Mатична плоча рачунара

Садржај

1. Mатична плоча.................................................................................................................................2
1. Подножје или слот за микропроцесор............................................................................................5
2. Скуп чипова........................................................................................................................................7
3. Супер улазно-излазни чип.................................................................................................................8
4. Bios (basic input output system)...........................................................................................................9
5. Mагистрале (сабирнице) и портови.............................................................................................12
5.1 Mагистрале (сабирнице).................................................................................................................12
5.2 Портови..............................................................................................................................................16
6. Закључак:..........................................................................................................................................19
7. Литература.......................................................................................................................................20

1
 Mатична плоча рачунара

1. Матична плоча

Матична или основна плоча је

најважнија штампана плоча у рачунару.
На њој се налазе микропроцесор,
ROM, као и више конектора у које се
„убадају“ друге штампане плоче са
одређеним функцијама (звучна,
графичка, ТВ и мрежна картица,
модем, RAM контролери дискова исл.)
Поред наведених елемената, на
матичној плочи се налазе и јужни и
најчешће, северни мост.

Матичне плоче су током времена преузимале на себе све више и више

функција осталих ђелова рачунара. Тако, врло брзо су се појавиле плоче које
имају уграђену графичку картицу, затим уграђену и звучну картицу, па
мрежну итд. Овакве „уграђене“ (или „интегрисане“) картице углавном важе
за мање квалитетне него спољашње, премда се та разлика током времена
смањује, што нарочито важи за звучне и мрежне картице.

2
 Mатична плоча рачунара

• Формат матичне плоче односи се на физички облик и димензије, као и

на конекторе који се налазе на њој. Од њега зависи у какво кућиште матична
плоча може да се угради. Неки формати су стандардни, што значи да
матичне плоче тог формата могу међусобно да се замењују, док други
формати нису довољно стандардизовани да би матичне плоче могле
међусобно да се замјењују.

• Застарели формати матичних плоча:

 Baby-AT;
 Full size AT;
 LPX (полубласнички)

• Савремени формати матичних плоча су стандардни формати и то

гарантује заменљивост у оквиру једне врсте (АТX плоче могу се замењивати
другим АТX плочама, NLX плоче могу се замјењивати другим NLX
плочама,...):

 АТX: стандардни стони, мини-високи и високи вертикални системи;

тренутно најчешћи формат; најприлагодљивија конструкција за мање
сервере/радне станице и кућне системе више класе подржавају до 7
прикључака за проширење;

 Mini-АТX: нешто мања верзија АТX која стаје у исто кућиште као и
АТX; подржавају до 6 прикључака за проширење

 Micro-ATX: средњи стони и мини-високи вертиклни системи;

3
 Mатична плоча рачунара

 Flex-ATX: најјефтинији мали стони системи или мини-високи

вертикални системи; системи за забаву и кућну употребу;

 NLX: корпорацијски стони и мини-високи вертикални системи;

 WTX: радне станце средњих до високих перформанси и сервери (више

није у производњи).

• Власнички дизајн (Compaq, Pacard Bell, Hewlett-Pacard, notebook , итд.) –

све што се не уклапа у неки од стандардних формата.

• Делови савремене матичне плоче:

 Подножје или слот за CPU;

 Скуп чипова;
 Супер улазно/излазни чип;
 ROM BIOS;
 Подножја за SIMM/DIММ/RIММ;
 Слотови улазно/излазних магистрала;
 Напонски регулатор напајања за CPU;
 Батерија.

4
 Mатична плоча рачунара

1. ПОДНОЖЈЕ ИЛИ СЛОТ ЗА МИКРОПРОЦЕСОР

• Микропроцесор се уграђује у
подножје или слот, зависно од врсте
микропроцесора.

