1.

CT gastrografija – protokol pregleda

Priprema pacijenta je od ključne važnosti. Tu podrazumijevamo psihičku pripremu pacijenta

za pregled, dobru saradnju sa pacijentom kroz pojašnjenje pacijentu o kompletnom toku
pregleda. Kako bi slike bile optimalnog kvaliteta u želucu ne smije biti sadržaja, to postižemo
tako što pacijent ne sme unositi hranu 8h prije samog pregleda.

Ako je pacijent imao raniju reakciju na lekove, hranu ili neke druge i slične preparate
neophodna je antialergijska, medikamentozna priprema u trajanju od 3-4 dana pre pregleda
po unapred utvrđenom protokolu.

Medikamentozna terapija u slučaju pacijenata sa alergijom u anamnezi je od ključnog značaja

jer ona obezbeđuje bezbjednu aplikaciju kontrastnog sredstva pacijentu.

MDCT gastrografija podrazumijeva da se kontrastno sredstvo unosi per os, koristi se

neutralno kontrastno sredstvo, voda. 1-1,5l vode (1/3 30 min pre pregleda, 1/3 15 min pre
pregleda i trećina količine na CT stolu).

Hipotonija podraztumeva Buscopan/Glukagon najskasnije 10 min pre pregleda. Regija od

interesa obuhvata kupolu dijafragme; ilijačna kristia odnosno cela mala karlica. Pacijent je u
pronaciji i supinaciji obavezno zbog polja distenzije. Po potrebi efervescentne granule
neposredno pre pregleda radi bolje distenztije lumena. 120 ml intravenskog kontrasta (350-
370) + 30 ml NaCl. Preporuka za protok je 3-4 ml/s. Delay +30s i +60s. MPR, 3D

Protokol za 16MDCT:

Sa 3D:

 Presjek na 1,25

 Rekon na 1 mm

 Arterijska faza 25-30 sec

 Venska faza 60 sec

 VR

 CTA

 Najčešće bez hipotonije

Bez 3D:

 Presjek na 3 mm
 Arterijska faza 25-30 sec
 Venska faza 60 sec
 Snimanje se vrši u pronaciji bez intravenski datog kontrasta, u supinaciji sa
intravenski datim kontrastom

Virtuelna gastroskopija:

Prednosti u odnosu na endoskopsku:

 Šire vidno polje

 Posmatranje iz svih uglova

 Nema mrtvih uglova

Nedostaci u odnosu na endoskopsku:

 Iziskuje dosta iskustva i vremena za pregled jednog pacijenta

 Nemogućnost postavljanja histološke dijagnoze

 Otežano otkrivanje ravnih ili malih lezija, te lezija u angulusu

 Zračenje

2. Indikacije i kontraindikacije za CT urografiju

Indikacije

 Evaluacija hematurije

 Pacijenti sa visokosuspektnim TCC

 Evaluacije hidronefroze

 Traume i jatrogene povrede

 Komplikovane infekcije urinarnog trakta

 Planiranje PCNL
 Kod praćenja tumora bešike, komplementarne procene oblasti kojima je teško
pristupiti endoskopski, u diferencijaciji dijagnoza između intravezikalnih
ekstravezikalnih lezija, kod teških uretralnih striktura I hipertrofije prostate kao lošeg
odabira za konvecionalnu cistoskopiju pristupa se CT virtualnoj cistoskopiji.

Kontraindikacije

 Bolesti bubrega i jetre

 Trudnoća

 Moždani udar,

 Dekompenzaciona bolest srca,

 Akutni infarkt miokarda.

 Alergija na kontrast

Alergija na jodno kontrasno sredstvo je apsolutna kontrindikacija.

3. Osnovne CT karakteristike oboljenja bubrega

Kada su u pitanju benigne opstrukcije, urolitijaza, nejčešće su lokalizovane u distalnom

ureteru I uretero-vezikalnom ušću. Denzitet kalkulusa je 100 hausnfild jedinica i više. Akutna
opstrukcija može dovesti do edema bubrega, povećane debljije korteksa I slabljena PKPD. Na
mestu impakcije kalkulusa miže se detektovati zadeljanje zida uretera kao I periuretaralna
inflamacija.

