ПОЈАМ И СТРУКТУРА

НАУЧНОГ
ОБЈАШЊЕЊА
ОПИС,ОБЈАШЊЕЊЕ,ПРЕДВИЂАЊЕ

Сара Костић Каин III-3

 Дескрипција и експланација
◦ Поступак којим се износи ток неког догађаја или изглед неког предмета називамо
описом или дескрипцијом.
◦ Пуки описи о догађајима не задовољавају наш интерес за ствари и догађаје.Ми
желимо да знамо не само како ствари изгледају или како се догађаји развијају него
такође и зашто су ствари такве какве јесу и зашто догађаји теку тако како
теку.Када добијемо одговор на то питање зашто рећи ћемо да смо добили
објашњење.
◦ Објашњење или експланација је логички поступак којим
нешто(предмет,догађај,чињеницу) доводимо у везу с нечим другим(другим
предметима,догађајима,чињеницама).
 Елементи и структура објашњења
◦ Појаву коју треба објаснити,а регистрирамо је описаном,називамо eksplanandum (оно што треба
објаснити,предмет објашњења).
◦ Да бисмо објаснили појаву,треба упозорити на околност под којом је појава десила(називамо их
antecedentnim okolnostima) и на опште законе под којима се десила,законе чије деловање у датим
околностима мора имати за последицу наведену појаву.
◦ Скуп околности и закона на које упућујемокао на довољан услов за настанак појаве о којој је реч
називамо eksplanans(оно што објашњава,средство објашњења).
 Услови адекватног објашњења
◦ Објашњење чији eksplanans доиста објашњава свој eksplanandum називамо
адекватним.
◦ Два су основна услова адекватног објашњења:
◦ 1.Eksplanans мора бити довољан за објашњење еksplananduma,односно судови
којима описујемо eksplanandumm морају следити из судова којима
изражавамоeksplanans.
◦ 2.Eksplanans мора бити реалан,односно судови који изражавају еksplanans
морају бити истинити.
◦ Овим захтевима неки додају захтев по којем eksplanans мора садржати опште
законе.Како овај захтев проистече из саме структуре објашњења,његово
експлицитно навођење није неопходно.
 Објашњење чињенице и објашњење закона
◦ Предмет објашњења може бити и читав низ међусобно повезаних чињеница.
◦ Предмет објашњења могу бити не само чињенице и скупови чињеница(сложене чињенице) него и
закони.Објаснити неки закон значи навести неки други,општији закон или законе из којих се овај
може извести.Тако се ,на пример,Кеплерови закони о кретању планета могу извести из Њутновог
закона гравитације,Хајгензовог закона убрзања при централном кретању и закона инерције.
◦ Према природи предмета објашњења можемо,дакле,разликовати објашњење чињеница и
објашњење закона.

+ +
 Предвиђање у свакодневном животу
◦ Функција науке не своди се на опис и објашњење.Битна је сврха науке такође
предсказивање или предвиђање.И у свакодневном животу често стварамо и
изричемо мишљење о томе шта ће се догодити.
◦ Неки људи тврде да поседују изузетну способност непосредног „виђења“ онога
што ће се догодити у будућности.Такве људе називамо „пророцима“ или
„видовњацима“ а њихова предсказивања пророчанствима.
◦ Постоји и незасновано веровање у будући догађај ,који не претендира на
натприродну способност нити на непогрешивост и такво веровање називамо
предосећањем или наслућивањем.
◦ Ако неки будући догађај не предсказујемо на основу предосећаја него на основу
знања о прошлим догађајима и правилностима или законима који њима
владају,можемо говорити о рационално заснованом предвиђању.
 Научно предвиђање
◦ Научно предвиђање је усавршени облик рационалног предвиђања којим се
служимо у свакодневном животу.
◦ Базира се на научним истраживањем стеченом знању,и то на две врсте
таквог знања:
◦ на познавању општих закона
◦ на познавању посебних околности под којима ти закони делују.
 Услови научног предвиђања
◦ Предвиђање које пружа веродостојну гаранцију да ће се предвиђени
догађај догодити можемо назвати поузданим или основаним.
◦ Предвиђање је основано ако задовољава два услова:
◦ 1.ако предвиђени догађај мора да се догоди кад су дати
претпостављени општи закони и антецедентне околсноти
◦ 2.ако су претпостављени закони и околности доиста дати тј. aко су
судови који тврде те опште законе и околности истинити.
 Предвиђање и објашњење
◦ Објашњење и предвиђање имају сличну структуру.
◦ Као што код објашњења можемо разликовати оно што објашњавамо и оно
помоћу чега објашњавамо,тако и код предвиђања можемо разликовати оно
што предвиђамо и оно на основу чега предвиђамо.
◦ Као и оно помоћу чега објашњавамо,тако се и оно на основу чега
предвиђамо састоји од општих закона и антецедентних околности.
◦ Наведени услови предвиђања аналогни су условима адекватног објашњења.
 Предвиђање и објашњење
◦ Разлика између објашњења и предвиђања је пре свега у томе што
објашњавамо догађај који се већ десио(припада прошлости) а предвиђамо
догађај који ће се тек догодити(припада будућности).
◦ Неки мисле да се сва разлика своди на то.Други ипак сматрају да то није
једина разлика.Тако се наводи да објашњавати можемо не само
догађаје,односно чињенице,већ и законе,а предвиђамо само догађаје и
чињенице,али не и законе.
 Објашњивост и предвидљивост
◦ На основу овог што је речено о сличној структури објашњења и предвиђања могао би
неко помислити да нема разлике између могућности објашњења(објашњивости) и
могућности предвиђања(предвидљивости),тако да је сваки објашњив догађај
предвидљив,а сваки предвидљив догађај објашњив.
◦ Они који сматрају да се објашњење и предвиђање разликују само по томе што се први
односи на прошли а други на будући догађај,логично закључују да је свака
предвидљива појава објашњива,а свака објашива појава предвидљива.
◦ Међутим,ипак не можемо потпуно индентифицирати предвидљивост и
објашњивост.Ми често тачно предвиђамо и догађаје које смо само делимично
објаснили.Али,ако смо доиста потпуно објаснили догађај ,ми морамо моћи да
истоврстан догађај предвидимо.
◦ Однос између објашњења и предвиђања,дакле,није симетричан.
 Значај предвиђања
◦ Ако је објашњење неког прошлог догађаја било адекватно,оно нам мора
моћи послужити као узор за предвиђање сличних догађаја у
будућности.Ако се на објашњењу засновано предвиђање не оствари,то
значи да нешто није било у реду са објашњењем.Предвиђање
нам,дакле,помаже да проверимо адекватност наших објашњења.
◦ Предвиђање је значајно и због тома што нам омогућује да се активно
умешамо у ток догађаја и да њиме у већој или мањој мери управљамо.Ако
можемо предвидети шта ће се догодити у одређеним условима,стварајући
или онемогућујући те услове можемо изазвати жељени,а спречити
нежељени догађај.