• Почевши од микропроцесора 486

Интел је увео могућност да сам
корисник може да угради или замени
микропроцесор. За подножја и слотове
микропроцесора Интел је разбио
стандарде који омогућавају коришћење различитх модела истог основног
микропроцесора.

o Socket 1: 486;
o Socket 2: 486;
o Socket 3: 486;
o Socket 4: Pentium I;
o Socket 5: Pentium I;
o Socket 6: 486;
o Socket 7: Pentium I;
o Socket 8: Pentium Pro;
o Socket 370: Celeron/Pentium III;
o Socket PAC418: Itanium, Itanium 2;
o Socket 423: Pentium IV;
o Socket A (462): AMD Athlon/Duron;
o Socket 478: Pentium IV;
o Socket 603: Xeon (P4);
o Slot A: AMD Athlon;
o Slot 1 (SC242): Pentium II, III, Celeron;
o Slot 2 (SC330): Pentium II, III Xeon;

5
 Mатична плоча рачунара

• У почетку сви микропроцесори били су уграђени у подножја. Са

појавом микропроцесора Pentium II Интел је прешао на приступ заснован на
слоту. Микропроцесор Pentium II имао је кеш меморију у виду посебних
чипова, и сви заједно (CPU + кеш мемoријски чипови) били су смјештени на
заједничкој штампаној плочи (картици) затвореној у касети од метала и
пластике, која се убацивала у слот. Микропроцесори засновани на слоту
били су скупи у поређењу са претходним верзијама са подножјима.

• Са појавом микропроцесора који су у на истом чипу поред самог процесора

садржавали и кеш меморију, тренд паковања микропроцесора вратио се на
подножја. Сви савремени микропроцесори сада користе облик са подножјем.

• Сва наведена подножја за микропроцесоре имају нулту силу уметања

микропроцесора у подножје и нулту силу вађења микропроцесора из
подножја (ZIF – zero insertion force).

6
 Mатична плоча рачунара

2. СКУП ЧИПОВА

• Скуп чипова представља везу између микропроцесора и свега осталог у

PC-у. Нпр., микропроцесор не може да оствари комуникацију са меморијом
без посредовања скупа чипова. Скуп чипова одређује врсту микропроцесора,
брзине магистрала,...

• Основни скуп чипова:

 Генератор такта;
 Контролер магистрала;
 Системски мерач времена;
 Контролер нижих и виших канала за директан приступ меморији (DMA
- Direct Memory Access);
 CMOS/RAM;
 Часовник реалног времена;
 Контролер тастатуре.

• Већина ранијих Интел-ових скупова чипова дели се на North Bridge и South

Bridge

 North Bridge повезује микропроцесорску магистралу са AGP и PCI

магистралама;
 South Bridge повезује PCI магистралу и ISA магистралу.

7
 Mатична плоча рачунара

3. СУПЕР УЛАЗНО-ИЗЛАЗНИ ЧИП

• Супер улазно-излазни чип обично

обједињује уређаје који се се код
старијих система налазили на
појединачним картицама за
проширење.

• Већина супер улазно-излазних

чипова садржи најмање следеће
компоненте:

 Контролер дискетене јединице;

 Контролер два серијска порта;
 Контролер паралелног порта.

• Постоје супер улазно-излазни чипови који поред наведених контролера

имају и контролере тастатуре и миша.

8
 Mатична плоча рачунара

4. BIOS (Basic Input Output System)

• BIOS представља скуп управљачких програма који у систему заједнички

чине спрегу између хардвера и оперативног система. БИОС потиче из 3
извора:

 ROM (Read Only Memory) матичне плоче (BIOS матичне плоче, ROM
BIOS);
 ROM адаптерских картица (видео картице, SCSI адаптери, IDE
адаптери, мрежне картице);
 Учитан са диска.

• Део BIOS-а који се налази у ROM чиповима на матичној плочи и на

адаптерским картицама понекад се назива firmware, што представља
софтвер који се налази у чиповима, а не на диску.

