образложењем.
Предлог за промену Устава може поднети:
-најмање једна трећина од укупног броја народних посланика,
-председник Републике,
-Влада и
-најмање 150.000 бирача.
О предлогу за промену устава одлучује Народна скупштина, а предлог се усваја 2/3 –инском већином од укупног
броја народних посланика. Ако не буде постигнута потребна већина, у наредних годину дана не може се приступити
промени Устава по питањима садржаним у предлогу који није усвојен.
Ако НС усвоји предлог, приступа се изради. НС усваја акт о промени 2/3 већином од укупног броја НП.
    НС је дужна да акт стави на републички референдум ако се промене односе на преамбулу, начела, ЉиМ права и
слободе... Промена усвојена ако је гласала већина изашлих бирача.
    Устав не може бити промењен за време ратног или ванредног стања.

XII.СПРЕЧАВАЊЕ СУКОБА ИНТЕРЕСА

ЗАКОН О АГЕНЦИЈИ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

12.1.ЗАБРАНА СУКОБА ИНТЕРЕСА - Уставом је утврђено да нико не може вршити државну или јавну функцију која је у
сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима, као и то да се постојање сукоба
интереса и одговорност при његовом решавању одређују Уставом и законом.
12.2.ПРАВИЛА У ВЕЗИ СА СПЕЧАВАЊЕМ СУКОБА ИНТЕРЕСА ПРИ ВРШЕЊУ ЈАВНИХ ФУНКЦИЈА
   Уређено је Законом о Агенцији за борбу против корупције. По том закону,
 сукоб интереса је ситуација у којој функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као
да утиче на посутпање функционера у вршењу јавне функције односно службене дужности, на начин који угрожава
јавних интерес. Функционер је дужан да јавну функцију врши тако да јавни интерес не подреди приватном.
 Функционер је свако изабрано, постављено или именовано лице у органе РС, АП, ЈЛС и органе ЈП и привредних
друштава, установа и других организација чији је оснивач, односно члан РС, АП, ЈЛС и друго лице које бира НС.

23
 Јавна функција у органима РС, АП, ЈЛС, установа и других организација, чији је оснивач, односно члан РС, АП, ЈЛС,
као и функција других лица које бира НС, а подразумева овлашћења руковођења, одлучивања, односно доношења
општих или појединачних аката.
12.3. ВРСТЕ СУКОБА ИНТЕРЕСА У ВРШЕЊУ ЈАВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Правна теорија познаје 3 врсте сукоба интереса у вршењу јавне функције:
   -стварни сукоб интереса (функционер има приватни интерес који директно утиче на поступање функционера)
   -потенцијални сукоб интереса (функционер има приватни интерес који може да утиче на поступање функцинера)
   -привидни сукоб интереса (функционер има приватни интерес који изгледа као да утиче на поступање функционера).

12.4.АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

Агенција је самосталан и независан државни орган који.За свој рад одговара НС. Агенција има својство правног лица.
Средства за рад се обезбеђују у буџету РС. Агенција самостално располаже средствима. Седиште је у Београду
12.5.НАДЛЕЖНОСТ АГЕНЦИЈЕ
   Агенција:
1)   надзире спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, Акционог плана за примену Националне
стратегије за борбу против корупције и секторских акционих планова
2)   покреће поступак и изриче мере због повреде овог закона
3)   решава о сукобу интереса
4)   обавља послове у складу са законом којим је уређено финансирање политичких странака-субјеката
5)   даје мишљења и упутства за спровођење овог закона
6)   даје иницијативе за измену и доношење прописа у области борбе против корупције
7)   води регистар функционера и регистар имовине и прихода функционера
8)   даје смернице за израду планова интегритета у јавном и приватном сектору
9)   сарађује са научним организацијама и организацијама цивилног друштва у спровођењу активности превенције
корупције
10)   уводи и спроводи програме обуке о корупцији
11)   води посебну евиеднцију
12.6.ОРГАНИ АГЕНЦИЈЕ -Органи агенције су Одбор и директор.
Одбор Агенције бира и разрешава директора Агенције, одлучује по жалбама на одлуке директора и врши друге
послове одређене тим законом.
12.6.1.ОДБОР АГЕНЦИЈЕ- Одбор Агенције има девет чланова. Чланове Одбора Агенције бира НС на предлог
1) Административног одбора Народне скупштине;
2) председника Републике;
3) Владе;
4) Врховног касационог суда;
5) Државне ревизорске институције;
6) Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, путем
заједничког договора;
7) Социјално-економског савета;
8) Адвокатске коморе Србије;
9) удружења новинара у Републици Србији, путем заједничког договора.
 Члан не може бити члан политичке странке-субјекта.
 Одбор има 9 чланова.Чланове бира НС
 Мандат члана Одбора траје 4 године, може бити изабрано највише 2 пута.
 Има право на месечну накнаду у висини 2 просечне месечне зараде без доприноса у РС
 Функција престаје истеком мандата, оставком, због болести и разрешењем
12.6.2.ДИРЕКТОР
 Директор представља Агенцију, руководи радом, организује и обезбеђује законито и ефикасно обављање
послова, доноси одлуке, даје мишљења и упуства, припрема годишњи извештај, израђује предлог буџетских средстава,
доноси опште и појединачне акте, одлучује о правима, обавезама и огдоворностима запослених, спроводи одлуке
Одбора.
 За директора може бити изабрано лице које испуњава опште услове за рад у државним органима, има завршен
правни факултет и најмање 9 годиан радног искуства и није осуђено за кривично дело.

