Šta je kulturno nasleđe

Kulturno nasleđe je termin koji upotrebljavamo kao naziv za sve vrste materijalnih objekata,
skulptura, arhitekture, arhitektonskih celina, arhitektonskih lokaliteta i mesta koji su stvoreni
tokom istorije.

Nekoliko primera dovoljno je za ilustraciju ogromnog podrucja svetskog kulturnog nasleđa:

paleolitsko pećinsko slikarstvo u Francuskoj (pećina Lasko 14000-10000 go p.n.e.) Veliki kineski
zid (oko 300. god. p.n.e.), Partenon u Grčkoj (oko 447-432. g. p.n.e.), piramide u Egiptu (od
2680-2565 g.p.n.e.), Tadžmahal u Indiji (1654. g.), slikana konzerva za supu Endija Vorhola USA
(1966. g.). Ovo su primeri sa svih pet kontinenata i obuhvataju celu ljudsku istoriju.

Danas se ogromna materijalna produkcija može podeliti i dve kategorije:

- pokretno kulturno nasleđe

- nepokretno kulturno nasleđe

Pokretno kulturno nasleđe uključuje sva umetnička dela koja nisu na poseban način povezana
sa strukturom, arhitekturom ili mestima. Tako pokretno nasleđe uključuje mnoge tipove slika i
arhivskog materijala, tekstila, etnološke predmete i arheološke objekte.

Istorijska mesta i sva dela arhitekture pripadaju nepokretnom nasleđu. A osim

religiozne, vojne i kućne arhitekture, nepokretno kulturno nasleđe uključuje industrijske,
poljoprivredne zgrade, radionice, firme, mlinove i arheološke lokalitete. Zidne slike, mozaici i
aritektonska skulptura smatraju se nepokretnim kulturnim nasleđem, jer ih treba sačuvati u
odnosu prema njihovoj okolini i strukturi za koju su bili predviđeni. Na taj način čitavo
nepokretno kulturno nasleđe nerazdvojivo je vezano za svoje mesto i okolinu koja ga okružuje.
Istorijska mesta obuhvataju sva ona mesta koje je oblikovao čovek ili priroda, a čije istorijske,
estetske, umetničke, etnografske, naučne, literaturne ili druge vrednosti opravdavaju njegovu
zaštitu ili očuvanje.

1
 Zašto propada kulturno nasleđe

Od svih objekata umetničke i istorijske vrednosti stvorenih u prošlosti preostao je samo mali
deo. Ono što je preostalo nazivamo kulturnim baštinom.

Propadanje kulturne baštine rezultat je prirodnih i ljudskih sila od kojih često obe deluju
zajedno. Prirodne sile koje uzrokuju propadanje nasleđa uključuju neizbežne katastrofe poput
potresa, poplava i teških vremenskih nepogoda. Manje je drastitčno ali ništa manje štetno
delovanje prirodnog starenja, zbog izloženosti vremenu i delovanju okoline na kulturno
nasleđe, kao što su zagađenja i vibracije.

Mora se naglasiti da je glavni uzrok propadanja čovek. Namerno se razara zbog ekonomskog
dobitka, npr. niz istorijskih kuća može se razoriti da se osigura prostor za unosno parkiralište.
Postoji razaranje iz ideoloških razloga. Migracije ljudi takođe su vodile propadanju kulturnog
nasleđa.

Svaka promena ukusa, bez obzira koliko bila bezazlena uvek završava destrukcijom ili
namernom promenom objekata, koji su tada „izvan stila“. Tako je čovek istovremeno
destruktivno i kreativno biće.

U nekoliko dana rata čovek je kadar da razori sve ono što se stvaralo stotinama godina, a u
vreme mira brza ekspanzija modernog industrijskog života često gotovo preko noći zamenjuje
familijaran izgled gradova i vidika autoputevima i šoping centrima.