• PC систем пројектује се у слојевима да би оперативни систем и апликације

могли да раде са различитим хардвером. Апликативни програми
комуницирају са оперативним системом путем API-а (Application Program
Interface). Оперативни систем затим комуницира са BIOS-ом. Оперативном
систему BIOS изгледа исто без обзира на хардвер који се налази изнад BIOS-
а. Може да се користи исти оперативни систем на PC рачунарима различитих
конфигурација (са различтим микропроцесорима, дисковима, видео
картицама, …). BIOS обавља исте основне задатке без обзира који се хардвер
користи. БИОС се са једне стране прилагођава хардверу, а са друге стране

9
 Mатична плоча рачунара

BIOS оперативном систему изгледа исто. Задатак BIOS -а је да маскира

разлике између различитих хардверских конфигурација како би могао да се
користи исти оперативни сyстем, па према томе и апликације.

• BIOS матичне плоче обично садржи управљачке програме за основне

компоненте система (тастатуру, дискетну јединицу, диск, серијске и
паралелне прикључке,…). Са порастом сложености система додаван је
хардвер (видео адаптери, CD-ROM уређаји, SCSI дискови, USB портови,…) за
који нису постојали управљачки програми ни у једном BIOS -у матичне
плоче. Да се не би правио нови BIOS матичне плоче за подршку сваког новог
уређаја који се угради у PC, управљачки програми за нове уређаје пребацују
се :

 на ROM адаптерских картица који се извршава у фази подизања

система рачунара прије учитавања оперативног система са хард-диска
(видео картице, SCSI адаптери, IDE адаптери, мрежне картице);
 на хард-диск, а оперативни систем се подешава тако да их учитава за
време подизања система рачунара (ово се односи на већину CD-ROM
уређаја, звучних картица, скенера, штампача,…).

hardver

BIOS

operativni sistem

aplikativni program

Слика 1. – Слојеви система у PC-у

10
 Mатична плоча рачунара

• BIOS матичне плоче садржи низ програма који се учитавају чим се

рачунар укључи, прије стартовања
оперативног система. Има 4 главне
функције:

 POST (Power-On Self Test) –

испитује главне дијелове
рачунара;
 BIOS Setup – Програм за
подешавање система.
Покреће се притиском
посебног тастера за време
POST-а. Има меније за подешавање матичне плоче, параметара
скупова чипова, датума, часовника, лозинке, управљачких
програма за дискове, напајања, множача генератора такта
микропроцесора,... Ови системски подаци налазе се у CMOS
RAM-у ( RTC/NVRAM – Real-Time Clock/Non-Volatile RAM). Ова
меморије напаја се из батерије која се налази на матичној плочи;
 Bootstrap loader – читање диск уређаја и тражење главног сектора
за подизање система. Када се пронађе тај сектор, учитава га и
покреће. Програм у главном сектору за подизање система
насавља поступак учитавањем сектора за подизање оперативног
система који учтава основне датотеке оперативног система.
 Basic Input Output System – основна спрега између оперативног
система и хардвера када је систем подигнут и ради.

• BIOS матичне плоче налази се у PROM-у (старији системи) и

EEPROM-у (новији системи).

11
 Mатична плоча рачунара

5. Магистрале (сабирнице) и портови

5.1 МАГИСТРАЛЕ (САБИРНИЦЕ)

• Магистрала (сабирница) је заједничка путања у рачунару по којој се

крећу подаци. Та путања може се успоставити између два или више
елемената у рачунару, и користи се за комуникацију. Магистрале су
уређене по важности тако да се свака спорија магистрала повезује са
сљедећом бржом магистралом. Сваки уређај у систему повезан је са
једном од магистрала, а неки уређаји (пре свега скуп чипова) служе
као мост између разних магистрала.

• Архитектура магистрала типа poin-to-point подразумева да меморија

и сви улазно/излазни (input/output, I/O) уређаји имају своју сопствену
магистралу за комуникацију са микропроцесором. Предност ове
архитектуре је у великој брзини комуникације. Недостаци ове
архитектуре су:

 велики број веза;

 немогућност додавања нових периферија (број магистрала на
матичној плочи је фиксан).