Kada su u pitanju maligne opstrukcije, možemo ih podijeliti na:

Endoluminalne opstrukcije, tumore; TCC koji je najčešći I lokalizovan je u pijelonu ureteru I

m. bešiki. Rjeđe su zastupljeni skvamozni karcinom I adenokarcinom. CT nalaz TCC: za
TCC bubrežne karlice uočljiv je deformitet renalnih kaliksa I dilatacija pijelona dok je na
ekskretornoj fazi prisutan defect pri punjenju. Kod TCC uretera prisutna je hidronefroza,
mekotkivna masa u lumenu, na ekskretrnoj fazi defect u punjenju.

Solidne renalne mass lezije:

Benigne : Adenom, Onkocitom, Angiomiolipom, Hemangiom, Fibrom

Maligne: RCC (svetlih ćelija, papilarni, hromofobni, Bellini kanalića, neklasifikovani), TCC i
skvamocelularni, Limfomi, Sekundarni depoziti, Sarkom
Bosniak klasifikacija renalnih mass lezija na osnovu CT karakteristika

1.) Promene ≤10 mm netipične karakterizacije

2.) Cistične renalne mase:

a.) benigne simpleks ciste

b.) minimalno komplikovane

c.)cistične renalne mase (cistične neoplazme i komplikovane ciste)

d.) cistični RCC

3) Solidne renalne mase:

1.) pseudotumori: normalne varijacije

a.) renalni dismorfizam

b.) inflamatorne lezije

2.) neoplazme: tipični RCC

angiomiolipom

neodredjeni renalni tumori

Adenokarcinom bubrega:

RCC je treći po učestalosti malignom urogenitalnog trakta

 Samo 10% RCC prezentuje se klasičnim kliničkim trijasom: hematurija, bol, palpabilna
masa

 Širok spektar kliničkih simptoma -asimptomatski

 2/3 slučajeva RCC su incidentalan nalaz

 Značajno su manjih dimenzija i većeg procenta izlečenja (35% dijagnostikovanih solidnih

T promena≤ 3cm)

 25% slučajeva u momentu postavljanja dijagnoze su lokalno uznapredovali ili sa

udaljenim metastazama
Angiomiolipom:

 Malih dimenzija
 Asimptomatski
 Multipli-tuberozna skleroza
 Ultrasonografska - UZ detekcija
 Najsenzitivniji je CT- detekcija niskih atenuacija - denziteta masti

Angiomiolipomi Dif.Dg:

 većih dimenzija, simptomatski sa minimalnom lipidnomkomponentom

 ultrasonografija
 CT
 biopsija i operacija

Adenokarcinom bubrega CT nalaz:

Nativno - izo, hipo, heterodenzni

arterijska faza - hetero i hipodenzna masa

 Hipervaskularizovani tu hiper-heterodenzni u arterijskoj fazi, u parenhimskoj

fazi hipo-heterodenzni

parenhimska faza -najbolja vizualizacija

 nehomogeno pojačanje denziteta-tipično >20 HU

 pojačanje denziteta >10 HU u odnosu na nativnu studiju-odlučujući kriterijum

za hipovaskularizovane tumore

-ekskretorna faza - hipovaskularizovan tumor kasnije ispira kontrast

-neoštra granica u odnosu na okolni parenhim, intratumorska nekroza i kolikvacija

Bitno je napomenuti da je CT virtuelna cistoskopija kao minimalno invazivna procedura koja

omogućava vizualizaciju zona koje su nedostupne kroz klasični cistoskopiju jako bitna
dijagnostička procedura u dijagnostici uroloških oboljenja. Omogućava detekciju lezija večih
od 5 mm, dobra je u praćenju reakcija na tretman kod oboljelih sa neresektabilnim tunorima,
I omogućava procenu mokraćne bešike distalno od mesta stenoze I opstrukcije.

Ima I mane koje se ogledaj kroz vrijednosti zračenja, kroz nedovoljan senzitivitet za ravne
lezije. Lažno pozitivni I lažno negativni nalazi (fibrin, neoplazma). Nemogućnost
obezbeđivanja tkiva za biopsiju, dostupnost CT programa je takođe jedna od mana koju nosi
ova dijagnostička procedura što posledično izaziva još jednu manu koja se ogleda kroz
obučenost radiologa I tehičara za interpretaciju nalaza.