24
 Директор не може бити члан политичке странке-субјекта.
 Директор се бира на јавном конкурсу који расписује Одбор.
 Мандат директора траје 5 година. Исто лице може бити 2 пута изабрано.
Агенција има заменика директора који се бира на јавном конкурсу. Директор бира заменика између 3 кандидата са
листе коју утврди Одбор. Заменик директора обавља послове у оквиру овлашћења које му одреди директор
12.7. СТРУЧНА СЛУЖБА АГЕНЦИЈЕ-Стручном службом руководи директор.
Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места доноси директор по прибављеном мишљењу
Одбора, уз сагласност одбора НС надлежног за управу.
На запослене примењују се прописи о државним службеницимаи намештеницима.

12.8. ЗАБРАНА ВРШЕЊА ДРУГЕ ЈАВНЕ ФУНКЦИЈЕ

 Функционер може да врши само једну јавну функцију, осим ако је законом и другим прописом обавезан да врши
више функција. Изузетно, функционер може да врши на основу сагласности Агенције.
 Функционер који је изабран непосредно од грађана може без сагласности да врши више јавних функција на које
се бира непосредно од грађана.
12.9. ВРШЕЊЕ ФУНКЦИЈА У ПОЛИТИЧКОЈ СТРАНЦИ, ОДНОСНО ПОЛИТИЧКОМ СУБЈЕКТУ  
 Функционер може да врши функцију у политичкој странци, односно политичком субјекту и учествује у њеним
активностима ако не угрожава вршење јавне функције и ако то није законом забрањено.
 Функционер не може да користи јавне ресурсе и скупове којима учествује у својству функционера за промоцију
политичких странака-субјеката, а може да их користи ради заштите личне безбедности уколико је то уређено
прописима.
12.10.ОБАВЉАЊЕ ДРУГОГ ПОСЛА ИЛИ ДЕЛАТНОСТИ
 Функционер не може да обавља други посао или делатност који захтева рад са пуним радним временом или
стални рад.
 Функционер може да се бави научноистраживачким радом, наставном, културно-уметниочком, хуманитарном и
спортском делатношћу без сагласност ако не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције.
12.11.ОБАВЉАЊЕ ДРУГОГ ПОСЛА ИЛИ ДЕЛАТНОСТИ У ВРЕМЕ СТУПАЊА НА ЈАВНУ ФУНКЦИЈУ
 Функционер који обавља други посао дужан је да у року од 15 дана од ступања на јавну функцију обавести
Агенцију о обављању посла. Агенција утврђује да ли се обављањем посла угрожава непристрастно вршење јавне
функције тј. да ли постоји сукоб интереса.
12.12.ОБАВЕЗА ПРИЈАВЉИВАЊА О ПОСТОЈАЊУ СУКОБА ИНТЕРЕСА
 Функционер је дужан да приликом ступања на дужност, у року од 8 дана, писмено обавести претпостављеног и
Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса. Ако Агенција утврди да постоји сукоб интереса, и предлаже мере за
отклањање сукоба интереса.
12.13.ЗАБРАНА ОСНИВАЊА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ИЛИ ЈАВНЕ СЛУЖБЕ ЗА ВРЕМЕ ВРШЕЊА ЈАВНЕ ФУНКЦИЈЕ
 Функционер чија јавна функција захтева рад са пуним радним временом, за време вршења јавне функције не
може да оснује привредно друштво, односно јавну службу ни да започне обављање самосталне делатности.
 Функционер не може да врши функцију управљања, надзора или заступања приватног капитала у привредном
друштву, приватној установи или другом правном лицу.