12
 Mатична плоча рачунара

Архитектура заједничких магистрала подразумјева да меморија и сви

улазно/излазни (input/output, I/O) уређаји имају заједничке магистрале за
комуникацију са микропроцесором:

 магистрала података;
 адресна магистрала;
 контролна магистрала.

• На контролној магистрали се између осталих налазе и следећи

сигнали:

 IOR – input/output read (читање садржаја неког од

улазно/излазних уређаја);
 IOW – input/output write (уписивање садржаја у неки од
улазно/излазних уређаја);
 MEMR – memory read (читање садржаја неке меморијске
локације);
 MEMW – memory write (уписивање садржаја у неку од
меморијских локација).

Само једна од ове 4 линије може бити активна у посматраном тренутку.

Другим речима, само једна од ове 4 линије може бити на логичкој
јединици у посматраном тренутку.

• Улазно/излазна магистрала са слотовима за проширење омогућују

микропроцесору да се повезује са периферијским уређајима.
Улазно/излазна магистрала омогућава додавање уређаја на рачунар и
проширивање његових могућности. Најосновније компоненте рачунара
(нпр. звучна и видео картица), као и посебни уређаји (нпр. мрежна
картица, SCSI адаптер) могу да се утакну у слотове за проширење.

13
 Mатична плоча рачунара

CPU MEM I/O1 I/O2 I/O3

Слика 1. Архитектура магистрала типа poin-to-point.

CPU MEM I/O1 I/O2 I/O3

magistrala podtaka adresna magistrala kontrolna magistrala

Слика 2. Архитектура заједничких магистрала

 Захтеви за бржим улазно/излазним магистралама узроковани су:
14
 Mатична плоча рачунара

 Повећавањем брзине микропроцесора;

 Повећавањем захтева софтвера;
 Повећавањем захтева мултимедијалних система.

 Врсте улазно/излазних магистрала:

 ISA (Industry Standard Architecture): 8-битна, 16-битна, 8.33 MHz,

од 2 до 8 циклуса за пренос података;

 MCA (Micro Channel Architecture): 16-битна, 32-битна;

 EISA (Extended Industry Standard Architecture): 32-битна, 8.33 MHz,

најмање 2 циклуса за пренос података;

 VLB (VESA Local Bus, Video Electronics Standards Association): 32-битна,

највећи пропусни опсег 133 MB/s;

 PCI (Peripheral Component Interconnect):

32-битна, 33 MHz, један циклус за пренос података,
32-битна, 66 MHz, један циклус за пренос података,
64-битна, 33 MHz, један циклус за пренос података,
64-битна, 66 MHz, један циклус за пренос података,
64-битна, 133 MHz, један циклус за пренос података;

 AGP (Accelerated Graphics Port):

32-битна, 66 MHz, у једном циклусу један пренос података (AGP 1x),

32-битна, 66 MHz, у једном циклусу два преноса података (AGP 2x),
32-битна, 66 MHz, у једном циклусу четири пренос података (AGP 4x),
32-битна, 66 MHz, у једном циклусу осам пренос података (AGP 8x);

5.2 ПОРТОВИ

15
 Mатична плоча рачунара

 USB (Universal Serial Bus) је сабирница са својством Plug and Play

(PnP) приликом прикључивања спољњих уређаја на PC. USB смањује
потребу за улазно/излазним слотовима и картицама посебне намјене.
На персоналним рачунарима са USB -ом периферијски уређаји
аутоматски се подешавају чим се физички повежу, без потребе за
поновним покретањем система.
 USB омогућава да на једној сабирници истовремено ради до 127
уређаја. Сваки додатно прикључени уређај успорава сабирницу,
пошто прикључени
уређаји деле пропусни
опсег. Разводне кутије
за проширење (за
прикључивање
додатних
периферијских уређаја)
могу се налазити у PC-
у, у било ком
перфериском уређају
прикљученом на USB
порт (тастатура, миш, камера, штампач, телефон, …), или у
самосталној разводној кутији. Осим што обезбјеђује додатне утичнице
за повезивање USB периферијских уређаја, разводна кутија даје и
напајање свим прикљученим периферијским уређајима.