ЧЛАНСТВО У УДРУЖЕЊУ И ОРГАНИМА УДРУЖЕЊА

 Функционер може да врши функцију у органу струковног удружења. Може да буде члан органа других удружења
уколико Агенција не утврди да постоји сукоб интереса.
12.14.ПРЕНОС УПРАВЉАЧКИХ ПРАВА ЗА ВРЕМЕ ВРШЕЊА ЈАВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Функционер је дужан да у року од 30 дана од избора пренесе управљачка права у привредном друштву на правно или
физичко лице које није повезано лице, да их оно у своје име а за рачун функционера, врши до престанка јавне
функције. Функционер не сме лицу на које је пренео управљачка права, да даје обавештења, упутства и налоге, нити
сме на други начин преко њега да утиче на вршење права и обавеза у привредном друштву.
12.15.ЗАБРАНА ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА ИЛИ ПОСЛОВНЕ САРАДЊЕ ПО ПРЕСТАНКУ ЈАВНЕ ФУНКЦИЈЕ
 Функционер коме је престала јавна функција, 2 године по престанку не може да заснује радни однос, односно
пословну сарадњу са правним лицем, предузетником или међ.организацијом која обавља делатности у вези са
25
функцијом коју је функционер вршио, осим по добијеној сагласности Агенције.Једино ако је функционер изабран од
стране грађана.
12.16.ОБАВЕЗА ПРИЈАВЉИВАЊА ИМОВИНЕ ФУНКЦИОНЕРА
 Функционер је дужан да у року од 30 дана поднесе Агенцији извештај о имовини и приходима својим и
супружника или ванбрачног партнера, малолетне деце. Функционер је дужан да поднесе Извештај до 31.01. текуће
године са стањем на 31.12. уколико је дошло до битних промена у односу на претходни Извештај. Функционер коме је
престала јавна функција дужан је да поднесе извештај о битним променама у односу на податке из претходно поднетог
извештаја једном годишње и у наредне две године по престанку јавне функције. Не примењује се на одборнике, члана
управног и надзорног одбора ЈП, установе и друге организације чији је оснивач општина или град, Република, АП или
Град Београд.
12.17.ПОКЛОНИ
 Функционер не сме да прими поклон у вези с вршењем јавне функције осим протоколарног или пригодног
поклона али не у новцу и хартијама од вредности. Протоколарни поклон предаје органу надлежном за поступање са
имовином у јавној својини, осим ако вредност не прелази 5% просечне месечне зараде без пореза и доприноса у РС.
Не сме да задржи пригодни поклон чија вредност прелази 5% прос.мес.зараде.
 Функционер коме је понуђен поклона који не сме да прими дужан је да га одбије и да саопшти поклонодавцу да
ако га прими постаје јавна својина. Ако поклон не може да одбије, предаје га органу надлежном за поступање са
имовином у јавној својини. Функционер је дужан да о сваком поклону обавести државни или други орган у коме врши
јавну функцију.
12.18.ПЛАН ИНТЕГРИТЕТА
План интегритета садржи мере правне и практичне природе којима се спречавају и отклањају могућности за настанак и
развој корупције:
1)   оцену изложености институције корупцији
2)   податке о лицу одговорном за план интегритета
3)   опис процеса рада, начина одлучивања и утврђивања послова који су нарочито подложни корупцији, као и
послова или делатности, односно функције које функционер не може да обавља за време вршења јф и начин
њихове контроле
4)   превентивне мере за смањење корупције
5)   друге делове плана дефинисане у смерницама.

 План интегритета доносе државни органи и организације, органи територијалне аутономије и ЛС, јавне службе и
ЈП. Агенција израђује и објављује процене интегритета, смернице за израду и спровођење плана интегритета са
роковима по којима се доноси ПИ.
 Државни орган и организације, дужни су да одреде лице за израду и спровођење плана интегритета.
12.19.ПРЕВЕНЦИЈА КОРУПЦИЈЕ
 Агенција надзире спровођење Стратегије, Акционог плана и секторских акционих планова. У циљу спровођења
Агенција може да подноси иницијативе за измену прописа и даје предлоге за спровођење мера из Акционог плана и
секторских акционих планова.

26