 USB порт има 4 линије (напајање, уземљење, две линије за податке).

 Брзина преноса података код USB -а:

Спори USB 1.1: 1.5 Мб/с=0.1875 MB/s;
Брзи USB 1.1: 12 MB/s =1.5 MB/s USB 2.0: 480 MB/s =60 MB/s;
 Дужина кабла за серијски пренос података коришћењем USB порта
зависи од пречника проводника унутар кабла. Максималне дужине су
мање уколико се користи жица мањег презника. Највећа дужина кабла
је 5 м.

16
 Mатична плоча рачунара

 Стандардни серијски пренос података базира се на слању података бит

по бит. За једносмеран ток података (или само предаја података –
transmit, или само пријем подаака - receive) потребан је само један вод.
За слање података у два смера
потребна су два вода, један за
предају података (transmit), а
други за пријем података
(receive). Сваки карактер (знак)
који се шаље преко серијске везе
уоквирен је стандардним
почетним и завршним сигналима. Старт бит (логичка нула) иде испред
сваког знака (карактера) који се шаље. Он има улогу да обавести
пријемни систем да следећих 8 бита чине један бајт података. Дакле,
након старт бита (логичке нуле) шаље се 8 бита, један по један, који
представљају податке. Након тога шаљу се један или два стоп бита
који означавају да је знак (карактер) послат.

 Стандардни серијски порт на страни рачунара је мушки 9-пински и

мушки 25-пински.

 Званичан стандард препоручује максималну дужину кабла за

стандардни серијски пренос података од 15 м. Ограничавајући чинилац
је укупна капацитивност кабла и улазних кола интерфејса. Максимална
дозвољена капацитивност је 2.5 nF. Постоје посебни каблови ниске
капацитивности који омогућавају дужину кабла до 150 м. На већим
растојањима користе се репетитори.

 На стандардне серијске прикључке повезују се модеми, штампачи,

плотери, други рачунари, читачи бар кода, мишеви, разни уређаји за
контролу у технолошким процесима, …

17
 Mатична плоча рачунара

 Паралелни порт има 8 линија за пренос података, па може истовремено

да пошаље (прими) 8 бита (1 бајт) података. Првобитно је паралелни
пренос података био једносмеран (или само предаја података –
transmit, или само пријем података - receive). Савремени паралелни
порт може и да шаље и да прима податке.

 Паралелни порт на страни рачунара је

женски 25-пински.

 Паралени пренос података је бржи од стандардног серијског преноса

података. Са друге стране, паралелни пренос података и USB 1.1 имају
скоро исту брзину преноса података. Недостатак паралелног преноса
података је што је ограничен на удаљеност од 3 м. При великим
брзинама слања података код паралелног преноса долази до појаве
интерференције (преслушавања). Такође, присутна је и појава
кашњења сигнала – битови који су истовремено послати не стижу
истовремено на одредиште. Ова појава онемогућава велике брзине
преноса, као и употребу дугачких каблова.

 На паралелне портове прикључују се скенери, штампачи,…

6. Закључак:

18
 Mатична плоча рачунара

Матична плоча служи за обједињавање и комуникацију делова рачунара, те

знатно утиче на целокупне перформансе. Због тога је приликом избора
састава рачунара веома важно одмах одабрати добру матичну плочу.

7. Литература

19
 Mатична плоча рачунара

1. Клем Н., Перин Н., Прашчевић Н., Рачунарство и информатика, ЗУНС,

2. Београд, 2000.
3. Крсмановић С., Информационе технологије, Београд, 2002.
4. Митић Н., Основи рачунарских система, Београд, 2003.
5. Сеен А.С., Информациона технологија, Чачак, 2002.
6. Сотировић В., Егић Б., Информатика, Нови Сад, 2002.
7. Стојановић М., Рачунарство и информатика, Завод за уџбенике и
8. наставна средства, Београд, 2001.
9. Сукић Ћ., Компјутери на послу и у кући
10. Интернет

20